Stanje Ljudske Bezbednosti U Srbiji 2006

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji
Izvetaj za 20052006.
FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI Izvetaj za 20052006. godinu
Izdava Fond za otvoreno drutvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: 3025 800 Fax: 3283 602 Email: office@fosserbia.org www.fosserbia.org Za izdavaa Jadranka Jelini, izvrni direktor Urednik Tamara Luki-Orlandi Lektor Aleksandar Gordi Tira 400 primeraka ISBN 978-86-82303-21-3 Priprema i tampa Dosije, Beograd
STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI

Izvetaj za 20052006. godinu
Fond za otvoreno drutvo mart 2007.
Uesnici na projektu: Prof. dr Dragana DULI, koordinator ekspertskog tima Ljiljana PALIBRK dr Marina ILI mr Nataa PANTI Pavel DOMONJI mr Svetlana STANAREVI Vesna NIKOLI
SADRAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI: SAETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE (Ljiljana PALIBRK) 2.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Stanovnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1. Demografski podaci od znaaja za javno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . 2.2.2. Osnovna struktura stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.3. Prirodno kretanje stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.4. Stope fertiliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.5. Prosena starost i oekivana duina ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.6. Mortalitet stanovnitva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.7. Obrazovni profil stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.8. Socijalno-ekonomski status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Drava i zdravstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Zakonska regulativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Institucionalni kapaciteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Kadrovski kapaciteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Zdravstvena zatita vulnerabilnih grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.5. Morbiditet stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.6. Epidemioloka situacija u vezi s HIV/AIDS-om . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.7. Prijavljeni sluajevi zaraznih bolesti i imunizacije . . . . . . . . . . . . . . 2.3.8. Ishrana stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.9. Procent fiziko-hemijski i mikrobioloki neispravnih namirnica i predmeta opte upotrebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Studija sluaja (Case study) Kragujevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.1. Stanovnitvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.2. Zdravstvena zatita i morbiditet stanovnitva. . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 29 29 30 31 32 33 34 37 39 42 43 45 47 48 52 54 56 57 59 60 60 61 5 11 13
20052006.
2.4.3 Najuestaliji razlozi korienja primarne zdravstvene zatite . . . . . 2.4.4. Epidemioloka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu . . . 2.4.5. Kvalitet zdravstvenih usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.6. Istraivanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu . . . . 2.5. Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Izvori podataka i literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. BEZBEDNOST IVOTNE SREDINE (Dr Marina ILI) 3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Opti podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Zakonodavno-pravni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Meunarodna/regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Vazduh i klimatske promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Kvalitet vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Klimatske promene i oteenje ozonskog omotaa . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Uticaj zagaenog vazduha na zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
66 67 69 70 73 75
77 79 82 89 96 96 98 99
3.6. Vodni resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 3.6.1. Kvalitet voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 3.6.2. Vodosnabdevanje i kvalitet vode za pie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 3.7. Zemljite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 3.8. Biodiverzitet i zatita prirode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 3.9. Stanje neobnovljivih prirodnih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 3.9.1. Fosilna goriva (ugalj, nafta i gas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3.9.2. Metali i nemetali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.10. Stanje obnovljivih prirodnih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.10.1. ume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.10.2. Obnovljivi izvori energije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 3.11. Faktori rizika za bezbednost ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 3.11.1. Otpad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.11.2. Hemikalije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.11.3. Hemijski udesi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.11.4. Jonizujue i nejonizujue zraenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 110 112 113 115
Sadraj
3.11.5. Prirodne katastrofe (poplave, klizita, zemljotresi . . . . . . . . . . . . . 3.12. Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost ivotne sredine . . . . . . . . 3.12.1. Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.12.2. Rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.12.3. Energetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.12.4. Saobraaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.12.5. Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.13. Drutveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.13.1. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.13.2. istija proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.13.3. Ekoloki znak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.14. Javna svest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
116 119 119 119 122 124 125 126 126 127 127 128
3.15. Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 3.16. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 3.17. Aneks: Lista korienih indikatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 4. OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST (Mr Nataa PANTI) 4.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.1. Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.2. Ciljevi istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.3. Indikatori i delovi izvetaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.4. Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Pregled stanja po indikatorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1. Indikatori kvantiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovna strategija i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativna regulativa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Principi sistema dostupnost, pravednost, demokratinost . . . . . . . . . Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predkolsko vaspitanje i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obavezno (osnovno) obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srednje obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vie i visoko obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 135 136 136 138 139 139 139 141 142 143 143 146 149 150 153 7
20052006.
4.2.2. Indikatori kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postignue uenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nastavni kadar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Relevantnost obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovni program (kurikulum) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inkluzivnost obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . kolsko okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
153 153 156 158 159 162 167
4.3. Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 4.4. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 5. LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE (Pavel DOMONJI) 5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 5.2. Disolucija Dravne zajednice SCG i osnivanje Slube za ljudska i manjinska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 5.3. Proputena prilika: ustav i nacionalne manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 5.4. Nacionalni saveti nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5.5. Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita. . . . . . 189 5.6. Incidenti, etniko podvajanje i promocija tolerancije . . . . . . . . . . . . . . 192 5.7. Solidarnost i pitanje integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 5.8. Rizini potencijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.9. Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 5.10. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 6. BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI (Mr Svetlana STANAREVI i Vesna NIKOLI) 6.0. Uvodna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 6.1.Konceptualni okvir empirijskog istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 6.1.1.Metodoloki pristup. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 6.2. Osvrt na prethodni izvetaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 6.3. Lokalna zajednica kao mrea institucija bezbedna zajednica . . . . . . 211 6.4. Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija3 u lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 8
Sadraj
6.5. Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 6.5.1. Zakonski okvir i vanzakonske mogunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.2. Decentralizacija, demilitarizacija, depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.3. Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice . . . . . . . . 6.5.3.1. Savet za bezbednost/sigurnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.3.2. kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.3.3. Mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.3.4. Graani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.4. Strategije programi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.5. Poverenje graana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5.6. Rad i organizacija policije u multietnikim drutvima . . . . . . . . . . 218 220 221 222 223 226 227 229 230 231
6.6.Lokalna samouprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 6.6.1. Nadlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 6.7.Potencijali optina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 6.7.1. Pokazatelji razvijenosti optina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7.1.1. Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti optina (demografska i ekonomska osnova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7.2. Starosna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7.3. Obrazovna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7.4. Polna struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7.5. Nacionalna struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 249 252 253 253 253
6.8.Organizacija i funkcionisanje civilne zatite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . 262 6.8.1. Normativnopravna ureenost civilne zatite u Republici Srbiji. . . 262 6.9. Rezultati empirijskog istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 6.9.1. Sastav i struktura operativnih snaga civilne zatite . . . . . . . . . . . . . 6.9.1.1. Profil optinskog taba civilne zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2. Pregled elemenata funkcionisanja optinskih tabova i saradnje sa institucijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.1. Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.2. Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 267 277 277 278 9
20052006.
