P. 1
Stanje Ljudske Bezbednosti u Srbiji 2006

Stanje Ljudske Bezbednosti u Srbiji 2006

|Views: 194|Likes:
Published by vitoo1

More info:

Published by: vitoo1 on Jun 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2013

pdf

text

original

Sections

  • PREDGOVOR
  • 2.1. Uvod
  • 2.2. Stanovništvo
  • 2.2.1. Demografski podaci od značaja za javno zdravlje
  • 2.2.2. Osnovna struktura stanovništva
  • 2.2.3. Prirodno kretanje stanovništva
  • 2.2.4. Stope fertiliteta
  • 2.2.5. Prosečna starost i očekivana dužina života
  • 2.2.6. Mortalitet stanovništva
  • 2.2.7. Obrazovni profl stanovništva
  • 2.2.8. Socijalno-ekonomski status
  • 2.3. Država i zdravstvo
  • 2.3.1. Zakonska regulativa
  • 2.3.2. Institucionalni kapaciteti
  • 2.3.3. Kadrovski kapaciteti
  • 2.3.4. Zdravstvena zaštita vulnerabilnih grupa
  • 2.3.5. Morbiditet stanovništva
  • 2.3.7. Prijavljeni slučajevi zaraznih bolesti i imunizacije
  • 2.3.8. Ishrana stanovništva
  • 2.4. Studija slučaja (Case Study) – Kragujevac
  • 2.4.1. Stanovništvo
  • 2.4.2. Zdravstvena zaštita i morbiditet stanovništva
  • 2.4.4. Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu
  • 2.4.5. Kvalitet zdravstvenih usluga
  • 2.4.6. Istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu
  • 2.5. Zaključci i preporuke
  • 2.6. Izvori podataka i literatura
  • 3.1. Uvod
  • 3.2. Opšti podaci
  • 3.3. Zakonodavno-pravni okvir
  • 3.4. Međunarodna/regionalna saradnja
  • 3.5. Vazduh i klimatske promene
  • 3.5.1. Kvalitet vazduha
  • 3.5.2. Klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača
  • 3.5.3. Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje
  • 3.6. Vodni resursi
  • 3.6.1. Kvalitet voda
  • 3.6.2. Vodosnabdevanje i kvalitet vode za piće
  • 3.7. Zemljište
  • 3.8. Biodiverzitet i zaštita prirode
  • 3.9. Stanje neobnovljivih prirodnih resursa
  • 3.9.1. Fosilna goriva (ugalj, nafa i gas)
  • 3.9.2. Metali i nemetali
  • 3.10. Stanje obnovljivih prirodnih resursa
  • 3.10.1. Šume
  • 3.10.2. Obnovljivi izvori energije
  • 3.11. Faktori rizika za bezbednost životne sredine
  • 3.11.1. Otpad
  • 3.11.2. Hemikalije
  • 3.11.3. Hemijski udesi
  • 3.11.4. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje
  • 3.12. Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost životne sredine
  • 3.12.1. Industrija
  • 3.12.2. Rudarstvo
  • 3.12.3. Energetika
  • 3.12.4. Saobraćaj
  • 3.12.5. Poljoprivreda
  • 3.13.1. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine
  • 3.13.2. Čistija proizvodnja
  • 3.13.3. Ekološki znak
  • 3.14. Javna svest
  • 3.15. Zaključci i preporuke
  • 3.16. Literatura
  • 3.17. ANEKS: LISTA KORIŠĆENIH INDIKATORA
  • 4.1. Uvod
  • 4.1.1. Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti
  • 4.1.2. Ciljevi istraživanja
  • 4.1.3. Indikatori i delovi izveštaja
  • 4.1.4. Metodologija
  • 4.2. Pregled stanja po indikatorima
  • 4.2.1. Indikatori kvantiteta
  • Obrazovna strategija i politika
  • Normativna regulativa
  • Principi sistema – dostupnost, pravednost, demokratičnost
  • Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema
  • Predškolsko vaspitanje i obrazovanje
  • Obavezno (osnovno) obrazovanje
  • Srednje obrazovanje
  • Više i visoko obrazovanje
  • Obrazovanje odraslih
  • 4.2.2. Indikatori kvaliteta
  • Postignuće učenika
  • Nastavni kadar
  • Relevantnost obrazovanja
  • Obrazovni program (kurikulum)
  • Inkluzivnost obrazovanja
  • Školsko okruženje
  • 4.3. Zaključci i preporuke
  • 4.4. Literatura
  • 5.1. Uvod
  • 5.3. Propuštena prilika: ustav i nacionalne manjine
  • 5.4. Nacionalni saveti nacionalnih manjina
  • 5.5. Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita
  • 5.6. Incidenti, etničko podvajanje i promocija tolerancije
  • 5.7. Solidarnost i pitanje integracije
  • 5.8. Rizični potencijali
  • 5.9. Zaključci i preporuke
  • 5.10. Literatura
  • 6.0. Uvodna razmatranja
  • 6.1. Konceptualni okvir empirijskog istraživanja
  • 6.1.1. Metodološki pristup
  • 6.3. Lokalna zajednica kao mreža institucija – bezbedna zajednica
  • 6.5. Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice
  • 6.5.1. Zakonski okvir i vanzakonske mogućnosti
  • 6.5.3. Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice
  • 6.5.3.1. Savet za bezbednost/sigurnost
  • 6.5.3.2. Škole
  • 6.5.3.3. Mediji
  • 6.5.3.4. Građani
  • 6.5.4. Strategije – programi
  • 6.5.5. Poverenje građana
  • 6.5.6. Rad i organizacija policije u multietničkim društvima
  • 6.6. Lokalna samouprava
  • 6.6.1. Nadležnosti
  • 6.7. Potencijali opština
  • 6.7.1. Pokazatelji razvijenosti opština
  • 6.7.2. Starosna struktura
  • 6.7.3. Obrazovna struktura
  • 6.7.4. Polna struktura
  • 6.7.5. Nacionalna struktura
  • 6.8.1. Normativnopravna uređenost civilne zaštite u Republici Srbiji
  • 6.9. Rezultati empirijskog istraživanja
  • 6.9.1. Sastav i struktura operativnih snaga civilne zaštite
  • 6.9.1.1. Profl opštinskog štaba civilne zaštite
  • 6.10. Zaključak
  • 6.11. Predlozi
  • 6.12 Prilozi
  • Prilog I – Anketni upitnik

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

Izveštaj za 2005–2006.

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI Izveštaj za 2005–2006. godinu

Izdavač Fond za otvoreno društvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: 3025 800 Fax: 3283 602 Email: office@fosserbia.org www.fosserbia.org Za izdavača Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Urednik Tamara Lukšić-Orlandić Lektor Aleksandar Gordić Tiraž 400 primeraka ISBN 978-86-82303-21-3 Priprema i štampa Dosije, Beograd

STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI
Izveštaj za 2005–2006. godinu

Fond za otvoreno društvo mart 2007.

Učesnici na projektu: Prof. dr Dragana DULIĆ, koordinator ekspertskog tima Ljiljana PALIBRK dr Marina ILIĆ mr Nataša PANTIĆ Pavel DOMONJI mr Svetlana STANAREVIĆ Vesna NIKOLIĆ

2. . . . . . . .2. . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Država i zdravstvo . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Demografski podaci od značaja za javno zdravlje . Prijavljeni slučajevi zaraznih bolesti i imunizacije . . . . Zdravstvena zaštita vulnerabilnih grupa . . . . . .3. . . .2. . . . .3. . . .2. . . . . . . Ishrana stanovništva . . . .3. . . . . .6. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . Prirodno kretanje stanovništva . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . .9. . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . .2. Stanovništvo. . . . . . Stanovništvo . . . Studija slučaja (Case study) – Kragujevac . . . Institucionalni kapaciteti . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . Socijalno-ekonomski status . 2. . . .SADRŽAJ Predgovor . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . .2. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . Zakonska regulativa . . . . . . 2.3.4. . . . . . . 2. . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . 2. . . . . . . 2.1. . .3. . LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI: SAŽETAK . 29 29 29 30 31 32 33 34 37 39 42 43 45 47 48 52 54 56 57 59 60 60 61 5 11 13 . . . . . . Mortalitet stanovništva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . Prosečna starost i očekivana dužina života . . . . . Zdravstvena zaštita i morbiditet stanovništva. . . . . Obrazovni profil stanovništva . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovna struktura stanovništva . . .1. . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . Stope fertiliteta .3.4. . . 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morbiditet stanovništva . . . . . Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om . . . . . . Kadrovski kapaciteti .3. . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE (Ljiljana PALIBRK) 2. . . 2. .2. . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8. . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . 2. . 2. . . . . . . . .4. Procent fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravnih namirnica i predmeta opšte upotrebe . . . . . . . 2. . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . .4. . . . .3. . . . 2. . . . . . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 3. . . . . . . . . Metali i nemetali . . . . . .2. . . . . . . . Kvalitet zdravstvenih usluga . . . Klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača . . . . . . . . . 101 3. . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . .9. . . . . . . . . .2. . . . . . . . nafta i gas) . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . 6 110 112 113 115 . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . Fosilna goriva (ugalj. . . . . . . . . . . . 103 3. . . . 3. . . . . . . . . Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 67 69 70 73 75 77 79 82 89 96 96 98 99 3. . .9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. Vodni resursi . . . . . . . . .1. . . 3. . . . . .6. . .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . 108 3. . . . . Zemljište . . . . .2. . . . . . . . . . . . Vodosnabdevanje i kvalitet vode za piće . . . . . . . . .4. . . . . . . 3. . . . . .9. . . . Zakonodavno-pravni okvir . . . . . . . . . . . . . .2. . .11. . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3. . . .3. . . . . . . . . . . 3. . . . . . . 2. . .11. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 3. . . . Stanje neobnovljivih prirodnih resursa . . . . . .10. . . . . . . . . . . . 104 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . .11. . 108 3. . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . Istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu . . . . . . Kvalitet vazduha . . . . . . . . . Šume . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . Opšti podaci . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . .4.1. . . .4. . .11. . Vazduh i klimatske promene . .2. . . . . 109 3. . 3. . . . . . . . . . . . . . . Faktori rizika za bezbednost životne sredine. . . . . . . . .6. . .5. . . . . . . . . . . . . 105 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . .10. . . . . . . . .5. . . Izvori podataka i literatura. . . . . . . Biodiverzitet i zaštita prirode. . . . . . . .11. . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . Otpad . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . 3. . .5. .2. . . . . . . . . . .4. . 106 3. BEZBEDNOST ŽIVOTNE SREDINE (Dr Marina ILIĆ) 3. . Međunarodna/regionalna saradnja . . . . . 3. . Hemijski udesi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . Jonizujuće i nejonizujuće zračenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. Stanje obnovljivih prirodnih resursa . . . . . . . 2. . . . . Kvalitet voda . . . . Hemikalije . . .8. . . . . . . . . . . . . . .3 Najučestaliji razlozi korišćenja primarne zdravstvene zaštite . . . . . . . .10. . . . . . . . .4. . . 100 3.5. . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaključci i preporuke .3. . . . . . . . . . . . . . . . Obnovljivi izvori energije. . . 2. . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . .3. . .5. . . . . . . . 4. . . . .12. . . . . . . . . zemljotresi . . . . Pregled stanja po indikatorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 119 119 119 122 124 125 126 126 127 127 128 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prirodne katastrofe (poplave. . . . . . . . 3. demokratičnost . . . pravednost. . . . . . . . . . . . . . Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . Više i visoko obrazovanje . . .1. . . . . . . . . . . . . .3. . . . . Ciljevi istraživanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . Javna svest. . . . . . .1.1. . . . . . . Obrazovna strategija i politika . . . . . .12. . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistem upravljanja zaštitom životne sredine . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Principi sistema – dostupnost. . . . . klizišta. . .11.5. . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti . . . . . . .1. . . . . . . . . .2. . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . .12. . . . . . . . . . Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . .12. . . .4. . . . . . . . . Indikatori i delovi izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16. . . . . . . . . 133 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . .12. . . .1. . . . . . . . . . . .Sadržaj 3. Obavezno (osnovno) obrazovanje. . . . . . . . . Čistija proizvodnja . . . . . . . . . 3. . . . . .17. . . . . . .13. . . . . . Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . .13. . Normativna regulativa. . . . . . . . . . . . . Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 3. . Indikatori kvantiteta . . . . . . . . . . . .13. . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Energetika . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 3. .12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . .15. . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Industrija . . . . . . . . .2. . 4. . . . . . . . . . 3. . . . . . . Društveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 135 136 136 138 139 139 139 141 142 143 143 146 149 150 153 7 . . . . 3. . . . . 3. . . . . . . . . . . . . Rudarstvo .1. . . . . . . . . . . Aneks: Lista korišćenih indikatora . . Saobraćaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost životne sredine . . . . . . . . . . . . . . . Poljoprivreda . . . . . . OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST (Mr Nataša PANTIĆ) 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . .1. 4. . . . . .2. 3. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srednje obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13. Ekološki znak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 3. . . . . . . . .14. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Solidarnost i pitanje integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvodna razmatranja . . 192 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 6. . . . 210 6. . . Lokalna zajednica kao mreža institucija – bezbedna zajednica . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .Metodološki pristup. . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5. . . . . . . . . 207 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . .2. . . . . . . . .1. . . . . . . Inkluzivnost obrazovanja . . . . . . . .1. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . 153 153 156 158 159 162 167 4. . . . . . . . . 199 5. . . . . . . . . . . . . Indikatori kvaliteta . . . . . . . . . . .10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 5. . . . . . . . Rizični potencijali . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 6. . . . . . . . . . . .9. . . . . . . 179 5. . . .8. . . Obrazovni program (kurikulum) . . . . . 195 5. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . etničko podvajanje i promocija tolerancije . . . . . . . . . . . Nacionalni saveti nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . 175 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Postignuće učenika . . . . . . . . . . . Nastavni kadar . . . Relevantnost obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . .6. . . . . LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE (Pavel DOMONJI) 5. . . . . . . . . .3. . . . . . Osvrt na prethodni izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 8 . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Incidenti. . . Literatura . BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI (Mr Svetlana STANAREVIĆ i Vesna NIKOLIĆ) 6. .Konceptualni okvir empirijskog istraživanja . . . . 171 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . Disolucija Državne zajednice SCG i osnivanje Službe za ljudska i manjinska prava . . Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija3 u lokalnoj zajednici . . . Propuštena prilika: ustav i nacionalne manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 6. . . . . . . . . . . . . 173 5. . . . . . . . . . . . . . 189 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0. . . . . . . . 209 6. . . . . .4. . . . . . . . . . Zaključci i preporuke . . . . Školsko okruženje . . . . . Uvod . . . . . . .

. 6. . . . . . . . 244 6. . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti opština (demografska i ekonomska osnova) . . . .3. . .9.9. . . . . 215 6. . . . . . . . . . . . Strategije – programi . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . 239 6. . . . . . . 6. . . 218 220 221 222 223 226 227 229 230 231 6. . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. .7. . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .5. . . . . . . . Pokazatelji razvijenosti opština . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.1. . 262 6.5. . . . . . .7. . . . . . . . 6. .9. . . . . . . . . Građani . . . . . . . . . .4. . .4. . . . .6. . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . .Lokalna samouprava . . . . . . . . . . . .1. . . . . 6. . Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice . . .2. . . . . . . . . . . . 240 6. . 6.9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 267 277 277 278 9 . . . . . . . . .3. . . Obrazovna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . Savet za bezbednost/sigurnost . . . . . . . . 6. 246 249 252 253 253 253 6. . . . . . .9. . . Nacionalna struktura . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . Rad i organizacija policije u multietničkim društvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadržaj 6. . . . . . . . . . . . .3. . . . . .4. Rezultati empirijskog istraživanja . 6. .1. . . . . . demilitarizacija. . . .5. . .6. . . . 6. . . . Starosna struktura. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . .1. . . .5. . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti .3. . . . . .5. Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nadležnosti . . . . . Sastav i struktura operativnih snaga civilne zaštite . . . . . . .5. . . . . . . . . . .7. . . . . . Poverenje građana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . 262 6. . . . . . . .2. . . . 6. . . . . . . .6. . . . . . . . . . . Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice . . 264 6. . . . . .Potencijali opština . . . . 6. . . . . . . . .1. . . . . Zakonski okvir i vanzakonske mogućnosti . . . . . . . . . . . . . . . . Normativnopravna uređenost civilne zaštite u Republici Srbiji. . .1. . .1. . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . Polna struktura . . . . . . Profil opštinskog štaba civilne zaštite . . . . .3. 6. . . . . . . . . . . . Mediji . . .5. 6. . . . . .Organizacija i funkcionisanje civilne zaštite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti. . . . Škole . . . . . . . . . .9. . . . . . . .1. . . .1. .2. . . . . . . . . . . . . Pregled elemenata funkcionisanja opštinskih štabova i saradnje sa institucijama . . . . . . Decentralizacija. . . . . . 6. . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.2. . . . . .8.5.5. . depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8.1. .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . godine. 6. . . . . . . Zaključak . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 6.9. . . . . . . . . . . . . .3.9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . 321 6. . . . i 2006. . . . .12. . . Literatura .2. . . . . .2. . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. . . . . . 6. . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . .5. . . . . . .2. . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 10 . . . . . . . . .8. . . . . .6. . . . . . . . . .9. . Prilozi . .13. . . . . . . .10. . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . godine . . . . . . . 283 291 293 296 299 301 311 6. . . . . . . . Primenjena rešenja u zbrinjavanju ugroženih ljudi (evakuacija i slične operacije) . . . . . . . . . . . . . .9. . . Ocena opremljenosti štaba . . i 2006. . . . . . . .9. . . . . . . . .2. Nadoknada štete po opštinama (procentualno ili opisno) . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba . . . . . .11. 311 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . Pritužbe građana na rad štabova (ili proces rešavanja vanrednih situacija) . . . . . . . . . . . . . .2. . . .2. 315 Prilog II – Pregled operativnih snaga CZ (štabova CZ i štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po opštinama RS . . . Procena štete po opštinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005. . . . . . . . Predlozi . . Posledice na životnu sredinu usked elementarnih nepogoda koje su ugrozile opštine u Srbiji tokom 2005.9. . . . . 315 Prilog I – Anketni upitnik . . . . . . . . . . . . . . .9. . . .

ta zamisao se polako i ostvaruje. gde mu po logici treba tražiti uporište za njegov dalji razvoj i jačanje. mart 2007. Ideja kojom se Fond rukovodio bila je da se koncept ljudske bezbednosti promoviše i da se njegovo razumevanje i prihvatanje proširi van akademske zajednice u kojoj je začet. Smatramo da će teme odabrane u ovom izveštaju – javno zdravlje. životna sredina. Osim ova dva izveštaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji. želeći da se rezultati tog pionirskog posla učine dostupnim najširoj javnosti. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. na čelu sa profesorkom Draganom Dulić. nacionalne manjine i bezbednost u lokalnoj zajednici – svojom prisutnošću u svakodnevnom životu građana pomoći da koncept ljudske bezbednosti postane prihvatljiv način razmišljanja i donosilaca odluka na svim nivoima.PREDGOVOR Fond za otvoreno društvo oformio je koaliciju organizacija civilnog društva u nameri da uspostavi sistematsko praćenje stanja ljudske bezbednosti u Srbiji. Fond je tokom 2006. kao dodatni impuls širenju polja delovanja i zagovornika ideje ljudske bezbednosti u Srbiji. U tom smislu. koji se nalaze pred čitaocem. Centar za obrazovne politike i Ambasadori životne sredine. inicirao njegovo publikovanje. može se reći da su rezultati istraživanja objavljeni u ovoj publikaciji iskorak u odnosu na pilot-istraživanje o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji (Izveštaj za 2004). Koaliciju su činili: Fond za otvoreno društvo. potom. obrazovanje. Fond za otvoreno društvo Beograd. godine 11 . nadamo se da će se širiti krug organizacija civilnog društva koje će svoje aktivnosti modelovati i kroz prizmu zagovaranja ljudske bezbednosti. Istovremeno. odnosno ukazivanja na ključne indikatore od kojih zavisi kvalitet života svakog građanina u Srbiji i ostvarivanje njegovih ljudskih prava. Kroz ovo istraživanje i njegove rezultate. pre svega unutar organizacija civilnog društva. godine objavio i dve zbirke tekstova inostranih autora o konceptu ljudske bezbednosti i njegovom implementiranju u praksi. Fond je stao iza tog projekta i u fazi istraživanja i. koje je izvela grupa istraživača Centra za istraživanje ljudske bezbednosti Fakulteta civilne odbrane (sada: Fakultet bezbednosti). kao partnerske organizacije civilnog društva.

.

o ljudskoj bezbednosti govori isključivo u kontekstu ljudskih prava. takođe. kulturu. da se u određenim stručnim krugovima sve više govori i piše na temu ljudske bezbednosti. ali i po pojedinačnim segmentima. izrada svakog Izveštaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji u celini je. Takva situacija je. LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI Sažetak Istraživački tim sastavljen od predstavnika Koalicije NVO za ljudsku bezbednost u Beogradu sačinio je uz podršku Fonda za otvoreno društvo godišnji izveštaj o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji za 2005–2006. Pri takvom stanju stvari. pa i otporima pojedinih državnih institucija i ustanova. sa jedne. i šanse i opunomoćenja. što će joj u dogledno vreme svakako obezbediti pun legitimitet. normativno i stvarno. svakodnevni život i dostojanstvo ljudskih bića (A. Svi prilozi usvajaju jedinstven koncepcijski okvir ljudske bezbednosti. domen gde se susreću javno i privatno. ovaj izveštaj upućuje na potrebu da se upravo pitanju bezbednosti priđe preko svakodnevnog života. onaj domen zajedništva u kojem se ispoljava kvalitet života jednog društva. Iako koncept ljudske bezbednosti nije do kraja oblikovan i dovršen ni na globalnom nivou. 13 . to je i domen u kojem se u najjačem svetlu pojavljuje specifična priroda pojma ljudske bezbednosti i koju obični ljudi najpre prepoznaju i cene.1. Dakle. jezik. iskušavaju rizike i osujećenja. društveno i lično. Ujedno. to je lokus njihovog nadgledanja i kontrole. Fond za otvoreno društvo je imao ovo u vidu kada je dao prednost istraživanju onih dimenzija koje najviše reflektuju potrebe pojedinca i njegovog življenja u zajedicama i porodicama. godinu. institucije i politike. uz obrazloženje o nužnosti bavljenja daleko višim prioritetima. jer je to domen u kojem ljudi prisvajaju tradiciju. a najčešće je predmet marginalizovanja. kao i onoga što najviše obavezuje državu da se bavi njihovim obezbeđenjem. na drugoj strani. ipak. rituale i simbole. shodno kojem se bezbednost fokusira na opstanak. iako pojam ljudske bezbednosti još uvek pati od teorijske nekoherentnosti i koncepcijske višesmislenosti. u Srbiji se on i dalje uporno vezuje za državnu bezbednost kao elementarnu supstanciju suvereniteta ili se. skopčana sa nerazumevanjem. Sen) i stoga je on podjednako usmeren na „slobodu od straha“ kao i na „slobodu od uskraćenosti“. Treba istaći. sigurnost i nesigurnost – rečju. grade individualni identitet i razliku. s druge strane. u kojem se prepliću odnosi moći. svojevrstan indikator ljudske bezbednosti.

Izveštaj se. pri čemu je njegovo suštinsko značenje redukovano i još uvek nepoznato ne samo široj javnosti. problemu ljudske bezbednosti i javnog zdravlja Srbija pristupa sa očiglednim deficitom na teorijskom i praktičnom nivou. slojevitoj ravni najrazličitijih ljudskih odnosa. već i nosiocima vlasti i javnih funkcija. najvećim delom koristi podacima za 2004/2005.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godine. u kojoj se i institucije i pristup sistemskim nedostacima menjaju sporo i uz mnogo nedoumica. lokalna zajednica. ali na žalost. koji ranije nisu obuhvaćeni zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka. ali zato koherentna metoda. Ovaj problem je i dalje prisutan. Jedan se bazira na empirijskim podacima iz različitih relevantnih baza podataka. na šta ukazuju svi prilozi o dimenzijama ljudske bezbednosti koji su predstavljeni u ovom izveštaju. Bezbednost i javno zdravlje Kao zemlja koju tek očekuju teški tranzicijski izazovi. prilikom analize javnog zdravlja u kontekstu ljudske bezbednosti odlučili smo se za kombinovani pristup. Nejasno je zašto državne institucije i ustanove u Srbiji toliko kasne sa ažuriranjem podataka. inače. smatrali smo da jedino ovakva kombinacija može ukazati na sve nijanse. godinu. Na pojedinim mestima su prezentovani i najnoviji podaci iz 2006. dok se drugi oslanja na sociološka zapažanja i uočena kretanja na višedimenzionalnoj. godine. S obzirom na brojne specifičnosti svakog. koji podrazumeva ukrštanje i/ili paralelno saglédanje dva sasvim različita. Prethodni izveštaj je odredio model i format sadašnjem. Termin „javno zdravlje“ tek se odskora upotrebljava. Imajući u vidu iznete napomene. najveći deo tih podataka još uvek nije dostupan i nalazi se u fazi obrade. manjine). a pogotovu nestabilnog i nekoherentnog društva u Srbiji. s tim što je posebna pažnja posvećena onim dimenzijama ljudske bezbednosti koje ranije ili nisu istraživane ili pak to nisu na temeljitiji način (javno zdravlje. Novina u odnosu na prethodni izveštaj jeste pokušaj saglédanja stanja ljudske bezbednosti u Srbiji u odnosu na neke nove indikatore. I pored toga. naročito ako se zna da postoji zakonska obaveza njihovog kontinuiranog prikupljanja i dostavljanja referentnoj ustanovi na nivou države. uz povremeno navođenje pojedinih važnih statističkih podataka sa poslednjeg popisa stanovništva i domaćinstava iz 2002. uzroke i posledice uočenih problema. koji bi trebalo da sistem javnog zdravlja implementiraju kroz sve nivoe društva. imajući u vidu izuzetnu važnost ranijih i novouvedenih indikatora ljudske bezbednosti u okviru ovog istraživanja učinjen je napor da se ponudi što sistematičniji prikaz koji će ne samo opisati stanje već i dati preporuke i predloge mera za popravljanje ljudske bezbednosti u Srbiji. Ako imamo u vidu da je reč o vrlo značajnim pokazateljima raznih pojava i stanja (bilo da govorimo o jav14 .

Ove kategorije stanovništva po mnogim indikatorima jesu vulnerabilne grupe. rashode za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika itd. BDP i ulaganja u zdravstvo. podaci i stope za mrtvorođene i umrlu odojčad. pošlo se od konceptualnog okvira koji obuhvata četiri međusobno povezane celine. odnosu aktivnog i neaktivnog. Ovako dug period je obuhvaćen iz razloga što se prvi Izveštaj o ljudskoj bezbednosti u Srbiji iz 2004. kao i dece i odraslih koji zahtevaju naglašen zdravstveni nadzor. U okviru morbiditeta stanovništva posebno su obrađene vulnerabilne grupe (žene. godine (kada su zabeleženi prvi slučajevi zaraženih/obolelih). životnoj sredini itd). Prilikom analize bezbednosti i javnog zdravlja. maternalni mortalitet itd. realnoj i fiktivnoj nezaposlenosti. te se prezentiranje 15 . jedno poglavlje je posvećeno epidemiološkoj situaciji pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a u Srbiji. predškolska deca. pružajući jasnu sliku prirodnog kretanja stanovništva. takva administrativna lenjost i birokratska bahatost takođe ukazuju na odnos prema pojedincu-građaninu i ljudskoj bezbednosti uopšte. Morbiditet odraslog stanovništva je prikazan kroz broj i vrste oboljenja koja su najviše zastupljena u ovom delu populacije. njihova upotrebna vrednost ipak nije sporna. Ostala poglavlja u okviru ove celine bazirana su na opšteprihvaćenim indikatorima bezbednosti zdravlja i ljudskog razvoja. obrazovanju. Prva tri poglavlja analiziraju zakonsku regulativu i nedostatke u njenoj praktičnoj primeni. Prvu celinu čine osnovni podaci o stanovništvu. Empirijski i sociološki podaci se međusobno potkrepljuju. učešću mladog i starog stanovništva. Druga celina je posvećena sistemskom uređenju zdravstva u Srbiji. a smešteni su u ustanovama socijalne zaštite. kao posebnog segmenta ovog Izveštaja. Iako pomenuti podaci nisu korišćeni u prethodnom Izveštaju (za 2004.1. stope fertiliteta. i deca i omladina školskog uzrasta). nije posebno bavio ovom izuzetno važnom temom. godine. S obzirom na alarmantan rast zaraznih bolesti u svetu. ali i nagoveštavajući nesumnjive demografske trendove u budućnosti. Ljudska bezbednost u Srbiji nom zdravstvu. Pored podataka o broju (uključujući migratorna kretanja tokom prethodne decenije) i starosnoj strukturi. zbog čega je na njih i skrenuta posebna pažnja. a analizirana je i zaštita psihijatrijskih bolesnika u velikim zdravstvenim ustanovama. mortalitet stanovništva i najčešći uzroci smrtnosti (prema modalitetima koje predviđa Međunarodna klasifikacija bolesti). institucionalne i kadrovske kapacitete. indeks starenja i očekivana dužina života. pa zaključno sa novembrom 2006. Podaci su odabrani u zavisnosti od značaja i uticaja na javno zdravlje. pa je tako posebna pažnja posvećena polnoj strukturi. urbanog i gradskog stanovništva. prezentirani su i podaci koji se tiču obrazovnog profila i socijalno-ekonomskog statusa stanovništva. prosečna starost. i to sa podacima za period od 1984. a možda najviše po odnosu društva i zdravstvenog sistema. godinu). kao što su prirodni priraštaj i stopa živorođenih. ostvarenim zaradama i sličnim obeležjima.

U nameri da se segment javnog zdravlja i bezbednosti u Srbiji demonstrira na praktičnom primeru. koje se baziralo na uvidu u svakodnevne uslove života. ali i zdrave životne navike) iz velikog istraživanja o zdravlju stanovništva u Srbiji koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja uz podršku Svetske banke. i pored brojnih specifičnosti i opšteg statusa romske populacije u zemlji. među korisnicima je i mnogo tzv. prema stepenu zagađenja piralenom. Kragujevcu. način i kvalitet ishrane. ipak daje bar relevantne naznake stanja zdravlja i. na žalost. ova celina zapravo prikazuje sve realne probleme i izazove prosečnog stanovnika iz unutrašnjosti Srbije kada je reč o zdravlju. Fokusirajući žene iz ove grupe kao višestruko ugrožene i elementarno nezaštićene. bio jedan od četiri najteže pogođenih bombardovanjem NATO-a itd. Iako je urađeno na relativno malom uzorku. 16 . ustanove pružaju usluge ne samo lokalnom. dat je i pregled ostalih zabeleženih zaraznih bolesti. Poslednju celinu čini istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. najekspanzivnije i neizlečive infekcije. nije daleko odmaklo ni u pristupu problemu. koji ni u jednom drugom slučaju nije tako slab kao kod ove posmatrane grupe.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. sažetih podataka stručnoj i široj javnosti nametnulo kao neophodna osnova za dalje praćenje i istraživanje..). najčešćih oboljenja (naročito među decom i mladima). izbeglice i raseljena lica. u praksi se. bezbednosnog aspekta. već i stanovništvu drugih oblasti u centralnoj Srbiji. Pored ove. a ni u konkretnim aktivnostima. odlučili smo se za sažet prikaz osnovnih parametara institucionalnog sistema i stanja zdravlja stanovništva u jednom od većih gradova Srbije. Na kraju ove celine predstavljeni su najnoviji podaci o ishrani stanovništva (vezani za kvalitet ishrane. kao i stepen obavezne imunizacije stanovništva. programa i akcionih planova donetih u poslednjih par godina. Na kraju ove analize javnog zdravlja u Srbiji date su preporuke na bazi uočenih nedostataka i najizraženijih potreba koje je neophodno preduzeti kako bi se sistem javnog zdravstva unapredio. ali ne kao Beograd ili glavni grad pokrajine Vojvodine Novi Sad. sproveli smo terensko istraživanje o njihovom zdravstvenom statusu. uz to je. Unapređenje položaja Roma predmet je mnogih deklaracija. sâm grad je ekonomski osiromašen tokom ‘90-ih u meri da se posledice i danas osećaju u svakom segmentu života. epidemiološke situacije pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a i stavove o kvalitetu zdravstvenih usluga. ovo istraživanje. a bezbednost svakog pojedinca i celokupnog stanovništva podigla na prihvatljiviji nivo. navike. Kroz pregled osnovnih indikatora zdravlja. Takođe su navedeni i zvanični podaci o zastupljenosti fizičkohemijski i mikrobiološki neispravnih namirnica i predmeta opšte upotrebe na tržištu. higijenske i zdravstvene potrebe. vulnerabilnih grupa (žene. još šire. Romi. deca. Ovaj grad je izabran kao „studija slučaja“ („case study“) iz više razloga: ima dovoljan broj različitih zdravstvenih ustanova..

To je tema koja sve više dobija na značaju. na dodatnu potrebu oružanih snaga da se zaštite od ekoloških opasnosti i na sanaciju štete nanete životnoj sredini. Migracije stanovništva prouzrokovane očiglednom degradacijom životne sredine sve se češće pojavljuju kao nov problem. a zatim indikatori praćenja stanja. UNDP-a itd. godine. termin je koji se koristi za probleme koji povezuju stanje životne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti. odnosno bezbednost životne sredine. godine i njihovu komparativnu i statističku analizu. Mada su održivi razvoj i ekološka bezbednost koncepti koji se međusobno dopunjavaju. što vodi globalnom zagrevanju. Ovo istraživanje predstavlja dopunu prvobitne liste indikatora i ocenu stanja tri godine kasnije. Temelji pristupa obradi ove teme postavljeni su u izveštaju o Indikatorima ljudske bezbednosti iz 2004. a ekološka bezbednost je usredsređena na prevenciju sukoba vezanih za ugrožavanje životne sredine. Ekološka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiču nedovoljnih količina prirodnih resursa. Svedoci smo sve većeg uticaja klimatskih promena na ekološku bezbednost u svetu. Održivi razvoj se odnosi na ekološki razuman društveno-ekonomski razvoj. u periodu od 2004–2006. OSCE-a. Velika pretnja sa kojom će bezbednost životne sredine morati da se suoči jesu oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene. degradacije životne sredine i biološke opasnosti. Ljudska bezbednost u Srbiji Bezbednost životne sredine Ekološka bezbednost. Izveštaj prikazuje sveobuhvatan pregled stanja ekološke bezbednosti u Srbiji u periodu 2004–2006. koje nastaju zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte (promena intenziteta padavina). koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. ili da joj doprinesu.) i međunarodnih organizacija. oni ipak nisu jedno te isto. Republički zavod za razvoj itd. Agencija za zaštitu životne sredine. Evropske komisije. 17 . nepravičnom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti životne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojačaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu političke nestabilnosti ili nasilnog sukoba. godine. odnosno ugrožavanja ljudske bezbednosti.1. Republički zavod za statistiku Srbije. Degradacija životne sredine i nedostatak resursâ na lokalnom i regionalnom planu (pogoršani porastom broja stanovnika. Prvo su definisani izvori rizika. Okvir istraživanja obuhvatio je prikupljanje podataka iz izveštaja o sektoru životne sredine nadležnih državnih organa i institucija (relevantna ministarstva. mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekološka bezbednost definiše. Ekološka bezbednost je faktor ljudske bezbednosti. a koji mogu dovesti do sukoba. a može se očekivati da će pojačati već postojeće tenzije.

Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu.7%. Očuvanje životne sredine je bitan element bezbednosti u regionu. godine globalno snabdevanje vodom za piće po stanovniku palo je na 60%. Očekuje se da u sledeće dve decenije potrošnja poraste za novih 40%. a samo šume čine oko 26. Srbija raspolaže dovoljnim količinama voda za zadovoljavanje svojih potreba. Od 1950. čađi. Samo 8% voda potiče iz Srbije. praškastih materija i drugih supstancija koje potiču iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. a u 37 slučajeva je došlo do oružanog sukoba između zemalja. Šume i šumska zemljišta čine 28% ukupne površine Srbije. NOx. U tom poslu potrebno je da budu angažovani svi. pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom. SO. koji leži ispod najkvalitetnijih zemljišta. Broj od 4. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina. Veliko zagađenje vazduha potiče od saobraćaja. Tisom i drugim vodotocima. odnosno mesta potencijalnih ekoloških akcidenata. Savom. zbog korišćenja goriva sa dodatkom olova. a i dalje se pogoršava. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike životne sredine i ima uticaja na druge sektore. od onih koji su direktno ugroženi 18 . Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i životinjskih resursa. ali samo ukoliko ih racionalno koristi. Eksploatacija mineralnih sirovina. Pritisak na biodiverzitet Srbije najviše se odražava na stanje šumskih ekosistema i osetljivih ekosistema i uzrokuje smanjivanje. odnosno gubljenje biodiverziteta. Postoji značajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju međunarodnih ugovora i učešću u međunarodnoj saradnji u oblasti životne sredine. Zbog složenog i specifičnog biljnogeografskog položaja. Postojanje crnih tačaka. dovodi do potpune degradacije zemljišta. Stanje šuma karakteriše struktura nepovoljna po poreklu. šumskih i vodnih resursa. Oko 56% šuma je u vlasništvu države. Za razliku od poljoprivrednih. posebno na površinskim kopovima.300 biljnih vrsta određuje teritoriju Srbije i Balkana. Kvalitet ambijentalnog vazduha u Srbiji uslovljen je emisijama SO2. dok je svetska populacija narasla za preko 150%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. kao jedan od najznačajnijih centara florističkog diverziteta Evrope. dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta. dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom. a posebno na prekograničnom nivou. Voda je dugo bila ključna ilustracija ekološke bezbednosti. a potrošnja vode je povećana za 180%. sa rizikom teških i nekontrolisanih zagađenja na lokalnom. Kvalitet voda u Srbiji je generalno nezadovoljavajući. gde se vrši eksploatacija lignita. većina mineralnih sirovina je neobnovljiva. pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađenja vode i vazduha. U proteklih 50 godina bilo je više od 450 sukoba vezanih za vodu.

kao što su gorivo. ne samo na polju zaštite životne sredine. društvene kohezije. Obrazovanju se takođe. kada je došlo do izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji. Posebnu pažnju bilo bi dobro usmeriti na međunarodne protokole. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagađenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvažnija su sredstva za sprečavanje uticaja na životnu sredinu od zagađenja. lubrikanti. konvencije i ugovore koji višeznačno određuju međunarodne odnose. nezaposlenost. kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrška tranzicionim procesima. neophodno ozbiljno 19 . da obrazovanje može značajno ublažiti pretnje ljudskoj bezbednosti kao što su siromaštvo. Površina Srbije koja je ugrožena poplavama od 100-godišnjih voda iznosi 1. Takav akcident se desio oktobra 2006.). Na kraju ove analize date su preporuke za intenzivnije angažovanje u određenim oblastima u narednom periodu. Posledice akcidenta koji se desio pre sedam godina. bolesti i druge nevolje. trgovinsku razmenu. Oni kao posledicu imaju ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija. Potrebno je unaprediti postojeće instrumente politike koji bi bili prilagođeni i efikasni u slučajevima ekološke pretnje regionalnoj stabilnosti. godine. kada je kod Prahova u Dunav iscurela veća količina mazuta. pripisuje moć uticaja na razvoj demokratije. a oko 80% površine ugrožene poplavama čini poljoprivredno zemljište. U Srbiji se zbog erozije godišnje praktično gubi oko 25. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji.1. razređivači. još uvek se osećaju. te koji u sebi sadrže elemente održivog razvoja. korišćenju. koja je Dunavom stigla u Bugarsku. PCB itd. Arhuska konvencija. Takođe je važno sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje.57 miliona ha. transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik za ljudsko zdravlje. Osnovna pretpostavka ovog istraživanja glasi da je za saglédanje stanja obrazovanja sa aspekta bezbednosti. saobraćaj i obrazovanje. pored pitanja kvantiteta.. Državni organi Bugarske tražili su od Srbije nadoknadu za učinjenu štetu. mada ne bez osporavanja. sredstva za čišćenje. Ljudska bezbednost u Srbiji do međunarodnih institucija čija je delatnost obezbeđivanje preduslova za bezbednost i saradnju. borbe protiv raznih vidova diskriminacije. Poplave nastavljaju da budu uobičajena prirodna katastrofa širom sveta.. od čega se 1.000 hektara obradivog zemljišta. Jasno je. Obrazovanje i bezbednost U ovom delu dat je pregled aktuelnog stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore relevantne za ljudsku bezbednost. i nalazima istraživanja potvrđeno. skladištenju.45 miliona ha nalazi u Vojvodini. već zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj država na više planova (protokol iz Kjota.

Stanje resursâ i učešća sagledano je posebno na nivoima podsistema vaspitno-obrazovnog sistema (tj. opremljenost. Drugim rečima. koje još uvek nema obeležja podsistema. srednjeg i visokog obrazovanja). predškolskog. za koje se pretpostavlja da čine najveći deo isključenih iz sistema obrazovanja. aktuelno stanje učešća u obrazovnoj aktivnosti na različitim nivoima (obuhvat. – principi sistema – dostupnost. Ovi indikatori obuhvataju: pravo na obrazovanje: – obrazovne strategije i politike. pored pitanja dostupnosti obrazovanja svima i na svim nivoima. pravednost i demokratičnost. tj. Istraživanja su pokazala da bolje postignuće učenika rezultira njihovim dužim ostankom u obrazovanju. i kritično stanje institucionalizacije obrazovanja odraslih. Stagnacija obuhvata u odnosu na 2003/04. i preporuke za poboljšanje sistema obrazovanja. Izveštaj je raščlanjen na prvi deo. Uostalom. – normativna regulativa. Naglašeno je. koji se bavi pitanjima kvantiteta. neophodno je postaviti pitanje kakvo je to obrazovanje. 20 . dugoročno efektniji način povećanja obuhvata. međutim. da je ovakva podela uslovljena specifičnostima indikatora za potrebe ovog istraživanja. koji se bavi pitanjima kvaliteta obrazovanja. osnovnog.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Na osnovu zaključaka koji se tiču kvaliteta obrazovanja date su sugestije za oblasti budućih istraživanja. koliko ono utiče na izgradnju potrebnih znanja i veština svih pojedinaca za učešće u aktuelnom svetu rada i društvu uopšte. i drugi deo. utvrde pravilnosti i novine u sistemu obrazovanja u odnosu na pregled stanja iz prethodnog izveštaja. U vezi sa obrazovanjem odraslih konstatovan je nedostatak zakonske regulative i standarda. školsku godinu konstatovana je na svim nivoima. razmatrati pitanja kvaliteta obrazovanja. osipanje. U trećem delu izveštaja dati su zaključci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji. Još je manje uređeno neformalno obrazovanje. s obzirom na aktuelnost uvođenja obaveznog pripremnog programa za školu od ove školske godine (2006/07). smanjenjem osipanja. kvantiteta obrazovanja jeste upravo ulaganje u kvalitet. dok su u praksi ova pitanja nerazdvojiva. Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja može značajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa. prelaznost). Indikatori kvantiteta su preuzeti iz prethodnog izveštaja iz 2004. tj. tj. godine u nastojanju da se sagleda kretanje vrednosti po istim indikatorima. postojanje infrastrukture i resursa koji omogućavaju jednako i pravedno upražnjavanje ovog prava svim građanima (mreže ustanova. Posebno je izražena potreba za ekspanzijom podsistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja. dostupnost kadra).

Za stanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji danas može se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe učenika za znanjima i veštinama potrebnim za efektivno učešće u tržišnoj privredi i demokratskom društvu. slučaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja. Ipak. nepovoljne ocene opremljenosti škola modernim nastavnim sredstvima. Zato se u oceni stanja za potrebe ovog istraživanja nastojalo sagledati stanje u odnosu na specifične lokalne prilike. Ljudska bezbednost u Srbiji Novinu u odnosu na prethodni izveštaj čini pokušaj saglédanja stanja procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta. Takvi indikatori u ovom izveštaju obuhvataju: postignuće učenika (na međunarodnim testiranjima PISA i TIMSS 2003). Ovo je. mnogi globalni i lokalni izveštaji ukazuju da metodološki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu značajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. relevantnost obrazovanja (tj. U prilog ovome govore nezadovoljavajući rezultati naših učenika na međunarodnim testiranjima. nastavni kadar (karakteristike i kvalifikacije). Ovo je često slučaj upravo sa zemljama centralne i istočne Evrope. Međutim. Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaćeni prethodnim izveštajem zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka. na primer. Već je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodološki kompleksni. obrazovnih programa). inkluzivnost i školsko okruženje. Tamo gde postoje međunarodni indikatori za postizanje određenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni su korišćeni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje. nedovoljna saradnja škola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slični parametri. na kojima je globalni imperativ praćenja ostvarenosti milenijumskog cilja „Kvalitetnog obrazovanja za sve“. na primer. koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja. a dodatni problem u Srbiji je izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omugućili pouzdanost rezultatâ istraživanja u ovoj oblasti. tranzicije i evropske integracije zemlje. dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo upućuju na opadanje u odnosu na period 1990-ih. 21 . Ovo je slučaj i sa Srbijom. u okviru ovog istraživanja pokušano je da se uspostavi polazište za dalje istraživanje upravo indikatora kvaliteta obrazovanja.1. s obzirom na izuzetnu važnost indikatorâ vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti. Stoga ovaj izveštaj ne pretenduje da dâ sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji. Ovaj problem je i dalje prisutan. već samo da utvrdi moguće pravce budućih istraživanja ovog ključnog aspekta obrazovne aktivnosti. posebno u regionu.

i druga očekivanja. Statistički podaci su uglavnom uzeti iz biltena i izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Srbije. a pre svega Statističkog godišnjaka za 2006. potreba za osposobljavanjem učenika i studenata da stiču funkcionalna znanja koja će im koristiti za snalaženje u savremenom poslovnom i društvenom okruženju. informisa22 . i nacionalnim savetima. Posebno su razmatrani izveštaji i dokumenti koji su usvojeni u periodu od objavljivanja prethodnog izveštaja (spisak ovih dokumenata dat je u poglavlju o metodologiji). Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Potpuno i neometano uživanje manjinskih prava značajan je pokazatelj kako dosegnutog stepena demokratičnosti društva. do 2005/06. U izveštaju su markirani neki od faktora koji značajno utiču na manjinsko pitanje. nedovršen raspad bivše Jugoslavije. omogućavanje sticanja kvalifikacija odraslim. kriza identiteta većinske nacije. snažno prisustvo (etno)nacionalizma. a negde i 2004/05. Najnoviji podaci ovog godišnjaka jesu oni za školsku 2005/06.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. naročito delu koji se odnosi na nacionalne manjine. manjkav institucionalni poredak. pored toga. nedemokratska politička kultura itd. Istraživanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izveštaja. Vladajuća politička elita nije u stanju da. a. ojačane konzervativne. Proces institucionalizacije te politike nedovršen je. Preporuke su date u odnosu na probleme koji su identifikovani kao najznačajniji i najaktuelniji sa stanovišta ljudske bezbednosti. tako i ostvarenog stepena ljudske bezbednosti. učešće marginalizovanih grupa i ravnomerna distribucija sredstava u sredinama. prepozna važnost manjinskog pitanja. modernizacija strukovnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede. za potrebe poređenja sa prethodnom stanjem obuhvaćeni su podaci iz pet školskih godina od 2001/02. Kako su podaci u prethodnom izveštaju za školsku 2002/03. a time i na ostvarivanje manjinskih prava – visok procent etničke homogenosti Srbije. neblagovremene reakcije države na povrede manjinskih prava. strateških dokumenata i zakona. Osnovna pretpostavka izveštaja glasi da u Srbiji ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. izgradnja manjinskog zakonodavstva i institucionalnog poretka usporena. i 2001/02. klerikalne i antievropske snage. Velika pažnja je posvećena novom srbijanskom ustavu. kao što su: produžavanje trajanja obaveznog obrazovanja. koje je potpuno marginalizovano i nalazi se u senci nerešenog „kosovskog pitanja“. godinu. godinu. godinu. a kreiranje javnog mnenja naklonjenog manjinama blokirano. s obzirom na njegove kapacitete.

Umesto da harmonizuju različite interese. ekonomskih. neophodno je uspostaviti snažne i široko rasprostranjene institucije. U odnosu na prethodni. a potom i usled toga što su. lokalna zajednica danas predstavlja ambijent u kojem se ljudi intenzivnije povezuju kroz zajedničke aktivnosti i institucije. nacionalni saveti su postali izvor podela i radikalizacije unutar manjinskih zajednica. a „Oni“ potpuno monolitni i homogeni. U studiji se. političkih. Potreba da se u uvodu na barem štur način ukaže na činjenicu da su manjine složene i heterogene strukture nametnut je nacionalističkim stereotipom da smo „Mi“ beznadežno podeljeni. Potreba da se posebno apostrofiraju nacionalni saveti uslovljena je činjenicom da im sami pripadnici manjina pridaju stratešku važnost u promociji i zaštiti svojih vitalnih interesa. u radu je ukazano da je postojeći način njihovog izbora loš i nedemokratski. najpre. Kao pojavni oblik komune. sa stanovišta ljudske bezbednosti. socijalnih i svih drugih problema.1. Da bi se dostigao duh zajedništva unutar jedne teritorije. navode samo neki od elementarnih rezultata istraživanja Fonda za otvoreno društvo. poput Roma i Albanaca. 23 . kriju u sebi rizične potencijale. Bezbednost u lokalnoj zajednici Sistemske promene u našem društvu ističu sve važniju poziciju lokalne zajednice u savremenim uslovima života i rada. dovedeni u situaciju da ne mogu na zakonit način nastaviti sa svojim radom. Ljudska bezbednost u Srbiji nju. posebno je apostrofirano i pitanje informisanja. i čijem koncipiranju treba pristupiti kao jednom od najvažnijih državnih zadataka. zbog gorenavedenih razloga. koja mora počivati na konsenzusu reformistički nastrojenih političkih aktera. radi zadovoljenja onog skupa i one vrste zajedničkih potreba koje su uslovljene prostornom bliskošću. manjina i javnosti. U posebnom odeljku su markirani uzroci koji opterećuju rešavanje manjinskog pitanja i koji. Najvažnija preporuka se odnosi na potrebu koncipiranja demokratske manjinske politike. u ovom izveštaju je akcent stavljen na političke momente. tako i onoj na nivou političke države – naročito kada su u pitanju marginalizovane i stigmatizovane manjine. S obzirom na činjenicu da za funkcionisanje manjinske medijske scene do sada nije iskazivan naročiti istraživački interes. a potom prikazuje recepcija problema informisanja iz ugla pripadnikâ manjinskih kulturnih elita. kako onoj na nivou društva. etničkom podvajanju. mogao unaprediti položaj manjina. Pored ostalih problema. s obzirom na identifikovane probleme. ali i pokrenuti aktivnosti dovoljne da osiguraju rešavanje brojnih društvenih. Na kraju izveštaja ponuđene su preporuke čijim bi se uvažavanjem. integraciji.

priredila Dragana Dulić. ona mora da uzme u obzir širi društveni okvir. da dobije relevantne informacije i podršku. bitno utiče i kvalitet njihovih međusobnih odnosa i interakcije. materijalne. nameću potrebu da zaštita i bezbednost postanu prioritet i interes svih potencijala civilnog sektora društva. s druge strane. komisija i drugih grupa uspostavljaju se bolje komunikacije na relaciji građani – drugi učesnici lokalnog života (policija. štabova. ekološke). Beograd. Da bi lokalna zajednica sa većinom svojih institucija mogla doprineti boljoj bezbednosti i sigurnosti građana. Na to koliko će se uspešno realizovati jedan bezbednosni projekt na prostoru lokalne zajednice. Zato je za uspešno ostvarivanje i projektovanje željenog nivoa bezbednosti važno dobro poznavati i poštovati mogućnosti pojedinih subjekata. 1 K. s jedne strane. socijalne institucije i ostali akteri). str. 2006. socijalna. Brojne opasnosti i rizici (elementarne nepogode.1 Infrastrukture (ljudska. U Srbiji su složeni problemi u oblasti bezbednosti na prostoru lokalne zajednice (lokalne samouprave). Fond za otvoreno društvo. pored kontinuiranog uticaja svakog pojedinačnog subjekta. u stvari nisu dorasle zadatku.) pružaju pojedincu mogućnost da integriše i profiliše svoje interese. pravna itd. Civilno planiranje. kao i posebnost i osetljivost posledica koje izazivaju (zdravstvene. gde je funkcionisanje svih subjekata ostvareno u kontinuitetu sa njihovim redovnim aktivnostima. a uključuje kako mnogobrojne institucije i organizacije tako i pojedince. lokalna samouprava. kao i da participira u donošenju odluka. procene. te stoga zahtevaju maksimalnu iskorišćenost svih potencijala kojima ona raspolaže. ekonomska. Formiranjem određenih odbora. ekološki i drugi savremeni bezbednosni rizici) sa kojima se lokalna zajednica suočava.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. saveta. Zbornik tekstova. Ljudska bezbednost. Mnoge institucije iz lokalnog okruženja. tehnička. a mnoge nisu ni razvijene. „Značaj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost“. kroz segment civilne zaštite. Kapuj. koje su zadužene (ili imaju mogućnosti) da ponude spoljnu podršku pojedincu. kao i uvažavati specifičnosti svakog od njih u pogledu sadržaja aktivnosti. U okviru zajednice građani su ugrađeni u „infrastrukture“ – jedne koje nešto nude pojedincima i druge koje im nameću obaveze. nevladine organizacije. knj. Zbog toga se ovo istraživanje usmerilo ka proceni stanja bezbednosti u lokalnoj zajednici. 24 . tehnološki. socijalne. planiranja i rešavanja kriznih događaja na lokalnom nivou. određene aktivnosti koje sprovodi i koje se projektuju kroz pojedine organizacione forme u oblasti bezbednosti na nivou lokalne zajednice. potencijale kojima raspolaže i. 2. Modernizacija infrastruktura. prihvatanje novih trendova i reformskih programa jesu uslovi da bezbednost i sigurnost građana dobiju nov kvalitet. metoda i sredstava. uzimajući u obzir. zdravstvene ustanove. 216. naglašava značaj percepcije. da spozna sopstvene mogućnosti i da ima uvid u potrebe građana u bezbednosnoj sferi.

pokazatelji vezani za elemente i funkcionisanje sistema civilne zaštite odabrani su zbog primetne zapostavljenosti od strane države i njenih institucija. godine). povećanje poverenja građana i mnogo aktivnije učešće svih subjekata društva u bezbednosnom sistemu. To su. društvenih tela i građana. godinu. godine. tj. Ljudska bezbednost u Srbiji Sa liste indikatora bezbednosti. pokrenuta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici. koji na adekvatan način oslikavaju stanje bezbednosti na lokalnom nivou u Srbiji. ekonomskim. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Za razliku od grupe indikatora koji se vezuju za rad policije u zajednici. 2 Konkretne aktivnosti su zabeležene već od 2002/03. izabrano je nekoliko. saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice. Osnovni motiv za ovakav izbor indikatora bila je aktuelnost procesa reforme sistema bezbednosti. što dalje znači da se moraju dovesti u vezu sa zahtevima prakse. CIDA itd). lokalna samouprava (zakonska rešenja i izvorna nadležnost u oblasti bezbednosti posmatrana kroz prizmu koncepta ljudske bezbednosti. jer ima kao cilj poboljšanje odnosa u društvu. DFID. pokrenulo je određene aktivnosti u cilju iniciranja i podrške partnerstva države. uz podršku međunarodnih organizacija (OEBS. modelima primenjenim u izabranim opština sa različitim socijalnim. Utvrđivanje nivoa trenutne organizovanosti i sposobnosti državnih i lokalnih organa u domenu civilne zaštite važan je segment kodifikovane dužnosti i obaveze „sigurne“ države. participacija građana u opštinskim strukturama. zahtevima za kvalitetno i efikasno vršenje poslova bezbednosti. odnos policije i organa lokalne samouprave. osnažujući kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice i u drugim delovima Srbije. pre svega: policija kao izvor bezbednosti u lokalnoj zajednici (stepen centralizovanosti policije. 25 . Istraživanjem je naglašena potreba da se kvalitet i efikasnost civilne zaštite i njenih struktura dovedu u vezu sa ciljevima ljudske i opšte bezbednosti. demografskim i bezbednosnim karakteristikama. posebno u domenu jačanja partnerskih odnosa između policije i drugih subjekata zajednice.2 S tim u vezi. već formirane u prethodnom izveštaju o Indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji.1. rad policije u multietničkim sredinama i stepen poverenja građana u policiju). i 2006. programi i projekti u okviru koncepta „policija u zajednici“. sa ciljem kreiranja „bezbedne zajednice“. organizaciju i funkcionisanje u uslovima elementarnih nepogoda koje su zadesile opštine u Srbiji tokom 2005. posebno fokusirana pažnja na segment civilne zaštite. uzimajući u obzir objektivne okolnosti za sastavljanje novog izveštaja za 2005/06. menjajući njihovo razumevanje lične i bezbednosti zajednice. Razvoj ovakvih projekata je esencijalan.

godine. radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca. Istraživanje je obuhvatilo 155 opština. Posebna pažnja posvećena je funkcionisanju štabova u domenu upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama. i 2006. Konkretna pitanja koja su postavljena ili su se nametnula tokom istraživanja jesu: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore na bezbednosne rizike i pretnje u narednom periodu u oblasti civilne zaštite? Koje aktivnosti. zemljotresi i slične nepogode). formiranje baze podataka sa mogućnošću da postane dobra osnova za neka buduća istraživanja. obradu formiranjem elektronske baze podataka i izradu izveštaja. godine u opštinama. vrednovanje načina funkcionisanja. uključujući procene i nadoknade šteta. uvid u evidencije nadležnih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zaštite. ocenjivanje organizovanosti i operativnosti organa i snaga civilne zaštite. požari. ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova. kao i zaštite od različitih pretnji? Koje oblike usavršavanja. Određivanje „nivoa“ bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zaštite podrazumevalo je: utvrđivanje postojanja. Istraživanje nije obuhvatilo tri opštine sa teritorije Vojvodine (Opovo. ili 96% od ukupnog broja. mere i procedure treba preduzeti u cilju poboljšanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju očuvanja ljudske bezbednosti. Podaci su prikupljani u nadležnim institucijama. koji je obuhvatio izradu odgovarajućeg upitnika. obučenosti i rešenjâ u zbrinjavanju ugroženih u slučajevima vanrednih situacija (poplave. sa akcentom na aktivnostima sprovedenim tokom 2005. iskustva. Niška Banja i Majdanpek). bez opština na prostoru Kosova i Metohije (29). klizišta. treninga i seminara treba sprovesti u cilju upravljanja krizama i rizicima? Na osnovu statističkih pregleda opština3 i njihovih stručnih i operativnih organa (korišćenjem podataka Statističkog zavoda Srbije i SKGO [Stalne konferencije gradova i opština]) kreiran je konkretan projektni zadatak. popis iz 2002. distribuciju i prikupljanje odgovora ispitanika. kao ni tri opštine sa teritorije centralne Srbije (Babušnica. formalnopravno i praktično. Bela Crkva i Šid). Predmet empirijskog istraživanja predstavljalo je ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zaštite u opštinama u Republici Srbiji. 3 Uzete su u obzir opštine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42). 26 . kao i u opštinskim organima i stručnim službama. Prema: Statistički zavod Srbije. operativnih organa i snaga civilne zaštite.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

Smatrajući da predmet istraživanja predstavlja izuzetno važnu oblast u ostvarivanju bezbednosne funkcije i zaštiti stanovništva (posebno u vanrednim situacijama). počev od državnog do lokalnog nivoa. rezultati istraživanja su opravdali svrsishodnost realizovanog projekta. Ljudska bezbednost u Srbiji Kao što je već naglašeno. Pažnja istraživača je ovog puta bila fokusirana na dva segmenta. jedan koji je definisao i objasnio funkcionisanje modela „policija u zajednici“ i drugi koji je predstavio i analizirao funkcionisanje civilne zaštite. Oba segmenta su posmatrana sa aspekta ljudske bezbednosti i predstavljena kroz vizuru bezbedne zajednice.1. brojni su subjekti koji učestvuju u aktivnostima na dostizanju projektovanog nivoa bezbednosti. 27 .

.

Iz tog razloga su u ovoj analizi korišćeni i višestruko upoređivani različiti sociološki parametri i statistički podaci. do obrazovnog i socijalno-ekonomskog statusa. i u Srbiji. briga za javno zdravlje suštinski je povezana sa civilizacijskim naporima za ostvarenje čovekove sreće i slobode. 29 . BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE 2.1. i zdravlje svojih najbližih.2. kao garancija da svaki pojedinac živi u punoj slobodi. Pored straha od siromaštva (i svakako u vezi sa njim). Postojeće zdravstvene potrebe ne nailaze na odgovarajuću zaštitu. pa i najsofisticiranijih vidova ljudskog dostojanstva i blagostanja. naravno. dramatične i dalekosežne posledice za stanovništvo i društvene procese na ovim prostorima.2. najveći broj ljudi je zabrinut za sopstveno. Demografski podaci od značaja za javno zdravlje Za analizu javnog zdravlja i zdravstvenog sistema u Republici Srbiji bazičnu pretpostavku predstavljaju podaci o stanovništvu. da zdravstveni sistem ne uliva dovoljno poverenja i ne garantuje bezbednost ljudi. niti se zaštita ljudskih života posmatra u kontekstu bezbednosti. bilo da je reč o preventivnom delovanju ili. 2. da su stepen oboljevanja i pretnja od raznih bolesti realno prisutni i ugrožavaju sámo vitalno jezgro naroda. pak. Velika razaranja i osiromašenje. kako iz razloga što ova oblast utiče na samu egzistenciju i kvalitet života građana. pa. od osnovne strukture stanovništva i značajnih migratornih kretanja. Stanovništvo 2.1. Imajući u vidu da zdravlje predstavlja prethodan uslov svake bezbednosti. koja mu pruža šansu za ostvarenje sopstvenih i potencijala celokupne zajednice. tako i zbog presudnog značaja koji na stanje zdravlja i funkcionisanje sistema imaju složeni sociološki odnosi i demografska struktura. Uprkos postepenom relaksiranju nakon promena 2000. godine. i drugo. sva istraživanja pokazuju da je među stanovništvom u Srbiji i dalje dominantan osećaj ugroženosti i različitih strahova. modifikovanih u skladu sa vremenom i aktuelnim problemima. To sugeriše najmanje dva ozbiljna zaključka: prvo.2. gubici ljudskih života i brutalni prekidi najrazličitijih veza i odnosa među ljudima prirodno su uslovili pojačan osećaj ugroženosti i egzistencijalnog straha. preko vitalnih događaja. o adekvatnoj. naravno. Uvod Raspad ex-SFRJ imao je mnogobrojne. pravovremenoj i efikasnoj reakciji.

Republika Srbija Stanovništvo – ukupno Muško Žensko Stanovnika na 1 km2 Domaćinstva Lica na 1 domaćinstvo 7. godine u sastav stalnog stanovništva ulaze građani čiji je boravak u inostranstvu kraći od godinu dana.660. ukupno stanovništvo Srbije broji 7. a gotovo neprocenjiv na njegov zdravstveni status.930 3.7 1. godine (unutrašnje migracije uslovljene ratovima u ex-SFRJ.031.2% od ukupnog broja. dece 15–19 godina (srednjoškolski uzrast) ima 495.099. tako ni ova procena ne uključuje stanovništvo Kosova. godine.009 2. što je imalo značajan uticaj na strukturu stanovništva.0 Vojvodina 2. starih preko 70 godina 780.047.9 Posmatrano prema velikim starosnim grupama. od popisa 2002.2. mada treba voditi računa da ne postoji potpuna uporedivost popisnih rezultata.645. Učešće mladih do 19 godina starosti u ukupnom stanovništvu iznosi 22. starijih sa 60–69 godina 904. dok se za 47.016. odrasli sa 20–39 godina čine 26. a oni sa 40–59 godina 28. Naime. Zvanična procena broja stanovnika iz oktobra 2005.190.050 94.498.651.992 984. dece 5–14 godina (predškolski i osnovnoškolski uzrast) 834.805. 30 . u stalno stanovništvo su ubrajani i građani na privremenom radu u inostranstvu. ali i strani državljani koji u Srbiji borave duže od godinu dana.190 3. stanovništvo starije od 60 godina čini 23. U odnosu na prethodni popis iz 1991.466.4% stanovništva. Centralna Srbija 5. 2. kao i članovi njihovih porodica. struktura stanovništva je sledeća: dece do četiri godine starosti ima ukupno 342.347 stanovnika.921 osobu ne zna starost. beleži blagi rast od 70. prema međunarodnim preporukama. godine. mladih 20–29 godina ukupno je 1.426.794.3%. najzad.001 osobu.995.233 3.021 97.2.498.001 3.957 2. godine. Kao ni popis iz 2002. zaključno sa popisom iz 1991. broj stanovnika je smanjen za 324.5 709. 40–59 godina 2.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godine. odraslih 30–39 godina ima 962.0 Stanovništvo i domaćinstva Popis iz 2002. Osnovna struktura stanovništva Prema poslednjem popisu iz 2002.521.919.113.942 1.344.988 2. Pri upoređivanju podataka posebno je značajno imati u vidu velika demografska kretanja u periodu 1991–2000. emigriranje više stotina hiljada mladih u treće zemlje).071 – 2.811.852.456.1% ukupne populacije.

1961.5% naseljenih mesta.000 živorođenih 8. 1953. godine 13. godine 0. oni značajno uslovljavaju stanje zdravlja građana Srbije. 8. 1999.5 Umrli 14. odnos novorođenih i umrlih stanovnika dobija stabilnije kretanje.463.3.9. a bez stručne pomoći se porodilo samo 0. 2.8% naselja. Pri tom je pad broja stanovnika bio značajno veći u ruralnim naseljima.157 78. Stručnu pomoć pri porođaju imalo je 99.706 naselja pad broja stanovnika je zabeležen u čak 3.7. 11. odnosno 17.186 104. s tim što se od 1992. godine beleži negativna stopa prirodnog priraštaja uz trend pogoršanja sve do 2000.5 i 2005. u periodu do 2015. Bezbednost i javno zdravlje Budući da prosečna starost stanovništva prelazi 40 godina. g. –3. g. –3.2. 1991.134 Na 1.8.0.5. stanovništvo Srbije se smatra starim.4% žena. samo 834.9. –3. –3. Od 2001. dok je bez promena bilo svega 25. 2002. 2001.320 633 Prirodni priraštaj –26.6% su muškog pola.2. Od ukupnog broja živorođenih u 2004. g.847. g.3.2.6% žena. u centralnoj Srbiji sa negativnim priraštajem čak 53% gradskih opština i 74.4% ženskog.6. Prirodno kretanje stanovništva Prirodni priraštaj na teritoriji Srbije je u kontinuiranom padu još od ‘60-ih godina.1 Prirodno kretanje stanovništva. može se očekivati dalje opadanje prirodnog priraštaja. ali i dalje demografski nepovoljno. Imajući u vidu nepovoljna kretanja u starosnoj strukturi na nivou cele zemlje (opadanje udela mlađe populacije.2% gradskih i 88% ostalih naselja ima negativan prirodni priraštaj. –2.0 Prirodni priraštaj –3. godine 14. 1971. 1981. godine –3. 2004. g. demografski trendovi su manje ili više nepovoljni u celoj zemlji.5 Umrla odojčad na 1. Prirodni priraštaj na 1. odnosno 0. a 48. pa je sredinom 2004.7% svih porođaja.5.3. Umrli Stanovništvo Živosredinom rođeni 2004. 2003. 2000. a porast u urbanim (gradskim) naseljima. odnosno 81. Na popisu 2002.000 stanovnika bio je 1948. godine1 Ukupno Odojčad 7. Od ogromnog je značaja podatak da je u zdravstvenim ustanovama izvršeno 98. –4. godini 51. god. 1998. godine. gde čak 94.3% porođaja.000 stanovnika Živorođeni 10. godine od ukupno 4.0. 31 .2. 6.2% ostalih naselja. godine –4. sredinom 2004. g. Još je nepovoljnija situacija u Vojvodini.7% naselja imalo je porast broja stanovnika. kombinovani sa lošim socijalno-ekonomskim položajem većine stanovnika i traumatičnim iskustvima života tokom poslednje decenije prošlog veka. god. povećanje prosečne starosti i učešća starih u ukupnom stanovništvu). god. Takav odnos se zadržava i dalje. Izuzev u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom u južnoj Srbiji. dok je na nekom drugom mestu izvršeno tek 1. U isto vreme.

u Srbiji su ekonomski faktori (pored drugih. 1961. što delimično jeste odraz emancipacijskih procesa. već navedenih) od dominantnog uticaja na populaciona kretanja.181) tročlanih domaćinstava. 2. a 19. 1981. god. god. ali prvenstveno ukazuje na teško ekonomsko stanje kao opredeljujući faktor pri zasnivanju porodice. i 1997. godine svega 1.2. konstatovano je čak 20. Stope fertiliteta U odnosu na 2002. god. 2.1.5.8% (625.8.7.1. 64. kao i stopa ukupnog fertiliteta (ukupan broj živorođene dece na jednu ženu. 1981.7. god. odnosno zbir specifičnih stopa fertiliteta). 1.4 Mada su starenje stanovništva i negativni demografski trendovi karakteristični i za razvijene evropske države. 1991. uključujući i unutrašnje migracije. godine opšta stopa fertiliteta bila je 98. 1971. 80. godine bila 3. Još je upečatljiviji rast broja jednočlanih domaćinstava u odnosu na prethodne popise stanovništva. tokom jednogodišnjeg perioda) povećana je sa 43. god.3. vrlo indikativno kretanje broja domaćinstava i članova.0 na 44.4.301) dvočlanih.775) jednočlanih domaćinstava. ali je ona i dalje izrazito niska u odnosu na ranije periode (1953. god.04% (480. 2.000 žena te iste starosti). 60.86% ukupnog broja domaćinstava u Srbiji.4. popisom iz 2002. U skladu sa tim je i kretanje specifične stope fertiliteta (odnos između broja živorođenih rođenih od majki određene starosti prema 1. 32 . 4 Desni grafikon predstavlja prirodni priraštaj stanovništva. god. što zajedno čini 63.2.8). 1991. Naime.5. godinu. 65.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 2. godine 49. 1961. 1971. i 2002.02% (504. god. koja je 1953.1. opšta stopa fertiliteta (odnos između ukupnog broja živorođenih i ženskog fertilnog stanovništva od 15 do 49 godina.8.7. 2. god. 24. Prirodni priraštaj 1948–2004. pa je tako npr. 1997. To se može videti i ukrštanjem različitih podataka o stanovništvu.

2. Bezbednost i javno zdravlje

Opšta stopa fertiliteta Ispod 15 godina 15–19 20–24 25–29 30–34 35–39 40–44 45–49 50 i više godina Stopa ukupnog fertiliteta

44,2 0,2 24,6 90,8 103,4 66,8 23,9 4,5 0,2 0,0 1,6

Opšta, specifične i stopa ukupnog fertiliteta, 2004.

2.2.5. Prosečna starost i očekivana dužina života
Prosečna starost stanovništva u Srbiji se neprestano povećava još od prvog posleratnog popisa 1953. godine, i to za oba pola. Tako je u navedenoj godini iznosila u proseku 29,4 godine, 1961. godine, bila je 30,5; 1971. godine 32,4; 1981. godine 33,7; 1991. godine 37,5; 2000. godine 39,8; 2001. godine 39,9; 2002. godine 40,2; 2003. godine 40,3. Na osnovu rasta indeksa starenja stanovništva u periodu 1953–2004. godine, nesporno je da se demografski proces starenja u Srbiji kreće u nezaustavljivom kontinuitetu. Budući da indeks starenja čija vrednost ne prelazi 20 indeksnih poena govori o izrazito mladom stanovništvu, a preko 40 indeksnih poena o starom stanovništvu, i prema ovom pokazatelju Srbija spada u red zemalja sa starim stanovništvom. Inače, indeks starenja predstavlja odnos između starog (60 i više godina) i mladog (0–19 godina) stanovništva.
Prosečna starost stanovništva Indeks starenja stanovništva, % ukupno 40,4 muško 39,1 žensko 41,7 ukupno 100,4 muško 84,9 žensko 116,6 Očekivana dužina života muške dece 69,9 ženske dece 75,4

Prosečna starost stanovništva, indeks starenja i očekivana dužina života, 2004.

33

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Istovremeno se povećavala i očekivana dužina života, kako živorođene muške, tako i ženske dece. U 2000. godini očekivano trajanje života za mušku decu bilo je 69,6 a za žensku decu 74,8 godina; 2001. za mušku decu takođe 69,6, a za žensku 74,9 godina; 2002. odnos je 69,7 naspram 75,0 godina za žensku decu; 2003. bilo je 69,9 za mušku i 75,1 godina za žensku decu, a 2004. godine očekivano trajanje života za mušku decu je bilo 69,9 a za žensku 75,4 godina.

2.2.6. Mortalitet stanovništva
Od ukupnog broja umrlih tokom 2004. godine (104.320) nešto je veći broj umrlih muškaraca (53.393) u odnosu na umrle žene (50.927), a vrlo mala razlika je i u oboljenjima koja su uzrokovala smrt. Ubedljivo najveći broj oboljenja sa smrtnim ishodom (26.390 umrlih muškaraca, odnosno 727 na 100.000 stanovnika i 30.478 žena, odnosno 795 na 100.000) pripada bolestima krvotoka (I00–I99);5 na drugom mestu su tumori (C00–D48), kao uzrok smrti 11.109 muškaraca (306 na 100.000) i 8.493 žene (222 na 100.000); potom slede simptomi, znaci i nenormalni klinički i laboratorijski nalazi neklasifikovani na drugom mestu (R00–R99), koji su uzrokovali smrt 5.081 muškarca i 4.509 žena; na četvrtom mestu po smrtnosti kod žena (ukupno 1.594 umrla) nalaze se bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (E00–E88), dok su kod muškaraca u ukupno 2.841 slučaju smrt izazvale povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (S00–T98). Slede bolesti disajnih organa, bolesti organa za varenje itd. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti posebno se obrađuju podaci o umrlima usled nesrećnog slučaja, od kojih se u Srbiji zasad prati nekoliko modaliteta. Podaci za 2004. beleže u ovoj grupi ukupno 1.496 umrlih, od kojih 1.125 muškaraca i 371 ženu. Najveći broj stradalih je u kategoriji stanovništva preko 65 godina, a od klasifikovanih modaliteta najzastupljeniji su saobraćajni udesi (V01–V99). Manji broj modaliteta se prati i kod umrlih usled samoubistva, kojih je u 2004. godini bilo 1.346 (979 muškaraca i 367 žena). I u ovoj kategoriji najviše smrtnih slučajeva je zabeleženo u populaciji starih preko 65 godina, a, pored njih, čak 55,5% samoubistava je u okviru radno aktivnog stanovništva, što takođe ukazuje na vrlo ozbiljne posledice teškog socijalno-ekonomskog položaja stanovništva. Što se tiče umrlih usled ubistava, koji su takođe predviđeni Međunarodnom klasifikacijom bolesti, njih je u 2004. bilo ukupno 138 (95 muškaraca i 45 žena), najveći broj opet među stanovništvom starijim od 65 godina. U odnosu na ukupan (procenjen) broj stanovnika u 2004. godini, koji iznosi 7.463.000, broj umrlih na 1.000 stanovnika iznosi 14,0 za teritoriju cele Srbije, za centralnu Srbiju 13,7 i za Vojvodinu 14,7.
5 Sve bolesti se obeležavaju prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, X revizija.

34

2. Bezbednost i javno zdravlje

I pored podatka da je vrlo veliki broj umrlih bio podvrgnut nekom medicinskom tretmanu (čak 92,5% ukupnog broja umrlih), oko 34,3% je umrlo u zdravstvenoj organizaciji, što ukazuje na brojne nedostatke u zdravstvenom sistemu. Najpre, nema podataka da li su građani umrli od bolesti od kojih su i lečeni (što bi verovatno značajno umanjilo ovako visok procent lečenih); dalje, postavlja se pitanje sistemskog uređenja i efikasnosti specijalističkih i kontrolnih pregleda pacijenata otpuštenih iz stacionarnih ustanova, kao i primarne zaštite (naročito ako se ima u vidu strategija smanjivanja bolesničkih dana u stacionarnim ustanovama); finansijske mogućnosti građana u participiranju troškova lečenja, zdravstvene navike stanovništva itd. Zastarela i nedovoljno razvijena zakonska regulativa u oblasti zdravstva (vezana za prava pacijenata, postojanje nezavisnih i stručnih kontrola u procesu lečenja i slične okolnosti) takođe otvara brojne nedoumice i omogućava sumnju ili nezadovoljstvo zdravstvenim uslugama.
2002 Ukupno Mesto smrti zdravstv. organizacija drugo mesto umrli u zdravstvenoj organizaciji, % Lečenje lečeni nisu lečeni lečeni, % Uzrok smrti dao lekar ili obduktor lekar pregledač mrtvih drugo lice umrli za koje je podatak o uzroku smrti dao lekar ili obduktor, % 102.785 2004 104.320

33.662 69.123 32,7

35.779 68.541 34,3

95.388 7.397 92,8

96.507 7.813 92,5

89.467 1.516 1.802

89.749 12.947 1.624

87,0

86,0

Umrli, prema mestu smrti i lečenju u 2002. i 2004.

35

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Razvoj medicine i zdravstva u Srbiji značajno je, na drugoj strani, umanjio smrtnost najosetljivije populacije – odojčadi. Broj mrtvorođene dece, kao i umrle odojčadi, poslednjih decenija se kontinuirano smanjuje. Tako je 1971. godine broj umrle odojčadi bio 5517, deceniju kasnije (1981) 5.309 itd, dok je 2002. zabeleženo 790, a 2004. još manje – ukupno 633 smrti odojčadi. Stopa smrtnosti odojčadi na 1.000 živorođene dece u 2004. godini iznosila je 8,1, a u 2005. godini 8,0. Isti trend prati i mrtvorođene.
Pol Muško 233 164 69 Žensko 186 136 50

Mrtvorođeni ukupno

Rep. Srbija Centr. Srbija Vojvodina

419 300 119

Mrtvorođeni u 2004.

Najčešći uzroci smrti odojčadi u 2004. godini bile su urođene nakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalnosti (Q00–Q99) u 153 slučaja, zatim respiratorna ugroženost novorođenčeta (P22) u 102 slučaja, druga perinatalna stanja (P00–P05, P08–P15, P29–P96) u 86 slučajeva itd. Uporedno saglédanje uzrokâ smrti odojčadi u poslednjih nekoliko decenija takođe govori o poboljšanoj zdravstvenoj zaštiti trudnica i odojčadi. U odnosu na 1971. godinu, gotovo da su se sasvim izgubile bolesti disajnih organa iz grupe J00–J98, bolesti nervnog sistema i uha (G00–G98, H60–H93), zarazne i parazitarne bolesti (A00–B99), dok su neke bolesti značajno smanjene, npr. intrauterna hipoksija i porođajna asfiksija (P20–P21) i prevremeni porođaji (P07). Međutim, zdravstvenim ustanovama u Srbiji i dalje nedostaje veći broj inkubatora, s obzirom na postojanje respiratornih problema i anomalija kod velikog broja novorođene dece. Problem predstavljaju i tehničko-sanitarni uslovi u nekim porodilištima. Stopa maternalnog mortaliteta u 2005. godini iznosila je 13,85 na 100.000 živorođenih.

36

2. Bezbednost i javno zdravlje

Umrla odojčad prema uzroku smrti, 2004.

2.2.7. Obrazovni profil stanovništva
Kao jedan od najvažnijih resursa za opstanak i progres svakog društva, obrazovanost stanovništva u velikoj meri utiče na njegove potencijale, kvalitet, ali i ukupna demografska kretanja. Obrazovna struktura je, takođe, u važnoj korelaciji sa sistemom javnog zdravstva. S jedne strane, ona obezbeđuje adekvatne profesionalne kadrove za ovu oblast koja je od vitalnog značaja za narod i državu, a, s druge, utiče na zdravstvene navike i način života stanovništva, što se direktno reflektuje na zdravlje i sveukupni kapacitet kako pojedinaca, tako i većih grupa i populacije uopšte. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, ukupan broj stanovništva starijeg od 15 godina iznosi 6.321.231, od čega muško stanovništvo čini 48,12% populacije, a žensko 51,88%. U obrazovnoj strukturi stanovništvo sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem učestvuje sa 52,1%, dok je bez ikakve škole svega 5,66% stanovništva, a za 2,18% nisu poznati podaci. Međutim, zabrinjavajuće visok je broj stanovnika koji su završili samo osnovnu školu ili tek nekoliko razreda, koji omogućavaju elementarnu pismenost – njih je čak 40,06%. Nešto malo više od polovine ženskog stanovništva ima srednje, više ili visoko obrazovanje, ali je to ipak tek 24,02% od ukupnog broja stanovništva starijeg od 15 godina; u okviru ženske populacije čak 24,72% žena ima završenu samo osnovnu školu, a 15,94% ima nepotpuno osnovno obrazovanje; bez ikakvog obrazovanja je 8,55% žena, dok 2,70% ima samo prva tri razreda osnovne škole. U odnosu na muškarce daleko veći broj žena je bez škole i sa delimičnim ili potpunim osnovnim obrazovanjem, ali je zato manje žena sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem. Takvo stanje je srazmerno prisutno na teritoriji cele države. Iako je ovakva situacija svakako i posledica patrijarhalnog nasleđa 37

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

iz ranijeg perioda, mnogi drugi pokazatelji potvrđuju da je položaj žene u srbijanskom društvu i dalje suštinski neravnopravan. Poslednjih godina aktuelna proklamacija o ženskim pravima i odgovornosti države da poboljša status žena i dalje je deklarativne prirode; uprkos društvenim promenama i delimičnoj emancipaciji, žene su još uvek manje obrazovane, lošije plaćene, maternalni status je bez dovoljne institucionalne i finansijske podrške društva, a zdravstvena zaštita nerazvijena i često nefunkcionalna. Govoreći o važnosti obrazovanja za izgrađivanje zdravih navika i načina života, posebno treba istaći potpuno odsustvo zdravstvenog vaspitanja u okviru školskog sistema, koje bez sumnje ima vrlo ozbiljne posledice. Izuzev osnovnih saveta o održavanju elementarne higijene, koje deca dobijaju u predškolskim ustanovama i tokom prva dva razreda osnovne škole (a i to je novija praksa), kreatori obrazovnih programa nisu prepoznali potrebu edukovanja dece i mladih o osnovnim zdravstvenim parametrima i očuvanju zdravlja. Ne umanjujući značaj genetskih predispozicija, kao ni ostalih faktora koji utiču na zdravlje, ovaj ozbiljni nedostatak u zdravstvenoj i obrazovnoj politici uveliko ishoduje zabrinjavajuće rezultate i trendove, naročito kod mladih. Sve ankete i istraživanja rađena poslednjih par godina ukazuju na veliku rasprostranjenost štetnih navika (konzumiranje alkohola, duvana i droga), kao i nezdravog načina života (slaba fizička aktivnost, neredovna i loša ishrana itd). Generalno loš i neodgovoran odnos prema zdravlju karakteriše i odraslu populaciju gde se, pored brojnih objektivnih uslova prvenstveno ekonomske prirode (loša finansijska situacija, preopterećenost radom, život pod stresnim okolnostima i slične okolnosti), takođe prepoznaju posledice neadekvatne zdravstvene edukacije.
R. Srbija Ukupno Ukupno Bez škole 1–3 razr. osn. škole 4–7 razr. osn. škole Osnovno obrazov. Srednje obrazov. Više obrazov. Visoko obrazov. Nepoznat Muško Žensko Centralna Srbija Ukupno Muško Žensko Ukupno Vojvodina Muško Žensko

6.321.231 3.041.667 3.279.564 4.611.453 2.222.062 2.389.391 1.709.778 819.605 890.173 357.552 126.127 896.847 76.995 37.517 374.016 280.557 88.610 522.831 282.175 91.401 651.184 57.417 27.013 282.559 224.758 64.388 368.625 578.035 856.099 97.987 147.508 51.991 75.377 34.726 245.663 425.564 751.182 73.485 88.596 15.185 19.578 10.504 91.457 55.799 24.222 154.206

1.509.462 698.692

810.770 1.083.898 505.863

192.829 232.735 412.616 338.566 36.604 47.257 8.760 36.881 41.339 6.425

2.596.348 1.401.683 1.194.665 1.845.166 989.067 285.056 411.944 137.895 150.188 223.097 79.479 134.868 188.847 58.416 211.571 323.348 122.710 113.584 175.840 70.719

Stanovništvo staro 15 i više godina, prema školskoj spremi i polu (popis iz 2002. godine)

38

16.2% na 10.6% aktivno (stopa aktivnosti). Potpuni slom socijalističke privrede dodatno je doprineo ekonomskom osiromašenju i ozbiljno doveo u pitanje elementarnu egzistenciju najvećeg broja građana. Bezbednost i javno zdravlje 2.19% žene. 2006.9%. Neki vid zaposlenja koji donosi prihode uspelo je da ostvari 73.2.36% u sektoru državne svojine.2. Republički zavod za statistiku.33% stiče prihode u poljoprivredi.8. i to sa 17.4%. Od ukupnog broja zaposlenih muškaraca najveći procent (61.2% na 45.68% u sektoru društvene svojine i 3. a neminovne posledice tranzicije (pre svega.29% u sektoru društvene svojine i 4. Društvo je u politički stabilniji period ušlo potpuno iscrpljeno. godine. Inače. a istovremeno je došlo do rasta učešća gradskog u ukupnom stanovništvu.52% u sektoru državne svojine. do ozbiljnih demografskih promena usled priliva stotina hiljada izbeglica i raseljenih lica. 27. Pored vremenskog zaostatka.29% građana sa srednjom. Socijalno-ekonomski status Srbija je u inače teške tranzicijske procese ušla sa čitavom decenijom zakašnjenja u odnosu na istočnoevropske zemlje. 39 .81% muškarci. i to sa 54. od kojih su 59. a 40. 12. dok je stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 26. Takođe je smanjeno učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu.6% na 56. Prema novijim podacima. od ukupno zaposlenih žena 22. 11. preko materijalnih razaranja tokom bombardovanja. 21.4% neaktivno. Stopa zaposlenosti žena je 32. u svetskim okvirima nezabeležene hiperinflacije.5% u ostalim oblicima svojine. Beograd.25% radi u sektoru privatne svojine.9. pri čemu aktivno stanovništvo obuhvata zaposlena i nezaposlena lica. 6 Anketa o radnoj snazi. Ista je struktura zaposlenosti i kod žena: od ukupnog broja zaposlenih žena 57. Ovakve tendencije prisutne su na nivou cele Republike (u centralnoj Srbiji i Vojvodini) i ukazuju na nepovoljna demografska kretanja.89% građana bez ikakvog obrazovanja ili sa nepotpunom osnovnom školom. u Srbiji je bilo zaposleno 2. uz istovremeni odlazak mladih i školovanih ljudi itd. godini učešće aktivnog u ukupnom stanovništvu smanjeno je sa 48.85%) radi u sektoru privatne svojine. U odnosu na popis iz 1991. dobijenim Anketom o radnoj snazi krajem 2005. država i društvo su u sistemske promene ušli sa tragičnim nasleđem – od besmislenih i iscrpljujućih ratova tokom raspada bivše Jugoslavije. u 2002. godine6. višegodišnjih sankcija međunarodne zajednice.82% građana koji su završili samo osnovnu školu i tek 9. višom ili visokom školom. zabrinjavajući je podatak da je među ženskim stanovništvom starim 15 i više godina – čak 55.733.3%.55% u ostalim oblicima svojine. koja se snažno odražavaju na socijalno-ekonomski status stanovništva. dok je 44.412 stanovnika. u sferi zaposlenosti i zarada) i dalje održavaju socijalno-ekonomski status najvećeg dela stanovništva na veoma niskom nivou. Međutim.2.

708 719.229 53. Prema stanju na dan 31.7 43.293 70. 2005.3 20.568.8% građana sa srednjim.3% žena.056 2.8 Centralna Srbija 5.874 1.178 141.878 373.491 594.9 Stanovništvo prema aktivnosti.290 331.001 1.468 472. od kojih je 54.745.704 751.830 1.4 42.078.451. Poražavajući su podaci o obrazovnoj strukturi nezaposlenih. koji se oslanjaju na formalnopravne činjenice (zvanične evidencije o zaposlenima. odnosno nezaposlenima). 40 .348 6.1 21.062.727 2.456. Republika Srbija Ukupno stanovništvo Stanovništvo staro 15 i više godina Stanovništvo mlađe od 15 godina Ekonomski aktivno Zaposleno – ukupno u poljoprivredi Nezaposleno Ekonomski neaktivno Penzioneri Domaćice Učenici/studenti Nesposobni za rad Ostali Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 7.474 4.291 937. pod „poslom“ se podrazumeva svaki posao za čije se obavljanje dobija naknada u novcu ili naturi.388 62. koji je u društvu i dalje vrlo rasprostranjen.293 2.550 153.1 19. Treba imati u vidu da pojam „zaposleni“ u ovom istraživanju podrazumeva lica koja su najmanje jedan sat u sedmici za koju se vršilo anketiranje obavljala neki posao u cilju sticanja sredstava za život.775 53.194.809 249.710. ali zato ne obuhvata domen „sive ekonomije“.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.539 186. koja jasnije odražava stepen tranzicijskih promena i najteže pogođene grupe stanovništva. višim i visokim obrazovanjem.505.244 160.412 586. Zato ovo istraživanje prikazuje stepen realne uposlenosti stanovništva koja mu omogućava sticanje bilo kakvih prihoda približnije u odnosu na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje.347 3.2 Vojvodina 2.453.583 317. 12.881 3.154 807.169 533. kao i lica koja su imala zaposlenje mada su u toj sedmici bila odsutna s posla (prema međunarodnim definicijama).418 795. godine.981.862 433. Takođe. među kojima je čak 34. oktobar 2005.421 186.936 234.697 nezaposlenih lica.733.515.708 1.112. Podaci Nacionalne službe pokazuju daleko nepovoljniju sliku.5 42.589 1. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje registrovano je ukupno 895.643 164.002.247 434.004 53.

a nekvalifikovani radnici oko 209 USD.9 za srednju stručnu spremu i 121.2. preračunate u USD prema srednjem tržišnom kursu NBS. Podaci za 2006.4 za višu. prema evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Kod svih navedenih kategorija zaposlenih zabeležen je rast prosečnih zarada u narednoj godini.71% korisnika porodičnih penzija. izražena u USD bila je: za starosne 195 USD. srednju 350 i za nižu stručnu spremu 238 USD. a indeks prosečne porodične penzije 122.239. 28.2 za nižu. ustanovama i organizacijama na kraju 2004. godišnji prosek 2005.98% korisnika invalidskih penzija i 24.8. U 2005. za kvalifikovane 126. kojih je. Visokokvalifikovani radnici su prosečno zarađivali 405 USD. 2005. na dan 31. 41 . Indeks prosečnih zarada za visokokvalifikovane radnike bio je 129. kvalifikovani 280. godine.31% korisnika starosnih penzija. Prosečne zarade zaposlenih u preduzećima. 12. je došlo do malog rasta penzija.2 za visoku stručnu spremu.8.7. godine bilo ukupno 1. pri čemu su indeksi prosečnih starosnih i invalidskih penzija bili 121. pri čemu su indeksi prosečnih zarada na kraju 2005.5 i za nekvalifikovane radnike 127. od kojih je 46. godinu još nisu objavljeni. Visina prosečne penzije na kraju 2004.573. polukvalifikovane 129. bili: 126. 122. 127. bile su: za visoku stručnu spremu 621. invalidske 152 i porodične 119 USD. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se penzioneri. Bezbednost i javno zdravlje Nezaposlena lica prema stepenu stručnog obrazovanja. polukvalifikovani 226. višu 409.

Kontinuirana izloženost stresu i teškim uslovima života uzrok su mnogih bolesti. ali isto tako nema dileme da se moglo i više. 42 . u zdravstvu je svakako učinjen značajan pomak.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koji se teško prilagođavaju promenama i zahtevima odgovornog i održivog sistema zdravstva. ali su do sada postignutim rezultatima nezadovoljni i građani. reforma u sistemu zdravstvene zaštite utiče na kontinuirano povećanje cena usluga koje nije moguće pokriti postojećim zdravstvenim osiguranjem. pa su građani sve više uslovljeni visokom participacijom u troškovima dijagnostikovanja i lečenja. Brojni su razlozi sporog i teškog restrukturiranja zdravstvenog sistema: od nedostatka potrebnih finansijskih sredstava. Država i zdravstvo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je jedino ministarstvo na čijem čelu se nalazi isti ministar još od juna 2002. do otpora zaposlenih. godine do danas. preko objektivno vrlo teškog stanja svih zdravstvenih ustanova. a naročito penzije.3. Ta činjenica svakako omogućava neometani kontinuitet u procesu reforme zdravstvenog sistema. Problemi u zapošljavanju i izuzetno niske zarade. iako spora i postepena. uzročno-posledični krug za najveći deo stanovništva. višestruko utiču na zdravstveno stanje populacije. socijalno-ekonomski status i stanje zdravlja čine zatvoreni. 2. a ni adekvatno. Pored toga. na koje stanovništvo ili zdravstveni sistem često ne reaguju pravovremeno. Imajući u vidu zatečeno stanje iz prethodne decenije. Prosečne penzije. koja su za ovu delatnost vrlo velika. Ništa manje su problematični i stavovi i nerealna očekivanja samih korisnika zdravstvenih usluga. 1998–2005. ali i zaposleni u zdravstvu. Budući da najčešće nisu u situaciji da izdvoje potrebna sredstva za zdravstvenu zaštitu.

22. i plate zaposlenih u zdravstvu beleže rast u poslednjih nekoliko godina. Kragujevcu i Nišu). iznosilo 124 evra. dok će najveći deo. budžet zdravstvenog fonda u Hrvatskoj je bio 2. još uvek oslanja na veliki broj zakonskih propisa koji potiču iz perioda ex-SFRJ. U toku je i renoviranje 20 bolnica. Sa privrednim rastom se povećava i učešće rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP-u. i 9. Beograd. biti uložen u renoviranje četiri klinička centra (u Beogradu. a u Srbiji samo 1. implantati i druga sredstva). u 2003. a u Sloveniji 1. 146 evra.5 mlrd. u iznosu od 150 miliona evra.1.3. Rashodi za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika takođe su rasli u poslednjih nekoliko godina. Novom Sadu. 2004. godini 131 evro. u periodu 2006/2007. na lekove 14%. dok se sa 24% sredstava finansiraju ostali troškovi zdravstvenih ustanova i zdravstvene zaštite (energenti. ali je takođe činjenica da su izdvajanja za ovu oblast neprimerena njenom značaju. evra. zdravstvo se finansira sa preko 80% ukupnih prihoda iz sredstava budžeta i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Veći privredni rast bi svakako uticao na vidljivije promene u zdravstvu.7 Od toga.5%. bilo 700 evra. Pored investicija.6% za ostale stručne spreme. evra. Za 2007. na plate zaposlenih u zdravstvu odlazi oko 50% sredstava. Ekonomist. br. Istovremeno su u potpunosti isplaćena i višegodišnja dugovanja u zdravstvu u iznosu od oko 150 miliona evra. a nemedicinskih za 15. Zakonska regulativa Zdravstveni sistem u Srbiji se. godini zdravstvene ustanove prvi put nakon 15 godina beleže pozitivno poslovanje. plate medicinskih radnika su porasle za oko 46%. naročito u delu 7 Suzana Bojadić: „Zdravlje“. Inače. a na bolovanja oko 8%.3 mlrd. Kao važan deo zdravstvenog sistema. od kojih će sa 60 miliona biti finansirana obnova domova zdravlja širom Srbije. u zdravstvo će biti uloženo još 331 milion evra. Fond je u stalnom procesu reforme. I pored kontinuiranog rasta. potrošni i ugradni materijal. 43 . Shodno tome. koji bi obezbedio kvalitetnu i ekonomski racionalnu zdravstvenu zaštitu. Uz već uložena sredstva u rekonstrukciju ustanova i nabavku opreme. Bezbednost i javno zdravlje Kao jedna od najvažnijih društvenih delatnosti. Primera radi. god. godine 185 evra.6%. 01. Tako je izdvajanje za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u 2002. 2005.8% za visoku stručnu spremu. iznosilo 6. u Hrvatskoj je izdvajanje za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u 2006. za koje su kreditom kod Evropske investicione banke obezbeđena sredstva u iznosu od 50 miliona evra. 14% za višu i srednju. evra. u 2006. 2007. koje je u 2005. 157 evra i 2006. U 2006. god. u Sloveniji 3 mlrd.2. 2. ali još uvek daleko od optimalnog modela. godinu se planira povećanje zarada od 21. u odnosu na neke druge društvene delatnosti. uprkos pokrenutoj reformi. ova izdvajanja su izuzetno niska u poređenju sa drugim zemljama.700 evra. 348.

i za pacijente. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. Deo odgovornosti leži i na zdravstvenim radnicima koji se bave naučnoistraživačkim radom. rado koristi praksom uređivanja odnosa putem uredbi.yu 44 . u suštini. Vlada je. daje potpuno neopravdan legalitet i legitimitet resornom ministarstvu. 125/04). i u njima su inkorporirani savremeni trendovi. pravilnika i akata koji imaju manju pravnu snagu. Tako je jedna od najvećih primedbi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti proizišla iz člana 199. 107/05). 8 www. do sad. Pored toga što obiluje uopštenim ciljevima i merama.ac. 107/05). br. Veliki broj inkriminisanih pojava i društveno štetnih ponašanja vezuje se upravo za loša. kao i na strukovnim udruženjima. 84/04). Srbije. br. poput drugih ministarstava. Na kraju 2006. u meri u kojoj je to moguće u ovom trenutku. 107/05). iz Plana se ne vidi uloga i odgovornost brojnih državnih institucija. nejasna ili arbitrarna zakonska rešenja. bez kojih je nemoguće ozbiljno razmišljati o unapređenju sveukupnih životnih uslova i zdravlja romskog stanovništva. koji je lekarima sa stalnim radnim odnosom u državnoj zdravstvenoj ustanovi praktično omogućio da putem ugovora o dopunskom radu isti posao obavljaju u privatnoj praksi. Skupštine i Ministarstva zdravlja da se jasno i do kraja postavi zakonski okvir u kojem bi se reforma zdravstva odvijala fazno. ne ugrožavajući elementarno funkcionisanje sistema. glasnik R. koja je pri tom devastirana u svakom pogledu. br. Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS. godine. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Problem je u njihovoj nameni. br. Srbije. iznenađuju sporost i neefikasnost Vlade. Takva praksa. Slično je i sa Akcionim planom za zaštitu zdravlja Roma.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a i otvara mogućnosti za korupciju i upliv različitih političkih i interesnih grupa. glasnik R. Zakon o komorama zdravstvenih radnika (Sl. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl. Svakako treba pomenuti i „Školu javnog zdravlja“. koji pokazuju malu zainteresovanost da svojim profesionalnim znanjima kreiraju bolje uslove i za sebe. I Ministarstvo zdravlja se. Srbije. glasnik R. glasnik R.bg. 125/04). Srbije. ili ih prenebegava čak i sama vlada i resorno ministarstvo. jer ima dosta pokazatelja koji potvrđuju da su strategije ili neprimenjive. Zakon o vodama (osnovni tekst iz 1991. koju je Ministarstvo pokrenulo sa Medicinskim fakultetom u Beogradu8 i koja ima za cilj akademsku specijalizaciju u oblasti javnog zdravlja. Srbije. ali omogućavajući njegovu kontinuiranu transformaciju. br. Srbije. godine bazičnu zakonsku regulativu za zdravstvo čine: Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. usvojila nekoliko strategija iz oblasti zdravstva: Strategiju razvoja zdravlja mladih. glasnik R.med. Same strategije uglavnom nisu sporne po svojoj sadržini. podzakonskih akata. Strategiju kontrole duvana i Strategiju zaštite mentalnog zdravlja. glasnik R. Budući da je reč o vrlo osetljivoj oblasti. poslednje izmene i dopune 1994. poslednje izmene i dopune 1996). godine. br. Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe (osnovni tekst iz 1977.) i Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl.

veoma ozbiljne primedbe na Zakon o zdravstvenoj zaštiti tiču se prinudne hospitalizacije psihijatrijskih bolesnika. Povećani radovi na rekonstrukciji i izgradnji zdravstvenih ustanova. koji se često bez opravdanog medicinskog razloga usmeravaju na privatne ordinacije i ustanove u kojima plaćaju visoke cene usluga. što često vodi krupnoj korupciji i drugim kriminalnim pojavama. grad ili opština). upravnih i nadzornih odbora itd. Primera radi. autonomna pokrajina. ali su tamo drugim propisima onemogućene zloupotrebe i bitno smanjena korupcija. ugrožavajući samu ljudsku bezbednost. nepostojeći ili na političkim i drugim interesima baziran zakonski okvir direktno je suprotstavljen interesima zdravstva i stanovništva. koju mogu osnivati nezaposleni zdravstveni radnici sa položenim stručnim ispitom i zdravstveni ra45 . Ovakvo rešenje bi takođe trebalo hitno promeniti. zaštita korisnika zdravstvenih usluga i stručna kontrola procesa lečenja i upotrebljenih medicinskih procedura gotovo da ne postoji. mada su u svim zakonima ugrađena osnovna ljudska prava i proklamovani visoki etički principi. iako dobar korak. izvor su neverovatnih mogućnosti za nelegalnu zaradu i druge zloupotrebe. predstavlja u praksi svojevrstan nonsens. umesto da dodatno zaštiti pacijenta i ojača garancije nepristrasne i složene procene više različitih struka o neophodnosti lišavanja slobode i prinudnog lečenja. Uvođenje „zaštitnika prava pacijenata“. Bezbednost i javno zdravlje To dovodi do brojnih zloupotreba i uzrokuje veliko nezadovoljstvo građana. 2. u vezi sa izricanjem mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja postoji kao krivična sankcija.3. omogućavajući neslućene zloupotrebe sa vrlo teškim posledicama. Na drugoj strani. Svakodnevna praksa neprestano potvrđuje da je izbor ključnih pozicija u zdravstvu politički uslovljen. ali i drugih zakona koje se odnose na sastav i nadležnosti raznih stručnih tela. i privatnoj lekarskoj praksi. Dobijanje specijalizacija i sticanje visokih zvanja među najškolovanijim kadrom takođe su predmet velikih manipulacija. reći da ovakvo rešenje nije nepoznato ni u nekim daleko razvijenijim i bolje uređenim državama. Nedovoljno jasan.2. Ta oblast je i normativno neuređena. Treba. Institucionalni kapaciteti Zdravstveni sistem u Srbiji baziran je na zdravstvenim ustanovama. dok se uloga moćnih farmaceutskih lobija u kreiranju zdravstvene zaštite samo naslućuje. koje mogu biti u privatnoj i državnoj svojini (čiji su osnivači Republika. zapravo pojednostavio postupak i derogirao Krivični zakonik.2. međutim. pri čemu je važno napomenuti da je njihov zdravstveni sistem efikasnije i bolje organizovan. a naročito pri nabavci skupe medicinske opreme. Posebno problematične su i odredbe pomenutog. Novi Zakon je. jer se na tom mestu nalazi osoba koja je zaposlena u samoj zdravstvenoj ustanovi i čija je funkcija u drastičnom sukobu interesa.