6.9.2.3. Identifikacija uspenosti pojedinih elemenata u funkcionisanju taba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.4. Procena tete po optinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine . . . . . . . . 6.9.2.5. Nadoknada tete po optinama (procentualno ili opisno) . . . . 6.9.2.6. Pritube graana na rad tabova (ili proces reavanja vanrednih situacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.7. Primenjena reenja u zbrinjavanju ugroenih ljudi (evakuacija i sline operacije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.8. Ocena opremljenosti taba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.9.2.9. Posledice na ivotnu sredinu usked elementarnih nepogoda koje su ugrozile optine u Srbiji tokom 2005. i 2006. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
283 291 293 296 299 301
311
6.10. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 6.11. Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 6.12. Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Prilog I Anketni upitnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Prilog II Pregled operativnih snaga CZ (tabova CZ i tabova za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po optinama RS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 6.13. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
10
PREDGOVOR
Fond za otvoreno drutvo oformio je koaliciju organizacija civilnog drutva u nameri da uspostavi sistematsko praenje stanja ljudske bezbednosti u Srbiji. Ideja kojom se Fond rukovodio bila je da se koncept ljudske bezbednosti promovie i da se njegovo razumevanje i prihvatanje proiri van akademske zajednice u kojoj je zaet, pre svega unutar organizacija civilnog drutva, gde mu po logici treba traiti uporite za njegov dalji razvoj i jaanje. Kroz ovo istraivanje i njegove rezultate, koji se nalaze pred itaocem, ta zamisao se polako i ostvaruje. Koaliciju su inili: Fond za otvoreno drutvo, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za obrazovne politike i Ambasadori ivotne sredine, kao partnerske organizacije civilnog drutva. U tom smislu, moe se rei da su rezultati istraivanja objavljeni u ovoj publikaciji iskorak u odnosu na pilot-istraivanje o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji (Izvetaj za 2004), koje je izvela grupa istraivaa Centra za istraivanje ljudske bezbednosti Fakulteta civilne odbrane (sada: Fakultet bezbednosti), na elu sa profesorkom Draganom Duli. Fond je stao iza tog projekta i u fazi istraivanja i, potom, elei da se rezultati tog pionirskog posla uine dostupnim najiroj javnosti, inicirao njegovo publikovanje. Smatramo da e teme odabrane u ovom izvetaju javno zdravlje, ivotna sredina, obrazovanje, nacionalne manjine i bezbednost u lokalnoj zajednici svojom prisutnou u svakodnevnom ivotu graana pomoi da koncept ljudske bezbednosti postane prihvatljiv nain razmiljanja i donosilaca odluka na svim nivoima. Istovremeno, nadamo se da e se iriti krug organizacija civilnog drutva koje e svoje aktivnosti modelovati i kroz prizmu zagovaranja ljudske bezbednosti. Osim ova dva izvetaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji, Fond je tokom 2006. godine objavio i dve zbirke tekstova inostranih autora o konceptu ljudske bezbednosti i njegovom implementiranju u praksi, kao dodatni impuls irenju polja delovanja i zagovornika ideje ljudske bezbednosti u Srbiji, odnosno ukazivanja na kljune indikatore od kojih zavisi kvalitet ivota svakog graanina u Srbiji i ostvarivanje njegovih ljudskih prava. Fond za otvoreno drutvo Beograd, mart 2007. godine 11
1. LJUDSKA BEZBEDNOST U SRBIJI

Saetak
Istraivaki tim sastavljen od predstavnika Koalicije NVO za ljudsku bezbednost u Beogradu sainio je uz podrku Fonda za otvoreno drutvo godinji izvetaj o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji za 20052006. godinu. Svi prilozi usvajaju jedinstven koncepcijski okvir ljudske bezbednosti, shodno kojem se bezbednost fokusira na opstanak, svakodnevni ivot i dostojanstvo ljudskih bia (A. Sen) i stoga je on podjednako usmeren na slobodu od straha kao i na slobodu od uskraenosti. Iako koncept ljudske bezbednosti nije do kraja oblikovan i dovren ni na globalnom nivou, u Srbiji se on i dalje uporno vezuje za dravnu bezbednost kao elementarnu supstanciju suvereniteta ili se, na drugoj strani, o ljudskoj bezbednosti govori iskljuivo u kontekstu ljudskih prava. Pri takvom stanju stvari, izrada svakog Izvetaja o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji u celini je, ali i po pojedinanim segmentima, skopana sa nerazumevanjem, pa i otporima pojedinih dravnih institucija i ustanova, a najee je predmet marginalizovanja, uz obrazloenje o nunosti bavljenja daleko viim prioritetima. Takva situacija je, takoe, svojevrstan indikator ljudske bezbednosti. Treba istai, ipak, da se u odreenim strunim krugovima sve vie govori i pie na temu ljudske bezbednosti, to e joj u dogledno vreme svakako obezbediti pun legitimitet. Dakle, iako pojam ljudske bezbednosti jo uvek pati od teorijske nekoherentnosti i koncepcijske viesmislenosti, ovaj izvetaj upuuje na potrebu da se upravo pitanju bezbednosti prie preko svakodnevnog ivota, jer je to domen u kojem ljudi prisvajaju tradiciju, kulturu, jezik, rituale i simbole; iskuavaju rizike i osujeenja, sa jedne, i anse i opunomoenja, s druge strane; grade individualni identitet i razliku; to je lokus njihovog nadgledanja i kontrole, u kojem se prepliu odnosi moi, institucije i politike; domen gde se susreu javno i privatno, drutveno i lino, normativno i stvarno, sigurnost i nesigurnost reju, onaj domen zajednitva u kojem se ispoljava kvalitet ivota jednog drutva. Ujedno, to je i domen u kojem se u najjaem svetlu pojavljuje specifina priroda pojma ljudske bezbednosti i koju obini ljudi najpre prepoznaju i cene. Fond za otvoreno drutvo je imao ovo u vidu kada je dao prednost istraivanju onih dimenzija koje najvie reflektuju potrebe pojedinca i njegovog ivljenja u zajedicama i porodicama, kao i onoga to najvie obavezuje dravu da se bavi njihovim obezbeenjem. 13
20052006.
Prethodni izvetaj je odredio model i format sadanjem, s tim to je posebna panja posveena onim dimenzijama ljudske bezbednosti koje ranije ili nisu istraivane ili pak to nisu na temeljitiji nain (javno zdravlje, lokalna zajednica, manjine). Novina u odnosu na prethodni izvetaj jeste pokuaj sagldanja stanja ljudske bezbednosti u Srbiji u odnosu na neke nove indikatore, koji ranije nisu obuhvaeni zbog kompleksnosti istraivakog problema u vezi sa objektivnou pokazatelj i dostupnosti podataka. Ovaj problem je i dalje prisutan, na ta ukazuju svi prilozi o dimenzijama ljudske bezbednosti koji su predstavljeni u ovom izvetaju. I pored toga, imajui u vidu izuzetnu vanost ranijih i novouvedenih indikatora ljudske bezbednosti u okviru ovog istraivanja uinjen je napor da se ponudi to sistematiniji prikaz koji e ne samo opisati stanje ve i dati preporuke i predloge mera za popravljanje ljudske bezbednosti u Srbiji.
Bezbednost i javno zdravlje

Kao zemlja koju tek oekuju teki tranzicijski izazovi, u kojoj se i institucije i pristup sistemskim nedostacima menjaju sporo i uz mnogo nedoumica, problemu ljudske bezbednosti i javnog zdravlja Srbija pristupa sa oiglednim deficitom na teorijskom i praktinom nivou. Termin javno zdravlje tek se odskora upotrebljava, pri emu je njegovo sutinsko znaenje redukovano i jo uvek nepoznato ne samo iroj javnosti, ve i nosiocima vlasti i javnih funkcija, koji bi trebalo da sistem javnog zdravlja implementiraju kroz sve nivoe drutva. Imajui u vidu iznete napomene, prilikom analize javnog zdravlja u kontekstu ljudske bezbednosti odluili smo se za kombinovani pristup, koji podrazumeva ukrtanje i/ili paralelno sagldanje dva sasvim razliita, ali zato koherentna metoda. Jedan se bazira na empirijskim podacima iz razliitih relevantnih baza podataka, dok se drugi oslanja na socioloka zapaanja i uoena kretanja na viedimenzionalnoj, slojevitoj ravni najrazliitijih ljudskih odnosa. S obzirom na brojne specifinosti svakog, a pogotovu nestabilnog i nekoherentnog drutva u Srbiji, smatrali smo da jedino ovakva kombinacija moe ukazati na sve nijanse, uzroke i posledice uoenih problema. Izvetaj se, inae, najveim delom koristi podacima za 2004/2005. godinu, uz povremeno navoenje pojedinih vanih statistikih podataka sa poslednjeg popisa stanovnitva i domainstava iz 2002. godine. Na pojedinim mestima su prezentovani i najnoviji podaci iz 2006. godine, ali na alost, najvei deo tih podataka jo uvek nije dostupan i nalazi se u fazi obrade. Nejasno je zato dravne institucije i ustanove u Srbiji toliko kasne sa auriranjem podataka, naroito ako se zna da postoji zakonska obaveza njihovog kontinuiranog prikupljanja i dostavljanja referentnoj ustanovi na nivou drave. Ako imamo u vidu da je re o vrlo znaajnim pokazateljima raznih pojava i stanja (bilo da govorimo o jav14
1. Ljudska bezbednost u Srbiji
nom zdravstvu, obrazovanju, ivotnoj sredini itd), takva administrativna lenjost i birokratska bahatost takoe ukazuju na odnos prema pojedincu-graaninu i ljudskoj bezbednosti uopte. Iako pomenuti podaci nisu korieni u prethodnom Izvetaju (za 2004. godinu), njihova upotrebna vrednost ipak nije sporna. Prilikom analize bezbednosti i javnog zdravlja, kao posebnog segmenta ovog Izvetaja, polo se od konceptualnog okvira koji obuhvata etiri meusobno povezane celine. Prvu celinu ine osnovni podaci o stanovnitvu. Pored podataka o broju (ukljuujui migratorna kretanja tokom prethodne decenije) i starosnoj strukturi, prezentirani su i podaci koji se tiu obrazovnog profila i socijalno-ekonomskog statusa stanovnitva. Podaci su odabrani u zavisnosti od znaaja i uticaja na javno zdravlje, pa je tako posebna panja posveena polnoj strukturi, ueu mladog i starog stanovnitva, odnosu aktivnog i neaktivnog, urbanog i gradskog stanovnitva, realnoj i fiktivnoj nezaposlenosti, ostvarenim zaradama i slinim obelejima. Ostala poglavlja u okviru ove celine bazirana su na opteprihvaenim indikatorima bezbednosti zdravlja i ljudskog razvoja, kao to su prirodni prirataj i stopa ivoroenih, prosena starost, indeks starenja i oekivana duina ivota, stope fertiliteta, mortalitet stanovnitva i najei uzroci smrtnosti (prema modalitetima koje predvia Meunarodna klasifikacija bolesti), podaci i stope za mrtvoroene i umrlu odojad, maternalni mortalitet itd. Empirijski i socioloki podaci se meusobno potkrepljuju, pruajui jasnu sliku prirodnog kretanja stanovnitva, ali i nagovetavajui nesumnjive demografske trendove u budunosti. Druga celina je posveena sistemskom ureenju zdravstva u Srbiji. Prva tri poglavlja analiziraju zakonsku regulativu i nedostatke u njenoj praktinoj primeni, institucionalne i kadrovske kapacitete, BDP i ulaganja u zdravstvo, rashode za zdravstvenu zatitu po glavi stanovnika itd. U okviru morbiditeta stanovnitva posebno su obraene vulnerabilne grupe (ene, predkolska deca, i deca i omladina kolskog uzrasta), a analizirana je i zatita psihijatrijskih bolesnika u velikim zdravstvenim ustanovama, kao i dece i odraslih koji zahtevaju naglaen zdravstveni nadzor, a smeteni su u ustanovama socijalne zatite. Ove kategorije stanovnitva po mnogim indikatorima jesu vulnerabilne grupe, a moda najvie po odnosu drutva i zdravstvenog sistema, zbog ega je na njih i skrenuta posebna panja. Morbiditet odraslog stanovnitva je prikazan kroz broj i vrste oboljenja koja su najvie zastupljena u ovom delu populacije. S obzirom na alarmantan rast zaraznih bolesti u svetu, jedno poglavlje je posveeno epidemiolokoj situaciji pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a u Srbiji, i to sa podacima za period od 1984. godine (kada su zabeleeni prvi sluajevi zaraenih/obolelih), pa zakljuno sa novembrom 2006. godine. Ovako dug period je obuhvaen iz razloga to se prvi Izvetaj o ljudskoj bezbednosti u Srbiji iz 2004. nije posebno bavio ovom izuzetno vanom temom, te se prezentiranje 15
20052006.
saetih podataka strunoj i iroj javnosti nametnulo kao neophodna osnova za dalje praenje i istraivanje. Pored ove, najekspanzivnije i neizleive infekcije, dat je i pregled ostalih zabeleenih zaraznih bolesti, kao i stepen obavezne imunizacije stanovnitva. Na kraju ove celine predstavljeni su najnoviji podaci o ishrani stanovnitva (vezani za kvalitet ishrane, ali i zdrave ivotne navike) iz velikog istraivanja o zdravlju stanovnitva u Srbiji koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja uz podrku Svetske banke. Takoe su navedeni i zvanini podaci o zastupljenosti fizikohemijski i mikrobioloki neispravnih namirnica i predmeta opte upotrebe na tritu. U nameri da se segment javnog zdravlja i bezbednosti u Srbiji demonstrira na praktinom primeru, odluili smo se za saet prikaz osnovnih parametara institucionalnog sistema i stanja zdravlja stanovnitva u jednom od veih gradova Srbije, Kragujevcu. Ovaj grad je izabran kao studija sluaja (case study) iz vie razloga: ima dovoljan broj razliitih zdravstvenih ustanova, ali ne kao Beograd ili glavni grad pokrajine Vojvodine Novi Sad; ustanove pruaju usluge ne samo lokalnom, ve i stanovnitvu drugih oblasti u centralnoj Srbiji; meu korisnicima je i mnogo tzv. vulnerabilnih grupa (ene, deca, izbeglice i raseljena lica, Romi...); sm grad je ekonomski osiromaen tokom 90-ih u meri da se posledice i danas oseaju u svakom segmentu ivota; uz to je, prema stepenu zagaenja piralenom, bio jedan od etiri najtee pogoenih bombardovanjem NATO-a itd. Kroz pregled osnovnih indikatora zdravlja, najeih oboljenja (naroito meu decom i mladima), epidemioloke situacije pacijenata obolelih od HIV/AIDS-a i stavove o kvalitetu zdravstvenih usluga, ova celina zapravo prikazuje sve realne probleme i izazove prosenog stanovnika iz unutranjosti Srbije kada je re o zdravlju. Poslednju celinu ini istraivanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. Unapreenje poloaja Roma predmet je mnogih deklaracija, programa i akcionih planova donetih u poslednjih par godina; u praksi se, na alost, nije daleko odmaklo ni u pristupu problemu, a ni u konkretnim aktivnostima. Fokusirajui ene iz ove grupe kao viestruko ugroene i elementarno nezatiene, sproveli smo terensko istraivanje o njihovom zdravstvenom statusu, koje se baziralo na uvidu u svakodnevne uslove ivota, nain i kvalitet ishrane, navike, higijenske i zdravstvene potrebe. Iako je uraeno na relativno malom uzorku, ovo istraivanje, i pored brojnih specifinosti i opteg statusa romske populacije u zemlji, ipak daje bar relevantne naznake stanja zdravlja i, jo ire, bezbednosnog aspekta, koji ni u jednom drugom sluaju nije tako slab kao kod ove posmatrane grupe. Na kraju ove analize javnog zdravlja u Srbiji date su preporuke na bazi uoenih nedostataka i najizraenijih potreba koje je neophodno preduzeti kako bi se sistem javnog zdravstva unapredio, a bezbednost svakog pojedinca i celokupnog stanovnitva podigla na prihvatljiviji nivo. 16