830.091.344 69. antirabičnu zaštitu.625 40. 7 klinika i 22 instituta/zavoda za zaštitu zdravlja. 2004. i 2005.158 1. stomatologiju.576 1.847 Struktura posteljnog fonda i bolesnički dani prema tipu ustanove. medicinu rada. odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zaštite (zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata.488.356 99. Gotovo celokupna zdravstvena delatnost bazirana je na ustanovama u državnoj svojini i obavlja se na tri nivoa: primarnom. U sistem zdravstvene zaštite uključeno je i 28 apotekarskih ustanova sa sopstvenom mrežom apoteka. bilo ukupno 157 (83 samostalna i 74 u sastavu 36 zdravstvenih centara). za hitnu medicinsku pomoć.579. Zavodi se osnivaju samo u gradovima.744 51.722 6.154 58.138 2005 11. uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.931. virusologiju. vakcine i serume.116 482.656 11. Tip ustanove Ukupno Domovi zdravlja Opšte bolnice Specijalne bolnice Zavodi Klinike Instituti Zdravstveni centri Kliničko-bolnički centri Klinički centri Dnevne bolnice Postelje 2004 45.300 329.282 34.420 7. psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.725 120.340 1. Privatna praksa.179 658.021 851.388 6. radnika.383 2.881.058 109.812 6.999 121.759 180.315 1.598 1.321 4.969 1.314 2. plućne bolesti i tuberkulozu i za kožno-venerične bolesti).559 1. sekundarnom i tercijarnom. koji imaju fakultet medicinske struke.461 337.691 478. 4 kliničko-bolnička centra. Zdravstvenu delatnost. čine još i zavodi za: transfuziju krvi.016. gerontologiju. koja se obavlja na više nivoa. sedištima univerziteta.686 182.087.272 417. kao ni zdravstvene ustanove osnovane sredstvima u privatnoj svojini.886 335. Nosioci primarne zaštite su domovi zdravlja.283 641 335 6.822.159 5. i to 40 opštih bolnica (1 samostalna i 39 u sastavu 36 zdravstvenih centara) i 19 specijalnih bolnica.228 110. te biocide i medicinsku ekologiju.266 1.725 11.316 37.285 1.828 17.921 3.915 52.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.945 3.134 17.053. Rad zdravstvenih ustanova i privatne prakse regulisan je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i drugim važećim propisima.074 3.177 4.472 53.049 2005 44. Tercijarni nivo zdravstvene zaštite sprovodi se kroz 4 klinička centra. dnici korisnici starosne penzije.728 97. 46 .424 1. kojih je na kraju 2005. sudsku medicinu. Zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou obavljaju bolnice. još uvek ne čine značajan procent u strukturi zdravstvenog sistema Srbije.842.095 1.035.186 Ispisani bolesnici 2004 1.053.551 Bolesnički dani 2004 12.562 1. Na primarnom nivou deluju i zavodi.178 73. kojih ima 52 na teritoriji Republike i koji sprovode zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva.714 2005 1.142 645 335 6.573 75.415.

952.999 56.388 specijalista i 1. u zdravstvenim ustanovama je zaposleno i 3. Bolničko-stacionarna zaštita zapošljava ukupno 7. 2.533 7.731 specijalisti.74 posete po 1 stanovniku. žena. 242 lekari opšte medicine. Stopa hospitalizacije (bolnički lečenih) u stacionarnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji u 2005. 47 .234 specijalisti.731.01 na 100 stanovnika. Prema podacima iz 2005.517 Niži zdravstv.955 viših i srednjih medicinskih radnika (odnosno 1. 2005.3.2. godini ostvareno je ukupno 50.850 22.565.829 farmaceuta.961 lekar. U specijalističkim službama radi 2. radnici 979 831 Bolnička zdravstvena zaštita Viši i srednji zdravstv.296 6. 2004. kao i specijalističko-konsultativnoj zdravstvenoj zaštiti. U službama medicine rada zaposleno je ukupno 1.3.059 lekara.106 stomatologa i 1.79 na jednog lekara). od kojih su 2.230 lekara. radnici 23. radnici 392 472 Lekari Specijalisti Lekari Specijalisti 2004.144. a prosečan broj pacijenata po lekaru iznosio je 1.188 poseta kod lekara.891 Niži zdravstv.954. zdravstvenoj zaštiti dece.473 viša i srednja medicinskih radnika. ili prosečno 6. od kojih su 6. na jednog lekara je bilo 378 stanovnika. Kadrovski kapaciteti Zdravstveni radnici ukupno Viši i srednji zdravstv. U oblasti opšte medicine u 2005. i 2005. 20.230 6. školske dece i omladine.211 19. Bezbednost i javno zdravlje U primarnoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva u oblasti opšte medicine i medicine rada. a na jednu bolesničku postelju 169 stanovnika. godini iznosila je 13. Broj ljudi iz grupe aktivnog stanovništva po jednom lekaru iznosi 1. Zdravstvenih radnika sa višom stručnom spremom ima 2.685 15.981 7. a sa srednjom 19. u 2005. broj viših i srednjih medicinskih radnika iznosi 4.234 Zdravstveni radnici zaposleni u zdravstvu. a 230 lekari opšte medicine. bilo je zaposleno ukupno 3.336 lekara (od čega 1. Pored toga. a 754 lekara su na specijalizaciji. godine. od kojih 779 specijalista i 1.082 14.948 lekara opšte medicine) i 5.769. radnici 60.

2.4.000 stanovnika).000 stanovnika.206 zdravstvenih radnika (visoka. specijalističke i bolničko-stacionarne. savetovalištima za planiranje porodice 86. i to kako u pogledu broja ginekoloških ordinacija i lekara specijalista. Lekari u oblasti kliničko-bolničkog lečenja po tipu ustanove. 12.566. Poslednji zvanični podaci. 48 .53) i tumori (sa stopom 9. u kojima je radilo 505 lekara specijalista. predškolsku decu. Zdravstvena zaštita žena može se smatrati nezadovoljavajućom. Ukupan broj poseta bio je.29 na 1. 2. viša i srednja stručna sprema) na 100. zatim faktorima koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 124.043. slede trudnoća. 2004. naročito. 34 lekara opšte medicine i 939 viših i srednjih zdravstvenih radnika. Zdravstvena zaštita vulnerabilnih grupa Pored opšte.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. tako i u pogledu broja poseta i.81).3. od kojih ginekološkim ordinacijama 748. Prema proceni.000 stanovnika). a savetovalištima za trudnice 78. zaraznim i parazitarnim bolestima (sa stopom 16.09). u hiljadama. 2006. na dan 31. godine u „državnim“ zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji bilo je zaposleno ukupno 1. pozitivnog i angažovanog odnosa žena prema sopstvenom zdravlju. godinu. i decu i omladinu školskog uzrasta. za 2005. Broj žena starih 15 i više godina na jednog lekara iznosi 6. rađanje i babinje (sa stopom 12.60 na 1. Najveći broj oboljenja utvrđenih u službama za zdravstvenu zaštitu žena pripada bolestima mokraćno-polnog sistema (sa stopom 178. poseban vid zdravstvene zaštite organizovan je kroz dispanzere i savetovališta za tri vulnerabilne kategorije stanovništva: žene. beleže ukupno 246 dispanzera i savetovališta za žene.

kao i 1.000 stanovnika) itd. treba skrenuti pažnju na krajnje problematičan odnos države i zdravstvenog sistema prema psihijatrijskim bolesnicima. potom slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 553. koji su u nekom trenutku 9 Videti: Ljudi na margini – Ljudska prava u psihijatrijskim bolnicama. i psihijatrijske bolnice su smeštene u davno izgrađenim objektima.000 stanovnika). zarazne i parazitarne bolesti (sa stopom 221. koju država nije sistemski organizovala.30). ali i za medicinsko osoblje u psihijatrijskim ustanovama.08).9 To važi i za pacijente.10 na 1.23 na 1. Tokom 2005. konstatovano je. Pored ovih. Obavljeno je.333 više i srednje obrazovana zdravstvena radnika. u hiljadama.2. u hiljadama. od kojih je 2. opštepriznatih ugroženih kategorija stanovništva. 218 kontrolnih pregleda. I u ovoj populaciji najveći broj utvrđenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (stopa 1.87). postojeći kapaciteti i kadrovi su nedovoljni.381 poseta.24 na 1. 195 lekara opšte medicine i 1. 2007. svega 42 savetovanja sa roditeljima i 10 kućnih poseta.08). Školska deca i omladina školskog uzrasta imali su na raspolaganju u 2005.881 prvih poseta (508 odojčadi.500 ponovnih poseta. opšti kvalitet životnih uslova i loše zdravstvene navike. S obzirom na broj dece predškolskog i školskog uzrasta. a često i neadekvatni za lečenje ove osetljive populacije.83).000 stanovnika). potom slede simptomi. 751 poseta dece od 1–2 godine. Bezbednost i javno zdravlje Za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog uzrasta u 289 dispanzera i savetovališta angažovano je 646 lekara specijalista i 126 lekara opšte medicine. kože i potkožnog tkiva (sa stopom 171.441. Iako zvanična oblast medicine. 49 . zaraznim i parazitarnim bolestima (stopa 123.026 više i srednje obrazovanih zdravstvenih radnika. štićenicima smeštenim u ustanovama za socijalnu zaštitu dece i omladine. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.622 poseta dece od 3 i više godina) i 2. 401 sistematskih pregleda. Broj dece i omladine od 7–19 godina na jednog lekara iznosi 1497. i štićenicima u ustanovama za socijalnu zaštitu odraslih.47). Ubedljivo najveći broj oboljenja predškolske dece pripada grupi bolesti sistema za disanje (sa stopom 3. znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi (sa stopom 87. bolesti uha i mastoidnog nastavka (sa stopom 204.000 stanovnika). zatim faktorima koji utiču na zdravstveno stanje (stopa 315. Poseban problem predstavlja nedostatak elementarne zdravstvene edukacije dece. ukupno 5. Broj predškolske dece na jednog lekara iznosi 674. Beograd. sistema za varenje (sa stopom 144. 1. ukupno 298 dispanzera i savetovališta. u kojima je radilo 500 lekara specijalista. dok uslovi i celokupno stanje u specijalnim psihijatrijskim bolnicama predstavljaju skandalozan primer diskriminacije i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema pacijentima. psihijatrija je u Srbiji sasvim sigurno najviše marginalizovana oblast u zdravstvenom sistemu i društvu uopšte.43 na 1. Poput mnogih drugih specijalizovanih ustanova u Srbiji.86) i bolesti kože i potkožnog tkiva (sa stopom 86.259.

U Nacionalnom investicionom planu (NIP)10 predviđena su dodatna sredstva (uglavnom za dalje rekonstrukcije i izgradnju jedne nove zgrade u okviru već postojećeg kompleksa u Kovinu). psihijatrijski bolesnici. Naime.yu 50 . primenjivan je već davno prevaziđeni koncept tretiranja ovih grupacija u Evropi. Novom Kneževcu 300. da se lica. lečenje.000 postelja. Ukupan broj specijalista u ovim ustanovama iznosi 124. Ne računajući početna sredstva koja su uložena tokom adaptacije objekata za novu svrhu. što znači da na jednog lekara ima 29 pacijenata. Vršcu. a najveći broj objekata ne ispunjava ni minimalne građevinske. Ne računajući psihijatrijska odeljenja pri opštim bolnicama i kliničko-bolničkim centrima (za kratkotrajnu hospitalizaciju) i Institut za mentalno zdravlje. a prostorno širenje opština doprinelo je da mnogi od njih postanu delovi novoformiranih urbanističkih celina. Gornjoj Toponici (kod Niša) i Novom Kneževcu. beskućnici. ali to ukazuje kako je Ministarstvo zdravlja očigledno ostalo pri stavu da postojeći sistem psihijatrijske zdravstvene zaštite treba da ostane isti. Tako su brojne kategorije stanovništva (stari i nemoćni o kojima nema ko da brine. uvek van velikih gradova i daleko od centra opštine kojoj pripadaju. umesto toga. deca ometena u razvoju i sl. ali i rad u ovim ustanovama nalaze se van svih civilizacijskih i zdravstvenih standarda. Kovinu. ni kvalitetnu negu i zbrinjavanje. njihovi korisnici i pacijenti ostali su izolovani. pa je broj pacijenata po sestri 5. ali je to bilo dovoljno samo za kozmetičke promene. sanitarne i tehničke uslove. smeštaju daleko od očiju javnosti.gov. koji je počivao na praksi. u najvećem broju slučajeva nije bilo daljih ulaganja.) praktično ekskomunicirane iz zajednice. Međutim. Smeštaj velikog broja različitih bolesnika na jednom mestu i njihovo izolovanje od porodice. u Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova: u Beogradu (sa odeljenjem u Padinskoj Skeli). viših i srednjih medicinskih sestara ukupno je 724. Poslednjih nekoliko godina država je obezbedila malo veća sredstva za rekonstrukcije u ovim objektima. prijatelja i zajednice odavno je prevaziđen i odbačen model u lečenju.sr. U međuvremenu su objekti dodatno ruinirani višedecenijskom upotrebom. Vršcu 900. Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova kapacitet ovih ustanova namenjenih dugotrajnoj hospitalizaciji psihijatrijskih bolesnika ovako je određen: u Beogradu 650 postelja. koja na bilo koji način „kvare“ sliku „najuspešnijeg i najhumanijeg društva u istoriji civilizacije“. čak i tamo gde su se ovakve ustanove fizički spojile sa urbanom sredinom. kao ni značajnijih rekonstrukcija. Uslovi za smeštaj. lica sa posebnim potrebama. sa10 www. a ignorantski i stigmatizujući stav društva nije se promenio. između ostalog. Gornjoj Toponici 800 i u Kovinu 1.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. broj zaposlenih ne omogućuje ni adekvatno lečenje (sa individualnim pristupom svakom pacijentu).nip. Imajući u vidu gotovo stalnu popunjenost bolničkih kapaciteta i specifičnost oboljenja. Za smeštaj ovih lica su najčešće birani već postojeći objekti. adaptirani u skladu sa novom namenom.

15 ustanova za decu ometenu u razvoju sa 3.080 štićenika brine svega 495 zdravstvenih radnika (lekara i drugih zdravstvenih radnika). pa su kapaciteti socijalnih ustanova za smeštaj ovakvih bolesnika uvek bili nedovoljni. kao i Ministarstva zdravlja. ali ono za pacijente ima nesagledive posledice. 51 . S obzirom da je štićenicima ovih ustanova neophodna različita i kontinuirana zdravstvena zaštita. porodica nema nikakvu stručnu niti širu društvenu podršku da se o oboleloj osobi brine na adekvatan način. o uključivanju pacijenata u društveni život (shodno individualnim mogućnostima i zdravstvenom stanju) nema ni govora. Iako u manjoj meri. na drugoj strani. O zdravlju ukupno 5.296 štićenika. i 6 ustanova za vaspitanje dece i omladine sa 240 štićenika. Dakle. Destigmatizacija i promena odnosa prema psihijatriji uopšte (a naročito prema bolesnicima) i dalje su na margini interesovanja kako zdravstvene. tako i socijalne politike. Poseban problem u svim velikim psihijatrijskim ustanovama predstavljaju bolesnici čije zdravstveno stanje odavno ne zahteva bolničko lečenje ali oni nemaju gde da odu. takođe se može okarakterisati kao ignorantski i diskriminatoran.544 štićenika. administracija i ostali zaposleni. godinu. država svoju socijalnu funkciju nikada nije razvijala u pravcu zaštite i zbrinjavanja lica obolelih od psihijatrijskih bolesti. pedagoga i defektologa.2 evra. budući da je cena b. porodice se često stide svojih bolesnih članova i odbijaju da učestvuju u njihovom lečenju ili zbrinjavanju. a po jednom pedagogu/psihologu/defektologu 15 štićenika. što je moguće većoj komunikaciji i interakciji sa zajednicom. Bezbednost i javno zdravlje vremeni pristup insistira na smeštaju pacijenata u malim stacionarima u okviru lokalnih zajednica. kao i odraslih. zbog već pomenutog. ima pacijenata koji su u bolnici čak 10. Ustanove za socijalnu zaštitu dece i omladine. ali i prema psihijatrima i drugom osoblju. Koliko neverovatan. Pri takvom stanju stvari. u Srbiji je bilo 20 ustanova za decu i omladinu lišenu roditeljskog staranja sa 1. zapošljavanja i socijalne politike.2. dok ostalo osoblje čine vaspitni radnici. Tako su ove zdravstvene ustanove preuzele nametnutu ulogu socijalnog zbrinjavanja. u nadležnosti su Ministarstva rada. za državu je to najjevtinije rešenje. Na žalost. ovi slučajevi su prisutni i u drugim ustanovama. a i kada to nije slučaj. i 349 psihologa. a tako je i danas. odnos resornog ministarstva. o. dana oko 9. Prema podacima za 2004. pa i 20 godina. negativnog društvenog stava. po jednom zdravstvenom radniku ima 10 štićenika. instruktori. situacija u ovim ustanovama manje-više je slična onoj u pomenutim psihijatrijskim bolnicama. Ovakvom stanju treba dodati i krajnje diskriminatorski odnos ostalih medicinskih oblasti prema psihijatrijskim bolesnicima. profesionalnim obučavanjem i edukovanjem shodno zdravstvenom stanju i mogućnostima svakog bolesnika itd. Međutim. Situacija je naročito alarmantna u ustanovama za decu ometenu u razvoju i ne razlikuje se od psihijatrijskih bolnica za odrasle. toliko je i skandalozan podatak da u Kovinu npr.

sa stopom 72.11 itd.72.69. Ustanova za socijalnu zaštitu odraslih ima ukupno 74.92 na 1. Pomenuti slučajevi su istaknuti kao primer.000 stanovnika). bolestima sistema krvotoka (sa stopom 93. bolestima mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (M00–M99). X revizija. kancerogenih bolesti. i najčešća oboljenja zbog kojih su se građani obraćali službama opšte medicine. U ovim ustanovama zaposleno je 886 zdravstvenih radnika različitih kvalifikacija (15 štićenika po jednom zdravstvenom radniku) i samo 25 psihologa/pedagoga/defektologa. mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (sa 11 Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti. takođe. U 2004.58. od toga 31 za profesionalnu rehabilitaciju.359.17. sa stopom 115.000 stanovnika.931. teških metaboličkih poremećaja. autistične. i 2005. sa stopom 58. sa 1.07 na 1. bolesti mokraćno-polnog sistema (N00–N99). omladine i odraslih. i u široj javnosti nepoznatim sindromima itd. za paraplegičare.5. duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (F00–F99). dok je broj ukupnih poseta u 2005. Iz mnogobrojnih razloga. ali suštinske promene u ovim oblastima. bolesti zavisnosti. ali je spisak stigmatizovanih i/ili marginalizovanih pacijenata i bolesti daleko veći. i 43 za smeštaj odraslih i starih lica.192. sa 12. instruktori i ostalo nemedicinsko osoblje. Ostale zaposlene čine socijalni radnici. Ovaj trend se uočava na teritoriji cele države. godini konstatovana su ukupno 6.98 na 1. pa na svakog od njih ima po 536 štićenika.83). sa stopom 197. sa stopom 59. HIV/AIDS pacijente. zdravstvena zaštita nije adekvatna ni za obolele od genetskih malformacija. Ubedljivo najveći broj oboljenja pripada grupi bolesti sistema za disanje (J00–J99) sa stopom od 283. a naredne godine gotovo dve stotine hiljada više.32.160 štićenika.000 stanovnika.229. u Vojvodini i centralnoj Srbiji. kao i na (ne)sposobnost zdravstvenog sistema da kroz edukaciju i prevenciju koriguje ponašanje stanovništva.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 2. Istovetna su.3. što ukazuje na veliku rasprostranjenost faktorâ rizika i uzrokâ bolesti. Dramatična situacija u psihijatrijskim i ustanovama za socijalnu zaštitu dece. kao i nedostatak ozbiljnih inicijativa za postepene. i to ne samo prema nemoćnima i bolesnima. bio 21. bolestima sistema krvotoka (I00–I99). upućujući na generalno loš zdravstveni status populacije. sa stopom 64. Morbiditet stanovništva Ukupan broj oboljenja. godine. stanja i povreda utvrđenih u službama opšte medicine pokazuje rast tokom 2004. U službama medicine rada najveći broj utvrđenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (sa stopom 184. potom slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom službom (Z00–Z99).236 štićenika. odnosno 6.263 oboljenja.253 ukupno. ljude sa retkim. bolesti sistema za varenje (K00–K99). 52 . odražavaju svu ozbiljnost opšteg stanja u društvu i svedoče o porazu humanosti i solidarnosti.

u 2006.8% ispitanika. kao i na osnovu merenja krvnog pritiska.000 stanovnika.10).38 na 1.4% stanovnika imalo svog lekara (broj poseta po stanovniku bio je 2.2% odraslih. Prema preliminarnim rezultatima.9% na 19. i to na osnovu izjava ispitanika o dijagnostikovanim oboljenjima i stanjima. bolesti sistema za varenje (sa stopom 39. a slede teški životni uslovi i pogrešna ishrana. Najveći broj bolesničkih dana u stacionarnim ustanovama ostvaren je u psihijatrijskim zdravstvenim ustanovama. malog broja kadrova (2. pa svog lekara ima 50. i to sa 23. između ostalog. telesne mase i telesne visine. odeljenjima hirurgije. Zabrinjavajuće mali je broj poseta stomatološkim zdravstvenim ustanovama.1% u 2006. potom na internim odeljenjima.48 na 1. je poraslo korišćenje zdravstvene zaštite u službama opšte medicine pri domovima zdravlja. Najveći broj ispisanih bolesnika nalazi se na internim odeljenjima i hirurgiji. i oboljevanje stanovništva.4%. ukupno 44%.522 stanovnika starosti 20 i više godina i 2. čak 47% ispitanih je navelo da im je dijagnostikovana neka od navedenih hroničnih bolesti. merenje krvnog pritiska od strane lekara pokazalo je da hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju ima 47. i to kod 25. na ginekološkim i akušerskim odeljenjima. od kojih je najčešće prisutna hipertenzija. Najviše je stresu izloženo stanovništvo u starosnoj grupi sa 35–54 godine. u 2005. na reprezentativnom uzorku stanovništva. pneumoftiziologije i tuberkuloze pluća. Međutim. U isto vreme. uz podršku Svetske banke.44% pripada bolestima sistema za varenje. sa 39. U odnosu na 2000. sa stopom 581. godinu. godine procenjivalo je. kada je 43. na 54.830.150 domaćinstava i 17. godine (44.5%).243 člana domaćinstava (14. dečjoj pedijatriji. Istraživanje na terenu je obavila Agencija za ispitivanje javnog mnenja „Strategic marketing“ uz pomoć Instituta za javno zdravlje Srbije. ukupno 6. ali i loše uređenog sistema.000 stanovnika) itd. Kao najvažniji razlog oboljevanja 73. odeljenjima pneumoftiziologije i tuberkuloze pluća itd.403 stanovnika na jednog stomatologa).189.2. slede faktori koji utiču na zdravstveno stanje (sa stopom 80.7% stanovnika (prosečan broj poseta po stanovniku iznosi 3).3). opalo je korišćenje privatne lekarske prakse. 53 . Stabilizovanje farmaceutskog tržišta tokom nekoliko poslednjih godina dovelo je do porasta procenta stanovništva koje lekove nabavlja putem recepta. Od bolesti i stanja utvrđenih u stomatološkim ordinacijama čak 99. ovo je verovatni razlog bolje 12 Istraživanje je sprovelo Ministarstvo zdravlja. zatim u dnevnim bolnicama. ortopedije sa traumatologijom itd.8% stanovnika je navelo stres. što je više nego 2000. To je posledica nedovoljne edukacije stanovništva o značaju prevencije bolesti usta i zuba. Istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije12 iz 2006. godini. Uz povećanje broja usluga i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite (naročito u odnosu na period ‘90-tih). kao i visokih cena stomatoloških usluga. Bezbednost i javno zdravlje stopom 88.4% u 2000.18). opšte rehabilitacije.721 dece i omladine uzrasta 7–19 godina). Podaci su dobijeni anketiranjem 6.

2006. Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Srbiji (1984–20.)13 Prema dostupnim podacima. Međutim. Broj inficiranih. 54 . mali broj osoba se testira na HIV (u 2005. Takođe. od 1999. S druge strane. dok je 918 osoba umrlo od AIDS-a.000 stanovnika). godine registruje se i kontinuiran pad broja umrlih. Međutim.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. se zapaža postepeno opadanje broja obolelih. Sledstveni porast rizika od prenosa HIV-a sa majke na potomstvo čini da HIV-infekcija sve više postaje problem opšte populacije. 13 Podaci su preuzeti od Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“. godini stopa testiranja je iznosila 4. Najveći broj HIV-pozitivnih osoba registrovan je u centralnoj Srbiji.6. kao što je i činjenica da se u Beogradu vrši najveći broj testiranja. Pretpostavka je da su u glavnom gradu najzastupljenija rizična ponašanja.7 na 1. raste i ukupan broj osoba koje žive sa HIV-om.088 osoba inficiranih HIV-om. sa procenjenom HIV-prevalencijom 0. Pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a svakako je rezultat primene kombinovane. Najviše HIV-pozitivnih osoba dijagnostikovano je u uzrastu od 25–39 godina (58%). od kojih je 1.05–0.3. i to uglavnom na području Beograda (gotovo 80%). 2. kao što je slučaj i u Evropi. tako da je od 2002. obolelih i umrlih muškaraca trostruko je veći u odnosu na žene. ocene zdravstvenog sistema od strane građana: prema pomenutom istraživanju. a sledi uzrast od 40–49 godina (13%). U Srbiji je od 1984. a nešto više od 17% je nezadovoljno. zaključno sa 20. praktično trostruko veća mogućnost transmisije HIV-infekcije sa zaraženog muškarca na ženu seksualnim kontaktom svakako uslovljava trend porasta učešća žena u ukupnom broju HIV-inficiranih i obolelih. Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije. Među decom uzrasta do 15 godina HIV-infekcija je retka (3.1% stanovništva. ali to ne umanjuje sumnju da je i u drugim sredinama broj inficiranih daleko veći od registrovanog. godine zvanično registrovano 2.8%). 11.3%). 2006. od 1997. generalno zadovoljno 42. visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART).339 (64%) već obolelo od AIDS-a. odnosno potencijalnih prenosilaca infekcije. pa. pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a nije istovremeno praćen i smanjenjem broja novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om. što ukazuje na veću izloženost muškaraca infekciji i u skladu je sa podacima iz Evrope i sveta.1%. koja je od 1997. Nakon kontinuiranog porasta registrovanih osoba sa kliničkom manifestacijom AIDS-a. dostupna i besplatna i u Srbiji. s procenom da će se taj trend zadržati i tokom narednog perioda. kao i među mladima uzrasta od 15–24 godina (12. uz produžen životni vek. prosečno oko 25 umrlih od AIDS-a na godišnjem nivou. zdravstvenim službama je u 2006. 11.

Što se tiče načina transmisije. što pobuđuje sumnju da.2. godine registruje kontinuiran pad otkrivanja pozitivnog HIV-statusa u trenutku oboljevanja od AIDS-a (56%). naročito izražen u poslednjih desetak godina (sa 15% u 1991. U istom periodu registrovano je 8 osoba inficiranih HIV-om (11%) među intravenskim korisnicima droge. Prenos HIV-infekcije sa majke na dete je izuzetno redak (1. Pored već navedenog. sa hemofiličarima i primaocima krvi (8%. Od 71 novootkrivene osobe inficirane HIV-om ukupno 12 osoba (17%) potiče sa teritorije Vojvodine. otkada se svi dobrovoljni davaoci krvi.5%). godine. muškarci često prikrivaju svoje rizično ponašanje. odnosno 85%). 11. odnosno 85% od svih infekcija kod kojih je prijavljen način zaražavanja). odnosno krvnih derivata. a 33 (46%) iz Beograda. zaključno sa 20. Još uvek ne zadovoljava činjenica da je HIV-infekcija dijagnostikovana u svom terminalnom stadijumu. premda se od 2002. odnosno 28%). verovatno kao rezultat veće dostupnosti i kontinuirane promocije besplatnog savetovanja i dobrovoljnog testiranja na HIV u većem delu Srbije. 55 . Većina novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om pripada uzrastu od 20–49 godina (60 osoba.4%). zbog izražene stigmatizacije homoseksualizma i homofobije u Srbiji. na 21% 2005. Ako se posmatra odnos polova. Ovaj trend je još izraženiji među novodijagnostikovanim osobama zaraženim HIV-om. tkiva i organa u Srbiji obavezno testiraju na HIV). godine). od čega 28 seksualnim kontaktom među muškarcima. godine. pri čemu je svaka treća osoba uzrasta od 20–29 godina (ukupno 20 osoba. Drugu veliku transmisivnu grupu među obolelima čine osobe koje su HIV-om inficirane u nezaštićenom seksualnom odnosu. na 49% u 2005. bilo sa osobom istog ili suprotnog pola (35. dok za više od 10% obolelih. i to uglavnom pre 1987. Slične pretpostavke postoje i za neke druge zemlje. registrovano je trostruko više muškaraca (54 muškarca naspram 17 žena). Bezbednost i javno zdravlje Ukupno posmatrano. 2006. nije utvrđen ili prijavljen način zaražavanja. Tokom 2006. u trenutku oboljevanja od AIDS-a kod 28 osoba (39%). 40 osoba obolelih od AIDS-a i 21 osoba umrla od AIDS-a. tj. dok za 18 osoba (25%) nije prijavljen način prenosa HIV-a. u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“ registrovani su 71 novodijagnostikovana HIV-infekcija. uglavnom muškaraca. koji. 45 novoregistrovanih HIV-infekcija preneto je nezaštićenim seksualnim odnosom (63%. vodeći način prenošenja HIV-a među obolelim osobama predstavlja korišćenje zajedničkog pribora za injektiranje među intravenskim korisnicima droge (44%). ono što čini epidemiološku situaciju u Srbiji nesigurnom je trend opadanja oboljevanja među intravenskim korisnicima droge (sa 72% 1991. izrazit porast obolelih među heteroseksualcima i muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. naročito istočne Evrope. godine. čine više od polovine svih obolelih od AIDS-a zaraženih putem krvi. godini). a sa druge strane.

godine. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2006. škola ili retkih nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom. ali bez umrlih. to znalo samo 7.5% mladih pravilno identifikuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a.440. godine registrovano je 11 smrtnih ishoda. a najveći broj umrlih je registrovan u uzrastu od 30–49 godina (19 osoba. skoro 90% odraslog stanovništva zna gde može da se testira na HIV. intestinales bactericae al. ali i jedno dete mlađe od 5 godina. Takođe. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS-a za period 2005–2010. epidemiološka situacija se može okarakterisati kao nesigurna.4% mladih. To potvrđuju i najnoviji rezultati istraživanja o zdravlju stanovništva Srbije. tj. Na žalost. Od 40 novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a 30 su osobe muškog. Najviše obolelih. u odnosu na 40% stanovništva 2000. bilo je u grupi Infect. (A04). 2. koje je HIV infekciju dobilo od majke. godine.7. Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u grupi od 30–49 godina (29 osoba. Od 21 osobe umrle od AIDS-a 3 su sa teritorije Vojvodine. a u Beogradu 25 (66%). a kod 15 (38%) nije utvrđen način transmisije. Ukupno 56 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 8 (20%) među intravenskim korisnicima droge. odnosno 48%). Premda Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije. Prema pomenutom istraživanju. Registrovano je 17 muškaraca umrlih od AIDS-a (odnos polova 4. tokom 2005. U februaru 2005.3:1). prema kojima čak 42. 90%). U starosnoj populaciji od 15–24 godine.1% odraslog stanovništva koje je imalo seksualne odnose sa neregularnim partnerom nije koristilo kondom.3. a 10 ženskog pola (odnos polova 3:1). s obzirom na loše socijalno-ekonomske uslove. uočljiv je nedostatak javnih kampanja usmerenih protiv diskriminacije i stigmatizacije zaraženih i obolelih. godine u Srbiji je registrovano još 15 zaraznih bolesti. 22. dok je 10 umrlih obolelo tokom ranijih godina. od kojih su neke imale i smrtni ishod. a 14 (67%) iz Beograda. Mada je poslednjih godina poboljšano informisanje i edukovanje šire javnosti. ukupno 6. Po načinu transmisije 16 novoobolelih (40%) registrovano je među osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem. kao i prisutno rizično ponašanje. a 7 umrlih osoba (33%) registrovano је u populaciji intravenskih korisnika droge. dok je 2000. sa tendencijom daljeg pogoršavanja. Prijavljeni slučajevi zaraznih bolesti i imunizacije Pored HIV-infekcije. Na teritoriji Vojvodine su registrovana 4 slučaja AIDS-a (10%). najveći broj umrlih je registrovan među osobama koje su HIV stekle nezaštićenim seksualnim kontaktom (10 osoba. edukovanje mladih kao potencijalno najugroženije populacije i dalje je sporadično i prepušteno inicijativi pojedinih zdravstvenih ustanova. ili 73%).

Bezbednost i javno zdravlje 2.8. slede Salmoneloses (A02). Međutim. Q febris 3 i Morbilli 2). a umrla 61 osoba. među njima i oni koji se odnose na kvalitet ishrane i zdrave životne navike. godini (34.7%) itd.3. a vakcinisano 69. ličnu higijenu i higijenu domaćinstva. godine Ministarstvo zdravlja je sprovelo. a zatim u starosnim grupama od 50–59 godina (19. godine. godini sprovedene su u visokom procentu. Upoređeni sa rezultatima istog istraživanja iz bazne 2000. Pertussis 4. vakcinisano je 69.7%). i to sa 47.387 (96.560 stanovnika planiranih za imunizaciju protiv difterije. od koje je obolelo 490 ljudi.1% domaćinstava u ruralnim sredinama). naspram podataka iz 2000.1% u ruralnim sredinama. kada je svoje materijalno stanje ocenilo kao loše 43.230 (98.233 čoveka. Ishrana stanovništva Tokom 2006. 57 . čiji će finalni rezultati biti objavljeni u aprilu 2007. Ostale zarazne bolesti su identifikovane u manjem broju slučajeva i uglavnom bez smrtnih ishoda (Gonorrhoea 141.1%). godine od tuberkuloze svih oblika registrovano je 2. podaci ukazuju na izvesne pozitivne pomake. godini. vakcinisano je 69. Meningitis virosa (A87). od kojih je 18 umrlo. umrlih 5. 12.811 (97%). bilo je ukupno 4.2. Tuberculosis activa (A15–A19). Febris haemor.575 novoobolelih. a na dan 31. 22 lekara opšte medicine. Neki preliminarni podaci su već dostupni.4%). od koje su obolela 2.1% domaćinstava u gradovima i 41. Shigelloses 106. a 2 osobe umrle. oko 37% domaćinstava procenjuje svoje materijalno stanje kao loše. virosa 8.5% domaćinstava ostvareni prihodi su bili dovoljni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba – ishranu. U odnosu na 2000. godinu smanjen je procent domaćinstava čije je učešće troškova za ishranu preko 70%. Malaria 11. U 40. Obavezne imunizacije u 2004.5%) beba. 2004.973 živorođene vakcinacija BCG je sprovedena kod 71. Tetanus 15. tetanusa i pertusisa. najzad. odeću i obuću i zdravstvenu zaštitu. Najveći broj bolesnika je uzrasta 60 i više godina (38. što je za samo 3% manje nego u 2000.3% domaćinstava u gradovima i 34.390 (98%).7% na 10% u 2006.997 stanovnika. Syphilis 37. u kojima je zaposleno 248 lekara specijalista. od 30–39 godina (11. od 40–49 godina (17. 451 više i srednje obrazovani zdravstveni radnik i 16 nižih. od 73.558 stanovnika obolelo je od Hepatitis virosa (B15–B19). Od 70. od 70. već pomenuto. Na kraju 2004. veliko istraživanje zdravlja stanovništva Srbije. ali i na negativne tendencije u društvu. sa 2.782 stanovnika planirana za imunizaciju protiv poliomielitisa. Iste godine su na teritoriji Srbije radila 162 dispanzera za borbu protiv tuberkuloze. 2. Registrovano je 960.280 obolelih i 1 smrtnim ishodom.326 poseta lekaru. za imunizaciju protiv morbila bilo je planirano 71.1%).040 bolesnika od aktivne tuberkuloze.

mada se povećao procent onih koji redovno pohađaju časove fizičkog vaspitanja u školi.3% na 93. što je značajno povećanje u odnosu na prethodno istraživanje. i to u većem procentu kod muškaraca nego kod žena. ali podaci za 2006.3%) ili gojazan (5. vrlo široko formulisana. Procent žena pušača se smanjio sa 33. je pušio svaki drugi muškarac. ražanog i sličnih vrsta hleba kod odraslog stanovništva. Što se tiče pušenja. a 2006. i to sa 6% na 14.2% u 2000. podaci da deca i mladi sve više slobodnog vremena provode ispred televizora i kompjutera. Prema prethodnom istraživanju. koje je značajan uzrok mnogih zdravstvenih problema. kao i 61. Prema najnovijim rezultatima. odraslo stanovništvo više nego ranije konzumira povrće (54. najverovatnije. ne može se tvrditi da ovi ispitanici imaju hipertenziju. svaki četvrti stanovnik nema naviku redovnog pranja ruku. Istovremeno je porasla svest o 58 . Takođe je povećano i konzumiranje crnog.9% odraslog stanovništva i 56.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. odnosno uhranjenost dece.7% na 30. na 18. Očekivani su. bez kasnije kontrole. ali je zato značajno povećano konzumiranje slatkiša i slatkih bezalkoholnih pića. 55.7% dece i mladih. ukupno 39.8%) ili gojazno (5. S obzirom da se vršilo jednokratno merenje pritiska.8%. Većina dece je imala normalan krvni pritisak. a povišena vrednost krvnog pritiska zabeležena je kod ukupno 4.3% odraslih se tušira češće od tri puta nedeljno. jer svi drugi podaci pokazuju da je najveći broj odraslog stanovništva fizički neaktivan i najčešće se ne bavi nikakvom rekreacijom. Zube pere više od jednom dnevno 40. niti održavanja higijene usta i zuba.9% ispitanika. Međutim.7% muške populacije.3%.65%) u odnosu na svoje vršnjakinje. Ukupan broj pušača je smanjen za 5. istraživanje procenjuje da 35. Procent dece sa nižom telesnom masom u odnosu na telesnu visinu za određenu starost. Procent gojaznog stanovništva starog 15 i više godina povećan je sa 16.0%).7%) i voće (44.9%).3% odraslog stanovništva spada u kategoriju pušača.9% dece i mladih. Inače.2%. 2000. Više dečaka i mladića bilo je umereno gojazno (10. Prema istraživanju.5%. Najviše pothranjenih ili gojaznih bilo je u najmlađem uzrastu. godini. U populaciji dece i mladih do 19 godina svaki četvrti stanovnik ne upražnjava sva tri glavna obroka. procenjivana je na osnovu indeksa telesne mase. Manji procent dece je pothranjen (7.4% stanovništva svakodnevno puši.3% u 2006. Naime. svaki ispitanik sa povišenim pritiskom u ovom uzrastu može biti potencijalna osoba sa hipertenzijom u odrasloj životnoj dobi. dok 29. godinu još nisu objavljeni. sa 86. Telesna masa i telesna visina dece mereni su na dan anketiranja.0%). Fizička aktivnost je u istraživanju. Svaki četvrti odrasli stanovnik bavi se fizičkim aktivnostima tri puta nedeljno u trajanju od bar 30 minuta. većina dece je bila normalno uhranjena (69. međutim.

053. Upotrebljena sredstva domaćinstava prikazuju se prema klasifikaciji COICOP.1% raspoloživih sredstava (u urbanim područjima 35. Za zdravstvo je izdvajano 4. i to namirnica domaćeg porekla 7. 71. a u ruralnim 40.7% maloletnika kupuje alkohol na javnim prodajnim mestima.26%. godine ukupno su na teritoriji Srbije mikrobiološki ispitana 82.2%). ili 4. Rezultati su pokazali da je 3.8%).28% uzoraka. dok je na alkohol i duvan potrošeno 4. na 1.110. godine.74) uzorka predmeta opšte upotrebe.06%) uzoraka domaće proizvodnje.8% sredstava. ili 1. naspram 85.885 ili 2.87%. 14 Anketu je sproveo Republički zavod za statistiku.9. i ona je usaglašena sa međunarodnim standardima i preporukama koje daju EUROSTAT.78% uzoraka. Zabrinjavajući su podaci o konzumiranju alkohola među mladima: svaki treći stanovnik uzrasta od 15–19 godina povremeno pije alkohol. i to 11. jer čak 10. je pušilo 15.4% dece i omladine izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući. je pušilo 22. Neispravnih uzoraka domaćeg porekla bila su 8.6% sredstava (u urbanim područjima 4.78% iz uvoza. Mikrobiološki neispravnih uzoraka namirnica ukupno je bilo 8. godini).345 ili 10.14 stanovništvo Srbije je na hranu i bezalkoholna pića upotrebilo 37. 2.94%) uzoraka iz uvoza.2% raspoloživih sredstava. Takođe. Mikrobiološki neispravnih predmeta opšte upotrebe bilo je 99. čak 50% zaposlenih navodi da su i dalje izloženi duvanskom dimu na radnom mestu.7% mladih iz ove starosne grupe.322. a iz uvoza 292. ili 10. Procent fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravnih uzoraka namirnica i predmeta opšte upotrebe U toku 2005. u ruralnim 5.88% i namirnica iz uvoza 4. ili 2.98 uzoraka na 1.562 (0.9%. a u 2000. uprkos izričitoj zakonskoj zabrani.3. Prema podacima dobijenim Anketom o potrošnji domaćinstava iz 2005. godine kontrolisano je 16. Neispravnih uzoraka je bilo 382. Ni u ovom slučaju zakonski propisi nisu dali rezultat.4% a seosko 3. ILO i UN. 59 .000 stanovnika. Anketa se odnosi na mesečni prosek raspoloživih i upotrebljenih sredstava po članu domaćinstva.2. uzoraka namirnica bilo fizičko-hemijski neispravno. a od toga je neispravno bilo 69 (18. Na fizičko-hemijsku ispravnost ispitano je 63. Smanjena upotreba duvana zabeležena je i kod mladih uzrasta od 15–19 godina: u 2006. pri čemu je gradsko stanovništvo izdvajalo 4.52 na 1.1% 2000.0%.87%. a 313 (81.9% u 2006. ili 8. Bezbednost i javno zdravlje štetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje (56.25 uzoraka predmeta opšte upotrebe. ili 11. ili 2. Uprkos zakonskim odredbama i smanjenju za 5%. Na fizičko-hemijsku ispravnost u toku 2005.000 stanovnika. godine.57%.860 uzoraka namirnica.6% u 2000.3%.000 stanovnika. u odnosu na 34.61% iz domaće proizvodnje i 1.14%. i 5.

Nedostaju podaci i za jedan broj lica koja verovatno nisu popisana i koja nemaju nikakvu dokumentaciju.5 godina. što je povoljnije od učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnom u Republici Srbiji. a četvrti u Republici Srbiji.8%). Stanovništvo Prema popisu iz 2002.154 izjasnilo da su Romi. Poslednjih godina dodatno se povećava procentualno učešće osoba starijih od 65 godina u strukturi stanovništva. Očekivano trajanje dužine života na rođenju za muškarce iznosi 70.7 godina. U ukupnom broju stanovnika nepismeno stanovništvo (6261) učestvuje sa 3.000–12. dok se procenjuje da ih na teritoriji Grada ima oko 10. dezintegracijom ex-SFRJ najveći deo privrede je ostao bez tržišta što je ‘90-ih godina uzrokovalo enormnu nezaposlenost stanovništva. Studija slučaja (Case Study) – Kragujevac 2. Budući da je Kragujevac strukturiran kao veliki industrijski centar baziran na proizvodnji automobila i oružja.000. dok je za žene 75.779. od ukupnog broja stanovnika 15% pripada grupi preko 60 godina starosti.802 stanovnika. Teritoriju Grada čini 57 naseljenih mesta sa 76 mesnih zajednica. a ono sa visokim obrazovanjem 5.2%) i stanovništvo koje ima završeno osnovno obrazovanje (26.000 izbeglih i raseljenih lica.9.4. 60 . Nema preciznih podataka ni o stanovništvu romske populacije.3%. dok je za žene 111.4.5%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. dok je za žene 41.4. a muško 49%. od kojih se 1. dok je udeo starijih od 65 godina 14%. Uz to. Procenjuje se da na teritoriji Grada ima oko 11.9 godina. godine Grad Kragujevac ima 175.252 stanovnika. Proces restrukturiranja privrede je u toku. Na gradskom području žive 147. Grad je po veličini najveći u Šumadiji. U strukturi stanovnika žensko stanovništvo čini 51%. Među njima je oko 8–10% onih koji nemaju nikakvu dokumentaciju. godine na akušerskom odeljenju Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Kragujevac bilo je oko 2. Prosečna starost stanovništva iznosi 40. dok radno sposobno stanovništvo u ukupnom stanovništvu učestvuje sa 65. dok po proceni iz 2006. prosečna starost za muškarce jeste 39.8 godina. od čega je oko 1.473 stanovnika. „sive ekonomije“. U toku 2006. dok stanovništvo sa završenim višim obrazovanjem učestvuje sa 4. 2. Indeks starenja iznosi 103.2%.1. Za 1.315 porođaja. U obrazovnoj strukturi stanovništva najveće učešće ima stanovništvo sa završenom srednjom stručnom spremom (38.3.1%.4 godine.039 osoba nema podataka o starosnoj strukturi. a na seoskom 32. pa je socijalno-ekonomski status najvećeg broja građana vrlo težak. godine Kragujevac ima 180. indeks starenja za muškarce je 88.800 sa teritorije Grada. ali veliki broj radno sposobnog stanovništva i dalje stiče prihode u zoni tzv.

Maternalna smrtnost u protekloj godini iznosila je 1. Bezbednost i javno zdravlje Mrtvorođeno je troje dece. među kojima su 70% zdravstveni radnici. Zdravstveno stanje odojčadi i dece do 5 godina – Polivalentna patronažna služba obišla je oko 98% prijavljene novorođenčadi. oftalmolog.500 grama). Zdravstvenu zaštitu stanovništva na teritoriji Grada obezbeđuje 6 zdravstvenih ustanova. Odnedavno postoji i Centar za prevenciju bolesti zavisnosti. Stopa perinatalne smrtnosti iznosila je 8. Klinički centar Kragujevac. porođaja i puerperijuma. odnosno 327. dobijeni su podaci da među trudnicama koje nisu prošle Školu za psihofizičku pripremu trudnica do 6 meseci decu isključivo doji oko 38% majki. 2. Apotekarska ustanova Kragujevac. Na 100.500 grama. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika. sa telefonskim savetovalištem pri Polivalentnoj patronažnoj službi.2 na 1. od kojih je 550 lekara.2. dok je u prvih 6 dana po rođenju umrlo 16 dece.1 lekar. Dve ambulante su u procesu otvaranja. dok je taj procent oko 80% među ženama koje su prošle školu. Zdravstvena zaštita i morbiditet stanovništva U gradu. koje po svom značaju predstavljaju stub zdravstvene zaštite Šumadijskog okruga i šireg područja.29 na 1.000 porođaja (mrtvorođeno je 3 dece. odnosno jedna žena sa teritorije Grada Kragujevca umrla je u toku trudnoće. putem ankete. kao regionalnom zdravstvenom centru. 61 . Dom zdravlja ima i razvijenu specijalističko-konsultativnu službu. postoje visoko organizovane zdravstvene ustanove.335 radnika. u kojoj rade internista.000 stanovnika ima 305. sa 16 ogranaka. Metodom slučajnog izbora.000 živorođene dece. od kojih je 10 imalo telesnu masu manju od 1.7 stanovnika po 1 lekaru. Zavod za stomatologiju Kragujevac.4. Dom zdravlja Kragujevac obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou odraslog stanovništva. U toku je proces opredeljivanja stanovništva za izabranog lekara u Domu zdravlja. ambulanti i zdravstvenih stanica. Institut za zaštitu zdravlja Kragujevac (Institut za javno zdravlje). Od ukupnog broja živorođene dece 130 njih rođeno je sa telesnom masom manjom od 2.62%. dermatovenerolog.2. i to: Dom zdravlja Kragujevac. psihijatar. otorinolaringolog. a pri Domu zdravlja radi i Škola za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj. odnosno 5. reumatolog. U zdravstvu je ukupno zaposleno 3. stopa mrtvorođenosti iznosi 1.

Sporadično se javlja i izostajanje zbog boginja.38%. Morbiditet dece starosti do pet godina od dijareje iznosi 1288. dok je u 2005–2006. ili 2. godine umrlo je jedno dete do 5 godina starosti.000 dece. – Polio 98. Dijagnoza Asthma bronchiale Rhinitis alergica Atypic eczema Celiakia Bronch. Obuhvat dece vakcinacijom u prvoj godini života iznosi za: – DTP 97.81%. godine alergija na neku od vrsta namirnica dijagnostikovana je kod ukupno 145 dece.9%. Akutnih i hroničnih respiratornih infekcija kod dece do pet godina bilo je 41. S obzirom na prisutnost alergije na hranu. Prevalencija za kongenitalne poremećaje kod dece do 5 godina starosti iznosi 89 (grupa XVII MKB.3 na 1. U Ustanovi za decu „Nada Naumović“ najčešće izostajanje dece je upravo zbog respiratornih infekcija. 17 3 7 5 18 50 2005–2006.000 dece koja su dolazila u vrtić. godini alergija dijagnostikovana kod njih 62 od 2. do 2006.100 dece koja su dolazila u vrtić. odnosno. Oko 89% dece primilo je sve vakcine po programu zakonski obavezne vakcinacije. dok je stopa morbiditeta 5. što je normalno za ustanove kolektivnog tipa. Q00–Q99). godini alergija na hranu dijagnostikovana je kod 33 od 2.200 dece koja dolaze u vrtić.148%. U periodu 2004–2005. – BCG na porodilištu 98. te izbeglih i interno raseljenih lica nije registrovan i obuhvaćen sistemom zdravstvene zaštite. acuta et rhinitis alergica UKUPNO Godina posmatranja 2003–2004. U ovom radu su tretirana deca kod kojih postoji nalaz lekara specijaliste da je potvrđena alergija na određenu vrstu namirnica. godine alergija je dijagnostikovana kod 50 od 2. Nema podataka o novootkrivenim slučajevima. stopa je 172.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. još uvek značajan broj romske dece. U 2003–2004. Stopa hospitalizacije dece od respiratornih infekcija iznosi 10. Iako je obuhvat vakcinacijom dece veliki i prelazi 90 i više procenata.000 dece. što je 2. 21 2 10 12 17 62 TOTAL 52 5 22 21 45 145 Najčešće postavljene dijagnoze kod dece uzrasta 1–6 godina 62 .65%.0%. U periodu od 2003.6 na 1. ili 1.0%. odnosno 143 dece. kod dece uzrasta od 1–6 godina u Ustanovi za decu „Nada Naumović“ urađeno je istraživanje za period od tri godine kojim je obuhvaćeno 13 vrtića.606. 14 0 5 4 10 33 2004–2005. U toku 2006. Podaci su sakupljani anamnestički od roditelja i iz lekarskih izveštaja.898.

odnosno 35. 63 roditelja se izjasnilo da su pušači. Prema popisu iz 2002. pri čemu je teške telesne povrede zadobilo 13 dece. dok je 45 dece zadobilo lakše telesne povrede. statistički posmatrano.9% učenika IV godine srednjih škola.000 dece. zabrinjavajuća je sama pojava nekih ponašanja. dece uzrasta do 14 godina ima 26. 2004. pa je stopa povređivanja u saobraćajnim nesrećama iznosila 21.5%. je bio 58. pored njih. u kojem radi i Savetovalište za mlade.8% učenika I godine i 34. celiacia kod njih 21 ili 14. godine primećuje smanjen broj dece do 14 godina starosti koja su bila učesnici saobraćajnih nesreća (2000. Tako je u toku 2003. Stopa povređivanja iznosi 201. Rezultati ovog istraživanja su sledeći: – Duvan konzumira 4. još neko u kući pušač. U odnosu na 63 .4% dece bilo izloženo i štetnom dejstvu duvana. Opšta politička nestabilnost tokom ’90-ih godina. znanje i navike u pogledu štetnih navika i zloupotrebe psihoaktivnih supstancija. Uznemirenje javnosti je rezultiralo reakcijom odgovarajućih službi.834. 2003. kao i upražnjavanje rizičnih ponašanja. godine. U odnosu na godišnja doba najveći broj javljanja alergije bio je u leto (kod 27 dece). Atypic eczema je dijagnostikovan kod 22 dece ili 15. godine u saobraćajnim nezgodama učestvovalo 58 dece starosti do 14 godina (shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Kod jednog deteta evidentirana je alergija na kućnog ljubimca. posledice delovanja spoljnih faktora i drugih činilaca) registrovano je 824 pogođene dece. Zdravstvena zaštita dece predškolskog uzrasta obezbeđuje se preko Dečjeg dispanzera.2. U septembru 2003. putem upitnika sa 53 pitanja koja su se odnosila na stavove. a u prvih devet meseci 2004.000 dece uzrasta do 19 godina. Od spoljnih uzroka (povrede. što znači da je 43. zatim u proleće – kod 21 deteta.2%. Na osnovu anamnestičkih podataka uzetih od roditelja dece kod koje je dijagnostikovan neki tip alergije. i to kod 52. pa se u periodu od 2000–IX. Iako u nekim slučajevima. u kojem postoji i razvojno savetovalište. dok je dijagnoza rhinitis alergica postavljena kod 5 ili 3. Duvan puši skoro duplo više dečaka nego devojčica.4% dece u odnosu na ukupan broj postavljenih dijagnoza.0%). godine u pet srednjih škola na teritoriji Grada Kragujevca sprovedeno je istraživanje među učenicima I i IV godine. to je starosna grupa koju Zakon prepoznaje kao maloletne učesnike u saobraćaju). Bezbednost i javno zdravlje Najčešće postavljena dijagnoza je bila asthma bronchiale. godine 39).9% dece.9 na 10. zatim sledi bronchitis acuta et rhinitis alergica kod 45 dece (ili 31. dok se 50 roditelja izjasnilo da je. godine taj broj je iznosio 64. naglo osiromašenje i besperspektivnost uzrokovali su kod mladih povećano konzumiranje alkohola i droga. nije reč o alarmantnim podacima. škola i roditelja. Zdravstvena zaštita dece starosti 7–19 godina sprovodi se u Školskom dispanzeru. trovanja.6 na 10.

dok su učenici IV godine počeli da piju u proseku sa 15. – Alkohol konzumira 31. a na nagovor druga/drugarice drogu je probalo oko 5. Od učenika koji su se izjasnili da su koristili lepak najveći broj je prestao.6% učenika IV godine. ali 3. – Od ukupnog broja anketiranih učenika kokain je probalo 1. Uprkos tome. – Neku kombinaciju droga. – Kao najčešći razlog zbog kojeg su probali neku od psihoaktivnih supstanci (gde se ne podrazumevaju kafa.5 godina).7%.5 godina (učenici I godine počinju sa 13. Služba za kućno lečenje i negu u svom sastavu ima i posebnu organizacionu celinu – to je integrisana kućna nega starih lica. Od ukupnog broja dečaka neku kombinaciju je probalo njih 6. Sa konzumiranjem alkohola u proseku se počinje sa 14. oko 15% njih cigaretama snabdevaju roditelji.2%. Od ukupnog broja dečaka kokain je probalo 2. uključujući i kombinaciju alkohola sa tabletama.9% učenika.5 godina. duvana i alkohola najčešće korišćena psihoaktivna supstancija jeste marihuana. Najčešća mesta na kojima se uživa marihuana jesu stanovi. dok u IV godini najveći procent učenika u toku dana popuši do 20 cigareta. najveći procent učenika I godine u toku dana popuši do 10 cigareta. Najmlađi ispitanik je probao alkohol sa 8 godina.2% učenika I godine i 1. a od ukupnog broja devojčica 0. Marihuanu koristi 2.8% je probalo heroin. Međutim. najveći procent dece ima ispravne stavove i smatra da duvan šteti zdravlju.5% učenika IV godine alkohol piju svakodnevno.0%.3%). duvan i alkohol) deca navode radoznalost. a od ukupnog broja devojčica kokain je probalo 0.4%.0% učenika I razreda i 66. dok je kokain sa 17 godina probalo njih 66. probalo je 3. preko koje zdravstvenu pomoć 64 . a ima i onih koji cigarete kradu od roditelja. Mladi ispitanici alkohol najčešće piju jednom mesečno. Iako dečaci piju više nego devojčice.7%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. – Od ukupnog broja učenika 1.0%. Učenici najčešće koriste marihuanu jednom mesečno ili vikendom.9% učenika IV razreda. Dok su učenici IV godine marihuanu počeli da koriste sa šesnaest-sedamnaest godina. Među njima je od ukupnog broja dečaka bilo 3. Heroin se najčešće proba na mestima van uobičajenih sastajališta mladih ili u stanu. slede oni koji se odriču užine. a od ukupnog broja devojčica 2.0%. broj popušenih cigareta.7%.6%. Učenici su se izjasnili da su samo probali heroin i da niko nije nastavio da ga dalje koristi. a mali procent onih koji ga i dalje koriste to čini jednom mesečno. taj odnos je daleko manji nego kod upotrebe duvana. žurke i školska dvorišta. najveći procent učenika I godine probao je marihuanu sa četrnaest odnosno petnaest godina. Učenici najčešće kupuju cigarete od džeparca. – Posle kafe. zatim neke druge razloge (ali bez objašnjenja koji su to razlozi).4% anketiranih učenika I godine i čak 17.4% anketiranih učenika IV godine marihuanu puši svakog dana. Kokain je najčešće proban sa 15 godina (33. 2.

a ukupno su urađene 26.989 EKG-a.787 bolesničkih dana. Klinika za ginekologiju i akušerstvo.521 usluga u nuklearnoj medicini. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. godine. Odeljenje dečje hirurgije. Klinički centar ima razvijenu polikliničko-dijagnostičku službu. Ovaj proces će trajati do 2009. Bezbednost i javno zdravlje i negu dobija preko 200 osoba starijih od 65 godina. Centar za neurologiju. 2. dok je prosečna zauzetost postelja iznosila 76. 65 . godine ukupno su hospitalizovana 41. ali za to ne postoje finansijske i kadrovske mogućnosti. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ušao je u plan mreže zdravstvenih ustanova od 2006. Centar za dermatovenerologiju. U 2005.888 laboratorijskih analiza. Centar za ortopediju i traumatologiju. od čega: 89.602 lica. 422 holtera. obrada rane. U sastavu Kliničkog centra nalaze se: Centar za urgentnu medicinu. a ostvareno je 327.. Klinički centar Kragujevac ima posteljni fond od 1. Tokom 2005. Pored tercijarnog nivoa nege. godini u specijalističkim ambulantama i dijagnostici ukupno je urađeno 337. 870 EMG-a. decembra 2006. Prosečna dužina lečenja na nivou Kliničkog centra iznosila je 10. Od ukupnog broja operacija ambulantno su urađene 14. sa izgradnjom nove zgrade i koncentrisanjem usluga na jednom mestu. Klinika za infektivne bolesti. velikih operacija. Klinika za urologiju i nefrologiju.415 ostalih usluga. kao i Služba medicine rada. Centar za onkologiju. Zdravstvena zaštita žena obezbeđuje se preko Dispanzera za zdravstvenu zaštitu žena.909 doplerskih pregleda. 18.784 (u malim salama). dok je u operacionim salama urađeno 11.445 snimanja na skeneru i 65.519 tzv. i ima oko 50. pošto Grad nema odvojenu opštu bolnicu. Klinika za pedijatriju. on sa 15% ostvaruje i zdravstvenu zaštitu stanovništva sekundarnog nivoa. godine u KC Kragujevac operisano je 24.341 razna ambulantna intervencija (previjanja.691 EEG-a.) i 274. U toku je proces odvajanja Službe za hitnu medicinsku pomoć i prerastanje u Zavod za hitnu pomoć Kragujevac.4 dana. 32. U toku 2005.567 radioloških usluga.000 kartona. sa 24 postelje (otvoren 13.283 postelje. godine. Klinika za hirurgiju. a u toku su tehničke pripreme za puštanje u rad magnetne rezonance. Klinika za internu medicinu. 28. Klinika za otorinolaringologiju i Centar za oftalmologiju. 625 invazivno dijagnostičkih procedura. Potrebe za ovom vrstom službe su daleko veće. U toku je proces restrukturiranja Kliničkog centra Kragujevac.1%.477 specijalističkih pregleda. 573.2. godine). 2. davanje injekcija. uz smanjenje posteljnog fonda i otvaranje dnevnih tretmana.110 lica. 9. Pri Domu zdravlja se nalaze i Služba sportske medicine i Služba za zdravstvenu zaštitu studenata.269 endoskopskih usluga..159 dijanostičkih i drugih procedura. 2. Klinika za psihijatriju.303 operacije. Odeljenje intenzivne nege i reanimacije.

4. godine. Između ustanova postoje interni protokoli o saradnji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.2% 71. Promocija zdravlja i prevencija bolesti ostvaruje se saradnjom Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac. Omladinom JAZAS-a Kragujevac. Centra za prevenciju bolesti zavisnosti. Doma zdravlja Kragujevac. Institut ima razvijene službe higijene. prema podacima Službe opšte medicine Doma zdravlja Kragujevac) U analiziranom petogodišnjem periodu ukupno je ostvareno 548. Zdravstvenu zaštitu stanovnicima pruža i veliki broj privatnih ordinacija različitog profila delovanja.5% Najučestaliji uzroci oboljevanja 66 .5% 3. ali nema ovakvog dokumenta na nivou Grada. međutim. Sugerisano je da se pri formiranju Zavoda za hitnu pomoć načini protokol o saradnji ovog Zavoda i Centra za urgentnu medicinu KC Kragujevac. Ovaj problem je prisutan na nivou cele zemlje. kao i direktna telekomunikacija.3. Institut za zaštitu zdravlja (u toku je procedura promene naziva u Institut za javno zdravlje) predstavlja referentnu ustanovu za ostale zdravstvene ustanove na teritoriji Grada i Šumadijskog okruga. Posmatrano u odnosu na ukupan broj. najveći broj ne izvršava zakonom propisanu obavezu i ne dostavlja podatke nadležnim službama. epidemiologije.9% 4. Navedene ustanove ujedno predstavljaju i nastavnu bazu za studente Medicinskog fakulteta Kragujevačkog univerziteta. mikrobiologije.9% 5. Najučestaliji razlozi korišćenja primarne zdravstvene zaštite i utvrđeno oboljevanje odraslog stanovništva Grada Kragujevca (u periodu 2000–2004. 2. NVO Centar za afirmaciju zdravlja i drugih subjekata.916 poseta. Zavoda za stomatologiju. Zavod za stomatologiju pruža zdravstvenu zaštitu iz oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. službe za istraživanja u zdravstvu. zastupljenost grupa iz MKB-a je sledeća: o sta lo Ig ru pa V IIg ru pa I XI g ru pa I I g ru pa X X g ru pa 9.0% 5. Gradskom organizacijom Crvenog krsta.

Analizom preventivnih karti – njih 250 (koje. s tim da 51.6%. muškog pola. a 12. grlić materice. debelo crevo. Bezbednost i javno zdravlje Dominantno je prisustvo dijagnoza iz X grupe bolesti (J00–J99) – Bolesti sistema za disanje. od kojih 26% ima prekomernu TT. Unutar X grupe u prethodnom petogodišnjem periodu ostvarene su ukupno 161. jedan faktor rizika ima 60% ispitanika.pozitivne i obolele osobe. odnosno 43. godine prijavljene su ukupno 32 HIV. 2.7%. Krajem 2005. i kod svih je prisutan rizik za obolјevanje od KVB-a.4% ispitanika utvrđena je povišena vrednost krvnog pritiska za koju oni nisu znali.2.6% ispitanika. Prema podacima epidemiološke službe Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac.182 posete.448 poseta. dva faktora rizika ima 13. Po zastupljenosti potom slede angina pektoris. od kojih je preminulo 14 osoba. godine. intravenozni narkoman. Starosna grupa se kreće od 19 do 65 godina. kod 8. dok su kod muškaraca najčešće lokalizacije: pluća. do 30. Epidemiološka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu Prva HIV-pozitivna osoba u Kragujevcu registrovana je 1987.4.4% ima vrednosti dijastolnog pritiska iznad 110 mm Hg. pored opštih podataka. uradili su preventivne preglede zaposlenih u Ustanovi za decu „Nada Naumović“ (radno aktivno stanovništvo). 2006. genetsko opterećenje. koji je iste godine i preminuo. sa 87. ali su podaci Registra za rak ažurirani tek za 2002. i početkom 2006. kojoj pripada više od polovine dijagnoza iz ove grupe. a rađena su i merenja: BMI. Na žalost. abdominalne cirkumferencije) – dobijeni su sledeći rezultati: rizik za oboljevanje od neke od hroničnih nezaraznih bolesti ima njih 79. komplikacije posle preležanog akutnog infarkta miokarda. gojazno je njih 38. kao i hronična ishemijska bolest srca. Kod žena su primarne lokalizacije: dojka.4.4% su gojazni (BMI> 30). prostata. konzumiranje duvana zastupljeno je kod 56% ispitanika. dok tri faktora rizika ima 6%. debelo crevo.2% je fizički neaktivno). a u okviru realizacije Projekta „Unapređenje preventivnih usluga“. evidentan je porast malignih oboljenja. 67 . U ovoj grupi dominantna je dijagnoza I10 Hypertensio arterialis essentialis (primaria). godinu. sadrže i podatke vezane za prisustvo faktorâ rizika. glikemije. najčešći faktor rizika je fizička neaktivnost (69. godine Centar za unapređenje preventivnih aktivnosti Doma zdravlja i Institut za zaštitu zdravlja Kragujevac. 11. Druga po zastupljenosti je IX grupa bolesti – Bolesti sistema krvotoka (I00–I99).4%.

Prema svetskim standardima i principima procenjuje se da na teritoriji Kragujevca ima oko 300–350 HIV pozitivnih osoba. Najmlađa registrovana osoba je 1994. 12 20 Mu{karci @ene Polna struktura inficiranih i obolelih Posmatrano po opštinama na teritoriji Šumadijskog okruga. Međutim. godine. 68 . 11. a jedna osoba u Topoli. Najveći broj prijavljenih HIV pozitivnih osoba nalazi se u starosnom uzrastu od 30–39 godina. 2005. konstatuje se povećanje informisanosti mladih ljudi o HIV/AIDS-u. muškog pola. Jedino ispitivanje koje je rađeno sa rizičnim grupama bilo je istraživanje RAR15 2002. pa tek onda kao sredstvo koje koristi u zaštiti od različitih polno prenosivih bolesti. a u ovoj grupi je i najveći broj umrlih. Batočini i Aranđelovcu po 3 osobe. zatim kao kontraceptivno sredstvo. godište. manjim opštinama taj broj daleko niži – u Lapovu. i do 30. kao i o reproduktivnom zdravlju. godine registrovane su 3 HIV pozitivne osobe. na području Grada Kragujevca registrovano je najviše inficiranih. Upotrebu prezervativa mladi još uvek uglavnom vezuju za HIV.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. U RAR studiji obuhvaćeni su mladi intravenski korisnici 15 RAR Project – Brza procena stanja i odgovora na HIV i AIDS u populaciji posebno vulnerabilnih mladih ljudi u Srbiji – UNICEF 2002. 2006. godine. Iako se donekle povećao i stepen informisanosti vezan za odnos prema HIV-pozitivnim osobama (u smislu smanjenja raširenih predrasuda). U toku 2004. oboleo 1994. a preminula 2001. one i dalje kriju svoj HIV-status. a preminuo 1996. ukupno 22 osobe. Najstarija registrovana osoba je 1932. godine. brine činjenica da mladi ne preduzimaju dovoljno mera opreza pri stupanju u seksualne odnose. pod uslovom da nisu obolele i da se ne nalaze na VI odeljenju Infektivne klinike u Beogradu. godište. dok je u ostalim. godine (dete intravenoznih narkomana). U starosnoj grupi od 0–19 godina registrovane su 3 HIV pozitivne i obolele osoba. ženskog pola. godine. godine. Na osnovu rezultata istraživanja koje je sprovedeno među učenicima I i IV godine srednjih škola na teritoriji Grada. obolela 1998. s obzirom na znanja u vezi sa reproduktivnim zdravljem i HIV.

4. u odnosu na raniji period. Brojne primedbe i nezadovoljstvo izaziva jedan veliki deo lekara koji. i sama participacija previsoka za siromašniji sloj stanovništva. upućuju pacijente kod privatnika. dok sa uputom plaća samo participaciju koja je određena za tu vrstu usluge. što potpuno obesmišljava samu medicinsku potrebu. ali još uvek nije definisan tzv.2.5. Jedan od najvećih problema predstavljaju liste čekanja koje se formiraju u Kliničkom centru Kragujevac. naravno. onda mora da plati punu cenu usluge. Pri tom su. I pored realne opasnosti od širenja infekcije i pouzdane procene da je inficiranih/obolelih znatno više od zvanično registrovanih slučajeva. pored državnog. Participiranje u ceni leka takođe predstavlja problem pacijentima sa nižim primanjima. 2. Mnogi vidovi zdravstvenih usluga postali su pristupačniji pacijentima. Liste se neretko formiraju i mesecima unapred. zbog čega se često pribegava jevtinijim lekovima. Prevencija je isključivo usmerena na narkomaniju. stalno prisutne sumnje u regularnost takvih lista. čija je delotvornost nekad i manja od drugih lekova novije generacije. tako i onima u čijem plaćanju građani učestvuju. Bezbednost i javno zdravlje droga. Državne ustanove su. međutim. Staru i dotrajalo opremu postepeno su počeli da zamenjuju novi aparati. Kvalitet zdravstvenih usluga Nema nikakve sumnje da je poslednjih nekoliko godina došlo do poboljšanja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova. ali i pacijente. Međutim. kao i o posledicama u odnosu na postojeći rizik. a ne i na druge rizične grupe. Ukoliko pacijent iz nekog razloga ne želi da čeka. Često je. dobro snabdevene lekovima. u zavisnosti od vrste. i u ovom istraživanju je nedostajalo dovoljno relevantnih informacija o veličini posmatranih pojava. Usluge koje se naplaćuju. pod izgovorom da neku uslugu ne mogu uraditi u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Sve tri grupe karakteriše prisustvo rizika koji su visoko i značajno povezani sa HIV-infekcijom. nedovoljan je. mlade seksualne radnice/radnici i mladi homoseksualci. i zdravstveni nadzor nad rizičnim grupama. Niska je informisanost o reproduktivnom zdravlju. kako od strane građana. „paket usluga“. Kršenja ljudskih prava i etičkih principa zdravstvene politike ima sa obe strane. jer pacijenti nemaju u njih mogućnost uvida niti kontrole. kako onima koji se daju na recept. tako i od strane zdravstvenih radnika. jevtinije su u državnim u odnosu na privatne zdravstvene institucije. Neregulisani odnosi između zdravstvenih ustanova i Fonda za zdravstveno osiguranje u velikoj meri opterećuju i zdravstvene radnike. takođe. rade i u privatnom sektoru. mada je to proces koji je u toku i koji će još dugo opterećivati zdravstveni sistem. 69 . već izrazi želju da neku proceduru uradi ranije. i koji često. u Gradu nema dovoljno interesovanja za ove grupe.

preko različitih vidova diskriminacije kojima su izložene (kao žene.4. Izrazito mlade devojke iz prve starosne grupe ušle su u uzorak zbog ranog stupanja u seksualne odnose i rađanja. žene. ali su dobijeni podaci vrlo simptomatični. kao i u drugim sredinama širom Srbije.) do brojnih negativnih faktora kojima je izloženo njihovo zdravlje (generalno loši uslovi života. uprkos opšte raširenom mišljenju da je čitavo zdravstvo korumpirano. uz korišćenje romskog jezika gde je to bilo potrebno. medicinskim procedurama i lekovima itd). već i uzroke povećanog morbiditeta i mortaliteta u okviru romske populacije. karakterističnih za ovu populaciju. kao pripadnice romske populacije. obavljeno je istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. 19 žena od 40–50 godina. 2. Što se tiče stavova građana o kvalitetu zdravstvenih usluga. grupe lokalnog stanovništva (npr. brojni porođaji i prekidi trudnoće. 20 žena od 51–65 godina i 8 žena starosti preko 65 godina. među pismeno dostavljenim primedbama građana u ustanovama gotovo da nema pritužbi na ovu pojavu. mogu definisati različite osetljive kategorije stanovništva. navikama. Opredeljujući razlozi upravo za ovu grupu stanovništva višestruki su: od velikog broja. ne mogu se izvesti neke validne procene. 18 žena od 30–39 godina. Istraživanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu U Kragujevcu se. Istraživanje je obuhvatilo ukupno 100 žena različite starosne dobi.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. od 15 do 70 godina. i to: 15 mladih žena od 15–20 godina. Budući da namera ovog istraživanja nije bila naučna sociološka ili medicinska ekspertiza. U analizi kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Kragujevcu. ali i ograničen pristup pojedinim zdravstvenim ustanovama. ishrani i opštem stanju zdravlja. neadekvatna ishrana i higijena. nezaposleni ili najsiromašniji). U nameri da se prikupe neki osnovni podaci o zdravstvenim navikama i uslovima koji utiču na njihovo stvaranje ili upražnjavanje. To mogu biti izbeglice ili raseljena lica. 20 žena od 21–29 godina. Tokom odabiranja ispitanica odlučeno je da pitanja i odgovore postavljaju i beleže anketari (lekarka socijalne 70 . Primera radi. Upitnici su bazirani na jednostavnim i lako shvatljivim pitanjima. uzorak nije bio reprezentativan. mada se postavlja pitanje da li je analiza zaista izvršena prema iznetim stavovima građana – naročito ako se imaju u vidu svakodnevne pritužbe na rad zdravstvenih radnika u smislu dugog čekanja i neljubaznosti. već prikupljanje osnovnih ličnih informacija i podataka o uslovima života. neobrazovane i ekonomski ugrožene itd. koja se dostavlja Ministarstvu zdravlja. tokom decembra 2006. Oni omogućuju procenu zdravstvenog stanja ne samo posmatrane grupe. nedovoljno razvijene zdravstvene navike i odgovornost prema sopstvenom zdravlju. razne diskriminisane grupe itd.6. rano stupanje u brak. povećao se broj stanovnika koji su zadovoljni uslugama u odnosu na prošlu godinu (2005).

kupanje jednom nedeljno praktikuje 37 žena. Samo 17 mladih žena u ličnoj higijeni koristi šampone za kosu. jer se ispostavilo da većina Romkinja uopšte nije pismena ili se vrlo teško izražava pismeno. U 73 kuće zidovi su zahvaćeni vlagom. a nekad samo zagrejanu vodu. Zbog teške materijalne situacije. Tokom obrade upitnika ispostavilo se da se kod najvećeg broja odgovora ne može praviti razlika po starosnoj strukturi ispitanica. Kako se grad vremenom širio. tako i zbog nedostatka finansijskih sredstava. higijena domaćinstva se u najvećem broju slučajeva svodi na upotrebu vode i tečnog deterdženta za pranje sudova. Treba napomenuti da nijedno naselje nije „kartonsko“. Anketiranje na terenu je omogućilo i neposredan uvid u uslove života i navike ovog stanovništva. odnosno. Bezbednost i javno zdravlje medicine i specijalista opšte medicine). a dezinfekciju usta obavljaju mlakom vodom. pa su generalni zaključci izvedeni na nivou cele grupe. a bar poneki prozor nije zastakljen. struja). čajem ili alkoholom. Objekti su sazidani od najrazličitijeg materijala i raznog građevinskog otpada. a kod 29 različite kožne infekcije. sa navođenjem odstupanja gde su ona bila izrazitija. Kuće u kojima žive pripadaju tzv. pa se stanovništvo (često nelegalno) priključuje na pojedine sisteme. 71 . sistem daljinskog grejanja. Prva grupa pitanja odnosila se na opšte uslove života ispitanica. kako zbog pomenutih objektivnih uslova. a njihovi stanovnici su tu trajno naseljeni. kod 67 žena su uočeni izraženi respiratorni problemi. Higijeni usta i zuba pažnju poklanja tek 14 mlađih ispitanica (peru zube bar jednom dnevno i koriste zubnu pastu). pre svega vodovodni i elektrosistem. U malom broju prostorija žive višečlane porodice. dok najveći broj žena vrlo retko koristi zubnu pastu. 12 povremeno koristi tečne gelove za tuširanje. pa su hladnoća i memla vrlo izraženi. sva postoje već decenijama. a u ukupno 26 domaćinstava zajedno živi po 2–3 porodice. Zbog nedostatka prostora i vrlo loših uslova za život. značajnije razlike gotovo da ne postoje. a tek 7 najmlađih ispitanica ponekad upotrebljava jevtinije losione za negu tela. vodovodna mreža.2. mada žene ističu da su i tako primorane na štednju i racionalnu potrošnju. bez izolacije. Održavanje lične i higijene domaćinstava nalazi se na vrlo niskom nivou. Iako je istraživanje rađeno na nekoliko lokacija na kojima je veća koncentracija Roma. podignute su bez građevinskih i urbanističkih dozvola. dok se preostalih 37 kupa „po potrebi“ ili zavisno od mogućnosti (kad nije hladno ili kad ima dovoljno vode). ali se nijedna ne leči. Higijena se uglavnom svodi na redovno pranje ruku i umivanje. 26 se kupa jednom u 10–15 dana ali održavaju intimnu higijenu u međuvremenu. urbanističko uređenje je donekle obuhvatilo i ova naselja. podovi su betonski ili zemljani. na mestima bez osnovnih sanitarno-tehničkih uslova (fekalna i kišna kanalizacija. Za održavanje lične higijene ostale žene koriste isključivo sapun. „divljoj gradnji“. Veći broj žena ima i probleme vezane za koštano-mišićni sistem.

Unos svih namirnica je nedovoljan. ili prikupljaju ostatke na tezgama. u ishrani se najčešće koristi krompir. Izuzev 16 žena iz starijih grupa. jaja u proseku jednom u 10–15 dana. a starije žene su imale po 6. a žene ih najčešće i najviše koriste u trudnoći. 31 samo ponekad.5. ali priznaju i da nemaju potrebna znanja. Navike u ishrani i opšti kvalitet hrane posebno su zabrinjavajući. Veliki je i broj žena koje konzumiraju alkohol: 16 žena svakog dana popije po čašicu nekog žestokog pića (obično rakije). akcionih planova i drugih dokumenata koji bi trebalo da dovedu do konkretnih poboljšanja tokom trajanja „Dekade Roma“ prete da ostanu na nivou deklarativnih 72 . upotreba duvana i alkohola se upražnjava znatno više. a takođe bi prisustvovale bilo kojem vidu zdravstvene edukacije. što znači da je potrošnja cigareta uslovljena jedino količinom kojom raspolažu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ali isključivo u trudnoći. 6 imaju po jedno. U grupi mladih žena od 15–23 godine 4 nemaju nijedno dete. riba samo u slučaju posnih pravoslavnih slava. Posmatrano u odnosu na ukupan broj žena (izuzev najmlađih). a 10 po dva deteta. Čak 72 žene sebe smatraju strasnim pušačima. Od namirnica koje se redovno kupuju žene navode so. prosek broja dece po ženi iznosi 3. Korišćenje kontraceptivnih sredstava smatraju diskriminatornim.5 prekida trudnoće. ono je samo mali doprinos alarmantnim ukazivanjima koja dolaze iz nevladinih i romskih organizacija. šećer. Mleko i mlečni proizvodi takođe nisu zastupljeni u redovnoj ishrani. pa i ponižavajući tretman prilikom poseta ginekologu i u porodilištima. doduše malobrojnih ispitivanja opšteg stanja zdravlja i okolnosti koje utiču na život romskog stanovništva. Nedovoljno odgovoran odnos prema zdravlju većina žena vezuje za loše uslove života. Na žalost. sve ostale žene bi se rado odazvale pozivu na sistematski ili bilo koji drugi pregled. Na drugoj strani. na katastrofalan i neprihvatljiv položaj čitave populacije. ni sasvim mlade žene nemaju bitno drugačije stavove. a obroci se često zasnivaju samo na hlebu i proizvodima od brašna. ali prekid trudnoće prihvataju kao normalnu i uobičajenu pojavu. 21 od mlađih žena izjavila je da pije retko. Ukupno 13 mlađih žena posetilo je zbog različitih bolesti lekare drugih specijalnosti i bilo lečeno na zadovoljavajući način. a svega 7 žena uopšte ne konzumira alkohol. Najveći broj žena posećuje samo ginekologa. ulje ili mast i kafu. Ovo istraživanje se po svojim rezultatima ni u čemu ne razlikuje od drugih. 25 konzumira različite vrste alkoholnih pića uvek kada su u mogućnosti (mada ističu da je reč o malim količinama). Takođe ističu neprijatna iskustva u odnosu sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima. brašno. Naprotiv. neka vrsta mesa (obično je to živinsko meso) 1–2 puta mesečno. Ukupno 14 žena iz starije populacije nema zdravstvenu knjižicu i uopšte ne idu kod lekara. radi prekida trudnoće ili porođaja. Usvajanje različitih strategija. Povrće i voće uglavnom dobijaju od pijačnih prodavaca.

2. Bezbednost i javno zdravlje

zalaganja, ukoliko se hitno ne preduzmu konkretne akcije koje će Rome zaista uključiti u zajednicu i učiniti ih ravnopravnim građanima.

2.5. Zaključci i preporuke
Iz situacije potpuno razorenog društvenog i ekonomskog sistema tokom ’90-ih, zdravstvo je izašlo potpuno urušeno, sa dotrajalom opremom, lošom i nefunkcionalnom mrežom ustanova, praznim fondovima, neadekvatnim kadrovima i zahvaćeno korupcijom. Reforma zdravstvenog sistema će trajati dugo, pa su do sada postignuti rezultati značajni, a spektar zdravstvenih usluga i mogućnosti lečenja su svakako veće i pristupačnije širem sloju stanovništva nego u prethodnom periodu. Mnogobrojne donacije i sredstva obezbeđena kreditima omogućili su investiranje u objekte i opremu, pa je i u tom smislu vidljivo poboljšanje. Međutim, opšte stanje sistema javnog zdravstva ne može se okarakterisati kao dobro, pa čak ni zadovoljavajuće. Razloge treba tražiti kako u okviru samog zdravstva, tako i van njega, u institucionalno-političkim rešenjima i razvojnoj strategiji. Zdravstvo u Srbiji trenutno liči na kuću bez temelja; na prvi pogled je sve lepše i bolje, ali je sistem pun manjkavosti, nestabilan i neodrživ. Nedostaje čvrsta i jasna zakonska regulativa, a pri tom se ni postojeći zakoni ne sprovode i ne poštuju, i obiluju lošim rešenjima; mnoge oblasti i aktivnosti nisu normativno pokrivene, ili se oslanjaju na prevaziđena i neprimenjiva rešenja stara više decenija; voluntarizam je opšteprisutna pojava, kako iz nužde i nedostatka pravilâ, tako i zbog neprofesionalizma i grubog oglušivanja o osnovne etičke principe; iako se retko i teško dokazuje, korupcija u zdravstvu je nesumnjiva i prisutna na različitim nivoima – od „sitnog“ podmićivanja medicinskog i nemedicinskog osoblja za određene usluge, preko sticanja funkcija i stručnih zvanja, do pojedinih, krajnje sumnjivih tendera za nabavke skupe medicinske opreme ili izvođenje građevinskih radova. Zloupotreba zakonske mogućnosti rada lekara u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama, manipulacije sa „listama čekanja“, nedozvoljen uticaj nekih farmaceutskih kuća na odabiranje farmakoterapija, loši i nejasni odnosi oko nadležnosti između ustanova na različitim nivoima zdravstvene zaštite, stalne promene u Fondu zdravstvenog osiguranja i ustanovljavanje gotovo stihijskih pravila koja zdravstvenu zaštitu sve više reduciraju bez alternative itd. – samo su deo pojava koje zdravstvo opterećuju u kontinuitetu. Poseban problem predstavlja pristup pojedinih kategorija stanovništva zdravstvenim ustanovama, kao i njihov tretman. Povezivanje i uticaj različitih nivoa vlasti i drugih segmenata društva u sistem javnog zdravstva za sad je daleko od bilo kakve uspešne realizacije... Zato čitav sistem, uprkos navedenim poboljšanjima, deluje nesolidno i neodrživo, a korisnici usluga se, s punim pravom, osećaju zapostavljeno i nebezbedno. 73

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Kako je delatnost zdravstva izuzetno važna i osetljiva oblast, za uspešnu reformu sistema neophodno je: – dodatno precizirati i dovesti u funkcionalan sklad različite nivoe zdravstvene zaštite (primarnu, sekundarnu i tercijarnu), kao i ustanove koje su nosioci ove zaštite; – izraditi jasnu i održivu strategiju razvoja sistema javnog zdravstva, sa precizno utvrđenim fazama, zadacima i nosiocima aktivnosti; – reformisati Fond zdravstvenog osiguranja u skladu sa usvojenom vizijom razvoja zdravstva; – poboljšati postojeću zakonsku regulativu i doneti nove, neophodne zakone i podzakonske akte uz aktivno učešće medicinskih radnika različitih profila; – hitno pristupiti izmeni spornih odredbi Zakona o zdravstvenoj zaštiti i dovesti ga u skladu sa evropskim standardima i dokumentima; – pored povećanja investicija u infrastrukturu, u skladu sa projektovanim potrebama kontinuirano osposobljavati, dokvalifikovati i usavršavati postojeće i buduće kadrove, uključujući i zdravstveni menadžment; – u saradnji sa drugim državnim institucijama i ustanovama, kreirati programe edukacije i profesionalnog usavršavanja kadrova koji (na bilo koji način) imaju kontakt sa zdravstvom ili mogu da utiču na životne uslove i prava određenih grupa pacijenata (zaposleni u sudovima, policiji, socijalnim službama, prosveti, lokalnim upravama itd); – u cilju jačanja celokupnog zdravstvenog sistema, raditi na razvijanju ili unapređenju posebnih programa za specifične bolesti, bilo da je reč o retkim ili bolestima koje su u ekspanziji, ili pak o bolestima koje su stigmatizovane i marginalizovane; – osnovati državne fondove za lečenje pacijenata kojima su neophodne skupe i nedostupne medicinske procedure; – zakonskom regulativom, ali i adekvatnom kontrolom, obezbediti punu transparentnost nabavki i investicija u zdravstvu; – potpuno eliminisati političke i druge interesne lobije; depolitizovati zdravstvo i uspostaviti ga na isključivo profesionalnim referencama; – ustanoviti objektivan i nezavisan sistem kontrole rada zdravstvenih ustanova, medicinskog osoblja i medicinskih postupaka koji se primenjuju u lečenju, kako u državnim, tako i u privatnim ustanovama; – pitanje zdravstvene bezbednosti i zdravstvene zaštite stanovništva podići na nivo prioriteta za državu i društvo, i u tom smislu animirati i 74

2. Bezbednost i javno zdravlje

obezbediti sve postojeće potencijale na otklanjanju ili ublažavanju negativnih društvenih procesa i pojava, a koji posredno utiču na stanje zdravlja stanovništva (poboljšati obrazovni sistem, bezbednost i dostupnost hrane i vode, veće zapošljavanje, ravnopravnost polova, antidiskriminatorne mere, javno informisanje itd); insistirati na većem i odgovornijem učešću različitih društvenih aktera (državnih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, obrazovnih ustanova, profesionalnih udruženja, privatnog sektora i drugih subjekata) u konstituisanju i razvijanju održivog sistema javnog zdravstva; ustanoviti sistem koordinacije među donatorima, zasnovan na prioritetnim potrebama ustanova i adekvatnoj pomoći, kao i sistem ozbiljnog monitoringa i revizorske kontrole nad obezbeđenim sredstvima ili opremom; uvesti princip evaluacije kao obavezan deo rada u svim segmentima zdravstvenog sistema.

2.6. Izvori podataka i literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Statistički godišnjak Republike Srbije 2006, Republički zavod za statistiku. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, www.zdravlje.sr.gov.yu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, www.minrzs.sr.gov. yu. Nacionalni investicioni plan, Vlada Srbije, www.nip.sr.gov.yu. Statistički godišnjak 2005, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović-Batut“. Institut za javno zdravlje, Kragujevac. World Economic and Social Survey 2006, UN. David Bloom, David Canning and Jaypee Sevilla, „The effect of health on economic growth“, World Development, vol. 32, No. 1, 2004. Population below national and international poverty lines and poverty gap, World Development Indicators, World Bank, 2003. Eradicate extreme poverty and hunger, UNSD, 2003. The World’s Women 2005: Progress in Statistics, UN. Principles and Guidelines for a Human Rights approach to Power reduction strategies, OHCHR. Human Development Report 2006 and HDI Ranking, UNDP. 75

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

21. 22. 23.

24. 25.

26. 27. 28.

29.

30. 31.

A Practical Plan to Achieve the Millennium Development Goals, UNDP. The Millennium Development Goals Report, UN ECOSOC. Annual Report 2006, UNDP. Programme of Community Action in the Field of Public Health 2003–2008, European Union Public Health Programme. European health report, European Union Public Health Programme, 2005. Health at a Glance, OECD Indicators, 2005. UN Millennium Project: Combating AIDS in the developing world; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, UNAIDS, Geneva, 2004. Coordinated and Integrated Approach to Combat HIV/AIDS in the European Union and in its Neighbourhood, European Commission, 2004. Communication from the Commission to the Council and the European Parliament on combating HIV/AIDS within the EU and in its neighbouring countries 2005–2009, European Commission, 2005. Transforming the National AIDS Response: Mainstreaming Gender Equality and Women’s Human Rights into the „Three Ones“, UNIFEM, 2006. UN Millennium Project: Investing in strategies to reverse the global incidence of TB; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Progress report on the global plan to stop tuberculosis, WHO, Geneva, 2004. Recommendations on the interim policy on collaborative TB/AIDS activities, WHO, 2004. UN Millennium Project: Prescription for healthy development-increasing access to medicines; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Green Paper: Improving the Mental Health of the population: Towards a strategy on mental health for the European Union, European Commission, 2005. Mental health policies and legislation in south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE. Mental health project for south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE.

76

3. BEZBEDNOST ŽIVOTNE SREDINE
3.1. Uvod
Ekološka bezbednost (bezbednost životne sredine) predstavlja termin koji se koristi za probleme koji povezuju stanje životne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti. To je tema koja sve više dobija na značaju, mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekološka bezbednost definiše, koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. Problemi vezani za prirodne resurse i životnu sredinu, koji oslabljuju kvalitet života i uzrokuju rastuću konkurenciju i tenzije, mogu izazvati opasnost po nacionalnu bezbednost. Ekološka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiču nedovoljnih količina prirodnih resursa, degradacije životne sredine, biološke opasnosti, a koji mogu dovesti do sukoba. Metode rešavanja ovih problema podrazumevaju primenu ekološki opravdanih tehnologija (korišćenje obnovljivih resursa s ciljem smanjenja potrošnje resursâ uopšte, smanjenje nastajanja otpada i recikliranje nastalog otpada itd), politike održivog razvoja, pravnih i ekonomskih instrumenata u oblasti životne sredine itd. Mada su održivi razvoj i ekološka bezbednost koncepti koji se međusobno dopunjavaju, oni ipak nisu jedno te isto. Održivi razvoj se odnosi na ekološki razuman društveno-ekonomski razvoj, a ekološka bezbednost je usredsređena na prevenciju sukoba vezanih za ugrožavanje životne sredine, na dodatnu potrebu oružanih snaga da se zaštite od ekoloških opasnosti i na sanaciju štete nanete životnoj sredini. Uslov ekološke bezbednosti je stanje u kojem postoji održiva interakcija društvenih sistema i sistema životne sredine, u kojem svi pojedinci imaju ravnopravan i razuman pristup dobrima koja proističu iz prirodne sredine i u kojem postoje mehanizmi za rešavanje ekoloških kriza i konflikata (UNDP, 2003). Degradacija životne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnom planu (pogoršani porastom broja stanovnika, nepravednom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti životne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojačaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu političke nestabilnosti ili nasilnog sukoba ili da joj doprinesu. Migracije stanovništva prouzrokovane očiglednom degradacijom životne sredine sve se češće pojavljuju kao nov problem, i može se očekivati da pojačaju već postojeće tenzije. 77

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Na primer, poplava i nuklearna havarija imaju jednu zajedničku osobinu: obe pojave predstavljaju pretnju bezbednosti štetom koju mogu naneti životnoj sredini. Pošto priroda ne poznaje veštački određene granice, verovatno je da se pretnje ovakve vrste šire preko državnih granica. Tada se pojavljuje međunarodni aspekt problema. Konflikti koji mogu biti u vezi sa pitanjima životne sredine (NATO, 1999) odnose se na: sukobe povezane sa migracijama (unutar zemlje, preko granica i demografski uzrokovana migracija); međunarodne konflikte oko resursa; ekološke konflikte usled fundamentalnih globalnih ekoloških promena. Najvažniju ulogu u osiguranju ekološke bezbednosti ima Vlada Republike Srbije kao glavni zakonski akter u međunarodnim odnosima. Vlada je po Ustavu dužna da preduzme različite mere: usvajanje politike zemlje, povećanje svesti javnosti, pokretanje zakonske inicijative za uvođenje ekološki razumnih promena itd. Republika je po Ustavu odgovorna za zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa i unapređivanje životne sredine. Pretnje i izazovi sa kojima će bezbednost životne sredine morati da se suoči u bliskoj budućnosti uključuju i sledeće: porast broja stanovnika, oštećenje ozonskog omotača, klimatske promene zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte (promena intenziteta padavina) i globalno zagrevanje, loše upravljanje radioaktivnim otpadom/pitanja nuklearne bezbednosti, prirodne katastrofe: poplave, klizišta, zemljotresi, zagađenje naftom i procurivanja, nedostatak i zagađenje voda, uključujući zagađenje podzemnih voda, povećano korišćenje međunarodnih reka, erozija zemljišta, nestajanje šuma, gubitak biodiverziteta, industrijski razvoj, zagađenje vazduha iz industrije, odlaganje opasnog otpada, bezbednost hrane, „ekološke izbeglice“, siromaštvo: povećanje razlika između bogatih i siromašnih. 78

privrede i kulture (UNDP. Novi Sad. voda. Kosovo i Metohija je pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija. Bezbednost životne sredine je bezbednost građana od: neodgovornog zagađivanja vazduha. neodgovornog korišćenja prirodnih resursa (vode. Vojvodina (21. mineralnih sirovina). realizaciji strateških procena uticaja na životnu sredinu u svim procesima planiranja. godine. Bezbednost životne sredine Neke od ovih pretnji sagledane su i regulisane postojećim međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala ili je ratifikacija u pripremi. sa nevladinim organizacijama.5 miliona stanovnika.3. zemljišta i biljnog i životinjskog sveta. Opšti podaci Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. glavni grad Srbije. jačanjem sektora životne sredine i održivog korišćenja (a ne samo eksploatacije) prirodnih resursa. rešavanjem problema decenijskog negativnog ekološkog nasleđa (pre svega u oblasti otpada i otpadnih voda). Srbija ima 7. prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. i nije razmatrana u ovom izveštaju.361 km2.506 km2) na severu i Kosovo i Metohija (10. Da bi se osigurala bezbednost životne sredine. neophodne su fundamentalne promene u shvatanju života. neefikasnih institucija za sprovođenje zakona. 2003). i obuhvata površinu od 88. Bezbednost životne sredine se uspostavlja: uvažavanjem činjenice da je bezbednost životne sredine značajan deo regionalne saradnje i globalnih spoljnopolitičkih odnosa. Najznačajnija poljoprivre79 . U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. na Balkanskom poluostrvu. 3. uvažavanjem potrebe da se uvode čistije tehnologije i proizvodnje kroz mehanizme suzbijanja daljih klimatskih promena. sa industrijom i biznisom. Najveći gradovi su Beograd. je 52% stanovništva živelo u urbanim sredinama. Niš i Kragujevac. uvažavanjem potrebe za uspostavljanjem sistema za ranu najavu od prirodnih katastrofa i reagovanje u slučaju hemijskih udesa.887 km2) na jugu.2. Godine 2000. riba. uvažavanjem partnerstva građana sa institucijama vlasti na svim nivoima. Prema popisu iz 2002.