Bezbednost ivotne sredine

Ekoloka bezbednost, odnosno bezbednost ivotne sredine, termin je koji se koristi za probleme koji povezuju stanje ivotne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti. To je tema koja sve vie dobija na znaaju, mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekoloka bezbednost definie, koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. Ekoloka bezbednost je faktor ljudske bezbednosti. Temelji pristupa obradi ove teme postavljeni su u izvetaju o Indikatorima ljudske bezbednosti iz 2004. godine. Ovo istraivanje predstavlja dopunu prvobitne liste indikatora i ocenu stanja tri godine kasnije. Prvo su definisani izvori rizika, a zatim indikatori praenja stanja. Okvir istraivanja obuhvatio je prikupljanje podataka iz izvetaja o sektoru ivotne sredine nadlenih dravnih organa i institucija (relevantna ministarstva, Agencija za zatitu ivotne sredine, Republiki zavod za statistiku Srbije, Republiki zavod za razvoj itd.) i meunarodnih organizacija, Evropske komisije, OSCE-a, UNDP-a itd. u periodu od 20042006. godine i njihovu komparativnu i statistiku analizu. Izvetaj prikazuje sveobuhvatan pregled stanja ekoloke bezbednosti u Srbiji u periodu 20042006. godine. Ekoloka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiu nedovoljnih koliina prirodnih resursa, degradacije ivotne sredine i bioloke opasnosti, a koji mogu dovesti do sukoba, odnosno ugroavanja ljudske bezbednosti. Mada su odrivi razvoj i ekoloka bezbednost koncepti koji se meusobno dopunjavaju, oni ipak nisu jedno te isto. Odrivi razvoj se odnosi na ekoloki razuman drutveno-ekonomski razvoj, a ekoloka bezbednost je usredsreena na prevenciju sukoba vezanih za ugroavanje ivotne sredine, na dodatnu potrebu oruanih snaga da se zatite od ekolokih opasnosti i na sanaciju tete nanete ivotnoj sredini. Velika pretnja sa kojom e bezbednost ivotne sredine morati da se suoi jesu oteenje ozonskog omotaa i klimatske promene, koje nastaju zbog emisije gasova sa efektom staklene bate (promena intenziteta padavina), to vodi globalnom zagrevanju. Svedoci smo sve veeg uticaja klimatskih promena na ekoloku bezbednost u svetu. Degradacija ivotne sredine i nedostatak resurs na lokalnom i regionalnom planu (pogorani porastom broja stanovnika, nepravinom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti ivotne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojaaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu politike nestabilnosti ili nasilnog sukoba, ili da joj doprinesu. Migracije stanovnitva prouzrokovane oiglednom degradacijom ivotne sredine sve se ee pojavljuju kao nov problem, a moe se oekivati da e pojaati ve postojee tenzije. 17
20052006.
Postoji znaajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju meunarodnih ugovora i ueu u meunarodnoj saradnji u oblasti ivotne sredine. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike ivotne sredine i ima uticaja na druge sektore. Kvalitet ambijentalnog vazduha u Srbiji uslovljen je emisijama SO2, NOx, SO, ai, prakastih materija i drugih supstancija koje potiu iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. Veliko zagaenje vazduha potie od saobraaja, zbog korienja goriva sa dodatkom olova. Voda je dugo bila kljuna ilustracija ekoloke bezbednosti. Od 1950. godine globalno snabdevanje vodom za pie po stanovniku palo je na 60%, dok je svetska populacija narasla za preko 150%, a potronja vode je poveana za 180%. Oekuje se da u sledee dve decenije potronja poraste za novih 40%. U proteklih 50 godina bilo je vie od 450 sukoba vezanih za vodu, a u 37 sluajeva je dolo do oruanog sukoba izmeu zemalja. Srbija raspolae dovoljnim koliinama voda za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ukoliko ih racionalno koristi. Samo 8% voda potie iz Srbije, dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiu u zemlju Dunavom, Savom, Tisom i drugim vodotocima. Kvalitet voda u Srbiji je generalno nezadovoljavajui, a i dalje se pogorava. Zbog sloenog i specifinog biljnogeografskog poloaja, Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i ivotinjskih resursa. Broj od 4.300 biljnih vrsta odreuje teritoriju Srbije i Balkana, kao jedan od najznaajnijih centara floristikog diverziteta Evrope. ume i umska zemljita ine 28% ukupne povrine Srbije, a samo ume ine oko 26,7%. Oko 56% uma je u vlasnitvu drave. Stanje uma karakterie struktura nepovoljna po poreklu. Pritisak na biodiverzitet Srbije najvie se odraava na stanje umskih ekosistema i osetljivih ekosistema i uzrokuje smanjivanje, odnosno gubljenje biodiverziteta. Eksploatacija mineralnih sirovina, posebno na povrinskim kopovima, dovodi do potpune degradacije zemljita. Ova pojava je naroito izraena u Kolubarskom i Kostolakom basenu, gde se vri eksploatacija lignita, koji lei ispod najkvalitetnijih zemljita. Za razliku od poljoprivrednih, umskih i vodnih resursa, veina mineralnih sirovina je neobnovljiva, pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodinjom masovnom eksploatacijom. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode i vazduha, dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Ouvanje ivotne sredine je bitan element bezbednosti u regionu. Postojanje crnih taaka, odnosno mesta potencijalnih ekolokih akcidenata, sa rizikom tekih i nekontrolisanih zagaenja na lokalnom, a posebno na prekograninom nivou, predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. U tom poslu potrebno je da budu angaovani svi, od onih koji su direktno ugroeni 18
do meunarodnih institucija ija je delatnost obezbeivanje preduslova za bezbednost i saradnju. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji, korienju, skladitenju, transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagaenja ivotne sredine i rizik za ljudsko zdravlje. Oni kao posledicu imaju isputanje u ivotnu sredinu opasnih materija, kao to su gorivo, lubrikanti, sredstva za ienje, razreivai, PCB itd. Takav akcident se desio oktobra 2006. godine, kada je kod Prahova u Dunav iscurela vea koliina mazuta, koja je Dunavom stigla u Bugarsku. Dravni organi Bugarske traili su od Srbije nadoknadu za uinjenu tetu. Posledice akcidenta koji se desio pre sedam godina, kada je dolo do izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji, jo uvek se oseaju. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagaenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvanija su sredstva za spreavanje uticaja na ivotnu sredinu od zagaenja. Poplave nastavljaju da budu uobiajena prirodna katastrofa irom sveta. Povrina Srbije koja je ugroena poplavama od 100-godinjih voda iznosi 1,57 miliona ha, od ega se 1,45 miliona ha nalazi u Vojvodini, a oko 80% povrine ugroene poplavama ini poljoprivredno zemljite. U Srbiji se zbog erozije godinje praktino gubi oko 25.000 hektara obradivog zemljita. Na kraju ove analize date su preporuke za intenzivnije angaovanje u odreenim oblastima u narednom periodu. Potrebno je unaprediti postojee instrumente politike koji bi bili prilagoeni i efikasni u sluajevima ekoloke pretnje regionalnoj stabilnosti. Posebnu panju bilo bi dobro usmeriti na meunarodne protokole, konvencije i ugovore koji vieznano odreuju meunarodne odnose, ne samo na polju zatite ivotne sredine, ve zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj drava na vie planova (protokol iz Kjota, Arhuska konvencija...). Takoe je vano sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje, trgovinsku razmenu, saobraaj i obrazovanje, te koji u sebi sadre elemente odrivog razvoja, kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrka tranzicionim procesima.
Obrazovanje i bezbednost
U ovom delu dat je pregled aktuelnog stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore relevantne za ljudsku bezbednost. Jasno je, i nalazima istraivanja potvreno, da obrazovanje moe znaajno ublaiti pretnje ljudskoj bezbednosti kao to su siromatvo, nezaposlenost, bolesti i druge nevolje. Obrazovanju se takoe, mada ne bez osporavanja, pripisuje mo uticaja na razvoj demokratije, drutvene kohezije, borbe protiv raznih vidova diskriminacije. Osnovna pretpostavka ovog istraivanja glasi da je za sagldanje stanja obrazovanja sa aspekta bezbednosti, pored pitanja kvantiteta, neophodno ozbiljno 19
20052006.
razmatrati pitanja kvaliteta obrazovanja. Drugim reima, pored pitanja dostupnosti obrazovanja svima i na svim nivoima, neophodno je postaviti pitanje kakvo je to obrazovanje, tj. koliko ono utie na izgradnju potrebnih znanja i vetina svih pojedinaca za uee u aktuelnom svetu rada i drutvu uopte. Uostalom, dugorono efektniji nain poveanja obuhvata, tj. kvantiteta obrazovanja jeste upravo ulaganje u kvalitet. Istraivanja su pokazala da bolje postignue uenika rezultira njihovim duim ostankom u obrazovanju, tj. smanjenjem osipanja. Izvetaj je ralanjen na prvi deo, koji se bavi pitanjima kvantiteta, i drugi deo, koji se bavi pitanjima kvaliteta obrazovanja. Naglaeno je, meutim, da je ovakva podela uslovljena specifinostima indikatora za potrebe ovog istraivanja, dok su u praksi ova pitanja nerazdvojiva. U treem delu izvetaja dati su zakljuci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji, i preporuke za poboljanje sistema obrazovanja. Na osnovu zakljuaka koji se tiu kvaliteta obrazovanja date su sugestije za oblasti buduih istraivanja. Indikatori kvantiteta su preuzeti iz prethodnog izvetaja iz 2004. godine u nastojanju da se sagleda kretanje vrednosti po istim indikatorima, utvrde pravilnosti i novine u sistemu obrazovanja u odnosu na pregled stanja iz prethodnog izvetaja. Ovi indikatori obuhvataju: pravo na obrazovanje: obrazovne strategije i politike, normativna regulativa, principi sistema dostupnost, pravednost i demokratinost; postojanje infrastrukture i resursa koji omoguavaju jednako i pravedno upranjavanje ovog prava svim graanima (mree ustanova, opremljenost, dostupnost kadra); aktuelno stanje uea u obrazovnoj aktivnosti na razliitim nivoima (obuhvat, osipanje, prelaznost). Stanje resurs i uea sagledano je posebno na nivoima podsistema vaspitno-obrazovnog sistema (tj. predkolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja). Stagnacija obuhvata u odnosu na 2003/04. kolsku godinu konstatovana je na svim nivoima. Posebno je izraena potreba za ekspanzijom podsistema predkolskog vaspitanja i obrazovanja, s obzirom na aktuelnost uvoenja obaveznog pripremnog programa za kolu od ove kolske godine (2006/07). Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja moe znaajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa, za koje se pretpostavlja da ine najvei deo iskljuenih iz sistema obrazovanja. U vezi sa obrazovanjem odraslih konstatovan je nedostatak zakonske regulative i standarda, i kritino stanje institucionalizacije obrazovanja odraslih. Jo je manje ureeno neformalno obrazovanje, koje jo uvek nema obeleja podsistema. 20
Novinu u odnosu na prethodni izvetaj ini pokuaj sagldanja stanja procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta, na kojima je globalni imperativ praenja ostvarenosti milenijumskog cilja Kvalitetnog obrazovanja za sve. Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaeni prethodnim izvetajem zbog kompleksnosti istraivakog problema u vezi sa objektivnou pokazatelj i dostupnosti podataka. Ovaj problem je i dalje prisutan. Ipak, s obzirom na izuzetnu vanost indikator vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti, u okviru ovog istraivanja pokuano je da se uspostavi polazite za dalje istraivanje upravo indikatora kvaliteta obrazovanja. Takvi indikatori u ovom izvetaju obuhvataju: postignue uenika (na meunarodnim testiranjima PISA i TIMSS 2003), nastavni kadar (karakteristike i kvalifikacije), relevantnost obrazovanja (tj. obrazovnih programa), inkluzivnost i kolsko okruenje. Za stanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji danas moe se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe uenika za znanjima i vetinama potrebnim za efektivno uee u trinoj privredi i demokratskom drutvu. U prilog ovome govore nezadovoljavajui rezultati naih uenika na meunarodnim testiranjima, nepovoljne ocene opremljenosti kola modernim nastavnim sredstvima, nedovoljna saradnja kola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slini parametri. Ve je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodoloki kompleksni, a dodatni problem u Srbiji je izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omuguili pouzdanost rezultat istraivanja u ovoj oblasti. Stoga ovaj izvetaj ne pretenduje da d sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji, ve samo da utvrdi mogue pravce buduih istraivanja ovog kljunog aspekta obrazovne aktivnosti. Tamo gde postoje meunarodni indikatori za postizanje odreenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni su korieni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje, posebno u regionu. Ovo je, na primer, sluaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja. Meutim, mnogi globalni i lokalni izvetaji ukazuju da metodoloki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu znaajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. Ovo je esto sluaj upravo sa zemljama centralne i istone Evrope, koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja, dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo upuuju na opadanje u odnosu na period 1990-ih. Ovo je sluaj i sa Srbijom. Zato se u oceni stanja za potrebe ovog istraivanja nastojalo sagledati stanje u odnosu na specifine lokalne prilike, na primer, tranzicije i evropske integracije zemlje. 21
20052006.
Istraivanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izvetaja, stratekih dokumenata i zakona. Posebno su razmatrani izvetaji i dokumenti koji su usvojeni u periodu od objavljivanja prethodnog izvetaja (spisak ovih dokumenata dat je u poglavlju o metodologiji). Statistiki podaci su uglavnom uzeti iz biltena i izvetaja Republikog zavoda za statistiku Srbije, a pre svega Statistikog godinjaka za 2006. godinu. Najnoviji podaci ovog godinjaka jesu oni za kolsku 2005/06, a negde i 2004/05. godinu. Kako su podaci u prethodnom izvetaju za kolsku 2002/03. i 2001/02. godinu, za potrebe poreenja sa prethodnom stanjem obuhvaeni su podaci iz pet kolskih godina od 2001/02. do 2005/06. Preporuke su date u odnosu na probleme koji su identifikovani kao najznaajniji i najaktuelniji sa stanovita ljudske bezbednosti, kao to su: produavanje trajanja obaveznog obrazovanja; uee marginalizovanih grupa i ravnomerna distribucija sredstava u sredinama; potreba za osposobljavanjem uenika i studenata da stiu funkcionalna znanja koja e im koristiti za snalaenje u savremenom poslovnom i drutvenom okruenju; modernizacija strukovnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede; omoguavanje sticanja kvalifikacija odraslim; i druga oekivanja.