Teška industrija u Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo. Investicije u infrastrukturu su u značajnijem porastu. godine iznosi 6. industrijskim zagađivačima. potrebno investiranje u životnu sredinu 2010.25 milijardi dolara. a projekcije za 2006–2009. bila rekordna sa 1. Razlike u stepenu razvijenosti opština mere se odnosom 21. koji je svoje učešće u BDP-u povećao za 4%. obim stranih direktnih investicija u prvih osam meseci 2006. Srbija je suočena sa velikim energetskim intenzitetom (potrošnjom energije po jedinici proizvoda). U periodu januar-jul 2006.2% BDP-a. prehrambene proizvode i piće. elektroopremu.3%.4% BDP-a. Regionalne disproporcije u Srbiji se produbljuju primetni su: višestruko slojevita teritorijalna neravnomernost u nivou razvijenosti. Zbog tranzicionih procesa.1% godišnje. Tranzicija privrede se odvija kroz paralelne procese privatizacije (privatizovano je 40% društvenih preduzeća). nepovoljna demografska kretanja. uključuje prerađivačku. godini iznosi 2. 0. dok je učešće industrije značajno opalo (za 4. godinu iznose 0. ostvaren je budžetski suficit.6%). gumu. Uprkos značajnim merama koje su poslednjih godina preduzimane na području zaštite životne sredine i ekološkog razvoja. krupni problemi razvoja nerazvijenih područja.9%. koja je. koji u prvih šest meseci iznosi 5. predivo i tkanine. metaluršku i hemijsku industriju i druge grane. U periodu 2001–2004. sa negativnim uticajem na životnu sredinu. koji u 2004. godine u Republici Srbiji ostvaren je značajan rast bruto domaćeg proizvoda po prosečnoj stopi od 5. proizvode od papira. U 2005. godine 2.3% BDP-a potrošeno je za zaštitu životne sredine iz budžeta. i 2005.350 evra.4%. Udvostručen je BDP po stanovniku. godine iznosi 1. zaostajanje sela. Međutim. što je dvostruko više nego u celoj prethodnoj godini. dna područja se nalaze u Vojvodini.5%). godini. BDP u periodu januar–mart 2006. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i druge građevinske materijale. tekstil. za ovaj rast najzaslužniji je sektor usluga. đubriva. ovaca i svinja. restrukturiranja i privatizacije delimično privatizovanih mešovitih preduzeća. godine nastavljena je tendencija rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje. i poljoprivreda (porast učešća za 1. Prema Nacionalnom investicionom planu u 2006. Postoji i intenzivan uzgoj goveda. kože i krzna. i 2007.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godini Uprava za zaštitu životne sredine će finansirati 11 projekata u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra. U 2004. Finansiraće se sledeći projekti: 80 .8:1 u 2003. a 2015. inače. se nastavlja rast BDP-a. izvoza. godini. preradu drveta. obima prometa u trgovini. dok je stopa inflacije bila u projektovanim okvirima. sadašnje stanje je još uvek nezadovoljavajuće. neodgovarajućom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i relativno visokim učešćem drumskog teretnog u ukupnom saobraćaju. Prema Predlogu Nacionalnog programa zaštite životne sredine.48 milijardi dolara. godine u Srbiji premašile 3.

podrška lokalnim samoupravama za izgradnju regionalnih deponija (4. Stoga su od 11 projekata čak 3 vezana za ovu oblast.000 evra).000 evra).9 mil. podrška lokalnim samoupravama za unapređenje prikupljanja komunalnog otpada (2 mil. izgradnja integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji Srbije (2. regulacija Kriveljske reke (kod Bora) saniranjem kolektora i konstrukcija novog tunela u flotacijskom jalovištu „Veliki Krivelj“ (2 mil. evra).3. Sanacijom jalovišta rudnika Veliki Majdan otkloniće se opasnost zagađenja reke Drine jalovinom. Izgradnja sistema je obavezna i po osnovu standarda i preporuka Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča. Povećanje kapaciteta Centra za čistiju proizvodnju ima kao cilj nabavku opreme za realizaciju demonstracionih projekata uštede sirovina. Izgradnjom sistema rane najave vanrednog događaja (radijacioni akcident) ispunjavaju se uslovi propisani Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i Odlukom o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini. evra).000 evra).7 mil. evra).000 evra). evra). Prioritet predstavlja izgradnja regionalnih deponija i sanacija postojećih smetlišta. evra). izrada detaljnog inventara PCB (polihlorovani bifenili) i zamena transformatora i kondenzatora koji sadrže PCB i njihov izvoz radi tretmana (2. vode i energije. Bezbednost životne sredine izgradnja sistema rane najave (2. evra). sanacija postojećih smetlišta (2. Jedan od prioriteta Uprave za zaštitu životne sredine jeste poboljšanje situacije u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. zamene opasnih materija za proizvodnju manje opasnim.04 mil. Projekt koji će se izvesti u Boru obezbeđuje zaštitu životne sredine od zagađenja teškim metalima. smanjenja emisija i nastajanja otpada u toku proizvodnog procesa. povećanje kapaciteta Centra za čistiju proizvodnju (300.3 mil. sistem rane najave radijacionog akcidenta (69. evra). Projekt izrade detaljnog inventara PCB-a i zamena transformatora i kondenzatora koji sadrže PCB predstavlja početak organizovanog uklanjanja ove štetne materije iz našeg okruženja. 81 . do kojeg može doći usled akcidentalnog izlivanja velikih količina jalovine iz flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“.7 mil. izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije (830. sanacija jalovišta rudnika Veliki Majdan u opštini Ljubovija (156.

Zakonodavno-pravni okvir Ustav Republike Srbije (Sl. zapaljivih. juna 1999. Prioriteti definisani Evropskim partnerstvom Odlukom Saveta ministara Evropske komisije (2006/56/EC) od 30. Izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Srbije čini projekt koji će obezbediti uspostavljanje efikasnog sistema obaveštavanja o hemijskom udesu na svim nivoima. utvrđeno je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno obaveštavanje o njenom stanju. godine) identifikovani su sledeći prioriteti u oblasti životne sredine: Nastaviti primenu i sprovođenje zakonodavstva usklađenog sa pravom EU. promet i prevoz otrovnih. 83/06) utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. sistem zaštite i unapređenja životne sredine. prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. proizvodnju. eksplozivnih. te će se uz odgovarajući sistem obaveštavanja omogućiti rana najava. juna 1999. Projekt izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava. kao i na izlaznom profilu Dunava.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. omogućiće blagovremeno otkrivanje zagađujućih materija u vodotocima. dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom (uključujući Kosovo. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. 82 . Članom 74. odnosno izdavanje upozorenja i sprovođenje mera zaštite. br. Članom 87. kao i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. godine o principima. utvrđuju se odredbe koje se odnose na prirodne resurse. uključujući Kosovo onako kako je ono definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. Svako. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: održivi razvoj. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom. zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta. Projekt izgradnje integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha omogućiće praćenje kvaliteta vazduha u skladu sa EU propisima. a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina. glasnik RS. „Prirodna bogatstva.3. radioaktivnih i drugih opasnih materija. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom.“ Prema članu 97. godine) i prestanku važenja Odluke 2004/520/EC (Odluka o principima. odgovoran je za zaštitu životne sredine. 3. Save i Tise. Nastaviti sprovođenje zakonodavstva o proceni uticaja na životnu sredinu. januara 2006.

Bezbednost životne sredine Ratifikovati i početi primenu protokola iz Kjota. radi boljeg upravljanja (planiranja. praćenjem i upravljanjem projektima). inspekcije i upravljanja projektima) zaštitom životne sredine potrebno je osnivanje posebnog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Očekuje se sličan tranzicioni period kao i u novim zemljama članicama. Potpuna primena zakona postići će se donošenjem svih podzakonskih propisa. Početi primenu višegodišnjeg plana za finansiranje investicija. Potrebno je raditi na izgradnji institucija za sprovođenje zakona (ojačati administrativne kapacitete u vezi sa planiranjem. godine usklađeni su sa odgovarajućim Direktivama EU. uz znatna ulaganja. veliki broj propisa EU koji regulišu ovu oblast. Rok za potpuno usklađivanje sa Direktivama biće dogovoren za vreme pregovora o pristupanju EU. inspekcijom. Završiti izgradnju postrojenja za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada. Usvojiti i početi primenu Akcionog plana o kvalitetu vazduha. 83 . i uvedene nove procedure odnosno dozvole i saglasnosti. Navedenim zakonima je izvršena decentralizacija nadležnosti. a sa kojima mora biti usklađeno domaće zakonodavstvo.3. složenost sektora zaštite životne sredine. Imajući u vidu nadležnosti Uprave za zaštitu životne sredine. upravljanju otpadom i zaštiti prirode. izdavanja dozvola. Time će se unaprediti i inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisâ. Horizontalno zakonodavstvo Zakon o zaštiti životne sredine i ostali zakoni doneti 2004. Neophodno je prepoznati značaj sektora zaštite životne sredine. Nastaviti primenu Nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionog plana o vodama. Postoji preko 150 propisa EU sa kojima je potrebno uskladiti domaće zakonodavstvo. nadležnih za pitanja iz oblasti životne sredine. čije se aktivnosti. Zakonodavstvo u oblasti životne sredine Zaštita životne sredine je zbog svoje složenosti jedna od najzahtevnijih oblasti u procesu usaglašavanja sa propisima EU. dozvolama. kao i veliki broj međunarodnih ugovora koji moraju biti implementirani. Obezbediti pouzdanu finansijsku mrežu za sprovođenje srednjoročne i dugoročne politike zaštite životne sredine. moraju prilagoditi standardima EU u oblasti zaštiti životne sredine i jačanju integrisanja politike zaštite životne sredine sa sektorskim politikama u početnoj fazi njihove pripreme. Nastaviti jačanje administrativnih kapaciteta institucija i tela.

. finansiranje zaštite životne sredine. rađeno je oko 50–60 studija o proceni uticaja na životnu sredinu. u članu 32 postoji odredba koja se odnosi na to da „. Od tada se broj izrađenih studija o proceni uticaja na životnu sredinu kretao oko 1. Stupanjem na snagu novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu uvedena je decentralizacija organa nadležnih za izdavanje saglasnosti za studiju o proceni 84 . Glavna pitanja koja obrađuje Zakon o zaštiti životne sredine obuhvataju: osnovna načela zaštite životne sredine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.. izveštavanje. 135/04) u skladu sa Direktivom EU (2001/43/EC). monitoring i informacioni sistem. Strateška procena uticaja na životnu sredinu je uvedena Zakonom o strateškoj proceni uticaja (Sl. br.. a odnosi se na planove i programe na republičkom. Učešće javnosti je predviđeno u svim fazama procene uticaja. Novi zakonski okvir za zaštitu životne sredine koji je u saglasnosti sa Direktivama EU uveden je u Republiku Srbiju 2004. učešće javnosti. glasnik RS. strateškoj proceni uticaja (2001/43/EC). ali je ova odredba uneta u tom očekivanju. inspekcije i kazne. Ministarstvo u što kraćem roku.. dostavlja drugoj državi na mišljenje obaveštenja o 1) projektu zajedno sa svim dostupnim podacima o njegovim mogućim uticajima. a taj broj je dostigao 1. Učešće javnosti je predviđeno u svim fazama strateške procene uticaja. određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju. U godini 1994. a najkasnije kada ono ili nadležni organ bude obavestio svoju javnost. Obuhvat postrojenja odnosno delatnosti koje podležu proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđen prema Listi projekata iz Direktive EU (85/337/EEC.000 godišnje. 2) prirodi odluke koja može biti doneta. integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (96/61/EC) i učešću javnosti (2003/35/EC). Novi zakoni su usklađeni sa Direktivama EU o proceni uticaja na životnu sredinu (85/337/EEC). glasnik RS. sa izmenama i dopunama u 97/11/EC). industrijske udese. godini. Procedura obuhvata postupak procene u tri faze za postojeća i buduća postrojenja i projekte: odlučivanje o potrebi procene uticaja. U Srbiji se procedura procene uticaja na životnu sredinu primenjuje prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. projekat može imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži. upravljanje i zaštitu prirodnih resursa. 135/04).300 studija u 2001. Zakon se direktno primenjuje bez donošenja posebnih propisa. br. godine Zakonom o zaštiti životne sredine. mere i uslove zaštite životne sredine. 3) roku u kome druga država može da saopšti svoju nameru da učestvuje u postupku procene uticaja. Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.“ Republika Srbija još nije potpisnica Konvencije ESPOO. programe i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. Takođe. sa jasno navedenim nadležnostima Agencije za zaštitu životne sredine. pokrajinskom i lokalnom nivou.

voda. koji propisuju proceduru učešća zainteresovane javnosti kod usvajanja ovih dokumenata. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine ostavlja rok do 2015. Iz tog razloga trenutno nije poznato koliko je ukupno zahteva predato i koliko je postupaka za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu kompletirano. ali postoje problemi u pogledu primene ovog zakona u praksi. 135/04) usklađen je sa Direktivom EU (96/61/EC). Prema Zakonu o zaštiti životne sredine predviđeno je da Skupština Republike Srbije u roku od godinu dana donese Nacionalni program zaštite životne sredine i Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Do usvajanja Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine industrijske aktivnosti su bile regulisane velikim brojem zakona i propisa. Ovaj sistem obezbeđuje: integrisan pristup kontroli zagađivanja izdavanjem integrisane dozvole kojom se utvrđuju obaveze operatera i uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. uticajima pojedinih sektora na životnu sredinu 85 . u skladu sa Programom usklađivanja pojedinih privrednih grana. br. zemljište) i sektorima. Bezbednost životne sredine uticaja na životnu sredinu (nadležno ministarstvo. br. Zakonske garancije učešća javnosti u odlučivanju o pitanjima životne sredine postoje u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonu o strateškoj analizi uticaja. U implementaciji zakona potpuni i objektivni podaci o životnoj sredini podrazumevaju razvijen katastar zagađivača i informacioni sistem – što nije uspostavljeno. Predlog Nacionalnog programa zaštite životne sredine pripremljen je i nalazi se u proceduri usvajanja. glasnik RS. potpuna uzajamna koordinacija nadležnih organa u postupku izdavanja dozvola. Donet je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Pravilnik o sadržini. dostupnost informacija i učešće javnosti pre donošenja odluke o izdavanju dozvole. izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS. 69/05) donet je i očekuje se njegova implementacija. godine da postojeća postrojenja pribave integrisanu dozvolu. Srbija nije ratifikovala Arhusku konvenciju. što će dati uvid u sprovedenim postupcima o proceni uticaja na životnu sredinu. 120/04). Informisanje i učešće javnosti u donošenju odluka usklađeno je sa zahtevima Direktive EU (2003/35/EC). Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Sl. glasnik RS. pokrajinski nadležni organ i opštine). Programom su definisani strateški ciljevi politike zaštite životne sredine. Načelo informisanja i pristupa javnosti konkretizovano je odredbama Zakona o zaštiti životne sredine u skladu sa Arhuskom konvencijom.3. kao i specifični ciljevi prema medijumima (vazduh. Potpuna primena zakona će se postići donošenjem podzakonskih propisa. br. sa mnoštvom suvišnih normi i pravnih nedostataka. odnosno. Neophodno je jačanje kapaciteta nadležnih organa za dosledno sprovođenje u praksi.

Na ovaj način vrši se usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa Direktivama EEC 75/442. Postojeće zakonodavstvo o kvalitetu vazduha nije usaglašeno za propisima EU. 48/94 i 53/95). 82/884. propisivanje graničnih vrednosti emisija i imisija. utvrđeni su i prioritetni ciljevi i predložene su neophodne reforme. 94/62. 93/12. monitoring kvaliteta vazduha i rad referentne nacionalne laboratorije. Kvalitet vazduha i klimatske promene Predlog novog Zakona o zaštiti vazduha nalazi se u proceduri usvajanja. 2002/159. Neophodno je pripremiti nacionalni program koji se odnosi na klimatske promene. 91/157. 2002/215 i druge). sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine. energetika. 2000/69. 99/32. Listi ciljeva dodati su ciljevi iz relevantnih sektorskih strategija i zahtevi vezani za približavanje EU. Cilj Strategije je da dovede do smanjenja negativnog uticaja korišćenja resursâ na životnu sredinu i da identifikuje načine korišćenja resursâ koji su u skladu sa zaštitom i unapređenjem životne sredine. Zaštita vazduha od zagađenja trenutno je regulisana važećim odredbama „starog“ Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. poljoprivreda. Takođe. Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara definisaće postojeću zavisnost korišćenja resursa i uticaje tog korišćenja na životnu sredinu i naznačiće gde je potrebno preduzeti akcije u cilju prevazilaženja eventualnih problema. 83/92. Program je u proceduri usvajanja. Usvajanjem ovog zakona veliki broj direktiva EU će biti transponovan u pravni sistem (Direktive EU 96/62. Upravljanje otpadom Predlog Zakona o upravljanju otpadom trenutno je u proceduri usvajanja. Obavezu prema Zakonu o zaštiti životne sredine čini i donošenje Akcionih planova kao ključnog mehanizma za sprovođenje Programa. 97/101. tako da je rano govoriti o implementaciji. 2001/839. Novi zakon treba da propiše obaveze i odgovornosti za pitanja upravljanja otpadom. posebno kada je reč o emisiji i ambijentalnom kvalitetu vazduha. 99/31. 94/63. Ta dva dokumenta su veoma važna za bezbednost životne sredine. Nacionalna strategija održivog razvoja i Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara sada su u fazi izrade. 98/70. 85/210. Novi zakon treba da reguliše zaštitu vazduha od zagađenja. 53/93. 92/72. 2000/76. kako bi se postigle sve promene potrebne za sprovođenje ciljeva. ekonomskih instrumenata. 91/689. sistema monitoringa i informacionog sistema. (industrija. 67/93. 75/439. rudarstvo. 2002/96. 86 . br. 97/68. Predložene reforme obuhvataju reforme regulatornih instrumenata. glasnik RS. 66/91.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 80/779. 99/30. institucionalna pitanja i zahteve vezane za infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine. 2000/53. 85/203. 2002/3. saobraćaj itd).

kao i upravnom nadzoru. 54/96) nije u saglasnosti sa propisima EU. biodiverzitet i šume Nacrt Zakona o zaštiti prirode je pripremljen. ograničenju prava sopstvenika odnosno korisnika. čime će se izvršiti usklađivanje pravne regulative sa direktivama EU (79/409/EEC. U pripremi je i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. 53/93. br. finansiranju vodoprivredne delatnosti. ali je potrebno donošenje 87 .3. Neophodno je pripremiti Zakon o šumama. br. Bezbednost životne sredine 96/59. Zastarela zakonska regulativa (Uredba o kategorizaciji i klasifikaciji površinskih voda datira iz 1968. vodoprivrednoj delatnosti. 53/93. ne omogućava praćenje modernih trendova u ovoj oblasti i nije usaglašena sa zakonodavstvom EU. 135/04). Postojeći Zakon o vodama (Sl. vodnim zadrugama. kao i usklađivanje sa odredbama Konvencije o zaštiti flore. Ovim zakonom uređuje se gajenje. Kvalitet voda i vodni resursi U pripremi je novi Zakon o vodama. Pripremljen je nacrt Zakona o održivom korišćenju ribljeg fonda. vodnim područjima. 67/93. vodoprivredne saglasnosti. Zakonom o vodama treba da se uredi osnovni pravni okvir za integralno upravljanje vodama u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC). glasnik RS. zaštita od udesa Potrebna je puna implementacija Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Sl. glasnik RS. Usvajanjem ovog zakona prestaće da važe dva zakona koja trenutno regulišu ova pitanja: Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. usvojiti Politiku razvoja šumarstva Srbije i doneti Strategiju razvoja biodiverziteta. nadležnostima za izdavanje vodoprivrednih akata (vodoprivredni uslovi. godine). 46/91. 67/93. br. 25/96). Neophodno je uvođenje standarda za kvalitet efluenta. godine. Zaštita prirode. 53/93. 83/92. glasnik RS. Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe Direktive o zaštiti od udesa SEVESO 96/82. Industrijsko zagađenje. 48/94. Standarde za vodu za piće potrebno je prilagoditi zahtevima Direktive o vodi za piće (98/83/EC) do 2007. glasnik RS. glasnik RS. divljih životinja i prirodne sredine Evrope 82/72/EC i Konvencije o migratornim vrstama koje pripadaju divljoj flori i fauni (82/461/EC). Postojećim Zakonom o vodama konkretizovane su odredbe o vodnom režimu. 96/61 i 259/93. Važeći zakon koji reguliše ovu materiju jeste Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. odnosno nadzoru nad sprovođenjem zakona. vodoprivredne dozvole-potvrde). 48/94 i 53/95) i Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. 66/91. 39/93. 92/43/EC i 1999/22/EC). a pripremljen je Zakon o finansiranju upravljanja vodama. odnosno usaglašavanje sa Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (91/271/ EC). zaštita i promet riba. br. br. 67/93 i 48/94).

U pripremi su i zakon o biocidima. koji je u pripremi. 87/71. Predlog Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja čini zakon koji će predstavljati novinu u našoj pravnoj regulativi za oblast životne sredine. kao i sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). br. 2004/10. Buka Pripremljen je nacrt zakona o zaštiti od buke. kao i zaštite od jonizujućih zračenja. treba da uredi upravljanje hemikalijama. 88 . br. 45/90) utvrđuje uslove za uvoz i tranzit opasnih materija i određuje mere za siguran transport i zahteve za dozvole za izvoz. Postupak za klasifikaciju opasnih materija nije u skladu sa EU. podzakonskih akata za implementaciju zakona. Ovim zakonom treba da se postavi adekvatan pravni okvir za poboljšanje nuklearne i radijacione sigurnosti. a naročito klasifikaciju. Dva postojeća zakona se trenutno odnose na upravljanje hemikalijama u najširem smislu. uslove za stavljanje na tržište hemikalija. br. odnosno uređivanje proizvodnje. 15/95) klasifikuje hemikalije (supstancije i proizvode) kao opasne. list SRJ. Relevantni propisi EU iz ove oblasti jesu: Direktive EU 92/32. 46/96) i Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana (Sl. za ishranu bilja itd. u našem pravnom sistemu do sada nije bilo sličnog propisa. Zakon o transportu opasnih materija (Sl. Ne postoje odredbe za klasifikaciju proizvoda. 1488/94 i 304/2004. br.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. list SRJ. zakon o sredstvima za zaštitu bilja. kojom se određuju granice izlaganja poljima zračenja. Naime. Postoji nekoliko graničnih vrednosti emisije za buku koje su utvrđene kao deo standarda za proizvode (određeni kućni aparati itd). Važeći propisi koji regulišu zaštitu od jonizujućeg zračenja jesu Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja (Sl. 81/437 i 76/769. 99/45. Zakon o nejonizujućem zračenju će regulisati zaštitu od nejonizujućeg zračenja. list SRJ. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje Novim nacrtom Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti treba da se izvrši usklađivanje propisa iz ove oblasti sa relevantnim evropskim direktivama. kao i Uredbe EU 793/93. pakovanje i označavanje. Od propisa EU najznačajnija je Direktiva broj 1999/519. Potrebno je doneti sanacione planove. list SRJ. 93/67. Upravljanje hemikalijama Zakon o upravljanju hemikalijama. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih supstanci (Sl. kao i procenu rizika hemikalije po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. na osnovu sistema klasifikacije OECD/EU. 12/95). prometa i korišćenja izvora nejonizujućih zračenja.

može se reći da je najveći problem i najuočljivije zaostajanje u delu međunarodnih ugovora zaključenih u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu. Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja i odlaganja opasnog otpada (1989).3. Bezbednost životne sredine 3.4. Ona se ne može tretirati izolovano. To se odnosi kako na neke međunarodne ugovore univerzalnog karaktera. Prihvatanje i primena ovih protokola od velikog su značaja u procesu približavanja evropskim standardima i u međudržavnim odnosima susednih zemalja u regionu. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike životne sredine i ima uticaja na druge sektore – ovo pre svega zbog značaja koji ovi međunarodni ugovori imaju za saradnju u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Postoji značajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju međunarodnih ugovora i učešću u međunarodnoj saradnji u oblasti životne sredine. Pretnje ekološkoj bezbednosti često podrazumevaju prekogranične i/ili globalne posledice za koje je neophodna međunarodna saradnja. ali i da koristi prednosti i pogodnosti primene opšteprihvaćenih standarda. kao što su: Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979). Srbija je potpisala i ratifikovala napred navedene konvencije. kao i zbog činjenice da je većina država u regionu prihvatila ove međunarodne ugovore i najveći broj protokola. Za zemlje u tranziciji su od još većeg značaja sledeće konvencije UNECE (Ekonomska komisija UN za Evropu): 89 . Međunarodna saradnja Međunarodni ili regionalni ekološki sporazumi imaju posebno važnu ulogu u sprečavanju ekoloških sukoba. Prihvatanje i primena međunarodne pravne regulative ukazuje na ozbiljnost državne uprave i na pouzdanog partnera koji je spreman da na sebe preuzme odgovornosti koje proističu iz međunarodnih pravila. Međunarodna/regionalna saradnja Ekološka bezbednost takođe mora da bude deo spoljne politike svake države. tako i na one regionalnog i subregionalnog karaktera. Konvencija o biološkom diverzitetu (1992) Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (1992). U tom poslu moguće je obezbediti pomoć međunarodnih institucija i organizacija kroz strukturne i bilateralne fondove. Ipak. zbog značaja koji pitanja koja oni regulišu imaju za većinu država u regionu. Usvojeni su brojni sporazumi i konvencije koji se bave pitanjima životne sredine.

) Protokoli uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera. Amandmani na Bečku konvenciju o supstancijama koja oštećuju ozonski omotač (Londonski amandman. Okvirni sporazum za sliv reke Save. Konvencija o prekograničnim posledicama industrijskih incidenata. 2003. ESPOO. 1997. 2002. 2000. o Protokol o kontroli emisija azotnih oksida ili njihovih prekograničnih protoka. Ove tri konvencije su po svojoj prirodi preventivne i sadrže detaljno razrađene mehanizme rešavanja sporova (Bošnjaković. 1992. Posebno je važna i Arhuska konvencija o pristupu informacijama. Bern.. učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravosuđu (1998). B. 1990. 1994. (Konvencija je ratifikovana 2001. Helsinki. kao pravni naslednik bivše Jugoslavije. 1979. 1979. Srbija. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. ratifikovala je 64 međunarodne konvencije u oblasti životne sredine. Konvencija o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa Evrope. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera. Konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata. 1991. Kopenhagenski amandman. 90 . Pekinški amandman. Sofija. U procesu pripreme za ratifikaciju u prioritetu čeka još 26 međunarodnih ugovora: Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja. Protokol o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biodiverzitetu. Helsinki. 1988. Bon. 2001). Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. 1985. godine) o Protokol o smanjenju emisija sumpora ili njihovih prekograničnih protoka za najmanje 30%. 1999. Pariz. Oko 40 ratifikovanih konvencija se direktno odnosi na životnu sredinu i Srbija je dužna da ih sprovodi. 1979.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u međunarodnom kontekstu. Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom. Ženeva. 1992.

Protokol uz Bazelsku konvenciju o odgovornosti za štetu usled prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja. razmotre mogući uticaji takve aktivnosti na životnu sredinu. Konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancijama – POPs. Ovo pitanje je identifikovano u okviru mera politike UNECE kao regionalni problem životne sredine koji zahteva međunarodnu saradnju. Cilj Konvencije o izradi procene prekograničnog uticaja na životnu sredinu (Konvencija ESPOO) jeste da spreči. o Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Roterdamska konvencija o proceduri prethodnog informisanja o saglasnosti za neke hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Protokol o registru zagađenja i transfera zagađujućih materija – PRTR. administrativne i druge mere radi uspostavljanja procedure za izradu EIA 91 . Arhus. 1998. Ženeva. o Konvencija o proceni prekograničnog uticaja na životnu sredinu (ESPOO. U nekim slučajevima predložene aktivnosti su tako velikog dometa da utiču na životnu sredinu u više zemalja. smanji i ograniči značajne prekogranične štete uzrokovane predloženom aktivnošću. 2003. 1998. 1994. 1999. strogo kvalifikovano. Getenburg. izvan njihove teritorije. 1999. Arhus. Oslo. U takvim slučajevima je dobro izraditi EIA na međunarodnom nivou. Prema odredbama Konvencije svaka članica je obavezna da preduzme potrebne pravne. Kada se ne uradi procena uticaja na životnu sredinu (EIA). Kijev. 1998.3. u pripremnoj fazi nekog predloženog poduhvata. utiču na pripremu aktivnosti. o Protokol o stalnim organskim zagađujućim materijama. između ostalog. i time što će nacionalno zakonodavstvo svih članica definisati procedure za procenu uticaja na životnu sredinu i omogućiti državama članicama da. Helsinki. 2001. o Protokol o teškim metalima. 1991) Namera prisutna u osnovi koncepta o proceni uticaja na životnu sredinu jeste da se unapred. o Protokol o smanjenju acidifikacije. eutrofikacije i prizemnog ozona. Ovo treba da se ostvari. 1991. koje mogu da imaju znatan negativan uticaj na životnu sredinu u tim državama. Bezbednost životne sredine Protokol koji se odnosi na kontrolu emisija isparljivih organskih jedinjenja ili na njihove prekogranične protoke. moguće je da se negativni efekti jave u nekontrolisanom obliku i prouzrokuju štetu po životnu sredinu ili zdravlje ljudi. 1992.

jesu tek neki primeri štete koja se nanosi vodama. Ispuštanje opasnih supstancija u vode. Obaveze potpisnica su sprečavanje industrijskih incidenata ili hitno reagovanje na njih u najvećoj mogućoj meri. Konvencija o prekograničnim uticajima industrijskih incidenata Industrijski incidenti uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju životnoj sredini i kvalitetu života na lokalnom nivou. koji zahteva jačanje nacionalnih i međunarodnih napora da se spreče. usled zagađenja sa kopna. Ratifikacija ove konvencije je ubrzana nekolikim industrijskim incidentima na reci Tisi 2000. UNECE je ocenio da sve veći broj prekograničnih industrijskih incidenata predstavlja ozbiljan regionalni problem. posebno u priobalnim oblastima. UNECE je ovo identifikovao kao ozbiljan regionalni problem. eutrofikacija i acidifikacija voda. Do sada su samo neki od instrumenata predviđenih Konvencijom postali operativni. Cilj konvencije je jačanje saradnje među državama (na bilateralnom i multilateralnom nivou) s ciljem da se spreči. gubitak biodiverziteta i zagađenje morskih sredina. kontroliše i smanji prekogranično zagađenje sa stacionarnih i nestacionarnih izvora. smanjenje i kontrolu svakog značajnog negativnog prekograničnog uticaja neke predložene aktivnosti. kontrolišu i eliminišu pomenuti negativni procesi radi dobrobiti ljudi i životne sredine. tokom i nakon industrijskih incidenata. koliko god je to moguće. uglavnom usled industrijskog razvoja. i za omogućavanje učešća javnosti. koji zahteva usvajanje posebne konvencije. zahtev za svaku traženu pomoć da bi ublažile posledice incidenta. Članice su takođe obavezne da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje. uključujući i one prekogranične. promene korišćenih metoda u poljoprivredi i rastuće urbanizacije. Sistem obaveštavanja UNECE o industrijskim incidentima (usvojen 2000. dodatne informacije o incidentu nakon izvršene procene situacije. od industrijskih incidenata njihovim sprečavanjem. godine. Cilj Konvencije o prekograničnim posledicama industrijskih incidenata (Konvencija o industrijskim incidentima) jeste zaštita ljudi i životne sredine. Ova zaštita treba da se ostvari smanjenjem učestalosti i ozbiljnosti ovih incidenata ili sanacijom posledica kada do njih dođe. Neki incidenti su posebno velika pretnja i negativno utiču na okolnu oblast.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Konvencija takođe ima cilj da 92 . koja upozorava i informiše o industrijskom incidentu ili o opasnosti njegovog nastanka. Njegov cilj je da pomogne potpisnicama putem sledećih mehanizama: rana najava. Konvencija takođe promoviše aktivnu međunarodnu saradnju između potpisnica pre. Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera Poslednjih decenija je primećeno dramatično pogoršanje stanja vodotokâ i jezerâ. godine) jeste primer instrumenta koji je usvojen i funkcionalan.

93 . Industrijske zemlje i zemlje u tranziciji. posebno kada je reč o aktivnostima koje uzrokuju ili mogu da uzrokuju prekogranične uticaje. Konvencije. Od velikog je značaja razvijanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja vodnim resursima. uključene su u Protokol iz Kjota. koje pripadaju Aneksu 1. Protokol iz Kjota uvodi mehanizme trgovine emisijama (mehanizam zajedničke implementacije. godine. u prvom obavezujućem periodu od 2008. koji će onemogućiti ugrožavanje proizvodnje hrane i koji će omogućiti da se privredni razvoj nastavi na održiv način. godinu. posebno zemalja iz Priloga I. a stupio je na snagu 2005. Konkretnije obaveze zemalja potpisnica. obnovljivi izvori energije i drugi segmenti). Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Protokol iz Kjota Pojačani efekti gasova „staklene bašte“ uslovljeni njihovom snažnom emisijom (GHGs) izazivaju dodatno zagrevanje Zemljine površine i atmosfere. mehanizam čistog razvoja i mehanizam trgovine emisijama). i to na dobrovoljnoj osnovi (energetska efikasnost. Zemlje koje su pristupile EU preuzele su iste obaveze iz UNFCCC-a i protokola iz Kjota kao i EU.3. očuvanje vodenih resursa i životne sredine u celini. godine (član 3 i aneks B).2% u odnosu na referentnu 1990. Bezbednost životne sredine promoviše održivo gazdovanje vodama. Taj nivo treba da se postigne u vremenskom okviru koji će omogućiti ekosistemima da se prirodno prilagode klimatskim promenama. Regionalna saradnja Srbija se aprila 2003. koji je usvojen 1997. do 2012. Ova konvencija je uvela jedan koordiniran kooperativan koncept (zasnovan na jednakosti i reciprocitetu) razumnog korišćenja prekograničnih voda. Takođe su obavezne da uspostave sistem praćenja (inventure) emisija gasova „staklene bašte“ po izvorima i uklanjanja gasova „staklene bašte“ odgovarajućim sistemima. obavezuju se da svoje ukupne emisije GHG smanje za 5. godine ratifikovala međunarodnu Konvenciju o saradnji radi zaštite i održivog korišćenja reke Dunav. Cilj Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama čini stabilizacija koncentracija gasova staklene bašte na nivou koji bi onemogućio opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. godine pridružila Savetu za crnomorsku ekonomsku saradnju (implementaciono telo je Komisija za saradnju u oblasti zaštiti životne sredine) i avgusta 2003. EU je preuzela obavezu da svoje emisije smanji za 8%. jer se ovi podaci moraju dostavljati konferenciji potpisnica. kao što su šume. koja može da ugrozi bezbednost hrane i čovečanstva. Iz toga proističu klimatske promene koje negativno utiču na prirodne ekosisteme i na produktivnost. Sve potpisnice su obavezne da usvoje nacionalne programe za ublažavanje klimatskih promena. godine. Zemlje u razvoju mogu učestvovati u mehanizmu čistog razvoja.

zaštite voda i akvatičnog ekosistema i zaštite od štetnih uticaja. propadanje rečnog basena može negativno uticati na stanovništvo. koji promoviše održivo upravljanje vodama. Geografska oblast sliva obuhvata teritorije četiri zemlje članice Sporazuma. odmah posle sliva reke Tise. Srbija je potpisala Sporazum.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Ona obuhvata zaštitu kvaliteta i količine vode. godine potpisan je Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope.000 kvadratnih kilometara sa oko 85 miliona ljudi. održivom upravljanju vodama i prevencijom opasnosti po vode. Kako Dunav drenira područje od oko 817. a ratifikacija je u pripremi. Glavni cilj Sporazuma je jačanje saradnje navedenih strana na režimu plovidbe. sa osvrtom na zagađenje od poljoprivrede. Konvencija o saradnji radi zaštite i održivog korišćenja reke Dunav Dunav i njegove pritoke predstavljaju jedinstven ekosistem sa brojnim vrednim prirodnim oblastima. godine. 1994). Pokrenute su međunarodne aktivnosti da bi se bolje zaštitile vode Dunava i Crnog mora. vodenih površina i celokupan opseg biodiverziteta u slivu Dunava. regulisanjem korišćenja. Regionalna saradnja u transportu i energetici poboljšana je kroz regionalnu saobraćajnu mrežu jugoistočne Evrope i Regionalno tržište energije. kao telo koje donosi odluke. Srbija učestvuje i u Regionalnom programu za rekonstrukciju u oblasti životne sredine (REReP): 94 . decembra 2002. i Konferencija potpisnica. Konvencija o saradnji za zaštitu i održivo korišćenje reke Dunav (Konvencija za zaštitu Dunava) ima cilj da omogući održivo i pravedno upravljanje vodom u slivu Dunava. Postoje dva osnovna tela koja koordiniraju primenu Konvencije na međunarodnom planu: Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Ovaj Sporazum treba da obezbedi održivi razvoj regiona koji treba da bude uspostavljen u saradnji zemalja sliva. uzimajući u obzir Konvenciju o zaštiti reke Dunav (Sofija. Za implementaciju ovog Sporazuma strane su osnovale međunarodnu komisiju za sliv reke Save. kao i zakonodavstva u oblasti konkurencije i zakonodavstva koje se tiče obnovljivih izvora energije. a takođe uzima u obzir i zaštitu Crnog mora. koja utvrđuje sveukupnu politiku rada Konvencije. Inicijativa za reku Tisu započeta je pilot-projektom međunarodne Organizacije za hranu i poljoprivređu (FAO) o kvalitetu vode. kojim se naglašava potreba i rokovi za implementaciju odgovarajućeg zakonodavstva EU iz oblasti energetike i životne sredine. Sporazum o slivu reke Save Slovenija. Bosna i Hercegovina i Srbija su potpisale Međunarodni okvirni sporazum o slivu reke Save. Hrvatska. Sliv reke Save spada u drugi najveći podsliv Dunava. Sporazum je u saglasnosti sa integracionim procesima EU. Primećene su i značajne negativne promene kvaliteta vode u Crnom moru. Oktobra 2005.

Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav. UNOPS. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav. ustanovljavanje sistema monitoringa zagađenja vazduha u Pančevu koji finansira italijanska vlada. Postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Mađarske i interes za zaključivanje Sporazuma između Srbije i Mađarske o saradnji i zajedničkom učešću u slučaju hitnih potreba. Pilot-projekt u Pančevu „Monitoring životne sredine i održiva prekvalifikacija određenih industrijskih oblasti“ finansira italijansko Ministarstvo za zaštitu životne sredine i teritorije. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. U pripremi je i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Hrvatske. Jula 2002.3. UNDP. godine potpisan je Sporazum SR Jugoslavije i Republike Makedonije u oblasti zaštite životne sredine i nalazi se u procesu ratifikacije. zaštiti reke Dunav i reke Save. ECENA (bivši BERCEN) – mreža inspektoratâ za zaštitu životne sredine. Srbija takođe učestvuje u programu saradnje sa susedima.27 – prekogranična saradnja – čišćenje reke Drine i jezera Perućac između Srbije i BiH. Takođe. Zemlje jugoistočne Evrope predložile su pet za95 . Japan pruža podršku sektoru životne sredine preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav i reke Save. Postoji inicijativa za potpisivanje Sporazuma u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Slovenije. postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Rumunije. grad Venecija i provincija Ravena. pomoć u izradi propisâ u oblasti životne sredine. sa Mađarskom i Rumunijom. kao i Sporazuma između Srbije i Rumunije o saradnji i zajedničkom učešću u slučaju hitnih potreba. U sklopu procesa saradnje sa Bavarskom (Nemačka) osnovana je radna grupa za saradnju u oblasti životne sredine. Bezbednost životne sredine Projekt REReP 4. Dve zemlje takođe sarađuju na realizaciji programa REReP. Oktobra 2007.3. godine u Beogradu će se održati Ministarska konferencija „Životna sredina za Evropu“. Postoji inicijativa za zaključenje Sporazuma o saradnji sa Republikom Hrvatskom i Republikom BiH u oblasti zaštite od katastrofa i prirodnih nepogoda. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između nadležnih ministarstava Albanije i Srbije u oblasti zaštite životne sredine. Bilateralna saradnja Maja 2005. Nadležna ministarstva potpisala su memorandum o osnivanju prekograničnog parka prirode „Stara planina“. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav. program prioritetnih investicija za zaštitu životne sredine. Postoji saradnja na zaštiti reke Dunav i reke Save. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Srbije i Bugarske.

Podaci o vrednostima parametara kvaliteta vazduha na području Republike Srbije rezultat su sistematskog sprovođenja Programa kontrole kvaliteta vazduha.5. čađi. čađ. od kojih je većina nedavno uvezena u velikom broju. praškastih materija i drugo koje potiču iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. Kvalitet ambijentalnog vazduha je uslovljen emisijama SO2. industriji. jedničkih prioriteta u oblasti životne sredine za razmatranje na konferenciji u Beogradu: jačanje kapaciteta i saradnja zemalja jugoistočne Evrope na održivom razvoju. još uvek koriste olovni benzin i niskokvalitetna motorna goriva (dizel-gorivo sa visokim procentom sumpora). Prate se osnovne zagađujuće materije. rafinerije nafte. NOx. U porastu je zagađenje od saobraćaja. proširenje regionalne saradnje zemalja jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena. uključujući koncentracije čađi. usaglašavanje i sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine. prašina). toplane). Specifične zagađujuće materije su one koje se emituju iz određenih 96 . azotovi oksidi. ali ne postoje postrojenja za odsumporavanje ili smanjenje emisija azotovih oksida. investicije u infrastrukturu životne sredine na lokalnom nivou i razvijanje kapaciteta za podršku velikim investicijama (na primer. neodgovarajuće skladištenje sirovina. a njegovim sagorevanjem nastaju velike količine pepela. istraživanje i razvoj. ugljen-monoksid i prizemni ozon. individualnim kotlarnicama. suspendovane čestice (dim. Katastar zagađivača ne postoji. Pitanje odgovornosti za zagađenje iz prošlosti. objekti hemijske industrije. razvijanje javne svesti itd. produkti sagorevanja goriva u domaćinstvima. upravljanje otpadom) i međunarodnim sporazumima. kao što su: sumpor-dioksid. Vazduh i klimatske promene 3. deponije otpada i drugi činioci. saobraćaju.1. građevinska delatnost. Stara vozila. sumpornih i azotovih oksida. a posebno u odnosu na obrazovanje. 3. obrazovanje i razvijanje svesti u oblasti životne sredine. Najveće zagađenje vazduha potiče od procesa sagorevanja lignita lošeg kvaliteta (termoelektrane u Obrenovcu. koje su široko rasprostranjene i neizbežno prisutne u svakodnevnim ljudskim aktivnostima. Termoelektrane su opremljene elektrofiltrima. Lignit ima nisku kaloričnu vrednost i visok sadržaj vlage. SO. Kvalitet vazduha Glavne izvore zagađivanja vazduha čine: termoenergetski objekti (termoelektrane. tretman otpadnih voda. Lazarevcu i Kostolcu) i motornih goriva.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.5.

9.000 stanova oko 32% domaćinstava je bilo priključeno na centralno grejanje (oko 26%) ili na gasovod (oko 6%). % 1990. mil. kao i povećanje broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom. Potrošnja čvrstih goriva u domaćinstvima ne prati se eksplicitno ni globalno. godini pokazuju da je srednja godišnja vrednost za SO2 bila iznad granične vrednosti imisije u Beogradu (51 dan). a rezultati merenja u 2005. 4.3. i 97 .000 registrovanih putničkih vozila i taj broj se rapidno povećava.000 domaćinstava. Veliko zagađenje vazduha potiče od saobraćaja zbog korišćenja goriva sa dodatkom olova. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.47 0. Godine 2004.5 2003.39 0. fluoridi.2 Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predviđa značajno povećanje individualnih potrošača prirodnog gasa. 6. godine.03 1. pa ni u Srbiji. za oko 400.5 1994.94 0. dok električna energija i novi. što će se svakako odraziti u odgovarajućem smanjenju potrošnje čvrstih goriva. n. Do približne slike stanja može se doći poređenjem struktura domaćinstava i energenata za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga. Srbija je imala više od 1.70 11. od ukupno oko 2. odnosno za zagrevanje stambenog prostora. Boru (119 dana) i Užicu (24 dana). Hg. 7. Mn. dok se ukupan broj stanova koji koriste čvrsta ili tečna goriva ili električnu energiju smanjio na oko 68%. ni regionalno. n. godine predviđa se opadanje potrošnje čvrstih goriva.80 11. Ministarstvo rudarstva i energetike U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015.000 odnosno 180. Veliki je broj automobila bez katalizatora. As itd). Cr.5. Sistematsko praćenje kvaliteta vazduha sprovodi se u mreži mernih mesta na teritoriji cele Republike.900. obnovljivi izvori energije imaju trend povećanja učešća.69 15. pripremu hrane i sanitarne tople vode. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku iz popisa 2002. izuzimajući industrijska područja. iako smanjena u odnosu na 1990. Nisu u velikoj meri rasprostranjene u vazduhu okoline.1. može se zaključiti da je potrošnja čvrstih goriva (drveta i uglja).750. Bezbednost životne sredine industrijskih procesa proizvodnje: ugljovodonici. Tabela 3.4 1998.98 12. hlor. Cd. Učešće čvrstih goriva u potrošnji finalne energije (u milionima tona ekvivalentne nafte) Godina Ukupna potrošnja finalne energije Čvrsta goriva mil.91 12.40 15. 8. godine.5 2006. Pb.0 2002. t e. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja (Ni. t e. Uprkos nekoherentnosti podataka iz prethodnih izvora. 6.31 0.03 0. godinu (oko 50% domaćinstava).

Raspoloživi brojčani podaci predstavljaju procenu i ne mogu se smatrati relevantnim. Potrošnja hlorofluorougljenika (CFC) u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u toku 1986. U Srbiji nema proizvodnje CFC-a i sva potrebna količina se uvozi.2. Potrošnja CFC u periodu 1996–2003.800 metričkih tona. pogotovo sa stepenom industrijske aktivnosti tokom poslednjih desetak godina. 832 1998. ispuštanje otpadnih voda i generisanje otpada (primena principa „zagađivač plaća“). kao i podsticajne ekonomske mere za smanjenje emisije u vazduh. godine broj domaćinstava koji ih koriste bio bi oko 30%. dalje visoka. godini opala na oko 900 metričkih tona.5.250–2. u okviru obaveza koje proističu iz članstva Srbije u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC). Njihova potrošnja je u 1994.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.2. Srbija. čija je procenjena godišnja potrošnja kontrolisanih materija koje oštećuju ozonski omotač manja od 0. 307 2001. Srbija i Crna Gora Godina Metričke tone 1996. 370 2003. 549 2000. Usvojen je propis o naknadama za zagađenje vazduha. a nepotpun monitoring i njegovo nedovoljno sprovođenje utiču na sticanje nerealistične slike o stepenu zagađenja vazduha u Srbiji. odnosno. Validni podaci biće prikupljeni za potrebe inicijalne nacionalne komunikacije. prema Nacionalnom programu za eliminisanje iz upotrebe CFC-a u SCG prikazana je u sledećoj tabeli.023 miliona metričkih tona CO2. ovaj vid energije učestvuje sa oko 37% u strukturi ukupne potrošnje finalne energije. Tabela 3. 920 1997. Potrošnja CFC-a u periodu 1996–2004. odnosno ukupno 50. godinu 4. 283 Izvor: Nacionalni program za eliminisanje iz upotrebe CFC u Srbiji i Crnoj Gori. Sa svođenjem potrošnje ovih goriva na oko 10% do 2015. Na teritoriji Srbije ovaj gas uglavnom nastaje pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama i toplanama i u jednom delu stanova koji se greju na ovaj način. 412 2004. 262 2002.5. budući da se na ovaj način još uvek greje 40% domaćinstava. Izveštaj o Milenijumskim ciljevima 98 .3 kg po glavi stanovnika. Klimatske promene i oštećenje ozonskog omotača Nedostaje nacionalni katastar emisije gasova sa „efekom staklene bašte“. Postojeća zakonska regulativa za emisiju i imisiju nije usklađena sa regulativom EU. Srbija ne proizvodi ni ostale materije koje oštećuju ozonski omotač. godine procenjena je na 2.76 metričkih tona CO2 po stanovniku. Naknade su prihod Fonda za zaštitu životne sredine. 3. Podaci u izveštaju o implementaciji Milenijumskih ciljeva iznose (za Srbiju i Crnu Goru) za 2003. 519 1999. popis supstancija koje izazivaju oštećenje ozonskog omotača. Ona je u rangu sa zemljama u razvoju. nije značajniji emiter CO2.

Praćenje podataka iz 2003. Intenzitet mu je između 0. metan) imaju sposobnost da Zemljino dugotalasno zračenje apsorbuju i da potom deo emituju u vasionu.2 i 0. Većina zagađujućih materija ima negativan uticaj na zdravlje ljudi. a koji se završava 2000. ugljen-dioksid. kontaminacija vode. čestice i SO2. Čovek ne može direktno upravljati procesima u klimatskom sistemu i tako uticati na klimu. 99 . Stanovništvo velikih urbanih područja naročito je izloženo ovim zagađujućim materijama. a deo vrate prema Zemljinoj površini. Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bašte u prethodnom veku. ulaskom u krvni i limfni sistem. Jaka korelacija se obično pojavljuje između dnevnih stopa smrtnosti i akutnih epizoda zagađenja vazduha. pogotovo azotni oksidi (NOx). doveo je do narušavanja energetskog bilansa atmosfere i njenog zagrevanja u globalnim razmerama. Bezbednost životne sredine Istovremeno. godine započeo je rast godišnje temperature u Srbiji. Pojedini gasovi (vodena para. za 2004. Kraći periodi imaju veće pozitivne vrednosti. što praktično znači da se otopljavanje na godišnjem nivou intenziviralo poslednjih decenija. uključujući CFC. godišnja temperatura vazduha za područje Srbije povećavala se intenzitetom od 1oC za 100 godina. Povišena koncentracija olova takođe može da se prenese u lanac ishrane preko kontaminacije zemljišta i poljoprivrednih useva duž glavnih saobraćajnica. intenzitet trenda raste. Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje Zagađenje vazduha.5. 3. uzrokovan ljudskim aktivnostima. Trend vrednosti niza podataka godišnje temperature vazduha za Srbiju. Efektom staklene bašte se naziva prirodan proces vraćanja dela dugotalasnog zračenja Zemlje na njenu površinu. prvenstveno kod dece. Bebe i mala deca naročito su osetljivi čak i na niske koncentracije olova.3. zbog njegove široke upotrebe kao aditiva za gorivo. dužine 50 godina. isparljiva organska jedinjenja (VOCs).6 puta veća nego što je maksimalna dozvoljena vrednost. koji može izazvati ozbiljne respiratorne smetnje. Posebno zabrinjava smog. smanjen imunitet itd. One obuhvataju: slabljenje funkcije pluća. astmatičara i starijih. godinu iznosila je 298 metričkih tona. ozon. azot-suboksid. 1982. ima pozitivnu vrednost. Zagađenje vazduha može da utiče na ljudsko zdravlje direktnim oštećenjem respiratornog sistema. pogoršanje astme. upala sluzokože pluća. potrošnja svih supstancija koje oštećuju ozonski omotač. Sa skraćivanjem niza podataka koji se završava 2000. buka i zračenje glavni su uzroci narušavanja zdravlja zbog životne sredine. Praktično. 1966–2000. koji i dalje traje.5oC za 100 godina. godine pokazuje da je koncentracija olova u vazduhu u Beogradu bila 5. Po trendu vrednosti podataka u poslednjih 35 godina.3. Radi održavanja radijacionog balansa Zemlja emituje dugotalasno zračenje u atmosferu i dalje u vasionu. Veoma bitna zagađujuća materija u Srbiji jeste olovo.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Najzagađeniji vodotokovi su Stari i plovni (tj. godine zahvaćene količine podzemne izdani korišćene su sa 80%. ali samo ukoliko ih racionalno koristi. Kvalitet voda Kvalitet voda u Srbiji je generalno loš i dalje se pogoršava.6. Prema stanju iz 1991. Crni Timok i Borska reka. 3. na primer. poljoprivredu. s obzirom na to da podzemne vode treba čuvati za vodosnabdevanje stanovništva.1. Kanal Dunav–Tisa–Dunav i 100 . a snabdevaju skoro 40% svetske populacije vodom za kućnu upotrebu. Skoro 80 zemalja. od kojih 176 reka protiče kroz dve zemlje. od čega su najznačajnija aluvijalna izvorišta (oko 390 miliona m3/godina). Studenice.6. učestvuju sa 60% u snabdevanju vodom za piće. Očekuje se da potrošnja poraste za novih 40% u sledeće dve decenije. a reka Begej ulazi u Srbiju kao reka IV klase. 48 kroz tri zemlje. Primeri veoma čiste vode – klase I i I/II –veoma su retki i nalaze se u planinskim područjima. Tisom i drugim vodotocima. Lugomir. Veliki Lug. već oseća ozbiljan deficit vode. što je neracionalno. Vodni resursi Voda je dugo bila ključna ilustracija ekološke bezbednosti. dok je svetska populacija narasla za preko 150%. sa blizu 3 milijarde ljudi. Srbija raspolaže dovoljnim količinama voda za zadovoljavanje svojih potreba. duž reke Đetinje. dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom. 3. Treba istaći da se u Vojvodini za industriju iz podzemnog akvifera zahvata oko 28% vode. Savom. Od 1950. Samo 8% voda potiče iz Srbije. kanal Vrbas–Bečej. dok se kvalitet prati preko indikatora pristupa stanovništva sistemu odvođenja otpadnih voda. Rzava. a u 37 slučajeva je došlo do oružanog sukoba između zemalja. Kvantitet se prati količinom zahvatanja podzemne vode. godine globalno snabdevanje vodom za piće po stanovniku palo je na 60%. kvalitet Dunava ostaje unutar klase II–III. Kapacitet izvorišta podzemnih voda bio je oko 714 miliona m3/godina. Pored velikog zagađenja. a potrošnja vode je povećana za 180%. ili 2/5 svetskog stanovništva. Toplica. Srbija je bogata izvorima mineralne i termalne vode. Površinske vode se zahvataju u količini od oko 250 miliona m3/godina. Kvalitet voda je posebno ugrožen ispuštanjem neprerađenih otpadnih voda. energetiku i druge svrhe. U proteklih 50 godina bilo je više od 450 sukoba vezanih za vodu. Moravice i Mlave u centralnoj Srbiji. Briga za vodne resurse odnosi se i na kvalitet i na kvantitet. a u centralnoj Srbiji oko 18%. kanal) Begej. a površinska izvorišta sa 66% ukupnog kapaciteta. Njihovi slivovi obuhvataju više od 45% površine kontinenata. Reka Tisa ulazi u Srbiju kao reka III klase. Pad kvaliteta vode se donekle pripisuje prekograničnom zagađenju voda koje ulaze u Srbiju. Resursi podzemnih voda su od izuzetnog značaja za Srbiju. a 37 kroz četiri ili više zemalja. uglavnom zahvaljujući velikom kapacitetu razblaživanja. Najmanje 261 svetska velika reka protiče kroz više zemalja.

odnosno nedovoljno održavanje i ulaganje proteklih godina dovelo je do značajnog pogoršanja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. odnosno uklanjanje nutrijenata. Novi Sad i Niš nemaju komunalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.1. Beograd. odnosno oko 7%. Jedan od najznačajnijih uzroka zagađenja voda jeste neodgovarajuća kanalizaciona infrastruktura. Prema stanju iz 1991. usled ispuštanja neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenažnih voda iz poljoprivrede. 55% u centralnoj Srbiji i 68% u Beogradu). Priključenost gradskog i prigradskog stanovništva na javni kanalizacioni sistem Teritorija Grad Beograd Centralna Srbija Vojvodina Ukupno Gradska i prigradska naselja (%) 68 55 45 55 Izvor: Vodoprivredna osnova 2002. omogućavaju i sekundarnu. a nijedno od njih i tercijarnu. Posebno kritična mesta su glavni kolektori i crpne stanice. Bezbednost životne sredine sekundarni irigacioni i transportni kanali u Vojvodini veoma su zagađeni. Tabela 3. Oko 33% stanovništva u Srbiji koristi javni kanalizacioni sistem. godine procenjeno je na oko 14 miliona ekvivalentnih stanovnika. 3. godine zahvaćene količine podzemne izdani korišćene su 101 . Neadekvatno. azotnih i fosfornih jedinjenja. neka od njih uopšte nisu u funkciji. pored primarne. Od ukupne količine komunalnih otpadnih voda. Izveštaj o milenijumskim ciljevima razvoja Ukupno opterećenje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Srbiji 1990.6.6. a u ukupno oko 40 postrojenja za njihovo prečišćavanje obrađuje se samo oko 1 milion ekvivalentnih stanovnika. Pored toga. Najveći gradovi u zemlji. odnosno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Samo 28 gradova u Srbiji ima postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.2. dok najveći deo preostalih funkcioniše sa značajno smanjenom efikasnošću. Vodosnabdevanje i kvalitet vode za piće Za vodosnabdevanje stanovništva koriste se i podzemne i površinske vode. Stepen priključenosti gradskog i prigradskog stanovništva na javni kanalizacioni sistem iznosi 55% (45% gradskih sredina u Vojvodini. biološku obradu. Izgrađenost i amortizacija kanalizacione infrastrukture znatno zaostaju za vodovodnom infrastrukturom. oko 87% se bez prečišćavanja ispušta u recipijente. Samo neka od ovih postrojenja.3.

3. godine javnim vodovodom bilo obuhvaćeno oko 63% ukupnog stanovništva. Ovaj procent se u ruralnim područjima kreće čak oko 50%. Postoje 153 sistema javnog vodosnabdevanja. zajedno sa nedostatkom podsticaja za racionalnu potrošnju vode. posebno u seoskim područjima (kojih ima oko 50%) u snabdevenosti stanovništva vodom za piće u stanovima ili dvorištima. Tabela 3.5 Hidrofor i slično. Tabela 3. u% 84. u% 70. dovodi do prekomerno visoke tražnje za vodom i prekomerne eksploatacije resursâ.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Opremljenost. Distributivna vodovodna mreža je stara. Kvalitet vode za piće u Srbiji generalno je nezadovoljavajući. godine.1 15. Opremljenost stanova instalacijama vodovoda Godina 1991.1 88. Procenti uzoraka vode za piće koji ne zadovoljavaju standarde kvaliteta Više od 5% uzoraViše od 20% ka ne zadovoljava uzoraka ne bakteriološke zadovoljava fizičke/ standarde hemijske standarde 49% 41% 41% 75% 31% 75% Ne zadovoljava ni bakteriološke ni fizičke/hemijske standarde 29% 17% 67% Region Srbija ukupno Centralna Srbija Vojvodina Izvor: Republički zavod za zaštitu zdravlja „Milan Jovanović-Batut“ 102 . Sanitarne zone izvorišta nisu propisno obezbeđene. Oko 60% stanovništva u Srbiji ima pristup vodovodnom snabdevanju vodom za piće. u% 14. dok još 15% stanovništva ima nekakav oblik vodosnabdevanja.0 72. Ta činjenica.6. jer čak 29% uzoraka vode iz vodovodske mreže ne zadovoljava ni bakteriološke ni fizičke/ hemijske standarde.9 Izvor: Republički zavod za zaštitu zdravlja „Milan Jovanović-Batut“ Poseban problem je nezadovoljavajući kvalitet vode za piće.6. koja je usvojena 2002. Procenjeno je da je 1991. Na osnovu podataka iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije. primetna su regionalna odstupanja.2. Oko 30% gradskog stanovništva ima povremene prekide u snabdevanju. Tretman vode za piće na mnogim lokalitetima nije adekvatan. a površinska izvorišta sa 66% ukupnog kapaciteta. sa vrlo visokim procentom gubitaka. sa 80%. 2002. a 5–7% njih svakodnevno.4 Javni vodovod.

godine poboljšati za 15–20%. uz prosečni gubitak veći od 0. godine. Procenjuje se da će se snabdevanje vodom za piće u ruralnim područjima do 2015. godine zabeležena 284 km2 erodiranog zemljišta. Loše upravljanje otpadom i hemikalijama izaziva degradaciju zemljišta. pa čak i đubriva. doprinos kultivacije zemljišta eutrofikaciji vodenih masa značajno je smanjen. odnosno pogoršanja njegovog kvaliteta (boniteta).9 t zemljišta/ha godišnje. kojem se mora posvetiti značajna pažnja. Zemljište Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta. a nekad i mnogostruko više. 3. Trenutno su problemi zagađenja zemljišta i eutrofikacije u Srbiji povezani uglavnom sa nekontrolisanim ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda sa stočnih farmi. a sa današnjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zaštitu i sprečavanje erozije. a za marginalizovane grupe za oko 30%. Informisanje o praksi dobrog upravljanja životnom sredinom na velikim stočarskim gazdinstvima vrlo je slabo. Jedan deo odgovornosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujičnih poplava i erozije. kao i odsustvo kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje. godine na 36 kg/ha 2002. Na kvalitet zemljišta negativno utiče nekontrolisana i neadekvatna primena veštačkih đubriva i pesticida. godine. To je posledica erozije izazvane prirodnim procesima. jer su u pitanju štete ogromnih razmera. U Srbiji je 1999.7. koji su izgrađeni pre više od četrdeset godina. 103 . Erozija zemljišta je prirodan proces koji se može ubrzati nekontrolisanom sečom šuma i pogrešnim korišćenjem zemljišta. Borbu sa erozijom i bujičnim poplavama treba shvatiti ozbiljno. Erozija zemljišta predstavlja ispiranje i odnošenje najsitnijih i najplodnijih čestica iz rastresite podloge. Prema tome. zbog upotrebe pesticidâ. pored ostalih faktora. dok su 2002. zabeleženo 3.486 km2 erodiranog zemljišta. prema Statističkom godišnjaku 2005. Bezbednost životne sredine Nezadovoljavajući kvalitet isporučene vode u mnogim područjima i dalje predstavlja veliki problem. dok u svetu erozija godišnje pojede vise od 50 miliona hektara. i to.3. Erozija je osnovni razlog zbog kojeg se godišnje praktično gubi 25. Potrošnja đubriva u Srbiji opala je sa 115 kg/ha 1991. samo su neki od akutnih problema. Srbija spada u red zemalja koje su veoma ugrožene erozijom. kao i zagađivanje zemljišta otpadom. U Vojvodini je oko 85% poljoprivrednog zemljišta ugroženo eolskom erozijom. Pojava i razvoj erozionih procesa predstavljaju jedan od osnovnih uzroka degradacije zemljišta.000 hektara obradivog zemljišta samo na tlu Srbije. Široka upotreba olovnog benzina izaziva zagađenje zemljišta olovom duž glavnih puteva. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi. Ovo najbolje potvrđuju činjenice da su mnogi naši krajevi potpuno ostali bez rastresitog pokrivača.

visokoplaninska staništa i druga područja) i uzrokuje smanjivanje. odnosno vlažna i močvarna staništa. odnosno gubljenje biodiverziteta. Pritisak na biodiverzitet Srbije najviše se odražava na stanje šumskih ekosistema i osetljivih ekosistema (akvatični ekosistemi. Balkanski endemiti čine 8. predela izuzetnih odlika (16).5% teritorije Srbije. Biodiverzitet i zaštita prirode Zbog složenog i specifičnog biljnogeografskog položaja.5 Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa 2002. gde se vrši eksploatacija lignita koji leži ispod najkvalitetnijih zemljišta. a prema Konvenciji o prirodnom i kulturnom nasleđu: Golija-Studenica. 104 . Osim nacionalnih parkova (6).0 2004. Površina zaštićenih dobara je 5. rezervata prirode (98). Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1. saobraćaj i šumarske delatnosti u zaštićenim prirodnim dobrima) utiču na šumske i osetljive ekosisteme.06% flore Srbije (287 taksona). Institucionalni. 6. posebno na površinskim kopovima.6 2002. sredstva koja se izdvajaju za ovu svrhu sigurno nisu dovoljna.300 biljnih vrsta određuje teritoriju Srbije i Balkana. Ukupna površina zaštićenih prirodnih područja iznosi oko 6. kao jedan od najznačajnijih centara florističkog diverziteta Evrope.5% (59 vrsta).8. a lokalni endemiti 1. Površina zaštićenih prirodnih dobara 2000. Obedska bara. spomenika prirode (296) i parkova prirode (24). Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu. Broj od 4. kontinentalne slatine. Na osnovu navedenih podataka ne može se zaključiti ništa o ostvarenom stepenu zaštićenosti. Stari Begej – Carska bara i Slano kopovo. peščare. Sa druge strane. dovodi do potpune degradacije zemljišta.8. Zaštićena prirodna dobra. u Srbiji je zaštićeno 215 biljnih i 426 životinjskih vrsta kao prirodne retkosti. odnosno gubitku biodiverziteta. zbog još uvek nezadovoljavajuće ekonomske situacije u zemlji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. stepe i šumostepe.000 biljnih zajednica. Tabela 3. Eksploatacija mineralnih sirovina. te vode smanjivanju.426 km2. ekonomski i drugi nedostaci (nelegalna i neplanska gradnja. finansijski. Kao područja od međunarodnog značaja prema kriterijumima Ramsarske konvencije zaštićena su kao rezervat biosfere: Ludoško jezero. Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i životinjskih resursa. 3. 5. ali su oni jedini kojima se raspolagalo. % 4.1.

u 105 . Hrvatska. 3. kao što su: zapadna Stara planina (Bugarska i Srbija). Stara planina je trenutno najveća zaštićena oblast u regionu koji obuhvata projekt saradnje Srbija–Bugarska. gmizavaca. kserotermni ili stepski relikti. U stvari. ptica gnezdarica. Brojne vrste su tercijarni. ali i da negativno utiče na stanje ekosistema i ljudsko zdravlje. šumskih i vodnih resursa. Postoji nekoliko projekata saradnje sa susednim zemljama u oblasti zaštite prirode. prerada. Fizička oskudnost zaliha i iscrpljivanje prirodnih resursa umanjuju mogućnosti razvoja.3% ukupnog broja ovih grupa životinja u Evropi. Globalni problem održivog razvoja čovečanstva svakako će dobrim delom zavisiti od gazdovanja mineralnim resursima. ugrožavanja fizičkog opstanka flore i faune. borealni.9. odnosno od zaštite sirovina od iscrpljivanja i neracionalne eksploatacije. Slično. Bosna i Hercegovina. Žeđ za resursima uslovljava eskalaciju lokalnih i regionalnih sukoba. implementacijom Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Jednako značajan je i način na koji se resursi koriste (eksploatacija. Crna Gora i Srbija započele su uspostavljanje Smaragdne [emerald] mreže oblasti od specijalnog interesa za konzervaciju za Evropu. pa i ugrožavanja ljudi. Godine 2002. Postoje i drugi primeri prekogranične saradnje u posebnim prekograničnim prirodnim oblastima. Drina ili Tara (Bosna i Hercegovina i Srbija). većina mineralnih sirovina je neobnovljiva. Stanje neobnovljivih prirodnih resursa Održivi ekonomski i društveni razvoj. kao i zaštita i unapređivanje životne sredine zavise od raspoloživosti prirodnih resursa. glacijalni. vodozemaca i riba. kao što su metali i fosilna goriva. i da bude uključen u Karpatsku mrežu zaštićenih oblasti. pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. a klisure i kanjoni istočne i zapadne Srbije predstavljaju najznačajnije refugijume tercijarne vegetacije na Balkanskom poluostrvu. a među životinjskim oko 500 vrsta sisara. Ukupan broj sisara. Nepažnja prema sopstvenom prirodnom okruženju i neumerena eksploatacija resursâ doveli su do globalnih klimatskih promena. Albanija. gmizavaca i vodozemaca i riba. ptica. Makedonija. predstavljaju veći problem od eventualne oskudnosti njihovih zaliha. efikasnost iskorišćavanja resursa i odlaganje otpada) – nepravilno ekonomsko korišćenje prirodnih resursa može da umanji kvalitet životne sredine. Bezbednost životne sredine Brojnost i raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka.3. Nacionalni park Đerdap bi uskoro mogao da sarađuje ne samo sa susednim nacionalnim parkom u Rumuniji već i sa drugim zaštićenim parkovima u zemljama članicama konvencije. Kao reakcija na takav razvoj događaja. negativni uticaji na životnu sredinu korišćenja neobnovljivih resursa. U Srbiji je među biljnim vrstama ugroženo oko 600. Za razliku od poljoprivrednih. čini oko 43.

najveću perspektivnost za buduća istraživanja nafte i gasa u Srbiji imaju Sremska depresija i mali tercijarni baseni Srbije.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu). mada se prema dosadašnjim saznanjima u njima ne mogu očekivati značajnije rezerve. Znatna većina ovih mreža izgrađena je na teritoriji Vojvodine.8 miliona tona u Novom Sadu). Ono što doista može biti pogubno za ljudski rod jeste zagađenje vode za piće i poljoprivrednog zemljišta. Novije studije istraženosti čitave Banatske depresije ukazuju na mogućnost da se njenim racionalnim istraživanjem može otkriti verovatno još oko 20% rezervi nafte i gasa u Srbiji. godini eksploatisane su 682. Kovinski i Kostolački (lignit). Transport nafte se dominantno vrši magistralnim naftovodom (Janaf – Jadranski naftovod) od Omišlja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu. čiji su trenutni operativni kapaciteti. kao i malog intenziteta istražnih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Sokobanjski. povezan je veći broj distributivnih mreža preko kojih se vrši snabdevanje potrošača prirodnim gasom. a gasa na oko 200 milijardi m3. koji je posledica niskog nivoa ulaganja u održavanje postojeće proizvodnje. zaključuje se da se u većini depresija mogu naći nova ležišta nafte i gasa. ukupne dužine oko 400 km. Fosilna goriva (ugalj. Na glavni magistralni gasovod. Prema Statističkom godišnjaku Srbije 2005.8 miliona tona godišnje (4. Ugalj je predstavljen uglavnom lignitima (95% svih raspoloživih rezervi). Posle Banatske depresije Panonskog basena.1. Rezerve nafte i gasa simbolične su i čine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije. Rembas i Krepoljinski (mrki ugljevi) i Ibarski (kameni ugalj). Razmatrajući perspektivu budućih istraživanja nafte i gasa u našem delu Panonskog basena. velika debljina slojeva i mogućnost površinske eksploatacije. nafta i gas) Nafta i gas su pretežno koncentrisani u Vojvodini. Iscrpljivost geoloških resursa je jedan od važnijih problema sa kojima se susreće savremeno čovečanstvo.6 miliona tona (4.9. Lubnički. 3. svedeni na 6. Ukupni instalisani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija iznosi 7.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Sjenički. U oblasti domaćeg istražnog i eksploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa. koji se prostire od granice Mađarske do Niša. Kolaps geoloških energetskih potencijala mogao bi izazvati veliki lom u trendovima razvoja čovečanstva. Lignitska ležišta odlikuju povoljna tektonska struktura. Ugljeni baseni su: Kolubarski. Bilansne rezerve nafte procenjuju se na oko 9.5 miliona tona. Ekonomske rezerve lignita u rudnicima Kolu106 .000 tona. u Banatu i severnoj Bačkoj. godine. razvijenim zemljama je počela da narasta svest o potrebi promena u pristupu razvoja ljudskog društva i do nastanka koncepta održivog razvoja. zbog teških razaranja tokom bombardovanja 1999.8 u rafineriji u Pančevu i 1. u 2002.

Bezbednost životne sredine bare i Kostolca dovoljne su za period od oko 50 godina.1. Ekonomski najinteresantnija su ležišta u oblasti Karpato-Balkanida istočne Srbije (rudno polje granitoida Janje – Mezdreja [kod Kalne]. Srneći Do i dr.) i Srpsko-makedonske metalogenetske provincije (rudno polje Bukulje – Paun Stena. basen Iverka. 107 . Bareški basen itd). ukazuju na moguće neizvesnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.3. Za finalnu potrošnju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom. zbog nedovoljnih geoloških prospekcija terena. prikazane na Tabeli 6.) ve (mil. Prve su nuklearne. koji učestvuje u ukupnim bilansnim rezervama sa preko 92%. Najznačajnije koncentracije nuklearnih mineralnih resursa – urana – na prostoru Srbije su vezane za granitoidne komplekse tercijarne i hercinske starosti: Cer. Disproporcije između geoloških i eksploatacionih rezervi uglja. Eksploatacione i geološke rezerve (u milionima tona ekvivalentne nafte) Energetski resurs Lignit (površinska eksploatacija) Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija) Nafta i prirodni gas Eksploatacione rezer. nafte i prirodnog gasa.9. Preko 95% ukupne proizvodnje uglja na površinskim kopovima koristi se za proizvodnju električne energije. zbog ekonomski neizvesnih i ekološki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena.Geološke rezerve (mil. t e. Ograničene rezerve primarne energije nalažu potrebu izrade Plana geoloških istraživanja novih rezervi fosilnih goriva i verifikaciju obavljenih istraživanja. u kojima se vrši eksploatacija kamenog i mrkog uglja. Dalja istraživanja nuklearnih resursa Srbije su u okviru strateškog opredeljenja države za njihovo korišćenje kao energetskih sirovina. a druge su mineralne sirovine uljnih škriljaca. Gabrovnica. Cigankulja. n. Srednje Brdo). n. Janja i druge.) 2616 125 20 Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike 3753 130 60 U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. sedimentne serije P-T starosti (Dojkinci–Lokve) i neogene basene u obodnim zonama granitoida (Vranjski. Ovo se posebno odnosi na lignit koji se eksploatiše u rudnicima sa površinskom eksploatacijom. t e.1. Bukulja. rudno polje Cera – Iverak i druga ležišta). Belanovački basen. Tabela 3. kao i znatno kvalitetnijeg lignita u odnosu na lignite iz rudnika sa površinskom eksploatacijom uglja.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.5% udela u ukupnoj površini. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom.9. lisničke šume) učestvuju s 8. ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. Veliki prostori prekriveni su jalovinom. Metali i nemetali Metalične sirovine (crni i obojeni metali) nalaze se na brojnim ležištima u Srbiji. kao resursa. ima ograničene rezerve. čija su ležišta takođe značajno zastupljena. Među ležištima molibdena Mačkatica je najveće ležište u jugoistočnoj Evropi. a samo šume čine oko 26. Slično se može reći i za mangan. dolomit. tehnički i arhitektonski kamen itd. ali su rezerve uglavnom iscrpljene. Bakar je ekonomski najznačajniji. vazduha i zemljišta. dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta. a šumovitost 26. odložena na neodgovarajućoj lokaciji. koja je.375. u većini slučajeva. Prisutna je i ruda žive. makije. Najveći ekonomski značaj imaju: magneziti.1. sa po oko 45.7%. jer postoji 13 aktivnih rudnika. Preostale ekonomske rezerve su znatne. ležišta glina. Državne šume se nalaze u velikim kompleksima i karakterišu se boljom kvalitativnom i kvantitativnom strukturom u odnosu na privatne. zbog čega danas nema nijednog aktivnog rudnika gvozdene rude. srebra.8%.360. boksit. Površina državnih šuma kojima gazduju javna preduzeća iznosi 1. cinabarit. Stanje šuma. Na teritoriji Srbije registrovano je oko 30 pojava i ležišta gvožđa. fluorit. Ruda aluminijuma. među kojima je tim metalom najbogatiji Đakovički masiv. platine i paladijuma vezane su za istočni region Srbije. Ukupna površina šuma u Srbije iznosi 2. kvarcni pesak. pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađenja vode.10. dok ostali uzgojni oblici (šikare. šibljaci. što je 51. Ležišta hroma su vezana isključivo za peridotitske masive. značajne rezerve cementnog laporca. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina.7%.400 ha. Stanje šuma karakteriše struktura nepovoljna po poreklu. Šume Šume i šumska zemljišta čine 28% ukupne površine Srbije. Pojave i ležišta zlata. Ostalom državnom šumskom površinom (oko 5%) gazduju privatni vlasnici. 3. sa malim rezervama i rudom niskog kvaliteta.553 ha. Sličan ekonomski značaj imaju olovo i cink. fosforit.2. društvena preduzeća i nacionalni parkovi. Stanje obnovljivih prirodnih resursa 3.4% površine šuma i šumskog zemljišta u Srbiji. što je nešto niže od prosečne šumovitosti Evrope. Odnos površina visokih i izdanačkih šuma u Srbiji približno je ujednačen.10. nezadovoljavajuće je u svakom pogledu i pre svega je posledica povećanog 108 . Ležišta nemetaličnih sirovina su brojna i raznovrsna. Najveći deo terena degradiran je površinskom eksploatacijom uglja i rude bakra. 3. krečnjaci. a eksploatiše se u Majdanpečko-borskoj i Ridanjsko-krepoljinskoj zoni.

Ostale štete koje je naneo čovek. kao i neadekvatna infrastruktura šumskih puteva za eksploataciju. tako da ukupan preostali. ostali meki lišćari 0.0%. Povećan je pritisak na šume. Od 2003. odnosno 1.984. date na upravljanje javnim preduzećima.3.000 GWh. godine je bespravno posečeno 12. Šteta od biljnih bolesti u 2004. 2004.000 GWh). Nije zanemarljiva ni šteta od elementarnih nepogoda: 9. sa nepovoljnom starosnom strukturom i neodgovarajućim sastojinskim stanjem. godine došlo je do smanjenja aktivnosti na pošumljavanju i popunjavanju šuma. svakako utiču i na kvalitet i kvantitet šumskih područja.6%.9%. tehnički iskoristiv.9 2005. Državne šume su. najvećim delom JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“ (oko 93%). Tabela 3. obuhvataju 3.7% (šume bukve 27.819 25. Stepen šumovitosti Srbije Godina Površina pod šumom ha % 1990.416 24. kao što su krađe.513 25. godine uvedeno je praćenje zdravstvenog stanja šuma po metodologiji ICP – Forests (Međunarodni kooperativni program za procenu i praćenje efekata zagađenog vazduha na šume) na preko 100 bioindikacijskih tačaka. a mešovite šume lišćara i četinara 3. 1. U 2004. što je. godini obuhvatila je 11. Sadašnje stanje šuma u Srbiji može se oceniti kao nezadovoljavajuće. uz održavanje praktično istog obima seče i uz štete u šumama nastale u toku ovog perioda. hrastove 24. što uključuje i privatne šume. bespravno zauzeće zemljišta i drugo. četinarske šume sa 6. od čega je do danas iskorišćeno oko 10.3%.500 m3. dovelo do stagnacije stepena šumovitosti Srbije.10. 1.1.6%.6 1999. godine. 1.000 109 .6 2002. prema zakonu.220 m3 šuma.544 m3. bespravne paše.2.658 25. dva puta više nego 2003. godine zahvatila je 202 ha šuma. Obnovljivi izvori energije Najznačajniji obnovljivi energetski resurs Srbije jeste hidropotencijal (oko 17.10.985.857 m3 šuma. 1. Bezbednost životne sredine stepena zagađenja životne sredine.7 miliona m3 drvne mase. Smanjenje intenziteta pošumljavanja i popunjavanja.931. Izveštaj o Milenijumskim ciljevima razvoja U periodu 1996–2001. ostali tvrdi lišćari 6%. kao rezultat teških ekonomskih uslova i povećanih potreba za šumskim proizvodima.537 24.984. 3. godini posečeno je 2.920. topole 1.8 1996. U ukupnom šumskom fondu lišćari učestvuju sa 90. Šteta od požara 2004. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. hidroenergetski potencijal u Srbiji iznosi oko 7. mešovite sastojine lišćara 30%).6 Izvor: Republički zavod za statistiku i Zavod za zaštitu prirode Srbije.6% ukupne površine.000 m3 šuma. 1.

intenzivnije korišćenje ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisiće prevashodno od društvenog podsticaja za zasnivanje i sprovođenje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije. t e. Podunavlja i šireg područja centralne Srbije kao i u postojećim banjama. na teritoriji Vojvodine. od čega oko 1. n. sa mogućom proizvodnjom od oko 1. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije.0 mil. Faktori rizika za bezbednost životne sredine 3.1. uključujući i tečni stajnjak). godini. Iako je na većini teritorije Srbije broj sunčanih dana znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2.6% potrošnje finalne energije u 2003.000 GWh). transport i sanitarno odlaganje otpada. iako dosadašnja istraživanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta veći od ostvarenog.11.5 mil. prostor i životnu sredinu. U obnovljive izvore energije spadaju biomasa. Procenjeno je da se u Srbiji organizovano sakuplja oko 60–70% komu110 . t e. t e. n.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Mačve. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek se odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. kao što su sakupljanje. Oko 80% ukupnog potencijala nalazi se u iskorišćenju biomase. t e. Otpad Značajan problem u Srbiji već decenijama predstavlja neodrživo upravljanje otpadom. Posavine.).11. utvrđene su mogućnosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW). Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji veoma je značajan i iznosi preko 3 mil.800 GWh/godišnje. n. geotermalna energija i energije vetra i Sunčevog zračenja. čini potencijal drvne biomase (seča drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi). Energetski potencijal postojećih geotermalnih izvora u Srbiji iznosi blizu 0. Ovaj potencijal se najvećim delom nalazi u slivu Morave (2. zatim na Drini i Limu (1. Nesistematičnost u istražnim i pripremnim radovima za korišćenje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korišćenje ovog izvora energije osnovni su razlog simboličnog iskorišćenja energije tople vode iz stotinak postojećih bušotina.000 časova).900 GWh) i Dunavu (1. od oko 0. 3. uključujući i male reke.200 GWh. n. a više od 1. GWh.2 mil. za gradnju pojedinačnih objekata snage veće od 10 MW i godišnjom proizvodnjom od oko 5. čini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura. zbog visokih troškova prijemnika Sunčevog zračenja toplote i prateće opreme. t e. što predstavlja oko 8. n. toplotne snage ispod 160 MJ/s.300 GWh). koji uglavnom završava na neuređenim odlagalištima i štetno utiče na zdravlje ljudi.4 mil. hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW). godišnje (sa potencijalom malih hidroelektrana. relativno niske temperature (retko preko 60°C).

2 miliona tona godišnje). od kojih neka postoje i više decenija. Sakupljanje je organizovano u urbanim oblastima. odnosno iskorišćenja otpada. Na području Srbije ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog industrijskog otpada. baterija i akumulatora. Ne postoje postrojenja za insineraciju otpada.8 kg po stanovniku na dan. a same lokacije ne zadovoljavaju ni minimum tehničkih uslova za sanitarne deponije. sortiranje i reciklaža otpada. neracionalno je korišćenje sirovina i niska je energetska efikasnost. sa reciklažnim centrima i transfernim stanicama. ne postoji odziv svih zagađivača. Ne vrši se bezbedno skladištenje otpada sa PCB. Neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda. Zbog smanjene aktivnosti industrije. Trenutno u Srbiji postoji oko 180 zvanično registrovanih deponija za odlaganje komunalnog otpada. dok ruralne oblasti nisu obuhvaćene. Ne postoje pouzdani podaci o godišnjim količinama i sastavu otpada koji nastaje (nedostatak mostnih vaga na deponijama). zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. dok preduzeća generišu oko 20%. koji se neadekvatno skladišti.600 t godišnje opasnog medicinskog otpada. Još uvek nedostaje integralni Katastar otpada u Srbiji. Bezbednost životne sredine nalnog otpada (oko 2. otpada od električnih 111 . a u slučaju udesa dolazi do izlivanja pepela u vodotokove. Postojeći stepen reciklaže. Kapacitet postojećih deponija-smetlišta već je popunjen u većini opština. nedovoljan je. pretpostavlja se na nastajanje industrijskog i opasnog otpada stagnira. Nedostaje upravljanje posebnim tokovima otpada: sakupljanje iskorišćenih ulja. Za sada ne postoji organizovano odvojeno sakupljanje. Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima. predviđeni su zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih (za više opština) sanitarnih deponija. Termoelektrane u Srbiji kao izvor toplote koriste čvrsto niskokalorično gorivo (lignit) i stvaraju preko 6 miliona tona letećeg pepela godišnje. neupotrebljivih starih automobila. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija. čija se količina procenjuje na oko 600. kao ni za mehanički ili biološki tretman komunalnog otpada.000 t godišnje opasnog industrijskog otpada. Glavninu komunalnog otpada (oko 63%) proizvedu domaćinstva. U Vojvodini postoji problem neodgovarajućeg skladištenja otpada iz naftnih bušotina. U pojedinim trafo-stanicama još uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se mora zameniti odgovarajućim uljima koja ne sadrže PCB.000 m3. U Srbiji još uvek svaka opština ima sopstvenu deponiju-smetlište. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom.3. uključujući oko 9. što dovodi do nekontrolisanih sekundarnih emisija. Procenjena količina nastalog komunalnog otpada iznosi 0. Procenjuje se da se u Srbiji proizvede 460. Odlaganje otpada na deponije jedini je način organizovanog postupanja sa otpadom. što može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu. Katastar zagađivača ne postoji.

Blace. pesticida. na osnovu javnog konkursa. Zakonski okvir kojim se regulišu hemikalije uži je nego u EU i fokusiran je na otrove. godini. Ovim sredstvima sufinansirano je 30 projekata u 61 opštini. Kriterijumi klasifikacije. Bela Palanka. Osim toga. godine. Uprava za zaštitu životne sredine izdvojila je 800. godine. već samo pokrivaju procenu opasnosti. Bajina Bašta. Početni registar opasnih materija pripremljen je 2000. U cilju poboljšanja upravljanja otpadom. Lapovo. i elektronskih proizvoda. Prijepolje. godine. Ne postoji sistem izveštavanja o tokovima otpada. Tokom 2006. lekova sa isteklim rokom trajanja. Uprava za zaštitu životne sredine učestvovala je u finansiranju 24 projekta (300. i to: pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju 3 regionalne deponije za ukupno 16 opština i pripremu tehničke dokumentacije za zatvaranje i rekultivaciju postojećih smetlišta u 22 opštine. Postojeće procedure toksikološke ocene hemikalija ne mogu se porediti sa procenom rizika. Krupanj i Žitište. Zatim su finansirana dva projekta sanacije postojećih smetlišta u Užicu i Leskovcu.2.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja značajan problem. fluorescentnih cevi. Takođe je podržana priprema tehničke dokumentacije za sanaciju smetlišta u opštinama Čajetina. Fond za zaštitu životne sredine učestvovao je u finansiranju tri projekta izgradnje regionalnih sanitarnih deponija. Inđija.11. ali nisu detaljno definisani. koji su obuhvatili izradu projektne dokumentacije za sanaciju i remedijaciju opštinskih deponija i izradu projektne dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija. Nova Varoš i Leskovac. pre svega. kao i priprema tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Zrenjaninu. preliminarnog 112 . U pripremi je Nacionalni plan za sprovođenje ove konvencije. godini. Učešće u finansiranju iznosilo je oko 40–60% ukupne vrednosti projekta. Tokom 2005. Ne postoji nacionalna kompjuterska mreža (uključujući baze podataka o hemikalijama koje se nalaze na tržištu i njihovim svojstvima) što međusobno povezuje sve organe koji imaju udela u pojedinim delovima upravljanja hemikalijama. otpadnih guma itd. označavanja i pakovanja hemikalija uporedivi su sa zakonima EU. koji treba da obuhvati izradu. za više opština koje predvode Kikinda. Nije uveden postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštavanja o uticaju određene hemikalije na zdravlje ljudi i životnu sredinu (postupak PIC). 3.000 evra u 2004. Fond za zaštitu životne sredine. Lučani. na osnovu javnog konkursa. nije ratifikovana Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancijama (POPs). koja nije ratifikovana.000 evra). utvrđen u Roterdamskoj konvenciji. Hemikalije Ne postoje sveobuhvatni podaci o aktivnostima upravljanja hemikalijama. finansirao je sanaciju smetlišta u Kikindi u 2005.

koristi. sredstva za čišćenje. Analizom udesa prema vrsti i mestu događaja može se konstatovati da je najveći broj udesa u: industrijskim pogonima (38%). Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. PCB itd. U vezi sa ogromnim uticajem na životnu sredinu i rizicima za ljudsko zdravlje koji su uzrokovani starim tehnologijama i tekućim aktivnostima. Plan zaštite od udesa mora biti urađen za svaki deo teritorije Republike gde postrojenja mogu prouzrokovati udes. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS. kao što su gorivo. dok je oko 70 bilo povređeno i zatrovano. propisane su mere koje se preduzimaju na nacionalnom. kao i rizicima koje uključuju nova postrojenja. sa ciljem ustanovljavanja spremnosti u slučaju hemijskog udesa. lubrikanti. Povećanju rizika od hemijskih udesa doprinose mali hemijski pogoni. stavlja u promet. Pričinjena je znatna materijalna šteta. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji. Hemijski udesi Glavna komponenta održivog razvoja treba da bude ekološka bezbednost. skladišti ili odlaže opasne materije. U Srbiji se inače dogodi 10–15 hemijskih udesa godišnje koji imaju potencijal da ugroze širi prostor. posebnu pažnju treba posvetiti odgovorima na ova pitanja. korišćenju. verovatno je njihov broj i veći. koja uključuje sprečavanje i kontrolu akcidentalnog zagađenja od industrije i rudarstva (na primer. sa ciljem da se promovišu i ekonomski rast i ekološka održivost u regionu. Oni mogu za posledicu imati ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija. u obavezi je da u slučaju udesa organizuje i primeni neophodne mere u saglasnosti sa planom zaštite od udesa. S obzirom na okolnost da se ne prijavljuju svi udesi. skladištenju. kao i njihovo izbacivanje iz upotrebe i odlaganje. pravno ili fizičko lice koje proizvodi. prerađuje. Mnogi udesi koji izazivaju zagađenje životne sredine prijavljeni su tokom transporta opasnih materija. pokrajinskom i lokalnom nivou.3. br. a zatim i nacionalni program smanjenja emisija pojedinih POPs. U proseku se godišnje beleži do deset takvih udesa. Bezbednost životne sredine inventara dvanaest hemikalija koje se nalaze na listi te konvencije i ostalih hemikalija koje se nalaze na listi protokola POPs uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikoj udaljenosti.3. 135/04). transportu (31%) i rukovanju otpadom (18%). ili je sve 113 . rehabilitacija prioritetnih lokacija kod kojih postoji rizik od akcidenta). Mobilna ekotoksikološka jedinica Gradskog zavoda za javno zdravlje zadužena je da reaguje u akcidentalnim situacijama na teritoriji Srbije. razređivači. U poslednjih pet godina smrtno je stradalo 5 ljudi u hemijskim udesima. kojih ima u stambenim zonama svih gradova u Srbiji. Za industrijske udese je karakteristično da su u najvećem broju slučajeva imali potencijal da se prošire izvan postrojenja ili kruga fabrike. 3. transportuje.11. transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik po ljudsko zdravlje.

nafta. Prema novim podacima. Uprkos iskustvima iz katastrofe u Baja Mare (Rumunija) u januaru 2000. Preporučuje se izrada integralne strategije održivog razvoja za ceo sliv reke Tise. Neophodne su koordinisane mere za ublažavanje poplava. 114 . Broj udesa u drumskom saobraćaju praktično je jednak broju udesa u železničkom saobraćaju. ostalo na nivou operatera ili industrijskog kompleksa zbog adekvatnog odgovora na udes. mazut). društvenu i ekološku štetu uzrokovanu čestim poplavama. a zatim slede kiseline i baze. bolju spremnost na hitne reakcije i mere za odgovor na udes u slučaju zagađenja vode. Skoro sedam godina je prošlo od izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji. Od mesta ispuštanja do ušća u reku Kolubaru. posebno od poplava i rizika od akcidentalnog zagađenja (prema novom izveštaju UNEP-a). a inicijativa EU nalaže da se mere uključe u predloženi plan upravljanja slivom radi minimizovanja uticaja varijacija vodotoka u slivu. Podaci o učestalosti javljanja pojedinih hemikalija pokazuju da su najčešće u pitanju tečna goriva (benzin. Treba razviti i implementirati pilot-projekte za jačanje kapaciteta za sprečavanje akcidenata. a priroda ponovo oživljava. Akcident je za sobom ostavio ekološku katastrofu i dugotrajne posledice po ekosistem u Mađarskoj i Srbiji. Upravljanje poplavama i sprečavanje rizika od prekograničnog zagađenja imaće dvostruku vrednost: zaštitu stanovništva i životne sredine. u dužini od oko 5 km voda reke Turije bila je crne boje. godine. Mađarsku i Srbiju. gde najčešće do ugrožavanja životne sredine dolazi zbog nepropisnog odlaganja. Efektivna kontrola i upravljanje poplavama u srednjim i gornjim delovima sliva reke Tise takođe treba da bude prioritet. u izveštaju se navodi da su neophodne mnogo organizovanije aktivnosti u cilju odgovora na pretnje životnoj sredini i „nedostatak bezbednosti“. stanovništvo i okruženje su ostali ugroženi.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Što se tiče železničkog transporta. kako po osi korita tako i uz obalni prostor i smanjenim proticajnim profilom reke. Potrebno je sprovesti i studiju procene rizika od prekograničnog zagađenja za sve rudnike i industrije za preradu rude u slivu reke Tise. ali i obezbeđenje regionalne stabilnosti duž nacionalnih granica. ekosistem sliva reke Tise sâm se regeneriše posle akcidenta sa cijanidom. Slovačku. preko sistema koji nije u funkciji već dvadeset godina. što uključuje Rumuniju. s obzirom na ogromnu ekonomsku. Ali. a u postupku probnog rada novog sistema za deponovanje pepela i recirkulaciju vode. sa znatnom količinom nanosa pepela. u TE „Kolubara A“ – došlo je do ispuštanja hidro-smeše (smeša vode i pepela u odnosu 15:1) u vodotok reke Turije (pritoke Kolubare). propan/butan. sa ciljem da se dopune trenutni podaci i odrede prioritetne aktivnosti za implementaciju pilot-projekata. Značajno je uočiti veliki broj udesa sa opasnim otpadom. Ukrajinu. a 12% u ranžirnim stanicama. usled havarije na deponiji pepela – kaseta 1. 80% udesa se zbilo prilikom manipulacije na kolosecima. amonijak itd. godine. Septembra 2006.

Prema Direktivi Evropske unije o kvalitetu vode za piće (EU Directive on Drinking Water Quality) iz 1980. maksimalna dozvoljena koncentracija bilo kojeg pesticida u vodi za piće iznosi 0. godine registrovane koncentracije atrazina u svim ispitivanim uzorcima vode za piće bile u okviru maksimalno dozvoljenih koncentracija. U januaru 2003. oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti. jedno za čvrst otpad i drugo za tečni radioaktivni otpad.1μg/l (0. Hidrometeorološki zavod Republike Srbije izmerio je nivo atrazina u Sremskoj Mitrovici (0. godine utvrđene su četiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) koje su kontaminirane osiro115 .4. pa je u većini zemalja (na primer. Voda iz reke Save koristi se za snabdevanje stanovništva Beograda vodom za piće nakon tretmana. Jedno skladište je predviđeno za otpad niske radioaktivnosti. Bezbednost životne sredine Decembra 2002.3.075 mg). Konstatovano je da je ovako obimno zagađenje voda verovatno uzrokovano hemijskim akcidentom na uzvodnom delu reke Save iznad mesta ulaska u Srbiju.11. a drugo za otpad srednje radioaktivnosti.027 mg) i Ostružnici (0. Preporuke WHO za vodu za piće glase da zdravlje ljudi nije ugroženo ukoliko se konzumira voda sa koncentracijama koje su 20 puta veće (tj. godine odobrila 4 miliona USD pomoći Srbiji za rešavanje problema radioaktivnog otpada u Vinči. Šapcu (0. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagađenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvažnija su sredstva za sprečavanje uticaja na životnu sredinu od zagađenja. što je bila posledica padavina i povoljne hidrološke situacije u slivu reke Save. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje Od ukupnog broja izvora jonizujućih zračenja koji se koriste u Republici Srbiji oko 80% se koristi u medicini. MDK (maksimalna dozvoljena koncentracija) za atrazin iznosila je 2 μg/l. Na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. 3. Nakon bombardovanja NATO-a 1999. nisu zabeležena povećanja koncentracije atrazina u rečnoj vodi. s obzirom na to da je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) septembra 2006. godine. Očekuje se da će ovaj problem uskoro biti rešen. herbicidom za uništavanje korova. u zoni Beograda. Radioaktivni čvrsti i tečni otpad srednjeg kao i niskog stepena radioaktivnosti nije prethodno tretiran. Austriji. Najveći problem predstavlja radioaktivni otpad privremeno smešten u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ u dva skladišta. tako da su preduzete mere zaštite beogradskog vodovoda. Atrazin je jedan od retkih herbicida koji je štetan po zdravlje ljudi. 2 μg/l) od onih regulisanih našim propisima (0. Skladištenje radioaktivnog otpada nije u skladu sa zakonskim propisima.085 mg). godine desilo se zagađenje reke Save atrazinom. U donjem toku reke Save. Nemačkoj. Fizičko-hemijske karakteristike radioaktivnog otpada nisu poznate.1 μg/l). Sloveniji) njegova upotreba već zabranjena.1 milijarditi deo).

Srbija nema ovlašćenih institucija za obavljanje merenja u oblasti nejonizujućih zračenja. mašenim uranom. koji nemaju snagu propisa. JUS i drugi). godine obuhvatile su mnogo veće područje sa leve strane Tamiša nego poplava 2005. godine zabeležene su 44 velike poplave u svetu. u Banatu. Površina Srbije koja je ugrožena poplavama od 100-godišnjih voda iznosi 1. aprila 2005. Na teritoriji opštine Bujanovac to su lokacije Bratoselce i Borovac. Rumuniji i Srbiji. Pripremljen je nacrt Zakona o nejonizujućem zračenju. 5 klizišta i 3 velika šumska požara. 3.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Reka Tamiš probila je branu u Rumuniji.45 miliona ha nalazi u Vojvodini. uključujući i 512 većih naselja. WHO.5. 260 naselja. Prirodne katastrofe Poplave Poplave nastavljaju da budu uobičajena prirodna katastrofa širom sveta. Predviđeni su razvijanje programa upravljanja radioaktivnim otpadom. na teritoriji opštine Preševo lokacija Reljan. Poplave su nastale topljenjem snega i obilnim kišama u regionu Karpata. aprila 2000. godine. Reke Tisa i Tamiš poznate su po ekstremnim obilnim poplavama u Mađarskoj.57 miliona ha. godine i uspostavljanje monitoringa i procena uticaja osiromašenog urana na životnu sredinu opština Bujanovac. 4. Očekuje se da sanacija lokacije Reljan bude završena do kraja 2006. 3. 515 industrija. godine desile su se velike poplave. Prema podacima UN.11. I reka Brzava je probila branu u Rumu116 . Preševo i Vranje.840 km puteva i oko 150 km železničkih pruga.000 km puteva i 680 km železničkih pruga. godine. u poređenju sa 20 zemljotresa. Kontrola izvora nejonizujućih zračenja nije organizovana. 6–8 km uzvodno od granice. U Vojvodini je to oko 1 milion ha poljoprivrednog zemljišta. U Srbiji. Završena je sanacija kontaminiranog zemljišta od osiromašenog urana na lokaciji Pljačkovica kod Vranja. sprovođenje kompletne dekontaminacije zemljišta kontaminiranog osiromašenim uranom do 2008. IRPA/INRI. godine. i 2002. što znatno otežava rešavanje problema koji se pojavljuju poslednjih godina. 16 tajfuna/ciklona/orkana. Oko 80% površine ugrožene poplavama čini poljoprivredno zemljište. Prethodne poplave zabeležene su februara 1999. kao i na lokacijama Bratoselce i Borovac kod Bujanovca. Oblast nejonizujućeg zračenja u Srbiji nije bila zakonski regulisana. prvenstveno vezanih za postavljanje i korišćenje baznih stanica mobilne telefonije. Poplave koje su se desile aprila 2000. a merenja se vrše samo po zahtevima zainteresovanih pravnih i fizičkih lica. 2002. a na teritoriji opštine Vranje lokacija Pljačkovica. od čega se 1. Trenutno se u praksi primenjuju postojeći međunarodni i nacionalni standardi (CENELEC.

godine.550 km su izgrađeni oko svih glavnih reka i njihovih glavnih pritoka. više od 200 kuća je uništeno.000 hektara pod pšenicom. Dunav je bio zatvoren za plovidbu skoro mesec dana. poplave su zadesile Leskovac.6 miliona evra. Porečje i Vučje. Titel. Aprila 2006. Reka Tisa je tada dostigla novi rekordni nivo od 906 cm. Nasipi za zaštitu od poplava u ukupnoj dužini od oko 3. U oblasti Kruševca poplavljeno je 27 naseljenih mesta. Poplavljeno je 3.3. Naneta šteta procenjena je na 12. ne zahteva dodatnu visinu.000 kuća. nasipi i ustave duž mreže sistema DTD osnova su za kontrolu poplava u Vojvodini. kao i 2. plaveći zemlju i presecajući puteve. Slabe tačke su blizu gradova Kikinda. plaveći nizvodne branjene oblasti u Srbiji. Poplave su uzrokovane obilnim kišama u Srbiji i Rumuniji. Ostatak. koji je za 12 cm prevazišao najvišu ikad zabeleženu kotu. Naneta šteta je zahvatila skoro polovinu poljoprivrednog zemljišta u regionu. Sečanj i Zrenjanin u Vojvodini. pošto su Dunav i njegove pritoke dostigli najviši nivo u poslednjih 100 godina. naročito naselje Jaša Tomić i selo Međa. kao i Negotin.420 hektara.000 ljudi raseljeno ili bez domova. Ovaj sistem i manje reke mogu ublažiti poplave koje se pojavljuju na svakih 20 do 100 godina. godine. što je 5% od ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji. ali nije bilo ljudskih žrtava. Mali Iđoš i Nova Crnja i duž reke Karaš (gde ne postoji nasip). evidentirana 82 oštećenja na objektima.000 hektara. Veliko Gradište. Žitište i Plandište. godine pretrpele su opštine Sečanj. Naneta šteta je procenjena na 35.235 ljudi bilo prinuđeno da se evakuiše. Kanali. 117 . Smederevo. Nedostajala je voda za piće. Oko 90% nasipa duž Tise rekonstruisani su za 100-godišnje vode. dok je 3. oštećeno 90 objekata za stanovanje. zahvaćeno poplavama oko 2. gde je višak vode kontrolisan sukcesivnim ispuštanjem u retencione bazene. iako je to bila najveća ikad zabeležena poplava (naneta šteta je procenjena na 20 miliona evra). U mestu Jaša Tomić. kao i mesta blizu Niša i Kruševca na jugu Srbije. Najveće štete od poplava 2005. Poplava koja se desila 2000. Jula 2005. a brodovima je u aprilu naloženo da transportuju manje od jedne trećine prosečne količine robe. Vojska Srbije i dobrovoljci pomagali su lokalnom stanovništvu u izgradnji nasipa. Požarevac i Golubac. Godine 2000. u donjem delu sliva Tise. Bezbednost životne sredine niji i ugrozila opštinu Plandište. a oko 800 poplavljeno. Vrhovi nasipa su bili nadmašeni u Rumuniji. Procenjeno je da je bilo poplavljeno 225.7 miliona evra. sa periodom ponovnog javljanja većim od 100 godina. ostavljajući 11. U području Leskovca uništeno je oko 25. a delimično je porušen most na putu Vučje–Žabljane. godine prevazišla je po intenzitetu poplavu iz 1999. poplave su zahvatile opštine Žabalj. evidentirana 23 oštećenja na putnim pravcima. kukuruzom i povrćem.500 domaćinstava. reka Tamiš je probila branu u Rumuniji i dostigla svoj najviši nivo u istoriji. Slabe tačke duž glavne odbrambene linije predstavljaju betonski prelazi i zapušteni rečni kanali.