Ljudska bezbednost i nacionalne manjine

Potpuno i neometano uivanje manjinskih prava znaajan je pokazatelj kako dosegnutog stepena demokratinosti drutva, tako i ostvarenog stepena ljudske bezbednosti. U izvetaju su markirani neki od faktora koji znaajno utiu na manjinsko pitanje, a time i na ostvarivanje manjinskih prava visok procent etnike homogenosti Srbije, nedovren raspad bive Jugoslavije, kriza identiteta veinske nacije, snano prisustvo (etno)nacionalizma, ojaane konzervativne, klerikalne i antievropske snage, neblagovremene reakcije drave na povrede manjinskih prava, manjkav institucionalni poredak, nedemokratska politika kultura itd. Osnovna pretpostavka izvetaja glasi da u Srbiji ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. Proces institucionalizacije te politike nedovren je, izgradnja manjinskog zakonodavstva i institucionalnog poretka usporena, a kreiranje javnog mnenja naklonjenog manjinama blokirano. Vladajua politika elita nije u stanju da, s obzirom na njegove kapacitete, prepozna vanost manjinskog pitanja, koje je potpuno marginalizovano i nalazi se u senci nereenog kosovskog pitanja. Velika panja je posveena novom srbijanskom ustavu, naroito delu koji se odnosi na nacionalne manjine, a, pored toga, i nacionalnim savetima, informisa22
nju, etnikom podvajanju, integraciji, kako onoj na nivou drutva, tako i onoj na nivou politike drave naroito kada su u pitanju marginalizovane i stigmatizovane manjine, poput Roma i Albanaca. Potreba da se posebno apostrofiraju nacionalni saveti uslovljena je injenicom da im sami pripadnici manjina pridaju strateku vanost u promociji i zatiti svojih vitalnih interesa, a potom i usled toga to su, zbog gorenavedenih razloga, dovedeni u situaciju da ne mogu na zakonit nain nastaviti sa svojim radom. Pored ostalih problema, u radu je ukazano da je postojei nain njihovog izbora lo i nedemokratski. Umesto da harmonizuju razliite interese, nacionalni saveti su postali izvor podela i radikalizacije unutar manjinskih zajednica. S obzirom na injenicu da za funkcionisanje manjinske medijske scene do sada nije iskazivan naroiti istraivaki interes, posebno je apostrofirano i pitanje informisanja. U studiji se, najpre, navode samo neki od elementarnih rezultata istraivanja Fonda za otvoreno drutvo, a potom prikazuje recepcija problema informisanja iz ugla pripadnik manjinskih kulturnih elita. U odnosu na prethodni, u ovom izvetaju je akcent stavljen na politike momente. Potreba da se u uvodu na barem tur nain ukae na injenicu da su manjine sloene i heterogene strukture nametnut je nacionalistikim stereotipom da smo Mi beznadeno podeljeni, a Oni potpuno monolitni i homogeni. U posebnom odeljku su markirani uzroci koji optereuju reavanje manjinskog pitanja i koji, sa stanovita ljudske bezbednosti, kriju u sebi rizine potencijale. Na kraju izvetaja ponuene su preporuke ijim bi se uvaavanjem, s obzirom na identifikovane probleme, mogao unaprediti poloaj manjina. Najvanija preporuka se odnosi na potrebu koncipiranja demokratske manjinske politike, koja mora poivati na konsenzusu reformistiki nastrojenih politikih aktera, manjina i javnosti, i ijem koncipiranju treba pristupiti kao jednom od najvanijih dravnih zadataka.
Bezbednost u lokalnoj zajednici

Sistemske promene u naem drutvu istiu sve vaniju poziciju lokalne zajednice u savremenim uslovima ivota i rada. Kao pojavni oblik komune, lokalna zajednica danas predstavlja ambijent u kojem se ljudi intenzivnije povezuju kroz zajednike aktivnosti i institucije, radi zadovoljenja onog skupa i one vrste zajednikih potreba koje su uslovljene prostornom bliskou. Da bi se dostigao duh zajednitva unutar jedne teritorije, neophodno je uspostaviti snane i iroko rasprostranjene institucije, ali i pokrenuti aktivnosti dovoljne da osiguraju reavanje brojnih drutvenih, ekonomskih, politikih, socijalnih i svih drugih problema. 23
20052006.
Brojne opasnosti i rizici (elementarne nepogode, tehnoloki, ekoloki i drugi savremeni bezbednosni rizici) sa kojima se lokalna zajednica suoava, kao i posebnost i osetljivost posledica koje izazivaju (zdravstvene, materijalne, socijalne, ekoloke), nameu potrebu da zatita i bezbednost postanu prioritet i interes svih potencijala civilnog sektora drutva. Civilno planiranje, kroz segment civilne zatite, naglaava znaaj percepcije, procene, planiranja i reavanja kriznih dogaaja na lokalnom nivou, gde je funkcionisanje svih subjekata ostvareno u kontinuitetu sa njihovim redovnim aktivnostima. Na to koliko e se uspeno realizovati jedan bezbednosni projekt na prostoru lokalne zajednice, pored kontinuiranog uticaja svakog pojedinanog subjekta, bitno utie i kvalitet njihovih meusobnih odnosa i interakcije. Zato je za uspeno ostvarivanje i projektovanje eljenog nivoa bezbednosti vano dobro poznavati i potovati mogunosti pojedinih subjekata, kao i uvaavati specifinosti svakog od njih u pogledu sadraja aktivnosti, metoda i sredstava. U Srbiji su sloeni problemi u oblasti bezbednosti na prostoru lokalne zajednice (lokalne samouprave), te stoga zahtevaju maksimalnu iskorienost svih potencijala kojima ona raspolae, a ukljuuje kako mnogobrojne institucije i organizacije tako i pojedince. U okviru zajednice graani su ugraeni u infrastrukture jedne koje neto nude pojedincima i druge koje im nameu obaveze.1 Infrastrukture (ljudska, socijalna, tehnika, ekonomska, pravna itd.) pruaju pojedincu mogunost da integrie i profilie svoje interese, da dobije relevantne informacije i podrku, kao i da participira u donoenju odluka. Modernizacija infrastruktura, prihvatanje novih trendova i reformskih programa jesu uslovi da bezbednost i sigurnost graana dobiju nov kvalitet. Zbog toga se ovo istraivanje usmerilo ka proceni stanja bezbednosti u lokalnoj zajednici, uzimajui u obzir, s jedne strane, potencijale kojima raspolae i, s druge strane, odreene aktivnosti koje sprovodi i koje se projektuju kroz pojedine organizacione forme u oblasti bezbednosti na nivou lokalne zajednice. Formiranjem odreenih odbora, tabova, saveta, komisija i drugih grupa uspostavljaju se bolje komunikacije na relaciji graani drugi uesnici lokalnog ivota (policija, nevladine organizacije, lokalna samouprava, zdravstvene ustanove, socijalne institucije i ostali akteri). Da bi lokalna zajednica sa veinom svojih institucija mogla doprineti boljoj bezbednosti i sigurnosti graana, ona mora da uzme u obzir iri drutveni okvir, da spozna sopstvene mogunosti i da ima uvid u potrebe graana u bezbednosnoj sferi. Mnoge institucije iz lokalnog okruenja, koje su zaduene (ili imaju mogunosti) da ponude spoljnu podrku pojedincu, u stvari nisu dorasle zadatku, a mnoge nisu ni razvijene.
1 K. Kapuj, Znaaj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost, Ljudska bezbednost, Zbornik tekstova, knj. 2, priredila Dragana Duli, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2006, str. 216.
24
Sa liste indikatora bezbednosti, ve formirane u prethodnom izvetaju o Indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji, uzimajui u obzir objektivne okolnosti za sastavljanje novog izvetaja za 2005/06. godinu, izabrano je nekoliko, koji na adekvatan nain oslikavaju stanje bezbednosti na lokalnom nivou u Srbiji. To su, pre svega: policija kao izvor bezbednosti u lokalnoj zajednici (stepen centralizovanosti policije, odnos policije i organa lokalne samouprave, saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice, programi i projekti u okviru koncepta policija u zajednici, rad policije u multietnikim sredinama i stepen poverenja graana u policiju); lokalna samouprava (zakonska reenja i izvorna nadlenost u oblasti bezbednosti posmatrana kroz prizmu koncepta ljudske bezbednosti; participacija graana u optinskim strukturama; posebno fokusirana panja na segment civilne zatite, organizaciju i funkcionisanje u uslovima elementarnih nepogoda koje su zadesile optine u Srbiji tokom 2005. i 2006. godine). Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, uz podrku meunarodnih organizacija (OEBS, DFID, CIDA itd), pokrenulo je odreene aktivnosti u cilju iniciranja i podrke partnerstva drave, drutvenih tela i graana, sa ciljem kreiranja bezbedne zajednice.2 S tim u vezi, pokrenuta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici, modelima primenjenim u izabranim optina sa razliitim socijalnim, ekonomskim, demografskim i bezbednosnim karakteristikama, osnaujui kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice i u drugim delovima Srbije. Razvoj ovakvih projekata je esencijalan, jer ima kao cilj poboljanje odnosa u drutvu, poveanje poverenja graana i mnogo aktivnije uee svih subjekata drutva u bezbednosnom sistemu, menjajui njihovo razumevanje line i bezbednosti zajednice. Osnovni motiv za ovakav izbor indikatora bila je aktuelnost procesa reforme sistema bezbednosti, posebno u domenu jaanja partnerskih odnosa izmeu policije i drugih subjekata zajednice. Za razliku od grupe indikatora koji se vezuju za rad policije u zajednici, pokazatelji vezani za elemente i funkcionisanje sistema civilne zatite odabrani su zbog primetne zapostavljenosti od strane drave i njenih institucija. Utvrivanje nivoa trenutne organizovanosti i sposobnosti dravnih i lokalnih organa u domenu civilne zatite vaan je segment kodifikovane dunosti i obaveze sigurne drave. Istraivanjem je naglaena potreba da se kvalitet i efikasnost civilne zatite i njenih struktura dovedu u vezu sa ciljevima ljudske i opte bezbednosti, to dalje znai da se moraju dovesti u vezu sa zahtevima prakse, tj. zahtevima za kvalitetno i efikasno vrenje poslova bezbednosti.
2 Konkretne aktivnosti su zabeleene ve od 2002/03. godine.
25
20052006.
Predmet empirijskog istraivanja predstavljalo je ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zatite u optinama u Republici Srbiji. Posebna panja posveena je funkcionisanju tabova u domenu upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama, sa akcentom na aktivnostima sprovedenim tokom 2005. i 2006. godine u optinama. Podaci su prikupljani u nadlenim institucijama, ministarstvima odbrane i unutranjih poslova, kao i u optinskim organima i strunim slubama. Odreivanje nivoa bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zatite podrazumevalo je: utvrivanje postojanja, formalnopravno i praktino, operativnih organa i snaga civilne zatite; ocenjivanje organizovanosti i operativnosti organa i snaga civilne zatite; vrednovanje naina funkcionisanja, iskustva, obuenosti i reenj u zbrinjavanju ugroenih u sluajevima vanrednih situacija (poplave, klizita, poari, zemljotresi i sline nepogode); uvid u evidencije nadlenih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zatite, ukljuujui procene i nadoknade teta; formiranje baze podataka sa mogunou da postane dobra osnova za neka budua istraivanja. Konkretna pitanja koja su postavljena ili su se nametnula tokom istraivanja jesu: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore na bezbednosne rizike i pretnje u narednom periodu u oblasti civilne zatite? Koje aktivnosti, mere i procedure treba preduzeti u cilju poboljanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju ouvanja ljudske bezbednosti, radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca, kao i zatite od razliitih pretnji? Koje oblike usavravanja, treninga i seminara treba sprovesti u cilju upravljanja krizama i rizicima? Na osnovu statistikih pregleda optina3 i njihovih strunih i operativnih organa (korienjem podataka Statistikog zavoda Srbije i SKGO [Stalne konferencije gradova i optina]) kreiran je konkretan projektni zadatak, koji je obuhvatio izradu odgovarajueg upitnika, distribuciju i prikupljanje odgovora ispitanika, obradu formiranjem elektronske baze podataka i izradu izvetaja.
3 Uzete su u obzir optine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42), bez optina na prostoru Kosova i Metohije (29). Istraivanje nije obuhvatilo tri optine sa teritorije Vojvodine (Opovo, Bela Crkva i id), kao ni tri optine sa teritorije centralne Srbije (Babunica, Nika Banja i Majdanpek). Istraivanje je obuhvatilo 155 optina, ili 96% od ukupnog broja. Prema: Statistiki zavod Srbije, popis iz 2002. godine.
26
Kao to je ve naglaeno, brojni su subjekti koji uestvuju u aktivnostima na dostizanju projektovanog nivoa bezbednosti, poev od dravnog do lokalnog nivoa. Panja istraivaa je ovog puta bila fokusirana na dva segmenta, jedan koji je definisao i objasnio funkcionisanje modela policija u zajednici i drugi koji je predstavio i analizirao funkcionisanje civilne zatite. Oba segmenta su posmatrana sa aspekta ljudske bezbednosti i predstavljena kroz vizuru bezbedne zajednice. Smatrajui da predmet istraivanja predstavlja izuzetno vanu oblast u ostvarivanju bezbednosne funkcije i zatiti stanovnitva (posebno u vanrednim situacijama), rezultati istraivanja su opravdali svrsishodnost realizovanog projekta.
27
2. BEZBEDNOST I JAVNO ZDRAVLJE

2.1. Uvod
Raspad ex-SFRJ imao je mnogobrojne, dramatine i dalekosene posledice za stanovnitvo i drutvene procese na ovim prostorima, pa, naravno, i u Srbiji. Velika razaranja i osiromaenje, gubici ljudskih ivota i brutalni prekidi najrazliitijih veza i odnosa meu ljudima prirodno su uslovili pojaan oseaj ugroenosti i egzistencijalnog straha. Uprkos postepenom relaksiranju nakon promena 2000. godine, sva istraivanja pokazuju da je meu stanovnitvom u Srbiji i dalje dominantan oseaj ugroenosti i razliitih strahova, naravno, modifikovanih u skladu sa vremenom i aktuelnim problemima. Pored straha od siromatva (i svakako u vezi sa njim), najvei broj ljudi je zabrinut za sopstveno, i zdravlje svojih najbliih. To sugerie najmanje dva ozbiljna zakljuka: prvo, da su stepen oboljevanja i pretnja od raznih bolesti realno prisutni i ugroavaju smo vitalno jezgro naroda; i drugo, da zdravstveni sistem ne uliva dovoljno poverenja i ne garantuje bezbednost ljudi, bilo da je re o preventivnom delovanju ili, pak, o adekvatnoj, pravovremenoj i efikasnoj reakciji. Postojee zdravstvene potrebe ne nailaze na odgovarajuu zatitu, niti se zatita ljudskih ivota posmatra u kontekstu bezbednosti, kao garancija da svaki pojedinac ivi u punoj slobodi, koja mu prua ansu za ostvarenje sopstvenih i potencijala celokupne zajednice.