067 naselja koja su poplavljena. U opštini Novi Pazar je poplavljeno 300 kuća. U opštini Koceljeva se pojavilo 95 klizišta. Poplave u drugim opštinama najviše su oštetile poljoprivredno zemljište. Ministarstvo odbrane je. godine na teritoriji nekoliko opština u Srbiji.082 kuće u pet sela. godine u opštini Mionica. Oko 130 kuća je oštećeno. štabovi civilne zaštite angažovali su 134 operativne ekipe sa 669 članova. Podzemne vode su poplavile oko 20 kuća. gde su oštećene 1. Tako je u 81 opštini u kojoj je došlo do ugrožavanja stanovništva angažovano 96 štabova civilne zaštite sa ukupno 626 članova. Najugroženija je bila opština Sečanj. U opštini Prijepolje je oko 70 kuća poplavljeno usled podizanja nivoa podzemnih voda i topljenja snega. Klizišta su se pojavila i u opštini Osečina.000 klizišta. godini procenjena je na 25 miliona evra. godini finansirani su slični radovi na značajnom broju lokacija. što je značajno uticalo na zasejane useve. Pored toga. koji rukovode akcijama zaštite i spasavanja na teritoriji okruga. evakuisale gotovo 360 ljudi iz ukupno 1. Stanje uzbune je bilo proglašeno u opštinama Trstenik i Lučane. Isti problem se javio u Banatu. godine i reka Jadar (u zapadnoj Srbiji) dostigla je svoj maksimum. U 2003. Na teritoriji opštine Aranđelovac evidentirano je 100 klizišta. u saradnji sa organima lokalne uprave. Krajem marta 2006.296. dogodio se zemljotres. godine u području Banata aktuelizovale su potrebe za većim ulaganjima u održavanje postojećeg sistema za odbranu od poplava. godini finansirani su radovi na rekonstrukciji i sanaciji objekata za odbranu od poplava na 13 reka. a 6 potpuno uništeno. I u 2004. od kojih 5 većih razmera. da zaustavi proizvodnju električne energije. Poplave koje su se desile 2005. 118 . odmah nakon izlivanja reka i pojave klizišta na području Srbije. a evakuisano je više od 200 stanovnika. Najteža situacija je bila u selu Bogdanje. Te ekipe su.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. inače poznatoj po seizmičkoj aktivnosti. odnosno opštine za koju su formirani. Poplave su prisilile HE Đerdap II. angažovala svoje stručne kapacitete kako bi pomogla ugroženom stanovništvu i ubrzala proces sanacije nastale štete. odnosno ugrožena pojavom više od 2. a lokalni putevi su bili oštećeni na više od 60 mesta. pa je ukupan broj angažovanih pripadnika civilne zaštite na terenu bio 1. Šteta od klizišta u 2006. pri čemu je 67 kuća oštećeno. usled velikih poplava i višegodišnje nekontrolisane seče šuma. na granici sa Rumunijom. ugroženo je bilo 87 hektara obradive površine. Klizišta Aprila 2006. a tri mosta su bila oštećena. Aprila 2006. opština Trstenik. U opštini Ljig se pojavilo 150 klizišta. čime je bila ugrožena opština Loznica. pre svega brana i retenzija. pojavila su se klizišta. Zemljotresi Srbija spada u seizmički aktivna područja.

35% odnosno 0. Pored bakra.12. plati119 . „Agrohem“ (Novi Sad). niska je energetska efikasnost. Ozbiljnija oštećenja nisu zabeležena. železara „US Steel“ (Smederevo).12. Bezbednost životne sredine jačine 4.1. kroz relativno pomeranje ka industrijama koje manje intenzivno koriste resurse. Nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zagađenja opšti je problem. Industrijska postrojenja u Srbiji su generalno u lošem tehničkom stanju.2. koji se eksploatiše na površinskim kopovima Kolubare i Kostolca. 3. Fabrika kreča (Jelen Do) i „Toza Marković“ (Kikinda). zlato. Fabrike papira „Matroz“ (Sremska Mitrovica) i „Božo Tomić“ (Čačak) itd. Većina industrija nema obezbeđeno skladište za privremeno čuvanje opasnog otpada. godine desila se serija manjih zemljotresa sa epicentrom na planini Jadovnik. RTB (Bor). kao i usvajanjem čistih tehnologija i postepenim poboljšanjem u sprovođenju propisa za životnu sredinu. prema Predlogu Nacionalnog programa zaštite životne sredine: Petrohemija (Pančevo). „Šamot“ (Aranđelovac).8 stepena Rihterove skale. Industrija vatrostalnih materijala i elektrotermičkih proizvoda „Magnohrom“ (Kraljevo). Zastarele su tehnologije. Najintenzivnija rudarska aktivnost se odnosi na lignit. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima Zavoda za seizmologiju Srbije. Industrija Procesi industrijalizacije i ekonomskog razvoja mogu doneti poboljšanja u efikasnom korišćenju resursâ. Industrije koje izazivaju najznačajnija zagađenja vazduha uključuju.3. Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost životne sredine 3. slaba tehnološka disciplina i visok nivo stvaranja otpada. 3. Rudarstvo U Srbiji se eksploatiše više vrsta mineralnih sirovina. godine sa epicentrom u Sjenici. IHP (Prahovo). S tim u vezi. Prosečan sadržaj bakra u površinskim kopovima i podzemnim rudnicima dostiže 0. vade se srebro. neracionalno korišćenje sirovina. Intenzivno vađenje bakra je koncentrisano u području Borskog okruga.7%. FSK (Elemir). 2003.12. skoro 90% industrijskih otpadnih voda ispušta se bez prethodnog tretmana. „Zorka“ (Šabac). a 2004. Azotara (Pančevo). Industrijski pogoni najčešće predstavljaju velike i lako prepoznatljive tačkaste izvore zagađenja. epicentar zemljotresa je bio u oblasti planine Maljena.

kvarc. ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. U više navrata došlo je do značajnog zagađenja vodotokâ i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja flotacijske jalovine. pored iscrpljivanja neobnovljivih resursa i zagađenja vode. vatrostalne i keramičke gline. antimon. u većini slučajeva.000 ha. Srbija raspolaže značajnom sirovinskom bazom metaličnih mineralnih sirovina (bakar. Pošumljavanjem je rekultivisano oko 1. na i paladijum. voćnjaci i rasadnici. dolomit. iz ekonomskih razloga. molibden. fluoriti. nikl i kobalt. Veliki prostori prekriveni su jalovinom. a preostale rekultivisane površine su njive. zlato i drugi metali). ako sadrže veće količine peska ili drugih rastresitih materijala. Preostale ekonomske rezerve su znatne. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodišnjom masovnom eksploatacijom. koje obuhvataju značajna bilansna i potencijalna ležišta obojenih i crnih metala. feldspati. odložena na neodgovarajućoj lokaciji. zeoliti itd).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Posebno značajni zagađivači (naročito kada duvaju jaki vetrovi) mogu da budu odlagališta jalovine.7 milijardi tona jalovine od otkrivke i oko 700 miliona tona flotacijske i separacijske jalovine. barit. kalaj. gips. boksiti. azbest. 120 . Procenjuje se da se na odlagalištima u Srbiji nalazi: između 1. duniti. prirodni gas i drugi energenti) i nemetaličnih mineralnih sirovina (magneziti. dijatomit. Najčešća zagađenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezaštićenih odlagališta jalovine. njihova odlagališta i odlagališta kopova podzemne eksploatacije iznosi oko 12. krečnjak. olova i cinka i bakra. u potpunosti zaustavljen rad na rekultivaciji. vazduha i zemljišta dovela je do značajnog razaranja i degradacije zemljišta. Do najvećeg zagađivanja vazduha kod površinskih kopova uglja dolazi pri otkopavanju. olovo i cink. Najveći deo terena degradiran je površinskom eksploatacijom rude bakra i uglja. energetskih mineralnih sirovina (ugalj. Sledeće rudarske aktivnosti predstavljaju potencijalni prekogranični rizik za životnu sredinu.370 ha.4 i 1. Intenzivna eksploatacija. godine rekultivisano je oko 2. To su rudnici i prerada antimona. Podrinjska i područje istočne Srbije. Ukupna površina koju su do sada zauzeli površinski kopovi. koja je.000 ha. Šumadijska. Najznačajnije metalogenetske oblasti su Kopaonička. gvožđe. otkada je. livade. transportu i pretovaru uglja i jalovine. fosfati. nafta. volastonit. Od svih oštećenih površina do 1991. odnosno rizik za bezbednost životne sredine.

nestabilna flotacijska cinka jalovina niskim sadržajem olova i cinka Majdanpek (RTB) rudnik i Toksični kiseli efluenti. ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe. topionička šljaka i hemikalije Veliki Krivelj (RTB) rudnik Toksični kiseli efluenti. bakarnih legura i odlivaka Rizik Toksični kiseli efluenti. otkrivka. Tenzije sa BiH i drugim zemljama nizvodno Dunavom (Rumunija i Bugarska) Izvor: OSCE. plemenitih i retkih metala. a zatim i Dunava preko reke Save. bakarnih limova. emisija prašine. flotacija i Toksični čvrsti otpad. toksičtopionica antimona ni kiseli efluenti. SO2 i gasovite toksične materije. topionica i rafinacija). 121 . Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska). otkrivka.1. Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska) Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Kriveljske reke. nestabilna flotacijska jalovina Šabac – topljenje i rafinacija Toksični čvrsti otpad. topljenje i rafinacija bakra. Bezbednost životne sredine Tabela 3. emisija prašine i neobezbeđeni rad. otkrivi flotacija bakra ka.3. Tenzije sa Bosnom i Hercegovinom Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko reke Pek. proizvodnja sumporne kiseline. 2004. emisija prašine i neobezbeđeni rad. Timoka i Dunava. Moguće tenzije sa Rumunijom i Bugarskom Prekogranično zagađenje zemalja nizvodno Dunavom preko reke Save. topionička šljaka i hemikalije Potencijalne prekogranične posledice Prekogranično zagađenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Bora (Borska reka). flotacija. Prekogranično zagađenje vazduha Krupanj – Veliki Majdan. Potencijalni prekogranični rizici za bezbednost životne sredine Naziv lokacije Bor (RTB) (rudnik. otkrivflotacija bakra ka. otkrivrudnik i flotacija olova i ka. nestabilna flotacijska jalovina i topionička šljaka i hemikalije Prekogranično zagađenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine. eksploatacija rude bakra. emisija prašine i neobezbeđeni rad. Zajača – rudnik. Kriveljske reke i Dunava. UNEP. Timoka. nestabilna flotacijska jalovina. a zatim Dunava.12. tokelektrolitičkog cinka sični kiseli efluenti. SO2 i gasovite toksične materije. Moguće tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska). Toksični i kiseli efluenti. SO2 i gasovite toksične materije. emisija prašine i neobezbeđeni rad. koncentrovanje. nestabilna flotacijska jalovina Prekogranično zagađenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine (granica BiH i Srbije). emisija prašine i neobezbeđeni rad. toksični čvrsti otpad.

Obzirom na starost postrojenja u nekim termoelektranama. prenosu i distribuciji električne energije.12.68 0. Svako zanemarivanje ekoloških aspekata. 8. 3. Struktura domaće proizvodnje primarne energije u periodu 2002–2004. Zagađivanje životne sredine može se javiti praktično u svim delatnostima u okviru elektroprivrede: u proizvodnji uglja. 2002.01 6. geotermalna. a posebno prerade i transporta nafte i njenih derivata.24 0.00 2004. pri sagorevanju nastaju velike količine pepela (300–500 g/kWh). 8. Ukupna površina zemljišta pod deponijama obuhvata 1.67 0. Uzimajući u obzir kvalitet uglja.87 0. godine (Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja).84 5.3. kao i u proizvodnji. vetar) 7. azotni oksidi (NOx) i čestice prašine. U emisiji dimnih gasova. a da kasnije posledice i štete zahtevaju znatno veća sredstva. po okolinu su najopasniji sumpor-dioksid (SO2).93 0.98 0.34 0. pa se procenjuje da na deponijama termoelektrana u Srbiji ima 180 miliona tona pepela i šljake. može da dovede do trajnog ugrožavanja životne sredine i zdravlja stanovništva.2. Sunčeva energija. Tabela 3.650 MW – i „Nikola Tesla B“ – 1.21 6. Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskih izvora. ugljen-dioksid (CO2). potrebno je doneti program usaglašavanja sa zakonskim zahtevima do 2015. koji nastaju u radu energetskih objekata. Proizvodnja primarne energije (M ten) Ugalj Nafta Gas Hidropotencijal Ostalo (biomasa. počev od istraživanja. zatim u sektoru nafte i gasa. godine treba izvršiti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih uređaja punjenih uljima koja sadrže PCB. ugljen-monoksid (CO).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. nijednoj zemlji nije dopušteno zanemarivanje ekoloških efekata uticajnih na održivi razvoj šire međunarodne zajednice.00 Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike 122 .00 2003.240 MW – sagorevaju lignit iz Kolubarskog basena. eventualno zbog privremeno bržeg ekonomskog razvoja.494 ha. Energetika Termoelektrane „Nikola Tesla A“ – 1. Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najveće zagađivače životne sredine. od kojih je trajno rekultivisano 125 ha. odakle potiču i obaveze evropskih zemalja o poštovanju međunarodnih dogovora. eksploatacije.27 0. Sadašnji nivo emisija iz energetskih izvora i objekata višestruko je veći od međunarodnih standarda.18 0.12.67 0.27 0.96 0. Do 2015.

uslovili su značajno pogoršanje ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korišćenja energije u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje u tranziciji tokom iste decenije.88 (kg e. n.25 (kg e. n. uz veliko učešće električne energije za grejanje.3. Ekonomsko stanje u privredi. na 62%. i potrebe razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije./USD). potrebna dalja ulaganja u eneretski sistem radi poboljšanja i modernizacije energetske infrastrukture. 1990.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda nego u razvijenim zemljama ili oko 6 puta više nego u zemljama EU. opalo na 19%./USD). godini. tehnološka zastarelost i amortizovanost energetskih i proizvodnih kapaciteta i struktura raspoloživih energenata. niska energetska efikasnost u industriji./USD) – prema proračunima IEA. Tržište Balkana je ujedinjeno Ugovorom o osnivanju energetske zaje123 . znači da je u Srbiji trošeno oko 3. Trenutno stanje energetske efikasnosti u Srbiji karakterišu: velika potrošnja energije u zgradama. energetski neefikasne i zagađujuće komunalne službe za snabdevanje energijom.67 1996. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. nasleđeni iz prethodne decenije. n. 0. godine. Ministarstvo rudarstva i energetike RS Faktor energetske intenzivnosti u Srbiji iznosio je u 2004. u 2002. 0. 1. Tabela 3. 0. Potrošnja energije po jedinici BDP Godina Potrošnja energije kg e. Bezbednost životne sredine Zbog značajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama industrije Srbije.69 1998. u 1990.87 2004. godini 0. iz 1990. a u razvijenim zemljama oko 0. tehnički istrošene. vlasničke. 0. dok je učešće električne i toplotne energije. finansijski neodrživo poslovanje preduzeća za snabdevanje električnom energijom. nizak stepen korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije. Povećanje energetske efikasnosti radi očuvanja resursâ i smanjenja zagađenja životne sredine posebno je značajno u periodu tranzicije: promene. u 2002. ovaj faktor je u EU–15 u 2001. uz zaostale. izmenjena je i struktura energenata.68 1994.12. pa je tako učešće fosilnih goriva povećano sa 50%.83 2000.3. n. organizacione i proizvodne strukture kod mnogih preduzeća u svim industrijskim granama. 0. zbog cena energije koje ne održavaju stvarne troškove poslovanja.16 (kg e.63 * kilograma ekvivalentne nafte Izvor osnovnih podataka.*/$ BDP 1994. godini. godini iznosila 40%. na osnovu kojih je obračunata efikasnost korišćenja energije. Uvozna zavisnost je u 2004. energetski intenzivne proizvodne tehnologije. godini iznosio 0. sa 25%.35 2002.59 1992. čini Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. 0. 0.

nemoguće je. zbog visine dimnjaka. sve količine pepela držati u vlažnom stanju. odnos između drumskog i železničkog transporta se u periodu 1995–1998. Saobraćaj Udeo drumskog teretnog transporta relativno je nizak u Srbiji i iznosio je u 2003. U odnosu na ukupni prevoz u Srbiji.6% od ukupnog (drumskog. Prema dostupnim podacima. U strukturi teretnog prevoza. koje imaju veće korišćenje železničkih pruga. a za druge je to normalna pojava koja u zimskom periodu ima i drugih uticaja na puteve. taloži na većim rastojanjima od izvora. zakonodavstva životne sredine (Direktiva EU 85/337/EEC sa odgovarajućim dopunama. 124 . Slovačke.5%). godini. dok je u EU iznosio preko 70% početkom devedesetih i 79. Poljske i Slovenije (raspon 59–65. takva odlagališta ukupno zauzimaju površinu od 1. Udeo koji je blizak Srbiji registrovan je kod Mađarske. i Češke Republike (74. dok je ovo učešće najmanje kod baltičkih država. razvodna postrojenja i drugo. 1999/32/EC sa odgovarajućom dopunom. železničkog i rečnog) transporta. Ugovorom se naglašavaju potreba i rokovi za implementaciju odgovarajućeg energetskog zakonodavstva (Direktive EU 2003/54/EC i 2003/55/EC i Uredba 1288/2003). a time i izazvati manje raznošenje u okolinu.12. međunarodni drumski prevoz ima tendenciju povećanja. dok druge imaju rashladne kule (tornjeve). Cementara „Holcim“ u Popovcu počela je korišćenje alternativnih goriva kao zamenu za fosilna goriva. s obzirom na činjenicu da je to jedini vid saobraćaja. imaju i drugih negativnih posledica (biljni svet). Iako sve termoelektrane imaju hidraulički transport pepela. Kod prvih je u periodima nižeg vodostaja reka ugrožena flora i fauna reke. U 2004. pored štete za zemljište. Prisutna je i pojava „kiselih kiša“. koje. Kao primer neodrživog korišćenja resursâ može se navesti leteći pepeo. 3. Dešava se da su deponije pepela.800 hektara. i sa nedovoljnim stepenom efikasnosti elektrofiltara. Kroz rad regionalnih institucija koje će se obrazovati na osnovu Ugovora o osnivanju energetske zajednice utvrdiće se i lista standarda relevantnih normativnih tela koje Srbija i zemlje regiona moraju da implementiraju. jer temperatura vode u reci prelazi dozvoljene vrednosti. Od novih zemalja članica EU udeo drumskog teretnog transporta najveći je na Malti i Kipru (100%). veći zagađivači nego dimnjaci.3%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godini 63. koji nastaje prilikom sagorevanja lignita u termoelektranama. U sadašnjoj situaciji sva količina letećeg pepela (nusproizvoda sagorevanja uglja) odlaže se na pepelišta u blizini termoelektrana. 2001/80/EC i stav 2 člana 4 Direktive 79/409/EEC) itd. dnice jugoistočne Evrope. Kod termoelektrana izgrađenih u blizini reka.4. jer pepeo iz dimnjaka se. godini iznosio je 66. iz brojnih razloga. izgrađeni su protočni sistemi hlađenja. Zagađenje zemljišta je takođe prisutno od uticaja deponija pepela u većoj meri.4%). sa dovoljnim količinama vode. u određenim vremenskim periodima.7% u 2003.

U periodu 2000–2004. Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobađanja SO2. koja je u kriznim godinama. ovaj odnos se menjao u korist železničkog saobraćaja. U istom periodu oživljava i rečni saobraćaj.3. obavljajući obavezu javnog prevoza. koji su dalje 125 . Imisiona koncentracija azotovih oksida i ugljen-monoksida redovno prelazi dozvoljeni nivo u Beogradu (posebno u centru grada).2%). u odnosu na 2000. O3. Bezbednost životne sredine menjao u korist železnice. Međutim. – 0. Nema sumnje da ovi procesi doprinose značajnom povećanju poljoprivredne proizvodnje i smanjenju siromaštva na selu.1 kg/ha). posebno u većim gradovima. kao i prodaja herbicida (rast za 10. intenzivna poljoprivreda u odnosu na potrošnju resursa stvorila je brojne probleme u životnoj sredini. Zagađenje vazduha usled saobraćaja povećano je tokom poslednjih pet godina.12.6% i 2003/2002. Stanje voznog parka u Srbiji nezadovoljavajuće je.2%.8%). 3. Srbija je imala više od 1. beležila je porast (2000/1999. Potrošnja NPK (azot. za 5. čije je učešće u 2004. CO.05 kg/ha). pesticida i vode za navodnjavanje.4% i 2001/2000. čije je učešće u 1998. sa ciljem da se promoviše racionalna upotreba resursâ i smanje štetna zagađenja životne sredine. Smatra se da su drumska vozila jedan od glavnih zagađivača vazduha u Srbiji. pored pozitivnih. NOx.5. Poljoprivreda Poljoprivreda ima. fosfor i kalijum) veštačkih đubriva u Srbiji u periodu 2000–2001. Godine 2004. U teretnom transportu prisutna je tendencija smanjenja obima unutrašnjeg prevoza i povećanje obima međunarodnog prevoza. U poljoprivrednom sektoru povećanje proizvodnje i povećanje prinosa vodi intenzivnom korišćenju đubriva. Prodaja ostalih pesticida u 2001.8% u 2004.0%). iznosilo 17. za 2. za 22. Ukupna prodaja pesticida (u poljoprivredi i drugim aktivnostima) beleži najveći porast u 2001. Međutim.900. dok se u narednim godinama ova potošnja smanjuje (2003.000 registrovanih putničkih vozila i taj broj se rapidno povećava. u železničkom prevozu zabeleženo je izrazito povećanje obima tranzita. i značajan negativan uticaj na okolinu. Neophodno bi bilo da Srbija u svoje zakonodavstvo ugradi deo regulative EU i uvede značajne ekonomske mehanizme i instrumente za regulisanje proizvodne i tržišne operativnosti. dodatno istrošila svoje kapacitete. godinu beleži rast za 46. iznosilo 31.5 puta. U periodu 2000–2004.9% u strukturi prevoza robe. zbog uvoza velikog broja polovnih automobila.3%. zavisno od stepena intenziteta poljoprivredne proizvodnje.2%) i insekticida (za 5. dok je u naredne dve godine došlo do značajnog pada (2002/2001. Zagađenje sumporom i olovom je u Srbiji posebno problematično zbog lošeg kvaliteta goriva (visokosumporni dizel i olovni benzin). čestica i olova u atmosferu. za 31. drumski saobraćaj i dalje ima dominantnu ulogu na transportnom tržištu sa udelom u prevozu robe od 57. godini (0. za 4. U istom periodu rečni saobraćaj je stagnirao (11%).

Društveno odgovorno poslovanje se ne odnosi samo na zaštitu životne sredine i donacije lokalnoj zajednici.13. doprinos razvoju privrede zemlje. Na primer. Farme svinja i goveda nemaju prečišćavanje otpadnih voda što zagađuje rečne tokove u koje se otpadne vode ispuštaju. a prekomerno korišćenje površinskih voda za navodnjavanje rezultuje iscrpljivanjem. 3. U Srbiji su 43 preduzeća dobila certifikat ISO 14000.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.13. što podrazumeva internalizaciju ekološke i socijalne odgovornosti u osnovnu poslovnu strategiju na način koji omogućava ostvarenje trajne koristi za sadašnje i buduće generacije. sponzorstva).1. kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama. intenzivno korišćenje đubriva i pesticida doprinosi zagađenju voda. Prednost uvođenja ove serije standarda može se videti u ostvarenim uštedama kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije. zaštita zdravlja i bezbednosti radnika. ili. Društveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti životne sredine Društveno odgovorno poslovanje znači održivost preduzeća. 126 . transparentna komunikacija sa potrošačima. fer odnos prema zaposlenima. U praksi ove odredbe još uvek nisu implementirane. EMAS) treba široko promovisati kao dobrovoljnu meru. obezbeđenje stabilnih poslova. 3. posredno. imali negativan efekt na poljoprivrednu produktivnost. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14000. Ono obuhvata više elemenata: sigurnost da se ne koristi dečji rad. zaštita životne sredine. Treba podsticati firme da primenjuju sistem upravljanja zaštitom životne sredine i uspostaviti registar certifikovanih organizacija. čl. prekomerna eksploatacija resursâ pitke vode doprinosi isušivanju akvifera. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine Zakonom o zaštiti životne sredine definisani su svi zahtevi za uspostavljanje i sprovođenje sistema EMAS u skladu sa EU. Društveno odgovorno poslovanje povećava bezbednost životne sredine. 44–50. opšta etika poslovanja. filantropske aktivnosti (donacije. kroz smanjenje mogućih izdataka po principu „zagađivač plaća“. poslovanje prema zakonu.

proizvodnje i potrošnje proizvoda manje štetnih za životnu sredinu. od ekstrakcije sirovina do konačnog odlaganja proizvoda. korišćenjem pojedinih sirovina i. 127 . Dodela znaka zaštite životne sredine ustanovljena je radi podsticanja razvoja novih. U pripremi je Nacionalna strategija čistije proizvodnje. Bezbednost životne sredine Poteškoće u primeni sistema upravljanja zaštitom životne sredine (što pogađa uglavnom zemlje u tranziciji) odnose na: nizak stepen svesti i kapaciteta za uvođenje i primenu ovog instrumenta. zagađenja podzemnih voda štetnim sastojcima otpada). niskootpadnih tehnologija.3. Jedan od ciljeva dodele znaka zaštite životne sredine jeste zainteresovati proizvođače da proizvode bolje i manje zagađuju. Znak se može dodeliti samo proizvodima koji imaju bolje osobine od propisanih. nespremnost rukovodstava organizacija da usvoje inovativne pristupe i uvedu nove načine upravljanja. Čistija proizvodnja Jedan od dugoročnih ciljeva Nacionalnog programa zaštite životne sredine predstavlja uvođenje čistije proizvodnje i sistema upravljanja zaštitom životne sredine u industrijska postrojenja.13.2. životnog ciklusa proizvoda: od proizvodnje (npr.13. bacanjem ambalaže i ostataka iskorišćenih proizvoda) do odlaganja posle upotrebe (npr. smanjenja zagađenja životne sredine i racionalnijeg upravljanja sirovinama i energijom. Čistija proizvodnja obuhvata očuvanje i recikliranje sirovina i energije. upotrebe (npr. Ekološki znak Svaki proizvod ima više ili manje nepovoljan uticaj na životnu sredinu. 3. zdravlje i bezbednost u celom životnom ciklusu proizvoda. eliminaciju toksičnih i opasnih sirovina. Što se tiče usluga. postojeći visok nivo oporezivanja i loše finansijsko stanje mnogih privrednih preduzeća otežavaju porast ulaganja u zaštitu životne sredine. Ulaganja privrede u smanjenje zagađenja i čistije tehnologije nedovoljna su. sa tim u vezi. Nepostojanje podsticajnih mera za smanjenje zagađenja. čistija proizvodnja se fokusira na smanjenje uticaja na životnu sredinu. prevoza do prodavaca i potrošača (npr. 3. Što se tiče proizvoda. za koju je nadležno Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu životne sredine. nepostojanje zakonodavstva i politike koji podržavaju primenu sistema upravljanja zaštitom životne sredine. upotrebom goriva). emisijom otpadnih gasova i vode). nedostatak inicijalnih finansijskih sredstava. čistija proiz+vodnja omogućava integrisanje pitanja životne sredine u projektovanje i pružanje usluga. i smanjenje količine i toksičnosti svih emisija i otpada pre nego što izađu iz procesa. što se prepoznaje u svim fazama tzv.3.

3. Javna svest Nizak nivo svesti građana o životnoj sredini i odsustvo ekološkog ponašanja posledica su nedovoljne informisanosti.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neracionalnom korišćenju prirodnih bogatstava. kao i o zaštitnim merama koje je potrebno preduzeti. Na sporo razvijanje svesti o životnoj sredini uticali su sledeći faktori: nepostojanje strateškog pristupa obrazovanju za zaštitu životne sredine. ali i niskog životnog standarda protekle decenije. tretmana otpadnih voda i bezbednog odlaganja komunalnog i opasnog otpada. Podzakonski akt je u pripremi. kao značajan segment neformalnog obrazovanja stanovništva o bezbednosti životne sredine. zbog proizvodnje energije. Dodela i oduzimanje ekološkog znaka za proizvode. nepoverenje i nedovoljno učešće javnosti u procesima odlučivanja. sa nedostatkom tačnih informacija. U Srbiji još nije implementiran program dodele ekološkog znaka. nerešenom pitanju odlaganja svih vrsta otpada i drugim posledicama. već su aktivnosti periodične i pojedinačne. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema životnoj sredini. što zajedno utiče na ekonomski razvoj i javno zdravlje. zagađenje površinskih i podzemnih voda. 3. Zaključci i preporuke Pritisci na bezbednost životne sredine uključuju: odsustvo politike zaštite životne sredine i nedostatak finansijskih sredstava za održavanje zastarele industrije. procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu generalno je regulisana članom 53.14.15. 128 . Informisanje. što je utvrđeno u Zakonu o zaštiti životne sredine. poljoprivredne proizvodnje i nepropisnog odlaganja otpada. Uzroci tome su nedovoljno znanje i informisanost o problematici životne sredine. nedovoljna dostupnost informacija. Ovakva situacija vodi sve većem narušavanju životne sredine. ugrožavanju zaštićenih prirodnih dobara. Suštinski je neophodno da javnost ima informacije o stepenu ugroženosti životne sredine i konačno uticaju ugrožene životne sredine na zdravlje. ograničeni interes medijâ i ograničene mogućnosti za učestvovanje građana u odlučivanju o životnoj sredini. Zakona o zaštiti životne sredine. a često i senzacionalističko. Kampanje razvijanja javne svesti potrebne su radi podsticanja stanovništva na brigu o životnoj sredini i njenoj bezbednosti. parcijalno je i neplansko. raspoloživost i distribuciju. Na tržište treba uvesti program postavljanja ekološkog znaka na proizvode koji nisu štetni za životnu sredinu. Ne postoje kontinualne kampanje na razvijanju i jačanju svesti.

i njihov međusobni uticaj sa drugim rizicima. kao i na izlaznom profilu Dunava (to će omogućiti blagovremeno otkrivanje zagađujućih materija u vodotocima. realizacija infrastrukturnih projekata.3. ojačati prekograničnu saradnju kroz implementaciju projekata na lokalnom nivou. i to primarno za tretman i odlaganje komunalnog i opasnog otpada. ratifikacija i implementacija konvencija od značaja za Srbiju. klizišta i zemljotresi). U narednom periodu potrebno je intenzivirati angažovanje na sledećim zadacima: harmonizacija zakonâ iz oblasti životne sredine sa propisima EU. dalje razvijati saradnju sa susednim zemljama na implementaciji potpisanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine. prirodne katastrofe (poplave. uništavanje šuma i erozija neki su od uzroka siromaštva. iscrpljivanje prirodnih resursa. isušivanjem. realizacija projekta izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava. te će se uz odgovarajući sistem obaveštavanja omogućiti rana najava odnosno izdavanje upozorenja i sprovođenje mera zaštite). neophodno je izraditi mapu područja sa rizikom od poplava. implementacija Nacionalnog programa zaštite životne sredine i niza akcionih planova čije se donošenje očekuje. Save i Tise. neophodno je uspostaviti prekogranični monitoring životne sredine. uključujući i one koje izaziva čovek. često rezultuje migracijom stanovništva. degradacija zemljišta nepravilnim korišćenjem đubriva i pesticida. kao i postrojenja za tretman otpa- 129 . Bezbednost životne sredine zastarele industrijske tehnologije i manjak postrojenja za smanjenje zagađenja negativno utiču na zdravlje ljudi i regionalnu stabilnost prekograničnim zagađenjem vazduha i voda. izgradnja sistema obaveštavanja i rukovođenja u slučaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije. jačanje ministarstva nadležnog za životnu sredinu i Agencije za zaštitu životne sredine. salinacijom i erozijom od vetra. sistem rane najave i informacioni sistem u oblasti životne sredine. poboljšati kapacitete postrojenjâ za upravljanje vodama.

konvencije i ugovore koji višeznačno određuju međunarodne odnose. 5. predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. ali i prednosti razvojnih programa. 6. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU. 2003. 2005.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 2005. 130 Strategija smanjenja siromaštva. a posebno na prekograničnom nivou. kao osnovnim elementima Arhuske konvencije. Jasno je da države ne mogu pojedinačno obezbediti potpunu ekološku bezbednost i da međunarodne organizacije. kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrška tranzicionim procesima. sa druge strane. Postojanje crnih tačaka. 2. 7. ne samo na polju zaštite životne sredine. 3. trgovinsku razmenu. Takođe je važno sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje. . Predlog Nacionalnog programa zaštite životne sredine. 2003. Literatura 1. saobraćaj i obrazovanje. Strategija razvoja poljoprivrede. Strategija razvoja energetike. sa rizikom teških i nekontrolisanih zagađenja na lokalnom. odnosno eksploatacije prirodnih resursa. odnosno mesta potencijalnih ekoloških akcidenata. od onih koji su direktno ugroženi do međunarodnih institucija čija je delatnost obezbeđivanje preduslovâ za bezbednost i saradnju. mora biti učinjen napredak u pristupu informacijama. U tom smislu. U tom poslu potrebno je da budu angažovani svi. Lokalna strategija održivog razvoja. ne raspolažu kapacitetima za uklanjanje ovih opasnosti. već zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj država na više planova (protokol iz Kjota. 2005. procesu donošenja odluka i pravnoj zaštiti u pitanjima životne sredine. Arhuska konvencija itd). izraditi mehanizme zaštite i kontrolisanog korišćenja. 2003. i koji u sebi sadrže elemente održivog razvoja. dnih voda i problema rekonstrukcije saobraćajne infrastrukture u vezi sa problemima životne sredine. kako bi mogla da koristi mehanizme zaštite.16. 4. 8. Strategija održivog razvoja vodoprivrede. 2006. Bilo bi dobro posebnu pažnju usmeriti na međunarodne protokole. Potrebno je unaprediti postojeće instrumente politike koji bi bili prilagođeni i efikasni u slučajevima ekološke pretnje regionalnoj stabilnosti. 2004. neophodno je da Srbija prihvati međunarodne standarde i pristupi međunarodnim ugovorima i konvencijama. 3. instrumenti procene uticaja na životnu sredinu moraju biti dorađeni i usklađeni sa pravilima Evropske unije. Životna sredina je bitan element bezbednosti u regionu. Nacionalna strategija upravljanja otpadom.

. R. 23. U. 2005. Odluka Saveta o principima. 30. Environmental Protection Agency. kakva će biti naša buduća klima. Studija izvodljivosti za otpočinjanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Bezbednost životne sredine 9. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji. Ljudska bezbednost. 2003. T. Akcioni plan Vlade Srbije za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva.S. Nacrt strategije razvoja šumarstva. 28. M. E. Radulović. 2006. 17. Izveštaj o razvoju Srbije 2005. 2003.S. Environmental Security: Strengthening National Security through Environmental Protection. 19. Izveštaj o sprovođenju milenijumskih ciljeva razvoja.. 2006. Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Bosnjakovic. 29. 2005. 2005. 26. 27. Agencija za zaštitu životne sredine. New York. Koliko nam se menja klima. 2002. National Security Studies Quarterly 1998. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Nacrt Strategije ekonomskog razvoja Srbije 2006–2012. prevention and dispute settlement“. 2006. 25. 20. Republički biro za razvoj. Oxford University Press. 18. Demokratska stranka.. 2005. „Environment and Security: Concepts and Definitions“. 14. 4: 63–72. B. 1987. Prvi izveštaj o sprovođenju Strategije smanjenja siromaštva. USA. 11. Izveštaj za 2004. Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno društvo. Popović. 2006. U. 2006. 16. Environmental Protection Agency. godinu. Our Common Future. Washington DC. godinu. Životna sredina i održivi razvoj. 2005.. 24. USA. Zbornik tekstova.3. 22. Globalization and water resources management: the changing value of water. 13. Beograd World Commission on Environment and Development. 10. 2006. Deklaracija UN o Milenijumskim ciljevima.. NVO Environmental ambassadors web site Izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa za 2002.. 2001. „Conflicts between sectoral and transboundary freshwater uses: causes. 131 . Za bolji put Srbije. 21. Jovanović. Izveštaj EU o postignutom napretku Srbije. 1999. Beograd. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Matthew. 2005. 12.. UNDP vodič za dobro upravljanje u oblasti životne sredine. Beograd. 15. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu (2006/56/EC).

34. UNEP. Environment and Security – Transforming risks into cooperation. ENVSEC Projects: Network Development of Local Actors from the Sava River Basin on Water Resource Management. UNEP. UNEP. practices and guidelines for sustainable mining and closure of mines. OSCE. OSCE. 132 . 32. OSCE. ENVSEC Projects: Rapid Environmental Assessment of the Tisza River Basin. ENVSEC Projects: Enhancing Transboundary Biodiversity Management in South Eastern Europe. UNEP. Mining for Closure – policies. OSCE. 2004. UNEP. UNEP. 2004. ENVSEC Projects: Cross-border Environmental Monitoring and Early Warning Systems. 33. 2003. OSCE. 36. 37. The Case of Central Asia and South Eastern Europe. 35.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 2005. UNEP. ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe. 2004. 31.

.17. i dopunjeni. 133 .3.) Broj realizovanih programa zaštite životne sredine Sredstva utrošena za programe zaštite životne sredine (izraženo u evrima) Broj potpisanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine Broj ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine Procent novosagrađenih objekata sa urađenom procenom uticaja na životnu sredinu (u odnosu na ukupan broj novosagrađenih objekata) Stavovi građana o stepenu ugroženosti životne sredine Stavovi građana o adekvatnosti zaštitnih mera vezanih za životnu sredinu Vazduh Emisija CO2 – MT (miliona tona) po glavi stanovnika Emisija NO2 – MT po glavi stanovnika Emisija SO2 – MT po glavi stanovnika Broj dana u godini sa prekoračenom emisijom zagađujućih materija Lokacije mernih mesta sa prekoračenom emisijom zagađujućih materija Broj identifikovanih zagađivača vazduha – katastar zagađivača Broj motornih vozila bez katalizatora Procent domaćinstava koja koriste daljinsko grejanje Procent ostvarene gasifikacije Broj obolelih od respiratornih oboljenja Potrošnja supstancija koje oštećuju ozonski omotač Emisija gasova sa efektom „staklene bašte“ Voda Dostupnost kontrolisane vode za piće (% ukupnog stanovništva) Dostupnost javnog kanalizacionog sistema (% ukupnog stanovništva) Mikrobiološka ispravnost vode za piće. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji 2004. Bezbednost životne sredine 3. higijenu i rekreaciju Indikatori su preuzeti iz publikacije prof. ANEKS: LISTA KORIŠĆENIH INDIKATORA Indikatori bezbednosti životne sredine16 − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − 16 Postojanje pravnih normi u oblasti zaštite životne sredine Adekvatnost propisa koji uređuju oblast zaštite životne sredine Usklađenost propisa koji uređuju oblast zaštite životne sredine u Srbiji sa propisima EU Dostignuti nivo standardizacije – broj preduzeća sa uvedenim standardom EMAS – ISO 14001 Pravne pretpostavke za dostupnost informacija o stanju životne sredine Budžetska izdvajanja države za zaštitu životne sredine (EUR/god. dr Dragane Dulić et al.

t/god. 134 . − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − Potrošnja vode za piće po glavi stanovnika (godišnja/dnevna – u l) Količina tretiranih otpadnih voda (% od ukupne količine) Broj obolelih od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom (npr. Biodiverzitet Procent zaštićenih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroženih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent zaštićenih životinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroženih životinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj Šume Oblasti pod šumama (u milionima ha) Štete od šumskih požara izražene u ha Štete od bespravnih seča izražene u ha Procent deforestacije (obešumljivanja) u odnosu na ukupnu površinu pod šumom Proizvodnja i potrošnja energije 17 Korišćenje obnovljivih izvora energije (%) Intenzitet korišćenja energije Godišnja potrošnja energije po stanovniku17 Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja do 2015. hepatitis B) Zemljište Obradivo zemljište (% od ukupnog zemljišta po glavi stanovnika) Procent obradivog zemljišta zahvaćenog erozijom izazvanom ljudskim aktivnostima Procent obradivog zemljišta zahvaćenog erozijom izazvanom prirodnim procesima Površina zemljišta sa sadržajem štetnih materija u odnosu na celokupno zemljište Godišnja potrošnja mineralnih đubriva (kg) po stanovniku Plavljeno zemljište u odnosu na celokupnu teritoriju Broj stradalih u razornim zemljotresima Zaštićene prirodne oblasti (% od ukupne površine) Otpad Količina generisanog otpada po domaćinstvu izraženog u kg Količina komunalnog otpada koji se organizovano prikuplja Procentualna zastupljenost biohazardnog otpada u ukupnom opasnom otpadu Broj uređenih deponija Količina otpada koji se reciklira u odnosu na ukupan generisan otpad izražena u m3 Količina generisanog opasnog otpada. godine jedan je od milenijumskih ciljeva UN-a.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

demokratičnosti sistema itd). raspostranjenosti HIV-a. Beograd. u skorije vreme se sve češće ističe problematičnost shvatanja obrazovanja kao magične pilule koja može uticati na ekonomski rast i razvoj ili dostizanje ideala mira i socijalne pravde.4. Prethodni izveštaj obuhvatio je sledeće indikatore vaspitno-obrazovnog sistema: obrazovnu koncepciju i strategiju.. bolesti. Kritike preterano kvantitativnog pristupa problemu ostvarenja globalnog cilja obezbeđenja „obrazovanja za sve“. obuhvata učeničke populacije na svim nivoima obrazovanja). pokazatelje efikasne upotrebe resursâ. i značaja viših nivoa obrazovanja za razvoj ljudskog kapitala i društvenu koheziju.18 koji se bazira prvenstveno na obuhvatu dece osnovnim školovanjem. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. broj i kvalitet nastavnog kadra.19 Krupnu zamerku pojednostavljivanju veze između razvoja i obuhvata osnovnim obrazovanjem čini zanemarivanje aspiracija dece i njihovih roditelja. kao i indikatore kvaliteta (npr.1. principe sistema – demokratičnost i pravednost. Nije iznenađujuće što je za tako shvaćenu bezbednost obrazovanje prepoznato kao važan faktor za obezbeđenje ovakve dostojanstvene egzistencije. Postoji ogroman broj istraživanja kojima se konstatuje pozitivna koleracija između godina školovanja i smanjenja siromaštva. obrazovnog postignuća. obrazovnu politiku i normativnu regulativu. Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti Koncept ljudske bezbednosti u centar univerzalne akcije stavlja dostojanstvenu egzistenciju individue bez straha od oskudice. osnovno. Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno društvo. U ovom svetlu posmatranje stanja obrazovanja u Srbiji sa aspekta ljudske bezbednosti obuhvata praćenje u odnosu na indikatore kvantiteta (npr. poboljšanja ishrane i niza drugih pokazatelja kvalitetnijeg življenja. 135 . 2005. Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaćeni prethodnim izveštajem zbog kompleksnosti istraživačkog problema u vezi sa objektivnošću pokazateljâ i dostupnosti podataka.1. podsisteme vaspitno-obrazovnog sistema – predškolsko vaspitanje. obrazovanje odraslih. kriminala itd. dovele su do postavljanja pitanja kvaliteta obrazovanja kao imperativa u skorijim izveštajima. Uvod 4. OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST 4. srednje. nasilja. odnos javnog i privatnog obrazovanja i neformalno obrazovanje. više i visoko obrazovanje. gladi. neželjenih trudnoća.1. 18 19 Education for All Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. S druge strane.

1.2. relevantnosti obrazovanja. što zalazi u domen kvaliteta. tj. indikator osipanja đaka na nivou osnovnog ili srednjeg obrazovanja relevantan je za praćenje broja učenika koji dobiju određeni nivo obrazovanja. U obrazovnoj praksi ona su neraskidivo povezana i ispreplitana. Dakle. tj. da uspostavi polazište za saglédanje stanja na nivou procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta na kojima je globalni imperativ praćenja ostvarenosti milenijumskog cilja „Kvalitetnog obrazovanja za sve“. Ovde odmah treba naglasiti da se pitanja kvantiteta i kvaliteta samo uslovno mogu razdvojiti radi utvrđivanja indikatorâ za ovakvo istraživanje.) obrazovanja treba shvatiti u kontekstu potrebe izbora indikatora za svrhu ovog istraživanja. ali svakako govori mnogo i o kvalitetu obrazovanja. Indikatori i delovi izveštaja Grubo rečeno. utvrđivanjem pravilnosti u društveno-ekonomskom ili kulturnom poreklu učenika koji napuštaju obrazovanje mogu se identifikovati nedostaci sistema da adekvatno odgovori na obrazovne potrebe određenih grupa. Dakle.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 4. da utvrdi pravilnosti. 4.1. ciljevi ovog istraživanja su: da dâ pregled i ocenu stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore sistema postavljene u prethodnom istraživanju.3. uprkos i dalje prisutnom problemu objektivnosti i dostupnosti podaka. U prvom delu biće korišćeni indikatori iz prethodnog izveštaja.2. nove vrednosti i tendencije. dodatni cilj ovog istraživanja je da pokuša uspostaviti polazište za uspostavljanje i dalje istraživanje upravo indikatora procesa. Ciljevi istraživanja Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da dâ pregled trenutnog stanja obrazovanja u Srbiji kao faktora ljudske bezbednosti u odnosu na indikatore uspostavljenje prethodnim izveštajem. Recimo. S obzirom na izuzetnu važnost indikatora vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti. Težište istraživanja je na saglédanju novina u odnosu na pregled stanja u izveštaju iz 2004. Na primer. ovo istraživanje nastojaće da utvrdi koliko obrazovanja dobijaju učenici i studenti u Srbiji i kakvo je to obrazovanje. Prema radnoj definiciji ljudske bezbednosti iz prethodnog izveštaja: „Ljudska bezbednost je postignuta kada i gde individue i zajednice: 136 . podelu drugog poglavlja ovog izveštaja na deo o kvantitetu (II.) i o kvalitetu (II. godine kako bi se utvrdile pravilnosti i kretanje vrednosti u odnosu na indikatore sistema.1.

aktivno participiraju u realizovanju tih opcija. 137 . environmentalnim i socijalnim pravima. procent učenika koji završavaju osnovno. posebno u regionu. Tamo gde postoje međunarodni indikatori za postizanje određenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni će biti korišćeni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje.. Kako se naglasak na kvalitetu obrazovanja u gobalnim razmerama uglavnom sagleda u kontekstu razvoja i smanjenja siromaštva. ovo i biti pokazatelji dostupnosti i pravednosti postojećeg sistema obrazovanja u Srbiji. postignuće učenika na međunarodnim testiranjima. Ovo je. Ovo je često slučaj upravo sa zemljama centralne i istočne Evrope. osipanje. opremljenost. imaju mogućnost i slobodu da upražnjavaju te opcije. Zato će ocena stanja za potrebe ovog istraživanja uzimati u obzir neophodnost saglédanja stanja u odnosu na specifične lokalne prilike. 2002. Paris. Ovo je slučaj i sa Srbijom. kao i u prethodnom izveštaju. broj učenika po nastavniku. na primer. Otuda će.“20 Za oblast obrazovanja ova definicija će za potrebe ovog istraživanja biti prevedena u: pravo na obrazovanje (obrazovna politika. odnosno kvantiteta obrazovanja na svim nivoima. Obrazovanje i bezbednost imaju na raspolaganju opcije koje su neophodne da se okončaju. broj kvalifikovanih nastavnika. slučaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja. dostupnost kadra). godine). postojanje infrastrukture i resursa koji omogućavavaju jednako i pravedno upražnjavanje ovog prava svim građanima (mreže ustanova. normativna regulativa). Kvalitet obrazovanja se u globalnim izveštajima takođe nastoji izraziti merljivim indikatorima. prelaznost). mnogi globalni i lokalni izveštaji ukazuju da metodološki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu značajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. odnos izdvajanja za obrazovanje i postignuća učenika i slični pokazatelji. UNESCO Publishing. str. aktuelno stanje učešća u obrazovnoj aktivnosti na različitim nivoima (obuhvat. 21.21 dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo predstavljaju opadanje u odnosu na period 1990-ih. koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja (većinom među zemljama koje su već postigle ovaj cilj ili su na dobrom putu da ga postignu do 2015. ublaže ili adaptiraju pretnje njihovim ljudskim. postoji niz makrostu20 21 Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. a često i srednje obrazovanje. Međutim. razreda. kao što su: procent učenika koji stignu do 5. EFA Global Monitoring Report 2002: „Is the World on Track?“.4.

ali suštinski važnog aspekta obrazovne aktivnosti. međunarodna testiranja postignuća učenika nepotpuna su merila kvaliteta obrazovanja. 138 . 4 od kojih su na vrhu lestvice postignuća učenika u testiranju PISA (Finska. Iz istog razloga ovo istraživanje će koristiti globalne indikatore. Na osnovu zaključaka koji se tiču procesa obrazovanja biće date sugestije za oblasti budućih istraživanja ovog metodološki izazovnog. motivacije. Zbog metodološke kompleksnosti uporednog istraživanja kvaliteta obrazovanja na svetskom nivou. To su: Globalni izveštaji o praćenju postizanja cilja „obrazovanja za sve“:22 Obrazovanje za sve: Globalni izveštaj za 2005: Imperativ kvaliteta. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. Global Monitoring Reports. Globalni izveštaj „Obrazovanje za sve“ za 2005: Imperativ kvaliteta sadrži rezultate takvih studija za 11 zemalja. istrajnosti i pouzdanosti. Na primer. Pored zakona i konvencija navedenih u prethodnom izveštaju. na primer. jer ne govore ništa o nekognitivnim ishodima i vrednostima koje su značajni ciljevi pojedinačnih sistema obrazovanja. Metodologija Istraživanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izveštaja i dokumenta. ali će vrednosti po ovim indikatorima i njihova relevantnost u oceni kvaliteta biti razmatrani u aktuelnom kontekstu obrazovnog sistema i procesa Srbiji. U trećem delu izveštaja biće dati zaključci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji. Kanada. 4.1. Prvo. Međutim.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ekonomska isplativost obrazovanja u velikoj meri zavisi od naklonosti ekonomskog okruženja.4. posebno su konsultovani izveštaji i dokumenti koji su usvojeni u međuvremenu. iako se znatno razlikuju i po vrednostima globalnih indikatora i po parametrima okruženja.23 Obrazovanje za sve: Globalni izveštaj za 2006: Pismenost za život. sve su češće tzv. dija koje istražujuju vezu između ishoda obrazovanja i ekonomskih kretanja. Dalje. Drugo. Takođe postoje istraživanja čiji rezultati potvrđuju vezu između tržista rada i nekognitivnih veština koje su takođe relevantne za vrednovanje ljudskog kapitala. Neka potvrđuju korelaciju između kognitivnih veština i uspešnosti pojedinaca na tržištu rada. ekonomskog rasta itd. Kuba i Republika Koreja).24 22 23 24 Education for all (EFA). kojima se pitanja kvaliteta nastoje sagledati u odnosu na specifično okruženje pojedinačnih nacionalnih sistema. iako značajno utiče na postignuća učenika u svim sredinama. EFA Global Monitoring Report 2006 – Literacy for Life. društveno-ekonomski status porodica najčešće je izostavljan parametar u globalnim istraživanjima. kao i preporuke za poboljšanje sistema obrazovanja. merenje ovih pokazatelja na svetskom nivou problematično je iz više razloga. „studije slučaja“. visine zarada.

28 nove politike. izveštaji: Strategija Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. Serbia 2005 „The Strength of Diversity“. Vlada Republike Srbije. Srbija 2005: „Snaga raznovrsnosti“. Obrazovanje i bezbednost Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju. 17 May 2006. 58/04. 2006. br.26 novi zakoni (u odnosu na prethodni izveštaj): Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja. i 2001/02. Helsinki. br. ekonomskog i pravnog prostora Srbije“. Human Security Agenda for the Balkans. Nacionalni plan akcije za decu do 2015. za potrebe poređenja sa prethodnom stanjem biće obuhvaćeni podaci iz pet školskih godina od 2001/02.2. reorganizacija i modernizacija sistema obrazovanja u Srbiji treba da doprinese bržem: 25 26 27 28 29 UNDP Human Development Report. Helsinki. a negde i na 2004/05. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjene siromaštva u Srbiji. godinu.4. Izveštaj je u pripremi za štampu i očekuje se da bude objavljen 2007. 4. 76/05. preporuke radne grupe Finskom predsedništvu EU. Najnoviji podaci ovog godišnjaka odnose se na školsku 2005/06. godinu. 17. školsku godinu. Vlada Republike Srbije. 139 . društvenog. a pre svega Statističkog godišnjaka za 2006. Službeni glasnik Republike Srbije. 2005. Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji. Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. Workshop Report. 2005. Fond za otvoreno društvo. političkog. maj 2006.25 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu. do 2005/06. Indikatori kvantiteta Obrazovna strategija i politika Prema Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010.2. Službeni glasnik Republike Srbije.29 Statistički podaci za potrebe ovog istraživanja biće uglavnom uzeti iz biltena i izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Srbije.27 Zakon o visokom obrazovanju. strategije. 2005. Izveštaj „Monitoring procesa evropeizacije.1. Kako su podaci u prethodnom izveštaju za 2002/03. Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. Pregled stanja po indikatorima 4.

integrisanju države u međunarodne tokove.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. revidiranje nastave i školskog programa u osnovnom obrazovanju. razvoju demokratije. Njime su u skladu sa indikatorima milenijumskih ciljeva razvoja definisani sledeći strateški ciljevi obrazovanja u Srbiji: 140 . a do 2010. Iako ovakva sveobuhvatna strategija u Srbiji 2006. pokazali su da je 69% procenata siromašnih u Srbiji bilo sa završenom osnovnom ili nezavršenom srednjom školom. na 4. preusmerenje budžetskih sredstava u opravku objekata u siromašnijim regionima. predviđeno je povećanje na 4% u 2006. godini. posebno Romima i licima s hendikepom. reforma visokog obrazovanja u skladu sa principima Bolonjske deklaracije. ne postoji. kako bi bila usklađena sa potrebama ekonomskog. povećanje uključenosti i učešća marginalizovanih grupa. Ovakvi rezultati su doprineli formulisanju sledećih mera za unapređenje sistema obrazovanja ovim dokumentom: povećanje nacionalnog izdvajanja za obrazovanje: sa 3. donet u februaru 2004. uvođenje devetogodišnjeg obaveznog obrazovanja.5% iz BDP-a (prosek u zemljama OECD-a iznosi 6%). „Kvalitetno obrazovanje za sve“ pozicionirano je u pomenutoj strategiji Ministarstva prosvete i sporta kao osnovni prioritet. ekonomskom oporavku zemlje. dok se među visokoobrazovanima našlo samo 2% siromašnih. Takođe je utvrđeno da je siromaštvo najrasprostranjenije u ruralnim sredinama i među društveno marginalizovanim grupama. obrazovanju je pripalo značajno mesto u nacionalnim strateškim dokumentima. društvenog i tehnološkog razvoja zemlje. Drugi strateški dokument Vlade koji posvećuje značajnu pažnju obrazovanju jeste Nacionalni plan akcije za decu do 2015. Jasno je da je za stvarni doprinos obrazovanja ovako ambicioznim ciljevima neophodno da strategija razvoja obrazovanja bude usvojena na nivou opštosti višem od Ministarstva prosvete i sporta. kao što su Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji i Nacionalni plan akcije za decu. obezbeđenje sistemske mogućnosti sticanja kvalifikacija za odrasle. Rezultati ankete o životnom standardu korišćene prilikom izrade Strategije smanjenja siromaštva 2003. Oba ova dokumenta integrišu milenijumske ciljeve Ujedinjenih nacija koje se Vlada Republike Srbije obavezala da ispuni.8% BDP-a u 2004. reorganizacija srednjeg stručnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede.

br. 2005. Predviđeno je u okviru višeg i visokog obrazovanja obezbeđenje katedara i fakulteta gde će se na jezicima nacionalnih manjina ili dvojezično obrazovati vaspitači. Zakon o osnovama sistema obrazovanja (Sl. Obrazovanje i bezbednost povećanje izdvajanja iz BDP-a na 6% do 2015. osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja. glasnik RS. izgradnja škole po meri deteta (škola kao prijateljski ambijent za dete) – 2004/10. učitelji i nastavnici jezika nacionalnih manjina. godine. osigurati da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i završe srednju školu koja ih osposobljava za dalje školovanje ili zapošljavanje. Visokoškolsko obrazovanje je besplatno za uspešne i nadarene učenike slabijeg imovnog stanja. 83/06. godine. obuhvat sve dece kvalitetnim osnovnim obrazovanjem: upis sve dece. 76/05). a svi građani imaju. list SRJ. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (Sl. a srednje obrazovanje je besplatno. i Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. za sada su usvojeni posebni dokumenti Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog. Ako se izuzme nedovoljna usaglašenost 30 31 32 Službeni glasnik RS. 62/03. obuka nastavnikâ. 11/02). 2005. održanje u sistemu i smanjenje osipanja. poboljšanje kvaliteta osnovnog obrazovanja (programi. povećanje obuhvata dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem sa posebnim merama za obuhvat dece iz neobuhvaćenih grupa. 58/04). br. glasnik RS. Država se obavezala da će stvoriti uslove za obrazovanje na jeziku manjina. pod jednakim uslovima. standardi. pristup visokoškolskom obrazovanju. U pripremi su posebne strategije predškolskog vaspitanja i obrazovanja i strategija obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju.4. br.31 Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. koju je Vlada usvojila u decembru 2006. Zakon o visokom obrazovanju (Sl. postignuća učenikâ). br. Normativna regulativa Pravo svih na obrazovanje pod jednakim uslovima zagarantovano je Ustavom Republike Srbije30 i relevantnim zakonima.) dostupna je i Strategija razvoja obrazovanja odraslih. U vreme finalne redakcije ovog izveštaja (februar 2007. povećanje procenta dece koja završavaju osnovnu školu do 2010. udžbenici.32 U međuvremenu se garantuje dvojezična nastava ili nastava manjinskog jezika s elementima nacionalne istorije i kulture za pripadnike nacionalnih manjina. metode nastave. U skladu sa ovim nacionalnim strateškim pravcima i ciljevima obrazovanja. 141 .

o čemu će biti reči u sledećem poglavlju. leže u nedoslednoj primeni zakona. U ostvarivanju ovog prioriteta ministarstvo se obavezalo da se pridržava principa dostupnosti. ustavne i zakonske odredbe koje regulišu status etničkih. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. ovi principi nisu zadovoljeni u postojećem sistemu obrazovanja u Srbiji. Identifikovani su pokazatelji selektivnosti i isključivanja. Dostupnost kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja nije obezbeđena svim korisnicima na svim nivoima.) nisu raspoloživi sistematski prikupljeni podaci o broju i statusu dece koja su isključena ili diskriminisana u sistemu obrazovanja.33 Pravo lica sa hendikepom na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne potrebe takođe je zagarantovano zakonom. U pregledu stanja obuhvata po nivoima obrazovanja biće evidentan nezadovoljavajući obuhvat dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem. jednakosti (pravednosti) i demokratičnosti. 90. U prethodnom izveštaju je konstatovano da. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“.35 Ni u trenutku pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. pravednost. Ovo ide u prilog tvrdnjama kritičara da u Srbiji postoji loša praksa deklarisanja principa i usvajanja regulativa bez stvarne rešenosti i ozbiljne namere njihovog sprovođenja u praksi. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“. lingvističkih i verskih manjina u obrazovanju ocenjuju se u međunarodnim izveštajima kao primerni mehanizmi priznavanja i zaštite manjina. str.36 Prema ocenama domaćih i stranih stručnjaka. Principi sistema – dostupnost. i izrazito nepovoljan položaj odraslih u pristupu obrazovanju.34 usvojen u Skupštini Republike Srbije u aprilu 2006. i pored adekvatnih zakonskih rešenja. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom. UNDP Human Development Report.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. nekih posebnih zakona.. br. međutim. Službeni glasnik RS. 146. postoje pokazatelji da i dalje ima ozbiljnih poteškoća u ostvarivanju principa dostupnosti. 33 34 35 36 UNDP Human Development Report. 33/06. i preporučeno je uspostavljanje sistema kontinuiranog praćenja ovih pokazatelja kako bi se obezbedilo pravovremeno sistemsko reagovanje u cilju stvarnog obezbeđivanja proklamovanih principa. tj. Teškoće. demokratičnost Već je rečeno da „Kvalitetno obrazovanje za sve“ postavljeno kao osnovni prioritet u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. kao i postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u ustanovu. 142 . kao i u slučaju zakona o zaštiti prava manjina. zabranjuje uskraćivanje prijema deteta s invaliditetom u obrazovno-vaspitnu ustanovu odgovarajućeg nivoa ili isključenje iz ustanove iz razloga vezanih za invalidnost deteta. otvorenosti sistema prema korisnicima i interesnim grupama. pravednosti i demokratičnosti obrazovanja u Srbiji. str.

tj. a posebno doktorskih studija. profesionalizacija kadrova. Ovo je pokazatelj nezadovoljenja sledećeg proklamovanog principa. pravednosti ili jednakosti obrazovnog sistema. Princip demokratičnosti sistema podrazumeva otvorenost prema različitim obrazovnim potrebama korisnika i za saradnju sa interesnim grupama. pa će o njima biti reči u drugom delu izveštaja. očekivanja sredine i diskriminacije. ono se sve češće navodi kao važan faktor društvene uključenosti. Obrazovanje i bezbednost Uprkos relativno visokom procentu obuhvata dece osnovnim i srednjim obrazovanjem. pospešuju kasniji kognitivni i društveni razvoj. EFA Global Monitoring Report 2002: „Is the World on Track?“ 143 . EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. deca sa posebnim obrazovnim potrebama i deca sa sela i iz nerazvijenih područja. tj.“37 U izveštaju UNDP-a iz 2005. Globalni izveštaj o postizanju milenijumskih ciljeva iz 2002. a ne na osnovu obrazovnih stereotipa. Ovde je potrebno još jednom naglasiti da su pitanja kvantiteta. Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Istraživanja korišćena u globalnim izveštajima sugerišu da su rane godine života ključni period za razvoj inteligencije. ličnosti i ponašanja. identifikovane su sledeće grupe posebno uskraćene za ovakvu mogućnost: deca interno raseljenih lica i izbeglica.4. osiguranje kvaliteta i drugi. određene grupe još uvek nemaju pristup obrazovanju koje bi se moglo smatrati kvalitetnim. ali je primetan na nivou poslediplomskih. Postizanje ovih ciljeva moguće je pratiti isključivo kvalitativnim pokazateljima. pristupa obrazovanju neraskidivo povezana sa pitanjem kvaliteta obrazovanja u smislu prilagođenosti posebnim obrazovnim potrebama sve dece. Romi i Vlasi. Rodni disparitet ne postoji u osnovnom i srednjem obrazovanju. Mehanizmi ostvarenja ovog principa jesu decentralizacija. Takođe se naglašava da u ovom periodu roditeljsko vaspitanje i podrška. pre svega roditeljima i socijalnim parametrima. „Pravednost definisana u domenu obrazovanja podrazumeva okruženje u kojem osobe imaju mogućnost izbora u skladu sa svojim razvojnim potencijalima. Posebno se ističu efekti programa ranog obrazovanja i nege za decu iz nepovoljnog društveno-ekonomskog okruženja.38 Iako ne postoje opšteprihvaćeni indikatori za ovaj nivo obrazovanja i vaspitanja. uz organizovanu negu i obrazovanje sa određenim materijalnim resursima i kvalifikovanim osobljem. posebno za decu iz marginalizovanih grupa. 37 38 39 Definicija Evropske komisije.39 zabeležio je izrazit pad ove vrste obrazovanja ‘90-ih godina u zemljama istočne Evrope. citirana u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. sposobnostima i talentima. Zato se u rešavanju problema dostupnosti i pravednosti moraju uzimati u obzir specifičnosti obrazovnih potreba grupa koje su isključene ili ugrožene.

87% 32.69% 32. Moravičkom (612) i Raškom okrugu (603). Mada je obuhvat dece predškolskim obrazovanjem u jedva primetnom porastu (manje od 1% za četiri godine). Može se pretpostaviti da je u porastu broj privatnih predškolskih ustanova. Broj predškolskih ustanova je povećan za 97 do 2005.957 48.183). Kao ključni nedostaci ovog podsistema identifikovani su nedovoljno razvijena i neravnomerno raspoređena mreža ustanova (posebno nedostupnost predškolskoj populaciji u Beogradu i slabije razvijenim regionima centralne Srbije). dece iz ruralnih sredina. Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja) i centralizovanost sistema koja ograničava uticaj roditelja i okruženja.874 78. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem broj ustanova 2002. dece iz neprivilegovanih društvenih grupa.70% 48.840 1. gde 5. 2004. godini planiranih Nacionalnim plan akcije za decu. Zlatiborskom (946). nekih etničkih manjina.441 devojčice devojčice % 78. što čini 53% od ukupnog broja dece koja nisu primljena u centralnoj Srbiji (10. podeljenost ingerencija između tri ministarstva (Ministarstvo prosvete i sporta.256 167.80% * U odnosu na ukupnu populaciju predškolskog uzrasta po popisu iz 2002. ovaj procent je i dalje kritično nizak u odnosu na 80% u 2007.938 162.825 161. zatim u Nišavskom (1.76% 33. ali o tome još uvek ne postoje pouzdani podaci. U prethodnom izveštaju o ljudskoj bezbednosti u Srbiji konstatovano je da je obuhvat predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem od 33% u Srbiji 2002. Dostupnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja i dalje je znatno povoljnija u Vojvodini u odnosu na centralnu Srbiju.078).66% obuhvat predškolslog stanovništva* 32. Na početku 2005/06.776 1. neefikasna raspodela i nepovoljan status kadra u predškolskim ustanovama (čak 35% administrativnog i drugog osoblja). 2003. 1. posebno Roma. školske godine situacija je izrazito nepovoljna na teritoriji Beograda. ali se zbog malih razlika u obuhvatu može pretpostaviti da je i dalje izuzetno nizak obuhvat istih grupacija koje su identifikovane u izveštaju iz 2004.804 1. godine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Ne postoje ni sistematski prikupljeni podaci o specifičnim kategorijama među decom koja nisu obuhvaćena predškolskim obrazovanjem. godine bio najniži u Evropi. 144 .873 korisnici ukupno 162. tj.44% 48.380 dece nije primljeno u predškolske ustanove zbog popunjenog kapaciteta. 2005.861 78.

nepristupačnost terena) Ministarstvo prosvete i sporta vrši procenu i daje saglasnost za organizovanje pripremne vaspitne grupe. U skupštinskoj proceduri od 18.4.66%) 664 (3.33%) 5. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjene siromaštva u Srbiji.80%) 8.16%) 2.65%) 5. 40 41 42 Službeni glasnik RS. godine.71%) Broj zaposlenih u predškolskim ustanovama Ove (2006/07.339 u odnosu na 2002.72%) 640 (3. ukupno 2002.957 18. Poznato je da su privatni vrtići podnosili zahteve za odobrenje izvođenja obaveznog predškolskog programa.69%) 2.83%) 2.83%) 5. uz preporuku da se organizacija pripremnog predškolskog programa prevashodno poveri dečijim vrtićima. 13/04.507 17. 145 .353 (30. 5.41 Broj zaposlenih u predškolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama povećan je za 1.715 (49.840 (15.731 (15. 2006.98%) 9. 2005. str. Nejasno je po kojim su kriterijima takvi zahtevi odbijeni. 2003.40 za čije su sprovođenje zadužene lokalne samouprave. 46.446 (30. Organizacija pripremnog programa predviđena je isključivo u dečjim vrtićima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili u osnovnim školama. Prema nacrtu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju42 broj dece koja se upisuju u pripremnu vaspitnu grupu iznosi 26. Minimalan broj dece za organizovanje vaspitne grupe jeste 5.335 17.) školske godine uvodi se pripremni predškolski program u trajanju od najmanje šest meseci.752 (30. Planirano je da se preusmerenje budžetskih sredstava prema siromašnijim regionima i opštinama realizuje postupno i bude okončano do 2010.674 vaspitni radnici zdravstveni radnici administrativno ostalo osoblje osoblje 645 (3. ali je udeo administrativnog i drugog osoblja u ukupnom broju radnika u predškolskim ustanovama i dalje je nesrazmerno visok u odnosu na broj vaspitnih i zdravstvenih radnika. Jedan od osnovnih kriterijuma čini obezbeđenje „prava na dostupnost i jednake uslove za sticanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja i potrebe za obaveznim predškolskim obrazovanjem i devetogodišnjim obaveznim obrazovanjem“. 17.614 (49. Obrazovanje i bezbednost Usvojena je Odluka o kriterijumima za utvrđivanje mreže vrtića i osnovnih škola.78%) 2.306 (49. 2005. godinu.934 (15.58%) 5. Vlada Republike Srbije. Pohađanje pripremnog programa je zakonska obaveza za decu starosti od pet i po do šest i po godina.70%) 682 (3.345 (30. U specifičnim uslovima (mali broj dece. i pored činjenice da su kapaciteti državnih vrtića nedovoljni za obuhvatanje sve dece ovim programom. br. 2004.797 (15.007 (50. velika razuđenost.82%) 9. privatni vrtići ne mogu da organizuju pripremni program.75%) 8. Dakle.

75% 48. www. odnos između devojčica i dečaka ocenjen je kao paritetan. godinu.80 1.440 667. 2002/03. Obavezno (osnovno) obrazovanje Univerzalno osnovno obrazovanje.un.374 680.543 641. 146 . 2004/05.612 učenice 338. tako i za privatne predškolske ustanove.10 97. podjednako od strane devojčica i dečaka“ jedan je od milenijumskih ciljeva razvoja. razreda i stopa završavanja obaveznog osnovnog školovanja. 2003/04.690 324.69% 48. Problem nedovoljnih kapaciteta državnih ustanova mogao bi biti ublažen uspostavljanjem kriterijuma za odobravanje izvođenja predškolskog programa koji bi važili kako za državne. tj. Prema ovim indikatorima Srbija je u izveštaju iz 2002. 2004/05. stopa odustanka do 5.612 učenice % 48.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.52 99. 2003/04.74 99. školska godina 2001/02.59 Osnovno obrazovanje: obuhvat i osipanje Zaista.94 98. obuhvat u % 98. Opšte osnove predškolskog programa. usvojene su od strane Nacionalnog prosvetnog saveta tek u decembru 2006. Iako je uvođenje obaveznog predškolskog programa predviđeno za školsku 2006/07.119 312.963 321. 696. školska godina učenici/-e ukupno 2001/02.99 97. 2002/03.02 0.39 91.75% 48. godine.87 94. obuhvat od oko 98% smatra se zadovoljavajućim i u razvijenim zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike. nejasno je sa kojim će kapacitetima ovaj obavezni i besplatan pripremni program biti realizovan u okviru predškolskog podsistema obrazovanja i vaspitanja. procent devojčica 43 44 United Nations Millennium Development Goals. Takođe.03 stopa odustanka stopa završavau% nja u % 0.95 0.43 Globalni indikatori koji se koriste za merenje postignuća ovog cilja su najčešće obuhvat osnovnim obrazovanjem. godine44 ocenjena kao zemlja koja je na dobrom putu ili je već postigla ovaj cilj.35 96.54% 48.org/millenniumgoals/ The Millennium Development Goals: „How much is Serbia on Track“. kao i odnos devojčica i dečaka u osnovnom obrazovanju. „univerzalno završavanje osnovnog obrazovanja.96 99.570 659.005 331. S obzirom na to da je obuhvat dece uzrasta 5–7 godina u vrtićima svega 36%.99 96.72% Osnovno obrazovanje: broj učenika/-ca. 2005/06.11 stopa nastavljanja školovanja u % 97. u skladu sa kojima stručni organi ustanove treba da izrade program pripreme za polazak u školu.

U prethodnom izveštaju konstatovano je da je mreža osnovnih škola veoma razvijena. trenutno dostupni podaci nisu pouzdan pokazatelj stanja u realnosti. Iako su retki primeri napuštanja škole pre 5. još uvek ne postoji sistem praćenja upisa i osipanja po posebnim parametrima. čak i preko mere održivosti. a preostalih 50% je školovalo 90% učenika. Prema podacima iz 2002.500 učenika. Od tada su faktori nestabilnosti. Prethodni izveštaj navodi procene od 15% realnog osipanja tokom osmogodišnjeg školovanja i 7% između osnovne i srednje škole. Drugo. godine. godine zakonska obaveza na teritoriji bivše Jugoslavije. kao što je već napomenuto. redovne 3. razreda. 147 .578 specijalne 236 240 249 Broj osnovnih škola osnovne škole za odrasle 17 17 16 Od ukupnog broja osnovnih škola 85% je u centralnoj Srbiji. Poređenjem ukupnog broja upisanih u različite razrede osnovne škole može se pretpostaviti da najveći broj dece koja napuštaju školu to čine oko 5–6. raseljenim licima i decom s hendikepom. 2004/05. pa se ne mogu ni praviti poređenja sa trenutnim stanjem. smanjenja materijalnih izdvajanja i odliva kadra u prethodnoj deceniji ozbiljno uticali na pad kvaliteta obrazovanja. UNICEF. Belgrade. a 15% u Vojvodini. iz više razloga. školska godina 2002/03. Indikatori kvaliteta obrazovanja biće razmatrani u drugom delu ovog poglavlja. zbog velikog broja malih seoskih škola 50% od ukupnog broja škola školovalo je svega 10% od ukupnog broja učenika. ali neravnomerna u odnosu na priliv učenika u pojedinim sredinama.592 3. godine45 naveden je podatak da je čak 85% dece s hendikepom izostavljeno iz sistema obrazovanja. ovakvi globalni indikatori nisu adekvatni za Srbiju. godine situacija u Srbiji nije bitno drugačija. kao i da je procent naročito visok među decom sa sela. 2003/04. Romima. a potpuni obuhvat je postignut 90-ih godina. U ocenama iz 2001. prikazanih u nacionalnoj statistici.589 3. koja je iz prethodnog sistema nasledila postignuća obrazovnog sistema koja se više ne mogu uzimati kao zajamčena.4. razreda. Prvo. Obrazovanje i bezbednost Međutim. Kako je broj učenika u nekim školama bio i do 2. ove škole su radile u dve ili tri smene. Školske 2004/05. postoje procene da je stopa osipanja u osnovnoj školi znatno veća od 1–2%. Na žalost. U odnosu na broj učenika mreža škola je dvostruko gušća u centralnoj 45 Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia. 2001. Osmogodišnje osnovno obrazovanje je od 1958. ovakav plasman Srbije u globalnim ocenama treba uzimati s rezervom.

a za uvođenje informatičko-komunikacionih tehnologija kao nastavnog sredstva nema izgleda u skorije vreme ako se uzmu u obzir tehnička ograničenja i neobučenost nastavnog kadra. a u nekim razredima i do 40 učenika. Oko 90% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta.564 1. 2004/05.050 46.000. Ni danas sve škole u Srbiji nemaju kvalitetnu računarsku opremu.000 računara. U nekim školama i dalje nisu obezbeđeni ni osnovni uslovi za funkcionisanje informatike kao predmeta. 3. Još više zabrinjava činjenica da se integracija infor148 . Za predškolsko i osnovno obrazovanje u 2006. Razvoj u ovoj oblasti još je na poražavajućem nivou. ali je procent još uvek nizak u odnosu na prosek od 6% u zemljama OECD-a. redovne 44.032) u 2004/05. ali je poznato da se u gradskim sredinama ovaj broj penje i do preko 30. Međutim. ukupan broj nastavnika se povećao za 1.543) i odeljenja (31.624 1. godini).569 broj učenika po nastavniku 15 14 14 Broj nastavnika u osnovnim školama Stanje finansiranja obrazovanja je nešto povoljnije u odnosu na 2002/03. U prethodnom izveštaju posebno je naglašena potreba za investiranjem u informatičko-komunikacione tehnologije.600 osnovnih i srednjih škola u Srbiji dobiti 30.000 dinara.9% u 2005.677 specijalne 1.072 45. školska godina 2002/03. godini iznosi 1:14.331. Polovina rashoda predškolskog i osnovnog obrazovanja odlazi na plate zaposlenih. Kako u isto vreme broj učenika konstantno opada. Srbiji (158 učenika po školi) nego u Vojvodini (329 učenika po školi). što čini nešto više od 1% rashoda za predškolsko i osnovno obrazovanje. odnos broja učenika (659. daje prosek od 21–22 učenika po odeljenju.000 dinara. 4% u 2006. godini planirano je ukupno 36. priključak na internet i provajdere. a za školske objekte i opremu predviđeno je 452. odnos broja nastavnika i učenika u 2004/05.669 osnovne škole za odrasle 216 204 223 ukupno 46. Od 2002/03. a broj škola na jednu internet-vezu 31).270 45.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.8% BDP-a u 2004. Izdvajanje iz BDP-a je u porastu (3. što čini oko 47% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. jer značajan broj škola nije imao nijedan kompjuter (broj kompjutera po školi iznosi 0.348.65.900 47. Interesantno je da je u porastu broj specijalnih škola kada se inkluzija dece s hendikepom u redovnan sistem obrazovanja proklamuje kao koncept reformi u obrazovanju dece s hendikepom.407. Nedavno je najavljeno da će iz nacionalnog investicionog plana 1. 2003/04.

Odnos devojčica i dečaka obuhvaćenih srednjim obrazovanjem paritetan je.46 Iako je obuhvat dece srednjoškolskim obrazovanjem u porastu u odnosu na 2001/02. a ne postoji ni neka dugoročnija politika promovisanja upotrebe ovakve tehnologije u obrazovnom procesu.56% Srednje obrazovanje: procent učenica Kao i u vreme pisanja prethodnog izveštaja.985 150. 2003/04. obuhvat od 77% u 2004/05. 21. godinu.556 310. 2002/03. 2003/04.79% 50. Obrazovanje i bezbednost matičko-komunikacione tehnologije u celokupan nastavni proces ni ne nalazi među prioritetima strategije ministarstva prosvete za 2005–2010.4.09 stopa odustanka u % 2. a oko 75% u ostale škole. školskoj godini manji za 8 u odnosu na broj škola u 2003/04. str. 2004/05.763 157.25 2.78% 50. U prošlom izveštaju se navodi da su upravo kapaciteti gimnazija i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola nedovoljni u odnosu na broj učenika koji žele da se u njih upišu.55% 50.708 učenice 159.534 152. pre svega četvorogodišnje i trogodišnje srednje stručne škole.47 3. godinu.09 Srednje obrazovanje: obuhvat i stopa odustanka školska godina 2001/02. 149 .18 62.612 297. glasi: „osigurati da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i završe srednju školu koja ih osposobljava za dalje školovanje ili zapošljavanje“. 2002/03.53 77.44 1. ukupno 314.15 77. Srednje obrazovanje Jedan od strateških ciljeva definisanih Nacionalnim planom akcije za decu do 2015. školskoj godini nezadovoljavajući je u odnosu na postavljenji cilj.508 učenice % 50. 2004/05.235 302. oko 25% srednjoškolaca se upisuje u gimnazije. Iako je ukupan broj srednjih škola u 2004/05. školska godina 2001/02. broj 46 Nacionalni plan akcije za decu do 2015. obuhvat u % 61.

000 dinara.657 30. školska godina 2003/04.144 57.60% 55.543. Više i visoko obrazovanje Uočljiva promena u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji 2005/06.06% 50.162 39.007 42.25% 66.55% 27.093 9. Stanje opremljenosti škola slično je onom u osnovnim školama. a u Beogradu do 31. 1) ukupno 80.ostale ostale % specijalne broj broj ukupno je % nastavnika učenika po nastavniku 532 524 118 138 22% 26% 373 347 70% 66% 41 39 26. 2002/03. godini planirano je ukupno 18.464 36.28% Procent završavanja III i IV stepena Za finansiranje srednjeg obrazovanja u 2006.700 76.92% 50. gimnazija je porastao za 20 škola.54% 72.72% 52. školsku godinu iz prethodnog izveštaja jeste značajan porast broja viših škola i fakulteta.96% 30. daje prosek od 27–28 učenika po odeljenju.450 III stepen % 2/1 IV stepen 3) učenice učenice ukupno % % 3/1 učenice 40. ali odnos broja učenika i odeljenja u 2004/05. a za školske objekte i opremu predviđeno je 319.401 39.298 11 11 Broj srednjih škola i nastavnika Devojčice i dalje u znatno većem procentu završavaju četvorostepene škole nego dečaci. Oko 90% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta.52% 66. Približno 53% rashoda za srednje obrazovanje odlazi na plate zaposlenih.639 57. što znači da devojčice u većem broju upisuju gimnazije i četvorogodišnje stručne škole ili da u manjem broju napuštaju srednje obrazovanje.231 35.143 25.112.99% 53.58% 33.65% 49.433 21.048 9.01% 31. škole gimnazije gimnazi. Procent učenika/ca koji/e su završili/e školska godina 2001/02. u odnosu na podatke za 2002/03.859 27.762 7.306.387 35.914 57. Odnos broja nastavnika i učenika iznosi 1:11.234 79.267 33.607 83.04% 33.531 učenice 2) učenice učenice % ukupno % 50.40% 33.000 dinara. 150 . 2004/05.793 9. 2003/04.04% 58. što čini oko 25% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima.114 56.87% 69. što čini manje od 2% rashoda za srednje obrazovanje.003 26.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.76% 27.19% 30. 2004/05.

medicina.70% 55. 2004/05.85% Upis studenata. zbog visoke stope odustajanja ili produžavanja studiranja. ukupno 135 201 223 243 više škole 52 72 79 125 139 26 25 Broj viših škola i fakulteta Broj privatnih fakulteta i viših škola porastao je u odnosu na 2002/03.628 127. Helsinki. 64%. 2004/05.773) i pravni fakulteti (20. godini od ukupnog broja diplomiranih studenata (22. često dvostruko u odnosu na rok predviđen za diplomiranje.28% 58.95% 58.39% finansirani iz budžeta ukupno 100. školske godine bio je 36%.299 121.271 62. Otvorena su 2 nova privatna univerziteta („Union“ i „Singidunum“) i 1 akademija (Privredna akademija). U Srbiji trenutno postoji 51 privatni fakultet (24 nova) i 32 privatne više škole. Pri tom.939 ženski u % 57.322 203.047).183).70% 55. Broj studenata je takođe u konstantnom porastu.368 229. 2005/06. 17.034 ženski u % 55. U istoj studiji navodi se da je preko 50% studenata u Srbiji diplomiralo na društvenim naukama u odnosu na sve ostale oblasti: prirodne nauke i matematika. Slovenija 64%.161 110. U 2004.905 113.56% 55.373 108.558 107. mašinstvo.765 63. 2003/04. 2003/04. preporuke radne grupe Finskom predsedništvu EU. 197. 2005/06. poljoprivreda i šumarstvo. Francuska 56%). Britanija.288). procent studentkinja Prema podacima iz studije o ljudskoj bezbednosti na Balkanu47 obuhvat visokim obrazovanjem u Srbiji 2001/02. 47 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu. ovo ne odražava stanje diplomiranih studenata u Srbiji. Po broju studenata i dalje se ističu tehnički (29. I dalje je najviši broj fakulteta tehničkih nauka (35) i fakulteta za menadžment (16). što je u odnosu na razvijene zemlje izrazito nizak procent (Finska 88%. godinu. ekonomski (26.580 62.355 broj studenata ženski 109.520 ženski 58. godina ukupno 2002/03.4. finansiranje iz budžeta.03% 57. maj 2006. Obrazovanje i bezbednost fakulteti nauka 75 fakulteti umetnosti 8 godina 2002/03.909 218. 151 .

698.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.534 7.97% 965 1.590 13.737 saradnici 4.43% 58. godine 30. prosečan broj studenata po saradniku na ekonomskim fakultetima iznosi 139.834.226 nastavnika i 338 saradnika u odnosu na 2002/03. 18.366 4. Na plate zaposlenih odlazi oko 50% ukupnih rashoda za visoko obrazovanje. Oko 75% ovih sredstava obezbeđuje se preko republičkog budžeta. a za objekte i opremu predviđeno je 458.53% 345 337 546 ženski ženski u % ukupno ženski ženski% ukupno ženski 200 57. o čemu će biti više reči u delu o kvalitetu visokog obrazovanja. godina 2002/03.000 dinara.101 978 469 48.391 4. Nacionalnim investicionim planom najavljena su investiciona ulaganja na univerzitetu i nabavka modernih nastavnih sredstava.564 11.000 dinara. 2004. vidi se da i dalje preovladava interesovanje za društvene nauke (60% od ukupnog broja upisanih studenata). godinu.511 6.079 19.992 7.69% 60. 152 .653 4. 2005/06. povećao se za 1. Ovo je neprimereno potrebama reforme nastave ex cathedra u interaktivne seminare. na društvenim naukama diplomiralo je 58% studenata (12. nastavnici 6.60% 389 359 394 149 specijalisti magistri doktori nauka ženski u% 38.748 22. Broj poslediplomaca je u porastu u odnosu na prethodni izveštaj. godini planirano je ukupno 16. posebno na fakultetima iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. što čini manje od 3% rashoda za visoko obrazovanje.047 ženski 10. 2003/04. 2003. Prema podacima o upisu za 2005/06. Za finansiranje visokog obrazovanja u 2006. a na pravnim i 156.695). što čini oko 28% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. 2004/05. diplomci god. ovaj odnos je na popularnim fakultetima dosta nepovoljniji.729 broj studenata po nastavniku 30 29 29 30 broj studenata po saradniku 45 47 47 48 Visoko obrazovanje: broj nastavnika i saradnika Iako je prosečan broj studenata po nastavniku 2005/06. a po saradniku 48.344 ženski% ukupno 58. ukupno 2002.491.30% Broj (i procent) ženskih studenata koji su završili diplomske i poslediplomske studije Broj radnika koji se bave nastavnim i naučnim radom na višim školama i fakultetima u 2005/06. Na primer.

Pomak predstavlja činjenica da je usvojena pomenuta Strategija razvoja obrazovanja odraslih. usavršavanja zaposlenih za potrebe posla i prekvalifikacije nezaposlenih.4. U evaluaciji rada centara48 kao glavne pretnje održivosti ovakvih institucija navode se nedostatak zakonske regulative.) može se konstatovati da se materijalna situacija u oblasti obrazovanja odraslih u Srbiji nije promenila. izdavanja certifikata i finansiranja kroz ostvarivanje profita. Obrazovanje i bezbednost Obrazovanje odraslih U prethodnom izveštaju istaknuto je da je obrazovanje odraslih marginalizovano izostankom iz obrazovne politike.edu.pdf 153 . s obzirom na to da neformalno obrazovanje još uvek uopšte nema obeležja podsistema. Moguće je predvideti da će sprovođenje ove strategije naići na mnoge prepreke u aktuelnom administrativnom kontekstu i praksi formalnog obrazovanja koji još uvek ne pružaju dovoljno fleksibilnosti za integraciju ciljeva doživotnog učenja. Broj osnovnih škola za obrazovanje odraslih se smanjuje (vidi tabelu broj osnovnih škola). Posledice ovog nedostatka se vide u efektu koji imaju na izolovane pokušaje uvođenja i adaptiranja postojećih institucija za potrebe doživotnog učenja. Još je neizvesnije na koji će se način urediti neformalno obrazovanje odraslih.yu/Zbirka%20doc/Finaldoc/RTC%20final%20evaluation%2025aug 2005. i krizom institucionalizacije obrazovanja odraslih.2. u okviru programa EU VET pet srednjih stručnih škola transformisano je u regionalne centre za obrazovanje odraslih. prvenstveno u cilju opšteg opismenjavanja i stručnog osposobljavanja odraslih za tržište rada. Na primer. nepostojanje mogućnosti akreditovanja programa. nedostatkom zakonske regulative i standarda. ali i povećanja zapošljivosti kroz opšte obrazovanje i osnovne tzv.vetserbia. pre svega za potebe inicijalne stručne obuke odraslih. godine.2. Ostaje da se vidi na koji način će se odgovoriti ovim izazovima u zadacima predviđenim strategijom. Srbija je učestvovala u dva ovakva međunarodna testiranja: TIMSS 2003 (Trends in International 48 http://www. U vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. „meke“ veštine. uprkos pomenutim metodološkim nedostacima ovakvih testiranja. koja predviđa razvoj formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih. globalni izveštaji koriste rezultate međunarodnih testiranja postignuća učenika kao osnovno sredstvo merenja i poređenja ishoda obrazovanja. Izrada akcionog plana za sprovođenje ove strategije predviđena je do aprila 2007. Indikatori kvaliteta Postignuće učenika U skladu sa nastojanjem uspostavljanja merljivih indikatora kvaliteta obrazovanja. 4.

a još slabije na nivou „analize i rezonovanja“. u smislu isticanja vrednosti znanja i školskog postignuća pokazali su se kao primarni. Devojčice iz Srbije su bile statistički značajno uspešnije od dečaka (480:473 poena). mesto.296 učenika iz 149 škola. Značajno su uspešniji od učenika iz Makedonije. prosečan skor učenika iz Srbije bio je 479 u odnosu na međunarodni prosek od 472. U odnosu na zemlje iz regiona i evropske zemalje učenici iz Srbije ostvarili su statistički značajno bolji uspeh samo od učenika iz Makedonije i sa Kipra. posle ovog 154 . Ekonomski resursi porodice ostvaruju pozitivan uticaj na postignuće do nekog prosečnog nivoa. koji bi trebalo da stoje u tesnoj vezi sa školskim postignućem. Rumunije. geografija. TIMSS 2003 obuhvatio je i istraživanje nekih relevantnih konteksta i resursa. Porodični resursi. fizike i geografije bili na nivou međunarodnog proseka. Mathematics and Science Study) and PISA 2003 (Programme for International Student Assessment). U Srbiji je istraživanje realizovano u VIII razredu osnovne škole na uzorku od 4. Društveno-ekonomski status porodice predstavlja važan resurs za školsko postignuće. Beograd. a približno isti uspeh ostvarili su sa učenicima iz Bugarske. Dečaci iz Srbije su bili statistički značajno uspešniji u oblasti prirodnih nauka od devojčica (477:471 poena). u celini gledano. dok je postignuće naših učenika bilo statistički značajno slabije na nivou „razumevanja pojmova“. Najslabije rezultate postigli su u oblasti nauke o životnoj sredini i nauke o živim bićima. bliskoistočnih i zemalja Latinske Amerike. odnosno. Iz oblasti matematike učenici iz Srbije postigli su prosečan skor od 477 u odnosu na međunarodni prosek od 467. Interesantno je da od ispitivanih kategorija „znanja činjenica“. nalaze se na 24. Jermenije i Italije (koji su bili u proseku godinu dana mlađi).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. TIMSS 2003 predstavlja istraživanje postignuća učenika osnovne škole u oblasti matematike i prirodnih nauka. Značajno bolji uspeh iz matematike naši učenici imali su još od nekih afričkih. Moldavije. dok su rezultati iz hemije. Od evropskih zemalja učesnica u istraživanju učenici iz Srbije ostvarili su statistički značajno bolji uspeh samo od učenika iz Norveške (koji su bili u proseku godinu dana mlađi) i Moldavije i sa Kipra. ali ovaj odnos nije linearan. U okviru ispitivanih znanja iz matematike naši učenici su ostvarili najbolji rezultat na zadacima iz algebre. Pri odabiranju uzorka vodilo se računa o reprezentativnosti veličine škole. a daleko slabiji od učenika iz Mađarske (9. mestu od 47 zemalja učesnica. fizika. mesto). mesto među 47 zemalja-učesnica. razlikâ između našeg i međunarodnog uzorka nije bilo na nivou „znanja činjenica“. Bugarske i Rumunije. međutim. a najslabiji u korišćenju podataka. odnosno. U odnosu na zemlje iz regiona nisu se statistički značajno razlikovali od učenika iz Slovenije (21. regiona (centralna Srbija. hemija i nauka o životnoj sredini. Iz predmeta prirodnih nauka. Vojvodina) i tipa naselja (grad i selo). ali u proseku godinu dana mlađi učenici). zauzeli su 28. „razumevanje pojmova“ i „analiza i rezonovanje“. od kojih su obuhvaćeni biologija.

kompjuteri. proporcionalno njihovoj veličini. Obrazovanje i bezbednost praga uticaj ekonomskih resursa postaje negativan. Ilustracije radi. ne pripadaju nijednom školskom predmetu. Postignuća u oblasti matematike grupisana su u 6 nivoa prema vrsti pitanja odnosno kompetencijama potrebnim za rešenje. http://www. razumevanja pročitanog i rešavanje problema (koji. U našoj zemlji učestvovalo je 4. u celini gledano. 49 50 Detaljniji podaci o istraživanju dostupni su u publikaciji Instituta za pedagoška istraživanja TIMSS 2003 u Srbiji. Utvrđeno je takođe da su postignuća iz oblasti matematike i prirodnih nauka u Srbiji u pozitivnoj vezi sa korišćenjem kompjutera. Oko 53% naših učenika spada u nivoe 1 i 2 koji probleme postavljaju u jednostavne i relativno poznate situacije koje zahtevaju direktnu primenu matematičkog znanja. Iako se u obzir moraju uzeti i nepovoljne društvene i materijalne prilike u kojima su se školovale ispitivane generacije. rezultati učenika iz Srbije na međunarodnim testiranjima daleko su od zadovoljavajućih. na skali za merenje OECD-a prosečno postignuće učenika zemalja OECD-a iznosi 500 poena. sa standardnom devijacijom od 100 poena (oko dve trećine učenika iz zemalja OECD-a osvojilo je između 400 i 600 poena). internet). ovakvi rezultati testiranja u velikoj meri upućuju na kvalitativno zaostajanje vaspitno-obrazovnog sistema i procesa.html 155 .yu/bilten21/12. audio-vizuelna nastavna sredstva i tehnologije (softveri. Iz perspektive direktorâ škola materijalni resursi čiji nedostatak mnogo utiče na izvođenje nastave matematike i prirodnih nauka jesu laboratorijska oprema. a za čije je rešavanje neophodno „upotrebiti“ znanja iz različitih oblasti). prirodnih nauka. Ocenjuju se znanja i veštine potrebne za uspešno snalaženje u različitim realnim životnim situacijama.49 PISA 2003 je međunarodni projekt procene učeničkih postignuća u četiri oblasti: matematike.50 Iako su postignuća učenika iz Srbije u nekim oblastima na nivou ili nešto iznad međunarodnog proseka.ac.400 učenika I i II razreda iz 151 srednje škole. Ako se ranije izneti podaci o izdvajanju za obrazovanje od ukupnog BDP-a ukrste sa nalazima o značaju resursâ i informaciono-komunikacionih tehnologija za postignuće u matematici i prirodnim naukama nameće se pitanje efikasnosti upotrebe sredstava. Postignuće naših učenika u ovom međunarodnom projektu nije nimalo ohrabrujuće. izabranih tako da reprezentuju različite regione i različite tipove škola. Prosečan uspeh naših učenika varira od 412 (čitanje) do 437 (matematika). Pozitivna veza utvrđena je i između postignuća i osećaja lične bezbednosti u školskoj sredini.000 učenika iz 41 zemlje sa svih kontinenata. Ukupno je ispitano preko 270. aspiracijâ učenika i povoljne školske klime. po sadržaju.psc.4. odnosno sposobnost učenika da koncepte naučene u školi koriste u svakodnevnom životu.

Interesantno je da je zastupljenost ispitivanih tema u nacionalnom programu neophodan.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Nastavni kadar U brojnim studijama nastavnici su identifikovani kao ključna varijabla u poboljšanju postignuća učenika i kvaliteta obrazovnog procesa uopšte. ovo je u Srbiji tradicionalno ženska profesija. koja će im koristiti za snalaženje u savremenom poslovnom i društvenom okruženju. Međutim. bez obzira na zastupljenost u nastavnom planu i programu. promene rada u školi morale bi ići u smeru osposobljavanja učenika da stiču funkcionalna znanja. evidentno je takođe da na svim nivoima obrazovanja postoje neadekvatno velika odeljenja u pojedinim sredinama i za pojedime oblasti. Uzrok ovome verovatno treba tražiti u činjenici da je značajan broj nastavnika na svim nivoima zaposlen s manjim fondom časova od punog radnog vremena. Jedino je upitno da li će broj i kapacitet vaspitača moći da zadovolji potrebe obaveznog pripremnog programa u okviru predškolskog obrazovanja. kao i u neravnomernoj raspoređenosti nastavnog kadra. ali ne i dovoljan uslov za uspeh na testu. 156 . Kao što se može videti po kvantitativnim pokazateljima. starosnu strukturu. veštine. Rezultati učenika iz Srbije na TIMSS-u 2003 slabiji su od međunarodnog proseka iz oblasti kojima se. 2004/05. obrazovanje.51 Globalni izveštaji uglavnom koriste indikatore dostupnosti nastavnog kadra po učeniku i karakteristike nastavnika (pol. Analizom podataka o nastavnicima čiji su učenici učestvovali u istraživanju TIMSS 2003 utvrđeno je da su učenici ženskih nastavnika matematike i 51 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. Sa stanovišta ljudske bezbednosti. Posebno je zabrinjavajući nalaz oba istraživanja o neuspehu naših učenika u primeni teorijskog znanja u rešavanju praktičnih problema. načine izvođenja nastave). prosečan broj učenika po nastavniku u Srbiji kreće se u optimalnom okviru na svim nivoima obrazovanja. Predškolsko Osnovno Srednje Visoko učenici/nastavnici 18 14 11 29 Broj učenika/studenata po nastavniku Što se tiče pola nastavnog osoblja. posvećivalo manje pažnje u nastavi: upotreba podataka u matematici i nauka o životnoj sredini.

situacija kada se za određeni predmet ne obrazuju nastavnici s visokim obrazovanjem.298 žene 17. Velika pažnja se posvećuje matičnoj nauci.77% 71.972 žene u % 98. U nekim budućim istraživanjima bilo bi interesantno sistematski prikupiti podake o kvalifikacijama nastavnika od tekuće školske godine (2006/07). na primer. tj. zatim 30–59. uz jasno definisane izuzetke od ovog pravila. ali i nameće pitanja o motivisanosti nastavnika za promene i stručno usavršavanje. generalni utisak je da. vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće visoko obrazovanje. oni ne osposobljavaju dobro buduće nastavnike za rad sa decom. Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja52 predviđeno je da nastavnici moraju imati određeno fakultetsko obrazovanje. Službeni glasnik RS. 58/04. savladan program uvođenja u posao nastavnika (pripravnički staž) i položen ispit za sticanje licence. a nedovoljno i neadekvatno su zastuplje52 53 Službeni glasnik RS. kao što je. Interesantni su podaci o kvalifikacijama i usavršavanju nastavnikâ. Ovo obesmišljava instituciju licence. koja treba da podstiče nastavnika na kontinuirano stručno usavršavanje.769 16. 2004/05. Prelaznim odredbama ovog zakona predviđeno je da lice bez licence može da zasnuje radni odnos najdalje do kraja 2005/06. u najvećem broju.957 45. Predškolsko Osnovno Srednje ukupno nastavnici 17. S jedne strane. ovo govori o iskustvu nastavnika. a upadljivo je mali broj nastavnika 25–29 godina). 62/03. u izmenama ovog zakona53 ukinuta je odredba o obavezi obnavljanja licence svakih pet godina (a za njeno produženje bilo je potrebno da nastavnik ima bar 100 sati stručnog usavršavanja u petogodišnjem periodu). odnosno dozvole za rad koju može dobiti nastavnik. ne postoji zakonska obaveza određenog broja sati stručnog usavršavanja. Prema važećem zakonu licenca se dobija trajno. u istom istraživanju konstatovana je tendencija „starenja“ nastavničke populacije (najviše između 50 i 59 godina – 40%.4. Uvedena je i institucija licence. Obrazovanje i bezbednost prirodnih nauka postigli bolje rezultate.677 27. 157 . br. godine.17% Procent ženskih nastavnika Što se tiče starosne strukture. br. Što se tiče nastavničkih fakulteta u Srbiji.737 32.74% 62. Međutim. što se pripisuje većoj motivaciji i većem zalaganju nastavnica i negativnoj selekciji muškaraca za ovaj poziv.

informatika). Relevantnost obrazovanja Među pokazateljima kvaliteta obrazovanja često se ističe važnost obrazovnih ishoda i procesa u kontekstu širih društveno-ekonomskih prilika. a manje u programe metodike matematike (46%). Niš i Kragujevac) počinju rad na projektu TEMPUS Evropske komisije na temu „Revizija i unapređenje obrazovanja nastavnika prirodnih nauka“. naročito među nastavnicima matematike. fizika. a procent fakultetski obrazovanih među nastavnicima prirodnih nauka iznosi 44%. a njegov rezultat bi trebalo da budu savremeni nastavni programi za školovanje nastavnika prirodnih nauka i matematike. hospitovanje). ocenivanja (44%).pmf. U Evropskoj uniji je prepoznata značajna uloga obrazovanja 54 Science Teacher Education Revision and Upgrading. Među nastavnicima matematike i prirodnih nauka čiji su učenici učestvovali u testiranju (uzorak od 879 nastavnika) dominiraju nastavnici sa višom školom. dok se najmanje njih usavršavalo u korišćenju informatičke tehnologije u matematici (31%).ac. praktična nastava nije sistemski rešena. Ovaj segment pati od zajedničke boljke univerzitetskog obrazovanja u Srbiji – mnogo se pažnje poklanja sticanju teorijskih znanja. Projekt traje tri godine.kg. Dobra vest u vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. Ulaganje u stručno usavršavanje nastavnika i profesora. Dominacija sadržaja i programa nad upotrebom tehnologije i razvojem kritičkog mišljenja govore o uticaju tradicionalnih pogleda na stručno usavršavanje. Novi Sad. psihološki i metodički sadržaji. 158 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. I ovde se kao ilustracija odnosa kvalifikacija nastavnika i postignuća učenika mogu navesti podaci istraživanja TIMSS 2003.54 Ovim projektom bi trebalo da se definišu zajednički okviri školovanja nastavnika navedenih oblasti u osnovnim i srednjim školama na osnovu potrebnih znanja i kompetencija. već je koncipiranje ovog dela nastave ostavljeno na volju samim fakultetima. većeg dela programa osnovne škole (matematika. čak ni obaveznu praksu u školi (tzv. Dakle. unapređivanja kritičkog mišljenja učenika i veština rešavanja problema (41%). http://tempus. biologija.) glasi da prirodno-matematički fakulteti četiri državna univerziteta (Beograd. Tako se u Srbiji relevantnost obrazovanja mora posmatrati u kontekstu tranzicije zemlje ka tržišnoj privredi i procesu evropskih integracija. tj. ni pedagoški. Studenti na nekim nastavničkim fakultetima nemaju. geografija. Ovo podrazumeva saglédanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji u odnosu zajedničke evropske strateške ciljeve razvoja obrazovanja. i programe kvalifikacija najavljeno je i nacionalnim investicionim planom. a premalo sticanju veština koje će pomoći da se stečena znanja primene u praksi. hemija.yu. u toku svojih studija. Iz podataka o stručnom usavršavanju nastavnika matematike vidi se da je najveći broj njih bio uključen u programe usavršavanja koji se tiču sadržaja i programa nastave matematike (66%).

godine postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska privreda zasnovana na znanju. Već je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodološki kompleksni. U odnosu na potrebe privrede najrelevantnije je osvrnuti se na uspešnost i efikasnost srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja koje direktno vodi ka zapošljivosti.eu.56 Tu spadaju: relevantnost obrazovnih programa u odnosu na potrebe privrede i društva. priprema se za gotovo nepostojeće poslove mašinstva i obrade metala. godine Savet Evrope je postavio ambiciozan cilj da Evropa do 2010. Obrazovanje i bezbednost kao integralnog dela ekonomske i društvene politike i kao sredstva za jačanje evropske konkurentnosti u svetu. Primera radi. već da utvrdi moguće pravce budućih istraživanja ovog ključnog aspekta obrazovne aktivnosti. problem srednjeg strukovnog obrazovanja u Srbiji uočava se kada se pogleda struktura profila. inkluzivnost školskog okruženja i saradnja sa lokalnom zajednicom. U Lisabonu55 2000. 11% srednjoškolaca u Beogradu. U odnosu na potrebe demokratizacije društva biće komentarisani aspekti obrazovnog programa i procesa koji se tiču razvoja veština potrebnih za aktivno učešće u građanskom demokratskom društvu. Za polazišta saglédanja uspešnosti obrazovnog procesa biće uzete oblasti oko čije važnosti za kvalitet obrazovanja postoji gotovo univerzalna saglasnost.en0. što odgovaraju poslovima koji već odavno ne postoje.int/ueDocs/cms_Data/docs/ pressData/en/ec/00100-r1. Pre svega. Stoga ovaj izveštaj ne pretenduje da dâ sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji. mada ne treba zaboraviti da je za razvoj mnogih vansaznajnih veština relevantnih za rad od izuzetne važnosti i ranije opšte obrazovanje. koja će biti u stanju da ima održivi razvoj sa boljim i kvalitetnijim radnim mestima i većom društvenom kohezijom. i nedostatak čitavog niza profila neophodnih za potrebe savremene tehnologije. Poseban problem predstavlja nedopustiva zastarelost samih profila.4. Specifičan.htm. koja danas u velikoj meri zamenjuje kla55 56 Presidency Conclusions. sâm enormni broj profila govori o tome da je srednje stručno obrazovanje izuzetno usko specijalizovano i nimalo prilagođeno savremenim poslovima. a 14% u celoj Srbiji. 159 . http://ue. 23/24 March 2000. i ključni. dok se niko ne priprema u oblasti mehanotronike. Lisbon. Obrazovni program (kurikulum) Pojam školskog kurikuluma podrazumeva program obrazovanja u najširem mogućem smislu – od ciljeva i sadržaja obrazovanja do načina izvođenja nastave i organizacije aktivnosti. u okviru kojih se očekuje sposobnost saglédanja kompleksnog problema. a dodatni problem u Srbiji čini izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omogućili pouzdanost rezultata istraživanja u ovoj oblasti. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative.

Razlog ovome se delimično može tražiti u nedovoljnoj osposobljenosti nastavnika za prelazak sa tzv. Razvoj praktičnih veština. izvođenja nastave ex cathedra na novije interaktivne metode tzv. Promena studijskih programa de facto je prepuštena fakultetima. koje već odavno ne odgovaraju potrebama savremenog. a ne sistemska odlika kurikuluma. a ne na kompetencijama. već i sa uočljivom tendencijom planiranog povećanja upisa na strukovne studije. izaberu sadržaje i metode svog rada. Osim toga. realno je očekivati da će u doglednoj budućnosti manje od 20% studenata steći obrazovanje u domenu strukovnih studija. onda je jasna potreba za revizijom programa ovog najskupljeg i najrasprostranjenijeg vida srednjeg obrazovanja.58 Pored neadekvatnosti programa. Budući da kapacitet viših škola predstavlja manje od jedne petine ukupnog kapaciteta u visokom obrazovanju. Ovo ne omogućava praćenje evropskih tendencija da se široko postavljenim zvanjem obuhvate različiti interdisciplinarni i multidisciplinarni programi. što umanjuje odgovornost nastavnika za postignuće učenika i vlastito stručno usavršavanje. dok je uloga univerziteta svedena na uobičajeno davanje saglasnosti. Iako Zakon57 dozvoljava da se ovaj tip programa izvodi i na univerzitetima i na školama strukovnih studija. sično mašinstvo. ovakav sistem ograničava moguć57 58 Zakon o visokom obrazovanju. uvode ovaj tip studijskih programa. Ovaj procent je u značajnoj disproporciji ne samo sa trenutnim stanjem u većini evropskih zemalja. Ovaj izveštaj je u pripremi za štampu i očekuje se da bude objavljen tokom 2007. godine. br. ekonomskog i pravnog prostora Srbije“. koji su još uvek u velikoj meri izraženi na svim nivoima obrazovnog procesa. Ovome. tehnološki prekomponovanog društva. strukovno obrazovanje u Srbiji deli probleme zastarele metodike nastave. a da u isto vreme statistike pokazuju kako raste broj nezaposlenih u mladoj populaciji. 76/05. kao odgovorni i kvalifikovani profesionalci. Ako se ima u vidu ranije izneti podatak da 75% srednjoškolaca pohađa strukovne škole. Ovako propisani programi uskraćuju slobodu nastavnicima da. 160 . kritičkog mišljenja i kreativnosti i dalje je stvar individualnog napora pojedinih nastavnika. po meri svojih učenika. Na taj način su studijski programi ostali uokvireni uskim međama postojećih monodisciplinarnih fakulteta. Detaljnija ocena obrazovanja u Srbiji u svetlu evropske integracije može se naći u izveštaju „Monitoring procesa evropeizacije društvenog. političkog. nastave usmerene na studente. znanjima i veštinama koje student treba da stekne na određenom nivou obrazovanja.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koji je pripremljen u okviru projekta Fonda za otvoreno društvo u Beogradu. značajno doprinosi činjenica da su sami programi zasnovani na sadržajima. Postojećim nastavnim planovima i programima preciziraju se sadržaji predmeta za pojedine razrede i daju detaljna uputstva za njihovo sprovođenje koja nastavnici treba da prate. U visokom obrazovanju poseban problem predstavlja formiranje strukovnih studijskih programa. međutim. Službeni glasnik Republike Srbije. trenutno samo postojeće više škole. u procesu prerastanja u škole strukovnih studija.

a sve više i demokratije i učešća građana u demokratskim procesima. ne ispoljava doslednost u poštovanju ljudskih prava. Ova izuzetno važna sprega nedovoljno je razvijena na nivou nacionalne politike razvoja obrazovanja. poštovanje univerzalnih ljudskih prava. U svetlu potrebe za povećanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju društva. EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. inkluzivnosti. prema ovom izveštaju. godine60 beleži neke zajedničke karakteristike obrazovnih programa velikog broja zemalja. Obrazovanje i bezbednost nost koordinacije sadržaja različitih predmeta i tematske nastave. školske klime. decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se naći među prioritetima obrazovnih reformi. tj.4. roditelja i lokalne zajednice) na obrazovni proces. Razvoj kritičkog mišljenja i kooperativnih socijalnih veština relevantan je i za izgradnju kapaciteta građana da učestvuju u demokratskim procesima preispitujući i transformišući nepravedne društvene strukture umesto da ih prihvataju. tj. adekvatnost višeg i visokog obrazovanja u odnosu na privredu ili državu kao poslodavce. ukazujući na to koji su im i kakvi profili potrebni. u svetlu potrebe za povećanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju društva. naročito u nižim razredima osnovne škole. ne postoji na nekom nivou iznad Ministarstva prosvete koji bi omogućio usaglašavanje sa potrebama ukupnog razvoja društva. jednakosti i ravnopravnosti. godine. Ovo ne samo da nije u saglasnosti sa evropskim nastojanjima. ne može se reći da je kvalitetan sistem obrazovanja. br. Globalni izveštaj o kvalitetu obrazovanja iz 2005. decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se naći među prioritetima obrazovnih reformi. Ovde je važno naglasiti kako je ta veza dvosmernog karaktera. tj. 62/03. kao i povećanje njihove zapošljivosti. 161 . 59 60 Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja. da i privreda i država treba da aktivnije učestvuju u razvoju obrazovanja. za sistem koji diskriminiše određene grupe po etničkoj ili kulturnoj pripadnosti. Na ovaj način se može olakšati horizontalna i vertikalna prohodnost studenata. Službeni glasnik RS. koja je veoma korisna za celovit pristup obrazovanju. Dakle. kao što su: promovisanje određenih društvenih i kulturnih vrednosti. već predstavlja i regresivnu tendenciju u odnosu na zakon iz 2003. čine integralni deo kvaliteta obrazovanja. pitanja relevantnosti obrazovanja za negovanje određenih društvenih vrednosti tiču se kako kurikuluma tako i šireg školskog okruženja. tj. odnosa u školi i između škole i zajednice. kao što je već navedeno. Takve odlike sistema obrazovanja. koja.59 kojim su bile ustanovljene opšte osnove školskog programa utemeljenog na ishodima obrazovanja sagledanim u celini od prvog razreda osnovne škole do kraja srednje škole. Značajno je sužena mogućnost uticaja interesnih grupa (učenika. Dakle. Programi zasnovani na ishodima izuzetno su važni i u kontekstu relevantnosti višeg i visokog obrazovanja. Na primer.

demokratskih institucija. demokratija se. negovanje demokratske kulture i razvijanje osećanja pripadanja i posvećenosti demokratskom društvu. jednakost. stručnim saradnicima. kao jedan od obaveznih izbornih predmeta. Osim toga. najbolje uči kroz praksu. afektivni aspekt građanskog vaspitanja (etičke kompetencije i izbor vrednosti kao što su sloboda. U Srbiji još postoji dosta prostora za poboljšanje u ovom smislu. koji podrazumeva kognitivna znanja i sposobnosti (poznavanje ljudskih prava. posebno ako je ona izborna! Inkluzivnost obrazovanja Pravednost i inkluzivnost obrazovnog sistema i procesa takođe se navode kao odlike kvalitetnog obrazovanja. direktorima i roditeljima. i lokalne zajednice u odlučivanju o obrazovnoj politici i programima. uvažavanje sebe i drugih) i sposobnost za delovanje u demokratičnom društvu (na primer. pored škole. razumevanja razlika itd). uči u porodici i u društvenoj zajednici. kao i sve ostale discipline. tj. 162 . Definisani ciljevi obrazovanja i programa ODGD-a obuhvataju jačanje demokratskog društva.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Međutim. Do sada su razvijeni programi za prvih šest razreda osnovne i za četiri razreda srednje škole po modelu Saveta Evrope. prvenstveno u izradi pravnog okvira koji obavezuje na školsko razvojno planiranje. sposobnost saradnje i učešća u javnoj debati). građansko obrazovanje i vaspitanje ne podrazumeva samo uvođenje građanskog obrazovanja kao predmeta. Načinjeni su koraci ka decentralizaciji i demokratizaciji obrazovnih institucija. Upitno je. učenik se opredeljuje za jedan od dva izborna predmeta – versku nastavu ili građansko vaspitanje. međutim. pregovaranja i traženja konsenzusa u svakodnevnim situacijama školskog života. Teško je zamisliti da bi bez takvog stvarnog učešća i najbolje osmišljena nastava ODGD-a mogla odgovoriti ambicioznim ciljevima uticaja obrazovanja na generalnu demokratizaciju društva. programa i vrednovanja. uz aktivno i konstruktivno učešće učenikâ i roditeljâ. roditelja. u kojoj meri su ovi ciljevi ostvarljivi u postojećem sistemu. Zato je razvijanje prakse dijaloga. važan preduslov za usvajanje vrednostî demokratije i veština potrebnih za njeno funkcionisanje. Demokratija se. Ukratko. već i demokratizaciju celokupnog obrazovnog sistema od zahteva za većom autonomijom ustanova i kadra do demokratizacije metoda nastave i odnosa među učenicima i nastavnicima. solidarnost. s obzirom na ograničenu mogućnost učešća učenika. sposobnost kritičkog rasuđivanja i borbe argumentima.61 Ovde se posebno naglašva važnost upotre61 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. Obrazovanje za demokratiju i građansko društvo (ODGD) uvedeno je u formalno obrazovanje u Srbiji 2001. omogućava formiranje đačkih parlamenata itd. obrazovanje za demokratsko građansko društvo treba da se nađe u centru celokupnog obrazovnog procesa.

4. Osim sa aspekta učeničkog postignuća. 163 . i važnost pitanja adekvatnog obrazovanja dece s hendikepom. Serbia 2005 – „The Strength of Diversity“. sve je više istraživanja na ovu temu koja potvrđuju da deca s hendikepom postižu bolje rezultate u inkluzivnom okruženju.761 rumunski 26 120 1. prema oceni UNDP-a. 62 UNDP Human Development Report. ovo je izuzetno značajno za socijalizaciju svih učenika i zaustavljanje dugogodišnje segregacije i diskriminacije osoba s hendikepom. posebno za pojedine vrste hendikepa. jezici broj škola broj odeljenja učenici nastavnici mađarski 107 989 17. jezici broj škola broj odeljenja uèenici nastavnici mađarski 32 301 6481 924 rumunski 2 8 174 52 rusinski 1 4 80 24 slovački 2 13 345 53 Srednje obrazovanje na jezicima manjina u Vojvodini 2004/05.768 1. Još uvek je nerazrešena debata između zagovornika uključivanja dece s hendikepom u redovan sistem školstva i onih koji smatraju da su kvalitetne specijalne škole adekvatnije. Obrazovanje i bezbednost be maternjeg jezika u nastavi.62 zakoni se relativno dobro poštuju na nivou predškolskog i osnovnog obrazovanja. Što se tiče ostvarivanja prava dece pripadnika manjina na obrazovanje na svom jeziku u Srbiji. posebno u nekoliko prvih godinama školovanja.500 196 rusinski 3 37 672 74 slovački 17 181 3. izuzev hrvatskog. posebno u Vojvodini. ali je broj učenika u ovim školama dosta manji. a na bugarskom samo u osnovnim školama u opštinama Bosilegrad i Caribrod (Dimitrovgrad). U srednjim školama u Vojvodini postoje škole na istim jezicima manjina. gde postoji mogućnost obrazovanja na 5 manjinskih jezika. Ipak. U centralnoj Srbiji nastava u osnovnim i srednjim školama postoji na albanskom jedino u opštinama Bujanovac i Preševo.432 314 hrvatski 6 9 109 11 Osnovno obrazovanje na jeziku nacionalnosti u Vojvodini 2004/05.

340 180 bugarski osnovne 28 66 776 92 broj škola broj odeljenja učenici nastavnici 55 400 9. Viša tehnička škola u Subotici i Više škole za obrazovanje vaspitača u Subotici i Novom Sadu. obrazovne vlasti poštuju zakon i omogućavaju ovakvu nastavu. Upoznavanje većine sa kulturom i jezikom manjine od izuzetnog je značaja za sprečavanje paralelnog života u multietničkim sredinama. O isključenosti dece s hendikepom iz sistema obrazovanja ne postoje pouzdani aktuelni podaci. prikazanu u prvom delu ovog poglavlja. Pedagoški fakultet u Somboru. najugroženije grupe u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i u obrazovanju. Tamo gde deca ne pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku. postije izborni predmeti nacionalnog jezika i kulture. Službeni glasnik RS. Odeljenja visokoškolskih ustanova gde se nastava odvija na jezicima manjina postoje jedino na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. a pohađa je svega 425 učenika. Međutim. Belgrade. može se pretpostaviti da je i procent isključenih koji potiču iz marginalizovanih grupa sličan onom iz ranijih ocena (85% dece s hendikepom). 50/92. ovakva nastava postoji u 10 vojvođanskih opština. Zakon o srednjoj školi Republike Srbije. i na nekim višim školama i fakultetima u Vojvodini. gde se obrazuju nastavnici za izvođenje nastave na manjinskim jezicima. 50/92. U izveštaju UNDP-a takođe se navodi da. gde postoji zahtev roditeljâ za organizovanjem nastave na maternjem jeziku. jezici albanski osnovne srednje 4 84 2. U istom izveštaju se navodi da obrazovne vlasti ne rade dovoljno na promociji multikulturnih programa. 164 . iako je ovo zakonom predviđena obaveza. br. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia.372 603 Osnovno i srednje obrazovanje na jeziku manjina u centralnoj Srbiji 2004/05. s obzirom na opštu stagnaciju obuhvata. 2001. Službeni glasnik RS.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a ovaj broj može biti i manji ukoliko se pribavi saglasnost ministra prosvete.64 veliki broj dece sa hendikepom ostaje van sistema obrazo63 64 Zakon o osnovnoj školi Republike Srbije. gde se nastava u celosti ili delimično odvija na mađarskom: Poljoprivredni i Ekonomski fakultet u Subotici. UNICEF. Za decu romske nacionalnosti. Zakon63 garantuje pravo pripadnika nacionalnih manjina da nastavni plan i program ostvaruju na maternjem jeziku ili dvojezično ukoliko se za upis u prvi razred prijavi najmanje 15 učenika. br.

Primetno je. na primer. najpre one s lakšim hendikepom. http://www. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 2004.000 učenika uzrasta do 18 godina). Obrazovanje i bezbednost vanja (162.65 U nasleđenom sistemu specijalnih osnovnih i srednjih škola učenici sa hendikepom ne dobijaju kvalitetno obrazovanje prilagođeno njihovim posebnim obrazovnim potrebama. Iskustva ustanova i učesnikâ u ovim projektima predstavljaju značajan resurs za sistemsko uvođenje inkluzivnog obrazovanja.4.sr.66 Trenutno se konkretne mere koje bi omogućile inkluzivno obrazovanje razmatraju u okviru pilot-projekata razvoja interaktivnih programa između redovnog i specijalnog sistema obrazovanja.gov. međutim.67 ali. a u okviru projekata Fonda za otvoreno društvo osnovana je neformalna grupa nastavnika i stručnih saradnika osnovnih škola. Centar za evaluaciju. može se konstatovati da sistemske promene u domenu obrazovanja dece s hendikepom još nisu ni počele.yu/Centar1projekti. Od strane britanske organizacije Save the Children formirana je mreža obrazovnih institucija koje podržavaju inkluzivno obrazovanje. 2006. Ovde postoji niz prepreka. testiranja i istraživanja. tj. nepostojanje zakonskog osnova za izradu individualnih obrazovnih programa i ocenjivanja ove dece u skladu sa njihovim mogućnostima i postignućima. Obrazovni programi su redukovani planovi i programi redovnog obrazovanja koji ne uvažavaju specifičnosti razvojnih teškoća i čak nisu ni kompatibilni sa planovima redovnog sistema. Zato je neophodno korišćenje ovih iskustava iz prakse prilikom oblikovanja nacionalne politike inkluzivnog obrazovanja i zakonske regulative koja bi omogućila inkluziju svih grupa dece s posebnim obrazovnim potrebama u svim školama. a 80% dece Roma školovalo se u specijalnim školama za decu sa lakšim mentalnim problemima. Beograd. kao što su: nepostojanje zakonske obaveze redovnih škola da primaju ovu decu. s obzirom na okolnost da još nije usvojena ni strategija obrazovanja dece s hendikepom. u redovne škole.) još nije usvojena strategija obrazovanja dece s hendikepom. kao što je.aspx 165 . nedovoljna kvalifikovanost nastavnika za rad sa decom s hendikepom. da među kreatorima politika preovladava opredeljenje za model delimične inkluzije. organizovana na lokalnom nivou u 10 gradova u Srbiji – Mreža inkluzivnog obrazovanja (mreža nastavnika i stručnih saradnika osnovnih škola i vrtića) i lokalnih inkluzivnih timova (sastavljenih od pripadnikâ lokalne zajednice). 65 66 67 Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji. postepenog uključivanja dece. projekt „1+1=1“ – novi model delimične inkluzije specijalne škole za decu sa oštećenim sluhom.zuov. U vreme pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. što onemogućava horizontalnu prohodnost za decu s posebnim potrebama u redovni sistem obrazovanja.

U školskoj 2003/04. koja. prema nalazima istraživanja. Što se tiče udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. br.886 besplatnih udžbenika. kao i da se uvoze udžbenici iz matičnih država. Kod demonopolizacije izavačke produkcije javlja se problem dostupnosti udžbenika namenjenih specifičnim populacijama. Ovde je učinjen pomak da se sa prakse prevođenja udžbenika sa jezika većinske populacije pređe na izradu posebnih udžbenika za maternji jezik.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koja je tradicionalno bila ekskluzivna delatnost državnog izdavača. 29/93. Službeni glasnik RS. jer se može desiti da izdavači ne budu finansijski zainteresovani za udžbenike malog tiraža ili da cene takvih udžbenika budu previsoke.68 igra značajnu ulogu za školsko postigniće ovih učenika. godini za siromašnu romsku decu obezbeđeno je 5. Ovde je važno osvrnuti se i na pitanje dostupnosti udžbenika za decu iz neprivilegovanih grupa. Do Srbije je stigao globalni trend liberalizacije izdavačke produkcije udžbenika. 166 . osnovno Jezik udžbenici lektira udžbenici lektira srednje univerzitetski najznačajnija dela Ukupno udžbenici – posebna izdanja mađarski slovački rumunski rusinski romski albanski turski bugarski ukrajinski ukupno: 104 91 85 83 1 81 60 21 52 46 58 36 55 46 24 35 4 13 13 12 228 196 179 168 1 1 13 13 12 8 107 12 4 168 4 5 2 1 373 89 35 1 1270 526 225 283 5 168 63 Udžbenici na jezicima nacionalnih manjina 68 69 EFA Global Monitoring Report 2005 – The Quality Imperative. Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije69 utvrđuje da se udžbenici štampaju i na jezicima nacionalnih manjina. istoriju. geografiju i umetnost.

dok je. pored već pomenutog nezadovoljstva opremljenošću škola. na primer. taj procent 70% u Mađarskoj. Tokom ’60-ih godina u istraživanjima u oblasti obrazovanja bilo je rasprostranjeno kvantitativno istraživanje produktivnosti i efektivnosti rada škola nalik istraživanjima produktivnosti industrije. podrazumeva i podsticajnu školsku klimu u smislu pozitivnih međuljudskih odnosa. Ovo čini obrazovni proces izuzetno kompleksnim fenomenom. Obrazovanje i bezbednost Školsko okruženje Još jedan važan faktor za kvalitet obrazovanja jeste školsko okruženje. Retke su negativne percepcije bezbednosti okruženja (16%) i lične bezbednosti (10%). Ukratko. nastavnika i učenika škola koje su učestvovale u istraživanju TIMSS 2003. koji. pored materijalne opremljenosti škola. Pozitivna povezanost je utvrđena i između postignuća i obrazovnih aspiracija učenika. kako između nastavnika i učenika. Procene su najmanje povoljne kada je reč o uključenosti roditeljâ u školske aktivnosti. kulturne i druge uslove iz kojih učenici potiču kako bi mogao kvalitetno zadovoljiti njihove obrazovne potrebe. u cilju efikasnije raspodele raspoloživih sredstava. Hong Kon167 . Ovim istraživanjima nastojale su se utvrditi pravilnosti u odnosu ulaganja u obrazovanje i povrata u smislu postignuća učenika i izgradnje ljudskog kapitala. ne treba zaboraviti da se obrazovni proces bitno razlikuje od industrijske proizvodnje po tome što učenici. kao njegov osnovni „materijal“. pokazuju interesantne percepcije o sveukupnom školskom okruženju. to je i rezultat na testu veći. društveno-ekonomske.4. Nalazi pokazuju da 42% naših učenika planira da završi fakultet. mora imati u vidu porodične. Ukrštanjem podataka TIMSS 2003 o postignuću učenikâ i školskoj klimi utvrđen je očekivani pravac povezanosti: što je povoljnija procena klime. Proces decentralizacije obrazovnog sistema od ključne je važnosti za prilagođavanje školskog okruženja potrebama dece u određenoj školi. koje. pored internih mogućnosti poboljšanja nastave i odnosa u školi. ali i saradnju sa lokalnom zajednicom. Bilo bi interesantno komparativno istraživati percepciju bezbednosti dece iz različitih sredina koja se školuju u sličnim uslovima. Iako bi u Srbiji slično istraživanje bilo korisno. Ovo navodi na razmišljanja o uslovljenosti percepcije bezbednosti kulturnim i društvenim navikama. Prenošenje suštinskih nadležnosti obrazovanja na nivo škole može stvoriti uslove za lokalne investicije u škole i povećanje odgovornosti školskog osoblja za unapređenje rada škole. za kvalitetno obrazovanje neophodno je da škola bude bezbedno i zdravo mesto za učenje i razvoj svakog deteta. SAD. iako su učestale pojave agresivnosti i destruktivnosti u školi. Povoljno je ocenjena (od strane nastavnika!) podrška koju nastavnici pružaju učenicima. tako i među školskim osobljem. a manje povoljno zadovoljstvo nastavnikâ poslom. Ispitivanja direktora. imaju svoje autonomno ponašanje i aspiracije koje su u velikoj meri određeni činiocima izvan obrazovanja.

planiranju obrazovnih politika moralo bi se pristupiti sa većom ozbiljnošću. 168 . u Srbiji još ne postoji sveobuhvatna opšta strategija razvoja obrazovanja koja bi bila usklađena sa potrebama ekonomskog.) nije nimalo ohrabrujuće. koja je ujedno i najviše vrednovan predmet (42% ispitanih visoko vrednuje matematiku. upotrebe informatičko-komunikacionih tehnologija u obrazovanju i neformalnog obrazovanja. Takođe je važno imati u vidu da obrazovanje. Kao mogući razlog ovome navodi se mišljenje da naši učenici nisu „vaspitani“ da vrednuju sama školska znanja. dok su predmeti prirodnih nauka nisko ili osrednje vrednovani). pored osnovne funkcije razvijanja kognitivnih veština učenika. morao bi biti zasnovan na realnim podacima o odnosu postignuća učenika i uslova u kojima se odvijaju školske aktivnosti. Kao prioritetne potrebno je što pre usvojiti strategije i politike: predškolskog vaspitanja i obrazovanja. godinu) može se konstatovati stagnacija u većini kvantitativnih pokazatelja. kao i sveukupan rad na sistemskim promenama u procesu obrazovanja. društvenog i tehnološkog razvoja zemlje. I pored deklarativnog naglašavanja važnosti obrazovanja u procesu ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. ali bi iznošenje definitivnih sudova u ovoj oblasti bilo proizvoljno bez daljeg i dubljeg istraživanja. Zaključci i preporuke U celini gledano.3. 4. Rad na poboljšanju kvaliteta školskog okruženja. O nedostatku istraživanja u ovoj oblasti u Srbiji najbolje govori podatak da studije obrazovanja još uvek ni ne postoje kao integrisana disciplina ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi. gu i na Tajvanu. predstavlja normativnu vaspitnu aktivnost koja igra važnu ulogu u socijalizaciji i izgradnji sistema vrednosti učenika. Ovakvu strategiju je potrebno usvojiti na opštenacionalnom nivou kako bi se kratkoročnije politike relevantnih ministarstava dosledno orijentisale na ostvarenje dugoročnih ciljeva razvoja. Preliminarna ocena pokazatelja kvaliteta daje razlog za zabrinutost.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. U nekim ključnim segmentima obrazovanja još uvek ne postoje nacionalne strategiji i politike. Značajna je i povezanost postignuća i učenikovog samopouzdanja u pojedinim predmetima i vrednovanja. Naši učenici pokazuju tendenciju precenjivanja sopstvene uspešnosti: visoko samopouzdanje nije praćeno visokim rezultatima na testu. U poređenju sa stanjem prikazanim u prethodnom izveštaju (za 2004. stanje kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji u trenutku pisanja ovog izveštaja (novembar 2006. obrazovanja dece s hendikepom. Ako se ozbiljno shvata značaj obrazovanja u profilisanju budućeg kadra i građana uopšte. već da ih savladavaju zarad uspešnosti u školskom sistemu. izuzev u matematici.

a u zemljama EU oko 66% sredstava dolazi iz lokalnih i regionalnih izvora). godinu primetna je na svim nivoima. tako i za privatne predškolske ustanove. kulturnim i zdravstvenim karakteristikama dece koja su isključena iz sistema obrazovanja. 13/04. br. savremenim potrebama privrede i poslovanja. koji je uveden od ove (2006/07. kvantiteta obrazovanja jeste ulaganje u kvalitet. finansiranja i osiguranja kvaliteta. mada o tome ne postoje pouzdani. Dogoročno efektniji način povećanja obuhvata. Stagnacija obuhvata u odnosu na školsku 2003/04. pa i u odnosu na neke zemlje iz okruženja. Neophodno je što pre usvojiti zakonsku regulativu koja bi omogućila sprovođenje ove strategije u pogledu akreditacije i certifikacije programa. za koje se pretpostavlja da čine najveći deo isključenih iz sistema obrazovanja. Obuhvat srednjim i visokim obrazovanjem takođe je nizak u odnosu na zemlje OECD-a. uspostaviti kriterijume za odobravanje izvođenja obaveznog predškolskog programa koji bi važili kako za državne. Ekspanzija podsistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja urgentna je potreba.4. smanjenjem osipanja. s obzirom na uvođenje obaveznog pripremnog programa za školu. upravljanja i finansiranja škola kako bi se što bolje zadovoljile realne lokalne obrazovne potrebe i podstaklo ulaganje na lokalnom nivou (trenutno je 90% ulaganja iz budžeta. tj. sistematski pratiti sprovođenje Odluke o kriterijumima za utvrđivanje mreže vrtića i osnovnih škola70 u lokalnim zajednicama i srazmerno prerasporediti ulaganja kako bi se stvorili jednaki uslovi za sticanje kvalitetnog obaveznog predškolskog i osnovnog obrazovanja za svu decu u svim sredinama. Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja može značajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa. tj. Obuhvat je i dalje izrazito nizak na nivou predškolskog obrazovanja.) školske godine. decentralizovati procedure upisa. iako je ovo jedan od strateških ciljeva prema Nacionalom planu akcije za decu. Obrazovanje i bezbednost Strategija obrazovanja odraslih usvojena je u periodu finalne pripreme ovog izveštaja za štampu. sistematski prikupljeni podaci. Potrebno je: uspostaviti sistem prikupljanja podatka o društveno-ekonomskim. kao i s obzirom na nalaz istraživanja da predškolsko obrazovanje značajno utiče na pripremu za kvalitetnije osnovno obrazovanje. 169 . Hitno je potrebno: 70 Službeni glasnik RS. Uočljiv problem srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja predstavlja neprilagođenost obrazovnih profila i kvalifikacija koje se stiču ovim obrazovanjem. Istraživanja su pokazala da bolje postignuće učenika rezultuje njihovim dužim ostankom u obrazovanju. etničkim.

potvrđenu iskustvima drugih zemalja. kompetencije nastavnika i programi inicijalne i kontinuirane obuku nastavnika. Iako 50% sredstava na svim nivoima ide na plate zaposlenih. uskladiti ishode strukovnih obrazovnih programa svih stepena sa okvirom kvalifikacija i povećati opšteobrazovni sadržaj na račun uske specijalizacije. inicijalnu obuku.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. kao i kontinuiranu podršku usavršavanju nastavnikâ. Nivo zarade i nepovoljan društveni status ove profesije u Srbiji zasigurno utiču na motivaciju i negativnu selekciju nastavnog kadra. kako strukovnog. Rezultate ovakvih istraživanja potrebno je učiniti dostupnim pre svega kreatorima politika obrazovanja i savetnicima. Ovo podrazumeva način odabiranja. Istraživanje je neophodno u svim segmentima obrazovne politike. U Srbiji je evidentan nedostatak istraživanja u ovoj oblasti. 170 . U prilog ovome govore nezadovoljavajući rezultati naših učenika na međunarodnim testiranjima. nezadovoljstvo nastavnikâ gubitkom prestiža profesije. tj. izraženo je nezadovoljstvo visinom zarade u apsolutnoj vrednosti. ali i što većem broju školskog upravljačkog i nastavnog osoblja. nedovoljna saradnja škola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slični podaci. Na kraju treba izneti pozitivnu činjenicu. tako i opšteg obrazovanja u Srbiji danas može se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe učenikâ za znanjima i veštinama potrebnim za efektivno učešće u tržišnoj privredi i demokratskom društvu. a sa aspekta ljudske bezbednosti mogu se kao prioritetne izdvojiti sledeće teme za istraživanje: zapošljivost svršenih učenika i studenata. Još je češća negativna percepcija društvenog statusa. pristupiti izmeni obrazovnih profila i njihovog usaglašavanja sa potrebama privrede. posebnu podršku novokvalifikovanim nastavnicima u prvoj godini prakse. Za stanje kvaliteta. inkluzivnost obrazovanja na svim nivoima. Od ključnog značaja za unapređenje kvaliteta obrazovanja jeste pitanje kompetencija i motivacije nastavnika. nepovoljne ocene opremljenosti škola modernim nastavnim sredstvima. da se korišćenjem rezultata empirijskih istraživanja iz oblasti obrazovanja u planiranju i sprovođenju obrazovnih reformi mogu značajno unaprediti obrazovne prakse i racionalizovati trošenje sredstava. definisati nacionalni okvir kvalifikacija u skladu sa evropskim okvirom kvalifikacija.

godine. 2005. Fond za otvoreno društvo. Beograd. 15. Grac. 12... Paris. EFA Global Monitoring Report 2002. Workshop Report. Janjetović. Polyzoi. Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi – Četiri godine kasnije. Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. R.. 10. 2. Alternativna akedemska obrazovna mreža. Belgrade. M.. 6. 2006. 9. D. 11..4. u pripremi za štampu i objavljivanje 2007. 17 May 2006. 2005. Institut za pedagoška istraživanja. Anchan. Beograd. 2004. Literatura 1.. ekonomskog i pravnog prostora Srbije. UNESCO Publishing.. 2005. 171 . P. Beograd. J. Helsinki. 2002. 5. TIMSS 2003 u Srbiji. 3. 2004. 1994. Monitoring procesa evropeizacije društvenog. 4.. UNICEF. The Quality Imperative. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia. 18. Presidency Conclusions. Change Forces in Post-Communist Eastern Europe: Education in transition. Paris. EFA Global Monitoring Report 2006. 7. European Council. 2005. Vlada Republike Srbije. političkog. 2006. 16. Konvencija UN o pravima deteta. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji. Lisbon.4. 20. E. Millennium Development Goals: „How much is Serbia on Track“.. A. Z. Is the World on Track?. 2003. Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izveštaj za 2004. 17. Antonijević. UNESCO Publishing. 2005. Mimica. Ministarstvo prosvete i sporta RS. Beograd. Fullan. 23/24 March 2000. 2005. 2001. Nacionalni plan akcije za decu do 2015. Fakultet civilne odbrane. Beograd. Ministarstvo prosvete i sporta RS. EFA Global Monitoring Report 2005. Literacy for Life. Beograd. Beograd. Human Security Agenda for the Balkans. UNESCO Publishing. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. 14. Politika i strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji. Routledge Falmer. Vlada Republike Srbije. Beograd. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 8. Paris 2006. 19. Kvalitetno obrazovanje za sve: put ka razvijenom društvu. 13. Obrazovanje i bezbednost 4. UNDP 2002. London. Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije. Beograd. Centar za evaluaciju. 2002. testiranja i istraživanja.

UNDP Human Development Report. 62/03. Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije. Serbia 2005.. P. Zakon o srednjoj školi. 26. br. Službeni glasnik RS. The Prospects of Teacher Education in South-East Europe. 2005. 1994.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Službeni list SRJ. 76/05. Ministarstvo prosvete i sporta RS. Ministarstvo prosvete i sporta RS. 32. 29/93. 50/92. 21. 25. Centre for Educational Policy Studies. UNDP Human Development Report. 2006. 30. 27. br. Zakon o visokom obrazovanju. Službeni glasnik RS. br. br. Ljubljana 2006. 28. Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja. 23. br. Zgaga. Službeni glasnik RS. Beograd. br. 2005. 172 .. 31. Strategija Ministarstva prosvete i sporta 2005–2010. 22. 11/02. 58/04. Statistički godišnjak Srbije. 29. Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba s invaliditetom. new dimensions of human security. Službeni glasnik RS. 33/06. UNDP. Republički zavod za statistiku Srbije. br. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Službeni glasnik RS. UNDP. 24. Zakon o osnovnoj školi. 2005. 33. The Strength of Diversity. 50/92. Beograd. Službeni glasnik RS. Beograd.

a „ONI“ monolitni i homogeni. ali je ta činjenica. godine izdalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore.72 Sledeća osobenost se odnosi na činjenicu da pripadnici različitih nacionalnosti žive u istom gradu. što poziciju etničke većine i manjine čini vrlo promenljivom. na primer. Mađari su u strukturi stanovništva Srbije najviše. konverziju identiteta itd. U etnički mešovitim sredinama primena tog načela je vodila direktnom nasilju nad pripadnicima manjina.73 Između dva popisa udeo Srba u struk- 71 72 73 Mađari. Nacionalne manjine su. Napokon. Centar za istraživanje etniciteta. poseduju snažnu političku (i kulturnu) elitu. u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi (zbornik). kulturno. Osim po brojnosti. „Etnička homogenizacija stanovništva Srbije krajem XX i početkom XXI veka“. dok su druge manjine. ekonomski. Nada Raduški. u slučaju Roma nepismenost je jedno od markantnih obeležja. politički.1. 427.. Jedan. za Srbiju je. iznose se statistički podaci za 29 etničkih zajednica. Beograd 2003. str. nisu samo najbrojnija. treba posebno apostrofirati. U publikaciji Etnički mozaik Srbije. nego i najbolje organizovana manjina. a Cincari najmanje zastupljena manjina. i za sve novonastale države na prostoru bivše Jugoslavije. dok je centralna Srbija gotovo monolitno područje. obrazovanju. a to je nastojanje da se ostvari političko načelo – jedna nacija. Uvod U Republici Srbiji žive pripadnici velikog broja nacionalnih manjina. (interesno. jedna država. zamagljena nacionalističkim stereotipom da smo „MI“ podeljeni i antagonozovani. prosečnoj starosti itd. uostalom.. kao. koju je 2004. opštini ili regiji. odveć malobrojne za ovu vrstu organizovanja. što je podsticalo njihovo iseljavanje. identitetskoj infrastrukturi.) složene strukture. a prosečna starost pripadnika romske zajednice iznosi 27 godina itd. poput Čeha ili Nemaca. S druge strane. karakterističan proces etničke homogenizacije. 173 . kao i etnički većinska zajednica. Etnička homogenizacija je posledica delovanja više faktora. neretko. međutim. srbijanske je manjine moguće razlikovati i po čitavom nizu drugih kriterija – organizovanosti. Prema podacima iz ove publikacije. LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE 5.5. za romsku zajednicu je karakterističan visok natalitet. Među pripadnicima jevrejske zajednice praktično nema nepismenih.71 Jedna od važnih karakteristika Srbije odnosi se i na nejednaku distribuciju etniciteta – Vojvodina je u etničkom pogledu njen najpluralniji deo.

732) i stanovnika koji su iskazali „Regionalnu pripadnost“ (4. takođe. istina.717: 11. Naime. smanjuje broj pripadnika nacionalnih manjina. Kada se tome doda i kriza autoriteta. godine smanjio se. „U literaturi se navodi podela na monolitni sastav (kada jedna etnička grupa čini preko 90%).425: 75. SPC se negativno odnosila i prema organizacijama civilnog društva koje su kritikovale njene političke ambicije. mislimo na činjenicu da proces raspada bivše Jugoslavije još uvek nije priveden kraju. interesantno je uočiti još jednu činjenicu. pojedini sveštenici šire evrofobiju svojim porukama da ljudi sa Zapada traže da se „odreknemo svog identiteta.) uživaju podršku SPC.77 Pokušaj da se ta kriza reši na osnovu etnonacionalističkog modela ne vodi integraciji. utiče na ostvarivanje manjinskih prava. udeo manjina u strukturi stanovništva smanjio se za 4. U tablici vrednosti srbijanske političke kulture ljudska i manjinska prava zapisana su negde pri dnu. jer u njoj prepoznaju povoljan okvir za ostvarivanje svojih prava. Tu. poput Roma. „Obraz“ itd.485). Centar za istraživanje etniciteta. naglašeno homogeni sastav (80–89%). što. U nastojanju da za sebe obezbedi privilegovani položaj u društvu. 427. Vidi prilog Nade Raduški u zborniku: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi. manje od suverenosti“. Treba imati u vidu i činjenicu da je Srbija još uvek veoma centralizovana država. Međutim. viša heterogenost (70–79%). ali i politički arbitar. konzervativne i klerikalne snage unutar srbijanskog društva. godinu). za skoro tri puta. beleže demografski rast. Sledeća stvar je višegodišnja kriza identiteta većinske nacije. broj stanovnika koji su vođeni u rubrici „Ostali“. ali je generalna tendencija da se. Uvodeći preko zakona o crkvama i verskim zajednicama diskriminatornu podelu verskih zajednica. stvorile nove i osnažile stare predrasude. pre svega.483). i broj onih čija je etnička pripadnost ostala nepoznata (33.67%. takođe.74 što Srbiju svrstava među zemlje sa naglašeno homogenom strukturom stanovništva. S druge strane. tragična zbivanja u poslednjoj deceniji XX veka ojačale su antievropske. Smatrajući SPC „pravim spasiocem srpskog društva“ (vidi izveštaj Helsinškog odbora za 2005.93%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Neke manjine. istorije i kulture“. tj. postoji još nekoliko faktora čiji se uticaj na manjinsko pitanje ne bi smeo prevideti. a mogućnost srbijanske političke elite da snažnije utiče na njegovo definisanje limitirana je nesposobnošću da. Porastao je.86 procenata. što je na primeru novog ustava Srbije na „najbolji“ način i demonstrirano. nego daljem potiskivanju manjina. turi stanovništva uvećao se za 2. proizvede bilo kakvu strategiju racionalnog delovanja. razne paraklerikalne organizacije („Sv. kao i loša ekonomska situacija. niža homogenost. u odnosu na popis stanovništva iz 1991. str. SPC dovodi u pitanje ekumenizam (jer želi da uništi pravoslavlje) i sekularizaciju (jer je Srbiju dovela do prosjačkog štapa). Krizu identiteta većinske nacije veoma uspešno koristi Srpska pravoslavna crkva u želji da se nametne kao vrhovni moralni.75 Pored pomenutih. onda ne iznenađuju sve agresivniji nastupi desničarskih. viša heterogenost (60–69%) i vrlo visoka heterogenost stanovništva (50–59%). Kada već govorimo o demografskim kretanjima. iz raznih razloga. sem floskula „više od autonomije. neonacističkih i rasističkih organizacija. Pažnju treba skrenuti i na autoritarnu političku kulturu.78 Napori da se javno mnenje 74 Za razliku od Srba. Dalje.76 Konačni status Kosova još nije određen. Pripadnici manjina su veoma zainteresovani za decentralizaciju i što veći stepen autonomije Vojvodine. višestruko je uvećan broj „Neopredeljenih“ (9. i sada iznosi 82. Aškalija ili Egipćana. naročito u 75 76 77 78 174 .944: 107. Beograd 2003. Justin Filozof “.

Ljudska bezbednost i nacionalne manjine senzibilizuje i učini osetljivim na pitanje manjina nisu. garantovala multietničkim sredinama. ali je u javnosti ostao gorak utisak da je to učinila u nameri da ublaži reakcije međunarodne zajednice. Izabrana uz pomoć Miloševićevih socijalista. 2004. Motivisani netrpeljivošću prema Drugom. šest godina nakon promena na vlasti. naročito oni koji su bili izloženi etničkom nasilju i bili proganjani na etničkoj osnovi. str. 5. vlada je 2004. usled svoje polovičnosti. Napadi sa kojima su pripadnici manjina bili suočeni krajem 2003. Vidi prilog Gorana Bašića u zborniku Perspektive multikulturalizma u državama zapadnog Balkana. nestankom državne zajednice prestali su da važe neki od ključnih pravnih dokumenata kojima su se. kao. Nakon majskog referenduma i sticanja nezavisnosti Crne Gore državna zajednica je prestala da postoji. tretiraju kao prepreka na putu ostvarenja nacionalnih ciljeva. na primer.2. ni saglasnosti. godine govore da se manjine. tako da za donošenje novih zakona više nije bilo ni političke volje. godine formirala Savet za nacionalne manjine. kao Bošnjaci. Beograd. manjinsko pitanje je marginalizovano i gurnuto u stranu. Centar za istraživanje etniciteta. ove organizacije doprinose naglašenoj etnizaciji takvih sredina. na primer. čime je Srbija stekla (neželjenu) državnu samostalnost. a ne da se pitanjem manjina pozabavi na način79 koji bi korespondirao sa njenim javno deklarisanim ciljevima.80 ali su proizvedeni i neki novi. Disolucija Državne zajednice SCG i osnivanje Službe za ljudska i manjinska prava Jedan od ključnih ciljeva na kojima je republička vlada gradila svoj autoritet odnosio se na očuvanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. na kraju. još uvek nema jasne i koherentne manjinske politike. treba ukazati i na činjenicu da u Srbiji. a njegov krajnje periferni status postao je očigledan u trenutku kada se Vojvodina suočila sa zaoštravanjem međuetničkih odnosa. i najvećim delom 2004. Doduše. što je. problem saradnje sa Haškim tribunalom. doveli do očekivanih rezultata. dovelo i do njihove internacionalizacije.5. Politički konsenzus uspostavljen prilikom donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina raspao se već za vreme DOS-ovske administracije. Neki od tih problema stari su i nasleđeni. Fridrih Ebert Stiftung. Nemoguće je ostvariti integraciju manjina ako oni koji su učestvovali u zločinima nad manjinama ne budu za svoja zlodela krivično kažnjeni. Na kraju. kakva je Vojvodina. 55. Sticanjem samostalnosti Srbija se suočila sa čitavim nizom problema. Pripadnici pojedinih manjina veoma su zainteresovani za saradnju sa Haškim tribunalom. Pošto su iskorišćeni njegovi krupni legitimacijski učinci. od strane nacionalističkog dela populacije. nova srbijanska vlada je zaoštravanju interetničkih odnosa pristupila krajnje ignorantski. 79 80 175 . poput Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Naime.

Štaviše. a njeni građani postati žrtve jednog anahronog shvatanja ljudskih prava. Početkom juna Beogradski centar za ljudska prava je apelovao. U apelu Centra se ističe da će se Srbija. na Narodnu skupštinu. najveće mane postojećeg ustava nalaze se upravo u oblasti ljudskih prava. o kojoj Ustav od 1990. „Dok Povelja SCG predstavlja savremen dokument koji precizno jamči osnovna prava čoveka i građanina i koji je za to dobio opšta priznanja. Saopštenje se može naći na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava: www. takođe ćuti. 8. koja će biti dovedena u pitanje nestankom Suda Srbije i Crne Gore“. 82 83 84 176 . godine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. a manjinska prava su daleko ispod onih garantovanih Poveljom. 19/20. Danas. ako dopusti da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestane da važi. pokrajinski ombudsman. 19/20. a potom i na druge državne organe da preduzmu sve mere kako Srbija ne bi ostala bez osnovnih ustavnih garantija ljudskih prava.81 Pored toga.“82 Pozivajući sve društvene činioce da se pridruže apelu. proglasivši ratno stanje. uopšte ne zabranjuju ropstvo i prinudni rad! Pravo na slobodu je u njemu krnje. poput Ministarstva za ljudska i manjinska prava. kao što su pre svega ljudska i manjinska prava. yu/arhiva.83 Sa slično intoniranim upozorenjem oglasio se i Petar Teofilović. ukazao i na jednu „dobru“ stranu nestanka suda SCG.84 Motivisani snažnim interesom da očuvaju ključne vrednosti demokratskog društva. da se obezbedi neposredna primenjivost međunarodnih ugovora. Teofilović je. ali je država izgubila jednu od instanci pred kojom bi mogla da preispita svoju odluku pre rešavanja spora pred međunarodnim sudom“. bile zadužene za ostvarivanje i zaštitu manjinskih prava. I ono malo predviđenih prava mogu se vrlo lako ukidati i ograničavati. pre svega. „Stvoren je pravni vakuum i poremećaj u nivou zaštite ljudskih prava koji može imati ozbiljne posledice po ostvarivanje prava pojedinaca i kolektiviteta. 2006. disolucijom državne zajednice ugašene su i institucije koje su. 8. ukazujući na ozbiljne negativne posledice do kojih može doći usled smanjenog nivoa zaštite ljudskih i manjinskih prava. Beogradski centar za ljudska prava snažno je naglasio kako se „mora učiniti sve da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima ostane na snazi. i očuva sudska zaštita ljudskih prava u najvišem stepenu. pa i ona koja su neprikosnovena prema međunarodnim ugovorima obavezujućim za Srbiju i prema međunarodnom običajnom pravu.org.bgcenter.“ Petar Teofilović. Isto. pokrajinski ombudsman. jer je „građanima olakšan pristup Evropskom sudu za ljudska prava. u punoj meri vratiti ustavu iz 1990. Njime se. 2006. ljudska i manjinska prava. na primer. Na ove probleme i moguće veoma negativne posledice posebno su upozoravali Beogradski centar za ljudska prava i pokrajinski ombudsman. Danas. vlast ima ‘pravo’ da. doduše. ograniči SVA ljudska prava. nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava je smanjen. pomenuti apeli nisu 81 Budući da je nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava propisan Poveljom veći od onog koji je propisan Ustavom Srbije.

na novoformiranu Službu za ljudska i manjinska prava. jednim delom. Savet Republike Srbije za nacionalne manjine osnovan je 2004. zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava. niti su se oni o njemu izjašnjavali. kao i pažnja javnosti. Pomenuta služba je osnovana uredbom Vlade radi obavljanja poslova koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. Njegovim radom predsedava predsednik Vlade. usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija koje usklađuju domaće propise s međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.85 Služba. obaveze. Zamenik direktora Službe je po položaju zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. ovaj se predlog zakona nikada nije našao pred poslanicima Narodne skupštine. opremu. nadležnosti koje je tokom postojanja Državne zajednice vršilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava odlukom republičke vlade prenete su. za republičku vladu priprema akte kojima se nadzire. usmereni su ka drugim temama. U tom predlogu zakona se. nastavlja da radi kao unutrašnja jedinica Službe. Služba pruža stručnu i tehničku podršku Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine. Služba preuzima od Ministarstva za ljudska i manjinska prava potreban broj zaposlenih. Doduše. Umesto toga. pripremu propisâ o ljudskim i manjinskim pravima. republička vlada je uputila skupštini predlog Zakona o važenju zakona Republike Srbije koji su prethodno važili kao zakoni Srbije i Crne Gore. položaj i ostvarivanje nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd. koja je osnovana pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. danom stupanja na snagu ovog zakona. položaj nacionalnih manjina i ostvarivanje njihovih prava.5. Kancelarija u Bujanovcu. ističe da će se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. interes političke elite. praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmene domaćih propisa. u članu 2. po funkciji 86 87 177 . izuzev u delu koji nije u saglasnosti sa ustavom Republike Srbije. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine doveli do očekivanog rezultata – donošenja posebnog akta kojim bi se potvrdilo važenje Povelje.86 Radom službe rukovodi direktor. između ostalog. sredstva za rad i arhivsku građu. koji su potrebni za obavljenje njenog delokruga. predmete. koji je po položaju i sekretar Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. a čine ga. pored ostalog. prema delokrugu Službe i njenom pravilniku. na postojeća republička ministarstva (pravde. No. a. pre svega ka pregovorima o konačnom statusu Kosova i Metohije i novom ustavu. osim predsednika nacionalnih saveta. drugim delom. a obavlja i druge poslove koji su vezani za ljudska i manjinska prava koje joj poveri republička vlada. primenjivati kao zakon Republike Srbije. st.87 85 Služba. Kada je reč o drugom problemu. kao i prava. uključujući i poslove Sekretarijata za nacionalnu romsku strategiju i Kancelarije zastupnika Srbije i Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava. godine. 2. unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave). uspostavljanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama.

. uredbom Vlade osnuje nekakva služba koja je sama po sebi niži rang organizovanja. nijedan od nacionalnih saveta nije konsultovan prilikom donošenja odluke o formiranju Službe za ljudska i manjinska prava. Derogiranje zaštite ljudskih i manjinskih prava na nivo vladine službe. napokon. vera i unutrašnjih poslova. izjavila je Ana Tomanova Makanova. 19. po mišljenju Petra Teofilovića. Teofilović je naglasio da je Srbiji neophodno ministarstvo koje bi se bavilo ljudskim i manjinskim pravima. Dnevnik.“ Dnevnik. jezičkih i kulturnih zajednica.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. koja je apelovala na državne organe Srbije da uspostave Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. 88 89 90 91 92 178 . na republičkoj ravni postoje dva tela od značajnog interesa za nacionalne manjine – Savet Republike Srbije za nacionalne manjine i već pominjana Služba za ljudska i manjinska prava. Savet se sastaje veoma retko. Dnevnik. 2006. u cilju očuvanja.. ali je vlast takve zahteve konstantno ignorisala. Prvo telo je političkog i savetodavnog. 2006. kako bi ih srbijanski premijer (usmeno) upoznao sa sadržinom novog srbijanskog ustava. lokalne samouprave. 8. od toga da je reč o instituciji od esencijalnog značaja za tranzicionu državu. Osnivanje pomenute službe. na potrebu da se u Srbiji formira posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukazivano je i ranije.92 četvrto. Saopštenje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.88 pogrešan potez89 i propuštena prilika da se učini konstruktivan korak u pravcu institucionalizacije države i uspostavljanja mehanizama zaštite pravne sigurnosti građana i građanki Srbije. ni pitan. Treba istaći da je i na nivou Vojvodine pokrajinsko izvršno veće. Tokom ove godine članovi Saveta sastali su se samo jedanput. kada se radi o institucionalnom nivou ostvarivanja manjinskih prava. 2006. a 9 članova su predsednici nacionalnih saveta. 14. 9. pokrajinskog ombudsmana. prilikom stvaranja bivšeg ministarstva za ljudska i manjinska prava pošlo se. pravde. Saopštenjem je reagovala i Liga za dekadu Roma. koordinatorka nacionalnih saveta. 14. umesto posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava. nego je predloženom ustavnom definicijom Republike Srbije kao države srpskog naroda samo dobio na značaju. 8. Predsednik. i. bivša zamenica ministra za ljudska i manjinska prava. drugo. etničkih. barem kada je reč o manjinama. u skladu sa stavovima Evropske unije. a da se. „u njeno organizovanje niko od nacionalnih saveta nije ni uključen. 2006. Dnevnik. te predsednik Saveta za integraciju Roma Izvršnog veća.90 Tim povodom treba ukazati i na nekoliko važnih činjenica: prvo. a drugo stručnog karaktera. 8. disolucijom Državne zajednice značaj ljudskih i manjinskih prava nije umanjen. od strane jednog dela javnosti recipirano je kao velika greška. umesto trećeg. 8. pogrešan je potez. donelo odluku o formiranju Pokrajinskog saveta nacionalnih zajednica.. Štaviše“. verskih. čije je sedište na nivou Pokrajine. peto. „Lično mislim da nije u redu da se sa saveznog nivoa preuzmu samo ministarstva odbrane i spoljnih poslova. prosvete i sporta. krajem avgusta. a nismo konsultovani čak ni kod izbora direktora Službe.91 treće. Na ovu je činjenicu podsetila Jelena Marković. Jelena Marković. ministri kulture. treba istaći da. zamenik predsednika i 8 članova predstavnici su Izvršnog veća. unapređenja i zaštite nacionalnih.

neće postojati demokratski osmišljena. Nezavisno društvo novinara Vojvodine. ali njihovi zahtevi nisu uvaženi od strane ustavotvoraca. i do sada bio slučaj. ona može intenzivirati podele unutar samih manjinskih zajednica. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i druge. 5. promoviše politiku nagodbenjaštva etničkih vrhova.5. nudeći palijativna. nego će se ta „politika“ prilagođavati raznim dnevnopolitičkim potrebama vlasti.95 uverenje da ustav ništa ne 93 Liga socijaldemokrata Vojvodine. garantuje suštinska autonomija. hraniti i u životu održavati etnonacionalističke snage. Liberalno-demokratska partija i Građanski savez Srbije samo su neke od političkih stranaka koje su pozivale građane na bojkot referenduma. pre svega u očima manjinske javnosti. Centar za regionalizam. bez obzira na pomenute razlike. jer ona sugeriše da u Srbiji. Vladajuće stranke u vojvođanskom parlamentu postigle su konsenzus oko poželjnog stepena autonomije. treba istaći da su oba tela osnovana odlukom republičke vlade – Republički savet nakon serije incidenata u Vojvodini. manjine su odgovorile ignorisanjem poziva da učestvuju i na referendumu potvrde ustav. Nezadovoljstvo postojećim 94 95 179 . na odluku manjina da bojkotuju referendum uticali su i pozivi koje su građanima upućivale pojedine političke stranke. kao što je to. a kao kompenzacija i jedna vrsta supstituta za zakonom o manjinama najavljen. pojačati nezdravu kompeticiju unutarmanjinskih frakcija. jer je odvraćalo manjine od izlaska na biračka mesta. Takva politika omogućava izvršnoj vlasti širok manevarski prostor. U Novom Sadu je formirana i ad hoc koalicija nevladinih organizacija sa istim ciljem. uostalom. Osim toga. Fond „Panonija“. improvizovana i ad hoc rešenja. Koaliciju je činilo više nevladinih organizacija. Teško je prevideti značaj ove činjenice. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine No. što je u sredinama u kojima žive pripadnici manjina delovalo kontraproduktivno.94 dvostruki aršini u pogledu autonomije. predstavnici manjina nisu učestvovali u izradi ustava. Ustavom se Kosovu. Napokon. odnosno nevladine organizacije. Propuštena prilika: ustav i nacionalne manjine Prilika da se manjinsko pitanje tematizuje kao demokratsko propuštena je prilikom donošenja novog srbijanskog ustava. takvom politikom će se manjinsko pitanje uvek postavljati kao nacionalno. na dugi rok planirana i sasvim koherentna manjinska politika. ali nikada ne formiran Savezni savet za nacionalne manjine. vodi pritajenoj korupciji i oligarhizaciji manjinskih struktura. za razliku od Vojvodine.93 zatim agresivna proreferendumska kampanja Srpske radikalne stranke. Kampanju Srpske radikalne stranke pratili su i bilbordi sa Šešeljevim likom. a ne kao demokratsko. Isključene iz procesa konačnog uobličavanja ustavnog teksta. Pored činjenice da nisu involvirani u pisanje ustava i da o njemu nije vođena nikakva javna rasprava. Uprkos svojoj u više navrata eksplicitno izraženoj želji. među kojima Centar za razvoj civilnog društva. njihovom postepenom ruiniranju i diskreditaciji. a Služba nakon disolucije Državne zajednice.3.

proglašenim na sednici Narodne skupštine 8.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. pre svega. u kojem se izlažu načela ustava. vidi se po tome što se posebno izdvajaju Srbi. 21. 97 „Mi smo tražili“. „Zahvaljujući tome. Novim ustavom Srbije. Ako im je uskraćeno ili povređeno neko pravo zajamčeno ustavom pripadnici manjine imaju pravo na sudsku zaštitu. U cilju ostvarenja pune ravnopravnosti Republika Srbija može u ekonomski.98 Interesantno je istaći da se pomenuti član nalazi u prvom delu ustavnog predloga. kao i da se manjinama dâ deset odsto zagarantovanih mesta u republičkom parlamentu. Svrha ustavnog jamstva ljudskih i mastepenom autonomije svakako će biti jedan od faktora mobilizacije autonomašâ na budućim izborima. pripadnicima manjina se jamči posebna zaštita manjinskih prava radi ostvarenja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta (član 14). 99 Nije jasno o kakvoj je vladavini prava reč ako se zaštita prava i interesa Srba posebno izdvaja i ako su njihovi interesi i prava značajniji u odnosu na prava i interese državljana Srbije?! 100 Takvi propisi i mere se ne smatraju diskriminacijom i usmereni su na otklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji posebno pogađaju pripadnike manjina. potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima (član 18). 2006. 1. izjavio je Karolj Dudaš. ako ograničenje dopušta Ustav (član 20). kao i prava zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. imaju pravo da se obrate i međunarodnim institucijama u cilju zaštite svojih ustavom zagarantovanih prava i sloboda. Oni. da Srbija bude definisana kao građanska država. 180 . novembra. Ovakva ustavna definicija države (član 1. iako njihov državljanski status mora biti istovetan sa statusom svih ostalih državljana Srbije koji žive u inostranstvu. Takvo uverenje pojačano je i u članu 13. te da je njima namenjena uloga građana drugog reda. socijalni. 2006. koordinatorka nacionalnih saveta. vladavina prava99 i zaštita nacionalnih manjina. 98 Član 13 Ustava Srbije ima dva stava i glasi: „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. kulturni i politički život uvesti posebne propise i privremene mere (član 76). ali da se ljudska i manjinska prava zakonom mogu ograničavati. pored ostalih.96 da nisu usvojeni njihovi zahtevi. Mađari su imali prilike da se detaljno informišu o ustavu i shvate da on ništa ne donosi manjinama“. predložena definicija kojom je Republika Srbija određena kao „država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“.97 ali. U ustavu se izričito ističe da se dosegnuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. ljudska i manjinska prava neposredno se primenjuju. potpredsednik SVM. Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.“ Da je u pitanju diskriminatorska odredba. izjavila je Ana Makanova Tomanova.“ Građanski list. 11. takođe. koji već svojim nazivom – Zaštita državljana i Srba u inostranstvu – upućuje na diskriminaciju. „da se u Ustavu nađe autonomija Vojvodine u skladu sa Platformom Izvršnog veća.100 Garantovana ustavom. 9. Građanski list. 96 Savez vojvođanskih Mađara (SVM) preveo je tekst predloga ustava na mađarski jezik i organizovao raspravu u sredinama u kojima žive Mađari kako bi ih upoznao sa sadržinom ustava.) stvorila je kod pripadnika manjina uverenje da u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. donosi manjinama.

primanje. Ustavne odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva. slanje i razmenu obaveštenja i ideja. etničke. uključujući i pravo na izražavanje. javnim službama i organima pokrajine i lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti manjina (član 77). Prilikom zapošljavanja u državnim organima.5. 181 . kulturne i verske posebnosti. Pravom na očuvanje posebnosti (član 79) pripadnicima manjina se garantuje pravo: na izražavanje. na korišćenje jezika i pisma. saglasno važećim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i manjinskih prava. a na temelju zakona. kao i mere koje bi vodile veštačkom menjanju nacionalne strukture stanovništva na područjima na kojima pripadnici manjina žive tradicionalno i u značajnom broju (član 78). Ljudska bezbednost i nacionalne manjine njinskih prava leži u očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca (član 19). na upotrebu simbolâ na javnim mestima. Pripadnicima manjina se. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. organi autonomnih pokrajina i lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku. na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. imena ulica. Pod istim uslovima kao i ostali građani. Preko kolektivnih prava pripadnici manjina odlučuju ili učestvuju u odlučivanju o pojedinim pitanjima koja su vezana za njihovu kulturu. U skladu sa Ustavom. da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime. koja dobrovoljno finansiraju i kojima Republika Srbija priznaje posebnu ulogu u ostvarivanju njihovih prava. čuvanje. obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma (član 75). na školovanje na svom jeziku i osnivanje privatnih obrazovnih ustanova. da u sredinama gde manjine čine značajnu populaciju državni organi. razvijanje i javno izražavanje nacionalne. negovanje. da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi. garantuju dodatna individualna i kolektivna prava. pripadnici manjina imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku. u skladu sa zakonom. Manjinama se jamči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita. Zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini (član 76). Pored toga. pokrajinskim propisima se mogu ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina. obrazovanje. pored prava koja su zajamčena svim građanima. takođe. pripadnici manjina mogu osnivati prosvetna i kulturna udruženja. U posebnom odeljku Ustava – „Prava pripadnika nacionalnih manjina“ – pripadnicima manjina se. priznaje pravo da uspostavljaju veze i sarađuju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije (član 80). kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18). blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku. Nasilna asimilacija pripadnika manjina ustavom je zabranjena. na potpuno.

da bi se zajamčena prava neometano uživala. zakonom i međunarodnim ugovorima. što. Tako se u članu 100 ističe da se u Narodnoj skupštini obezbeđuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina. ustavom je propisana obaveza Republike Srbije (član 81) da u oblasti obrazovanja. U Ustavu. predstavlja sužavanje prava. a rešenja su izložena na pregledniji način nego što je to slučaj sa novim ustavom – odredbe Povelje su znatno povoljnije za pripadnike manjina. U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama data je šira formulacija. na primer. Umesto toga. pravo na „određeni broj mandata u skupštini države članice. u skladu sa zakonom. Oba dokumenta. nacionalne i verske mržnje odnosno jamstva stečenih prava. U delu ustava koji se bavi očuvanjem posebnosti pripadnikâ manjina nema odredbe koja se odnosi na.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Rešenja na štetu manjina prisutna su i u članu 75 Ustava. gde se u stavu 1. ističe da se individualna i kolektivna prava pripadnika manjina ostvaruju u skladu sa Ustavom. Na kraju. u skladu sa zakonom. zabranjuju nasilnu asimilaciju pripadnikâ manjina.. razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.101 Pored toga što je u zanatskom pogledu bolje urađena – jezik Povelje je precizniji. ali je samo u Povelji ustanovljena i jasno istaknuta dužnost države (članice i državne zajednice) da pripadnike manjina štiti od svake akcije usmerene ka nasilnoj asimilaciji (član 50). zabranu izazivanja rasne. nisu našle svoje mesto u delu ustavnog teksta koji se bavi pravima pripadnika manjina.“. se ističe da se „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“. zatim. nego u delu koji se bavi ljudskim pravima i slobodama. na obuhvatniji način uređeno i pravo pripadnikâ manjina na očuvanje posebnosti. poput odredbi koje se odnose na slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti. Neke odredbe iz Povelje. dok se u članu 180 Ustava navodi da će se u pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava omogućiti srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama. u odnosu na rešenje iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima. većinom su preuzete odredbe iz odgovarajućeg (trećeg) dela Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. u Ustavu su prisutna različita rešenja. kulture i informisanja podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja. jer su njome obuhvaćena i individualna i kolektivna prava. u zavisnosti od toga o kojoj je skupštini reč. 182 . u delu koji se bavi pravima pripadnika nacionalnih manjina. međutim. Poveljom zajamčeno (član 52).. u osnovnim načelima. jezički ili verski identitet. U Povelji je. bez obzira na njihov etnički. U Po101 U drugom delu Ustava. kulturni. u članu 20.

kao Stranka za Sanžak i Bošnjačka koalicija. najčešće su zauzimali neutralnu poziciju. ako se već nisu eksplicitno određivali. ili su.104 Predstavnici manjina. pozvao svoje sunarodnike da „obuku svečano odelo“ i na referendumu glasaju za Ustav. Iako su predstavnici vlade i vladajućih stranaka nastojali da privole predstavnike manjina. te da međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. pozvao Mađare da izađu na referendum i glasaju po svojoj savesti. prisutan u delu Ustava kojim je predviđena mogućnost da se u cilju zaštite ljudskih i manjinskih prava izjavi ustavna žalba (član 170).103 Imajući u vidu da rešenja ponuđena u ustavu zaostaju za onima iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.102 Pravi je cinizam ustavotvoraca. kao i uverenje pripadnika manjina da se ustavom pretvaraju u građane drugog reda. Tako je Sulejman Ugljanin. u članu 16. međutim. 16. da pozovu svoje sunarodnike da u što većem broju učestvuju na referendumu. Dok je Jožef Kasa. naime. 10. 104 Zapravo. 183 . sasvim je razumljiva njihova odluka da se ogluše o pozive da učestvuju na referendumu. nalazi se potpuno drugačije rešenje: „Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.5. ta nastojanja nisu urodila plodom. naročito onih brojnijih. u slučaju Bošnjaka samo su produbljene političke podele. 2006). bošnjačke partije su optužile vladu Srbije zato što predstavnike Bošnjaka nije uključila u pisanje ustava. a potom i narodne poslanike iz redova koalicije „Lista za Sandžak“ da nisu hteli da se uključe u taj posao zbog svojih ličnih interesa i nade da će na taj način zadobiti naklonost i nekih drugih vlada u Beogradu (Danas. ali nije jasno kome se ona izjavljuje. 105 Dnevnik. jer među nadležnostima Ustavnog suda nema one koja bi se odnosila na odlučivanje u takvim slučajevima. prepuštajući sunarodnicima da. Nezadovoljne načinom na koji je donet Ustav. kao što je to učinilo Hrvatsko nacionalno vijeće. bili su znatno eksplicitniji u svojim stavovima od lidera SVM. Pri tome. poput Sandžačke demokratske partije. optužbi i napada 102 U Ustavnoj povelji Državne zajednice SCG. 10. 2006). poput bošnjačke i mađarske. 23. dotle su Andraš Agošton i Pal Šandor poručivali svojim sunarodnicima da na referendumu glasaju protiv ponuđenog ustavnog rešenja (Dnevnik. 10. 2006. 26. navodi da se individualna i kolektivna prava ostvaruju u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. izbegle da se jasno odrede prema tome kako bi građani trebalo da se ponašaju na referendumu. ne treba izgubiti iz vida da u ustavu ne postoji integrativna klauzula. lider SVM. shodno svojoj savesti odluče hoće li izaći na referendum i kako će glasati. koje se sa trenutno najjačom partijom Savezom vojvođanskih Mađara bore za uticaj u mađarskom biračkom telu. U situaciji etnonacionalističke mobilizacije.“ 103 Skrećemo pažnju na i to da Ustavni sud de facto ne funkcioniše. dok su ostali predstavnici Bošnjake ili pozivali na bojkot. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine velji se. lider „Liste za Sandžak“.105 Motive za ovakvo ponašanje nije teško odgonetnuti. Lideri dve mađarske stranke Demokratske stranke vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara.

7. On je upozorio da postoje domaće i međunarodne snage kojima uspeh referenduma ni ne odgovara i postavio pitanje ko finansira promotere antireferendumske kampanje. dodeljene su simbolične nagrade za doprinos nezavisnoj albanskoj državi Kosovo. obrazovanju. 25.106 katastrofičnih upozorenja. a sredstva potrebna za njihovo vršenje dužna je da obezbedi država. nekoliko dana pre održavanja referenduma. Dnevnik. 110 U Zakonu o manjinama. oktobra) glasalo je 53.108 predstavnici manjina su želeli da izbegnu optužbe za mogući neuspeh referenduma. i to pripremom predloga zakona o ovlašćenjima i načinu izbora nacionalnih saveta. Danas. Nacionalnim savetima se može poveriti i deo ovlašćenja iz navedenih oblasti. 10.04 odsto od ukupnog broja upisanih birača. predsednik Socijaldemokratske partije. 2006. 108 Dragan Šutanovac. U javnosti je.93 odsto građana. iz opravdanog razloga.107 kao i spočitavanja da čuvaju Miloševićev ustav. u tome što se u praksi pomenutih organa ovaj član slabo primenjivao. Nacionalni saveti nacionalnih manjina Kada je o ustavu reč. 2006. Petar Lađević je izjavio da će Služba nastaviti rad na stvaranju manjinskog zakonodavstva.111 Apostrofiranje pomenutih zakona nije slučajno. Za potvrdu novog ustava u Vojvodini je glasalo svega 43. mogao nastati haos. 109 Za novi ustav na referendumu (28. Problem je. Kao organi kulturne samouprave manjina. po Lađevićevim rečima. ocenio je da bi u zemlji. 10. kao i da osnivaju ustanove iz tih oblasti. teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave. Kao takav opravdani razlog Lađević je naveo referendum u Crnoj Gori. 10. i 29. treba pomenuti da se njime uvažava i pravo manjina da radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi. Danas. 20. član 19. a čelnici pojedinih stranaka i nevladinih organizacija nazivani su Šiptarima. 107 Nebojša Čović. međutim. 25.110 U jednom od prvih intervjua koje je kao direktor Službe za ljudska i manjinska prava dao medijima. 111 Sa izradom ovih zakona kasni se. iskazivana sumnja da je izlaznost birača na referendumu bila onolika kakvom je predstavljaju zvanični rezultati. nacionalni saveti su prvi put pomenuti u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. da razbijaju državu i rade u korist onih koji hoće da nam otmu Kosovo. jer je u drugoj polovini septembra Nacionalnom savetu Mađara 106 Zagovornici bojkota su u javnosti optuživani da deluju po nalogu stranih nalogodavaca. 184 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. ako se na referendumu ne potvrdi novi ustav. potpredsednik Demokratske stranke je najavu bojkota referenduma od strane Albanaca i drugih manjina ocenio kao lošu stvar i izrazio žaljenje to će nacionalne manjine ispasti čuvari ustava Slobodana Miloševića. Danas. međutim. na protivnike referenduma. 2006. 10. U pomenutom zakonu se ističe da saveti predstavljaju nacionalne manjine u napred pomenutim oblastima i učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti. 2006. Na beogradskom Trgu Republike.4.109 5. ističe se da će organi države. prilikom odlučivanja o pitanjima iz gorenavedenih oblasti zatražiti mišljenje saveta. obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika izaberu svoje nacionalne savete.

118 Nije. Beograd. podstiče širu participaciju manjinskih predstavnika. Vladi je predloženo i da. u nedostatku boljeg rešenja. Skrećemo pažnju na činjenicu da u ovom slučaju jedan državni organ preuzima vršenje poslova organizacije koju nije osnovao. 176. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine istekao mandat. a pitanje izbora novog (odnosno novih) saveta nije zakonom regulisano. da ni sami članovi nacionalnih saveta nisu. 2006.5. 8. međutim. 117 Isto se odnosi i na održavanje vanredne elektorske skupštine Nacionalnog saveta Roma. vršili dovoljno snažan pritisak da se pomenuti zakon donese. do okončanja tog postupka.. iz različitih razloga. pored nacionalnih saveta. nije reagovala na pomenutu inicijativu. usled čega nacionalni saveti neće imati zakonskog osnova za svoj rad. predsednik Nacionalnog saveta Mađara. br.115 Istim povodom se oglasio i Tamaš Korhec. 8.114 Uprkos obećanjima. Na probleme sa kojima će zbog toga biti suočene manjine. 113 Utisak je. ali vlada. krećemo ka „stanju faktičkog bezakonja“. upozorio vladu Srbije da će. u političkoj agendi pitanje manjina se nalazi na dnu liste interesovanja državnih vlasti. u pogledu izbora nacionalnih saveta. 116 Građanski list. Novi Sad. koje su najčešće zatvorene i nepropustljive za drugačija mišljenja i poglede. 118 Građanski list. „Sâm način izbora i funkcionisanja saveta ne . Tako je početkom maja Laslo Joža. preuzeti stručne poslove koji se odnose na položaj i ostvarivanje nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina. pokrajinski sekretar za upravu. kako je izjavio Joža. pre svega vlade. 185 . 2005. međutim.“ Vidi prilog Gorana Bašića u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi. 2006. modernizuje nekadašnju uredbu Ministarstva za ljudska i manjinska prava.. takođe je upozoravano u više navrata. pogoduje dobro organizovanim i politički profilisanim strankama nacionalnih manjina. Centar za istraživanje etniciteta. 10.. 8. ukoliko se do septembra ne donese zakon o nacionalnim savetima. 115 Građanski list.116 Da bi izbegla takav. ali i Republika Srbija. izbora i odlučivanja nacionalni saveti su jedna vrsta sinekuralnih institucija. ali ne i malobrojnim ili teritorijalno disperziranim i nedovoljno organizovanim manjinama. 1. str. zakon nije donet. tako i civilni akteri. Nacionalni saveti u ovom slučaju postaju stecište interesnih grupa unutar jedne manjine. propise i nacionalne manjine. 2006. iz Službe za ljudska i manjinska prava saopšteno je da će redovna elektorska skupština za izbor Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine117 biti odložena do stvaranja pravnih pretpostavki i prenošenja funkcija sa bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora na Srbiju.. Bez precizno definisanih nadležnosti. Elektorski način izbora . 2003. jasno na temelju ko112 Ovo je veoma ilustrativan primer neodgovornosti države u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina i odsustva bilo kakve državne strategije.112 Na obavezu da se ovaj zakon donese proteklih godina ukazivali su. načina finansiranja. nastati pravni vakuum. te da će Služba.113 kako politički. po republičku vladu krajnje neprijatan razvoj događaja. 59/60. naglašavajući da se. 114 Vidi: Informator. Jednostavno rečeno. jer za njegovo donošenje nije postojala politička volja. glasilo Centra za multikulturalnost. 10.

predsednica Nacionalnog saveta Slovaka i koordinatorka svih nacionalnih saveta. 9. 1. nije jasno ni na osnovu čega je Savet Republike Srbije zauzeo stav da početak trajanja četvorogodišnjeg mandata nacionalnih saveta počinje trenutkom upisa u Registar nacionalnih saveta. svaki od 14 nacionalnih saveta. predsednica Slovačkog nacionalnog saveta. Svi nacionalni saveti izabrani 119 Tamaš Korhec je u prvoj polovini avgusta upozorio da će pravi problemi nastati „ukoliko do isteka mandata ne bude pokrenut postupak za izbor novog saveta. u koju je. godine donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. 9.120 Napokon. 8. 19. a upis u registar se obavlja samo jedanput. međutim. jer smatram da nacionalni saveti treba da budu makar obavešteni da Služba za ljudska i manjinska prava preuzima nadležnosti nacionalnih saveta.121 Ono što je. nego su oni o njoj obavešteni putem medijâ. 123 Početkom januara Ana Tomanova Makanova. do donošenja zakona. Po mišljenju Tamaša Korheca. Po rečima Makanove. jer se izbori održavaju redovno i postoji mandat koji od njih počinje da teče. dovela nacionalne savete. to jest nepostojanja institucije“. st. 186 . birati skupštine elektora. jasno zašto se Služba za ljudska i manjinska prava nije o ovakvoj svojoj odluci prethodno konsultovala sa nacionalnim savetima. manipulišući datumima. predsednik vlade. svojom politikom marginalizacije. izabran nacionalni savet Mađara. st. 10. 2002.119 Nije. pre donošenja takve odluke. Ona je istakla kako bi bilo „sasvim logično da direktor Službe Petar Lađević. a ne datumom održavanja osnivačke skupštine. da će nacionalne savete. treba istaći nekoliko važnih momenata: Prvi. prilikom osnivanja određene institucije“. Kada je o nacionalnim savetima i politici Vlade reč. četiri godine pošto je. izjavili da će do 15. jer bi onda nastupilo stanje faktičkog bezakonja. sazove predstavnike svih nacionalnih saveta makar na blic sastanak i da nas. 2006.122 još uvek nije donet. 10. jasno jeste da srbijanska vlada preko svojih agencija nastoji da. 12. koliko ih je do sada izabrano. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđeno je da se pitanje izbora nacionalnih saveta uredi posebnim zakonom. izabran je na temelju uredbe koju je 2002. izjavila je Ana Tomanova Makanova. „datum upisa u registar teško se može uzimati kao validna odrednica. 2006. 8. takođe.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 121 Dnevnik. a u članu 24. pokrajinskog sekretara za upravu. proporcionalnosti i demokratičnosti. februara biti donet zakon. sekretar vladinog saveta za nacionalne manjine. a druge (sa mogućnošću) da ostanu bez svojih ključnih reprezentativnih struktura. kao savetodavna tela u ovoj problematici. 120 Neugodno sam iznenađena što ovo saznajem iz medija. propise i nacionalne manjine. kao prvi. jeg je to pravnog akta Služba za ljudska i manjinska prava ovlašćena da preuzima poslove nacionalnih saveta. nacionalni saveti nisu ni dobili pomenutu odluku. ali taj zakon. Građanski list. 2006. izbegne krajnje nezavidnu situaciju. i Petar Lađević. izjavila je da su Vojislav Koštunica. Dnevnik. stoji da će se saveti formirati na principima dobrovoljnosti. U članu 19. 122 Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine konstituisan je dana 21. izbornosti. makar pita za mišljenje koje može i ne mora uvažiti“. ali i pripadnike manjina – prve da ne mogu na zakonit način nastaviti sa radom.123 U Zakonu o manjinama još dva stava zaslužuju pažnju.

Upravo zbog takvog posrednog i nedemokratskog načina izbora. u Srbiji žive 572 pripadnika grčke nacionalne manjine. prema kazivanju samih Bošnjaka. kada unutar zajednice koju reprezentuju. Legitimnost Nacionalnog saveta Mađara. potrebno tri hiljade potpisa punoletnih pripadnika grčke manjine sa pravom glasa. Nezadovoljstvo radom nacionalnih saveta iskazuje se i unutar drugih etničkih zajednica. Interesi dve suprotstavljene političke grupacije unutar bošnjačke zajednice naročito se snažno manifestuju prilikom lokalnih izbora. nema punoletnih pojedinaca u broju dovoljnom za formiranje nacionalnog saveta. smatraju da je nacionalni savet formiran na legalan. a sudeći prema poslednjem popisu stanovništva. a republičku vladu – koju smatra odgovornom za radikalizaciju političkih 187 . njima je. postali izvor podela i radikalizacije unutar samih manjinskih zajednica. 126 Izražavajući najdublje žaljenje zbog ubistva odborničkog kandidata „Liste za Sandžak“ Ruždije Đurovića i ranjavanja Sulejmana Đurovića tokom održavanja lokalnih izbora u Novom Pazaru. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine su pomoću eletorskih skupština. grupa građana mađarske nacionalnosti svojevremeno je pokrenula inicijativu i na 400 adresa uputila predlog da se formira nova organizacija koja bi.125 Poslednji. godine sedam bošnjačkih partija je pokrenulo inicijativu za sazivanje vanredne elektorske skupštine. umesto interesa nacionalne zajednice. Po mišljenju inicijatora. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji snažno je osudio svaku upotrebu nasilja u političkom procesu i pozvao političke lidere dve najuticajnije stranke da deluju u pravcu smirivanja strasti.126 124 Ovde se misli na Nacionalni savet grčke nacionalne manjine. ali ne i legitiman način i da. na primer. zastupa interese najjače mađarske stranke. zastupala interese njihove zajednice. pripadnici nacionalnih manjina prepoznali su u nacionalnim savetima strateški važne institucije za afirmaciju i zaštitu svojih vitalnih interesa. Nezadovoljna radom nacionalnog saveta. Prema podacima iz publikacije Etnički mozaik Srbije. jedan od uzroka podela i sukoba unutar bošnjačke manjine. Sama institucija saveta nikada nije dovođena u pitanje. dakle na posredan i nedemokratski način. sa većim legitimitetom. političke stranke su.124 Drugi. umesto da harmoniziraju različite interese. Pri tome je potpuno nejasno kako su neki od nacionalnih saveta uopšte i mogli biti izabrani. Da bi mogli formirati nacionalni savet. jer je „Listi za Sandžak“ opao uticaj u biračkom telu. vanredni izbori za odbornička mesta u lokalnom parlamentu okončane su na najtragičniji način – gubitkom ljudskog života. 125 Programski udaljene. prema uredbi bivšeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Pojedine stranke unutar mađarske zajednice. sa oskudnim demokratskim kapacitetima i viškom političke volje da govore i deluju kao jedini i autentični predstavnici zajednice. ali je sâm način izbora bio predmet brojnih kritika i primedbi. osporava se od trenutka njegovog konstituisanja. kao i poznati intelektualci.5. nacionalni saveti su. liderski ustrojene. Početkom maja 2005. Nacionalno vijeće više nije imalo legitimitet da zastupa interese Bošnjaka.

za njih je. geografiju. bez obzira na njihova politička uverenja i stranačku pripadnost. Danas. jer favorizuje partijske frakcije nacionalne elite. Ana Makanova Tomanova je zatražila da ministar obrazovanja ubuduće pribavi mišljenje nacionalnih saveta o svim predmetima koji imaju sadržaje vezane za očuvanje nacionalnog identiteta. lišava pripadnike manjina uticaja i dovodi u pitanje i samu ideju manjinske samouprave. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predviđeno je da nacionalni saveti učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz oblasti službene upotrebe jezika. prilikom odlučivanja o gorenavedenim pitanjima. Međutim. upozorio je da ne postoji eksplicitna zakonska odredba koja bi obavezivala RRA da imenuje kandidate nacionalnih saveta.127 Ovo pravo. teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave. „U zakonu je važna svaka rečenica. moraju zatražiti mišljenje saveta. sekretar Republičkog saveta za nacionalne manjine. 4. Danas. ističući da se to ne odnosi samo na jezik nacionalne manjine. Naime. a ako o izmenama nismo čak ni obavešteni. 24. 8. 10. već i na istoriju. Napokon. 2006. 8. 127 128 129 130 188 . kulture i informisanja na jeziku manjine. propise i nacionalne manjine.130 Tim povodom je od RRA zatraženo da preispita svoju odluku. od predsednika Skupštine Srbije da se na sednici parlamenta preispita sastav RRA.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. pokrajinski sekretar za upravu. stoji da organi države. složio se sa Lađevićem da takva eksplicitna odredba ne postoji i dodao da je „ovim postupkom RRA prekršen ustavni princip o zaštiti prava manjina“. koordinatorka nacionalnih saveta. često nije respektovano od strane državnih organa. predstavnici nacionalnih saveta izrazili su nezadovoljstvo time što Republička radiodifuzna agencija (RRA) nijednog od 11 kandidata koje su saveti zajednički predložili nije imenovala u sastav upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine.128 Tako je. Sadašnji posredan način izbora saveta putem elektorskih skupština pokazao se kao veoma loš. 2006. protestom reagovala Ana Tomanova Makanova. Tamaš Korhec. moralo biti mesta u programskim savetima. 31. 2006). te muzičku i likovnu umetnost (Građanski list. Na probleme u implementaciji zakonskih rešenja ukazano je i u nacionalnoj strategiji za priključivanje EU. povodom predloženih izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje je republička vlada uputila skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Suočeni sa deficitom legitimnosti. Treći.“129 Slično ponašanje je zabeleženo i prilikom imenovanja članova upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine. onda ne vidim o kakvoj saradnji i učešću može biti reči. smatra Lađević. Petar Lađević. 8. različiti interesi unutar romske manjine došli su do izražaja i u zahtevu da se Nacionalni savet smeni. prilika u Novom Pazaru – da se okrene suštinskim pitanjima od kojih zavisi budućnost Srbije i osigura miran i bezbedan život svih građana. međutim. ali ne i u upravnim odborima. U članu 19. nacionalni saveti su jedan od elemenata koji doprinosi zaoštravanju unutaretničkih odnosa. Ona je protestovala zato što „nacionalni saveti nisu ni videli odredbe koje se menjaju“ i što „o svemu saznajemo iz medija“. st. obrazovanja. odnosno da mu se zabrani rad.

2006. godine. koje je Fond za otvoreno društvo realizovao u prvoj polovini 2006. Nacionalni saveti se. nisu samoukinuli. izjavio je za Građanski list (12. 2006) kako je netačno da u Upravnom i Programskom odboru radio-difuzne ustanove Vojvodine nema predstavnika manjina. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine a od premijera Koštunice da. hitno sazove sednicu saveta na kojoj bi bilo razmotreno pitanje odsustva predstavnika manjina u pomenutim telima. Tokom 2005. a u 131 Aleksandar Vasić. Esad Džudžević. nego samo oni koji imaju redovne i obuhvatne informativne sadržaje. tako i sa stanovišta građanske kompetencije. Problem je. što je. predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog saveta. istraživanju dalo na značaju. ali je isto tako od istraživača zahtevalo napor da.5.5. Treba istaći i činjenicu da za funkcionisanje medijske manjinske scene do sada nije iskazivano naročito istraživačko interesovanje. najpre. ističe se da je pravo na informisanje na maternjem jeziku jedno od ključnih manjinskih prava i važan resurs identiteta. kao i Evropski parlament. 4. 133 Preko javnog servisa ostvaruje se informisanje manjina na njihovom. Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita Krajnje zaoštrena izjava Esada Džudževića jasno govori o značaju koji manjine pridaju pitanju informisanja.133 U istraživanju o informisanju nacionalnih manjina. Iako istraživanjem nisu obuhvaćeni svi medijski proizvodi na jezicima manjina. ukoliko se ove adrese ogluše o naše zahteve. maternjem jeziku. potpredsednik Saveta RRA. poručio je: „Naš stav je da. Savet Evrope. U ovom izveštaju nećemo iscrpnije navoditi rezultate pomenutog istraživanja. nego ćemo se ograničiti samo na to da markiramo neke elementarne nalaze. dobijeni rezultati predstavljaju važan materijal za koncipiranje promišljene manjinske medijske politike. 189 .“132 5.131 Upozoravajući da će o svemu biti obavešteni visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine. kao predsednik Republičkog saveta za nacionalne manjine. međutim. 132 Danas. u tome što ta dva imenovana predstavnika nisu predložena od strane nacionalnih saveta. inače. značajan kako sa stanovišta integracije. godine u Srbiji su postojala 162 medijska proizvoda preko kojih su se pripadnici manjina na svom maternjim jeziku informisali o pitanjima od javnog značaja. što znači da je sasvim legitiman interes manjina ispoljen prilikom izbora tela koje treba da odlučuju o javnom informisanju. Ponajpre. 24. utvrđeno je da je manjinska medijska scena veoma dinamična. Najveći broj medijskih proizvoda nalazio se u AP Vojvodini – 143. mapiraju manjinsku medijsku scenu u skladu sa kriterijima utvrđenim istraživačkim projektom. kao indikativna činjenica. 6. donesemo odluku o samoukidanju svih nacionalnih saveta. Ne vidimo razlog njihovog postojanja ako legitimni predstavnici manjina ne učestvuju u kreiranju programa javnih servisa Vojvodine i Srbije.

135 Kao i sami medijski proizvodi. tako se i medijske ustanove. 138 Etnocentričnost manjinskih medija registrovana je i u jednom od istraživanja Novosadske novinarske škole. Jedan od značajnih istraživačkih nalaza glasi da su svojim sadržajem manjinski medijski proizvodi u značajnoj meri monoetnički. 190 . visine donacija itd. centralnoj Srbiji 19. No. Konkretno govoreći.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.134 Navedenim brojem obuhvaćeni su kako medijski proizvodi koji se javljaju kao delovi u okviru neke veće celine. a istraživači nisu želeli da se u tako delikatnoj stvari arbitrarno postavljaju. Naime. Ni u pogledu stručne spreme situacija nije mnogo bolja – srednju stručnu spremu poseduje 49%. ali su oni zastareli. veoma razlikuju. Nešto je povoljnija situacija u pogledu ustanova u privatnom vlasništvu. u Srbiji postoje 34 medijska proizvoda. javila se potreba da se mediji u Sandžaku izdvoje kao zasebna celina. izuzimajući medije u Sandžaku. 135 Najviše manjinskih medija funkcioniše na mađarskom jeziku – devet: osam novina i jedna radio-stanica.138 134 S obzirom na okolnost da je tokom istraživanja bilo teško utvrditi medije na bosanskom jeziku. manjinski mediji veliki prostor posvećuju događajima unutar vlastite etničke zajednice. zbog toga trpe kvalitet i količina informativne ponude. poseduju računare.136 Ostavljajući po strani podatke koje se odnose na statusna pitanja. medijske ustanove čiji je osnivač organ državne uprave u velikoj meri zavise od subvencija određenih tela državne vlasti. nepovoljne tehničko-tehnološke uslove u kojima se obavlja informisanje na jezicima manjina.137 Kada su u pitanju finansije. informacije o vlastitoj zajednici zauzimaju 70–80% informativnog prostora. treba ukazati na. njene informativne tradicije. Najveći broj zaposlenih – 48% – nalazi se u dobi između 35 i 55 godina starosti. i to 19 štampanih i 15 elektronskih medija (12 radija i tri televizije). 31% novinara je starije od 55 godina. jer se velika pažnja posvećuje sadržajima komercijalne prirode. budući da je najčešće reč o kompjuterima prve i druge generacije. dok je svega 5% napisa posvećeno drugim manjinama. na primer). a samo 21% je mlađe od 35 godina. Kada je reč o ovim drugim proizvodima. u zavisnosti od brojnosti manjine. 136 Postoje medijske ustanove koje broje više od 150 zaposlenih (Magyar szó. kao i ustanove čiji se rad zasniva na entuzijazmu pojedinaca (polusatni nedeljni program na nemačkom jeziku u okviru Radio-Subotice) 137 Medijske ustanove. a informacije koje se odnose na većinski narod 20–25%. gde se od prodaje medijskog proizvoda ostvari i 70 posto ukupnih prihoda. višu 18% a visoku 33% novinara. recimo. jer visina prihoda koje ostvaruju prodajom lista ne učestvuje u ukupnim prihodima u procentu većem od 30 odsto. tako i potpuno samostalni medijski proizvodi na jeziku manjine. Stanje u manjinskim medijskim ustanovama ne može se oceniti kao povoljno ni kada su u pitanju kadrovi. na primer. emisija na jeziku manjine u okviru programa na jeziku etničke većine. generalno gledano.

(32. nisu odgovorili na postavljeno pitanje. uticajni pojedinci unutar manjinskih zajednica (3.2%).7%). na uređivačku politiku najviše utiču: političke stranke (48.5%).8% ispitanika iskazalo je potpuno. a 60. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Na pitanje upućeno pripadnicima manjinskih kulturnih elita: „Da li ste zadovoljni medijima koji vas informišu na vašem jeziku?“ 7. površnost i nepotpunost informacija (47. obezbediti tematsku raznovrsnost emisija (43. S obzirom na to. tehnički ojačati medije (48. ali nisu zadovoljni kako se u njima tretiraju manjinske zajednice.8%).9% ispitanika. Znatno veće nezadovoljstvo nego u odgovorima na prethodno pitanje pripadnici manjiskih kulturnih elita iskazali su odgovarajući na pitanje: „Da li i u kojoj meri mediji na srpskom jeziku zadovoljavaju vaše potrebe za informisanjem o zbivanjima unutar vaše nacionalne zajednice?“ Više od polovine ispitanika – 56. 58. lokalne vlasti (2.1%). Istraživanjem je registrovano da pripadnici manjinskih elita u najvećem broju dele uverenje da na jezicima nacionalnih manjina ne postoji samostalna uređivačka politika. kulturna udruženja unutar manjinskih zajednica (9.1%).4% anketiranih. donatori (9.4%) itd.9% – izjavilo je da je u ovom pogledu informativni učinak medija 191 . slabo pokrivanje teritorije i drugi. Po njihovom mišljenju.1%). a potpuno zadovoljstvo svega 5. a reč je o vrlo malom postotku (1. tehnička zastarelost opreme. neažurnost. problemi sa kadrovima.8%). dok je 30. Na pitanje: „Šta najviše zamerate medijima na vašem jeziku?“ pripadnici manjinske kulturne elite su najčešće navodili sledeće: nespremnost da se otvore „osetljive“ teme (51. Više od trećine anketiranih pripadnika kulturnih elita (36.4%) i odsustvo jasnog stava (32. Kao glavni uzroci nezadovoljstva navedeni su sledeći razlozi: neprikladno vreme trajanja programa.3% uređivačku politiku je ocenilo kao naklonjenu pomenutim centrima. delimično zadovoljstvo iskazalo je 55. osnivači (41. Preostali ispitanici.1%). Na pitanje koje pretpostavke treba obezbediti da bi mediji na manjinskim jezicima u potpunosti odgovorili postavljenim zadacima ispitanici su najčešće isticali da je potrebno: „kadrovski ojačati redakcije (75.9% ispitanika.4%). Pripadnici manjiske elite u velikom procentu prate medije na srpskom jeziku. postavljeno im je i pitanje da identifikuju činioce koji najviše utiču na uređivačku politiku medija.8%) itd.4%).7%). lokalni finansijeri (13.5%). insistirati na profesionalim standardima i kodeksima novinarstva (66%). Sa ocenom da je uređivačka politika potpuno pod uticajem centara moći složilo se 27. nevladine organizacije (5. redakcija (svojom profesionalnošću) (23. pristrasnost u izveštavanju (35. nekompetentnost. povećati dostupnost (42.8% delimično zadovoljstvo. obezbediti stabilne izvore finansiranja (72.4% manjinske kulturne elite iskazalo svoje nezadovoljstvo. neobjektivnost informacija.5%).7%).5.9%) izjavilo je da je nezadovoljno kako mediji na srpskom jeziku tretiraju nacionalne manjine.8%).8%).7% ispitanika. reprezentativna tela – nacionalni saveti itd. a kao „potpuno autonomnu i nezavisnu“ tek 11.

po njihovom mišljenju. posvećivao pažnju svakom napadu. upućivano na adresu policije i pravosuđa. Jedna od često iznošenih primedbi odnosila se i na nacionalni sastav 139 U velikom procentu pripadnici kulturnih elita negativno su odgovorili i na pitanje: „Da li ste zadovoljni kako programi RTS (radijske i TV stanice Beograd i Novi Sad) informišu o položaju vaše nacionalne zajednice i zbivanjima unutar nje?“ Na ovo pitanje negativno je odgovorilo čak 65. koji su se tim problemom bavili površno i nesistematski.139 Nezadovoljstvo manjina medijima na srpskom jeziku140 posebno je uočeno u periodu zaoštravanja međuetničkih odnosa u Vojvodini. delimično je zadovoljno 28. grafita. na srpskom jeziku nezadovoljavajući. a potpuno zadovoljno 4. u korist ovih prvih. postoji razlika u praćenju pomenute problematike između pokrajinskih i beogradskih medija. 142 Mađar so je. što je. pak. nastojali su da objave i fotografije žrtava. incidenti su ukazali i na činjenicu da neke institucije.7% anketiranih.8% ispitanika. Gde god je to moguće. a samo jedan procent ispitanika izjavio je da je u potpunosti zadovoljan kako mediji na srpskom jeziku izveštavaju o zbivanjima unutar njihove nacionalne zajednice.5%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.141 Za razliku od beogradskih medija. niti se manjinska prava koriste kao uobičajeni žurnalistički obrazac kojim se propituju službene verzije stvarnosti.6. povodom zaoštravanja međuetničkih odnosa. Incidenti. 192 . manjinski mediji su registrovali gotovo svaki incident nad pripadnicima vlastite grupe. nego i da se na njega reaguje racionalnije..1%. ne funkcionišu na zadovoljavajući način. 5. 141 Kada je reč o većinskim medijima. U zavisnosti od medija. zbog neefikasnosti u radu. da se ova problematika ne prati na sistematski način. na primer. etničko podvajanje i promocija tolerancije Osim na manjkavosti medija. Proteklih godina nezadovoljstvo manjina često je. delimično zadovoljstvo iskazalo je 41. 140 Tokom minulih godina u više navrata je konstatovano da u redakcijama ne postoje novinari specijalizovani za manjinsku problematiku. žrtvama je pružana prilika da iznesu vlastitu interpretaciju događaja. No.142 U slučaju da su napadi bili usmereni prema pripadnicima neke druge etničke zajednice. tematizuje kontekst i svi njegovi bitni aspekti. mediji su tada većinom koristili „Betin“ servis. oštećenih objekata ili. a vrlo često ga je najavljivao i na naslovnoj stranici. što znači da je vlastita novinarska obrada takvog slučaja bila veoma retka.7%) izjavio je da ne prati ove medije. pa se slučajevi izazivanja nacionalne mržnje vode kao slučajevi remećenja javnog reda i mira. Mali broj broj ispitanika (1. što bi doprinelo ne samo da se problem zahvati složenije i diferenciranije. samo ohrabrivalo nasilnike i podsticalo nove incidente. izuzetno važne sa stanovišta ljudske bezbednosti. U razgovorima sa saradnicima Helsinškog odbora pripadnici manjina su ukazivali na manir policije da „pogrešnom kvalifikacijom“ menja prirodu incidenata. ono što je zajedničko za medije na jeziku manjina i etničke većine jeste odsustvo napora da se.

tako i rukovodećeg dela. u značajnoj meri doprinelo formiranje posebne vojvođanske policijske uprave i veće nadležnosti Pokrajine u oblasti pravosuđa. došlo je izvesnog pomaka u radu policije. predsednika vojvođanske skupštine. tako i na osećaj sigurnosti manjina. rasli i socijalizovali u društvu koje je bilo duboko involvirano u rat i u kome su netolerancija. kako redovnog.5. takođe je. mržnja 193 . kako domaćih. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine policije. Po mišljenju sagovornika Odbora. ali i upozorila da vlasti u Srbiji nisu ispunile dato obećanje da će pripadnici manjina biti u većoj meri uključeni u sastav policije. pitanje međuetničkih odnosa internacionalizovano i nakon jasnih i nedvosmislenih poruka predstavnika Evropske unije da je „poštovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda“ preduslov. značajno bi uticali. nacional143 Svojevremeno je formirana komisija. Prema rezultatima istraživanja UNDP-a o humanom razvoju u Srbiji 2005. kao predmet izveštaja i debata u evropskim institucijama. godine smanjio ukazivali su predstavnici političkih i civilnih institucija. kao pozitivnu činjenicu.8 procenata. vojvođanska administracija je zainteresovana za stabilizaciju prilika.143 Na činjenicu da se broj incidenata nakon 2004. Dnevnik. Drugačiji etnički sastav policije. Pošto je. po mišljenju Bojana Kostreša. Građanski list. Među onima koji imaju pozitivan odnos prema ovoj vrsti razlika daleko je više pripadnika manjina nego Srba – 85. kako na međuetničke odnose. predsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope. 2006. tužilaštva i sudova.146 U izveštaju se ističe da etnička distancija i nedovoljno međusobno poznavanje vode. 4. nacionalnih saveta i nevladinih organizacija koja je trebalo da istraži i podnese kompletan izveštaj o incidentima. efikasnost pomenutih organa mogla biti još veća.4 u odnosu na 56. 13. ali do danas javnosti nisu poznati učinci pomenute komisije. Navodeći da je primetan veći broj prekršajnih i krivičnih postupaka nego 2004. nešto više od polovine ispitanika – 50. ističe se da je efikasniji rad policije i pravosuđa jedan od razloga manjeg broja incidenata.5 odsto – smatra da etno-kulturalne razlike neizbežno dovode do tenzija i da su zemlje bez nacionalnih manjina u boljem položaju. značajno bi. ali se pažnja javnosti skreće na još jedan važan aspekt problema – „na etničko podvajanje i segregaciju“. godine. a najveći stepen etnocentrizma registrovan je u populaciji mladih (od 20 do 23 godine). dakle. Reč je. što se odrazilo i na smanjenje broja incidenata uperenih protiv pripadnika manjina. pokrajinskog ombudsmana.144 Učestvujući u radu konferencije „Uloga pograničnih regiona u procesu evropskih integracija“. Najveći stepen etničke distance iskazan je prema Albancima. nego „i za svaki budući partnerski odnos sa Evropskom zajednicom uopšte“. 146 „Uzroke ove pojave svakako treba tražiti u politici koja je vođena u Srbiji krajem XX veka i koja je ostavila duboke tragove u međuetničkim odnosima. s jedne strane. tako i međunarodnih. i Doris Pak. 2006. smatra Kostreš. Teofilović je naglasio da bi. 145 Po prirodi stvari.145 U izveštaju Helsinškog odbora manji broj incidenata se ističe kao jedna od pozitivnih činjenica. ne samo za „pristanak Evropskog parlamenta da zaključi Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji“. a tome bi. 144 U izveštaju Petra Teofilovića. drugačiji nacionalni sastav policije – više pripadnika manjina i zastupljenost u skladu sa nacionalnim strukturom stanovništva – kao i formiranje posebne policijske uprave za Vojvodinu. doprineo poboljšanju međuetničkih odnosa. pored uočljivih pomaka. 4. istakla smanjenje broja incidenata. od predstavnika ministarstva za ljudska prava. 13. o ljudima koji su se rađali.

otklanjaju uzroci incidenata. jer se u sličnim slučajevima (Kočiš) učiniocima krivičnih dela druge nacionalnosti (čitaj: srpske) nisu izricale tako visoke kazne. tradicijom i načinom života. ako se žele pozitivni učinci i stabilnost u međuetničkim odnosima. kroz različite sadržaje – sportska tamičenja. doprinela razvijanju svesti o vrednosti i važnosti etnokulturalne različitosti. te se aktivnosti moraju odvijati unutar podsistema. u javnosti je isticano da se afirmacija vrednosti multikulturalizma i tolerancije mora učiniti sadržajem sistematičnog i kontinuiranog delovanja važnih društvenih podsistema. Beograd. a ne izvan njega. pre svega. 194 . pažnju treba skrenuti i na reakcije manjinskog javnog mnenja koje je u nekoliko navrata reagovalo upozorenjem na nejednak tretman međuetničkih incidenata. kulturom.149 Kao jedan od prvih koraka koji bi u tom pravcu trebalo učiniti pomenuto je ponovno uvođenje jezika društvene sredine u školske programe.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. etničke i verske netrpeljivosti mora posegnuti za onim sredstvima i merama kojima se. Sigurnost građana u nedovršenoj državi. što je pojava registrovana u nekoliko vojvođanskih opština. str. osuđeni su na ukupno dve godine i četiri meseca zatvora.148 Pored ovih aktivnosti. 2005. Zajednički projekt dva parlamenta je naišao na zavidni publicitet u javnosti i podršku liberalno orijentisanog građanstva. inače mađarske nacionalnosti. 149 Društveni podsistemi mogu potpomagati aktivnosti raznih nevladinih organizacija. 147 Kada je reč o incidentima. s druge strane. petorica mladića. Dvojica vojnika koja su pretukla Kočiša i nanela mu teške telesne povrede. a. poznavanje istorije ili organizaciju izložbi. koje vode ka boljem poznavanju i zbližavanju pripadnika nacionalnih manjina.“ Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Visina kazne je u lokalnom mađarskom javnom mnenju ocenjena kao drakonska i primer nejednake primene propisa. i etnički motivisane nasilne prakse predstavljale jednu vrstu patriotske službe. 451. nego se u suzbijanju rasne. na primer. treba istaći i Kamp tolerancije koji za srednjoškolce srpske i mađarske zajednice zajednički organizuju parlamenti Srbije i Mađarske sa ciljem da se mladi iz dve susedne zemlje približe i jedni druge što bolje upoznaju sa vlastitom istorijom. nom podvajanju i paralelnom životu pripadnika različitih etničkih zajednica. zbog povreda opasnih po život nanetih Novosađaninu Zoranu Petroviću. osuđena su na 61 godinu zatvora. ne može oslanjati samo na primenu represije. Međutim. Kao primer nejednakih standarda navođen je slučaj premlaćivanja vojnika Maćaša Kočiša. kao i njihovo proširivanje sadržajima koji se odnose na istoriju i kulturu manjinskih zajednica. u želji da stabilizuje međuetničke odnose.147 Sugerišući da su incidenti jedna vrsta informacija o onome što se zbiva u dubini društva u pomenutom se izveštaju ističe da se društvo. pokrajinska vlada je aplicirala projekt „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“ kako bi. predstavljaju pogodno tlo za širenje predrasuda i izazivanje incidenata. 148 Realizaciju ovog projekta donirala je sa 150 hiljada evra vlada Republike Mađarske. Polazeći od toga da su neznanje i predrasude osnovni uzrok problema u međuetničkim odnosima. U „temerinskom“ slučaju. Ne umanjujući njegov značaj. Jednu od takvih preventivnih mera poduzela je pokrajinska vlada u želji da među mladim Vojvođanima protežira multikulturalizam i toleranciju.

Romi su prinuđeni da se bore za elementarna prava. godine republička Vlada je usvojila akcione planove za 150 Dužnost da se pomogne Romima proizlazi pre svega iz prihvatanja fundamentalnih vrednosti. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine 5. Romi su čest objekt rasno motivisanih napada nacionalističkih i neonacističkih organizacija. Bez pomoći Romi su osuđeni na reprodukciju vlastitog siromaštva. poput prava na rad. na kojima počivaju savremena društva. U nameri da utiče na poboljšanje nezavidnog socio-ekonomskog položaja Roma vlasti bivše Savezne Republike Jugoslavije izradile su. 153 Položaj interno raseljenih Roma sa Kosova posebno je težak. poput jednakosti svih ljudi. ne nailazi na podršku i razumevanje ostalih etničkih zajednica. ne može biti uspešna ako rešavanje tako važnog problema kakav je. 151 Pored lošeg socio-ekonomskog položaja. da reši probleme sa kojima je suočena. U tom pogledu je ilustrativna i reakcija Saveza Srba Vojvodine. preko stipendija.152 U pomenutom dokumentu identifikovano je 14 oblasti preko kojih treba delovati kako bi se položaj Roma poboljšao. obrazovanje Roma. zapošljavanje. 152 Problemi sa kojima su susreću Romi potpuno su atipični u odnosu na druge manjine. obrazovanje itd. U slučaju Roma društvena solidarnost je neophodna. unapred su osuđeni na ulogu tranzicionog gubitnika. recimo. Reakcija je indikativna.7. poput onih iz novobeogradskog naselja Dr Ivan Ribar. posebno od strane romskih sunarodnika pravoslavne i katoličke veroispovesti. oslanjanjem na vlastite resurse. Lišeni konkurentske sposobnosti da se nose sa obrazovanijim i kvalifikovanijim društvenim grupama. pošto je rešavanje njihovog položaja jedan od uslova za ulazak u EU. a integracija. zdravstvenu zaštitu. Netrpeljivost prema iskazuju i „obični“ građani. budući da snažno zadire u raspodelu društvenih dobara. omogući jednom broju pripadnika manjinskih zajednica. rasistima pruži decidiran otpor. Činjenica da govore albanski i pripadaju islamskoj veri dodatno otežava njihov položaj. Preciznije rečeno. da steknu akademsko obrazovanje. koji su protestovali zbog odluke gradskih vlasti da se u njihovom naselju postave kontejneri za privremeni smeštaj Roma. zato što je reč o zajednici koja ne može. a samim Romima neophodnu zaštitu. između ostalih i romske. Početkom 2005. osudio odluku pokrajinskog izvršnog veća da. Često ih zlostavljaju i oni kojima profesionalna dužnost nalaže da im pruže zaštitu. upućuje na činjenicu da su resursi solidarnosti srbijanskog društva istanjeni. Solidarnost i pitanje integracije Informisanje i obrazovanje su izuzetno značajni kanali integracije manjina. a četiri oblasti – obrazovanje. a bez pomoći društva. 195 .150 Kao izuzetno ranjiva grupa. da bi bila što potpunija. koji je. stanovanje i položaj interno raseljenih lica153 – posebno su markirane kao prioritetne. ali i iz međunarodnih obaveza Srbije.5. Dok se ostale manjine zalažu za svoja kulturna ili politička prava. Pomenuta činjenica ukazuje na manjak etničke solidarnosti unutar romskle zajednice. uz pomoć međunarodnih eksperata i predstavnika Roma. svojevremeno. jer ukazuje na značaj solidarnosti. strategiju za integraciju Roma.151 oni ulaze u složene procese transformacije društva i privrede potpuno nespremni. Sâm proces integracije je veoma složen i ne odvija se bez otpora. Od izuzetne je važnosti da društvo bude osetljivo na ovakve slučajeve.

iskorišćene.“154 Integracija Roma. 175–176. ali ne i realnosti lišenim podacima. Stoga je od izuzetnog značaja političko organizovanje manjina i njihovo učešće u radu kako predstavničkih. Naime. imajući u vidu da je romska manjina. Bašić skreće pažnju i na problem nepostojanja neophodne institucionalne infrastrukture za razvoj i implementaciju strategije. koje koriste neorganizovanost Roma da uvećaju svoju glasačku mašinu i koje. godinu. prema nezvaničnim. nego i na ravni političke države. određenoj romskoj partiji ili koaliciji partija mogla obezbediti. koji će kao jedinstvena romska partija učestvovati na narednim izborima. zapošljavanje. godine pospešivati proces uključivanja Roma u društvo. ali i na zbivanja od značaja za njihovu zajednicu i. 2. može se spekulisati da je Vlada to učinila više zbog učvršćivanja svoje pozicije u međunarodnoj zajednici. zbog toga što im pruža priliku da utiču na kreiranje. 155 „U sukobu sa etničkim identitetom države: nacionalne manjine u Srbiji“. „Međutim. str. Umetnost preživljavanja. str. najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji. opravdano je pretpostaviti. a manje zbog jasne vizije o tome kako će sprovoditi kakav-takav program rešavanja problema Roma. 2006) predstavnici romske manjine iz više gradova u Srbiji pokrenuli su inicijativu za formiranje Pokreta za političku emancipaciju Roma.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. s obzirom da je i ovaj akt donet nekoliko dana pre održavanja regionalne konferencije na kojoj je osam država u neposrednom okruženju prihvatilo da će do 2015.156 Napo154 Vidi: Božidar Jakšić. sa preko 250 hiljada potencijalnih glasača. nego i poseban poslanički klub. tako i izvršnih organa vlasti – ponajpre zbog toga što participiranje u procesima odlučivanja snažno utiče na njihovu lojalnost. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. unapređenje položaja Roma i donela odluku kojom se obavezala da će ih sprovoditi. napokon. Gde i kako žive Romi u Srbiji. iz više razloga. Helsinški odbor za ljudska prava. ali i ostalih manjina. a sami pripadnici zajednice ne pokazuju interesovanje da se na aktivniji način bave politikom. zatim zbog toga što im omogućava da utiču na globalne procesu u društvu čiji su neodvojiv deo. ali i manir da se problemima manjina bavi samo u situacijama kada je to neophodno. ne samo prisustvo u parlamentu. 156 Prema pisanju dnevne štampe (Danas. 2005. Na ovakav zaključak upućuju i činjenice da Vlada nije usvojila i budžete potrebne za implementaciju akcionih planova. stambeno obezbeđivanje itd). Kasnije su još dve političke organizacije Roma iskazale želju da učestvuju na izborima – Unija Roma Srbije i 196 . složen je proces koji se ne odvija samo na ravni društva (obrazovanje. jer jača uverenje pripadnika manjina da su jednaki sa pripadnicima većine. Beograd. Jedan od tih razloga krije se u činjenici da romski politički preduzetnici nemaju potrebno političko iskustvo. Pored navedenih. ona bi. 85. a preko njega i delotvoran uticaj na poboljšanje svog položaja u društvu. separat godišnjeg izveštaja za 2004. zaziru od političkog organizovanja Roma.155 Drugi razlog su interesi stranaka većinske nacije. Mogućnosti koje pruža političko participiranje nisu od strane Roma. vođenje i primenu kakve-takve manjinske politike. njihove stranke nemaju razvijenu infrastrukturu. Goran Bašić. 7.

Šta za manjinske stranke znači prikupiti 10 hiljada potpisa. učinjeno bez ikakvog pravnog osnova i suprotno Zakonu o izborima. ako je o njima reč. koja je uputila poziv manjinama. Na naredne izbore Romska partija će. 21.158 Izmenama izbornog zakona (2004) smanjen je. što. Visina cenzusa je izuzetno značajno pitanje u višeetničkim društvima. Ne krijući da računa na glasove Romska partija.160 Proglašenjem novog ustava otvoreno je pitanje parlamentarnih izbora. jer zakonodavac. Građanski list. ali je njihovo nezadovoljstvo ostalo. Građanski list. da pristupe „Listi za toleranciju“. za stranke nacionalnih manjina. pre svega onima koje nisu politički organizovane. odnosno svih Rusina. lider Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara. Ako su u pitanju Srbi. broj potrebnih potpisa u slučaju partija nacionalnih manjina smanjen sa deset na tri hiljade. takođe. 6. Među prvima je reagovala „Lista za toleranciju“ bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića. 5. onda je potrebno prikupiti samo 0.159 Zahtevajući da se pomenuta odredba poništi. kao što je to javnosti poznato. samostalno izaći na izbore. Danas. godine) predstavnici manjina su. uvođenjem prirodnog praga. nego što je to prethodno bio slučaj. po rečima Srđana Šajna. utiče na to hoće li u parlamentu biti predstavnikâ manjina.005 odsto potpisa građana srpske nacionalnosti. zahtevali da se novim ustavom manjinama garantuje 10 odsto mesta u republičkom parlamentu. navodeći da je potrebno. Izborna rešenja su. Stvorena je apsurdna situacija.5. takođe. nije smanjio i broj potpisa koje manjinske stranke moraju prikupiti da bi predale svoje liste. pri čemu su manjine ispoljavale zabrinutost da unutar koalicije neće biti razumevanja za njihove zahteve. 9. No. zbog visokog izbornog cenzusa u manjem broju prisutni u radu republičkog parlamenta. na konkretnim primerima je ilustrovao Pal Šandor.157 Na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima (decembar 2003. treba istaći da je u međuvremenu. 11. takođe. zarad lakšeg učešća na izborima. 2006. prema oceni Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. praktično. 6/7. prikupiti potpise 4 odsto Mađara. 157 158 159 160 197 . zbog čega je stranka pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenute odluke. To je. lidera stranke. mada je već u toku referendumske kampanje bilo očito da se (budući) ustav koristi za predizborno stranačko pozicioniranje. a potom i manjinskim strankama koje ne mogu samostalnim nastupom obezbediti mesta u parlamentu. može radikalizovati manjine i podsticati njihovu (ne)lojalnost. 2006. visina cenzusa. 2006. Demokratski savez Hrvata Vojvodine predložio je da se pitanje reprezentacije manjina u parlamentu reši po modelu kakav postoji u Republici Hrvatskoj. gde je za pripadnike manjina u Saboru rezervisan određeni broj mesta. izborni cenzus. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine kon. jer Romi „više ne žele da ih druge partije obmanjuju“. ako su u pitanju Mađari. Ulazak romskih političkih stranaka u srbijanski parlament predstavljao bi istorijski značajan događaj i u velikoj meri bi mogao uticati na emancipaciju i modernizaciju romske zajednice u Srbiji. jer se preko njega pripadnicima manjina može olakšati odnosno otežati prisustvo u predstavničkim telima. U periodu pred donošenje ustava nacionalni saveti su. onemogućavala stranke nacionalnih manjina da samostalno nastupaju na izborima i gurala ih u koalicije sa većinskim strankama.

“ Lider DUD-a je podsetio i na činjenicu da su u prvoj polovini januara (2006) odbornici albanske nacionalnosti iz tri lokalna parlamenta usvojili političku platformu u kojoj su taksativno nabrojali svoje zahteve. Treba reći da savet koji je Destani pominje u svom intervjuu AVP-u nema. Iskazujući skepsu u mogućnosti Koordinacionog tela da doprinese poboljšanju situacije. Samim tim i nas Albance će obavezati da svoja prava tražimo u institucijma sistema. 2006) ocenio da vlada Srbije nije zainteresovana da rešava nagomilane probleme i da zapostavlja prava Albanaca u Preševskoj dolini. „neće negativno uticati na ovaj region. Rusina i Ukrajinaca. Zapisi iz Srbije. zbog prisustva velikog broja snaga bezbednosti. niko ni ne usuđuje da investira. Destani je izjavio da se u regionu. nađu na jednoj zajedničkoj listi“. ništa zajedničko sa predstavničkim telom čije je osnivanje predviđeno zakonom o manjinama. ukoliko je to uopšte moguće. ističući da „treba učiniti sve da se nacionalne manjine. krenule sa prikupljanjem potpisa potrebnih za učešće na parlamentarnim izborima. I sve to mirnim putem.. nije dogodilo. koji su tamo formirali svoje. Prisustvo Albanaca u republičkoj skupštini. 198 . lidera Partije za demokratsko delovanje. 10. započeo pregovore i sa albanskim partijama na jugu Srbije. str. Rusina. jer vlasti u Beogradu ne prihvataju osnivanje nacionalnog saveta mimo zakona o manjinama. Slovaka. kao i pripadnici drugih manjina (Slovaka.161 Spremnost Albanaca da participiraju u političkom životu Srbije nagovestio je i Skender Destani. 2006. Bugara. našao na listi Demokratske stranke. 427. nakon izvesnog vremena Ljajić je odustao od namere da preko „Liste za toleranciju“ pridobije glasove manjina i sâm se. Bugara. kako je procenila i u svom saopštenju istakla Partija za demokratski progres (PDP).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. zato što Albanci nisu formirali svoj nacionalni savet. sem imena. Hrvata. najmlađe partije među Albancima na jugu Srbije. 11.162 predsednik Demokratske unije Doline. Beograd. 2006. samo ako se međunarodna zajednica bude pridržavala proklamovanih principa o nepromenljivosti granica. što kod njih stvara osećaj da ih vlada ne doživljava kao svoje građane. 162 Destani je u intervjuu datom agenciji „Vranje press“ (10. već će doprineti njegovoj stabilnosti. albanske partije sa juga Srbije formiraće svoj stav o izborima u Srbiji tek kada oni budu raspisani. ekonomske. Srpsko nacionalno veće. Vidi o tome: Dušan Janjić. to se. Halimi je Ljajićevu inicijativu ocenio kao dobru. Prema rečima Rize Halimija. zato što smatraju da preko njega lokalni albanski političari ne žele da rešavaju socijalne. Draslar partner. ali da na realizaciji tih zahteva ništa nije učinjeno. albanske stranke postići dogovor i u okviru „Koalicije Albanaca iz Preševske doline“ učestvovati na izborima. Na pitanje kako će događaji oko konačnog statusa Kosova uticati na jug Srbije Destani je odgovorio da status Kosova. međutim. za razliku od Partije za demokratsko delovanje i Demokratske unije Doline. obrazovne i druge probleme. neće promeniti stav srpske vlade da je Kosovo integralni deo Srbije. 163 Tokom decembra ove dve partije su.. 3. Iako se u jednom trenutku činilo gotovo izvesnim da će. Ljajić je. Na ovu činjenicu treba posebno skrenuti pažnju. u državi u kojoj živimo. nego žele da albansku zajednicu postave na isti nivo sa Srbima na Kosovu. uz posredovanje OEBS-a. u okviru koalicije „Preševska dolina“. jer su. Međutim.). a prisustvo PDP u republičkom 161 Danas.163 Demokratska partija Albanaca i Pokret za demokratski progres odlučile da na izborima ne učestvuju. prema pisanju štampe.

sa stanovišta ljudske bezbednosti. Treće. govori već duže vreme. U kojem će pravcu ti etnohomogenizujući potencijali biti usmereni i na kakav će način biti korišćeni. Tako je Vuk Drašković u razgovoru sa Karlom Biltom. zavisi od više činilaca. dođe do egzodusa Srba sa Kosova. šefom švedske diplomatije. frustriranog brojnim porazima. pre svega na Albance. izvesni i potencijalno veoma rizični potencijali. međutim. izjavio da bi priznanje nezavisnosti Kosova izazvalo osećaj nacionalnog poniženja i pretvorilo Srbiju u faktor nestabilnosti u regionu. Drugo. najpre.164 Zabrinutost da bi odluka o nezavisnosti Kosova mogla dovesti do zaoštravanja međuetničkih odnosa i pojačanog pritiska na manjine. referendumska kampanja za novi ustav Srbije pokazala je da pitanje Kosova još uvek poseduje izvesne mobilizacijske potencijale. iako se o nezavisnosti Kosova. smetnuti sa uma ni reakcije srbijanskog javnog mnenja. javno mnenje pripremila (i) na takvu soluciju.8. Nastojaćemo da u nastavku teksta markiramo njihove. Ne treba. ako već ne želi da ide korak unapred i Albancima ponudi jednu vrstu istorijskog sporazuma i prva prizna nezavisnost Kosova. ni spoljašnja integracija. da je Srbija nedovršena i neefikasna država. da srbijanska vlada.5. kao posledica nezadovoljavajućeg rešenja. 2006. te da se na principima etnonacionalizma ne može izvršiti ni unutrašnja. ako konačni status Kosova bude rešen mimo očekivanja političke elite i ako. po našem sudu. vezujući ustav za pitanje Kosova. ali ne i onakve kakve je politička elita. Rizični potencijali U prethodnom tekstu nagovešteni su. naročito nakon rešenja statusa Kosova kao nezavisne države“. ništa ne čini kako bi. Interesantno je. najvažnije uzroke: Ponajpre. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine parlamentu „moglo bi biti veoma destruktivno. a potom i svojim promišljenim delovanjem sprečila destabilizaciju i predupredila zaoštravanje međuetničkih odnosa. ustavna definicija Srbije kao države srpskog naroda može političke predstavnike manjina prinuditi da odlučnije zatraže specijalni status za svoju za164 Dnevnik. 12. ali i druge. kao jednom od mogućih ishoda pregovora o statusu Kosova. s tim u vezi. očekivala. iskazivali su i predstavnici srbijanske političke elite. 199 . treba imati u vidu činjenicu da proces raspada bivše Jugoslavije još uvek nije priveden kraju. U javnosti je u više navrata iskazivana bojazan da će pripadnici manjina biti suočeni sa pojačanim pritiskom. 5. 22.

frustrirajući potencijali kriju se i u nedovršenom institucionalnom okviru manjinske politike. treba imati na umu da se nacionalne frustracije na ovim prostorima lako transformišu u sukobe. Zahtev za. aktivne i diferencirane manjinske politike. teritorijalnom etničkom autonomijom može izazvati burne. može voditi zaoštravanju etničkih odnosa između pripadnika različitih pravoslavnih crkava. Incident koji se.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. poput nacionalnih saveta. Osećaj da je narušen princip jednakopravnosti može svoju političku satisfakciju potražiti u gorepomenutim zahtevima i posebnim. U društvu nema političke volje da se nacionalizam dovede u pitanje. Neke institucije. poput ministarstva za ljudska i manjinska prava. dogodio početkom novembra 2006. Sedmo. niti da se. Šesto. u nacionalnom pogledu važnih institucija. Umesto da je pravovremenim reagovanjem radila na njihovom otklanjanju. jednicu. To samo snaži uverenje pripadnika manjina da su institucije koje treba da služe reprezentovanju interesâ i očuvanju njihovog identiteta stvar od marginalnog interesa za državne vlasti. nepostojanje koherentne. u Novom Pazaru. konfliktni potencijali su prisutni i u odnosima između pripadnika iste (islamske) verske zajednice. tokom verske službe. 200 . pak. godine ignorisala probleme. posebnu pažnju treba obratiti na ponašanje pojedinih crkvenih krugova. nosi sa sobom izvesne rizike. za račun multikulturalizma i paralelnog suživota pripadnika različitih etničkih zajednica. suočila se sa internacionalizacijom problema. Potiskivanje i marginalizacija manjinskog pitanja. takođe. a jedan od njih je i uverenje da su Ustavom svrstani među građane drugog reda. nisu zakonski normirane. Osim pomenutih. Snažno protivljenje SPC namerama pripadnika crnogorske. Suočena sa zaoštravanjem međuetničkih odnosa vlast je tokom najvećeg dela 2004. Opreza radi. ni način njihovog izbora. nacionalizam etničke većine još uvek je jedan od ključnih problema u suštinskom rešavanju manjinskog pitanja. a nadležnosti već formiranih institucija. separatnim aranžmanima. Poseban problem leži u tome što je zapostavljen tako važan segment manjinske politike kakav je mehanizam upravljanja krizom. po svemu sudeći neće ni biti formirane. kao. veoma je upozoravajući. u kojem je došlo i do upotrebe vatrenog oružja. takođe. reagovanje na probleme sa stanovišta oportunizma lišava manjine izvesnosti. odnosno makedonske manjine da u Lovćencu i Novom Sadu podignu svoje hramove. violentne reakcije nacionalista i dovesti do ugrožavanja pripadnika manjina. favorizuju interkulturalni sadržaji. njihove imovine ili. uostalom. Za slab odziv pripadnika manjina na referendumu postoji više razloga. Peto. Četvrto. recimo.

produbljivala postojeće političke rascepe i radikalizovala oponentne opcije. napokon: Deveto. Budući da u sebi krije značajne. šest godina nakon oktobarskog prevrata. takođe. To nije dovelo samo do opasnog zaoštravanja intraetničkih odnosa. još uvek ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. modus faciendi aktuelne vlade je. nadasve. problematičan. U želji da osigura podršku.5. jednakosti. Stoga. pluralizma.9. čime je. Stvaranje pozitivne atmosfere ne samo što bi smanjilo etničku distanciju i oslabilo dejstvo snažnih etničkih stereotipa. niti. olakšalo integraciju i povratno uticalo na njihovu lojalnost. s obzirom na njene potencijale. Osnovni razlog tome nalazi se u nesposobnosti srbijanske političke elite da učini radikalan raskid sa politikom fiksiranom na teritorije i etničko objedinjavanje i državu zasnuje na principima vladavine prava. nego bi ojačalo osećaj manjina da su prihvaćene. nadležne institucije promptno reaguju na takve pojave. izvršilo pritisak na nadležne institucije da primenom pravnih propisa spreče napade na pripadnike manjina. I. pristupiti kao jednom od najvažnijih državnih zadataka. kreiranje promišljene i konzekventne manjinske politike nameće se kao jedan od strateških ciljeva. 201 . a ne kao teret i smetnja. čak sa tragičnim ishodom. odgovornog vršenja vlasti i. ali neiskorišćene. 5. koje bi. nego i do nasilja. Koncipiranju aktivne manjinske politike treba. na primer. u slučaju Sandžaka. da je značajna kako sa stanovišta demokratičnosti. S tim u vezi treba istaći da u Srbiji ne postoji snažno demokratsko javno mnenje. zabrinutost (ne samo) manjina izazivaju i tendencije političke restauracije. osetljivo na pojavu kršenja manjinskih prava. tako i stabilnosti društva i bezbednosti njegovih članova. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Osmo. Kreira pozitivnu atmosferu u društvu i takav politički ambijent u kojem će manjine biti tretirane kao partneri. čas na drugu opciju unutar manjina. kao i pojava (nekažnjenog) govora mržnje. Zaključci i preporuke U Srbiji. formulisanje preporuka započinjemo snažnim naglašavanjem potrebe da se u Srbiji: Koncipira aktivna demokratska manjinska politika. vlada se oslanja(la) čas na jednu. u završnom delu izveštaja. poštovanja ljudskih prava. Ova politika mora biti zasnovana na konsenzusu reformističkih političkih aktera. razvojne i integrativne potencijale. manjina i javnosti. pak.

Doneti republički zakon o nacionalnim manjinama. pored sadržaja koji se odnose na istoriju i kulturu manjina. umesto sadašnje Službe za ljudska i manjinska prava. na institucionalni način bi se iskazala važnost ljudskih i manjinskih prava. Usvajanje ovog zakona bilo bi značajan argument da je Vlada opredeljena da podrži koncept kulturne autonomije manjina. razumevanja i kooperacije pripadnika različitih manjina.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Za vođenje demokratske manjinske politike neophodno je doneti i zakon o sprečavanju diskriminacije. Omogućiti adekvatnu zastupljenost pripadnika manjina u predstavničkim telima vlasti. Unapređivati oblike saradnje između državnih i institucija manjina koji počivaju na partnerskom odnosu u procesima rešavanja problema. Umesto dosadašnjih kampanja. ovlašćenjima i načinu finansiranja nacionalnih saveta. imajući u vidu da će do trenutka njegovog usvajanja mandati nekoliko nacionalnih saveta biti okončani. Identifikacija takvih zakona mora biti jedan od prioriteta sadašnje Službe za ljudska i manjinska prava. Doneti zakon o izboru. Izborom ombudsmana na nivou Republike unapredio bi se sistem zaštite manjinskih i ljudskih prava u Srbiji. Formirati republičko ministarstvo za ljudska i manjinska prava. ako i kada bude formirano. Izbornim zakonodavstvom potrebno je predvideti olakšice na osnovu kojih bi predstavnici manjina birali svoje predstavnike. Nastavne planove i programe. Formiranjem posebnog ministarstva. Proširiti kompetencije vojvođanske administracije i omogućiti formiranje posebne policijske uprave na nivou pokrajine. odnosno odgovarajućeg ministarstva. Izvršiti reviziju zakona kojima se ograničavaju prava pripadnika nacionalnih manjina. inovirati učenjem jezika društvene sredine. 202 . Buduća vlada bi ovaj zakon morala uputiti Skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Formiranjem policijske uprave pokrajina bi mogla efikasnije nego do sada delovati u slučaju etničkih napetosti. u cilju što boljeg upoznavanja. promociju tolerancije treba učiniti sastavnim delom aktivnosti važnih društvenih podsistema – prosvetnog. informativnog i kulturnog. a građanima uputila poruka da se od strane Vlade ljudskim i manjinskim pravima pridaje veliki značaj.

Beograd. Visio mundi academic press. 2006. Gde i kako žive Romi u Srbiji. Centar za multikulturalnost. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. 5. Božidar Jakšić. br. godinu. 2004. Beograd. 2004. Beograd. kada se takvi napadi dogode. Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica. Centar za istraživanje etniciteta. Demokratija i multikulturalnost u jugoistočnoj Evropi (zbornik). Friedrich Ebert Stiftung. Bozoki.5. Perspektive multikulturalizma u državama zapadnog Balkana. Izgraditi mehanizme za upravljanje krizom u međuetničkim odnosima i raditi na merama jačanja međuetničkog poverenja. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Novi Sad. Umetnost preživljavanja. Ne dovodeći u pitanje važnost preventivnog delovanja u sprečavanju etnički motivisanih napada na pripadnike manjina. tužilaštva i sudovi moraju. Goran Bašić. 2005. Sigurnost građana u nedovršenoj državi. 59/60. Novi Sad. Ustav Republike Srbije. 2003. Pospešivati procese evropskih integracija kako bi se njegove posledice pozitivno reflektovale na pravno uređenje manjinskog pitanja i razvijanje manjinskih politika u Srbiji. 2006.10. Beograd. 2005. efikasno delovati. Centar za istraživanje etniciteta. Beograd. Beograd. 203 . Antal. Literatura Etnički mozaik Srbije. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore. Ljudska i manjinska prava u Srbiji i Crnoj Gori. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Informator. Beograd. Službeni list SRJ. 2003. bez godine izdanja. Izveštaj za 2005. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine Povećati efikasnost pravosudnih organa.

.

ali se u većini slučajeva lokalna zajednica posmatra u granicama delokruga rada lokalne samouprave. penzioneri i slične kategorije). tinejdžeri. željeni nivo. u smislu veličine oblasti. često poistovećuju sa mesnom zajednicom. pa se govori o „osećaju zajedništva“ (sense of community). opštine (političko-administrativna dimenzija). Značajna dimenzija ljudske bezbednosti koja se može istraživati.0. „Sama bezbednost implicira apsolutni uslov – nešto je ili bezbedno ili nebezbedno – dakle. str. ona se ne odnosi na neki stepenovani spektar koji popunjava prostor između toplog ili hladnog. može i razlikovati od nje. Co. 166 Nastojanja da se odredi lokalni nivo treba da se zasnivaju. broja stanovnika. kao i njegovog kvaliteta. 205 . ali koji se po nekim karakteristikama. U ovom slučaju zajednica se razmatra kao određena i ograničena teritorija. U celinu ovog pojma su. seoskom zajednicom. što znači da ili jesmo bezbedni ili nismo. Buzan. ljudi je doživljavaju i kao kvart gde žive.6. i u skladu sa tim ponude nova rešenja koja bi stepen bezbednosti. rade u istoj organizaciji ili imaju iste interese (članovi etničke ili verske grupe. jer zajednicu čine i pojedinci koji žive na istom području ili u naselju. stepenu ili nivou bezbednosti.167 Ljudska bezbednost je rezultat uspešnog razvojnog procesa. u kojem se vodi briga o jednakosti i socijalnoj pravdi. kada su manje društvene zajednice ili pojedinci u pitanju. analizirati i meriti upravo je bezbednost zajednice. 165 Mada je opravdana konstatacija nekih autora da nema višeg ili nižeg stepena bezbednosti.165 Lokalna zajednica se može posmatrati kao deo globalne društvene sredine koji je. 25. People. nivou kulturne i obrazovne razvijenosti. States and Fear: An agenda for international security studies in the post-cold war era. pri čemu se to značenje dodatno određuje atributom „lokalna“ i bitno je označeno nadležnošću lokalne samouprave kao najnižeg nosioca političke vlasti. malim gradom. i na proceni onoga što čini njegov kvantitet. kao što je lokalna.“ – B. pored bezbednosti zajednice. BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI 6. Specifičnosti se ogledaju u različitom stepenu industrijalizacije. U novijim definicijama zajednice naglasak se stavlja na socijalnopsihološki aspekt zajednice. 2006. Uvodna razmatranja Promena koncepta bezbednosti poslednjih decenija omogućila je da se na kvalitativno drugačiji način razmatra bezbednost u manjim zajednicama. Boulder. podigla na viši. pre svega. tradicionalnim običajima i drugim obeležjima. koji se meri strukturama. određen teritorijom sa svim karakteristikama opšte društvene sredine. tj. Fond za otvoreno društvo. tj. 167 Zajednica se može definisati na različite načine i to nije samo zakonski konstituisano područje grada ili okruga. priredila Dragana Dulić. uključeni i ekonomska bezbednost.166 Lokalnu zajednicu. Zbornik tekstova I. 1991. prema: Ljudska bezbednost. Beograd. između ostalog. treća opcija ne postoji.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

bezbednost u pogledu hrane, zdravstvena bezbednost, bezbednost životne sredine, lična bezbednost i politička bezbednost. Da bi ljudska bezbednost imala potrebnu meru, ona se često postavlja i kao uslov koji proističe iz efikasne političke, ekonomske, društvene, kulturne i prirodne sredine, a ne iz vršenja niza administrativnih procedura. Ali, da bi se ljudska bezbednost podržala na efikasan način, od suštinske je važnosti proaktivan odnos prema pretnjama, ma kakva bila njihova priroda i bez obzira da li su posredi iznenadne pretnje, kao što su zemljotres ili, pak, neke tekuće pretnje sa kojima se suočavaju siromašni. Šira percepcija bezbednosti u savremenom svetu uključuje elementarnu i legitimnu brigu običnih ljudi u pogledu bezbednosti u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Bez obzira na osporavanja pojma ljudska bezbednost koja se javljaju na akademskom nivou ili nerazumevanja kod „običnog“ čoveka, mnogi se ipak slažu da on predstavlja sveobuhvatan način za analiziranje i bavljenje određenim problemima. Ljudska bezbednost je usredsređena na ljude i nju interesuje kako ljudi žive, koliko i da li imaju mogućnost izbora, koliko su im dostupni tržište i društvene šanse, kao i da li žive u konfliktnom okruženju ili miru. Cilj ljudske bezbednosti je, dakle, da garantuje skup vitalnih prava i sloboda za sve ljude, ne ugrožavajući nepotrebno njihovu sposobnost da ostvaruju svoje ciljeve. U okvirima ovog rada značenje ljudske bezbednosti se posebno preispituje u delu koji se odnosi na „slobodu od oskudice“, jer potencijali kojima jedna lokalna zajednica raspolaže odrediće da li će nivo te slobode biti viši ili niži. Za potrebe istraživanja važno je još naglasiti da se o ostvarenju ljudske bezbednosti u zajednici može govoriti ako lokalna zajednica i pojedinci u toj zajednici: raspolažu potencijalima (resursima) koji su neophodni da se dostigne i održi zadovoljavajuće stanje bezbednosti (željeni, projektovani nivo); da nema ograničenja u njihovom eksploatisanju za potrebe bezbednosti zajednice; da svi relevantni subjekti aktivno participiraju u realizaciji ovih aktivnosti. Pristup ljudske bezbednosti navodi institucije da obezbede institucionalizovanu zaštitu, umesto povremene zaštite; koja će biti u skladu sa potrebama, a ne šablonska; koja će biti preventivna, a ne reaktivna. Na ovaj način se ljudi mogu suočiti sa neizbežnim „padom bezbednosti“. Prateći metodološki okvir prethodnog „Izveštaja ljudske bezbednosti u Srbiji“, a uzimajući u obzir šta je u bezbednosnom smislu obeležilo 2005. godinu, a posebno 2006. godinu, na prostoru Republike Srbije, sve aktivnosti na izradi novog izveštaja u oblasti bezbednosti u lokalnoj zajednici razvijale su se u dva pravca: prvi (uglavnom kroz teorijska razmatranja), koji je dao relevantne informacije o izabranim pokazateljima, stanju bezbednosti na lokalnom 206

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

nivou, predstavljen delimično i kroz uporedni prikaz u odnosu na skup indikatora koji je u prethodnom izveštaju već postavljen i koji zapravo predstavlja „uvod“ za drugi, empirijski deo, koji je identifikovanim predmetom istraživanja, ciljevima i izabranim metodološkim pristupom prikazao stanje bezbednosti u ugroženim opštinama tokom 2005/06. godine na prostoru Republike Srbije kroz segment funkcionisanja civilne zaštite. Da bi se u potpunosti sagledao okvir u čijim se razmerama može pratiti problematika bezbednosti (ljudske) u lokalnoj zajednici, u prvom delu, bilo je potrebno obuhvatiti mnoge dimenzije, aspekte i parametre. Istraživanjem su obuhvaćene neke od njih: Policija u zajednici kao jedan od identifikovanih izvora bezbednosti zajednice. Od suštinske važnosti za razvoj koncepta „policija u lokalnoj zajednici“ jeste partnerski odnos, tj. formiranje zajedničkih tela policije i građana u okviru lokalne zajednice, na kojima se vrši analiza bezbednosnih problema, opredeljuju načini njihovog rešavanja, dogovaraju zajedničke strategije, utvrđuju nosioci poslova i zadataka (ključni igrači/ stakeholders) i ocenjuju kriterijumi uspeha – očekivani rezultati. Kao bitni pokazatelji razvijenosti ovog koncepta mogu se izdvojiti: stepen centralizovanosti policije, odnos policije i organâ lokalne samouprave, saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice, rad policije u multietničkim sredinama i u vezi sa tim pregled etničkih sukoba u navedenom periodu i stepen poverenja građana u policiju. Aktivnosti predstavnika lokalnih zajednica u odlučivanju o pitanjima koja se tiču njihove bezbednosti. Kada je reč o drugom delu, odabrani su indikatori kojima se odslikava stanje u oblasti civilne zaštite, kao važnom delu sistema odbrane, u funkciji zaštite i spasavanja građana, materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća (ratnih, tehničko-tehnoloških i ostalih). Stanje u praksi predstavljeno je na osnovu analize sastava operativnih organa i snaga civilne zaštite, funkcionisanja sistema i saradnje sa institucijama.

6.1. Konceptualni okvir empirijskog istraživanja
Civilna zaštita ima posebnu ulogu u oblasti prevencije i sprovođenju mera kojima se umanjuju negativni događaji i posledice nesreća po stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu. U uslovima vanrednih (kriznih) situacija, bez obzira na to da li su izazvane prirodnim, tehničko-tehnološkim ili drugim većim nesrećama, civilna zaštita predstavlja organizovani odgovor države i društva u 207

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

odnosu na ove opasnosti koje ugrožavaju ljude, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu. Da bi odgovorila savremenim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, civilna zaštita, kao složen sistem, mora planirati, organizovati, obučavati i osposobljavati subjekte i sprovoditi čitav niz mera i aktivnosti kako bi ljudi bili bezbedni, sigurni i zaštićeni. Pri tom, izmeriti bezbednost znači i utvrditi odnos, tj. balans koji postoji između rizika i pretnji koji ugrožavaju društvo i sposobnosti zajednice da se na njih odgovori. Nacionalna struktura civilne zaštite mora uzeti u obzir određene parametre, kao što su analiza rizika i opasnosti, definisanje prioritetâ i nadležnosti određenih subjekata u sistemu bezbednosti i u civilnom sektoru, a koje se odnose na spasavanje stanovništva, materijalnih dobara i životne sredine. Sistem civilne zaštite ima određene funkcije i one se pre svega, odnose na zaštitu (kako kroz preventivne aktivnosti usmerene ka prevenciji nesreća, tako i kroz ograničenje njihovih posledica), pružanje pomoći (kako bi se smanjile posledice nesreće, spasli ljudi i materijalna dobra) i rehabilitaciju, koja kroz specifične mere i aktivnosti uspostavlja neophodne uslove za normalan život i rad stanovništva na ugroženom području. Predmet istraživanja je predstavljalo ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zaštite opština u Republici Srbiji. Jedan od bitnih razloga za ovakav izbor čini prevaziđena zakonska regulativa, neusklađena sa potrebama savremenog društva. U sadejstvu sa drugim faktorima, ona je proizvela stavljanje sistema civilne zaštite na margine državnih (društvenih) dešavanja. Samim tim je u uslovima kada se očekivalo njeno blagovremeno i adekvatno delovanje (intervencija NATO-a, niz elementarnih nepogoda i nesreća poslednjih godina) došlo do mnogih propusta i nepravovremene i nekoordinirane upotrebe ovih snaga. Određivanje „nivoa“ bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zaštite odnosilo se na utvrđivanje sledećih elemenata: postojanje, formalnopravno i praktično, operativnih organa i snaga civilne zaštite; organizovanost i operativnost organâ i snaga civilne zaštite; način funkcionisanja, iskustvo, obučenost, rešenja u zbrinjavanju ugroženih u slučajevima kriza (poplave, klizišta, požari, zemljotresi i slične nepogode); uvid u evidencije nadležnih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zaštite, uključujući procene aktivnosti i štete u 2005. i 2006. godini; formiranje baze podataka o štabovima civilne zaštite i drugim uspostavljenim operativnim štabovima (za upravljanje vanrednim situacijama) u opštinama Srbije. 208

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Projektom istraživanja, u skladu sa predloženim projektnim zadatkom, dobijeni su odgovori na neka konkretna pitanja, kao što su: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore bezbednosnim rizicima i pretnjama u narednom periodu u oblasti civilne zaštite? Kakve bi aktivnosti trebalo preduzeti u cilju poboljšanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju očuvanja ljudske bezbednosti, radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca, kao i zaštite od različitih pretnji? Da li postoji potreba za stručnim usavršavanjem u oblasti civilne zaštite, u cilju efikasnijeg upravljanja krizama i rizicima?

6.1.1. Metodološki pristup
Projektni zadatak je, pre svega, obuhvatio prikupljanje podataka, putem anketnog upitnika, u svim opštinama Republike Srbije iz oblasti civilne zaštite. Upitnik je u pismenom obliku upućen svim nadležnim stručnim organima opštine, referatima za odbranu Ministarstva odbrane168 i kriznim štabovima. Paralelno sa ovom aktivnošću vršilo se prikupljanje podataka u ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova, kao i Statističkom zavodu Republike Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) i drugim relevantnim organima i institucijama, kako bi se dobila jasnija slika o funkcionisanju civilne zaštite na lokalnom nivou. Upitnikom su obuhvaćeni i podaci sakupljeni od štabova o pričinjenoj šteti i proceni nadležnih tela, kao i vrstama elementarnih nepogoda kojima su opštine bile izložene tokom 2005. i 2006. godine. Poseban deo upitnika odnosio se na posledice na životnu sredinu u ugroženim područjima (na inicijativu saradnika na projektu Bezbednost životne sredine). Uzorak je formiran na osnovu statističkog pregleda opština169 u Srbiji, uvidom u evidencije Statističkog zavoda Srbije. Projektni zadatak vezan za anketni upitnik obuhvatio je izradu upitnika, sprovođenje istraživanja, obradu podataka i izradu odgovarajućeg izveštaja. Kreirana je baza podataka za elektronsko evidentiranje upitnika i odabran statistički alat za kreiranje izveštaja. U prvoj fazi projekta konstruisan je upitnik, koji predstavlja instrument za prikupljanje odgovora, upotrebom formulara koji respondent popunjava sâm, u
168 Ovom prilikom ističemo vrlo korektnu saradnju sa Upravom za odbranu Ministarstva odbrane RS, kao i zahvalnost koju dugujemo visokom odzivu navedenih organa na sprovedeno anketiranje. 169 Uzete su u obzir opštine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42), bez opština na prostoru Kosova i Metohije (29). Istraživanje nije obuhvatilo tri opštine sa teritorije Vojvodine (Opovo, Bela Crkva i Šid), kao i tri opštine sa prostora centralne Srbije (Babušnica, Niška Banja i Majdanpek). Istraživanjem je obuhvaćeno 155 opština ili 96% od ukupnog broja. [10]

209

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

poludirigovanoj formi (Prilog I). Usmenim kontaktom su ispitanicima detaljno objašnjeni svrha anketiranja i ciljevi projekta. U okviru analize stanja pojave uključeni su elementi deskriptivne statistike – nivo, sastav, konfiguracija, prostorna raspodela, jačina, gustina. Koristila se komparacija i eventualna korelacija između opštih podataka po opštinama (broj stanovnika, polna i obrazovna struktura, starosna struktura, pokazatelji razvijenosti) i konkretnih podataka o strukturi i funkcionisanju štaba za vanredne situacije.

6.2. Osvrt na prethodni izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici
Prethodni Izveštaj o indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji, bar kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici, manje se bavio statističko-analitičkim kvantifikovanjem. Lokalna zajednica je predstavljena kroz administrativno-političku formu lokalne samouprave, koja je u Zakonu o lokalnoj samoupravi definisana kroz pitanja organizacije, načina funkcionisanja i nadležnosti, kao i uvođenje određenih/poželjnih demokratskih standarda koji obeležavaju evropsku regulativu u ovoj oblasti. Renesansa lokalne vlasti omogućila je bolje uključivanje lokalnih zajednica i građana u evropsku zajednicu, i to kroz formu bratimljenja, prekogranične i regionalne saradnje. Pored ovih aktivnosti i analize rešenja koja je dao Zakon, na kraju prethodnog Izveštaja predstavljena je i lista indikatora koji bi se ubuduće mogli meriti i analizirati kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici. U međuvremenu su se pojavili i novi indikatori (zapravo su naknadno prepoznati), tako da je lista indikatora bezbednosti u lokalnoj zajednici sada bogatija. U skladu sa tom činjenicom, pitanja koja se mogu postaviti, pri nekim budućim istraživanjima odnosila bi se na to: koje indikatore postaviti kao prioritete, po kojim kriterijumima ih odrediti i na koji način meriti? Koliko će lista indikatora biti bogata i raznovrsna, zavisi od okvira ljudske bezbednosti koji se postavi u odnosu na druge zemlje, ali i unutar granica jedne zemlje, gde je opet moguća neusklađenost u prostoru i vremenu, kontekstualnoj prikladnosti i vremenskoj korisnosti. To se naročito uočava u odnosu na indikatore koji su merljivi periodično i uslovljeni su pre svega regionalnim,170 a još bliže i lokalnim problemima. Kao što je naglašeno i u prethodnom Izveštaju, najkrupniji problemi društva se mogu prepoznati baš u lokalnoj zajednici, ali nije retka pojava da pojedine lokalne zajednice obiluju specifičnim, teškim i kompleksnim problemima koji nisu prisutni u većini drugih. U tom slučaju, ako izuzmemo državu, lokalna zajednica je najpozvanija i najzainteresovanija da rešava te probleme.
170 Odnosi se na regiju u nacionalnim okvirima.

210

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

6.3. Lokalna zajednica kao mreža institucija – bezbedna zajednica
Ukoliko se lokalna zajednica razmatra u okvirima administrativno-političke dimenzije, neizbežno se uočava prisustvo mnogobrojnih institucija i organizacija, što sámo po sebi otvara mogućnost da se između njih uspostave različiti oblici saradnje. Saradnja koja se uspostavlja da bi se rešili problemi bezbednosti na lokalnom nivou, podrazumeva činjenicu da je to zajednički interes svih aktera. Čak i kada nije propisana posebnim pravnim aktima, dozvoljava aranžmane koji se zasnivaju na dobrovoljnosti, podrazumeva građenje partnerskog odnosa između subjekata, a da bi se bezbednost dostigla, sačuvala i unapredila, važno je upravo zajednički delovati na smanjivanju pretnji i razvijanju poverenja. Sadržaji života i rada u lokalnoj zajednici raznovrsni su i bogati. Što je lokalna zajednica razvijenija, po svojim aspiracijama, potrebama i interesima, to je i kompleksnija i raznovrsnija njena institucionalna i organizacijska struktura. Samim tim je složenije i upravljanje tom zajednicom, u formalnom i neformalnom smislu, i to po svim bitnim elementima upravljanja: planiranju, odlučivanju, organizovanju, koordiniranju, rukovođenju i kontrolisanju. Uspeh lokalne zajednice171 da koristi svoje potencijale, da rešava probleme, da se razvija i napreduje ogleda se u velikom broju formalnih i neformalnih inicijativa i mreža koje razmenjuju informacije i mišljenja o trenutnom stanju u lokalnoj zajednici. Takođe se ogleda i u formalnim ili neformalnim oblicima udruživanja građana u zajednici, koji pojedince i domaćinstva povezuju s organizacijama, mrežama organizacija i uticajnim građanima u zajednici, kreativnim pojedincima ili skupinama koji mogu generisati ideje i inicijative od „baze“ prema vrhu. Značajan broj pojedinaca u zajednici koji su upućeni u stavove i mišljenje stanovništva mogu pokrenuti pozitivnu energiju u zajednici, posebno ako poznaju i mehanizme delovanja lokalne uprave i samouprave i drugih institucija. Stvorena dugoročna partnerstva između javnosti, zajednice, dobrovoljnog i privatnog sektora i tela uprave i samouprave dodatni su činilac i pokazatelj uspešne lokalne zajednice. Posmatranje lokalne zajednice kroz vizuru mreže172 institucija podrazumeva da postoje jake, stabilne veze između organizacija, institucija i pojedinaca, da postoji sinhronizacija u njihovom radu, posebno kada su zaokupljene aktivno171 www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/pojmovnik, novembar 2006. godine. 172 Mreža je zajednica – okuplja ljude oko pojedinih tema, projekata, akcija; uglavnom, one koji stvaraju i imaju potrebu da se povežu sa drugim ljudima, organizacijama koji isto to čine u svojoj oblasti, kao i da razmene svoja dela, razmišljanja i pogled na svet sa drugima. Obično postoji nekoliko konkretnih ciljeva kada se kreira mreža: ona je najčešće odgovor na neophodnost uzajamne pomoći, potrebu razbijanja izolacije, uspostavljanje kontakta i formulisanje

211

U skladu sa tim. razvijati i poštovati institucionalnu kompetentnost. napisanom 2003. Minimum preduslova za funkcionisanje mreže predstavlja uspostavljanje klime saradnje i otvorenosti koja proizlazi iz sličnosti stavova u odnosu na suštinska pitanja. u ovom slučaju bezbednosnog predznaka. definisati ulogu spoljnih stručnjaka i regionalnih savetodavnih kapaciteta. očekuju se implementacija novog. Razvoj ovog koncepta u modernim demokratijama usmerio je pažnju ka onim državnim i društvenim telima. 212 . javni red i mir i opšti kvalitet života. norme i vrednosti. kao što su: imati prikladno zakonodavstvo. koordinirana aktivnost državnih i društvenih tela i građana na poboljšanju bezbednosti u zajednici. razvijati bezbednosnu kulturu. sigurnost. godine i zvanično odobrenom kao koncept za dalju tranziciju policijskog servisa u skladu sa vrednostima performansi transparentne. izgradnja odgovarajuće infrastrukture i jačanje kapaciteta zajednice u skladu sa vrednostima i principima bezbedne zajednice. poštovati horizontalne i vertikalne odnose. modela u nekoliko različitih opština sa različitim socijalnim. zajedničkog pristupa bezbednosti zajednice. gde je prepoznat zajednički interes. profesionalne i pozdane policije i razvoja policijskog servisa kao javnog servisa građana. Da bi se konstituisala mreža institucija. vršiti razmenu informacija kroz kontinuiranu komunikaciju. ogleda se upravo u razvijanju i promociji bezbedne zajednice. S tim u vezi započeta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Nove inicijative usmerene ka povećanju ljudske bezbednosti na nivou lokalne zajednice podrazumevaju ne samo rešenja koja potenciraju stvaranje mreže već i razvijanje koncepta koji vodi stvaranju bezbedne zajednice. Razvoj ovog projekta je esencijalan. ekonomskim. naravno. a predstavljena je kao proaktivna. i konačno. prevazilaziti finansijska ograničenja. demografskim i bezbednosnim karakteristikama. zakonske. organizacijama i institucijama koje su odgovorne za bezbednost. kreirajući kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice u drugim delovima Srbije – u narednom izlaganju će se to i videti. da teže zajedničkim ciljevima. jer ima kao cilj poboljšanje odnosâ u društvu. Potreba savremenog civilnog društva za bezbednošću. uz neophodne uslove za bolju prevenciju svih negativnih događaja. koja je uslovljena i omogućena socijalnim promenama i trendovima u jačanju demokratskih institucija. potrebno je zadovoljiti neke uslove. povećanjem poverenja i mnogo aktivnijem učešću zajedničke akcije. Bezbedna zajednica173 je pojam koji je ušao u istraživačko polje mnogih institucija poslednjih godina. koja kao cilj ima rešavanje određenog problema. Policija u Srbiji je pokrenula određene aktivnosti u cilju iniciranja i podrške partnerstva aktivnosti države i društvenih tela i građana sa ciljem kreiranja bezbedne zajednice. stima na istom projektu. A sâm pojam zajednice navodi nas na razmišljanje da je sve što se dešava na prostoru koji ona zauzima od zajedničkog interesa i nema pojedinačnog aktera društvenih zbivanja koji to ne prepoznaje i koji isključuje sebe iz tih zbivanja. 173 Bezbedna zajednica je inspirisana uputstvima prezentiranim u dokumentu koji tretira reformu MUP-a Republike Srbije.

preventivno pristupiti problemima u zajednici. lokalnih relevantnih informacija. 6. pri čemu partnerstvo ne samo da sublimira nivo saradnje. ali i svim drugim zainteresovanim ili ranjivim osobama. uspostaviti komunikacijski proces kroz aktivnu razmenu informacija među akterima. tako i lokacija na internet-mreži) i projektovanje specijalizovanih baza podataka (resursa bitnih za zajednicu. menjajući njihovo razumevanje lične i bezbednosti zajednice. što znači ostvariti sintezu interaktivnog pristupa više aktera u prepoznavanju i rešavanju konkretnih bezbednosnih problema. Evaluacija. već esencijalno utiče na volju aktera zajednice da grade. Jedan takav primer je specijalizovana i Internet-lokacija Stalne konferencije gradova i opština. upravljanje i poboljšanje bezbednosnog okruženja jeste interes svakog građanina i svake zajednice. u okviru svog domena. 213 . mora: razvijati partnerstva akterâ zajednice. u opštem smislu reči. Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija u lokalnoj zajednici Lokalna zajednica. operativnog i strateškog. relacije bezrezervnog poverenja i odgovornosti u poboljšanju bezbednosti i sigurnosti. ima pravo da doprinosi i donosi odluke o svojoj bezbednosti i sigurnosti. pošalju važnu informaciju ili se raspitaju o pravima i obavezama. Kao bitan segment umrežavanja lokalnih zajednica ili umrežavanja u okviru zajednice treba izdvojiti razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (računari. rizika i drugih parametara) značajno bi podiglo nivo kvaliteta informisanja. Da bi zajednica bila bezbedna. Bezbednost u lokalnoj zajednici svih subjekata društva u bezbednosnom sistemu.4. odnosno primenu njihovih mogućnosti u praksi. mobilna telefonija. putem koje građani mogu da se upoznaju sa aktivnostima. osavremenilo poglede na potencijale zajednice i približilo bezbednosnu problematiku posebno mladoj populaciji. između ostalog. Izgradnja mrežne infrastrukture (kako lokalnih mreža. bezbednost okruženja. koja virtuelno spaja sve zainteresovane radi razmene informacija ili internet-prezentacija PPU Zrenjanin. bezbednosnih događaja. gde su takvi subjekti često otuđeni i nepoznati jedni drugima. ustupanjem neophodnih informacija za kreiranje proaktivnih mehanizama i instrumenata sa ciljem prevencije i redukcije. problemski orijentisati rad. radio-komunikacije i drugi mediji). posebno u većim gradovima.6.

Crvenog krsta. i analizirano je funkcionisanje operativnih organa civilne zaštite u uslovima elementarnih nepogoda. poštovati specifičnosti lokalne zajednice i mogućnost da različite lokalne zajednice imaju specifične potrebe. što predstavlja proces koji kreira uslove za razvoj i poboljšanje poverenja koje ti subjekti imaju međusobno. razvijati visok nivo tolerancije između subjekata zajednice. izgradnja i održavanje rekreativnih objekata i zelenih površina. teško je odrediti koja je značajnija. morale bi prihvatiti stanovište da je bezbednost uslov za sve drugo i vrednost koja nema cenu. NVO. škola. čišćenje. Pri identifikovanju svih organizacija i institucija u lokalnoj zajednici koje su od značaja za funkcionisanje i normalno odvijanje života na tom prostoru. postojati odgovornost svih subjekata zajednice za bezbednosne uslove u zajednici. primećuje se da je bogato i da tu ulaze svi oni javni poslovi koji se nedvosmisleno tiču kvaliteta života građana. kao 174 Među najpozvanije i najznačajnije svakako spadaju: policija. centra za socijalni rad. Kao poseban predmet istraživanja može se predstaviti i rad pravosudnih organa. a koje mogu imati direktan ili indirektan odraz na bezbednost u zajednici? U istraživanju je predstavljen rad policije. lokalna samouprava. To bi bili: poslovi obezbeđivanja zdrave životne sredine. zapošljavanje. kao i obavezom učešća u aktivnostima u vezi sa kreiranjem i poboljšanjem boljeg okruženja za život građana. održavanje javnog reda i mira. crveni krst. 214 . vrtića. Veoma važno pitanje koje se u ovom delu postavlja glasi: koje su odgovornosti i nadležnosti organizacija i institucija na prostoru lokalne zajednice. biblioteka. zdravstvene ustanove. kulturne organizacije i institucije. ali i sportske. Upravo zato je potrebno da shvate značaj uključivanja svih prisutnih aktera lokalnog života na zajedničkim projektima rešavanja bezbednosnih problema. nevladinih organizacija i mnogih drugih.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.174 Zakonska i podzakonska rešenja uglavnom definišu te nadležnosti i određuju poziciju u odnosu na to koliko doprinose bezbednom življenju na prostoru lokalne zajednice. s posebnim akcentom na bezbednosti. snabdevanje električnom energijom. prikazane su nadležnosti lokalne samouprave. posebno ako još uvek razmišljaju o bezbednosti kroz njen tradicionalni okvir. javni i privatni transport. što se izražava savesnijim pristupom događajima i fenomenima. pa i za ostvarivanje bezbednosti. kao i pojedinci. rad zdravstvenih ustanova. Iako ne prepoznaju sve one konekciju sa pojmom bezbednosti. jer svaka ima svoje mesto u toj raspodeli nadležnosti za ostvarivanje bezbednosti na tom prostoru. gasom i sličnim energentima. stanovnika te zajednice. Ako uzmemo za primer sámo polje nadležnosti lokalne samouprave. nabavka prehrambenih proizvoda. centri za socijalni rad. komunalni poslovi.

Policijski službenik koji se u tradicionalnom načinu policiranja smatra samo izvršiocem. Jack Kuykendall. Saradnja policije i građana. a što se jasno i potvrđuje kroz skup indikatora koji se predstavljaju dalje u radu. konsultacija. kako bi zajedničkim snagama mogli rešavati probleme koji ugrožavaju javnu bezbednost. Ulogu policije i ono što se smatra odgovarajućim aktivnostima i ponašanjem određuju zakon. a s druge strane. str.175 Policija u lokalnoj zajednici jeste koncept čija je osnovna ideja razvijanje saradnje između policije i građana. organizacije i okoline. policijska uprava i zajednica. ali kojoj je država dala opšte pravo da koristi silu prilikom sprovođenja zakona. ali i celokupno društvo i državu. omogućava uspeh policije kako na njihovom represivnom. Sarajevo. manje ima sukoba zbog uloge policije u demokratskom društvu. prepoznaje se osnovna uloga policije. 175 Roy Roberg. poverenja. Upravo kroz ovu lepezu poslova/nadležnosti lokalne samouprave prepoznaju se i sve dimenzije ljudske bezbednosti. Ona je instrument vlasti. menja se i organizaciona struktura i filozofija upravljanja policijom. 31. a njen primarni zadatak je da interveniše kada problemi koje ima pojedinac ili sukobi unutar grupe uključuju nezakonite radnje. tj. saradnje. odgovornosti i međusobnog uvažavanja. U svojoj osnovi ovaj koncept se zasniva na idejama i vrednostima liberalno-demokratskog društva. između ostalog. tako i na preventivnom planu. postaje tako aktivni učesnik procesa odlučivanja i rešavanja problema od najvećeg značaja za bezbednost građana. 2004. U skladu sa tim polazi od potreba i očekivanja građana i posmatra policiju kao njihov uslužni servis. Policija je po definiciji organizacija koja nije vojnog tipa. koja oličava bezbednost zajednice. po principima: partnerstva. ali i nosilac službe potrebne čitavom društvu. Policija i društvo. John Crank. Office of Public Affairs Embassy of the United States of America.6. Promena se odvija u pravcu organizacione decentralizacije i prenošenja moći odlučivanja sa vrha na niže nivoe. podrazumeva da postoji interakcija policije i njenog okruženja.5. 6. zapravo ukršta sa svim drugim njenim dimenzijama. koje se mogu analizirati upravo na prostoru lokalne zajednice. građani se ne posmatraju samo kao partneri u saradnji već i kao krajnji korisnici policijskih usluga. Možemo konstatovati da se dimenzija ljudske bezbednosti. s jedne strane. Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice Činjenica da je policija jedan dinamičan sistem. Bezbednost u lokalnoj zajednici i podsticanje ekonomskog razvoja. a to je postići što viši stepen objektivne bezbednosti društva i jačati subjektivni osećaj sigurnosti kod građana. U suštini. nivo samog policajca. Zbog primarne orijentacije policije ka problemima lokalne zajednice i potrebama građana. Zadatak policije je da štiti istovremeno i građane kao pojedince. Što su usklađenija očekivanja zakona. 215 . na taj način.

još četiri međunarodne organizacije učestvuju u pružanju pomoći policiji Republike Srbije u oblasti rada policije u lokalnoj zajednici. Projekt se izvodi i u većini zemalja u tranziciji. Policija u lokalnoj zajednici je dominantan pristup u gotovo svim savremenim policijama sveta. a zbog toga i efikasnija u reagovanju na problem. socijalnih i obrazovnih institucija. Švajcarska agencija za razvoj u Požegi. godine. Uporedo sa širenjem policijske uloge u modelu rada policije u saradnji sa zajednicom. decentralizacija policije u urbanim sredinama u manje geografske zone odgovornosti patrolne policije. i nastojanja da se pridobije javno poverenje. policajci su odgovorni za svoje postupke ne samo svojim nadređenim. nego i građanima. većim učešćem građana u aktivnostima policije zajednica će postati organizovanija.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. str. U cilju zajedničkog ostvarenja javne bezbednosti sa zajednicom.176 jesu sledeće: policija se obavezuje da spreči kriminal. jer više građana zna šta policija radi i zašto. a koje su zabeležene pri brojnim istraživanjima. Prednosti i dobrobit koje zajednica ima od modela policije u zajednici. a ne da samo reaguje na njega. Britansko odeljenje za međunarodni razvoj 176 Isto. iako patroliranje nije uvek ekonomično). 216 . Kao osnovni elementi rada policije u zajednici ističu se: povratak pešačkim patrolama po reonima (podjednako su i velike i male policijske institucije počele da oživljavaju ovaj oblik rada policije u urbanim sredinama. Pored Misije OEBS-a. da javnost prihvati patrolnu policiju. javno nadgledanje policije je bolje. Preventivni policijski rad na nivou lokalne zajednice i promenjen odnos policije i javnosti pokazali su se kao prihvaćen pristup. čime se značajno poboljšavaju rezultati zaštite zajednice od kriminala i straha od njega. do sada dominantnog. 93. Angažovani su kancelarija Misije OEBS-a u Bujanovcu. Preševu i Medveđi. pa i u našem okruženju. Programi rada policije u lokalnoj zajednici u Srbiji započeli su 2002. usluge policije su prilagođene tako da su određene reakcije osmišljene na osnovu potreba svakog naselja. javlja se potreba uključivanja partnerstva sa zajednicom putem vladinih. Svaka lokalna zajednica u implementaciji ovakvog pristupa preduzima sve one potrebne aktivnosti koje su odgovor na bezbednosne probleme. na prevenciju kriminala se više ne gleda samo kao na odgovornost policije. koji daje očigledno bolje rezultate od represivnog pristupa. uvođenje programa praćenja zajednice.

pri čemu je posvećenost projektima od strane policije i zajednice vrlo velika. 178 Prema: Reforma policije – najnovija događanja u Srbiji i Crnoj Gori. tako i promena svesti onih koji obavljaju policijske poslove.6. br. 2005. Savet za bezbednost. već i zbog složene prirode međuetničkih odnosa. Zvezdari. Novi Sad. U uslovima našeg društva realizacija ovog koncepta je otežana ne samo usled nedemokratske prirode društveno-političkog nasleđa. Bezbednost u lokalnoj zajednici (DFID) u beogradskoj opštini Zvezdara. Za ostvarenje zadatog cilja i uspešnu realizaciju projekta i mnogobrojnih potprojekata i programa. Da bi se u potpunosti primenio i zaživeo. koji takođe aktivno participiraju. Kragujevcu i Novom Bečeju) razvijaju sopstvene projekte za rad policije u zajednici i bezbednost lokalne zajednice. Novom Bečeju. na čemu. Na osnovu iskustva zemalja koje su sprovele proces implementacije predviđeno optimalno razdoblje za planiranje i sprovođenje promena iznosi više godina (prema nekim procenama najmanje 5 godina). godine sve lokacije u kojima je sprovođenje projekta rada policije u lokalnoj zajednici podržala vlada Velike Britanije (odabrane lokacije su u Vrnjačkoj Banji. Ovo iz razloga što je u takvim sredinama izuzetno otežano postizanje odgovarajućeg stepena poverenja i saradnje između policije i građana. koji nepovoljno utiču na stepen poverenja između građana i policije u zajednicama sa mešovitom etničkom strukturom. Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA) takođe pruža podršku uspostavljanju opštinskih saveta za sigurnost177 u Smederevu i Kruševcu. nisu dovoljne samo promene u radu policije. sigurnosti i dostupnosti pravde na Balkanu“ vlade Velike Britanije u svojoj podršci programu rada policije u lokalnoj zajednici i inicijativama bezbednosti u zajednici dao značajne rezultate. Ako se prate tempo. Tako je i „Program bezbednosti. koji nije moguće precizno vremenski odrediti. uostalom. objektivno gledano. 4. pa zbog toga projekciju planiranih promena treba gledati kao dugotrajan proces. Od 2004. pa se u različitim izvorima nailazilo na termine: Savet za sigurnost. 217 . Kragujevcu i Vrnjačkoj Banji. 177 Primetna je neusklađenost naziva ovih tela. i policija Kraljevine Norveške u Bačkoj Palanci i Novom Sadu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.178 Projekt „Policija u lokalnoj zajednici“ zapravo sadrži niz potprojekata i programa koji se realizuju u Srbiji u navedenim opštinama. u skladu sa pozitivnim rezultatima i ispunjenim očekivanjima i nadležnih institucija i građana. to se potvrđuje i u opštinama na prostoru Republike Srbije. počiva ovaj koncept. Realizacija koncepta „policija u zajednici“ gotovo je nemoguća u sredinama gde postoje izražene međuetničke podele i netrpeljivosti. sa tendencijom da obuhvate sve opštine. potrebna je kako politička podrška. već i u celokupnoj društvenoj zajednici. način odvijanja i rezultati koje daje. Odbor za bezbednost i slične. Prava slika o rezultatima i potencijalima koncepta „Policija u zajednici“ ističe i dobre i loše strane primene u praksi. OSCE.

policijske poslove i sva druga pitanja koja proizlaze iz ovih. U okviru istog poglavlja dalje su uređeni drugi važni poslovi i ovlašćenja policije. Zakon donosi detaljnije i za vladavinu prava pouzdanije pravno uređenje policije. a posebno da eventualna upotreba sredstava prinude bude legalna. u službi zajednice ljudi i bez diskriminacije (stav 2). stav 1). njena struktura i način funkcionisanja počivaju na zastarelom zakonodavstvu. koje ne odražava potrebe efikasne zaštite i doslednog poštovanja ljudskih prava i sloboda. konkretnog.5. 218 . sloboda i bezbednosti svim građanima u primeni zakona i podršci vladavini prava (član 11. kao što su: pripreme i delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja 179 Značajno je napomenuti da je već u prvim izveštajima eksperata Saveta Evrope i OEBS-a. hitnog i humanog postupanja na svakom mestu i gde to zahtevaju razlozi bezbednosti (članovi 20–26). godine. uočava se pružanje jednake zaštite prava.179 Rešenja koja su data u Zakonu prate rešenja iz evropske pravne prakse. Zakonski okvir i vanzakonske mogućnosti Novi Zakon o policiji na jedan drugačiji način normativnopravno uređuje koncept bezbednosti. delimično ukidanje činova u policiji i uvođenje sistema zvanja umesto činova. neophodna (stav 3) i uz izričitu zabranu nečovečnih postupaka (član 12) – tako da je predviđena mogućnost fleksibilnije organizacije policije u određenim područjima. određenje prema pravu na štrajk i profesionalno organizovanje pripadnika policije. Među najvažnije novine Zakona mogle bi se ubrojati sledeće: preciznije uređivanje sredstava prinude. i pozivanje na određena načela i standarde kao vrednosti kojih se policija pridržava u svom radu.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u jesen 2001. Generalno posmatrano. ali je uzeta u obzir i domaća policijskopravna tradicija. uređivanje mehanizama unutrašnje kontrole u policiji i procedure za rešavanje pritužbi na rad policije. uvođenje novih elemenata u organizaciju policije. odnosno uslovâ i pravilâ za upotrebu nekih od tih sredstava. U skladu sa tim pripadnici policije dužni su da iste poslove izvršavaju poštujući utvrđene standarde (nacionalne i međunarodne). niti potrebe pružanja efikasnog odgovora policije na ogromne izazove koje su nametnuli novi oblici kriminaliteta u zemlji i njenom okruženju. ukidanje policijske rezerve i uvođenje pomoćne policije. 6.1. Kada je reč o osnovnim ciljevima. načinima i načelima vršenja policijskih poslova. prema radnoj problematici i saglasno potrebama neposrednog. ocenjeno da uloga naše policije u društvu.

U članu 17. donekle po samoj prirodi posla (načela zakonitosti. Bezbednost u lokalnoj zajednici (član 14). mere privremenog ograničenja. Međutim. odnosno gradu i opštini. Sama činjenica da je policija institucija koja je u mnogim segmentima još uvek rigidna i ne „dozvoljava“ improvizacije. Zakona o policiji Republike Srbije predviđa saradnju policije sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. u vezi sa članom 3) i drugo. pa se u tom smislu mora i dalje raditi na njegovim izmenama. 180 Zakon o policiji. kao i afirmaciji prihvaćenih univerzalnih vrednosti razvijenog sveta.180 Novi Zakon o policiji Republike Srbije predstavlja značajan korak ka ujednačavanju pravnih normi Republike Srbije sa standardima EU i Saveta Evrope. ali i rada policije. a posebno u veoma osetljivoj oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. verskih i drugih grupa sa područja organizacione jedinice. policijski poslovi su u celini posvećeni ostvarenju zaštite i bezbednosti svih ljudi. Novi koncept bezbednosti. takođe upućuje na sve veći značaj saradnje policije sa drugim državnim. S tim u vezi član 6. 139. manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva. str. kao što će se u daljim razmatranjima i uočiti. Posmatrano u funkcionalnom smislu. ali i ne-državnim subjektima. zabrane kretanja ili nastanjivanja na određenim područjima usled narušenog javnog reda i mira (član 15). zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u pokrajini. br. a posebno onim subjektima koji se nalaze na prostoru lokalne zajednice. pružanje pomoći pri izvršenjima (član 16. obezbeđuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi računa o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i različitih etničkih. na dobrobit zajednice i u zaštiti prava na život i ostalih univerzalnih vrednosti. Takođe je utvrđeno da policija sarađuje i sa drugim organizacijama. istinitosti. to se i vanzakonske mogućnosti slabo ili gotovo nikako ne uzimaju u razmatranje. podnosi predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije. i s tim u vezi. kulturnih. Zakon ima i određene propuste/manjkavosti. Službeni glasnik Republike Srbije. tačnosti. istog zakona takođe se kaže da skupština odnosno organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave: razmatra stanje bezbednosti u pokrajini odnosno gradu i opštini.6. Mogućnosti koje proizlaze iz Zakona o policiji promovišu zakonit i profesionalan rad pripadnika policije. 219 . subordinacije i drugi principi). 101/05. u saradnji sa organima lokalne samouprave.

Decentralizacija. depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici Da bi se koncept „policija u zajednici“ mogao uspešno razvijati i u našoj zemlji. Naime. 6. a ograničen je i prostor za manevar kod specifičnih lokalnih situacija i radnji koje nameću potrebu stvaranja lokalne policije. a neophodan preduslov jeste usvajanje Zakona o glavnom gradu. Čitava reforma policije se mora odvijati u skladu sa politikom decentralizacije.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Još uvek je izraženo centralizovano upravljanje. dok bi vrh policijskog aparata trebalo da bude stavljen pod kontrolu opštinskih i gradskih uprava. gradovi u Srbiji imali bi pravo da sami odluče da li je njima ovakav vid policije potreban ili ne. koju je izradio i početkom ove godine predstavio Centar za studije bezbednosti i istraživanje terorizma Instituta za političke studije u Beogradu. ističe upravo potrebu formiranja gradske policije. gradski policajci bi imali pravo da nose oružje. što nije sporno. Prema ovoj studiji. Očekivanja idu u pravcu rešenja po kojem bi nacionalna/državna vlast trebalo da zadrži određene policijske snage za specifične namene. demilitarizacije i dekriminalizacije policije u lokalnoj zajednici. jer i problemi vezani za ovaj proces nisu tako jednostavni. depolitizacije.2. Decentralizacija podrazumeva daleko veći obim autonomnosti u odlučivanju i organizaciji rada. Ovaj princip u razvoju koncepta policije u zajednici svake sredine veoma je značajan. Kada je reč o decentralizaciji policije. mada je sada još uvek teško dati odgovor na pitanje šta znači decentralizacija u odlučivanju. jer omogućava da lokalna policija u dogovoru sa lokalnom samoupravom prilagodi strategiju prema sopstvenim potrebama-specifičnostima i da odlučivanje bude tamo gde se preduzimaju određene aktivnosti. U skladu sa ovim jasno je da je i depolitizacija. gradska policija bi i dalje bila pod ingerencijom MUP-a. već i nižih policijskih nivoa. mora se konstatovati da od perioda „demokratskih promena“ nisu postignuti značajni rezultati. još uvek veoma daleko od ideala. u okviru koje je nužno sprovesti reformu lokalne vlasti i njenog odnosa sa državnom vlašću. 181 Studija „Bezbednost na lokalnom nivou“. da služi interesima većine građana i samim tim bi bilo teže staviti ga pod monopolsku kontrolu jedne političke elite. novi Ustav omogućava formiranje ovakvog vida policije. treba postaviti veoma važna pitanja o kojima se mora raspravljati i koja se urgentno moraju rešavati. dakle. ljudska prava.5. a finansirala bi se iz republičkog i gradskog budžeta. a izveštaje o svom radu podnosili bi i gradskim i republičkim vlastima. ne samo kod viših. a odnose se na procese decentralizacije. Decentralizaciji treba dati prednosti u onim oblastima gde je to moguće i u elementima koji doprinose razvoju policije u zajednici. 220 . takođe. Prema ovom predlogu. Lokalna policija bi bila formirana i u skladu sa standardima Evropske unije i na osnovu iskustva velikih evropskih gradova. standardi. demilitarizacija.181 Na ovaj način bi se obezbedilo da rad policije bude demokratičniji. posebno kada su u pitanju inicijative. ovlašćenja policije i slične teme. Broj policajaca određivali bi zajedno MUP i Grad Beograd. odgovornosti. kada imamo izražene velike probleme u lokalnoj zajednici.

prostorne. između ostalog. Korupcija policije predstavlja jedan od najvećih problema kada je reč o ovom obliku ugrožavanja. Suštinska depolitizacija. zapostavljajući nacionalne zakone. Korupciju unutar policije veoma je teško dokazati. Tim povodom se još mnogo mora raditi i na poboljšanju zakonskog rešenja i na doslednoj primeni rešenja koja su već predviđena zakonom. Korupcija u policiji je naročito rasprostranjena u situacijama kada policajci povređuju ljudska prava i zanemaruju prihvaćene principe rada policijske profesije. kao i sve ozbiljniji organizovani kriminal. uočava se kako je važno da se ostvare dva najbitnija zadatka: identifikovati. Nerazjašnjena teška krivična dela. Kriminalizacija policije predstavlja veliki problem.5. Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice Razmatrajući mogućnosti saradnje kroz partnerstvo i integraciju mnogobrojnih institucija i organizacija iz lokalne zajednice (u kojima je policija gotovo uvek jedan od partnera). odvojena je politička uprava od profesionalne. Bezbednost u lokalnoj zajednici Kada je reč o demilitarizaciji. kadrovske. a zatim i odstraniti sve „štetne“ uticaje (različiti oblici ugrožavanja i pretnji). što dovodi do deprofesionalizacije policije.6. veze koje postoje između pripadnika policije i „kontroverznih biznismena“ (naročito prisutno na lokalnom nivou) dodatno čine problem kompleksnim i udaljavaju sve zainteresovane od konačnog rešenja. OEBS i Savet Evrope insistiraju na demilitarizaciji. 6. Takođe. iako novi Zakon o policiji predviđa ukidanje činova (zadržani su samo kod specijalnih jedinica – žandarmerije). institucionalne) potencijale zajednice. ali samo formalno. depolitizaciji i profesionalizaciji policije u celini. što se vidi. decentralizacija i profesionalizacija će po mišljenju OEBS-a i Saveta Evrope nastupiti kada se zakonskim rešenjima odvoji politička uprava koju predstavlja uprava policijske službe. i to prema identifikovanim bezbednosnim problemima (svaki problem zahteva angažovanje odgovarajućih subjekata u preveniranju tog ili sličnih/srodnih problema).3. 221 . zbog čega svi subjekti moraju da prate promene koje se dešavaju u njihovoj sredini. s obzirom na visok nivo korupcije u društvu u celini. a pre svega u državnim institucijama. Zakon o policiji još uvek sadrži vojni koncept rada u policiji. ključno pitanje je još uvek zastupljen vojni način razmišljanja i odnosa između viših i nižih nivoa odlučivanja. i po ovlašćenjima koja ima ministar u upravljanju kadrovima. Prema novom Zakonu o policiji. koji postoje u toj sredini. predstavljaju značajne indikatore snažnog međuuticaja kriminalnih grupa i policije. u skladu sa zahtevima OEBS-a i SE-a. u potpunosti iskoristiti sve raspoložive (finansijske. pa tako i policijskog školstva. iako su njene manifestacije očigledne u celoj Srbiji.

Članovi Saveta za bezbednost su: predsednik opštine/gradonačelnik. načelnik OUP-a ili komandir policijske stanice. socijalnih. 222 .3. vlasnici lokalnih preduzeća i predstavnici lokalne zajednice koji odslikavaju etnički sastav te zajednice. predstavnik saveta za međunacionalne odnose (tamo gde takav savet postoji). 6. na preduzimanju mera radi povećanja bezbednosti ljudi i imovine. operacionalizovane u formiranju Saveta za bezbednost/sigurnost. kroz konsultaciju sa lokalnom zajednicom i analizu raspoloživih podataka. vandalizam i slični ekscesi). zdravstvenih i inspekcijskih službi. koji je zasnovan na rezultatima analiza. Relacije koje nastaju ili se grade između policije i pojedinih subjekata društva mogu biti labavije ili čvršće. Kao što predviđa i novi Zakon. odnosno. tako da se identifikuju problemi i prioriteti koji utiču na bezbednost građana (pored ostalih. Zadaci opštinskih saveta za bezbednost. ako su propisane zakonom ili nekim drugim normativom.1. obrazovnih institucija. a koji će omogućiti da se lokalni problemi i prioriteti rešavaju kroz saradnju i partnerski odnos. predstavnik Opštinskog suda. uspostavljene na osnovu ličnih inicijativa subjekata u zajednici. krađa poljoprivrednih useva. policija pre svega sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Zakonska neobaveznost ne znači istovremeno da neformalni oblici saradnje gube na kvalitetu i značaju koji mogu imati za zajednicu gde i nastaju.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. lokalitetima gde postoji značajno narušavanje životne sredine. izrada godišnjeg lokalnog plana za bezbednu zajednicu. između ostalih. predstavnici opštinskih tela. za ovo telo je bitno da ga svojom odlukom obrazuje skupština opštine i da ima svoju strategiju pre svega u praćenju i procenjivanju. Priroda posla policije kao državne institucije sama po sebi podrazumeva kontakt sa svim akterima društvenog života i u redovnom obavljanju dužnosti i kada to nalažu posebne okolnosti. osnivanje radnih grupa koje se bave rešavanjem pojedinačnih problema i u vezi sa tim projektuju akcione planove koji jasno definišu pristup rešavanju određenog problema. U nekim opštinama (pre svega onim gde se sprovodi projekt „policija u zajednici“) došlo se do stvaranja određenih preventivnih strategija i artikulacija bezbednosne procene lokalne zajednice. obavezne. bezbednost u saobraćaju. Savet za bezbednost/sigurnost Osnovni cilj formiranja ovakvih tela čini to da se kroz partnerski odnos u Savetu rešavaju lokalni problemi koji utiču na bezbednost i osećaj sigurnosti u zajednici. ali isto tako i neobavezne/neformalne. Pored toga. jesu: analiza lokalne bezbednosne situacije. „sumnjivim“ mestima gde se okupljaju mladi.5. predsednici mesnih zajednica. to mogu biti i problemi koji nastanu u školi. nevladinog sektora.

Uopšteno govoreći. 2–3. rukovođenje. izrada lokalnog plana komunikacije. 2004. kako bi se pomoglo Ministarstvu unutrašnjih poslova u pripremi za dalje implementiranje ovog koncepta rada na ostale delove Republike Srbije. 183 Dave Mellish. Beograd. Na mestima gde su uspostavljene podgrupe u Savetu nema komunikacije i nadgledanja od strane glavnog saveta. 223 . Kada su rezultati ove evaluacije u pitanju. 6. autori evaluacije daju i preporuke. bezbednost.2. pa krajnji rezultat ukazuje na ozbiljnu neefikasnost. određivanje radnog rasporeda i davanje povratne informacije predstavljaju slabe tačke u funkcionisanju saveta. vol. Ministrastvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Odeljenje za međunarodni razvoj britanske vlade (DFID) sproveli su tokom 2004. U skladu sa tim. i slično. a neke od njih su: preispitati funkcionisanje saveta za bezbednost.183 Tako na primer. No. godine evaluaciju182 pilot-projekta „Policija u lokalnoj zajednici i bezbednost zajednice u Srbiji“. Zoran Đurđević. 215–236. u slučajevima kada je neophodna. koordinacija.5. uz praćenje i ocenjivanje aktivnosti preduzetih u cilju rešavanja tih problema. danas postoje i razvijaju se mnogi programi koji tu saradnju čine složenijom i kvalitetnijom u odnosu na raniji period. činjenica je da ukazuju na postojanje ozbiljnih problema u vezi sa funkcionisanjem Saveta za bezbednost.3. Bezbednost u lokalnoj zajednici analiza i revizija lokalnih resursa/budžeta. Policija sprovodi ili organizuje edukaciju školske omladine u pogledu opasnosti od zavisnosti i ponašanja u saobraćaju. Edukaciju najčešće prolazi sva 182 Svrha evaluacije je bila da se proceni do kojeg su stepena principi rada policije u lokalnoj zajednici i bezbedne zajednice primenjeni na pilot-lokacijama. Neki saveti se više od godinu dana nisu ni sastali. Škole Kada je reč o saradnji policije i škole. IX. „Rezultati evaluacije projekta policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“. identifikuju nedostaci i daju preporuke za dalji rad. Nauka. pri čemu treba jasno naglasiti njegovu asistenciju pri identifikovanju lokalnih bezbednosnih problema. zatim da savet za bezbednost snosi odgovornost za svoje funkcionisanje i da postoje mehanizmi koji obezbeđuju efikasnu komunikaciju i izveštavanje.6. neki od pojedinaca s kojima su obavljeni razgovori smatraju da su saveti isuviše politizovani i da ne predstavljaju zajednicu na pravi način – po njihovom mišljenju je za imenovanje u savet bitnije kako se neko zove nego kakav doprinos može da pruži. pružanje pomoći u formulisanju multiagencijskih rešenja. Koordinacija rada opštinskog saveta za bezbednost i njegovih radnih tela najčešće se vrši od strane predstavnika opštinskih vlasti i policije. policija. kako bi se obezbedila finansijska pomoć radnim grupama u savetu za bezbednost. a odnose se na savete za bezbednost.

gde se policija zajedno sa ostalim subjektima pojavljuje kao nosilac mnogobrojnih akcija na pripremi i izradi programa prevencije delinkvencije mladih. Bezbednost. preko štampanog materijala. U okviru ovog priručnika je dato uputstvo o neophodnosti postojanja plana u slučaju podmetanja bombe. posebni/lokalni nivo planiranja preventivnih aktivnosti više je orijentisan na utvrđivanje konkretnih mera. „Odnos policije i javnosti“. donet od strane direktora škole. Tako se može govoriti o planiranju na opštem/globalnom nivou. školska omladina. uz pravovremeno pozivanje broja 92. Policija deli i komentariše prospekte koje su sačinili stručni organi.185 Velika pažnja se posvećuje saobraćajnom vaspitanju omladine za koju se organizuju kursevi za sprečavanje saobraćajnih nezgoda. U nekim belgijskim gradovima uređeni su specijalni saobraćajni parkovi. Uprava kriminalističke policije MUP-a Republike Srbije. Značajno je i uvođenje novih oblika edukacije kojima se potencijalne žrtve uče da izbegnu. posebno u uslovima novih bezbednosnih rizika i pretnji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. 186 U nekim zemljama se. Zemun. u većim gradovima. 184 Zapravo. tj. kako na sprovođenju programa. 224 . preduprede „kritične situacije“ i da se racionalno ponašaju. naročito na raskrsnicama. Viša škola unutrašnjih poslova. audio-vizuelna. konceptualni okvir prevencije na nacionalnom nivou. pretraživanja i evakuisanja svih lica. aktivnosti i njihovih nosilaca radi efikasnijeg sprečavanja vršenja odgovarajućih vrsta krivičnih dela odstranjivanjem uslovâ kriminalnog ponašanja lokalnog nivoa. odnosno lokalnom. str. raznih simulacija i slično. u delovima lokalne zajednice koji više pripadaju ruralnim sredinama i gde se pogrešno procenjuje da zbog nerazvijenosti saobraćajne infrastrukture nema ni potrebe za tim. na primer. organizuju saobraćajne školske patrole da bi se povećao stepen bezbednosti škole i školskog okruženja. pojedinačnom nivou. Nama je posebno značajan nivo planiranja preventivnih akcija na lokalnom nivou. Edukacija pokriva širok spektar prezentovanja ovih programa. godine je izdala priručnik za edukaciju „Oblici pretnji o podmetanju bombe – pozovite ‘92’ i odmah počnite evakuaciju“. posebnom. Za razliku od opšteg. 5–6/2000. a projektuju se i dijapozitivi i filmovi o saobraćaju.186 Prevencija delinkvencije mladih planira se i programira na više nivoa opštosti. da se prave program i plan edukacije i sa više ekipa kvalitetno uključuju sve škole. takmičenja u poznavanju propisâ iz oblasti bezbednosti saobraćaja i saobraćajnih veština itd. Naravno da se veća efikasnost u edukaciji ostvaruje ukoliko svi učesnici (nadležna ministarstva) daju veći doprinos u izradi i donošenju ovih programa i ako se na njihovoj realizaciji angažuju eksperti. deca se uče ponašanju na ulici.184 Uspeh ovakvih aktivnosti podrazumeva da se policija na nivou lokalne zajednice dogovara i sa lokalnim ekspertima iz te oblasti. 2004. primena formulara koji se popunjava u slučaju pretnje o podmetnutoj bombi. tako i na obezbeđivanju potrebne literature. 541. sa roditeljima dece. Prema: Želimir Kešetović. nadležnog tela. br. i tzv. 185 Jedan od oblika edukacije odnosi se na pretnju o podmetanju bombe. dakle. ali se dešava da u nekim lokalnim zajednicama ona nije organizovana. odnosno. Opšti/globalni nivo planiranja proističe iz potrebe da se utvrde modeli i osnove.

sprovodi češće patrole u zoni škole. ova ovlašćenja. prikupljanje i analiza izveštajâ o kriminalnim aktivnostima. između ostalih. naročito u periodu između dve smene i za vreme odmora. što se na primeru mnogih policijskih stanica i poštovalo. jesu: animiranje učenika. modifikovanje planova obezbeđenja škole. a često i UNICEF-a. roditelja i osoblja škole). u saradnji sa građanima. ako zbog okolnosti slučaja ne može da postupa ovlašćeno službeno lice posebno osposobljeno za rad sa maloletnicima. Policijski službenici koji su stekli posebna znanja187 iz oblasti prava deteta. poredi trenutno važeće podatke sa sličnim iz prethodnih godina i ukazuje na trend ili tendencije širenja pojedinih bezbednosnih problema na tom prostoru. s posebnim osvrtom na učesnike kriminalnih radnji koji potiču iz školske populacije. Njegovi zadaci. sa ulogom savetnika i nadzornika u okruženju škole i koji brinu o bezbednosti učenika. koordinacija grupa za prevenciju kriminala. vodi evidencije učenika sa više prekršaja. angažuju se radi rešavanja problema delinkvencije realizovanjem preventivnih programa koji su u skladu sa socijalnim problemima lokalne zajednice. dakle. 225 . mogu se izdvojiti još neke aktivnosti koje policija sprovodi prema školi. čiji problemi sa kriminalom ne mogu biti rešeni uobičajenim „povremenim“ radom školskog osoblja i „policajaca posetilaca“. prema članu 38. školskog osoblja i školske imovine. organizuje edukaciju o prevenciji kriminala (edukacija učenika. Neke škole. sveobuhvatnom analizom utvrđuje koji su najčešći prestupi i vrši lociranje njihovog „žarišta“. prestupništva mladih i krivičnopravne 187 Kao što je i novi Zakon o policiji definisao primenu ovlašćenja prema maloletnim i mlađim punoletnim licima i u predmetima krivičnopravne zaštite dece i maloletnika. Policijski službenici. koordinacija rada bezbednosnih agencija u školskom okruženju. primenjuju ovlašćena službena lica posebno osposobljena za rad sa maloletnicima. policijska ovlašćenja može primeniti drugo ovlašćeno službeno lice. Neki od seminara koji su organizovani (u obavezi su da prisustvuju na najmanje 3). imaju svog „školskog policajca“. analizira i daje na uvid podatke odgovarajućem školskom telu o stanju kriminala u lokalnoj zajednici. Izuzetno. roditelja i školskog osoblja za praktičan rad. prati aktivnosti lokalnih bandi i analizira kakva je njihova veza sa pojedincima iz škole. i to: prikuplja.6. koji se odvijaju u organizaciji Pravosudnog centra Beograd za obuku i stručno usavršavanje. Bezbednost u lokalnoj zajednici Pored već nabrojanih.

aktivne i redovne medijske i javne kampanje. nastavnicima i roditeljima. Mediji U skladu sa obavezama policije koje proizlaze iz člana 5. primena standardne procedure u odnosima sa medijima. Jedan u nizu realizovanih programa jeste i „Prevencija kriminala nad školom i učenicima“. U organizaciji Misije OEBS-a. zaštite maloletnih lica. Policija i mediji predstavljaju značajne društvene institucije koje u velikoj meri utiču na kvalitet života građana. poboljšanje razumevanja uloge i odgovornosti policije kroz transparentne.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u saradnji sa direktorima škola i psihološko-pedagoškim službama obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Republike Srbije realizuju preventivne aktivnosti kod školske dece i omladine po modelu radionica. u februaru 2005. posebno organizovanog. uspostavljanje principa vladavine prava i funkcionisanje pravne države. visokim nivoom korupcije i nizom drugih bezbednosnih problema. člana 3. godine započeta je realizacija projekta Unapređenje odnosa policije i medija u Srbiji.5. Da bi se celokupno društvo suprotstavilo ovim problemima. a ono se stiče. a u saradnji sa Biroom za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. između ostalog. pri čemu se mora razvijati dvosmerna efektivna saradnja. i afirmativnim odnosom policije prema medijima i načinu na koji komuniciraju. i 2006/07.3. omogućavanje i realizovanje susretâ sa medijima kako bi se objasnio rad policije. U tom kontekstu su veoma značajni partnerski odnosi policije i medija. Zakona o javnom informisanju i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Zakona o policiji. 2004. Zakonika o krivičnom postupku. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije uspostavlja osnovne standarde u oblasti komunikacije sa medijima. važno je uspostaviti kontinuirano poverenje građana u policiju. Beograd. Glavni ciljevi policije Republike Srbije u oblasti odnosa sa javnošću jesu: informisanje na otvoren i korektan način o događajima koji uključuju policiju. a to su: Prestupništvo mladih i postupanje prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. kao i Psihološki i etički aspekti uspostavljanja odnosa saradnje policije i dece u sukobu sa zakonom. 188 Podsetnik za realizaciju edukativnih radionica sa učenicima. godine na poslovima školskog policajca angažovano je oko 250 radnika MUP-a RS. informisanje građana o radu policije. Proces tranzicije u Srbiji praćen je porastom stope kriminala. Uprava kriminalističke policije MUP-a RS. 226 . 6. od čega 110 u Beogradu. U periodu do oktobra iste godine održano je ukupno 11 okruglih stolova u sledećim sekretariodnose se na prava deteta.3.188 Tokom školske 2005/06.

Užice i Beograd. uspostavljanje savremene i jasne procedure međusobne komunikacije policije i medija. uz neophodnu decentracizaciju. 227 . dogovaraju zajedničke strategije. Zaječar. kao što je i „policija u zajednici“. Požarevac. Osnovni zaključci na kraju prve faze projekta189 glase: policija nije dovoljno otvorena i nema strategiju odnosa sa javnošću i politike prema medijima. karakter i ciljeve medija. jasno izražen hijerarhijski mentalitet i nemogućnost samostalnog donošenja odluka na nižim nivoima (lokalni). a tu su i birokratske procedure. koja će doprineti većoj brzini informisanja. opredeljuju načini njihovog rešavanja. odnosno formiranje zajedničkih tela policije i građana u okviru lokalne zajednice. odgovarajuća rešenja načina efikasne komunikacije na lokalnom nivou. ovlašćenja i odgovornosti policajaca na lokalnom i regionalnom nivou. Niš. Beograd. utvrđuju nosioci poslova i zadataka i ocenjuju kriterijumi uspeha – očekivani rezultati. Kragujevac. formulisanje konkretne politike odnosa sa medijima. decembar 2005.4.3.6. Bezbednost u lokalnoj zajednici jatima unutrašnjih poslova: Vranje. ne postoji izgrađena svest o neophodnosti izgradnje istinskog partnerstva ni kod predstavnikâ policije ni kod predstavnikâ medija. OEBS. Kikinda. Takođe su neophodni veća otvorenost policije. neodgovornost za javnu reč. na kojima se vrši analiza bezbednosnih problema. model organizacije policije još uvek je visoko centralizovan. 189 Završni izveštaj prve faze projekta Unapređenje komunikacije između medija i policije. pre svega ovlašćenja predstavnikâ OUP-a da daju početne informacije. od suštinske važnosti za razvoj koncepta „policija u lokalnoj zajednici“ jeste partnerski odnos. nejasni propisi kojima se reguliše stepen tajnosti informacija. Subotica. Građani Kao što je već i naglašeno. odgovarajuća edukacija i policije i medija i slično. Bujanovac. ali i druge projekte povezane sa tim.5. Novi Pazar. Šabac. nedovoljna obučenost novinara koji prate problematiku policije i bezbednosti i policajaca u delu koji se odnosi na prirodu. češće konferencije za štampu. 6. organizaciono postavljanje službe za odnose sa medijima u celoj Republici. U skladu sa ovim rezultatima očekuje se izgradnja strategije koja će regulisati odnose MUP-a Republike Srbije sa medijima. nedefinisanost procedura. velike oscilacije u procesu reformi policije utiču na sistemska rešenja koja otežavaju poboljšanje odnosa policije i medija.

a neki od njih su: krađe iz vozila. remećenje javnog reda i mira.190 mora se uvažiti i činjenica da se svi problemi ne opisuju kao pogrešna ili nelegalna ponašanja. lokalne zajednice. prisutni su drugi oblici neformalne saradnje građana i policije. razgovaraju o njihovim problemima i načinima njihovog rešavanja. Ovo su primeri samo nekih svakodnevnih problema sa kojima se policija susreće u svom radu. Sektorski način rada. problem narkomanije i slični. Problemi u drugim opštinama su slični. godine. uništavanje privatne i društvene imovine. kao što su: zloupotreba droga. Doprinos razvoju ovakvog modela rada čini prethodna obuka policije i građana. Realizacija projekta „Od vrata do vrata“ u Kragujevcu. ukažu na probleme i traže njihovo rešavanje u pogledu svih bezbednosnih problema i drugih pitanja koja su u nadležnosti policije. mnogo preciznije je ako se ti problemi definišu kao društveni problemi odnosno kao problemi društvene ili. Javnost od policije očekuje da rešava brojne probleme. organizovani kriminal. džeparenje u gradskom prevozu. Savetovalište za građane se organizuje u prostorijama policijskih uprava i policijskih stanica u gradovima Srbije. U okviru savetovališta građani mogu da dobiju informacije i savete. osobama pod dejstvom alkohola i sličnim izgrednicima. maloletnička delinkvencija i bezbednost u školama. kao što su organizovanje rekreativno-sportskih i kulturnih druženja. 228 . pa su tako problemi koji se javljaju još i: psi lutalice.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. rad policajca pozornika. S obzirom na to da se ovi problemi mogu definisati na različit način. ekonomski i komunalni problemi. ali imaju i određenu meru specifičnosti. nalaže da se u svim lokalnim zajednicama. koja se sprovodi od 2003. do mesnih zajednica. na svim nivoima. presretanje po mračnim haustorima i ulazima zgrada i 190 Moguće je probleme definisati u smislu problematičnih područja (parking. nasilje u porodici. Pored ovog. neosvetljenost parkinga. Međutim. Policijski oficir odgovara na zahteve građana odmah ili nakon prikupljanja potrebnih informacija. još preciznije. ta ista javnost očekuje od policije rešavanje takvih problema kao što su tuče u ugostiteljskim objektima. Često se stvarni problemi od strane građana definišu kao policijski problemi i policija se prepoznaje kao subjekt koji rešava sve nepoželjne aspekte i oblike života u zajednici. stambena četvrt i slične zone). problemi sa skitnicama. kroz koju se oni u potpunosti obaveštavaju o značaju i mogućnostima koje pruža ovaj oblik saradnje i organizovanja policije i građana. u ugostiteljstvu) ili specifičnoj društvenoj grupi (maloletničke bande). školskog policajca i drugih oblika neposredne saradnje policije i građana. Međutim. ili u terminima konkretnih profesija (na primer. korupcija. dala je značajne rezultate u smislu identifikovanja najčešćih problema koje imaju građani. kvartova i kućnih saveta. problem brze vožnje u nekim tranzitnim ulicama. pa i drugih sličnih aktivnosti. od opštinskih saveta za bezbednost. policajci redovno sastaju sa građanima.

191 nevladine organizacije (posebno u domenu bavljenja nekim vidom bezbednosti građana u zajednici) i mnoge druge. Savetodavne grupe građana predstavljaju forume na kojima sve strane mogu da iznesu svoje probleme vezane za lokalnu sigurnost. nakon evidentiranja problema od strane policije i rešavanja istog u domenu njenih nadležnosti otvara mogućnost uključivanja svih drugih „zainteresovanih“ subjekata u zajednici i stvaranje mreže. projekt edukacije i zaštite školske omladine. koji reguliše način delovanja. Važno je primetiti da se. centri za socijalni rad. u cilju pronalaženja lokalnih rešenja za lokalne probleme. 191 Posebno je zanimljiv tzv. sadržaj rada. kao i da razgovaraju o njima. projekt prevencije maloletničke delinkvencije. gde će se svi važni akteri uključiti u konstruktivno rešavanje problemâ. motora.5. Strategije – programi Projekt „policija u zajednici“ po svojoj je sadržini složen i čine ga mnogobrojni potprojekti i programi koji se sa različitim rezultatima sprovode u opštinama u Srbiji. a kao značajni se ističu još i sudstvo i tužilaštvo. naročito oko škola. kršenje javnog reda i mira od strane alkoholičara. jesu: projekt prevencije nasilja u porodici. projekt prevencije kriminaliteta dece. Tokom 2005. bicikala. ovlašćenja. s obzirom na okolnost da još nije donet adekvatan zakon.4. narkomana ili drugih „problematičnih“ osoba itd. Davanje prava građanima Preševa. privatne agencije i preduzeća za obezbeđenje lica. oštećenja automobila na parkinzima. Neki od njih koji se sprovode u Kragujevcu. usklađen sa bezbednosnim potrebama zajednice. vojske i žandarmerije. krađe mobilnih telefona. a odnose se na prevenciju pojedinih formi kriminaliteta. 6. Partnerstvo policije se očekuje i sa drugim subjektima iz lokalne zajednice.6. projekti edukacije potencijalnih žrtava razbojništva. kao i uslove pod kojima ne-državni subjekti ostvaruju saradnju sa policijom. zdravstvene ustanove. opasnosti usled neregulisanog saobraćaja u delovima naselja. Bujanovca i Medveđe da doprinose svojoj budućnosti putem pune saradnje sa policijom i aktivnosti vezanih za sigurnost lokalne zajednice u skladu je sa razvojem istinski promišljene i delotvorne policije. tuče na fudbalskim utakmicama. projekt prevencije narkomanije. imovine i poslovanja. ne-državni sektor bezbednosti. Bezbednost u lokalnoj zajednici pljačkanje. 229 . krađe automobila. godine tim Misije OEBS-a za rad policije u lokalnoj zajednici organizuje sastanke savetodavnih grupa građana na jugu Srbije u cilju otvaranja puteva za dijalog između policije i građana i unapređenja saradnje između predvodnika lokalnih zajednica i predstavnika lokalne policije.

nego bi i sami pružili pomoć policajcu ukoliko bi za tim bilo potrebe. tužilaca. Ovo pokazuju i dosta kontradiktorne brojke. Tokom 2003. 30% tvrdi da je nezadovoljno ili vrlo nezadovoljno. Veliki deo datih odgovora još uvek odslikava percepciju „stare“ policije. a otprilike isto toliko (43%) traži bolju kulturu komunikacije sa građanima. 6. iako još izgleda nestabilan. socijalnih službi. sudija. Na svim lokalitetima se sprovodi i akcija „od vrata do vrata“. projekt „Video-nadzora i kontrola ključnih tačaka u gradu“. projekt prevencije korupcije. projekti „Saobraćajna policija u zajednici“.5. lokalnim preduzetnicima. Primer Požege daje sliku koja se ne razlikuje mnogo od one u drugim mestima gde se sprovode ovi pilot-projekti Misije OEBS-a. a mnogo građana u Požegi nije previše zainteresovano za aktivnosti policije – 60% njih nema „građansku svest“ i ima malo ili nimalo kontakta sa policijom.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. godine započela su i prva istraživanja o stavovima građana prema policiji u opštinama gde su se sprovodili pilot-projekti i potprojekti „policije u zajednici“. Generalno posmatrano. U Vrnjačkoj Banji pripadnici policije se redovno sastaju sa vlasnicima restorana. Poverenje građana Upoznavanje sa opštim stavom zajednice prema policiji i uzrocima takvog stava može da pomogne policiji u uspostavljanju konstruktivnijeg odnosa sa članovima zajednice. Višestruki pristup uključuje angažovanje policije. ipak nije po definiciji negativan. predstavnicima pošta i banaka i razgovaraju o bezbednosti i mogućnostima za njeno poboljšanje.5. 56% ispitanika je zadovoljno ili vrlo zadovoljno sposobnošću policije da rešava probleme. To su veoma pozitivni pokazatelji jednog odnosa koji. U Kragujevcu je održan serijal predavanja o nasilju u porodici u romskim zajednicama. Na pilot-lokacijama gde se sprovodi projekt „policija u zajednici“ primenjuje se princip višestrukog pristupa slučajevima nasilja u porodici i pružanju podrške žrtvama nasilja. U opštini Zvezdara je u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom objavljen protokol o angažovanju službi prilikom rešavanja navedenih problema. prema kojima 72% ispitanika ima poverenje u policiju. Treba naglasiti kako gotovo dve trećine ispitanika smatraju da policija ne tretira sve ljude jednako. kafića. nastavnika i zdravstvenih službi. 230 . kao i jačanje mehanizama za izgradnju poverenja kao i pružanje mogućnosti za partnerski odnos u radu. a 91% ne samo da je sigurno da će u slučaju potrebe dobiti pomoć od policije. Oko 45% ispitanika preporučuje bolji kontakt između policije i građana. čime se omogućavaju bliža saradnja sa građanima.

5. Rad policije u multietničkim sredinama značajan je i zbog toga što su to sredine gde se pod određenim okolnostima javljaju međunacionalni incidenti ili incidenti nastali po verskoj osnovi i stoga se postavljaju specifični zahtevi organizacije i rada policije u takvim sredinama. čiji se rezultati tek očekuju. 193 www. Opšti trend je karakterisalo smirivanje etničkih tenzija u Vojvodini i u Srbiji posle uključivanja međunarodnih činilaca u rešavanje problema. kao izrazito multietničkom delu Srbije. kao što su pripadnici manjinskih seksualnih opredeljenja. a u velikom broju slučajeva čak postaje i katalizator za konflikte.org. nastao kao „instrument za sprečavanje konflikata u najranijoj fazi“ još 1992. oktobra 2004. u delu koji sledi hronološki će se predstaviti međunacionalni incidenti u Srbiji. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. prošla kroz nekoliko faza. Koristeći kao izvor pre svega medije i analize događaja koje su oni izvršili u periodu 2005/2006. koji se sprovodi u organizaciji Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS u Srbiji i Britanskog saveta. Međuetničke incidente u Vojvodini. često se dešava da monoetnički sastav policije generiše negativne reakcije između nacionalnih manjinskih grupa. Od tog vremena je situacija u vezi sa etnički motivisanim incidentima u Srbiji. godine.192 S tim u vezi visoki predstavnik za nacionalne manjine (HCNM) pripremio je tokom 2005. bavi se i pitanjima policije u multietničkim društvima. Zbog toga je važno da se ulaže određeni napor kako bi se policija učinila reprezentativnijom za samu društvenu zajednicu kojoj služi i da se osnaži komunikacija između policije i nacionalnih manjina ne samo u smislu osnaživanja međuetničkih odnosa već i u cilju povećanja operativne efikasnosti policije.6. oktobra 2004.cdcs. zajedno sa Upravom policije MUP-a Republike Srbije. lica sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom.193 Mnogi analitičari konstatuju da postoji veza između etničkih odnosa na Kosovu i etničkih incidenata na području pod kontrolom vlade u Beogradu. U izvesnom broju država ova institucija je naišla na odsustvo institucionalnih mehanizama koji bi podržali interakciju i saradnju između policije i osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama. već i druge manjinske i socijalno ranjive grupe. između ostalih tema vezanih za nacionalne manjine. U kombinaciji sa nedostatkom odgovarajuće obuke za delovanje u multietničkim društvima. dan pre eskalacije incidenata na Kosovu i njihovog prelivanja na Vojvodinu.6. a posebno u Vojvodini. godine. specijalnog izvestioca generalnog sekretara UN 19.194 192 U međuvremenu je započela realizacija projekta „Odnos policije i manjinskih i socijalno ranjivih grupa“. monitoring OSCE-a (kraj oktobra 2004) i EU 231 . manjinskih političkih i religijskih uverenja. u izvesnom smislu je najavio nemački list Špigl već 16.yu 194 Intervencije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 3. Sâm proces smirivanja imao je neujednačen ritam i spiralni tok. godine skup preporuka za organizaciju policijskog sistema u multietničkim sredinama. Rad i organizacija policije u multietničkim društvima Visoki predstavnik za nacionalne manjine pri OEBS-u. Projektom su obuhvaćene ne samo nacionalne manjine. godine. marta 2004.

Tokom 2006. Vlada Srbije 8. Proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juni. Imajući u vidu ovu reorganizaciju i. godine. da je Srbija iz pravnog poretka državne zajednice nasledila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima. prema drugom vladinom zakonskom predlogu – o prestanku važenja zakona SCG – delovi nasleđenih akata koji nisu u skladu sa Ustavom i propisima Srbije neće se ni primenjivati (to se odnosi i na delove Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama). prestala je da važi Ustavna povelja i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima. Treba pomenuti da je Srbija jedna od učesnica Dekade inkluzije Roma (2005–2015) i da je vlada Srbije izradila posebne akcione planove za unapređivanje položaja Roma. izveštaj generalnog sekretara Saveta Evrope od 16. 2004. Neki stručnjaci za ustavno pravo tvrdili su. poseta visokog komesara OSCE-a za nacionalne manjine Vojvodini 16. juna 2005. i vanredno zasedanje Komisije za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta 6. februara 2003. međutim. nastavljena je pojačana pažnja međunarodnih organizacija (OSCE. ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG. juna 2006.yu. godinu. Tokom 2006. 195 Zaštita nacionalnih manjina oslabila je i na ravni zakonske regulative u nezavisnoj Srbiji. kada je konstatovano smanjenje broja incidenata u odnosu na prethodnu. koje čuvaju dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. ali je vlast u Srbiji pokušavala da pronađe način kako da eliminiše ovu Povelju iz pravnog poretka Srbije. Ovaj povoljan trend zapažen je već u 2005. Prema tumačenju većine pravnih eksperata. Prema: www.195 Sledi hronologija dešavanja međunacionalnih incidenata u Srbiji tokom 2006. danas. jer je Narodna skupština Srbije Ustavnu povelju SCG i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama SCG usvojila još 27. juna 2006. što je dovelo do snižavanja nivoa ljudskih prava i stepena njihove zaštite. kapacitete novoosnovane službe. bilo preko misija za monitoring. prema tvrdnjama nekih eksperata. prestala je da postoji Državna zajednica Srbija i Crna Gora. CoE. Ipak. decembra 2004. 196 Ovaj hronološki pregled ne obuhvata incidente usmerene prema Romima kao nacionalnoj manjini. i bez deklaracije.) osniva se Služba za ljudska i manjinska prava. odredbe ustavnih akata nekadašnje Srbije i Crne Gore. već evropsku i naročito 232 . januara odnosno 28. a njihovim monitoringom se bavi više organizacija. ključni razlog zbog kojeg se incidenti prema Romima ovde ne pominju jeste što oni ne predstavljaju specifičnost samo u Srbiji. godini. februara 2005. oktobar 2006. No. poseta specijalnih izvestilaca ili na druge načine. u kojoj je došlo do prelivanja etnički motivisanog nasilja sa Kosova na ostali deo Republike Srbije. Ipak. Incidenata usmerenih prema Romima ima u značajnom broju. na institucionalnoj ravni su smanjene mogućnosti organa uprave da adekvatno reaguju u slučaju neželjenih promena na planu zaštite pravâ pripadnika nacionalnih manjina. posebno. Uredbom Vlade Srbije (stupila na snagu 9. godine i s tim u vezi reagovanja/nereagovanja nadležnih institucija (policije pre svega).co. prema mesečnim dešavanjima:196 (početak februara 2005). godine u Srbiji nastavio se trend opadanja broja i intenziteta međunacionalnih incidenata. juna 2006. integralni deo ustavnog sistema samostalne Srbije – čak i formalno. kao i gotovo potpuno odsustvo bilo kakvog rada Saveta Vlade Srbije za nacionalne manjine. doveli su do pozitivnih promena vezanih kako za broj incidenata tako i za stav organâ vlasti prema njima. EU).Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. postale su.

Februar 2006. u Novoj Crnji fizički napadnuta trojica mladića mađarske nacionalnosti. potpisali inicijativu za smenu radikalske vlasti u Savetu Mesne zajednice. bez daljih saznanja. susret predstavnika iredentističke mađarske organizacije „Pokret 64 županije“. nema daljih saznanja. rasistički i antisemitski grafiti na spomen-logoru u Nišu. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. ekstremno desne Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara u Novom Bečeju. Romi su ponekad i žrtve policijske torture. u Zrenjaninu razbijena stakla na mađarskom KUD „Petefi“. policija traga za počiniocima. obrazovanju. bez saopštenja policije. nakon odluke vlade Srbije o uvođenju istočnoevropsku pojavu. u Bajmoku (opština Subotica) ispisani grafiti „uvredljive sadržine“. nastavljaju se pozivi na informativne razgovore meštana Beške (opština Inđija). inače i predsednik Saveta za međunacionalne odnose opštine Vrbas. napadači privedeni. koji su u decembru 2005. a posle reagovanja brojnih stranaka i NVO odluka o imenovanju je poništena.6. Bezbednost u lokalnoj zajednici Januar 2006. 233 . fizički napad na dvojicu diplomata hrvatske ambasade u Beogradu. zdravstvu. provala i razbojništva (prema podacima Saveza vojvođanskih Mađara. bez saopštenja policije. socijalnoj zaštiti i zapošljavanju. predsednik SO Vrbas (iz Srpske radikalne stranke). na kojoj učestvuje i član opštinskog veća (organ lokalne samouprave) zadužen za kulturu. April 2006. Romi su posebno diskriminisana kategorija i od strane policije. policija reagovala. pri čemu se poseban pritisak vrši na nesrpsko stanovništvo (Hrvate i Mađare). povučeni nakon intervencije pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine. jedinog nedeljnika na hrvatskom jeziku u Srbiji. – Distribuirani udžbenici iz mađarskog jezika sa neprimerenim nacionalističkim sadržajima. u Vrbasu održana promocija antisemitske knjige. policija podnela krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne. S obzirom na to da spadaju u najranjivije društvene grupe. pojavio se na javnom skupu u majici JSO (deo Miloševićeve tajne policije čiji su pripadnici osumnjičeni da su ubili predsednika vlade Srbije). policija iznosi podatak da su u ovoj godini zabeležena 104 krivična dela manje nego u prvom tromesečju prošle godine (2005). Mart 2006. rasne i verske mržnje. Sprega policijskih i pravosudnih struktura dovodi do toga da u slučajevima policijske torture nad Romima niko ne odgovara. ali se diskriminacija uočava i u pristupu državnim službama. bez saopštenja policije. anonimne pretnje smrću novinarima redakcije „Hrvatske riječi“. nacionalistički grafiti u Novom Sadu – policija je podnela krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne. – U delu Subotice građani organizovali civilne straže tokom noći zbog učestalih krađa. lokalna vlast u Rumi imenovala za sekretara jedne mesne zajednice čoveka protiv kojeg je bio vođen postupak za progon hrvatskog stanovništva u toj opštini tokom 1992. – Na ambasadu Albanije bačena manja eksplozivna naprava. policija izdala saopštenje. – U banatskom selu Srpski Itebej iscrtani kukasti krstovi na kućama. za desetak dana 120 građana je ovoj stranci prijavilo provale).

antisrpski grafiti u Senti. kroz nove inicijative ostvarili separatističke zahteve“. vehabije (radikalna islamistička grupa) i navijači fudbalskog kluba „Novi Pazar“ sprečili održavanje koncerta „Balkanike“ u Novom Pazaru. oglasila se lokalna samouprava u Zrenjaninu. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Juni 2006. protiv osobe koja je lažno prijavila napad na nacionalnoj osnovi. odbijena inicijativa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva iz Vrbasa (gde je na vlasti SRS) da se na opštinskom radiju emituje emisija na hrvatskom. u dva banatska sela ispisane poruke „Smrt Mađarima“. oštećenje nadgrobnih spomenika na slovačkom groblju u Dobanovcima u dva navrata. nazivajući je „ustašom“. jugu Srbije. koje nisu kažnjene. eksplodirale tri bombe. – Nisu zabeleženi incidenti na etničkoj osnovi. Raškoj oblasti i Vojvodini. – U Subotici maloletnici delili ulaznice za zabavu sa znakom „Mađari stop“. uprkos pojačanim bezbednosnim rizicima. što nije kažnjeno. bez saopštenja MUP-a. nekoliko stotina Albanaca zatražilo je na protestnom skupu u Preševu. bez saopštenja policije. pretnje Slovacima na utakmici u Bačkom Petrovcu. koji određuju predsednika opštine Kula“. pod nazivom „Stop diskriminaciji i marginalizaciji Albanaca u Preševskoj dolini“. podneta krivična prijava protiv jednog lica za izazivanje nacionalne. oskrnavljeno 10 spomenika na katoličkom groblju u Temerinu. regionalnu samoupravu za tri opštine juga Srbije. počinioci prethodnog kamenovanja otkriveni. u Pirotu napad na kuću hrvatskih državljana. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. na internetu se pojavila pesma koja otvoreno veliča genocid u Srebrenici i poziva na dalje istrebljenje bošnjačkog naroda. u Nišu napadnuti aktivisti NVO koji su izvodili akciju povodom godišnjice masakra u Srebrenici. bez daljih informacija. Maj 2006. gde ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne političke procese kako bi prikriveno. Sandžačka demokratska partija (SDP) uputila protest Ministarstvu pravde jer su u zatvoru u Nišu pretučeni zatvorenici bošnjačke nacionalnosti. podneta krivična prijava za izazivanje nacionalne. u Somboru prebojena ploča s natpisom Hrvatskog kulturno-umjetničkog društva „Vladimir Nazor“. kamenovanje Katoličke crkve u Smederevu. Juli 2006. u Vršcu grafiti nacionalističke sadržine.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. odbor za bezbednost Skupštine Srbije usvojio izveštaj BIA o bezbednosnoj situaciji u kojem se kaže da je „bezbednosna situacija u Srbiji stabilna. prijava Fonda za humanitarno pravo. bez saopštenja policije. Opštinski odbor SRS u Kuli izdao saopštenje u kojem za neuspeh svog kandidata na izborima za predsednika opštine optužio „nekih 17% nacionalistički nastrojenih Rusina i Mađara. četvrti put za godinu dana. pre svega na Kosovu i Metohiji. bez reakcije organa vlasti. napadači privedeni. – Nepoznate osobe su uništile opremu na predajniku RTV Preševo. privremenih mera u opštini Novi Pazar. bez saopštenja policije. u Subotici policija podnela krivičnu prijavu po članu 134. radikalski poslanik vređao sa skupštinske govornice ministarku I. 234 . Dulić-Marković. ali ne i policija.

u opštini Vrbas. napolje sa Turcima“. bez reakcije organa vlasti. policija reagovala. Oktobar 2006. zbog „njenog mešanja u politički život u Novom Pazaru“ i prozvalo SDP zbog štetnog političkog delovanja. podneta prijava zbog izazivanja nacionalne. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu G 17+ protiv republičkog poslanika SRS za izazivanja nacionalne. prekinula performans italijanskih umetnika. u Beogradu zbog jevrejskog porekla napadnut izraelski državljanin. ministar vera u vladi Srbije izjavio da se Crnogorska pravoslavna crkva ne može registrovati u Srbiji niti graditi objekte na njenoj teritoriji. „pomirili se uz posredovanje OEBS-a i lokalnih vlasti“. – Okružno tužilaštvo u Leskovcu odbacilo je krivičnu prijavu potpredsednice vlade Dulić-Marković protiv predsednika SO Leskovac. septembra ispisivali grafite „uvredljive sadržine na nacionalnoj osnovi“. takođe je proizvoljno podigao zakonski cenzus sa 75 na 100 građana potrebnih za registrovanje verske zajednice. dekan Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru optužio aktiviste koalicije „Lista za Sandžak“ da su tokom predizbornog mitinga oštetili prostorije Islamske zajednice. žica. policija potvrdila navode. u Novom Pazaru pucano na kuću aktiviste SDP. u kojoj su u službenoj upotrebi srpski. Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) prekinulo saradnju sa Islamskom zajednicom Sandžaka. u Beogradu na fudbalskoj utakmici između beogradskog i novopazarskog kluba navijači uzvikivali „Nož. Tokom vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru ubijen kandidat za odbornika koalicije „Lista za Sandžak“. u beogradskom tabloidu pojavljuju se dva teksta protiv potpredsednice vlade zbog njenog hrvatskog porekla. jer „nije učinjeno krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti“. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. politička stranka G 17+ podnela krivičnu prijavu. a počinitelj se prijavio policiji. mađarski i rusinski jezik. u Čačku na fudbalskoj utakmici rasističko divljanje navijača upereno protiv tamnoputog igrača. policija u Novom Sadu zbog prijave episkopa SPC da je reč o satanističkoj manifestaciji. novosadska policija saopštila da je 235 . javni tužilac odbio zahtev Ministarstva kulture RS da reaguje. Srebrenica“ i „Srbija Srbima. uhapšen član SDP.6. pokrenut pretkrivični postupak. policija reagovala. Bezbednost u lokalnoj zajednici poslanik SRS i predsednik SO Leskovac u lokalnom parlamentu nazvao ministarku I. – Radio-televizija Vojvodine odustala od tužbe koju je pre dve godine protiv urednice i producenta emisije na hrvatskom jeziku „Tragom hrvatskim“ podigla zbog navodnog govora mržnje. na putu kod Gornjeg Milanovca policija zaustavila vozilo sandžačkog muftije i 95 minuta vršila pretres vozila bez razloga. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. podneta prijava zbog izazivanja nacionalne. tuča u Medveđi između mladih Srba i Albanaca. – Novosadska policija saopštila da traga za nepoznatim osobama koje su na rimokatoličkoj crkvi u Bačkoj Palanci u periodu od 5. pojavile se nove table sa nazivima ulica samo na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. avgusta do 5. Septembar 2006. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Dulić-Marković „ustašom“. Avgust 2006.

one su isuviše blage. oštećena katolička crkva u Kaću i ispisani nacionalistički grafiti u Futogu (Grad Novi Sad). kako u ustavnom rešenju tako i u Zakonu o policiji. antialbanski protest u Beogradu. 236 . nevladinih organizacija i političkih partija koje se zalažu za bojkot referenduma. u Novom Sadu teče proces protiv 18 pripadnika neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“. Saveta Evrope i OEBS) ne samo opao broj etnički motivisanih incidenata u Srbiji. Ne postoji komunikacija između nadležnih državnih institucija na temu broja međunacionalnih incidenata. zbog sumnje da je izazivalo nacionalnu. N. Policija i tužilaštvo ne izlaze u javnost sa zvaničnim podacima o broju incidenata na etničkoj osnovi. policija izdala saopštenje. nego i da je policija počela da podnosi krivične prijave. policija privela dva lica i podnela prijavu zbog izazivanja nacionalne. okružno javno tužilaštvo podnelo krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica za izazivanje nacionalne. čiji je autor prvooptuženi u tom procesu. bez saopštenja policije. godine. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. neonacistički grafiti na Telepu (deo Novog Sada nastanjen etničkim Mađarima). MUP i dalje ne izdaje pravovremeno zvanična saopštenja o incidentima sa etničkom pozadinom. nacionalistički grafiti u Vrbasu. osumnjičeni priveden. urinirajući na ulazna vrata džamije i u njenu unutrašnjost. policija reagovala. u policiji novinarima nisu mogli reći da li se vodi istraga. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. policija podnela krivične i prekršajne prijave. – Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv jednog lica iz Bečeja. tokom 2006. a i kada donesu presude. što umanjuje osećaj sigurnosti u manjinskim zajednicama i ostavlja prostor za manipulaciju. Takođe. bez reakcije policije. maltretiranje trojice Albanaca na benzinskoj pumpi u blizini Novog Sada. uvredljive poruke na račun Albanaca. rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. – nulta tačka za merenje budućih promena? Nesporno je da je posle intervencije međunarodnih organizacija (EU. oružani sukob u Arab-džamiji u Novom Pazaru između vernika i vehabija – islamskih ekstremista. Terezije Avilske u Subotici. u Nišu dve osobe vređale i pretile vernicima u džamiji. bez saopštenja policije. bez reakcije organa vlasti. u više navrata oštećuje se katedrala sv. policija reagovala. a vidljivo je da i pravosudni organi rade svoj posao znatno ažurnije nego 2003. Decembar 2006. aktivisti profašističkog „Nacionalnog stroja“ delili po Nišu proglas u kojem dominiraju poruke „Srbija Srbima“. i 2004. bačena bomba na kuću aktiviste SDA u Novom Pazaru.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Pravosudni organi i dalje ne reaguju uvek. istovremeno iz štampe izlazi i u javnosti se reklamira knjiga „Slučaj Nacionalni stroj“. govor mržnje na konferenciji za štampu SRS u Somboru usmeren protiv Ivane Dulić-Marković zbog njenog porekla. lica zbog izazivanja nacionalne. zbog ispisivanja grafita „neprimerene sadržine“ podnela prijavu protiv N. „Srbin za Srbina“. godine izostala je decentralizacija MUP-a. S druge strane. Novembar 2006.

org. što je u praksi i do sada bio slučaj. doduše sve malobrojnijih. koja se ne registruju u medijima. UnutarBošnjačke tenzije u Sandžaku. i dalje je primetan trend geografskog pomeranja incidenata. Na poslednjem popisu (2002) registrovano ih je dva puta više nego na prethodnom. Kada je reč o Vojvodini. za razliku od Vlade Srbije. Osnov za tenzije na nacionalnoj osnovi stvara i spor srpske. nije suvišno ponoviti. i pored spora između srpske i rumunske crkve i otvorenog pitanja etničkog sastava stanovništva istočne Srbije. Pregled broja incidenata može se naći na veb-adresi www. Rumunska pravoslavna crkva nije priznata ni novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama (usvojen aprila 2006). 198 Broj etničkih Vlaha u istočnoj Srbiji varira. položaj ove crkve ni do danas nije zakonski regulisan. de facto izbacuju višejezične table iz upotrebe. MUP-a. Ovaj nalaz. Pažnje vredna činjenica je da. Terenski nalazi ukazuju na sve češća oštećivanja tabli sa tradicionalnim nazivima mesta u Vojvodini.197 a njihova struktura pokazuje opadanje udela fizičkih napada. Implementation of Transitional Laws in Serbia 2006. zrenjaninska) odmah reaguju javnom osudom i dovode ih u prvobitno stanje. upravu i nacionalne manjine Vojvodine. korespondira i sa činjenicom da su mladi ljudi akteri navećeg broja (oko devet desetina) međunacionalnih incidenata. kao i oštećenja nadgrobnih spomenika. u zavisnosti od konkretnog popisa stanovništva. 237 . Pokrajinskog sekretarijata za propise. I pored apela rumunskog predsednika. mada se još uvek javljaju grafiti i natpisi sa nacionalističkom sadržinom.6. i 2005. Izvršno veće Vojvodine već godinama unazad pruža finansijsku podršku RPC. koji je izložen brzom procesu. „življenje paralelnih života“.500 i 100. 199 Propuštena je prilika da se novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama legalizuje rad Rumunske pravoslavne crkve. Beograd.198 blokirala inicijativu moldavskih i litvanskih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da se Srbija stavi pod monitoring. Bezbednost u lokalnoj zajednici Broj incidenata opada. sa severnog dela Vojvodine na njen centralni deo. Između etnički raznorodne omladine postoji visoka međuetnička distancija.cdcs.000. crnogorske i makedonske pravoslavne crkve. Državni organi u sporovima između bošnjačkih 197 Podaci o broju etnički motivisanih incidenata u pojedinim razdobljima u znatnoj su meri različiti.yu. Podaci dobijeni od tužilaštava i sudova za krivično delo izazivanja nacionalne i rasne mržnje za 2004. godinu mogu se naći u YIHR. Lokalne samouprave različito reaguju na pojavu oštećenja ovih tabli. ne reagujući na oštećenje ili vandalsko uklanjanje. skupštinskih odbora za bezbednost ili iz izveštaja NVO poput „Human Rights Watch“-a potpuno bi zbunilo čitaoca. Neke (npr. tretirajući je kao tradicionalnu crkvu na teritoriji Vojvodine. novocrnjanska). infrastrukturno najnerazvijenijem području Srbije. Republika Rumunija je. narastaju od aprila 2006.199 Jedna od pojava za koju različita ranija terenska iskustva upućuju da je neposredno povezana sa etničkim incidentima jeste podvojenost mladih po etničkoj osnovi u nacionalno mešovitim sredinama. dok druge (npr. između 1. navođenje međusobno veoma različitih podataka nekadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

fizički napadi imaju frekvenciju 11. partija. Tako. Kriminalističko-policijska akademija u Zemunu beleži podatak da je u školskoj 2006/07. na primer. Rusini 1. grafite u 15.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. incidenti su tokom 2006. oštećenje crkava i grobalja 6. Prikazana građa pokazuje da je policija reagovala u 24 slučaja.69% studenata pripadnika nacionalnih manjina. godini.200 tužilaštva. a ostale frekvencije su: Hrvati 12. a u preostalom delu Srbije još 9 incidenata. Jevreji 3. bili periodično fokusirani u Vojvodini. Crnogorci 1. Senta) gotovo da nema službenika koji govore jezikom većine sta200 Postoji zahtev iz nadležnog ministarstva da se tokom poslednjih nekoliko godina. i pored deklarativne osude u najvećem delu političke javnosti. Zvanični podaci i pisanje štampe ponekada govore više o željenom i nameravanom nego o ostvarenom. ostaje nekažnjena od strane pravosudnih organa. U unutarbošnjačkim sukobima bilo je 7 žrtava. Uopšte uzev. U Novom Pazaru je zabeleženo 7. Posmatrana prema vrsti incidenata. i u Subotici – 6). godini upisala 1. oštećenje imovine 6. Tužilaštva su propustila da reaguju u 4 slučaja. a da nije reagovala u 20 slučajeva. Visoki funkcioneri SRS su kao „ustaše“ prozivali ne samo pripadnike hrvatske manjine već i političke neistomišljenike. čak i u opštinama u kojima manjinski živalj predstavlja 80–90% ukupnog stanovništva (npr. kao i u prethodne dve godine. Upadljivo je oživljavanje i intenziviranje govora mržnje prema Hrvatima od strane Srpske radikalne stranke. Kanjiža. od toga najviše u Novom Sadu – 9. Često prisutna pojava svođenja hrvatstva na „ustaštvo“ za govornicom Skupštine Srbije i u nekim lokalnim parlamentima i tabloidima u 2006. njihova struktura na osnovu navedene građe pokazuje govor mržnje u 17 slučajeva. Različiti napori državnih organa Republike Srbije (Izvršno veće Vojvodine je dobar primer) na razvijanju međunacionalnog poverenja zaslužuju poseban izveštaj i temeljitu analizu. I pored napora da se poveća udeo pripadnika nacionalnih manjina u posebno senzitivnim službama (policija. kada su u pitanju policijske škole (srednji. što opet nije potpuno pouzdan podatak. Ovakva analiza morala bi. među njima je 12 Mađara. sudovi). a u Srbiji na Albance i Bošnjake. u Beogradu takođe 7. Islamske zajednice i Bošnjačkog nacionalnog vijeća ne nastupaju nepristrasno. Slovaci 2. i to na sednicama Narodne skupštine Srbije i u brojnim medijskim nastupima. Incidenata i dalje najviše ima u Vojvodini (33. od toga u vreme vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru u septembru 2006. Bošnjaci 5. 238 . 1–2% studenata upiše principom pozitivne diskriminacije. pre svega na Mađare i Hrvate. ukoliko zadovolje osnovne kriterijume propisane konkursom. Posmatrano prema nacionalnosti oštećenih. kao i kada su u pitanju sami incidenti. pretnje smrću 2. njih 4. viši i visoki nivo). na jugu Srbije nastanjenom Albancima – 3. Albanci 5. da kombinuje korišćenje zvaničnih podataka sa aktivnim prikupljanjem informacija na terenu. ako uzmemo u obzir činjenicu da neki studenti koriste ustavnu/zakonsku slobodu da se ne opredele po nacionalnoj osnovi. bez koje slika ne može biti potpuna.

stalne. 239 . 345. Prelaz na politipski model podrazumevao bi realizovanje promena i modernizaciju političkog. U ovakvoj organizaciji postoji višestepena autonomija.6. ona mora da ima dovoljno sredstva ili. ona ne može biti „viša“ ili „niža“. jer kod većine zemalja postoje oblici povezivanja osnovnih lokalnih jedinica. teritorijalne jedinice lokalne samouprave u Srbiji jesu opštine. ali se pravi i razlika između gradskih i seoskih opština (SAD. precizno zakonom utvrđene. Sistem lokalnih finansija je veoma raznovrstan i uglavnom zavisi od tradicije ekonomskih institucija u određenoj zemlji ili tipa i tradicije lokalne samo201 U Srbiji postoji monotipski model sa opštinom kao jedinom jedinicom.000 stanovnika (precizan podatak je dat u empirijskom delu istraživanja). Kao osnovni nivo organizacije lokalne vlasti prilično je velika (najveća u Evropi) i u proseku ima oko 50. Sve opštine. Bezbednost u lokalnoj zajednici novnika lokalne zajednice. veoma korisnih oblika organizacije i funkcionisanje lokalnih zajednica. Beograd.. njen je pokazatelj i mera njene delotvornosti. jer između njih ne postoji nikakav drugi oblik koji bi posredovao (npr. Monotipski oblik lokalne samouprave imaju one zemlje201 koje u svojoj političko-teritorijalnoj organizaciji imaju samo jedan tip jedinica. srez. a to je najčešće opština. str. Ovo je posebno izrazito u dve južne opštine (Preševo i Bujanovac) u kojima etnički Albanci čine većinu stanovništva. retka je jednostepena i monotipska organizacija lokalne samouprave (u nekim kantonima Švajcarske).. Kod višestepene organizacije pre je reč o oblicima administrativne decentralizacije nego o lokalnoj samoupravi (npr. 202 Todorić S. Za takve zemlje je karakterističan i jednostepeni sistem povezivanja jedinica lokalne samouprave sa centralnom vlašću. Gostović D. sa statusom lokalne samouprave. sigurne i dovoljne izvore prihoda. jer ako neka jedinica ostvaruje taj status. odnos departmana i opština u Francuskoj). ali i ekonomskog sistema kako bi se stvorili preduslovi za uklučivanje ovih. 2001. U čistom vidu. funkcionalnoj i finansijskoj autonomiji.202 Baš zato se i postavlja pitanje njihove samostalnosti u rešavanju određenih pitanja.. VIZ. 6. Kanada). okrug i slične celine). Kada je reč o autonomiji lokalne samouprave. rešavati probleme i realizovati poslove iz svoje nadležnosti. prema Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (član 9). Mladenović M. mada ovaj izraz nije najprikladniji kada je reč o istinskoj samoupravi.6. Da bi jedna lokalna samouprava mogla pružati usluge građanima. bez obzira na veličinu. Finansijska autonomija lokalne samouprave predstavlja jedan od najznačajnijih preduslova autonomije lokalne vlasti. Lokalna samouprava Kao što je već naglašeno i u prethodnom Izveštaju o indikatorima ljudske bezbednosti. Politički sistem. imaju sličnu strukturu i čine ih uglavnom veće urbano mesto kao centar i više manjih naselja (pretežno ruralnih). može se govoriti o organizacionoj. a i definisano novim ustavom Republike Srbije. gradovi i Grad Beograd.

64–65. 2002. ali i potencijale i kapacitete lokalnih vlasti u realizovanju važnih socijalnih programa u rešavanju problema i obezbeđenju skupa usluga. odnosno na onom nivou na kojem su obezbeđeni interesni razlozi njihovog vršenja. uprave (centralistički ili decentralistički). U današnjim uslovima lokalne vlasti postaju sve samostalnije i kompleksu ranijih tradicionalnih poslova dodaju naglašeno važnu funkciju inicijatora za ubrzavanje mnogih razvojnih i ekonomskih procesa u lokalnim zajednicama. 2002. Čigoja. ali sigurno da treba uzeti u obzir: činjenicu da se određeni poslovi obavljaju na geografski omeđenom prostoru. 240 . Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Postoje različita tumačenja ovog pitanja i kriterijumi na osnovu kojih se identifikuju. Ako lokalna vlast ima izvornu suverenost. nezaposlenost) i socijalnim (loš kvalitet obrazovanja.204 Suštinu lokalne samouprave. u osnovi. zagađenje sredine itd). Beograd. a to podrazumeva mrežu obrazovnih institucija.6. kao i odgovarajuće oblike i mogućnosti organizovanja lokalnih zajednica. onda mora da bude zaštićen i krug pitanja koji potpada u njenu ingerenciju i finansije koje lokalna samouprava ubira da bi realizovala te projekte i poslove. i prenetu. jer ukazuje na realnu autonomiju. U cilju boljeg ostvarivanja ovih funkcija i rešavanja kompleksnih problema. zdravlja. Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli. Oxford University Press. funkcija i poslova lokalne vlasti uvek je aktuelno i važno. dok su preneti. in: The Tools of Government. 204 Snežana Đorđević. Opština ima dve vrste nadležnosti: samoupravnu. Samoupravna. etnički i rasni sukobi.205 aktivno koriste znanja profesionalaca. Samom propisivanju lokalne nadležnosti prethodi postupak postizanja odgovarajuće saglasnosti o prirodi poslova koji se mogu okarakterisati kao lokalni. Čigoja. ili decentralizovani poslovi u osnovi državni poslovi oni koji se opštini poveravaju zakonom. kao i 203 Lesley Salamon.1. ili izvornu. ili izvorna nadležnost opštine obuhvata poslove u čijem obavljanju opština ima autonomiju u odnosu na državu. Beograd.203 6. koji i opredeljuju način prikupljanja i način distribucije lokalnih poreza i drugih davanja. prema: Snežana Đorđević. ili decentralizovanu. 205 Lokalne vlasti se danas skoro svuda suočavaju sa dve grupe problema: ekonomskim (odliv i nedostatak kapitala. 2002. Svaka lokalna vlast pravi listu prioritetnih problema koje treba rešavati. str. prenetu od građana. „The New Governance and the Tools of Public Action“. Nadležnosti Pitanje nadležnosti. Renesansa lokalne vlasti – uporedni modeli. stanovanja. Ovi problemi su ujedno i najveći problemi društva. Sposobnost lokalnih vlasti da rešavaju probleme i nude spektar usluga koji podiže kvalitet života građana važan je indikator uspešnosti lokalne vlasti. str. obezbeđuje adekvatna finansijska sredstva za realizaciju projekata pružanja usluga i rešavanjem tih problema obezbeđuje zadovoljstvo građana i podršku biračkog tela.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. čine nadležnosti opštine kao osnovne lokalne jedinice. Fakultet političkih nauka. da su to poslovi koji se vrše u blizini korisnika (direktno zainteresovanih). 39. kriminal. saobraćaja.

neuspesi na tržištu. 25. korišćenje. Beograd. opština je odgovorna da preko svojih organa. donosi urbanističke planove. 241 . 4. utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora. kao i ulicama u naselju. kao i organizacione. u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju. održavanje i korišćenje pijaca. 5. uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja. donosi programe razvoja. parkova. korupcija. materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje. uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta. 7. sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije u stambenim zgradama. 206 Snežana Đorđević. Bezbednost u lokalnoj zajednici njene demokratičnosti i efikasnosti. 10.6. uređivanje i održavanje groblja i sahranjivanje i drugi poslovi). donosi programe uređenja građevinskog zemljišta. odnosno lokalne akcione i sanacione planove. pored angažovanja znanja profesionalaca. transport. 207 Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakona o lokalnoj samoupravi207 naše zemlje. zelenih. koriste prednosti strategijskog razmišljanja i upravljanja.206 Prema članu 18. 8. 9. javna rasveta. linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju. javnih parkirališta. i da vrše prevenciju izvesnih socijalnih i drugih problema. stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje visinu naknade za održavanje stambenih zgrada. razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima. donosi budžet i završni račun. CeSIDova Mala biblioteka. br. str. 2002. održavanje čistoće u gradovima i naseljima. Savremene lokalne vlasti su zbog toga prinuđene da. 2. 9/02. zaštitu. stara se o zaštiti životne sredine. održavanje. a ne samo da leče posledice (kriminal. neadekvatno stanovanje. 6. 3. u skladu sa Ustavom i zakonom: 1. bolesti itd). Lokalna samouprava. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode. proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom. donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe zaštite životne sredine. rehabilitaciju i rekonstrukciju. uređivanje. održavanje deponija. rekreacionih i drugih javnih površina. Službeni glasnik RS.

23. sporta. 20. organizuje vršenje poslova pravne zaštite svojih prava i interesa. kulture. podstiče razvoj kulturno-umetničkog amaterizma i stvara uslove za rad muzejâ i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač. uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika. uz saglasnost nadležnog ministarstva. radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovništva. obrazuje organe. primarne zdravstvene zaštite. organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu. 17. 24.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. određuje erozivna područja. 27. 18. organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda i zaštitu od požara i stvara uslove za otklanjanje odnosno ublažavanje njihovih posledica. uređuje i utvrđuje način korišćenja i upravljanja izvorima. podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva. osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja. prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje. 16. 26. 22. fizičke kulture. 13. 15. 242 . službu pravne pomoći građanima. podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne takse. 25. korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima. uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja. mesta na kojima se mogu obavljati određene delatnosti i druge uslove za njihov rad. utvrđuje vodoprivredne uslove. 19. koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i uvećanju. uređuje radno vreme. zanatstva i trgovine. stara se i obezbeđuje uslove za očuvanje. stara se o korišćenju pašnjakâ i odlučuje o privođenju pašnjakâ drugoj kulturi. 21. stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva. donosi osnove zaštite korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o njihovom sprovođenju. 11. kao što i određuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovni objekti. izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu. 12. 14. javnim bunarima i česmama. uređuje i obezbeđuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vrši na teritoriji opštine. organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i rad. dečje i socijalne zaštite i turizma. organizuje po potrebi.

zakonom i statutom. Postoji opravdano insistiranje na postepenosti u prenošenju poslova na lokalne vlasti. redukovalo kršenje zakona. uređuje organizaciju i rad mirovnih veća. 243 . uglavnom se i potencira neophodnost decentralizacije. što bi omogućilo veću efikasnost i efektivnost rada lokalnih organa vlasti i. uređuje i obezbeđuje upotrebu imena. svakako. obezbeđuje javno informisanje od lokalnog značaja. to rađa probleme sporosti. finansija i upravljanja sistemom decentralizacija uspešno sprovodi. 208 Kada je reč o obrazovanju. Lokalna policija bi.208 Zakon o osnovnom obrazovanju preneo je deo nadležnosti iz ove oblasti na lokalnu samoupravu (osnivanje škola. kao izvorne. 35. 30. grba i drugog obeležja opštine. neefikasnosti. Suprotno od toga. propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa. 31. Uz obavezu da se nerazvijenim opštinama pomogne preko Fonda za ujednačavanje. obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane. stara se o zaštiti i ostvarivanju ličnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i etničkih grupa. alternativni obrazovni programi). Imobilizacija lokalnih resursa imanentna je visokom stepenu centralizacije. pored održavanja javnog reda i mira. preduzete promene su ipak još uvek skromne. Nadležnost u oblasti bezbednosti još uvek nije preneta na opštine i tim povodom se još uvek i odlaže formiranje lokalne policije. u skladu sa Ustavom. 33. Bezbednost u lokalnoj zajednici 28. obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisâ i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine. čime bi država svim zaposlenima u datoj oblasti garantovala minimalnu zaradu. Po prirodi stvari. 29. adekvatna podela uloga u odlučivanju i obezbeđivanju i raspolaganju sredstvima izraz je demokratske strukture društva i mobilizator svih potencijala kojima raspolažu lokalne zajednice. upravljanje kroz izbor školskih odbora i direktora. materijalno održavanje. Naredni potezi u smislu sprovođenja reformi u sve tri spomenute oblasti bili bi prenošenje nadležnosti na opštine u vezi sa ličnim primanjima. Iako Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije daje nadležnosti u oblasti osnovnog obrazovanja. Tek tada bi se moglo reći da se prenošenjem nadležnosti. 32. one još nisu dovoljno decentralizovane. primarne zdravstvene zaštite i socijalne zaštite. intervenisala pri iseljavanju ili rušenju bespravno izgrađenih objekata. kao što su modernizacija i profesionalizacija. nekreativnosti i slabljenja odgovornosti.6. lokalnim vlastima. utvrđuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine. Koncentracija poslova i ovlašćenja na nivou državnih organa znači visok stepen centralizacije u odlučivanju i obezbeđivanju i raspolaganju finansijskim sredstvima. 34. ali se zato za oblast zdravstva i socijalne zaštite više pominju drugi činioci.

njeni organi. na koji način. može da doprinese bezbednijem i sigurnijem životu svih na tom prostoru. Međutim. radi utvrđivanja odgovornosti za vršenje poslova koji iz tih odnosa proizlaze. a odnose se na izvršavanje zakona. već su same krenule u promene. Kao poverene poslove opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga. Dobri rezultati i efekti ovih opština predstavljaju najbolji pritisak na centralnu vlast da i sama ubrza reforme. Potencijali opština Lokalna zajednica. Zakona o lokalnoj samoupravi naše zemlje. obavljaju i niz poslova koje im prenesu viši organi i po pravilu za obavljanje tih poslova dobijaju sredstva od strane državnih organa koji su im te obaveze i preneli. poljoprivrede. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom (član 20). kako se upravlja. te kako se. konkretnije aktivnosti koje se već sprovode u nekim opštinama u Srbiji (pre svega u Vojvodini). opština. 244 . tj. Veoma je važno prepoznati način na koji će se izvršiti identifikacija i procena čime raspolaže lokalna zajednica. drugih propisa i opštih akata kao i obavljanje drugih poslova državne uprave Prema članu 19. Drugačije rečeno. Moguće je ili izvodljivo da lokalni organi mogu signalizovati centralnom nivou potrebu za regulisanjem pojedinih društvenih odnosa. odobrenja i ideje sa nivoa Republike.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Mogućnosti za zadovoljenje potreba u lokalnoj zajednici predstavljaju važan element i pokazatelj ukupnog kvaliteta života svih na tom prostoru. a o tome je već bilo reči. Osim poslova iz sopstvene nadležnosti.7. a kako koriste raspoloživi potencijali/resursi. tj. Da bi se sagledali potencijali jedne lokalne zajednice i da bi se na pravi način iskoristili. mogu usmeriti ka korisnicima. ako postoji saznanje čime raspolaže lokalna zajednica. Preneti ili povereni poslovi određuju se zakonom. 6. odnose se na formiranje opštinskih saveta za bezbednost. opštini se može poveriti obavljanje određenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike. Poveravanje ovih poslova vrši se svim ili pojedinim opštinama u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i dužnosti građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa. a propisom teritorijalne autonomije obavljanje određenih poslova iz okvira prava i dužnosti oblika teritorijalne autonomije. Činjenica je i da su najbolje efekte reformi ostvarile one opštine koje nisu čekale instrukcije. ukoliko zadovolji prethodno istaknute kriterijume uspešne zajednice. organizacije i institucije prepoznaju i eksploatišu postojeće potencijale i koje su to objektivne i subjektivne okolnosti koje eventualno ometaju te aktivnosti. sledeće pitanje koje se mora razmatrati glasi koliko pojedinci. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u skladu sa vrstom i obimom poslova.

da ih zadovolji. koji motivi. kroz norme reciprociteta (uzajamne pomoći).6. finansijska sredstva. objekti i ustanove kao što su škola. poljoprivrednih površina. vrlo je važno utvrditi i koje su potrebe te zajednice (bilo pojedinaca. stacionarnih i regenerativnih. odnosno propusne moći infrastrukture. koje objektivne okolnosti (uslovi) i koje zahteve postavlja. on se može sagledati kroz sledeću listu relevantnih pokazatelja. klub za mlade. tj. biološkog stanja šumskoprivrednih područja. 245 . Potencijali lokalne zajednice se ne mogu sagledati samo kroz materijalna dobra. biblioteka. sportski centar. park ili neki drugi otvoreni prostor. dom za starije ljude i slične ustanove). tj. To mogu biti: pojedinačni preduzetnik koji zapošljava lokalne ljude i podržava lokalnu privredu. igraonica za decu. prostor koji predstavlja javnu površinu i već pripada zajednici. regenerativnih i stacionarnih elemenata nacionalnog bogatstva dela ekonomsko-teritorijalne celine (opštine). nivoa razvijenosti skupa uslužnih delatnosti i komunalne privrede. otvorenost za saradnju). Takođe se mogu predstaviti potencijali zajednice kao sve ono što se može iskoristiti za poboljšanje života u zajednici. kapaciteta prenosa. u zajedničkim akcijama prema rešenju nekog problema. već i kroz potencijal ljudskih resursa u smislu socijalnog i duhovnog kapitala (kreativnost. radno sposobnog kontingenta stanovništva. U ovom slučaju socijalni kapital bi se odnosio na kolektivnu vrednost svih socijalnih mreža (ko koga poznaje) i spremnosti mreža da čine nešto jedna za drugu. timskom duhu i poverenju koje proizlazi iz njih. bolnica. napuštena zgrada ili stan koji može dobiti novu namenu za opšte dobro („sigurna kuća“. Kada je reč o potencijalu u prostoru. Socijalni dijalog se ogleda i u razmeni informacija. kapaciteta objekata društvene infrastrukture kao pretpostavke razvoja socijalnog života. Bezbednost u lokalnoj zajednici pored već rečenog. energetskog bilansa voda i drugih izvora prirode. ideje. Potrebe i zahtevi pojedinca ili određene društvene grupe za bezbednošću i očekivanja pomoći od lokalne zajednice mogu biti nerealistični i u neskladu sa uslovima i mogućnošću zajednice da na njih odgovori. bilo institucija). kapaciteta proizvodnih fondova. opšteg prikaza: geoloških eksploatacionih rezervi rudnih tela.

U pravom smislu reči. na nivou opština. odabrani tako da se u njima ukrštaju. kako je to rečeno ranije.7. sve dimenzije ljudske bezbednosti. tog zakona definisane nedovoljno razvijene opštine. starosna struktura (učešće pojedinih kontingenata u ukupnom broju stanovnika – dece. sastav. Zakona o nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije do 2005. Istraživanje obuhvata pre svega identifikovanje relevantnih statističkih pokazatelja. 6. zdravstva. polna struktura (odnos broja muškaraca i broja žena). ekonomska moć (zaposlenost. obrazovanja i socijalne sigurnosti sa utvrđenim indikatorima Statističkog zavoda Srbije209 došlo se do sledeće liste.1. a ne sa pretenzijom da se ograniči izbor pokazatelja ili opišu svi identifikatori. urađene su na osnovu podatka o ukupnom iznosu prometa u trgovini na malo za Republiku Srbiju i procentualnog učešća pojedinačne opštine u ukupnom društvenom proizvodu trgovine na malo kao privredne grane. 3. i 6. br. kupovna moć. [10] 3) Procene prometa trgovine na malo. kapaciteti operativnih snaga i organa u domenu zaštite i spasavanja građana (broj. kontingenta u fertilnom uzrastu [15–49 godina]). gustina naseljenosti. kombinacijom parametara iz tabele 9. godine utvrđeni su pokazatelji za merenje stepena razvijenosti. [10] 246 . radnog kontingenta [od 15–64 godina]. višom ili visokom stručnom spremom). broj mesnih kancelarija i drugi parametri). Kada je reč o potencijalima. svako ko živi u zajednici je resurs zajednice. godine. kao što su: demografska struktura (broj stanovnika. koji opisuju opštine u segmentima. sa srednjom. i 2004. dok su čl. obrazovna struktura (učešće pojedinih kategorija u ukupnom broju – nekvalifikovanih. funkcionisanje štabova civilne zaštite). 53/95). površina. potrebno je razjasniti šta oni podrazumevaju i sa kojeg su aspekta analizirani. koja bi se na opštinskom nivou koristila kao pokazatelj stanja u oblasti bezbednosti: 209 1) Članom 2. odnosno najnerazvijenije opštine (Sl. nepismenih. tako da se ekonomski pokazatelji iz publikacije statističkog zavoda mogu smatrati relevantnim i približnim stanju u analiziranom periodu (2005/2006. glasnik RS. Pokazatelji razvijenosti opština Makroekonomska stabilizacija omogućila je ponovno sticanje ekonomske sigurnosti građana. To znači da svako u zajednici može doprineti poboljšanju kvaliteta života u zajednici ukoliko znamo njegove ili njene mogućnosti i možemo ih iskoristiti. broj mesnih zajednica.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. prosečna zarada. Integrisanjem identifikovanih ekonomskih indikatora i sa njima povezanih indikatora iz oblasti institucionalne bezbednosti. [10] 2) Korekcija narodnog dohotka izvršena je dvogodišnjim prosekom narodnog dohotka poljoprivrede iz 2003. starih lica [starijih od 65 godina]. godina). broj naselja. prihod po članu porodice i slična obeležja).

1 farmaceuta Obrazovna struktura stanovništva (učešće stanovnika sa SSS. 1 stomatologa.6. VSS. struktura po zanimanjima) Broj i kapacitet obrazovnih ustanova Procent izbeglih i raseljenih lica Broj i tipovi škola namenjenih obrazovanju odraslih Polna struktura Starosna struktura Broj i tipovi NVO.) 247 . privatne agencije za obezbeđenje i zaštitu itd. humanitarnih organizacija i udruženja građana Broj urbanih i ruralnih naselja. Bezbednost u lokalnoj zajednici – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – Stopa rasta zaposlenosti i nezaposlenosti Narodni dohodak po stanovniku Promet u trgovini na malo po stanovniku Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika Budžetska sredstva (deficit. broj stambenih objekata (legalno i nelegalno sagrađenih) Obuhvatnost i efikasnost sprovedenih reformi MUP-a Stepen centralizovanosti policije Stepen militarizovanosti policije Procena raširenosti korupcije u policijskim organima Odnos medijâ prema policiji Otvorenost policije prema medijima Stepen poverenja građana u policiju Stepen decentralizovanosti upravne vlasti (obim nadležnosti prenetih na organe lokalne samouprave) Prisustvo i razvijenost kapaciteta drugih subjekata koji se bave bezbednošću i zaštitom stanovništva (štabovi CZ. saveti za bezbednost. davanja prema raznim oblastima lokalnih nadležnosti) Indeks siromaštva Prosečna cena na malo Indeksi troškova života Broj privrednih preduzeća i JKP Učešće donacija u opštinskom budžetu Prirodni priraštaj Stopa fertiliteta Učešće dece u ukupnom broju stanovnika Učešće radnog kontingenta u ukupnom broju stanovnika Broj i tipovi zdravstvenih ustanova Broj stanovnika na 1 lekara. štabovi za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. kao i nekvalifikovanih. VS.

Slika 1 – Republika Srbija – okruzi i opštine 248 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

1. na prostoru od 478 km2.000 do 50.000 do 25. Ove činjenice ukazuju na neravnomeran raspored teritorijalne organizacije.000 do 100. Savet za sigurnost/ bezbednost. što navodi na zaključak da ovako velike opštine ne možemo smatrati lokalnom zajednicom u izvornom tumačenju te reči (sense of community). 249 . na prostoru od 300 do 600 km2. ako se želi razviti osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici. Podaci nisu bili dostupni za 29 opština sa područja Kosova i Metohije. od ukupno 190. broju stanovnika. ima prosečno 46.000 stanovnika ima svega 6 opština (4%).000 do 25. a sa manje od 10. tipa mesne zajednice ili bloka stambenih zgrada. te stoga možemo reći da istraživanje pruža pregled stanja u 96% opština centralne Srbije i Vojvodine. U tabelama 1–8 prikazane su opštine posebno interesantne po demografskoj (infra)strukturi – najveće i najmanje po površini. udruženje građana). Bezbednost u lokalnoj zajednici 6.000. od 50.6. Za razmatranje je pitanje: da li u okviru ovako organizovane lokalne samouprave oko 50.000 stanovnika – njih 18.329 stanovnika.000 – njih 43 (27%). Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti opština (demografska i ekonomska osnova) Istraživanjem je obuhvaćeno 155 opština Srbije. ili 11%. broju stanovnika po km2 i razvijenosti lokalne uprave u smislu broja mesnih zajednica i mesnih kancelarija (približavanje i olakšanje upravnih poslova građanima). do nekoliko hiljada ljudi u urbanim sredinama. kvarta. dakle sa 33 do 42 stanovnika po km2. problemski orijentisan polising i aktivno participiranje građana u formalnim i neformalnim oblicima samouprave i udruživanje (npr. sa 25. Najveći broj opština je sa brojem stanovnika od 10.000 građana percipira bezbednosne događaje i probleme na isti način? U prilog ovoj dilemi ide činjenica da postoje opštine sa preko 100. Demografska osnova (infrastruktura) ukazuje da srpska opština.7.000 – njih 67 (41%).1. odnosno 64 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru.000 stanovnika – njih 27 (17%). koje bi brojale od nekoliko stotina u ruralnim sredinama. od 10. u radu tretirana kao lokalna zajednica. U opđtini je u proseku 26 mesnih zajednica sa 12 mesnih kancelarija. Projekti poput modela policije u zajednici stoga moraju biti spušteni na manje teritorijalne celine.

202 1.324 1.839 8.464 9.059 1.913 8.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.252 155.563 Tabela 3 – Opštine sa najvećom površinom KRALJEVO Zrenjanin Pirot Knjaževac Sombor Ivanjica Negotin Zaječar Sjenica Leskovac 1.294 235.228 6.025 Tabela 4 – Opštine sa najmanjom površinom ĆIČEVAC Lapovo Sremski Karlovci Smederevo Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Stari Grad Vračar 121 55 51 474 41 32 31 14 5 3 250 .090 1.530 1.089 1.931 9.372 2.920 151.508 156.760 10.016 10.232 1.401 Tabela 2 – Opštine sa najmanjim brojem stanovnika OPOVO Medveđa Ćićevac Gadžin Han Bosilegrad Golubac Sremski Karlovci Lapovo Trgovište Crna Trava 11.902 152.068 1.768 148.755 10.773 175. Tabela 1 – Opštine sa najvećim brojem stanovnika NOVI SAD Niš Novi Beograd Kragujevac Čukarica Leskovac Palilula Zemun Voždovac Subotica 299.159 217.178 1.802 168.

Bezbednost u lokalnoj zajednici Tabela 5 – Opštine sa najvećim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru VRAČAR Stari Grad Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Smederevo Čukarica Voždovac Niš 19.144 3.6. 251 .496 1.109 5.080 1.025 520 210 Tabela 6 – Opština sa najmanjim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru MAJDANPEK Dimitrovgrad Čajetina Kuršumlija Medveđa Žagubica Boljevac Bosilegrad Trgovište Crna Trava 25 24 24 23 21 20 19 17 17 8 Tabela 7 – Opštine sa najvećim brojem mesnih kancelarija210 Zaječar Šabac Negotin Kragujevac Petrovac Čačak Kraljevo Smederevo Despotovac Leskovac 39 38 38 35 33 30 29 27 27 26 Tabela 8 – Opština sa najvećim brojem mesnih zajednica Leskovac Prokuplje Pirot Kragujevac Knjaževac Aleksinac Čačak Kraljevo Jagodina Šabac 142 93 87 78 76 71 69 69 62 61 210 Preuzeto iz registra pravnih lica RS.312 4.194 3.462 11.036 2.

5‰. partnerstava i kontakata sa privatnim (tzv. što češće i intenzivnije.000 stanovnika. Negotin. Pokazatelji upućuju na prepoznate potencijale opština u pravcu razvoja što većeg broja mesnih kancelarija koje bi pokrivale kontakte sa građanima. nema 252 . Druga grupa opština je ona koja ima najbolji (nizak) odnos broja mesnih kancelarija i broja stanovnika.2.1‰) i Bujanovac (9.0‰. Tutin (19.6‰. Bosilegrad i Nova Crnja –12. gde bi se koristile situacije poseta građana upravi i policijskim stanicama radi rešavanja obavezujućih stvari (poput identifikacionih dokumenata). dakle slabljenje potencijala u pravcu kapaciteta iskorišćenja energije i snage. Lapovo. Kada nema radnog kontingenta stanovništva (definisano kao stanovništvo staro 15 do 64 godine) da privređuje. dok je u nekoliko opština on jedva pozitivan: Vranje (1. Novi Pazar (12.4‰).7‰. i opštine Malo Crniće. Svakako da odsustvo uvećanja „kapitala u ljudima“ stoji kao ogromna prepreka razvoju koncepta ljudske bezbednosti. ideja i znanja mladih ljudi. najveći problem Srbije i skoro svih njenih lokalnih zajednica jeste nizak priraštaj. Babušnica –18.7‰). Veliko Gradište.000 stanovnika. Despotovac.000 stanovnika. Ražanj i Petrovac. 6.2‰. sa 2 mesne kancelarije na 1. Potencijal svakako leži u ovoj sferi.5 na 1. rasturanje propagandnih materijala. koji u razvijenim demokratijama postaje po broju ravnopravan sa državnim sektorom. posećujući registrovane grupa građana. godine. Boljevac. Petrovac i Sopot. specijalizovane internet-sajtove–forume i slična sredstva.4‰) i Kragujevac (0. koju čine opštine Crna Trava. Posebno se ističe grupa opština koja ima odnos mesnih kancelarija i mesnih zajednica 1:1.1‰. koja do sada nije korišćena kao specifična vrsta odnosa sa javnošću. koristeći redovne kontakte. ne-državnim) sektorom bezbednosti. Boljevac i Knić –13‰. Žabari. Razvijenost lokalne zajednice zanimljivo bi bilo propratiti i po sledećim indikatorima: broj registrovanih pravnih lica – udruženja građana (aktivnost lokalnog stanovništva). a po ovom pokazatelju posebno su kritični smanjeni ljudski potencijali opština: Gadžin Han –19. sa približno jednom mesnom kancelarijom na 1. za razgovore i uključivanje u tematiku bezbednosti i sigurnosti. ranjivim i ugroženim grupama stanovnika. akcije u lokalnim medijima.4‰. Knjaževac –14.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.2‰). stvara i brine o drugim kategorijama.3‰) postoji značajan pozitivni prirodni priraštaj. a čine je Malo Crniće. Ražanj –14. Starosna struktura Prema popisu izvršenom 2002.5‰). Grocka (0. posebno u segmentu bezbednosti. Crna Trava –18. Šid.7. Prirodni priraštaj u Srbiji iznosi –3. kao i broj programa. u kojoj bi aktivnosti lokalne samouprave u saradnji sa policijom i drugim subjektima iz mreže prešle na proaktivni pristup. Rekovac –15. Jedino u opštinama Preševo (22.

gube osnovni smisao. Tutin i Crna Trava. Polna struktura U opštinama Srbije preovlađuju u najvećem broju stanovnici ženskog pola. Udeo dece (0–7 godina) u ukupnom broju stanovnika iznosi 7%. Obrazovna struktura Obrazovna struktura opština je još uvek nepovoljna.7. Gadžin Han. u kojima je nedostatak obrazovanih kadrova dramatičan. Preševo. Uprkos tome prosečno je bez školske spreme 6%. U opštinama koje su izrazito multinacionalne.06: 1. osim pomenutih najnerazvijenijih. Potencijali opština su opisani i udelom radnog kontingenta stanovništva u ukupnom. Najpovoljnija starosna „slika“ jeste u nerazvijenim opštinama:211 Sjenica. dok je „slika“ najlošija u Crnoj Travi i Gadžinom Hanu (prosečna starost preko 50 godina). aktivisti stranaka). Samo u 17 opština (10% od ukupnog broja) postoji više stanovnika muškog nego ženskog pola. Struktura je posebno nepovoljna za žene. poslovima bezbednosti (policija. sa višim obrazovanjem 5% i sa visokim obrazovanjem 7% (za 2% stanovnika je podatak nepoznat). i u poslovima zaštite i spasavanja. Trgovište. Prosečna starost stanovnika je 40 godina. 6. Žitorađa. odnosno sa više pripadnika manjina od srpskog stanovništva 211 Najnerazvijenije opštine u Srbiji su: Bojnik.5. a prosečna slika opštine kaže da on čini svega 67%. i to u proseku u odnosu 1. Medveđa.7. Participacija žena u zapošljavanju. profitni sektor). odbornici. a. motivisanih da grade sigurnu zajednicu i obezbede kvalitetan život za potomstvo. političkom životu (npr. sa završenim srednjim obrazovanjem 41%. Bosilegrad. uprkos naporima tokom poslednjih decenija na približavanju školovanja (bar osnovnog. a takvih je čak 27%. Teorijski modeli bez ljudskog kapaciteta za realizaciju. Bujanovac. 4% Mađara. Tutin i Bujanovac. 6.7. 253 . Žagubica. sa 1–7 završenih razreda osnovne škole 16%. koje je i obavezno) svakom građaninu. 2% Bošnjaka. a ostalih oko 6. 6. sasvim je neadekvatna brojnosti populacije. 1% je neopredeljenih ili neizjašnjenih građana. po 1% Roma i Jugoslovena. udruženjima građana.4.6. a udeo fertilnog stanovništva u ukupnom broju 23%. Bezbednost u lokalnoj zajednici ni napretka društva. dok je taj udeo kod starog stanovništva 17%. Nacionalna struktura Prema popisu stanovništva iz 2002. prepostavka je. koje su u većem broju od muškaraca bez školske spreme ili sa osnovnom školom. godine. Kuršumlija. sa najmlađim stanovništom (prosečna starost ispod 35 godina).3. u Srbiji (bez Kosova i Metohije) živi 83% Srba. sa završenim osnovnim obrazovanjem 24%. Situacija je uglavnom ravnomerna u svim opštinama Srbije.5% građana čine pripadnici drugih nacionalnosti ili etničkih pripadnosti.

8 43. Bosilegrad).7 95.0 101.4 109.9 34. Sjenica.7 254 .1 20.4 31. Novi Pazar. Kovačica. Kanjža.0 96.4 98 117 125 83 143 132 152 92 36. koja dovodi (uzročno-posledično) i do odražavanja na stanje nivoa bezbednosti. Tabela 9 Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS REPUBLIKA SRBIJA Centralna Srbija Vojvodina Nedovoljno razvijene opštine Babušnica Blace Bojnik Bosilegrad Brus Bujanovac Vladimirci Vlasotince 47. Senta.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.4 88.0 104. Kovin. Bečej. Preševo.0 20 14 155 154 95 159 85 152 100. Bačka Ada. promet u trgovini na malo po stanovniku i broj telefonskih priključaka na 100 stanovnika.9 132 102 144 158 112 126 115 139 112.7 43.7 86.8 44. koji ukazuju na značajnu neravnomernost razvijenosti lokalnih zajednica.9 45.2 29. broj zaposlenih lica na 100 stanovnika. Ovakve specifičnosti upravo ukazuju na pravilnu tendenciju lokalizacije problema. Čoka. U tabelama 9 i 10 prikazani su samo neki odabrani pokazatelji [10]. Bujanovac. radi formiranja najpoželjije bezbednosne politike: efikasno.7 Rang – – – Broj zaposlenih na 1.6 68.8 48. Vrbas.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang – – – nivo RS 100. uvažavanja specifičnosti zajednica.0 30. Bački Petrovac.3 39. kao primer kvantifikacije određenih pokazatelja: korigovani narodni dohodak po stanovniku.3 63.8 53.9 38.3 54.2 71.6 57.2 18.0 101. Tutin.1 Rang – – – Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 100. Dimitrovgrad.6 127 74 140 160 130 149 115 151 70. Bač.7 49.3 48.7 76.9 39. (Subotica. Topola. Mali Iđoš.2 117.6 84.3 44.3 33. efektivno i ekonomično rešenje. pratićemo i ovaj indikator kao relevantan u istraživanju: participacija nacionalnih manjina u aktivnostima na bezbednosti zajednice.4 Rang – – – nivo RS 100.2 96.

8 92.3 21.2 31.0 23.3 34.2 31.9 59.1 21.4 50.4 87.5 57.4 91.2 31.7 82.5 45.2 67.2 63.6.5 57.2 46.7 25.4 69.6 72.3 53.3 71.1 53.8 58.1 78.9 Rang 70 151 129 75 108 115 104 146 82 66 148 149 131 114 157 107 90 119 77 160 126 138 68 nivo RS 130.0 51.4 66.1 67.3 55.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 9 146 157 158 145 161 131 149 66 111 107 106 88 162 128 159 150 147 109 153 95 154 140 nivo RS 78.1 50.3 70.3 56.8 38.3 67.9 34.3 45.8 27.3 78.2 29.4 44.5 71.4 44.7 39.9 66.0 35.9 66.0 33.0 26.3 36.8 53.9 52.6 44.4 255 .0 52.6 35.7 89.4 80. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Gadžin Han Golubac Doljevac Žabari Žagubica Žitorađa Koceljeva Krupanj Kuršumlija Kučevo Lebane Ljubovija Mali Zvornik Malo Crniće Medveđa Merošina Mionica Osečina Petrovac Preševo Prijepolje Ražanj Rekovac 91.7 49.4 25.1 47.6 27.6 89.9 28.1 35.4 80.8 80.1 Rang 43 64 93 107 148 71 75 138 79 89 143 156 85 137 134 133 83 111 48 151 53 154 149 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 91.6 61.5 60.3 35.2 84.1 39.5 27.8 75.7 78.3 18.1 56.4 46.4 36.9 43.5 47.5 46.1 54.2 45.7 67.9 34.7 59.2 72.8 Rang 32 107 139 54 150 126 97 143 138 134 155 78 133 124 158 128 84 95 118 161 144 148 131 Broj zaposlenih na 1.

7 42.2 65.1 63.6 52.1 60.8 92.8 66.3 82.3 19.8 23.7 88.2 21.1 18.3 336.4 45.1 58.4 86.1 77.2 63.6 30.6 10.2 113.7 61.3 92.7 29.1 81.6 65.3 140.7 129.6 55.4 52.6 Rang 154 79 156 159 119 55 Broj zaposlenih na 1.9 82.8 608.6 67.0 151.2 32. Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 36.7 98.8 88.6 252.4 101.2 Rang 159 70 157 122 160 77 2005–2006.9 93.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 136 31 59 160 4 122 nivo RS 19.7 52.0 102.6 55.4 92.6 110.8 71.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Sjenica Surdulica Trgovište Tutin Crna Trava Žitište Ostale opštine Aleksandrovac Aleksinac Aranđelovac Arilje Bajina Bašta Batočina Bela Palanka Barajevo Voždovac Vračar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd 61.7 160.3 280.0 107.5 63.4 132.0 203.5 104.7 73.5 238.3 232.0 120 124 27 42 114 119 68 116 45 3 139 33 30 6 70 10 50.4 39.3 34.0 49.5 119.7 25.1 95.0 85.0 95.8 58.6 89.6 78.6 50.0 Rang 158 145 161 162 140 44 nivo RS 52.5 77.3 81.1 137.9 89.4 53.4 54.0 92 116 38 36 77 53 146 152 24 3 122 37 13 6 61 4 61.7 65 127 87 19 98 103 116 13 64 3 122 6 53 80 102 7 256 .0 50.5 83.3 95 109 55 90 98 117 141 76 32 4 82 6 10 88 28 1 28.6 157.1 261.4 75.3 87.

4 86.1 49.4 89.8 61.5 89.4 105.7 43.6 66.2 73.6 80.5 127.6 95.0 53.3 44.6 739.9 104.1 150.8 63.0 58.5 53.5 61.1 104.4 49.6 75.0 34.7 58.7 109.2 39.1 49.4 52.9 478.4 101.5 105.2 68.7 87.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 89 7 118 1 13 2 75 134 130 25 12 148 103 142 50 26 14 29 84 16 34 21 11 nivo RS 60.8 150.2 118.5 400.1 94.2 90.5 116.9 110.6 73.9 80.0 40.2 120.4 584.1 Rang 153 8 21 1 56 2 11 124 76 29 59 143 92 54 132 111 27 31 86 30 22 105 28 nivo RS 72.2 106.9 52.5 94. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Obrenovac Palilula Rakovica Savski Venac Sopot Stari Grad Čukarica Bogatić Boljevac Bor Valjevo Varvarin Velika Plana Veliko Gradište Vladičin Han Vranje Vrnjačka Banja Gornji Milanovac Despotovac Dimitrovgrad Zaječar Ivanjica Jagodina 89.2 55.9 84.6 136.9 Rang 66 19 73 3 21 2 33 120 128 49 29 110 62 113 136 97 40 99 72 87 86 121 51 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 46.9 103.9 84.5 54.3 111.2 257 .6 69.3 57.0 512.7 51.9 339.6 111.6 79.9 79.4 83.6 38.9 280.7 35.3 104.7 75.3 40.5 34.6.6 122.5 69.6 64.6 76.3 105.8 655.9 69.6 45.1 108.8 39.7 61.6 75.1 108.0 111.4 Rang 34 9 137 1 23 2 65 111 121 147 57 136 91 60 145 43 62 25 46 120 101 83 71 Broj zaposlenih na 1.8 122.

7 42.2 161.0 117.0 85.6 85.0 49.1 88.8 133.6 72.1 54. 80.6 93.0 95.3 161.8 117.5 120.0 81.1 125.6 66.5 80.8 56.5 60.0 62.8 Rang 74 130 23 37 26 25 88 89 93 134 109 62 33 141 38 12 15 5 73 142 91 9 39 nivo RS 69.7 111.0 82.9 Rang 57 54 59 39 61 44 103 23 56 68 67 100 84 108 26 17 16 155 24 116 47 150 5 2005–2006.5 26.5 88.0 65.0 97.9 77.1 59.7 81.2 114.2 68.5 99.0 84.1 111.7 105.4 67.0 116.9 72.6 78.7 86.6 .9 111..9 68.4 63.6 45.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Kladovo Knić Knjaževac Kosjerić Kragujevac – grad Kraljevo Kruševac Lajkovac Lapovo Leskovac Loznica Lučani Ljig Majdanpek Negotin Grad Niš Niš Niška Banja Nova Varoš Novi Pazar Paraćin Pirot Požarevac 101.8 64.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 99 155 78 110 15 37 52 100 38 69 87 104 105 28 71 24 18 108 54 81 57 8 23 nivo RS 65.0 110.3 52.3 37.5 48.3 111.2 62.1 67.3 258 .2 120.9 131.5 70.0 77.5 90.8 103.7 69.4 100.3 99.9 73.3 89.9 34.2 126.1 101.6 136.5 79.7 75.4 Rang 29 56 117 12 109 87 59 52 49 113 132 67 96 162 51 19 15 157 105 142 50 39 16 Broj zaposlenih na 1.9 99.4 65.0 81.3 101.0 62. Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 89.0 57..6 54.3 106.6 78.9 84.4 46.1 80.8 22.6 23.5 58.

2 98.6 95.2 110.6 85.6 48.9 54.2 71.3 69.0 109.1 25.2 85.5 54.3 119.8 96.8 95.7 91.6 106.6 88.7 100.9 23.5 73.1 47.9 82.0 100.2 56.7 42.6 83.4 90.7 63.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 74 60 58 129 63 91 43 36 94 35 126 62 61 77 144 20 65 39 64 49 115 76 nivo RS 37.0 100.3 58.8 166.8 64.5 117.6 79.7 87.8 61. Bezbednost u lokalnoj zajednici Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Požega Priboj Prokuplje Rača Raška Svilajnac Svrljig Smederevo Smederevska Palanka Sokobanja Topola Trstenik Ćićevac Ćuprija Ub Užice Čajetina Čačak Šabac Ada Alibunar Apatin 72.8 58.8 76.8 113.1 98.4 47.5 138.2 62.8 37.5 57.9 58.9 85.8 90.7 106.9 96.5 112.7 67.3 71.3 54.5 84.5 96.6 17.7 123.6 55.0 259 .9 41.6 85.8 Rang 66 141 123 114 102 72 153 75 89 104 44 110 99 90 108 41 64 33 26 76 112 5 Broj zaposlenih na 1.2 64.8 82.6.0 68.9 56.6 78.4 29.6 83.5 85.2 86.8 84.9 101.8 57.8 258.9 66.3 Rang 129 130 74 153 9 15 161 18 80 58 25 118 60 35 104 38 14 34 12 105 152 20 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 94.6 85.8 50.4 73.8 Rang 58 118 24 156 43 52 144 99 69 36 137 133 78 48 123 16 4 18 47 147 40 81 nivo RS 80.2 56.6 115.3 38.9 67.7 62.

5 96.4 132.0 82.0 72.6 48.9 123.6 77.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.0 113..3 70.5 51.2 82.9 170.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 82 44 56 48 123 67 40 19 22 112 46 97 133 72 41 138 90 73 127 137 113 80 nivo RS 36.1 32.9 76.6 62.6 260 .1 106.9 Rang 72 49 136 17 121 150 110 50 117 106 41 120 94 125 60 42 96 101 79 51 128 57 nivo RS 77.5 82.4 80.3 114.2 100.8 100.0 50.2 94.5 111.1 32.8 99.5 99.1 88.3 71.3 67.0 105.2 51.9 43.3 97.7 83.0 52.1 74.6 60.4 65.9 .9 51.6 62.3 67.9 151.8 82.9 81.9 70.1 38.3 76.2 72.7 96..7 96.0 55.7 94.3 79.3 147.3 115.5 76.6 86.8 89.9 57.9 92.8 91.6 29.9 80.1 Rang 73 22 48 88 86 30 8 17 11 47 21 98 63 28 18 94 58 27 129 69 82 45 Broj zaposlenih na 1.1 95.6 46.2 59.1 64. Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Bač Bačka Palanka Bačka Topola Bački Petrovac Bela Crkva Beočin Bečej Vrbas Vršac Žabalj Zrenjanin Inđija Irig Kanjiža Kikinda Kovačica Kovin Kula Mali Iđoš Nova Crnja Novi Bečej Novi Kneževac 69.5 81.6 Rang 131 41 46 145 135 50 96 142 37 91 7 78 127 22 30 140 114 11 92 162 63 101 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 90.9 84.8 75.6 51.2 65.6 94.6 35.7 75.6 58.8 120.0 84.1 112.0 79. 61.6 52.

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Novi Sad – grad Opovo Odžaci Pančevo Pećinci Plandište Ruma Senta Sečanj Sombor Srbobran Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova Subotica Temerin Titel Čoka Šid 148,9 93,6 88,0 191,0 70,6 57,1 89,8 129,6 66,8 85,5 61,3 65,3 41,9 63,3 116,7 58,6 48,3 57,5 71,9 Rang 10 31 40 7 70 106 35 14 80 42 93 81 135 85 20 100 125 103 68

Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika

Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 5 151 53 32 101 86 96 51 121 47 102 79 156 55 17 85 141 135 93 nivo RS 144,7 39,1 46,6 95,6 51,5 41,3 61,0 88,4 28,1 83,9 79,4 66,1 39,0 58,3 121,9 77,0 28,6 38,9 54,7 Rang 8 123 106 27 94 119 65 31 147 36 42 52 124 69 13 45 146 125 81

Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 132,6 83,3 103,4 87,6 67,3 95,1 79,4 93,8 97,8 103,9 65,3 94,2 103,3 79,4 97,1 92,3 91,7 86,7 82,6 Rang 10 97 34 83 135 55 113 63 45 32 139 61 35 112 46 67 71 84 100

nivo RS 157,2 39,9 89,3 101,8 69,7 73,8 70,9 90,0 61,7 92,1 69,2 77,7 33,4 88,0 114,2 74,4 49,5 52,1 71,1

261

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

6.8. Organizacija i funkcionisanje civilne zaštite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti
6.8.1. Normativnopravna uređenost civilne zaštite u Republici Srbiji
Civilna zaštita se planira, organizuje i osposobljava u skladu sa potrebama i materijalnim mogućnostima društva, a na osnovu procena ugroženosti i povredljivosti stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih nesreća i opasnosti u miru i ratu. Potreba za CZ i ukupnim sistemom zaštite i spasavanja u Srbiji posebno je aktuelna posle agresije NATO-a 1999. godine, kada je razvoj ratne tehnike u pogledu dometa, razorne moći i posledica mogućih dejstava na stanovništvo, materijalna i druga dobra dostigao visok stepen. Tome su doprinele i elementarne nepogode i specifični akcidenti poslednjih godina, koji su na prostoru Republike Srbije doveli do značajnih, pre svega, materijalnih razaranja i onemogućavanja povoljnijih uslova za siguran, bezbedan i kvalitetan život građana. Civilna zaštita je danas upravno smeštena u okviru Ministarstva odbrane, a normativno uređena zastarelim zakonskim rešenjima Zakonom o odbrani iz 1994. godine i Uredbom o organizaciji i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara, takođe iz 1994. godine. Civilna zaštita dobija sve više na značaju i sa porastom ugroženosti od elementarnih nepogoda i akcidenata u miru, kao i novih bolesti, koje su za sada uglavnom regionalnog i lokalnog značaja, ali koje prema predviđanjima stručnjaka u bliskoj budućnosti mogu dobiti i pandemijske razmere (ptičji grip i slično). Zakonska regulativa Republike Srbije, koja tretira problematiku civilne zaštite, dakle, zastarela je i prevaziđena, posebno ako sa poredi sa naprednim zakonskim rešenjima evropskih zemalja, ali i ako se posmatra u odnosu na potrebe i zahteve savremenog čoveka i društva u celini u Srbiji. Pregled osnovnih normativnih rešenja na kojima se zasniva sistem civilne zaštite u Srbiji danas bi izgledao ovako: 1. Zakon o odbrani,212 Službeni list SRJ, br. 43/94;
212 Iako su postojećom normativnom regulativom dati neki elementi civilne zaštite (mere, jedinice, rukovođenje) uočljivo je da se Zakonom o odbrani u delu koji se odnosi na civilnu zaštitu ignorisalo organizaciono-funkcionalno ostvarenje i stručno realizovanje iskustva u funkcionisanju civilne zaštite. Zakonom je, od pojmovnog određenja „Civilna odbrana i zaštita“ do sadržaja članova Zakona, krajnje površno obuhvaćena oblast civilne zaštite, ne uređujući delatnost u skladu sa prirodom svojih zadataka, stranim iskustvima i postulatima međunarodnog prava. Između ostalih spornih rešenja, značajno je uočiti da su štabovi civilne zaštite na svim nivoima organizovanja, kao rukovodeći organ u sprovođenju zaštite i spasavanja, ukinuti a da pri tome nisu predviđeni drugi oblici rukovođenja i koordiniranja akcija zaštite i spasavanja. Takođe nisu utvrđene obaveze organizovanja, pripremanja i sprovođenja

262

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

Zakon o odbrani Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 45 i 85/91; 3. Zakon o Vojsci Jugoslavije, Službeni list SRJ, br. 43/94, izmene i dopune: Službeni list SRJ, br. 28/96, 44/99 i 74/99; 4. Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 20/77, 24/85, 27/85, 52/89, 61/89, 53/93, 67/93, 48/94, 20/97; 5. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica Civilne zaštite i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara, Službeni list SRJ, br. 54/94; 6. Uredba o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 21/92. Na polju razvoja strukture civilne zaštite u Srbiji nije se, kao što se iz ovog pregleda vidi, ništa značajno pokrenulo više od 10 godina, iako su okolnosti nalagale urgentne aktivnosti i preduzimanje opsežnih mera kako bi se u svakom trenutku građani osećali sigurno i bezbedno. Tamo gde je država „zatajila“, ukoliko to nije značilo kršenje zakona, lične inicijative ili inicijative u okviru zajednice (lokalna je sasvim prihvatljiv nivo) pružile su ili mogu pružiti dobra rešenja, na kojima u svakom slučaju treba još raditi i uobličavati ih. Pošto je uočen problem u rukovođenju civilnom zaštitom i nije postojala mogućnost da se supstituišu štabovi civilne zaštite za određenu teritoriju, Naredbom ministra odbrane neposredno pre otpočinjanja NATO agresije, obrazovani su štabovi civilne zaštite za teritoriju okruga i opštine. Za komandante su postavljeni načelnici okruga i predsednici izvršnih odbora opština. Štab civilne zaštite za teritoriju Republike Srbije obrazovan je u drugom mesecu rata, čime je globalno zaokrugljena organizacija rukovođenja civilnom zaštitom u Republici Srbiji. Tokom agresije NATO-a civilna zaštita je funkcionisala onoliko efikasno koliko su se uspela u praksi primeniti rešenja koja su bila poznata na ovim prostorima do donošenja Zakona o odbrani iz 1994. godine (štabovi civilne zaštite, poverenici, obaveze opštine u civilnoj zaštiti, angažovanje preduzeća, organizacija i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje itd). Kao što i član 16. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da lokalna samouprava organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda i zaštitu od požara i stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica, većina opština u Srbiji je formirala posebne štabove za zaštitu od elementarnih nepogoda, koji funkcionišu nezavisno od ranije formiranih štabova civilne zaštite. U tekstu koji sledi videće se brojčani odnos ovih štabova.
preventivnih i operativnih mera civilne zaštite, a nisu u potpunosti razgraničena prava i obaveze, prema civilnoj zaštiti preduzeća, organizacija i službi koje se bave zaštitom i spasavanjem kao svojom redovnom delatnošću.

2.

263

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

Štabovi za zaštitu i spasavanje i poverenici civilne zaštite predstavljaju operativno-stručne organe koji se obrazuju za operativno rukovođenje pripremama i upotrebom civilne zaštite u akcijama zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara u uslovima vanrednih (kriznih) situacija. Takođe, važni su za koordinaciju aktivnosti ostalih učesnika pri realizaciji zadataka zaštite i spasavanja na teritoriji svoje odgovornosti. Kada je reč o upravnom situiranju civilne zaštite, iskustva stranih zemalja su različita, ali, bez obzira na upravni položaj civilne zaštite, ona se definiše kao kompleksna međuresorna delatnost neomeđena nikakvim upravnim okvirom bilo kojeg društvenog podsistema. To im omogućava postojanje Zakona o civilnoj zaštiti kojim se definiše sistem zaštite i spasavanja i centralno mesto i uloga civilne zaštite u tom sistemu. Sadašnji upravni položaj civilne zaštite u Srbiji u okviru ministarstva odbrane nije nepoznat međunarodnoj praksi, ali zahteva drugačiji pristup rešavanju ovog pitanja. To pre svega podrazumeva priznavanje specifičnosti delovanja civilne zaštite kao međuresorne delatnosti, njene mirnodopske funkcije i potrebe regulisanja ove oblasti jednim sistemskim zakonom. Bez želje da prejudiciramo konačno rešenje i upravno postavljanje civilne zaštite, želeli smo samo da ukažemo na to da civilna zaštita kao sistem mora imati određenu ulogu, načela organizovanja, zadatke i elemente koje je potvrdila dosadašnja teorija i praksa, kao i međunarodna iskustva i standardi. To su nam potvrdili i rezultati istraživanja do kojih smo došli, a čije šire predstavljanje sledi.

6.9. Rezultati empirijskog istraživanja
Istraživanje o strukturi i funkcionisanju štabova civilne zaštite (CZ) i postojanju, strukturi i funkcionisanju drugih štabova iz domena zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda obavljeno je putem poludirigovanog anketnog upitnika, koji je dat u prilogu I. Distribuiranje i prikupljanje podataka obavljeno je tokom novembra i decembra 2006. godine, na teritoriji opština Republike Srbije (bez podataka sa Kosova i Metohije). Ispitanici iz opština, referati za odbranu MO, nadležni za funkcionisanje štabova civilne zaštite, i opštinske uprave, nadležne za funkcionisanje štabova za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda, u najvećem broju su se odazvali istraživanju, tako da je 155 opština dostavilo podatke za štabove CZ, a 47 opština i za druge štabove iz ove oblasti. Obrada podataka je, dakle, obuhvatila 202 upitnika. Anketnim upitnikom su obuhvaćene sledeće oblasti: A) sastav operativnih organa i snaga civilne zaštite (postojanje štabova, pravni osnov formiranja); 264

6. Bezbednost u lokalnoj zajednici

B) struktura štaba (broj članova, dodatno angažovani članovi, obrazovna struktura, nacionalna struktura, starosna struktura, stručna osposobljenost); C) funkcionisanje i saradnja sa institucijama na državnom i lokalnom nivou (ocena saradnje, ocena organizacije i funkcionisanja štabova u praksi, opremljenost); D) posledice elementarnih i drugih većih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine (procena štete, nadoknada štete, pritužbe građana, zbrinjavanje ljudi); E) zaštita životne sredine (posledice elementarnih i drugih većih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine na životnu sredinu).213

6.9.1. Sastav i struktura operativnih snaga civilne zaštite
Na grafikonu 2 prikazan je opšti pregled stanja u opštinama Srbije, koji pokazuje da iz uzorka od 155 opština prepoznajemo 70% u kojima funkcioniše samo štab CZ, dok u 30% opština funkcioniše (ili je funkcionisao u vanrednim situacijama) još i štab za zaštitu od elementarnih nepogoda.
Grafikon 2

Najčešći naziv koji nosi štab formiran na inicijativu lokalne samouprave jeste Operativni/Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ili Operativni/Opštinski/Krizni štab za odbranu (zaštitu) od poplava. U tabeli u prilogu II dat je pregled identifikovanih štabova po opštinama, kao prvog indikatora u istraživanju: utvrđivanje postojanja i organizacionih formi štabova koji funkcionišu u oblasti zaštite i spasavanja. Referati za odbranu MO ukazuju na
213 Podaci su dati na raspolaganje istraživačima iz oblasti ekološke bezbednosti, tako da neće biti predmet šireg razmatranja.

265

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

2005–2006.

to da je internim aktima (koji su nedostupni, jer su klasifikovani kao poverljivi) uređeno postojanje štaba za svaku opštinu u Srbiji poimenično, sa profilisanim brojem članova i specifikovanim materijalno-tehničkim formacijskim sredstvima (MTS) i načinom funkcionisanja. Sa druge strane, lokalna samouprava je svojim odlukama, u 99 opština, pozivajući se na Zakon o lokalnoj samoupravi (član 18), a oslanjanjući se na resurse lokalnih organa i institucija, dodatno formirala štabove koji funkcionišu u slučajevima vanrednih situacija (prilog II). Iz tabele je vidljivo da su odluke o formiranju operativnih štabova donosile Skupštine opštine, odnosno Predsednik opštine. U daljem pregledu rezultata zastupljeni su podaci za 47 opštinskih operativnih štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda, koji funkcionišu u praksi. Na grafikonu br. 3 prikazana su mišljenja ispitanika u pogledu pravnih okvira, u opštinskim propisima koji definišu postojanje i delovanje drugog štaba iz domena zaštite i spasavanja, osim štaba CZ. Uočljiva je razlika u mišljenju članova štabova, jer 71% ispitanika iz štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda smatra da je delovanje štabova definisano opštinskim propisima.
Grafikon 3
Definisanost postojanja {taba za za{titu od elementarnih nepogoda (kriznih, za odbranu od poplava i sličnih) u op{tinskim propisima 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Štab CZ Štab za zaštitu od element. nepogoda 43% 29% 57% 71%

Da

Ne, ali smo ga formirali po pojavi krizne situacije

Navedeni štabovi, namenjeni zaštiti i spasavanju ljudi, dobara i životne sredine, rade u sadejstvu u lokalnim zajednicama, uglavnom zahvaljujući pojedincima, dakle ljudskom potencijalu. Sadejstvo je uglavnom bazirano na ličnim kontaktima ili su pak članovi štaba CZ ujedno i članovi drugog operativnog štaba (dajući mu na taj način podršku, jačajući vezu sa građanima, štiteći interese građana). Sistemski, u pravnim okvirima postojećeg rešenja, oni ne moraju sarađivati, štaviše, u nekim krugovima smatrano je da su lokalni štabovi „kontra“ 266

gde štab broji 5 članova. Profil opštinskog štaba civilne zaštite Cilj ovog dela istraživanja bio je formiranje pregleda o sastavu štabova. kao kompozitni indikator. nasuprot tome. dok.6. A) Struktura štabova CZ Prosečan broj članova štaba iznosi 9. od čak 22 člana. obrazovnoj. neki opštinski štabovi funkcionišu sa vrlo velikim brojem: 27 članova u Užicu. Blace sa 6 članova. Irig sa 7 članova. jer je primetan ogroman interval varijacije. odnosno štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda. dobijen dominantnom frekvencijom pojave. Grafikon 4 Struktura {tabova CZ po broju članova 5% 5% 2% 1% 5% 1% 1% 6% 23% 5 6 7 8 9 10 11 12 13 26% 14 15 preko 15 10% 15% 267 . najpre će. U pregledu su izdvojeni rezultati za štabove CZ i štabove za zaštitu od elementarnih nepogoda. njihovoj polnoj. starosnoj. 20 članova u Vršcu. 6. odslikati stanje u segmentu zaštite i spasavanja u lokalnim zajednicama.1. Surdulica sa 6 članova i Trgovište sa 7 članova. Profil prosečnog opštinskog štaba CZ. Posebno se istuču slučajevi opština Ljig.9. a to se manifestovalo značajnom raspravom kod predlaganja Zakona o zaštiti i spasavanju. Bezbednost u lokalnoj zajednici zvaničnom sistemu odbrane. Na grafikonu 4 prikazana je struktura štabova CZ po broju članova. Osečina sa 6 članova. stručnoj i nacionalnoj strukturi.1. Novoj Crnji i Rekovcu ili Požarevcu sa 19 članova.

Na grafikonu 5 prikazana je struktura štabova po dodatnom broju anagažovanih članova. Učešće veće od 30% žena u sastavu zabeleženo je samo u opštinama Pećinci. Stoga se jasno uočava neuključenost žena u aktivnosti CZ. U radu štabova CZ najčešće su dodatno angažovani inženjeri: građevinski. ali je i u ovom slučaju izražen veliki interval varijacije tog broja. a potom inspektori: komunalni i za zaštitu životne sredine. Kučevo. kada su u pitanju aktivnosti štabova. Rakovica i Trstenik (u kojem jedinom preovladavaju žene. Kovin. 268 . Plandište. od 2 pa dok čak 20 u Arilju. te nešto manje lekari i rukovodioci iz državne uprave i JKP. sa 89% članova). Grafikon 5 Struktura {tabova CZ po broju dodatno anga`ovanih članova 6% 0% 8% 1% 3% 0% 2% 10% 2 3 4 5 6 3% 23% 7 8 9 10 11 12 13 8% 10% 26% preko 13 Polna struktura štabova CZ ukazuje na prosečan sastav štaba od 88% muškaraca i 12% žena. poljoprivredni.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. naročito uzevši u obzir prethodno izneto stanje u opštinama. ali i sa 37% štabova u kojima uopšte nema članova ženskog pola (grafikon 6). Topola. Stara Pazova. geološki. geodetski. koje ukazuje na to da ženskog stanovništva ima bar 50% (a u većini opština i nekoliko procenata više žena od muškaraca). mašinski. Čajetina. Štabovi su dodatno angažovali u svom radu prosečno još 5 članova. 16 u Novom Sadu ili Golupcu.

što ukazuje na solidnu platformu za rad štabova kada je u pitanju stepen stručne spreme. Nova Crnja i Petrovac (25% 269 . Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 6 Polna struktura {tabova CZ 6% 21% 37% 0% `ena 1-10% `ena 10-20% `ena 20-30% `ena preko 30% `ena 26% 10% Obrazovna struktura štabova opisana je kroz zastupljenost članova štaba sa srednjom stručnom spremom (SSS). Batočina. 16% sa VŠS i 13% članova sa SSS. pojavljuje se u opštinama Žabalj (13% VS). sa najmanje članova sa visokom stručnom spremom. U štabovima CZ je aktivno 71% članova sa VSS. Grafikon 7 Obrazovna struktura {tabova CZ 1% 35% 10% 18% 36% 0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS Najlošija struktura. Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture celokupnog stanovništva po opštinama. što ukazuje na zaključak da se vodilo računa o važnosti formalnog obrazovanja članova štaba CZ (grafikon 7).6. višom (VŠS) i visokom stručnom spremom (VSS) u ukupnom broju članova.

koja je proporcionalna strukturi stanovništva svake opštine. Starosna struktura je. njih 50%. Vlasotincu. Loznici. Mladenovac (0% članova starosti od 20–40 godina. kako je i očekivano. a najbolja struktura je u Brusu. Ćupriji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Valjevu. 25% starosti od 31 do 40 godina i 25% članova starosti od 41 do 50 godina. 12% članova starosti 41–50 godina i 88% članova starosti od 51–60 godina). Starosna struktura štabova opisana je zastupljenošću pojedinih starosnih kategorija: članova starosti od 20 do 30 godina – prosečno ih je 1%. članova starosti 31 do 40 godina. Žagubici i Žitištu (100% VS). Nišu. Nacionalna struktura štabova CZ ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u štabovima. 12% članova su pripadnici nacionalnih manjina (najviše je Mađara i Bošnjaka. Šapcu. 22% članova starosti 41–50 godina i 56% članova starosti od 51–60 godina i 22% članova sa preko 60 godina). Grafikon 8 Prosečna starosna struktura {taba CZ 2% 1% 33% 14% 20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god preko 60 god 50% 270 . Kuršumliji. sa 50% članova starosti od 20 do 30 godina. Najbolju starosnu strukturu ima opština Vranje. Novom Pazaru. 20% članova starosti 41–50 godina i 80% članova starosti od 51–60 godina) i Bajina Bašta (0% članova starosti od 20–40 godina. Kao opštine sa najnepovoljnijom starosnom strukturom ističu se Vladimirci (0% članova starosti od 20–40 godina. poput obrazovne. a sa 51 do 60 godina starosti ima 33% članova. kojih je u proseku 14%. Malom Iđošu. Pirotu. adekvatna starosnoj strukturi stanovništva po opštinama. Članova sa preko 60 godina svega je 2%. shodno popisnim rezultatima). Svakako treba poboljšati učešće starosnih grupa od 20–30 godina i 31–40 godina u ukupnom broju članova štaba (grafikon 8). Paliluli. Vranju. dok je najviše članova sa 41 do 50 godina. Uzimajući u obzir sve štabove. VS).

preko 30 godina iskustva. rizicima i sličnim procesima. Članovi štaba su veoma svesni te potrebe. trening) pohađalo je 14% članova štabova (grafikon 10). Ovakva struktura se može smatrati dobrom platformom za nadograđivanje i usavršavanje mladih kadrova u oblasti CZ. 271 . do 10 godina. Grafikon 9 Prosečna struktura {taba CZ po iskustvu članova 16% 3% 0-10 god 11-20 god 26% 55% 21-30 god preko 30 god Struktura članova štaba prema stručnoj osposobljenosti pokazuje da je u okviru štaba prosečno 29% članova sa završenim fakultetom iz oblasti civilne zaštite ili upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama. od 11–20 godina. prikazana je formiranjem sledećih kategorija: do 10 godina iskustva. Bezbednost u lokalnoj zajednici Struktura članova štaba prema prethodnom iskustvu u oblasti zaštite i spasavanja. magistraturu ili doktorat 1% članova.6. 16% članova sa 21 do 30 godina iskustva i 3% sa preko 30 godina iskustva (grafikon 9). dok je iz te oblasti završilo specijalizaciju 4% članova. zatim 25% sa iskustvom od 11 do 20 godina. a neki oblik stručne edukacije (seminar. odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama i rizicima. tako da 90% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz stručne oblasti. Ovakva prosečna slika opštinskog štaba ukazuje na neophodne potrebe za dodatnom (kontinuiranom. life long learning) edukacijom članova u navedenim oblastima. a koja sada ne postoji u nekom značajnijem i formalizovanom obliku. 21–30 godina. kurs. Prosečna struktura štaba CZ govori da je u njemu 56% članova sa relativno malim iskustvom.

dok su najbrojniji štabovi u opštinama Ćuprija – 22 člana. ali ponovo sa izraženim intervalom varijacije do 19 članova (grafikon 12). Postoje štabovi sa samo 3 člana. izražen dominantnom frekvencijom pojavljivanja. Kovačica. Kikinda i Dimitrovgrad. Grafikon 11 Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju članova 3 14% 5% 2% 15% 7% 2% 2% 4 5 6 7 8 9% 7% 5% 9% 9% 14% 9 10 11 12 13 14 preko 15 Prosečan broj dodatno angažovanih članova iznosi 5. s obzirom na veliki interval varijacije od čak 19 članova (grafikon 11). Palilula – 18 članova i Valjevo – 17 članova. u opštinama Novi Beograd. Grafikon 10 B) Struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Prosečan broj članova štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda iznosi 6. Ističu se slučajevi opština 272 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.

koje su angažovale samo po 1 člana. lekari. geodete.6. Zvezdara. Bela Palanka. a potom inspektori: komunalni. Učešće veće od 30% žena u sastavu štaba zabeleženo je samo u opštinama Senta. Sopot i Vrnjačka Banja po 6 članova. ali i na 33% štabova u kojima uopšte nema članova ženskog pola (grafikon 13). sanitarni i za zaštitu životne sredine. veterinarski. Valjevo i Ub. veterinari. tehnološki. pripadnici MO i MUP. a Kikinda 15 članova. profesori civilne odbrane. Smederevska Palanka. Grafikon 13 Polna struktura {tabova za elementarne nepogode 19% 33% 20-30% `ena 10-20% `ena 1-10% `ena 30-40% `ena 9% 13% 0% `ena 26% 273 . rukovodioci iz državne uprave i JKP. Podaci jasno govore o nedovoljnoj uključenosti žena u rad operativnih/rukovodećih organa CZ. poljoprivredni. geološki. Bezbednost u lokalnoj zajednici Ada. hemijski. Polna struktura štabova ukazuje na prosečan sastav štaba od 86% muškaraca i 14% žena. dok su opštine kao Čoka anagažovale 20 članova. Grafikon 12 Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju dodatno anga`ovanih članova 0% 3% 3% 11% 8% 13% 8% 8% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 3% 5% 5% 8% 17% 8% 13 preko 13 U radu štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda najčešće su dodatno angažovani inženjeri: građevinski. mašinski.

što ukazuje na solidnu platformu za rad štabova kada je u pitanju stepen stručne spreme (grafikon 14). Tutinu. a sa 51 do 60 godina starosti ima 32% članova. članovi starosti od 31 do 40 godina. kojih je u proseku 16%. Starosna struktura je. U štabovima za zaštitu od elementarnih nepogoda učestvuje 66% članova sa VSS. a najbolja u Savskom Vencu. njih 47%. 31% članova starosti 41–50 godina i 69% članova starosti od 51–60 godina). Članova sa preko 60 godina ima 2% (grafikon 15). iako je stanje nešto bolje nego kod štabova CZ.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. javlja se u Paraćinu i Žabarima (0% VS). poput obrazovne. Despotovac i Kruševac (0% članova starosti od 20–40 274 . Pirotu. Kao opštine sa najlošijom starosnom strukturom ističu se Niš (0% članova starosti od 20–40 godina. Starosna struktura opisana je zastupljenošću pojedinih starosnih kategorija: članovi od 20 do 30 godina starosti – prosečno ih je 3%. Novom Pazaru i Kruševcu (100% VS). 16% sa VS i 18% članova sa SSS. što ukazuje na zaključak da se i ovde vodilo računa o važnosti formalnog obrazovanja članova štaba. Osečini (18% VS) i Ljigu (20% VS). sa najmanje članova sa visokom stručnom spremom. Zvezdari. Grafikon 14 Obrazovna struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda 9% 0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS 15% 24% 35% 17% Najlošija obrazovna struktura. Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture po opštinama u odnosu na ukupno stanovništvo. Paliluli. adekvatna starosnoj strukturi stanovništva po opštinama. Svakako treba poboljšati učešće starosnih grupa od 20–30 godina i 31–40 godina u ukupnom broju članova. dok je najviše članova starosti 41 do 50 godina.

prikazana je formiranjem sledećih kategorija članova: sa manje od 10 godina iskustva. 275 . Bezbednost u lokalnoj zajednici godina. Prosečna struktura štaba govori da je u njemu 64% članova sa relativno malim iskustvom. 21–30 godina i preko 30 godina iskustva. rizicima i sličnim procesima. Iako za nijansu nepovoljnija od strukture štabova CZ. koja je proporcionalna strukturi stanovništva svake opštine. sa 11–20 godina. kako je i očekivano shodno popisnim rezultatima). do 10 godina. Grafikon 15 Prosečna starosna struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 2% 32% 3% 16% 20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god 47% preko 60 god Struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda prema prethodnom iskustvu u oblasti zaštite i spasavanja. odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama. Najbolju starosnu strukturu ima opština Vranje sa 28% članova starosti od 20 do 30 godina. Nacionalna struktura štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u štabovima. Uzimajući u obzir sve štabove. 12% članova sa 21 do 30 godina iskustva i 2% članova sa preko 30 godina iskustva (grafikon 16).6. zatim 22% članova štaba sa iskustvom od 11 do 20 godina. ovakva struktura po iskustvu članova može se smatrati dobrom platformom za nadograđivanje i usavršavanje mladih kadrova u stručnoj oblasti. 14% članova su pripadnici nacionalnih manjina (najviše je Mađara i Bošnjaka. 37% članova starosti 41–50 godina i 63% članova starosti od 51–60 godina). 22% članova starosti od 31 do 40 godina i 50% članova sa 41 do 50 godina starosti.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. rizicima i sličnim fenomenima). dok je iz navedene oblasti specijalizaciju završilo 3%. Ovakva prosečna slika opštinskog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuje na neophodnu dodatnu (stalnu) edukaciju članova u navedenim oblastima. Članovi štaba su veoma svesni te potrebe. tako da 95% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz stručne oblasti. a koja sada ne postoji u nekom značajnijem i/ili obavezujućem obliku. Grafikon 16 Prosečna struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda prema iskustvu članova 2% 12% 0-10 god 22% 64% 11-20 god 21-30 god preko 30 god Struktura po stručnoj osposobljenosti članova štaba pokazuje da je prosečno u okviru štaba 28% članova sa završenim fakultetom iz oblasti civilne zaštite (ili upravljanja vanrednim. kriznim situacijama. a neki oblik stručne edukacije (seminar. trening) pohađalo je 9% članova.2%. Grafikon 17 Pregled zastupljenosti oblika edukacije za {tab za za{titu od elementarnih nepogoda 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% sa za v r{ za v r{ en im fak ul t et o m en as za v r{ pe cij a liz a en am ag za v r{ ist ra t ur a/ d ok en ne ki iz ob la cij a ob lik ed u sti tor ka c at ije CZ 276 . kurs. magistraturu ili doktorat 0.

razmene iskustava u zemlji i inostranstvu i sličnih aktivnosti). značajan broj štabova. kadrovskim. Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama Sa grafikona 18 je vidljivo da je 14% opštinskih štabova „ušlo“ u vanredne situacije nepripremljeno. Dakle.9. demografskim i drugim). njih 22%.2. Primetno je da planove za upravljanje vanrednim situacijama nemaju ne samo nerazvijene opštine. a da je 8% njih formiralo planove nakon pojave krizne situacije. slabom opremljenošću i osposobljenošću štabova (u smislu nedostatka računarske opreme. ali i nedovoljnom agilnošću. Kraljevo i Zrenjanin. nemamo ni sada 78% 277 .6. do sada je delovao reaktivno. već ni gradovi Novi Sad i Kragujevac. post festum. područja sa visokim potencijalima. Grafikon 18 Struktura ocene postojanja pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama po podacima iz {tabova CZ 14% Da 8% Formirani su nakon pojave krizne situacije Ne. Gadžinog Hana ili Ražnja. ali i svoje okruženje za moguće vanredne prilike koje bi ugrozile bezbednost i sigurnost. To možemo delimično tumačiti i kompleksnoću izrade planova.9.2. umesto da preventivno planira i priprema tim. stručnih kurseva i seminara. bez planova za upravljanje. literature. stručnih poseta. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. sa niskim potencijalima (ekonomskim. U tabeli 10 dat je spisak opština u kojima su štabovi CZ izrazili stav da nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama.1. Pregled elemenata funkcionisanja opštinskih štabova i saradnje sa institucijama 6. poput Trgovišta.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Pirot. na to da ni opštine Aleksandrovac. Očigledna je. dakle. najviša ocena – 5) a) Saradnja na državnom nivou – Ministarstvo odbrane Štab CZ: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (očekivano) najveći broj štabova (137).2. nedovoljna koordinacija i interoperabilnost štabova. Čoka. tako važnom pitanju za zaštitu i spasavanje (grafikon 19).nemamo ih ni sada 6. 278 . Stari Grad. i to najvišom ocenom. međutim. Dimitrovgrad.2.58). odličan (4.9. Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti (najniža ocena – 1. Tabela 10 Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Naziv opštine/grada Aranđelovac Batočina Beočin Bojnik Čajetina Čoka Gadžin Han Grad Kragujevac Grad Novi Sad Knić Kraljevo Kuršumlija Nova Crnja Požarevac Rača Ražanj Sremski Karlovci Trgovište Veliko Gradište Zrenjanin Štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda ukazuju. Nova Crnja i Zvezdara nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama. nepogoda 16% Da Formirani su nakon pojave krizne situacije 21% 63% Ne. Grafikon 19 Struktura ocene postojanja planova za upravljanje kriznim situacijama po podacima iz {tabova za za{titu od element. koji daju različite stavove o postojanju kriznih planova i postupanja u vanrednim situacijama.

od strane 63 štaba. što ukazuje na česte i dobre kontakte navedenih institucija. – Ministarstvo zdravlja Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je. Pretpostavka je da poboljšanu saradnju utiču i primenjeni koncepti „policije u zajednici“ i problemski orijentisanog policiranja (patroliranja. Bezbednost u lokalnoj zajednici Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (očekivano) najveći broj štabova (42). sa druge strane.59. od strane 97 štabova. poput ptičjeg gripa. jer je posredi jedna od najlošijih ocena. Nešto slabije ocene saradnje u opštinama u kojima se sprovode projekti po modelima policije u zajednici (Užice. od strane 36 štabova. – Ministarstvo unutrašnjih poslova Štab CZ: Saradnja sa ministarstvom unutrašnjih poslova dobila je ocenu vrlo dobar (4.41). i to najvišom ocenom.00. Ovakva ocena ukazuje na dobre osnove saradnje štabova CZ i ministarstva. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede vrednovana je. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije okvalifikovana je.52).6. policing). o nedovoljnoj pažnji posvećenoj upravo potencijalima kooperacije štabova i organâ civilne zaštite sa policijskim stanicama. posebno u pravcu prognoziranih eventualnih pandemija. koje u centar pažnje stavlja problem manje grupe ljudi – lokalnog karaktera.97. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa MUP ocenio je 41 štab. prosečnom ocenom 3. jer je reč o jednoj od lošijih ocena. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva. – Ministarstvo za kapitalne investicije Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije ocenjena je. prosečnom ocenom 3.03). od strane 95 štabova. od strane 131 opštinskog štaba. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je od strane 31 štaba. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva. Požega) govore.58.61. i to ocenom vrlo dobar (4.57. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i ministarstva. Smederevo. jer je u pitanju jedna od lošijih ocena. – Ministarstvo poljoprivrede Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede ocenjena je. 279 . prosečnom ocenom 3. od strane 23 štaba. odličan (4. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 3. čiju frekvenciju treba pojačati. prosečnom ocenom 3.

65).00 4. s obzirom na okolnost da su štabovi CZ upravo delovi Ministarstva odbrane. što nije bilo očekivano. ista ist.50 0. koje sa državnog nivoa još uvek značajno centralizovano upravlja radom. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je. prosečnom ocenom 2.00) i Ministarstvom za lokalnu samoupravu (4. učestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najviše pritužbi građana. Nekoliko štabova (manje od 10% uzorka) dalo je najbolje ocene saradnji sa Vojskom Srbije (5.00 0. s obzirom na limite budžeta i ekonomije. za šta štabovima treba najviše truda. Najslabija ocena navodi na zaključak da se moraju sprovesti hitne promene u oblicima. u kojima je vidno nešto veće zadovoljstvo saradnjom sa državnim organima štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. Najslabija ocena navodi na zaključak da se moraju izvršiti hitne promene u oblicima.50 1.50 4.00 2. ist. Na grafikonu 20 je prikazana komparacija ocena saradnje sa aspekta operativnih snaga za zaštitu i spasavanje. Nepogoda Štab CZ e Min Min Min Min ist. pogledati pitanje br.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. – Ministarstvo finansija Štab CZ: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je. za za rstv zdr kap pol avl o fi j op ja ital n an rivr ne sija edu ive stic ije 280 . od strane 53 štaba. 21). učestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najviše pritužbi građana).95. za šta će štabovima trebati najviše truda.50 3. prosečnom ocenom 2. od strane 21 štaba.50 2. Grafikon 20 Uporedni prikaz ocena saradnje sa institucijama na dr`avnom nivou 5.00 3.81. kao i druge zakonske „kočnice“.00 1. s obzirom na limite budžeta i ekonomije i druge zakonske „kočnice“.00 Min MU P ista rstv oo dbr an Štab za zaštitu od elem.

od strane 38 štabova. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa medijima ocenjena je od strane 37 štabova.32. ali i na potrebe većeg iskorišćenja kapaciteta. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa domovima zdravlja ocenjena je od strane 40 štabova. prosečnom ocenom 4. od strane svega 15 štabova.65. prosečnom ocenom 4. Ovakva ocena govori o korektnoj saradnji štabova i škola u okvirima lokalne zajednice. kako po kvalitetu tako i po obimu. od strane 146 štabova. Bezbednost u lokalnoj zajednici b) Saradnja na lokalnom nivou – Dom zdravlja Štab CZ: Saradnja sa domovima zdravlja vrednovana je. – Škole Štab CZ: Saradnja sa školama okvalifikovana je. prosečnom ocenom 4.93. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 4. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Ovo je takođe jedna od boljih ocena. Ovo je jedna od boljih ocena. od strane 134 štaba. – Mediji Štab CZ: Saradnja sa medijima ocenjena je.42. što ukazuje na korektnu saradnju štabova i osoblja domova zdravlja.55. koja govori o dobroj saradnji štabova CZ i lokalnih ispostava Crvenog krsta. 281 .24.10. prosečnom ocenom 4. – NVO Štab CZ: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je od strane 46 štabova. od strane 31 štaba.6. – Crveni krst Štab CZ: Saradnja sa Crvenim krstom ocenjena je. prosečnom ocenom 4. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa školama vrednovana je. od strane 105 štabova. datoj od strane malog broja štabova koji su uopšte imali prilike da sarađuju sa NVO. jer je reč o najlošijoj oceni. prosečnom ocenom 3.58. prosečnom ocenom 2.31. Ovakva ocena ukazuje na jasnu potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova CZ i NVO. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je. Ovakva ocena govori o solidnoj saradnji štabova i škola u okvirima lokalne zajednice.

a vrlo važnoj u fazi sanacije šteta i konkretnoj pomoći građanima. posebno u vanrednim situacijama. prosečnom ocenom 4. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za socijalni rad ocenjena je. što govori o odličnoj saradnji štabova i lokalnih centara za OiO. U javnosti je vidno uglavnom delovanje u domenu podrške radu štaba tokom kriznih situacija. Vrlo dobra i odlična ocena kazuju da saradnju treba nastaviti. sa kojeg uočavamo opisane slabe tačke saradnje: koordinaciju i učestalost aktivnosti sa NVO i građevinskim firmama. a nešto slabije kod štabova CZ. Ova ocena saradnje je najviša. od strane 34 štaba.70.32. – Centar za socijalni rad Štab CZ: Saradnja sa centrima za socijalni rad odmerena je. 282 . od strane 39 štabova. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 4. prosečnom ocenom 3.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. od strane 33 štaba. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa JKP okvalifikovana je. koju je dalo manje štabova. prosečnom ocenom 4. od strane 141 štaba.64. Ocena govori o odličnoj saradnji štabova sa medijima kod štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. Ovakve ocene ukazuju na potrebu jačanja kvantiteta i kvaliteta saradnje štabova i građevinskih firmi.27. prosečnom ocenom 4.94. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za osmatranje i obaveštavanje ocenjena je. od strane 31 štaba.82. koji po tradiciji slabije razvijaju veštine PR (odnosâ s javnošću) i komunikacije. – Građevinske firme Štab CZ: Saradnja sa građevinskim firmama ocenjena je. – Javna komunalna preduzeća (JKP) Štab CZ: Saradnja sa JKP ocenjena je. prosečnom ocenom 4. Ovakva ocena ukazuje na uspostavljenu platformu za saradnju. prosečnom ocenom 4. od strane 108 štabova.37. koju treba jačati u narednom periodu. od strane 111 štabova. Na grafikonu 21 izložen je komparativni prikaz ocena saradnje operativnih organa za zaštitu i spasavanje. od strane 125 štabova.05. više nego tokom preventivnih akcija. Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa građevinskim firmama ocenjena je. – Centar za osmatranje i obaveštavanje (Centar za OiO) Štab CZ: Saradnja sa centrima za osmatranje i obaveštavanje vrednovanja je. jer je reč o jednoj od lošijih ocena. ali i u fazi pripreme i planiranja.

Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba Identifikacija uspešnosti pojedinih elemenata u funkcionisanju štaba (1 – najniža ocena. Ukupna prosečna ocena saradnje sa institucijama na državnom nivou iznosi 3. Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 21 Najveći broj posebnih pohvala za kvalitet saradnje od štabova dobila su vodoprivredna preduzeća (posebno u Vojvodini). koje možemo smatrati solidnom. inspekcijske službe.95 – vrlo dobro – a štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda 4. ali i uz ograničenje da je faktor subjektivnosti u ocenjivanju sigurno odigrao svoju ulogu (kakva je ocena građana za rad štabova).2. Svi potencijali infrastrukture lokalne zajednice.3. iz domena zdravstva. socijalnih.6. od prikazanih demografskih. ekološke organizacije i fondovi.08. Na grafikonima 22 i 23 prikazana je struktura prosečnih ocena ukupnog 283 . takođe vrlo dobro. 5 – najviša ocena) Ukupna prosečna ocena za funkcionisanje štaba CZ iznosi 3. što jasno govori o potencijalima i prednostima „spuštanja“ nadležnosti i aktivnosti. moraju pružati ključnu pozitivnu podršku ostvarenju bezbednosne funkcije lokalne zajednice.91. 6. hidrometeorološki zavodi i privatna preduzeća. s obzirom na uslove u okruženju (pogledati odgovore na pitanje o opremljenosti štabova). ljudskih.26. dok je ukupna prosečna ocene saradnje na lokalnom nivou 4.9. upravo integrisanim pristupom rešavanju problema. civilne zaštite i ekonomskih. koordinacije i realizacije na lokalni nivo.

5 do 3. najnižom u Srbiji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.00). Sa druge strane.5. Subotica sa prosečnom ocenom 2.50. OŠ CZ Surdulica sa prosečnom ocenom 2. Savski Venac (5. Barajevo i Palilula (grad Beograd) sa prosekom 2. ocena dobar – prosek od 2.60) i Smederevska Palanka i Kruševac (3. i sa najvišom prosečnom ocenom štabovi opština Sopot. Stari Grad. ali svoj rad ocenjuju loše: opština Čoka sa prosečnom ocenom 2. funkcionisanja štabova. Od štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda ističu se primeri: štabovi sa najnižom prosečnom ocenom u opštinama Čoka (2. veštine. ovakvo funkcionisanje može se tumačiti nerazvijenošću ovih opština južne Srbije. dakle. Stoga je jasno da na indikator uspešnosti funkcionisanja štaba u odabranim segmentima utiče i ljudski faktor (znanja. sačinjena po kriterijumu: ocena ne zadovoljava – prosek niži od 1. postoje i opštine koje spadaju u kategoriju relativno razvijenih. pravne i ekonomske infrastrukture u lokalnoj zajednici. ocena zadovoljava – prosek od 1. podrška okruženja. obučenost.75.33.83.00). Grafikon 22 Struktura ukupne ocene rada {taba CZ 0% 1% 18% 21% ne zadovoljava zadovoljava dobro vrlo dobro odlično 60% 284 .5 do 4.5. ocena vrlo dobar – prosek od 3. značajno su niže od proseka za Srbiju.5. efikasnost i efektivnost). S jedne strane. i ocena odličan – prosek viši od 4.5. jer se niske ocene uspešnosti rada štaba pojavljuju i kod opština Preševo ili Crna Trava.5 do 2.5.67. osim tehničke. drugom u kategoriji najnižih ocena. Kao specifične slučajeve izdvojićemo: OŠ CZ Trgovište sa prosečnom ocenom 1. motiv.

57. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 24. Bezbednost u lokalnoj zajednici Grafikon 23 Struktura ukupne ocene rada {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 33% zadovoljava dobro vrlo dobro 55% odlično 12% ne zadovoljava a) Odnos sa građanima Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali odnosu sa građanima iznosi 3.6. Grafikon 24 Struktura ocene – odnos sa građanima {taba CZ 0% 14% 18% 1 3 33% 35% 2 4 5 285 . što ukazuje na (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenu komunikaciju sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici.

preduzećima i organizacijama. Grafikon 25 Struktura ocene – odnos sa građanima {taba ua za{titu od elementarnih nepogoda 3% 3% 32% 26% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 36% b) Komunikacije (pravovremeno obaveštavanje) Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali odnosu sa građanima jeste 3. u smislu pravovremenog obaveštavanja. što ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju. Grafikon 26 Struktura ocene – komunikacije {taba CZ 1% 34% 7% 20% 1 3 5 2 4 38% 286 . što potvrđuje izrečenu tezu o (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenoj komunikaciji sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. To se posebno ističe kao slaba tačka u radu štabova.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa građanima iznosi 3. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 25.26. jer je to najniža ocena kojom štabovi ocenjuju neki svoj domen funkcionisanja.99. kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. tako i sa organima vlasti.

12. kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. što ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju. koja. raspodelu poslova i aktivnosti. čini osnov za dobar rad tima. preduzećima i organizacijama.21. Grafikon 28 Struktura ocene – koordinacija tima {taba CZ 0% 39% 3% 21% 1 3 5 37% 2 4 287 . što ukazuje na dobro razvijenu razmenu informacija. uz solidnu komunikaciju. Bezbednost u lokalnoj zajednici Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa građanima dostiže 4. tako i sa organima vlasti.6. Grafikon 27 Struktura ocene – komunikacije {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 21% 34% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 45% ocena 5 c) Koordinacija tima Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali koordinaciji unutar tima glasi 4. u smislu pravovremenog obaveštavanja.

čini osnov za dobar rad tima.14. odnosno deo područja rada štabova CZ u kojem pokazuju najveći uspeh. raspodelu poslova i aktivnosti. Ovo je ujedno najjača komponenta štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda. osećaju ga kao svoju „najjaču tačku“. Grafikon 29 Struktura ocene – procena vrste opasnosti {taba CZ 1% 37% 1% 19% 1 3 5 42% 2 4 288 . Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali koordinaciji unutar tima jeste 4. Grafikon 29 Struktura ocene – koordinacija tima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 13% 43% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 44% ocena 5 d) Procena vrste opasnosti Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali proceni vrste opasnosti glasi 4.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. što ukazuje na vrlo dobro razvijenu razmenu informacija. koja.35. što je ujedno i najviša ocena. uz solidnu komunikaciju.

uz činjenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti.13. Grafikon 30 Struktura ocene – procena vrste opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 13% 45% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 39% ocena 5 e) Procena stepena (obima) opasnosti Prosečna ocena koju su štabovi CZ dali proceni stepena (obima) opasnosti iznosi 4. odnosno deo područja rada štabova CZ u kojem pokazuju vrlo dobar uspeh. možemo konstatovati da štabovi CZ izražavaju mišljenje kako su vrlo spremni da reaguju na opasnost korektnom procenom stepena ugroženosti. Stoga. Grafikon 31 Struktura ocene – procena stepena (obima) opasnosti 1% 35% 1% 18% 1 3 5 45% 2 4 289 .6.33. Bezbednost u lokalnoj zajednici Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali proceni vrste opasnosti glasi 4.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.24. Prosečna ocena koju su štabovi za zaštitu od elementarnih nepogoda dali proceni stepena (obima) opasnosti je 4. Stoga možemo konstatovati. korektnom procenom stepena ugroženosti. Grafikon 32 Struktura ocene – procena stepena (obima) opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 11% 35% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 51% ocena 5 f) Koordinacija sa spoljnim subjektima Koordinacija sa eksternim subjektima vrednovana je prosečnom ocenom 3. da se štabovi osećaju vrlo spremnim da reaguju na opasnost. uz činjenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti.85. što će reći da spada u kategoriju „slabih tačaka“ u funkcijama štaba. Grafikon 33 Struktura ocene – koordinacija sa spoljnim subjektima 1% 22% 5% 23% 1 3 5 49% 2 4 290 .

Grafikon 34 Struktura ocene – komunikacija sa eksternim subjektima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 3% 22% 16% ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 ocena 1 59% 6. već. Kao slabost u radu štabova CZ treba istaći činjenicu da neki štabovi nemaju podatke o proceni štete. štetu po zdravlje ljudi i po životnu sredinu.9. pogotovo u pravcu naglašene potrebe štabova da imaju jedinstvene baze podataka sa relevantnim. u obliku mreže institucija. Procena po pojedinačnim opštinama data je u tabeli. Neki opštinski štabovi nisu dali kvantifikovan podatak. 291 . što će reći da spada u kategoriju „slabih tačaka“ u funkcijama štaba. uključujući materijalnu štetu. Ova situacija ukazuje na nekoordinirnost akcija ova dva štaba (Komisije) i nedovoljnu komunikaciju. i 2006.6. naprotiv. Štabovi moraju. već samo opisni komentar.06. Kao zaključak se nameće činjenica da korišćenje potencijala opština. Bezbednost u lokalnoj zajednici Koordinacija sa eksternim subjektima okvalifikovana je prosečnom ocenom 4. a podatke je dostavilo 100 opštinskih štabova (oko 2/3 ukupnog uzorka). Može se čak generalizovati problem nedovoljne saradnje subjekata koji su formirani po drugačijim zakonskim osnovama. kontakti i odnos sa javnošću.4. jer su posao preuzele Komisije formirane za procene štete na opštinskom nivou ili drugi štabovi u opštini – Operativni ili krizni. ali svi služe ostvarivanju bezbednosne funkcije. nisu područja gde operativni štabovi pokazuju zavidan uspeh. povoljnog pravnog okvira delovanja. kao posledice vanrednih situacija. godine U 77% opština u Srbiji izvršena je procena štete. za zaštitu od elementarnih nepogoda i slični organi. ima mesta za edukaciju i obuku o tome. Procena štete po opštinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005. ažurnim i lako dostupnim informacijama. dakle i u ovom segmentu sarađivati i deliti informacije i resurse.2.

000.000. a posebno dramatično izražene u nedovoljno razvijenim opštinama.000. za zemljotres nema zbirnih podataka. 22 miliona na putnoj mreži.000.00 200.000.00 177. građ. puteva oštećenih – 54 lokacije. 28 miliona dinara na objektima.00 Valjevo Knić Čačak 200.000 dinara. 14 bunara uništeno – šteta 397.000.000.000. OPISNI PODACI O PROCENJENOJ ŠTETI Materijalna šteta na gradevinskom području.000. gde štete uveliko prevazilaze celokupne budžete opština.080. 24 pomoćna objekta uništena. Od klizišta 36 miliona dinara na poljoprivredi.080. 3. koje su u upitniku dostavile podatak o proceni izražen u dinarima (100 opština).000 dinara.00 120.00 292 . porušenih kuća – 17.000.00 Novi Pazar 224.000 dinara.000 dinara od poplava Od klizišta: 22 stambena objekta uništena.000. Bojnika i Osečine. Ostali štabovi su samo opisno izrazili vrstu i obim štete.000. Ukupna šteta – 224 miliona dinara.000. Od klizišta: 355 klizišta.000. Kraljevo 397.. a 48 oštećeno. poplave – 91 milion dinara.000. jedno seosko groblje uništeno. pa se mogu smatrati katastrofalnim.796.000.976.000. poplavljenog poljoprivrednog zemljišta 200 hektara.00 658.00 926.00 din. Tabela 11 OPŠTINA Sečanj Lazarevac Palilula Ub PROCENJENA MATERIJALNA ŠTETA 1. poplavljenih kuća 80. objektima oko 1.000.5 km puteva uništena.000. Grafikon 35 Struktura procene {tete 23% Da Ne 77% U tabeli 11 prikazane su opštine sa najvećom procenjenom štetom. poplave: 155 stambenih objekata i 45 ekonomskih objekata poplavljeno.000.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. poput Mionice. Štete su vrlo velike.000 dinara od klizišta. a 19 oštećeno. oštećenih kuća 53.00 544.000. 424.000.000. Šteta od klizišta procenjena na 926. Od klizišta 200.

Izdato je 35 naloga za rušenje.401. šteta na pojoprivrednom zemljištu i drugo – 198 zahteva. Oštećenja na putnim pravcima u vrednosti 150.894. Grafikon 36 Struktura izvr{ene nadoknade {tete Da 50. iz tabele 12. izračunato samo za opštine koje su dostavile podatak o tome (gde postoji u upitniku procentualno izražena nadoknada štete).500 dinara.000 dinara. štete na putnoj infrastrukturi 25.000 dinara.2. a od zemljotresa još neprocenjivo 6.9. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA PROCENJENA MATERIJALNA ŠTETA 150.00 98.00 103.240 dinara. objektima infrastrukture i u poljoprivredi iznosie 103. štete na objektima 18.894. Ona se čak kreće od 293 .000. Procena štete od poplava poljoprivrednom zemljištu 31.000 od klizišta.519.5. što se nikako ne može smatrati iole povoljnim pokazateljem.000 OPISNI PODACI O PROCENJENOJ ŠTETI Prijava oštećenja objekata.000 dinara.035. Ukupna šteta na gradevinskim objektima. Nadoknada štete po opštinama (procentualno ili opisno) Nadoknada štete je izvršena (ili je u toku) u 50% opština u Srbiji. Svakako se zapaža na prvi pogled.740. Ovako niska stopa nadoknade štete stoga izaziva opravdane pritužbe građana na funkcionisanje nadležnih organa (ministarstava poljoprivrede i finansija. izrazito neravnomerna nadoknada od opštine do opštine.6.000 107.300 dinara Od klizišta – 18 stambenih objekata – 18.733. kazuju podaci iz upitnika. Brus Čoka Bojnik Osečina Kruševac 96.228.000.000.471. lokalni putevi i mostovi – 80.855.000 dinara.000.66% Ne Prosečno učešće nadoknađene štete u ukupnoj jeste 35%. štete od klizišta na poljoprivrednom zemljištu 21.000.00 Mionica 90.34% 49. Ministarstva za kapitalne investicije).000.000 dinara.300.

kao što su opštine Sečanj ili Mionica. To posebno pokazuju slučajevi nerazvijenih sredina. 294 . ali i Bele Palanke ili Bojnika. Neravnomerna nadoknada svakako može biti jedan od izvora nezadovoljstva i nesigurnosti.41% u opštini Lazarevac. a sa druge strane. građani su ostavljeni da do perioda ugrožavanja objekta žive u njemu i. gde je odnos opština/republika 5:1. u kojoj je nizak stepen nadoknade od 5% postignut samo sredstvima opštine. za koje republički propisi ne nalažu obavezu nadoknade štete.5% 15% za štetu na građevinskim stambenim objektima 40% 3%. kako privatnih (gde je situacija lošija). razlike ima u odnosu na ukupnu procenjenu štetu. podrazumeva i podjednak tretman u domenu nadoknade štete i sanacije objekata. osećajući se sigurno. ulažu u njegovo održavanje i gradnju. tako i infrastrukturnih objekata (gde je situacija solidna). jer tamo gde je ona u stotinama miliona skoro da nema visokog procenta nadoknade štete. što je logična posledica opšteg ekonomskog stanja Srbije.214 Lokalne samouprave takođe veoma različito učestvuju u nadoknadi štete. 214 Posebnim rešenjima na republičkom nivou regulisana je nadoknada štete za svaku opštinu pojedinačno.000. nepoverenja u želju države da pomaže i podiže kvalitet života u svim sredinama. što je 6% od ukupne štete 20% 100% naplaćena šteta 25% od ukupno procenjene štete izgrađeni stambeni objekti (dve kuće) 5. ali nadoknađenom u 70% slučajeva. Izgrađene su 24 kuće za najugroženije i sanirane značajnije saobraćajnice. kao jedan od načina borbe protiv siromaštva.000. preko slučaja opštine Užice. sa ogromnim štetama od elementarnih nepogoda.000 dinara Napravljeni stambeni objekti za 14 porodica. oko 3. Tabela 12 OPŠTINA Aleksinac Alibunar Apatin Aranđelovac Bajina Bašta Bela Palanka Beočin Bogatić Bojnik Brus Čačak OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE 2. do Mionice sa ogromnom štetom. simboličnih 0. nije bilo drugih nadoknada za klizišta. Ravnomeran razvoj društva. ali i nadoknadom od simboličnih 5% ili 3%.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. sa ne tako visokom štetom.000 dinara nadoknade. do 100% u Lajkovcu ili Apatinu. Naravno. U nekim komentarima se zapaža problem nadoknade šteta kada su u pitanju ilegalno izgrađeni građevinski objekti (stambeni ili pomoćni). od slučaja Sjenice.

Kučevo za klizišta nije izvršena nikakva nadoknada. Podatke o nadoknadi štete nije dostavio operativni štab za zaštitu od poplava Novi Beograd i erozija. Gornji Milanovac Po slobodnoj proceni. Kovačica 30% Kraljevo za klizišta oko 25%. Mali Zvornik 50% Mionica oko 70% Novi Bečej U toku je nadoknada štete samo registrovanim domaćinstvima. a ostalo je u toku – procena i realizacija. realizovano 3.7%.799. nadoknada štete je realizovana sa oko 20%. vrtići. Naknada štete nije izvršena u punom obimu još od bombardovanja NATO-a Ćuprija 1999. 295 . 2006. ukupno 3. Lebane Deo od 100.000 dinara. putevi i mostovi 100% Izvršeno je renoviranje građevinskih objekata.000. Kuršumlija nije poznato Lajkovac stambeni objekti 100%. Lazarevac nerealizovano 700. Nadoknada štete nije izvršena za poljoprivredne kulture i zemljište.883 dinara. Lučani drugi oštećeni nisu obešteceni.000. Obrenovac oko 40% za stambene objekte. – 4. Inđija 100% na infrastrukturnim objektima. 60% na poljoprivrednom zemljištu Ivanjica izvršena nadoknada oko 5% nastalih šteta Knić 3. – 3. Ljubovija a gde nije bilo moguće. 60% na privatnim kućama. Leskovac oko 15% Loznica podaci u lokalnoj samoupravi U toku je izgradnja 14 kuća za domaćinstva čiji objekti nisu za stanovanje. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Ćićevac OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE Iz budžeta RS usmereno je 2. za poplave oko 15% Krupanj 2005. u odnosu na ukupnu štetu navedena gradnja bi bila 20% od ukupne štete. infrastrukturni objekti 100% Simbolično. što je oko 30% procenjene sume. a za poljoprivredne je u toku Izvršena je nadoknada štete na stambenim objektima u 80% slučajeva.000. Grad Beograd 60% Grad Kragudelimično jevac Grocka 70% 85% u specijalnoj bolnici u Starom Slankamenu. ustanove kulture) i na privrednim objektima 100%.000.000 dinara je realizovan.00 dinara Koceljeva 45% Kosjerić Nadoknada je izvršena približno 15% u odnosu na ukupnu štetu.000 dinara.9% Za poplave je izvršena nadoknada štete oko 70%.6.41%. nakon eksplozije u vojnom skladištu (u toku je naknada šteta građanima i pravnim licima).883 dinara. godine (oko 30%). Ljig stambeni objekti 100%. urađeni su novi objekti. na javParaćin nim objektima 100% (škole. samo iz opštinskog budžeta 0. nakon poplava i klizišta (oko 40%).099.

od slučaja do slučaja. Delimično – oko 3. procentualno 9%. 296 . Obim naknade štete za ovaj period bio je minimalan i kreće se oko 5%.2.640.000. 300. za ostale nije bilo nadoknade.000 dinara – budžet Opštine. o kojoj štabovi treba da brinu. Vlada Srbije je izdvojila 2.22%. Građani. i to u domenu: neadekvatne.00. izgradnjom 365 stambenih jedinica za potrebe stanovanja u vlasništvu države. a opština Užice 10. nisu u potpunosti zadovoljni radom štabova CZ. iako su zahtevi postojali. neravnomerne i/ili neblagovremene nadoknade štete.000.000.000 budžet Republike. Izvršena je nadoknada štete u iznosu od 2. Nadoknada se vrši na nivou lokalne samouprave. međutim. podaci nisu poznati. Sredstva su obezbeđena isključivo iz opštinskog budžeta. 50% samo od strane lokalne samouprave na sanaciji lokalnih puteva U manjem obimu. Stambeni objekti nadoknađeni 100% za 26 domaćinstava.000.000. OPŠTINA Plandište Požarevac Požega Priboj Prijepolje Raška Ražanj Rekovac Savski Venac Sečanj OPIS STANJA NADOKNADE ŠTETE 60–70% podaci nepoznati U iznosu od pet miliona dinara (objekti koji su srušeni klizanjem terena).00 dinara.6. Pomoći sa strane nije bilo.00 dinara.000. Za ublažavanje šteta nastalih u prolećnim nepogodama organi lokalne samouprave uplaćeno je samo 2 miliona dinara.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006.174.9. delimično 70% nije poznat obim Sjenica Smed. Pritužbe građana na rad štabova (ili proces rešavanja vanrednih situacija) Pritužbe na rad štaba CZ postoje u 22% slučajeva. što čini 22.000. Isplaćeno sredstava MZ Jaša Tomić za oštećene stambene objekte oko 85. Očuvanje i poštovanje principa ljudske bezbednosti posebno je važna funkcija. jedna kuća – Ministarstvo za kapitalne investicije.00 dinara. infrastruktura sanacija je u toku. delimično Do sada je isplaćena nadoknada štete u visini od 4. 25% 20% 40% Samo u MZ Jaša Tomić. što iznosi 5% od ukupne štete.000 dinara Teritorija opštine spada u grupu opština koje ne nose veliki rizik po zdravlje i život ljudi. Palanka Sopot Subotica Užice Valjevo Veliko Gradište Vladimirci Vrnjačka Banja Zrenjanin Žagubica Žitorađa 6.000.

što raznovrsnijeg i frekventnijeg. Iako štabovi CZ u opštinama nisu nadležni za realizaciju finansijske pomoći. što izvorno ni ne spada u delatnosti štaba. a u pravcu preventivne delatnosti. vrlo jasno i plastično (doduše. Grafikon 36 Struktura postojanja pritu`bi na rad {taba 22% Da Ne 78% 297 . u retkim situacijama za građane). Stoga se mora ukazati na jasnu potrebu promene ponašanja i mišljenja u štabovima CZ. slika o brizi društva o pojedincu. sporosti u proceni šteta. Štab CZ jeste jedno od mesta gde se ogleda. ali građani od članova očekuju bar informacije i savete. fizičkoj bezbednosti i bezbednosti zdravlja. njegovom osećaju sigurnosti i. „neosnovani zahtevi za pomoć“. Bezbednost u lokalnoj zajednici sporosti u pružanju pomoći ili sanaciji šteta. Posebno treba istaći mišljenja da su žalbe „želje pojedinaca da budu prioritetno rešavani“. neravnomerne raspodele pomoći ili prioritizaciji nadoknada i/ili pomoći ugroženima. pa stoga njegovo mišljenje u ovim slučajevima mora biti posebno cenjeno (tabela 13). što sámo po sebi govori o nedovoljnom tretiranju oblasti odnosa sa građanima. Mišljenja po ovom pitanju dostavila su 33 opštinska štaba (ili 21%). pre svega. obrazovanja i rada sa građanima. odnosno nadoknade štete.6. jer suština civilnog (civilizovanog) i sigurnog društva jeste briga i pomoć pojedincu (porodici). oni očigledno trpe značajan pritisak javnosti. njihovog zadovoljstva radom štabova. njihovo nezadovoljstvo rešavanjem pitanja nadoknada (žalbe na račun ministrarstava poljoprivrede i finansija ili Ministarstva za kapitalne investicije).

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neblagovremena sačinjeni zapisnici. nisu dobili pomoć nije izvršena nadoknada štete nadoknada štete nadoknada štete nadoknada štete neadekvatna nadoknada štete. neravnomerna pomoć neadekvatna nadoknada štete samo zahtevi za nadoknadu štete Šteta nije nadoknađena. o načinu i obimu zaštite i sanacije. neblagovremena. Uvek ima negodovanja pojedinaca kada su u pitanju štete i novac koji treba dobiti za sanaciju nastale štete. rang-lista prioriteta neadekvatna nadoknada nadoknada štete neadekvatna naknada štete nadoknada štete pojedinačne pritužbe zbog pozivanja ljudi. mala i neblagovremena finansijska pomoć. prioritet u pomaganju na isplatu štete sporost u radu komisija za procenu šteta. Najčešće su političke pritužbe u Skupštini. Tabela 13 OPŠTINA Aleksandrovac Aleksinac Alibunar Barajevo Beočin Čačak Gornji Milanovac Grad Beograd Inđija Ivanjica Jagodina Kovin Lajkovac Lazarevac Leskovac Ljig Mionica Novi Bečej Novi Pazar Pančevo Plandište Priboj Savski Venac Sečanj Smed. neravnomerna. na neadekvatno obeštećenje neodgovarajuća nadoknada štete obim isplaćene štete nedovoljna. naknada štete. sporost u sanaciji. sporost u potpunoj sanaciji šteta pojedinačne žalbe u vezi s pružanjem trenutne pomoći u sprečavanju ili saniranju posledica na rangiranje na listi prioriteta nadoknada štete neadekvatna sporost rešavanja i nadoknade štete neodgovarajuća procena. neravnomerna raspodela pomoći 298 . Palanka Smederevo Stara Pazova Valjevo Varvarin Vlasotince Voždovac Zrenjanin Žitište OPIS PRITUŽBI GRAĐANA zbog neizvršene naknade štete neadekvatna nadoknada štete neadekvatna nadoknada štete. nemogućnost evakuacije uglavnom neosnovani zahtevi za pomoć. izlaskom na teren nadoknada štete neadekvatna Uvek postoje pojedinci koji misle da je njihov problem prioritetan.

mesna kancelarija).9. U slučajevima masovnijih vanrednih situacija. u kraćem periodu. ishrana i medicinska pomoć. a pravdano željama samih ugroženih lica. oblika i vidova evakuacije. Dve porodice su evakuisane do popravke stambenih objekata. ugrožene porodice su privremeno smeštene kod rodbine ili komšija dok im se objekti ne osposobe za stanovanje. smeštaj. Samostalno i neorganizovano zbrinjavanje kod rođaka i prijatelja. gerontološkim centrima. prikolicama ili šatorima. 299 . centru za socijalni rad. Informacije o vršenom nekom obliku zbrinjavanja dala je 51 opština. nesreća ili elementarnih nepogoda ne može se računati na rešenje u obliku boravka kod rodbine i prijatelja. dok su se u manjem broju primenjivala rešenja u formi: boravka u društvenim prostorijama (dom kulture. pribavljanja hrane. vikendicama ili odmaralištima. Tabela 14 OPŠTINA Arilje Bačka Palanka Beočin Bogatić Čačak Čukarica Ćuprija Gornji Milanovac Grad Beograd Grad Kragujevac Inđija Ivanjica Jagodina Koceljeva Kosjerić PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI Po rešenju opštinskog građevinskog inspektora. koje je do sada primenjivano. data je mogućnost zakupa stanova Kod oštećenja objekata za stanovanje od zemljotresa. od poplava 2006. sredstava za higijenu i sličnih stvari. Ova činjenica ukazuje na jasne potrebe definisanja smeštajnih kapaciteta. domovima učenika. kontejnerima. kada je to neophodno radi očuvanja zdravlja i bezbednosti ljudi. kamp-kućice Zbog klizišta evakuacija je izvršena kod 3 domaćinstva u kolektivni smeštaj ili privatni smeštaj kod rođaka. individualni smeštaj kod rođaka na teritoriji opštine smeštaj kod rođaka i prijatelja evakuacija u domove kulture. Obezbeđen je transport ljudi i sredstava. Primenjena rešenja u zbrinjavanju ugroženih ljudi (evakuacija i slične operacije) Iz pregleda podataka prikazanih u tabeli 14 zapaža se je najčešće rešenje prilikom zbrinjavanja ugroženih boravak kod rodbine ili prijatelja.2. Opštinski štab za vanredne prilike izvršio je zbrinjavanje ljudi koji su ostali bez stanova zbog oštećenja. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. zbog klizišta.6. jedno domaćinstvo je moralo da se iseli iz vlastitog stambenog objekta i smešteno je kod rodbine u istom selu.7. u domovima učenika. ili 33% ukupno anketiranog broja opština u Srbiji. MZ Nekoliko porodica je zbrinuto kod rođaka. u školama. Određeni broj građana privremeno je smešten u OŠ. boravka u prostorijama Crvenog krsta ili bar korišćenja ishrane kod ove organizacije. evakuacija u škole i domove kulture Preseljeno je jedno domaćinstvo.

smeštaj kod familije kod komšija i rodbine zbrinjavanje u turističkim objektima i objektima za odmor i rekreaciju radnika zbrinjavanje ugroženih ljudi od poplava. trajno napravljena je kuća – budžet Srbije. uz podelu po svakom članu domaćinstva paketa za ishranu i higijenu od OOCK-a. zbrinjavanje u okviru mesnih kancelarija kolektivni smeštaj po školama. Smeštena je jedna porodica privremeno u učiteljskom objektu na račun budžeta Opštine. ishrana je organizovana u kuhinji Crvenog krsta Paraćin.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. dve porodice evakuisane kod komšija i rodbine saradnja sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad evakuacija dve porodice u Pančevu Prilikom evakuacije dela stanovnika naselja „7 juli“. 10 porodičnih kuća za navedene. podela pomoći je organizovana preko opštinske organizacije Crvenog krsta Paraćin. kao i u privatnim objektima Obezbeđen je stambeni prostor. kao i zdravstveno zbrinjavanje. škole i slične zgrade) Plandište Požega Prijepolje Raška Savski Venac Sečanj Smed. Evakuacija nije vršena. kod rodbine i prijatelja izvan ugroženog područja. Zbrinjavanje vršeno devedesetih godina sa raseljenim i prognanim u objektima koji su planirani za smeštaj navedenih lica. hotelu. a inače za zbrinjavanje štabu uvek stoje na raspolaganju dva javna skloništa kapaciteta 500 ležaja sa opremom. a troškove snosila opština. domovi kulture. zbrinjavanje ugroženih od klizištâ takođe kod rodbine i prijatelja kod rodbine i komšija evakuacija u škole i domove kulture u vikendicama i društvenim odmaralištima Izvršeno je pomeranje materijalnih sredstava i stoke u okvirima svojih gazdinstava i izvršena je delimična priprema za eventualnu evakuaciju zbrinjavanje uglavnom kod rodbine i prijatelja Vršeno je zbrinjavanje ljudi čije su kuće uništene usled pojave klizišta – opština za 10 domaćinstava. smešteni su kod rođaka i prijatelja. pokretni centar CK. sem pojedinačnih zbrinjavanja ugroženih porodica usled rušenja kuća. a u vreme elementarnih nepogoda zbrinjavanje se vršilo kod komšija i rodbine. objekti domova za stare i drugi objekti za smeštaj evakuisanih lica. OPŠTINA Kraljevo Krupanj Lajkovac Leskovac Lučani Ljig Mali Zvornik Medveđa Negotin Nova Crnja Novi Pazar Obrenovac Osečina Palilula Pančevo Paraćin PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI Izvršeno je samozbrinjavanje kod rođaka. smeštaj u kolektivne centre zbrinjavanja. privatnim kućama rođaka i prijatelja kolektivni smeštaj u školama i MZ (1999). Palanka Smederevo Stara Pazova Šabac 300 . izgradnja montažnih kuća za raseljavanje u prihvatni centar u organizaciji Crvenog krsta. Plan evakuacije postoji prema važećim uputstvima. Primenjeno je privremeno rešenje – iseljavanje 1 domaćinstva od 6 članova i smeštaj u društvenom objektu do trajnog rešenja porodične kuće.

46. Kuća u kojoj su živeli bila im je ustupljena na korišćenje. Ocena opremljenosti štaba Ocena opremljenosti štaba (1 – najniža ocena. kao i 11 grla krupne i sitne stoke. što jasno govori o vrlo slaboj opremljenosti opštinskih štabova civilne zaštite u Srbiji. smeštaj starih i iznemoglih u gerontološki centar Topola Ub Užice Valjevo Vrnjačka Banja Zemun Zrenjanin Žabalj Žitište 6. kao i druga materijalna dobra. a uništena je od posledica klizišta. Najbolje o tome govori činjenica da samo 1% štabova daje ocenu 5. salaši. u organizaciji štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda smeštaj u šatore i društvene prostorije pomeranje stanovništva i stoke zbrinjavanje u kuće u selu. ribnjaci i drugi objekti ispred nasipa. inače izbeglica iz Bosne. odbrambene linije Zbog oštećenja na stambenim i drugim objektima iseljena su dva domaćinstva sa ukupno 6 članova.8. u kontejner prikolice da. 5 – najviša ocena) vršila se računajući sa nabrojanim nedostacima u opremljenosti. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Titel PRIMENJENA REŠENJA ZBRINJAVANJA UGROŽENIH LJUDI delimična evakuacija iz ugroženih reona – ljudstvo. konstatuje odličnu opremljenost. tj. stoka.6. Do rešenja konačnog statusa iseljenih oni su privremeno zbrinuti u domaćinstva sa kojima su u rodbinskoj vezi. zbrinjavanje za one bez krova nad glavom.9. Grafikon 37 Struktura ocene opremljenosti op{tinskih {tabova CZ 10% 1% 14% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 38% 37% ocena 5 301 . kao i da je samo 10% onih štabova koji kvalifikuju opremljenost vrlo dobrom ocenom 4 (a i to se obično pokriva sredstvima lokalnih organa vlasti). Prosečna ocena opremljenosti štabova iznosi 2. u prihvatni centar Zabučje. radilo se o salašima pored Tise evakuacija ugroženih.2. privremena evakuacija ljudi i stoke sa poplavljenog područja Izvršena je evakuacija jedne porodice (sa 7 članova).

Na sličan potpomognuto je delovanje i nekih štabova CZ sa ocenom opremljenosti 5. odnosno resursima za upravljanje kriznim situacijama. Izuzetak predstavljaju operativni štabovi koji su uglavnom sredstvima lokalne samouprave odlično opremljeni. stručne literature (tabela 15). računarske i komunikacione opreme (tako da ne postoje baze podataka o potencijalima. vozila (posebno terenskih). kontakt sa građanima i druge aktivnosti). Ovakvu lošu sliku stanja opremljenosti štabova štabovi najčešće obrazlažu činjenicama da im nedostaju materijalno-tehnička i finansijska sredstva. za korišćenje savremene literature u elektronskom obliku i administrativno-dokumentalističke poslove. baze podataka o vanrednim situacijama i relevantnim bezbednosnim događajima. radio-veze i slični kanali komunikacije). ali isto tako nezadovoljavajuća u smislu uspešne borbe protiv nepogoda i drugih nesreća. u obliku: sredstava za ličnu zaštitu. opreme sa spasavanje i zaštitu (tehnička oprema u vidu pumpi. Prosečna ocena opremljenosti štabova za zaštitu elementarnih nepogoda glasi 2. Grafikon 38 Struktura ocena opremljenosti {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda 5% 26% 2% 34% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 33% 302 . nešto je bolja od štabova CZ. alata.95. kao što je to slučaj u opštinama Vrbas i Novi Beograd. sredstava veze (mobilni telefoni.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. u opštini Inđija. dakle. npr.

privatnika. nedostatak birotehničke opreme. Arilje Nema terenskog vozila. Aleksinac ne poseduje sredstva. obuka štabova i jedinica CZ nije izvršena. ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 OCENA ocena: 1 303 . Aranđelovac Neadekvatna i neispravna vozila. nedovoljna i neupotrebljiva. ne postoji materijalna osnova – podrška (gorivo. računari. dnevnice i slična sredstva za rad štaba). već angažuje od lokalne samouprave. računara. nema finansijska sredstva Alibunar Primetan je nedostatak adekvatnih sredstava za zaštitu u datim situacijama. kancelarijski materijal. Bezbednost u lokalnoj zajednici Tabela 15 OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Ada Nepostojanjem materijalne formacije OŠCZ konstatuje da je potpuno neopremljen za krizne situacije. Aleksandrovac Sva oprema je nabavljena pre 20 godina. Beočin nedostatak adekvatnih MTS i opreme Blace Nema skoro nikakvu opremu i MTS. Bajina Bašta nedostatak m/v. Bač zastarela oprema Bačka Palanka Postojeća oprema za rad štaba i angažovanje jedinica CZ stara. sirene neispravne. Sredstva veze neupotrebljiva. kamere. finansijska sredstva nisu obezbeđena. vozila itd. mobilni telefoni). dotrajala i nefunkcionalna. sredstava veze Batočina Bela Palanka Nedostatak birotehničke opreme i sredstava za rad – kompjuter. nedostak terenskog motornog vozila za terenske uslove rada. sredstava veze. Bački Petrovac Opremljenost zavisi od dobre volje pojedinaca.6. nije vršeno servisiranje opreme i sredstava. a sâm referat za odbranu neadekvatno je i nedovoljno opremljen. centar obaveštavanja ne radi. preduzeća i ustanova. sredstva veze. posebno pokretnih i ličnih sredstava zaštite. nedostatak sredstava veze za rad na terenu (motorole. Apatin Nedostaje oprema. jer nije adekvatno uređena oblast materijalne obaveze. Uglavnom se oslanja na opremu profesionalne vatrogasne jedinice i dobrovoljno vatrogasno društvo. Bačka Topola Oprema je zastarela.

nedostatak finansijskih sredstava Čukarica opština nema Centar za OJO Ćuprija Struktura opštinskog štaba CZ neprimerena je potrebama. zastarela postojeća oprema. Ćićevac Oprema i MTS kojima štab raspolaže neadekvatni su za krizne situacije. mobilna sredstva. to je čista improvizacija. Bosilegrad Brus Nedostaju terensko vozilo. nedostaju vozila i sredstva komunikacije (mobilni telefoni i radio-stanice). Čoka nedostatak terenskog vozila. sredstava veze. zahvaljujuci lokalnoj samoupravi. neizvođenje obuke.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Boljevac neobučenost članova štaba. Despotovac Dimitrovgrad nema sredstava veze. OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Bogatić nedostatak opreme i sredstava za rad. ako je bilo. kancelarijski materijal i slično. finansijska sredstva. radio-veze. neopremljenost uopšte formacijskim sredstvima. sredstva za komunikaciju. a sâm štab ima opremu kojoj je istekao rok trajanja ili je neupotrebljiva. MTS Crna Trava nedostatak opreme. na maksimalnom nivou. građevinska mehanizacija i druga oruđa. nema termina „krizna situacija“ (to je pogrešno i protivzakonito). nedostatak materijalnih sredstava za rad. Čačak Preduzeća koja se angažuju koriste svoju opremu i mehanizaciju. stručne literature. Grocka poboljšati MTS Inđija Opremljenost je. nedostaju administrativna lica koja treba da prate rad štaba. opremljenost svojih jedinica sa opremom i zaštitnim sredstvima i MTS Doljevac Golubac Gornji Milanovac Grad Niš Grad Novi Sad Sve je staro i prevaziđeno. OCENA ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 5 304 . računarske opreme. organa i službi za zaštitu i spasavanje – crpne pumpe. nedostatak goriva Bojnik Izražena je nedovoljna tehnička opremljenost preduzeća. a oprema je zastarela. potpuna zastarelost opreme Bor Nedostaju računarska oprema.

Jagodina Nedostaju sredstva veze. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Ivanjica Opremljenost štaba je dosta loša. Kovačica Sva oprema CZ je zastarela. nedostatak opreme za zaštitu od poplava (od lične opreme do građevinskih mašina) Knić male količine zastarele opreme i sredstava Knjaževac Sva oprema je zastarela i dotrajala. oprema za rad na terenu. niti raspolaže finansijskim sredstvima Kladovo zastarela oprema CZ. faks i slične aparate). pumpi i dr. većina nije za upotrebu. nedostatak sredstava veze i vozila. Kula Nedostatak MTS. nedostatak vozila. lična sredstva zaštite . Koceljeva nedostatak opreme i sredstava za rad Kosjerić Nedostaje računarska oprema. godini. računarska oprema. goriva. a po potrebi koristi opremu i MTS odreda CZ. nema sopstvena sredstva za prevoz (teretno vozilo). Kikinda niti ima MTS. vozilo. niti MTS. zastarelost opreme i nemogućnost nabavke nove i savremene opreme Kučevo nedostatak osnovnih MTS. a sve ono što je postojalo uništeno je u agresiji NATO-a na opštinu Kula u 1999. Kanjiža Nedostatak materijalne formacije za štab ne ukazuje na vrstu opreme i MTS kojima bi trebalo da bude opremljen. nema fonda za hitne intervencije Kraljevo Nedostaju sredstva za AOP (kompjuter. TV. slaba opremljenost za gašenje šumskih požara. pohabana i zastarela. Nema nikakve informatičke opreme. Kuršumlija Štab CZ nema nikakvu opremu. Kovin tehnička neopremljenost. sredstva su stara. Krupanj Nedostaju terensko vozilo. zastarela sredstva veze (koriste se sredstva MO). terenska vozila. niti sredstava komunikacije. nedovoljno finansijskih sredstava. Kruševac nedovoljna obučenost i opremljenost štaba za delovanje u kriznim situacijama izazvanim hemijskim akcidentima i elementarnim nepogodama u poslednjim godinama. sredstva veze.6. vrši se rashodovanje. OCENA ocena: 2 ocena: 2 ocena: nema ocena: 1 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: nema ocena: 1 305 .

sredstava veze Loznica Nedostaju vozila. nepostojanje birotehničke opreme (računar i slična sredstva). druga MTS za funkcionisanje štaba. sredstva veze Merošina nedostaju MTS. neopremljenost preduzeća.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. neopremljenost jedinica CZ Ljubovija Nedostaju mobilna sredstva radio-veze. radio-stanica za uvezivanje sa HE Bajina Bašta i HE Zvornik. gorivo. Nova Crnja Izražen je nedostatak vozila. veza (sredstva veze). neopremljenost jedinica CZ. neopremljenost i neobučenost jedinica CZ. Lapovo materijalna i tehnička neopremljenost. oprema. neopremljenost JKP. Nova Varoš stara. preduzeća. neupotrebljiva Ljig nedostatak informatičke opreme. neobučenost članova štaba Lebane nedostatak opreme i tehnike Leskovac nedostatak terenskih vozila. neizvršena obuka Mionica nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. zastarela. službi i organa za zaštitu i spasavanje Mladenovac Nedostatak terenskog vozila. prevaziđena u tehničkom smislu i već dosta neupotrebljiva oprema Novi Bečej OCENA ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: nema ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 306 . neopremljenost intendantskom opremom. Mali Iđoš zastarela oprema Mali Zvornik nedostatak opreme i sredstava za rad Malo Crniće Medveđa Nedostaje kancelarijski materijal. najveći broj članova štaba nije opremljen i nije prošao obuku. Lučani nedostajuća oprema. adekvatni gumeni čamci sa vanbrodskim motorima. gorivo. lap top računari i PC računari za potrebe CZ. bonova za gorivo. dotrajala. organa i službi za zaštitu i spasavanje. megafoni. OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Lajkovac Nedostaje informatička oprema.

nedostatak finansijskih sredstava (fond) za nabavku i opremanje) Priboj Neopremljenost štaba sredstvima i opremom. agregati) Novi Pazar Nedostaju MTS za delovanje (spasavanje) u slučaju delovanja prirodnih i drugih većih nesreća. nedostatak finansijskih sredstava. nema specijalnih vozila za vanredne situacije. OCENA ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 307 . odeća. finansijskih sredstava. sredstva koja posedujemo kupljena pre 20 godina. a oprema jedinica CZ zastarela je i neupotrebljiva. agregata. Preševo sredstva za rad (automatska obrada podataka). potreba za terenskim vozilom – vozilo nije bilo registrovano i ispravno. sredstva za rad. nedostatak MTS (pumpe. nedostatak službenog vozila. a njihovi rukovodioci su upravo i članovi štaba. nedostatak pogonskog goriva – benzina. preduzeća i organa i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje Palilula ne raspolaže nikakvom opremom (vozilo.6. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Novi Beograd nedovoljan broj pumpi. sredstva veze. Obrenovac nedostatak terenskog vozila Odžaci Oprema je zastarela usled dugogodišnjeg korišćenja pohabana i u velikoj meri nije za upotrebu. nema creva za pumpe za vodu Novi Kneževac nedostatak lične opreme. Osečina nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. lična sredstva zaštite. obuća) Pančevo Nema vozila. materijalno-tehnička sredstva iz formacije. Pećinci Štab se oslanja na organizacije koje mogu da pomognu u odredenim kriznim situacijama. Požega Obučenost i opremljenost štaba je nezadovoljavajuća. Petrovac bez obzira na opremljenost štaba. prevozna sredstva. nedostaju savremena sredstva veze. građani u ovom štabu vide neku vrstu sigurnosti u slučaju nepogoda Pirot nedostatak MTS i opreme Plandište Nedostaju lična i kolektivna zaštitna sredstva. nedovoljna opremljenost jedinica CZ. finansijska sredstva. mobilnih telefona. prevoz i finansijska sredstva. Paraćin Nedostaje savremena računarska tehnika. goriva. ovaj štab je u više navrata od nadležnih institucija proglašavan za štab koji izvanredno funkcioniše. Požarevac Nedostaju oprema.

HTZ oprema. Sokobanja zastarela i neispravna sredstva i oprema Sombor Nedostaju adekvatne uniforme.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. Sremski Karlovci Stara Pazova vozila. kopir-mašina i slični aparati). od preduzeća i stanovništva. magacin. prostorije za rad. nepostojanje adekvatnih propisa iz ove oblasti Ruma Štab se oslanja na preduzeća koja su opremljena i osposobljena za zaštitu i spasavanje od elementarnih i drugih nepogoda u vanrednim situacijama. Rača postojeća oprema zastarela i neupotrebljiva Rakovica Raška Nedostaju materijalna sredstva (finansije i specijalna mehanika). OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Prokuplje Štab nema opremu i MTS. sredstva za dezinfekciju. sredstva za sanaciju terena. Ostala sredstva koriste se od građana i privrednih subjekata. automobil. OCENA ocena: 1 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3 308 . kao što su: kuhinja. već su korišćena iz popisa. sredstva za dezinfekciju i slična. savremena sredstva veze. pumpe za izvlačenje vode Stari Grad Nedostaju lična zaštitna oprema. Rekovac nedostatak birotehničkih sredstava. Savski Venac Nedostaje oprema za članove štaba i za zbrinjavanje. Palanka Nedostaju sredstva komunikacije (prostorija. Smederevo Nije opremljen formacijskim sredstvima. mobilni telefoni i kartice. sredstva za rad. adekvatnih sredstava veze. lap top računari i sredstva veze Sopot zastarela oprema Sremska Mitrovica Nema tehničkih sredstava (kompjuterska oprema. koja je stara više od 25 godina. oprema za intervencije (pumpe). radio-veza). Senta Nepostojanje materijalne formacije OŠCZ – konstatuje se da je on u potpunosti neopremljen za upravljanje krizama Sjenica Štab uglavnom ne poseduje nikakvu opremu i sredstva za uspešan rad. Smed. Sečanj Štab ne poseduje specifična sredstva za sve situacije. prenosni rezervoari vode za piće. a koristi opremu i sredstva odreda za CZ. Nema savremenih sredstava komunikacije i informatičke opreme. faks.

Veliko Gradište neadekvatna sredstva veze. veći problem nepripremljenost jedinica CZ. Temerin dotrajala i zastarela MTS i nedostatak finansijskih sredstava Titel Zastarela oprema Topola Materijalno-tehnička formacija Opštinskog štaba civilne zaštite nije definisana od strane nadležnog organa. nedostatak računara. štab ne raspolaže nikakvim sredstvima i opremom. neodržavana. Varvarin zastarela oprema i nedovoljno opreme Velika Plana Štab ničim nije opremljen. Ub nedostatak informatičke opreme za bazu podataka. neobučenost jedinica CZ. Šabac Materijalno-tehnička sredstva su zastarela. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Subotica Sva namenska oprema je zastarela i dotrajala. birotehnicčka sredstva. finansijska sredstva OCENA ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 1 ocena: 1 309 . neodgovarajuće smeštena. pa je angažovanje sredstava i opreme zavisilo od mogućnosti i kapaciteta MO – referata za odbranu i opštinske uprave. preduzeća. Trgovište nedostatak tehničkih sredstava i savremene opreme Trstenik Tutin MTS i oprema kojom raspolaže Opštinski štab CZ davno su nabavljeni i van su svakog roka upotrebe.6. motorna vozila neispravna i aktuelan je nedostatak goriva. Surdulica sve zastarelo Svilajnac oprema i MTS zastareli Svrljig Sem kvalitetnog ljudstva. prevozna sredstva. organa i službi za zaštitu i spasavanje Užice Valjevo Nema savremene informatičke opreme. neophodna je nabavka 1 kompjutera za potrebe štaba. U slučaju potrebe koriste se sredstva preduzeća u kojima su članovi štaba rukovodioci. neopremljenost.

OPŠTINA / OBRAZLOŽENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI ŠTABA Vladičin Han nedovoljna stručna osposobljenost članova štaba i neopremljenost MTS – i opremom Vladimirci u potpunosti neopremljen Vlasotince Nedostaju MTS i finansijska sredstva Voždovac nedostatak finansijskih sredstava i MTS Vračar nedostatak sredstava za obuku jedinica CZ. nedostatak terenskog motornog vozila. druga oprema. odeću. Žabalj Žabari Nedostaju finansijska sredstva i oprema (odgovarajuća). nedostatak kompjutera Vršac Zastarela oprema. Vrnjačka Banja nedostatak finansijskih sredstava. ni MTS. Zaječar pojedini članovi štaba nisu završili obuku za rad u štabu Zemun Nedostaju MTS za realizaciju mera CZ. sredstva veze. OCENA ocena: nema ocena: 1 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3 ocena: nema ocena: 4 ocena: 2 ocena: 2 ocena: nema ocena: 2 ocena: 3 ocena: 1 ocena: nema ocena: 2 ocena: 1 ocena: 1 310 . tako da bi teško pomogla u kriznim situacijama Vranje nedovoljna opremljenost materijalno-tehničkim sredstvima Vrbas Potrebna je informatička podrška kroz formiranje objedinjene baze podataka svih snaga i sredstava na teritoriji opštine. koje će biti opremljene. Žitorada Nema nikakvu opremu. potrebno je doneti novu organizaciju štaba i jedinica CZ. vozila. Zrenjanin Nedostaju vozila. Žagubica Sva postojeća oprema je zastarela i većim delom nefunkcionalna.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. sredstva veze. građevinska preduzeća su u stečajnom ili predstečajnom stanju. obuću i sličnu opremu). nedostatak sredstava za komunikaciju. nedostatak opreme. obučene i osposobljene za sve krizne situacije. Žitište Štab nema nikakva sredstva za rad u kriznim situacijama (računar.

6. Posledice na životnu sredinu usled elementarnih nepogoda koje su ugrozile opštine u Srbiji tokom 2005. konceptualizuju i vrednuju. Prvi deo istraživanja nije dao mnogo kvantifikovanih podataka.2. ali je pokušao da identifikuje probleme u oblasti reforme sistema bezbednosti. Kruševac. i to: Bačka Palanka. Kuršumlija. 311 .6. Kraljevo. Vlasotince. i 2006. To podrazumeva i institucionalnu odgovornost da se razvijaju programi i usluge koje odgovaraju potrebama lokalne zajednice i u interesu su članova zajednice. ali i bezbednosne politike na prostoru lokalne zajednice. Izbor koji je u ovom slučaju načinjen motivisan je željom da se promeni način na koji se bezbednosna pitanja saopštavaju. a samim tim i života svoje zajednice. ekonomsku i svaku drugu politiku pružiće zadovoljavajuće rezultate u vidu osećaja sigurnosti građana ukoliko i lokalna zajednica zauzme značajnu poziciju u tim aktivnostima. obrazovnu.215 215 Lista se ne sme proširivati do beskonačnosti. Ovo je posebno značajno pri rešavanju i prevazilaženju kriznih situacija i situacija gde može biti značajno ugrožena bezbednost svih aktera lokalne zajednice. ne ugroze ljudski život. sa posebnim osvrtom na policiju u zajednici i ujedno otvorio nova polja za istraživanje i razvijanje liste indikatora. Zaključak Instrumenti kojima država vodi svoju socijalnu. Crna Trava. Negotin. u svakom slučaju moraju da osnažuju jedna drugu. Bojnik. već se moraju utvrditi prioriteti.9. U tom smislu i reforma sektora bezbednosti predstavlja neodložnu potrebu i jedan od vodećih ciljeva unutrašnje i spoljne politike države. s tim da institucionalni akteri moraju da planiraju svoje delatnosti tako da one. Vrnjačka Banja i Žitorađa (odlagališta komunalnih otpada ugrožena nepogodama). Ćićevac.9. godine Ispitanici su ukazali na kritične situacije u kojima je životna sredina bila zagađena u ukupno 16 opština (10% od ukupnog broja opština). u zavisnosti od toga iz kojeg se ugla percipiraju i kojoj se daje prednost. Leskovac. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. Varvarin. Državna bezbednost i/ili ljudska bezbednost. Lokalna zajednica mora da se aktivno uključi u identifikovanje i povezivanje potreba.10. zdravstvenu. čiji izbor za proučavanje predstavlja svojevrsni izazov. Istraživanje dimenzije ljudske bezbednosti koja se odnosi na bezbednost u zajednici uključuje mnoštvo pokazatelja. čak ni nenamerno. prioriteta i resursa sa ciljem pomaganja svojim članovima da poboljšaju kvalitet sopstvenog života. Preševo i Smederevska Palanka (ugrožavanje zagađivača životne sredine nepogodama). Sečanj.

pored značaja koji ima u odbrambeno-zaštitnom sistemu Srbije. specijalizacijama i drugim stručnim kursevima. ali i svakodnevna potreba. Civilna zaštita. sprovesti decentralizaciju i sve druge procese koje ona povlači za sobom u policiji i u domenu rada lokalne uprave i samouprave. i kroz prepoznavanje autentičnog javnog interesa u zaštiti ljudi. predstavlja i socijalno integralnu i prevashodno humanitarnu delatnost.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. često je prisutna lična inicijativa. Prepoznavanjem opisnih i kvantifikovanih indikatora. dok se u polnoj strukturi zapaža nedovoljno uključivanje žena. mora postojati politička volja da se reforma sektora bezbednosti sprovodi kontinuirano i sa efikasnim i efektivnim rešenjima. U skladu sa tim civilna zaštita je obaveza čitave društvene zajednice. angažovanje i entuzijazam pojedinaca. profil prosečnog opštinskog štaba ukazuje na zadovoljavajuću starosnu. s obzirom na okolnost da ne postoje zadovoljavajuća zakonska rešenja. a u strukturi po stručnoj osposobljenosti nedostatak ljudstva sa završenim fakultetima. obrazovnu. građani nemaju obuku. u realizaciji neophodnih aktivnosti. otvorenost policije prema zajednici. između ostalog. koja se razvija. došlo se do sledećih zaključaka: štabovi smešteni u sistemu odbrane zapostavljeni su čak i u novim nacrtima zakonskih rešenja oblasti zaštite i spasavanja. nacionalnu strukturu i strukturu prema iskustvu članova. posebnu ulogu u multietničkim sredinama i rešavanje problema multietničkih zajednica. potreba pokretanja inicijative od lokala ka državnom vrhu. a posebno uvidom u stanje na terenu. mera i procedura. nemotivisani su i nespremni za saradnju u toku vanredne situacije (ujedno i najslabiji element funkcionisanja štabova – odnos sa građanima). materijalnih dobara i životne sredine. i slično. konstruktivnu i kontinuiranu saradnju policije sa svim subjektima zajednice. klizišta na područjima gde su ljudi izgradili stambene objekte bez građevinske dozvole). seminari312 . preventivne aktivnosti smanjuju štete u materijalnim dobrima (npr. Najvažniji zaključci do kojih se došlo ističu: zakonska rešenja se moraju i dalje dorađivati i usaglašavati sa evropskim standardima i preporukama koje se dobijaju od relevantnih međunarodnih organizacija.

koja bi omogućila savremeno komuniciranje i uspostavljanje u tom domenu mreže lokalnih institucija. očigledno nerazumevanje države za probleme lokalnih samouprava ispoljava se posebno prepoznatom najlošijom saradnjom sa ministarstvima finansija i poljoprivrede. iziskuje širu diskusiju o efikasnosti štabova sa 20 članova. i računarsko-komunikaciona oprema. neke su čekale i dobile nekakvu pomoć države (posebno nerazvijene opštine. vozila. sa izrazito nehomogenim stanjem po opštinama: neke su opštine lokalnim sredstvima i donacijama rešavale probleme. čija sigurnost mora biti u srži svake aktivnosti. nastalo totalnim zanemarivanjem oblasti CZ u poslednje skoro dve decenije (posebno loše u štabovima CZ. štabovima nedostaje. što povrđuju i ocene saradnje. a ujedno pogođene najtežim nepogodama poput Mionice ili Sečnja). gde ima štabova skoro bez ikakve opreme. pumpi i drugih tehničkih pomagala. u proseku najviše problema štabovi imaju u odnosu sa građanima. 313 . Bezbednost u lokalnoj zajednici ma. sa ciljem održavanja nivoa znanja i veština ukorak sa rastućim pretnjama i izazovima savremenog doba (elementarne nepogode se očekuju sve češće. što sámo po sebi govori o nedovoljno razvijenoj komunikaciji unutar lokalne zajednice i nerazumevanju potreba građana. proceni vrste i stepena opasnosti. nadoknada šteta se kreće u obimu od 0% do 100%. sporo i neadekvatno izlazila u susret lokalnim organima kada su u pitanju nadoknade štete. ali ima i opština sa skoro nikakvom pomoći. potom pretnje od tehničko-tehnoloških nesreća. naravno. što. treninzima i sličnim aktivnostima obuke. agregata. hemijsko-bioloških incidenata. koja su neravnomerno. profil prosečnog štaba ukazuje na veliku nehomogenost u brojnosti i dodatnom angažovanju članova. dok se relativno dobro snalaze kada je reč o komunikaciji unutar tima. terorističkih akata i sličnih nezgoda). kao najčešći oblik nezadovoljstva građana u kriznim i postkriznim situacijama. štabovi imaju i problema i u komunikaciji sa eksternim subjektima. osim sredstava za ličnu zaštitu i komunikaciju. ali i o nedovoljnoj bezbednosnoj svesti i kulturi pojedinaca.6. opremljenost štabova je ocenjena vrlo loše i ukazuje na skoro katastrofalno stanje. odnosno efektivnosti štabova sa 3 ili 4 člana. a sa punom kadrovskom formacijom). koja je značajno bolja na lokalnom nivou u odnosu na državni. kao i Ministarstvom za kapitalne investicije.

PR. bar propisanim materijalno-tehničkim sredstvima. preventivne kampanje i druge aktivnosti). Zakon o zaštiti od poplava i niz drugih propisa. razvoj preventivnih mera i radnji.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. uvažavajući predloge i konstatacije stručnih lica (članova štabova i komisija za procenu šteta). osnažiti zakonsku regulativu stvaranjem normativnih pretpostavki za objedinjavanje svih sistema zaštite i premostiti zakonske nejasnoće i praznine. sa što manje administrativnih prepreka. nepoverenja i „kočnica“. ideje. transfer kontrola i nadležnosti na lokalni nivo. hitno opremanje štabova. adekvatna i pravovremena pomoć države lokalnim zajednicama. prepuštanajem zajednici da koordinira aktivnosti. uključivanje žena i što više mlađih ljudi (20–40 godina) u rad štabova. Zakon o zaštiti životne sredine. komunikologija. a posebno u segmentu preventivnog rada (upravljanje rizicima. odnosno njihove humanitarne kapacitete.216 jasno definisati mesto i ulogu lokalne samouprave u sistemu lokalne zaštite. modernizacija i transformacija sistema CZ zahteva redovne kontakte i saradnju sa stručnjacima iz raznih delatnosti u naučno razvijenim centrima radi stručne obuke i upoznavanja novih tehnologija. procenjuje prioritete i raspoređuje pomoć.11. koje moraju pomoći i država (centralna vlast) i lokalna zajednica (sadejstvo svih operativnih snaga i organa). kao što su Zakon o zaštiti od požara. već u prvom redu i na kapacitet za sprečavanje vanredne situacije. Nedostatak se ogleda u nepostojanju jednog sistemskog zakona koji bi objedinio sve mirnodopske sisteme zaštite i spasavanja. sposobnosti. 6. organizovanje (ili čak obavezivanje na to) kontinuirane obuke za članove štaba (i saradnike) iz oblasti zaštite i spasavanja. 314 . a to možemo shvatiti kao vrh piramide (ili možda osnovu) umrežavanja lokalnih institucija. upravljanja krizama. jačanje strukture štabova CZ ne treba da se odnosi samo na njihovu sposobnost reagovanja na vanredne situacije. u kojem je delatnost svih operativnih organa usmerena na ostvarenje sigurnosti pojedinca. saradnja sa međunarodnim organizacijama (poput USAID-a). motivi. postupanja u vanrednim situacijama. Predlozi jasno upravno i organizaciono smestiti i postaviti sistem civilne zaštite. kao primer korišćenja potencijala ljudske infrastrukture opština (energija. osveženje metoda komunikacije i funkcionisanja). 216 Različiti oblici zaštite regulišu se određenim zakonskim rešenjima. i jasno definisao ulogu civilne zaštite u društvu. koje bi poslužile praćenju svih relevantnih bezbednosnih događaja i komunikaciji štabova i eksternih subjekata. a posebno izgradnju računarsko-komunikacione mreže i aplikacija sa bazama podataka. uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja usredsređenog na građanina.

Koliko članova ste prosečno dodatno uključivali u rad štaba? _____________________ član(ov)a 7. Bezbednost u lokalnoj zajednici 6. Da li u opštini postoji štab civilne zaštite? a. Kakva je polna struktura štaba? __________ član(ov)a muškog pola __________ član(ov)a ženskog pola 315 . Koliko članova ima štab? _____________________ stalnih član(ov)a 6. Da b. Navedite ko ga je formirao: ______________________________________ 5. Opšti podaci Naziv opštine: ________________________________________________ Lice za eventualne dalje kontakte: Ime i prezime: ________________________________________________ Kontakt-adresa. Koje je najčešće zanimanje kadrova koje ste dodatno uključivali u rad štaba? ______________________________________________________________ 8.Ne 3. telefon. Navedite njegovo ime: __________________________________________ 4. Da b. e-mail: ______________________________________ _____________________________________________________________ Zvaničan naziv štaba za koji dostavljate podatke: _______________________ _________________________ I Sastav operativnih organa i snaga 1. Molimo Vas da što preciznijim i potpunijim popunjavanjem ovog upitnika pomognete saglédanju stanja u oblasti civilne zaštite u Republici Srbiji – reagovanja na krizne (vanredne) situacije izazvane elementarnim nepogodama – i na taj način date prilog istraživanju ove oblasti.12 Prilozi Prilog I – Anketni upitnik Struktura i funkcionisanje štabova civilne zaštite (i štabova za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda) u opštinama Republike Srbije Poštovani.6. Da li u opštini postoji ili je postojao još neki štab iz oblasti zaštite i spasavanja? a. Ne 2.

završen kurs/seminar/trening iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a 14. Kakva je obrazovna struktura štaba? Sa visokom stručnom spremom ________________ član(ov)a Sa višom stručnom spremom ________________ član(ov)a Sa srednjom stručnom spremom ________________ član(ov)a 10. Da b. Koliko je iskustvo članova štaba u oblasti CZ. završena specijalizacija iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a c. 9. magistratura/doktorat iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a d. zaštita i spasavanje. Ne. nemamo ih ni sada c. Kakva je starosna struktura štaba? 20–30 godina ________________ član(ov)a 31–40 godina ________________ član(ov)a 41–50 godina ________________ član(ov)a 51–60 godina ________________ član(ov)a preko 60 godina ________________ član(ov)a 12. Da li ste već imali pripremljene planove za upravljanje vanrednih situacija? a. Da b. Ne II Funkcionisanje i saradnja sa institucijama 15. Da li ste zainteresovani (članovi štaba) da pohađate neku vrstu edukacije iz navedene oblasti? a. vanrednim situacijama i rizicima)? a. Kakva je stručna osposobljenost članova štaba (civilna zaštita. odnosno upravljanja vanrednim sutuacijama? 0–10 godina ________________ član(ov)a 11–20 godina ________________ član(ov)a 21–30 godina ________________ član(ov)a preko 30 godina ________________ član(ov)a 13. Formirani su nakon pojave krizne situacije 316 .Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. završen fakultet iz navedenih oblasti _____________ član(ov)a b. Kakva je nacionalna struktura štaba (članovi štaba po nacionalnoj pripadnosti)? ______________________________________________________________ _____________________________________________________________ ______________________________________________________________ 11. upravljanje krizom.

bezbednosna kultura i svest) ___________ b. u. 5 – najviša ocena) – na državnom nivou a. 5 – najviša ocena): a. i. l. odnos sa građanima (odziv. h. p. c. dobrovoljnost. b. Ministarstvo odbrane ___________ Ministarstvo unutrašnjih poslova ___________ Ministarstvo poljoprivrede ___________ Ministarstvo zdravlja ___________ Ministarstvo za kapitalne investicije ___________ Ministarstvo finansija ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ – na lokalnom nivou j. humanitarne) ___________ Škole ___________ Mediji ___________ Centar za socijalni rad ___________ Centar za osmatranje. m. javljanje i obaveštavanje ___________ Javna komunalna preduzeća ___________ Građevinske firme ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ 17. t. e. problemi u funkcionisanju štaba – komunikacije (pravovremeno obaveštavanje) ___________ – koordinacija tima ___________ – procena vrste opasnosti ___________ – procena stepena (obima) opasnosti ___________ 317 . ako niste imali vanredne situacije u Vašoj opštini) od 1 do 5 (1 – najniža ocena. o. Ocenite saradnju sa insitucijama u toku vanrednih situacijama (tokom redovnih aktivnosti. n. Bezbednost u lokalnoj zajednici 16. k. s.6. Dom zdravlja ___________ Crveni krst ___________ Nevladine organizacije (npr. f. g. q. Identifikujte elemente u funkcionisanju štaba i vrednujte ih ocenom od 1 do 5 (1 – najniža ocena. r. d.

Ako ste vršili zbrinjavanje ugroženih ljudi (evakuaciju i slične operacije). neadekvatna pomoć i drugi propusti)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 21. Da b. molim Vas da upišete podatke: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 19. Da b. Da li je u opštini izvršena procena štete. Da b. Ne Ako je procena izvršena. Da li je bilo pritužbi građana na rad štaba? a. kao posledice vanrednih situacija tokom 2005/06. Ne Ako je bilo pritužbi. Ne U kojem obimu (ako je moguće. godine (posledice po zdravlje ljudi. kojeg su najčešće oblika (npr. Da li je izvršena nadoknada štete? a. koja rešenja su primenjena? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 318 . – – – – koordinacija sa spoljnim subjektima ___________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________ III Vanredne situacije (elementarne nepogode i druge nesreće) tokom 2005/2006. godine u opštini 18. materijalna šteta)? a. izrazite je u procentima u odnosu na ukupnu štetu)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 20.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. nepravovremeno obaveštavanje. posledice po životnu sredinu.

Da li su i koji najveći zagađivači životne sredine bili ugroženi? a. Ne Ako jeste. Ne 26. Da li su i koje elementarne nepogode zadesile vašu opštinu u 2005. kakve su posledice? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 319 . Da li je urađena hemijska analiza poljoprivrednog zemljišta posle poplava? a. Ne Ako jesu. 5 – najviša ocena)? Ocena: ___________ Nabrojte nedostatke u opremljenosti štaba: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ IV Zaštita životne sredine 23. Da b. Da li su odlagališta komunalnog otpada bila poplavljena? a. da li su rezultati poznati i dostupni? a. klizišta c. godini? a.6. nešto drugo: ___________ ___________________________________________________ Ako jesu. Da b. zemljotres d. Ocenite kakva je opremljenost štaba za upravljanje vanrednim situacijama (ocenom od 1 do 5: 1 – najniža ocena. poplave b. kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 24. Da b. Da b. kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 25. Bezbednost u lokalnoj zajednici 22. i 2006. Ne Ako jesu.

štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: SO Alibunar Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava. Prilog II – Pregled operativnih snaga CZ (štabova CZ i štabova za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po opštinama RS OPŠTINA Ada Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za prihvat i smeštaj izbeglih i raseljenih lica (postojao) Formirao ga organ: Skupština opštine Arilje Bač Bačka Palanka Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Štab za sanaciju posledica izazvanih elementarnim nepogodama na području opštine Aleksandrovac Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Formirao ga organ: SO Aleksandrovac Aleksinac Drugi oper. štab: Štab CZ Štab CZ. Petrovac Bajina Bašta Barajevo Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: Predsednik opštine Alibunar Apatin Aranđelovac Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Ada Aleksandrovac Drugi oper.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. štab: Opštinski štab civilne zaštite Bački Petrovac Formirao ga organ: MO i SO B. Bačka Topola Štab CZ Drugi oper. Štab za odbranu od poplava Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO B. Štab za odbranu od elementarnih nepogoda. P. klizišta i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Batočina Štab CZ 320 . štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda (nikada se nije sastajao) Formirao ga organ: Izvršni odbor opštine Bački Petrovac Štab CZ Drugi oper.

štab: Komisija za odbranu od poplava Formirao ga organ: opština Ćuprija Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Bojnik Boljevac Bor Bosilegrad Brus Bujanovac Čačak Čajetina Ćićevac Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Bečej Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik opštine Čoka Štab CZ Drugi oper. štab: Štab/komisija za elementarne nepogode Formirao ga organ: VO 321 .6. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava opštine Čoka Formirao ga organ: SO Crna Trava Čukarica Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Dimitrovgrad Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za vanredne prilike opštine Ćuprija Formirao ga organ: Predsednik opštine Despotovac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i drugih elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Stručni kolegijum opštinske uprave Beočin Blace Bogatić Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Bečej Bela Palanka Štab CZ Drugi oper.

više ne funkcioniše Jagodina Drugi oper.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Doljevac Gadžin Han Golubac Štab CZ Štab CZ Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od poplava Formirao ga organ: Grad Beograd Grad Kragujevac Grad Niš Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik opštine Kladovo Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode 322 . štab: Štab za odbranu od poplave Formirao ga organ: Gradonačelnik Grocka Inđija Irig Ivanjica Drugi oper. sa mandatom od 4 godine. štab: Gradski štab za upravljanje kriznim situacijama Formirao ga organ: Skupština grada Grad Novi Sad Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Gornji Milanovac Grad Beograd Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Jagodina Kanjiža Kikinda Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Operativni štab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda na području opštine Ivanjica Štab CZ Formirao ga organ: Skupština opštine 9. štab: Opštinski štab za zaštitu od štetnog dejstva voda. Štab za praćenje ptičjeg gripa Formirao ga organ: Predsednik opštine Knić Knjaževac Koceljeva Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. 2002. 5.

štab: Krizni štab Formirao ga organ: Predsednik opštine Lebane Leskovac Loznica Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Loznica – Izvršni odbor Lučani Štab CZ 323 . štab: Operativni štab za odbranu od poplava na teritoriji opštine Kruševac Formirao ga organ: SO Kruševac Kučevo Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Kovin Štab CZ Drugi oper.6. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Formirao ga organ: Predsednik SO Koceljeva Kosjerić Kovačica Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode opštine Krupanj Formirao ga organ: Predsednik opštine Kruševac Štab CZ Drugi oper. štab: Povremeno se formira komisija za procenu šteta od elementarnih nepogoda. štab: Operativni štab za elementarne nepogode i druge veće nesreće Formirao ga organ: SO Lajkovac Lapovo Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: opština Lazarevac Štab CZ Drugi oper. Formirao ga organ: Kraljevo Krupanj Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Kučevo Kula Kuršumlija Lajkovac Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper.

štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Medveđa Merošina Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinsko veće Mionica Drugi oper. štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća SO Mionica Štab CZ Formirao ga organ: SO Mladenovac Drugi oper. štab: Krizni štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Mali Zvornik Štab CZ Drugi oper.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Štab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Mali Iđoš Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik SO Mali Zvornik Malo Crniće Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opštine Nova Crnja Nova Varoš Novi Bečej Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za spasavanje od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Opština Mladenovac Negotin Nova Crnja Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za intervencije u vanrednim uslovima Formirao ga organ: Izvršni odbor SO Lučani Ljig Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Formirao ga organ: SO Ljig Ljubovija Štab CZ Drugi oper. Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Novi Bečej (na osnovu odluke SO i Zakona o vodama) 324 .

štab: Štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: Opštinsko veće 325 . štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: Opština Pančevo Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: SO (nadležnost IO SO) Novi Kneževac Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Novi Pazar Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Skupština opštine Pećinci Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Plandište Štab CZ Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA Novi Beograd Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća Formirao ga organ: SO Palilula Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opština Petrovac Pirot Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za sprovođenje mera zaštite od požara Formirao ga organ: Predsednik opštine Paraćin Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: OV Odžaci Osečina Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opština Pećinci Petrovac Štab CZ Drugi oper.6. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinski štab civilne zaštite Obrenovac Štab CZ Drugi oper.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Požarevac Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. štab: Opštinski štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Ražanj Rekovac Ruma Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Požega Štab CZ Drugi oper. list grada Beograda. i 30/04. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Sečanj Štab CZ Drugi oper. 14/04. br. Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Smederevo Štab CZ 326 . štab: Operativni štab za odbranu od poplava opštine Senta Formirao ga organ: SO Sjenica Smederevska Palanka Štab CZ Štab CZ Drugi oper. Raška Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Sečanj Senta Štab CZ Drugi oper. rešenje u: Sl. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opština Ruma Savski Venac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Opštinski štab CZ Preševo Priboj Prijepolje Prokuplje Rača Rakovica Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: Grad Beograd.

štab: Opštinski štab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Predsednik opštine Sokobanja Sombor Sopot Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozija Formirao ga organ: Opštinsko veće Subotica Drugi oper. štab: Krizni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Šabac Štab CZ Drugi oper. Opština Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Stari Grad Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava SO Srbobran Formirao ga organ: SO Srbobran Sremska Mitrovica Štab CZ Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skupština opštine Svrljig Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Sremski okrug.6. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Temerin Titel Štab CZ Štab CZ 327 . štab: Operativni štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije opštine Sopot Formirao ga organ: Izvršni odbor SO Srbobran Štab CZ Drugi oper. Opštinski štab za žetvu i protivpožarnu zaštitu Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: Predsednik opštine Surdulica Svilajnac Drugi oper.

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji OPŠTINA Topola Trgovište Trstenik Tutin Štab CZ Štab CZ Štab CZ Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Vladimirci Vlasotince Štab CZ Štab CZ Drugi oper. Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća opštine Ub Štab CZ Formirao ga organ: SO Užice Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: OV Voždovac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR 2005–2006. objedinjen sa Štabom CZ Vračar Vranje Štab CZ Štab CZ 328 . štab: Opštinski štab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Izvršni savet SO Vladičin Han Štab CZ Drugi oper. Krizni štab Formirao ga organ: Opština Voždovac. štab: opštinski štab za odbranu od bujičnih poplava i klizišta Formirao ga organ: Opština Užice Valjevo Drugi oper. štab: Opštinski štab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Tutin Ub Drugi oper. štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća opštine Valjevo Štab CZ Štab CZ Formirao ga organ: SO Valjevo Varvarin Velika Plana Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. štab: Operativni štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik opštine Veliko Gradište Štab CZ Drugi oper.

štab: Štab za otklanjanje elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Vrnjačka Banja Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava i zaštitu od erozije Formirao ga organ: Predsednik opštine Žabalj Štab CZ Drugi oper.6. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skupština opštine Žabari Žagubica Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Opštinsko veće SO Žitište Žitorađa Štab CZ Štab CZ 329 . štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Zemun Drugi oper. štab: Štab za zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda Formirao ga organ: SO Vršac Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ za teritoriju opštine Vranje Formirao ga organ: Predsednik SO Vrbas Štab CZ Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik opštine Zrenjanin Zvezdara Štab CZ Drugi oper. štab: Štab CZ Operativni štab za zaštitu od poplava i erozija na području gradske opštine Zemun Štab CZ Formirao ga organ: Opština Zrenjanin Drugi oper. štab: Opštinski štab za zaštitu od poplava Formirao ga organ: SO Zaječar Štab CZ Drugi oper. štab: Štab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skupština opštine Žabalj Žabari Štab CZ Drugi oper. Bezbednost u lokalnoj zajednici OPŠTINA VRSTE ŠTABOVA I PRAVNI OKVIR Drugi oper.

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara. Ljudska bezbednost. 28/96. oktobar 2006. Ustav Republike Srbije. 15. Jack Kuykendal. br. 19. Službeni glasnik Republike Srbije. Čigoja. 2005. Beograd. br. Zbornik tekstova 2. 44/99. 74/99. br. 9/02. 8. priredila Dragana Dulić. 43/94. Beograd. CeSIDova Mala biblioteka. Fond za otvoreno društvo. 4.Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji 2005–2006. br. 20. John Crank. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara. 11. 6. 2006. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik Republike Srbije. 45 i 85/91. Uputstvo – osnovni standardi u postupanju sa medijima. Sistem civilne odbrane. 2002. Beograd. Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu. 2002. 5. Zakon o Vojsci Jugoslavije.13. 13. br. 14. 12. Zakon o odbrani Republike Srbije. 2006. Beograd. Zakon o lokalnoj samoupravi.. Službeni glasnik RS. Službeni list SRJ. 18. Snežana Đorđević. br. 2006. Zakon o policiji. Sarajevo. 101/05. Službeni glasnik RS. Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli. Indikatori ljudske bezbednosti – Izveštaj za 2004. 9. br. Snežana Đorđević. br. Službeni list SRJ. 6. Živka Đurić. 17. 16. Službeni glasnik. 2005. 83/06. Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu. Službeni list SRJ. Fond za otvoreno društvo. godinu. Službeni glasnik Republike Srbije. Office of Public Affairs Embassy of The United States of America. Nacrt Zakona o zaštiti i spasavanju 2. Beograd. Vladimir Jakovljević. 54/94. Beograd. Lokalna uprava u Srbiji i Crnoj Gori. Beograd. Dokument vizije za reformu MUP-a Srbije 3. Zbornik tekstova 1. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Uredba o utvrđivanju programa izgradnje. 7. Beograd. Roy Roberg. 54/94. Ljudska bezbednost. 10. 43/94. priredila Dragana Dulić. 21. Biro za saradnju sa medijima. Literatura 1. Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije. Službeni list SRJ. 15/03. Lokalna samouprava. 2004. br. rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata za 2003. Policija i društvo. Zakon o odbrani. 330 .

www..yu 331 . 25. godine. 2–3. Službeni glasnik Republike Srbije. 2004. No.gov. str.mup. „Rezultati evaluacije projekta Policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“.sr. www. 34/03. Bezbednost u lokalnoj zajednici 22. bezbednost. OSCE.mreza-lokalni-razvoj. vol.mod. Opšti plan za odbranu od poplava za period 2003–2008. decembar 2005.cdcs. Beograd. policija. časopis Stalne konferencije gradova i opština.yu 5. Reforma policije – najnovija događanja u Srbiji i Crnoj Gori. 345. Lokalna samouprava.yu 2. Nauka. IX. VIZ.gov. Zoran Đurđević.sr. Gostović D. Dave Mellish..yu 6. 4.org. Beograd. 26. br.. 24. www. Beograd.org/hcnm 4. 215–236. Internet-adrese: 1. www.co. Politički sistem. 23. 27.net/pages/pojmovnik 3.danas. Završni izveštaj prve faze projekta „Unapređenje komunikacije između medija i policije“.osce. Novi Sad. Beograd. br. Todorić S.6. www. Misija OEBS-a. www. Mladenović M. 2005. 2001.

– Beograd : Fond za otvoreno društvo. prikazi.. 24 cm Tiraž 400. – Predgovor: str. tabele . urednik Tamara Lukšić-Orlandić].2::316. et al.37(497.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. – Bibliografija uz svako poglavlje.11)”2005/2006” STANJE ljudske bezbednosti u Srbiji : izveštaj za 2005–2006. 2007 (Beograd : Dosije). . – Napomene i bibliografske reference uz tekst. godinu / [učesnici na projektu Dragana Dulić . – 331 str.. : graf.SR-ID 139898380 . Београд 364. 11. ISBN 978-86-82303-21-3 a) Људска безбедност – Србија – 2005–2006 COBISS.

.

ISBN 978-86-82303-21-3 9 788682 303213 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->