2.2. Stanovnitvo
2.2.1. Demografski podaci od znaaja za javno zdravlje
Za analizu javnog zdravlja i zdravstvenog sistema u Republici Srbiji bazinu pretpostavku predstavljaju podaci o stanovnitvu, kako iz razloga to ova oblast utie na samu egzistenciju i kvalitet ivota graana, tako i zbog presudnog znaaja koji na stanje zdravlja i funkcionisanje sistema imaju sloeni socioloki odnosi i demografska struktura. Imajui u vidu da zdravlje predstavlja prethodan uslov svake bezbednosti, pa i najsofisticiranijih vidova ljudskog dostojanstva i blagostanja, briga za javno zdravlje sutinski je povezana sa civilizacijskim naporima za ostvarenje ovekove sree i slobode. Iz tog razloga su u ovoj analizi korieni i viestruko uporeivani razliiti socioloki parametri i statistiki podaci, od osnovne strukture stanovnitva i znaajnih migratornih kretanja, preko vitalnih dogaaja, do obrazovnog i socijalno-ekonomskog statusa. 29
20052006.
2.2.2. Osnovna struktura stanovnitva

Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, ukupno stanovnitvo Srbije broji 7.498.001 osobu. U odnosu na prethodni popis iz 1991. godine, broj stanovnika je smanjen za 324.794, mada treba voditi rauna da ne postoji potpuna uporedivost popisnih rezultata. Naime, zakljuno sa popisom iz 1991. godine, u stalno stanovnitvo su ubrajani i graani na privremenom radu u inostranstvu, kao i lanovi njihovih porodica; prema meunarodnim preporukama, od popisa 2002. godine u sastav stalnog stanovnitva ulaze graani iji je boravak u inostranstvu krai od godinu dana, ali i strani dravljani koji u Srbiji borave due od godinu dana. Pri uporeivanju podataka posebno je znaajno imati u vidu velika demografska kretanja u periodu 19912000. godine (unutranje migracije uslovljene ratovima u ex-SFRJ, emigriranje vie stotina hiljada mladih u tree zemlje), to je imalo znaajan uticaj na strukturu stanovnitva, a gotovo neprocenjiv na njegov zdravstveni status. Zvanina procena broja stanovnika iz oktobra 2005. belei blagi rast od 70.347 stanovnika. Kao ni popis iz 2002. godine, tako ni ova procena ne ukljuuje stanovnitvo Kosova.
Republika Srbija Stanovnitvo ukupno Muko ensko Stanovnika na 1 km2 Domainstva Lica na 1 domainstvo 7.498.001 3.645.930 3.852.071 2.521.190 3,0
Stanovnitvo i domainstva Popis iz 2002.
Centralna Srbija 5.466.009 2.660.988 2.805.021 97,7 1.811.233 3,0
Vojvodina 2.031.992 984.942 1.047.050 94,5 709.957 2,9
Posmatrano prema velikim starosnim grupama, struktura stanovnitva je sledea: dece do etiri godine starosti ima ukupno 342.344; dece 514 godina (predkolski i osnovnokolski uzrast) 834.426; dece 1519 godina (srednjokolski uzrast) ima 495.651; mladih 2029 godina ukupno je 1.016.995; odraslih 3039 godina ima 962.456; 4059 godina 2.113.919; starijih sa 6069 godina 904.190; starih preko 70 godina 780.099, dok se za 47.921 osobu ne zna starost. Uee mladih do 19 godina starosti u ukupnom stanovnitvu iznosi 22,3%; odrasli sa 2039 godina ine 26,4% stanovnitva, a oni sa 4059 godina 28,2% od ukupnog broja; najzad, stanovnitvo starije od 60 godina ini 23,1% ukupne populacije. 30
2. Bezbednost i javno zdravlje
Budui da prosena starost stanovnitva prelazi 40 godina, stanovnitvo Srbije se smatra starim. Izuzev u optinama sa veinskim albanskim stanovnitvom u junoj Srbiji, demografski trendovi su manje ili vie nepovoljni u celoj zemlji; kombinovani sa loim socijalno-ekonomskim poloajem veine stanovnika i traumatinim iskustvima ivota tokom poslednje decenije prolog veka, oni znaajno uslovljavaju stanje zdravlja graana Srbije.
2.2.3. Prirodno kretanje stanovnitva

Prirodni prirataj na teritoriji Srbije je u kontinuiranom padu jo od 60-ih godina, s tim to se od 1992. godine belei negativna stopa prirodnog prirataja uz trend pogoranja sve do 2000. godine. Prirodni prirataj na 1.000 stanovnika bio je 1948. godine 13,5; 1953. godine 14,5; 1961. god. 11,2; 1971. god. 8,9; 1981. god. 6,8; 1991. godine 0,2; 1998. godine 3,0; 1999. g. 3,9; 2000. godine 4,0; 2001. g. 2,7; 2002. g. 3,3; 2003. g. 3,3; 2004. g. 3,5 i 2005. g. 4,6. Od 2001. odnos novoroenih i umrlih stanovnika dobija stabilnije kretanje, ali i dalje demografski nepovoljno. Na popisu 2002. godine od ukupno 4.706 naselja pad broja stanovnika je zabeleen u ak 3.847, odnosno 81,8% naselja. U isto vreme, samo 834, odnosno 17,7% naselja imalo je porast broja stanovnika, dok je bez promena bilo svega 25, odnosno 0,5% naseljenih mesta. Pri tom je pad broja stanovnika bio znaajno vei u ruralnim naseljima, a porast u urbanim (gradskim) naseljima. Takav odnos se zadrava i dalje, pa je sredinom 2004. u centralnoj Srbiji sa negativnim priratajem ak 53% gradskih optina i 74,2% ostalih naselja. Jo je nepovoljnija situacija u Vojvodini, gde ak 94,2% gradskih i 88% ostalih naselja ima negativan prirodni prirataj. Imajui u vidu nepovoljna kretanja u starosnoj strukturi na nivou cele zemlje (opadanje udela mlae populacije, poveanje prosene starosti i uea starih u ukupnom stanovnitvu), u periodu do 2015. moe se oekivati dalje opadanje prirodnog prirataja.
Umrli Stanovnitvo ivosredinom roeni 2004. godine1 Ukupno Odojad 7.463.157 78.186 104.320 633 Prirodni prirataj 26.134 Na 1.000 stanovnika ivoroeni 10,5 Umrli 14,0 Prirodni prirataj 3,5 Umrla odojad na 1.000 ivoroenih 8,1
Prirodno kretanje stanovnitva, sredinom 2004.
Od ukupnog broja ivoroenih u 2004. godini 51,6% su mukog pola, a 48,4% enskog. Od ogromnog je znaaja podatak da je u zdravstvenim ustanovama izvreno 98,7% svih poroaja, dok je na nekom drugom mestu izvreno tek 1,3% poroaja. Strunu pomo pri poroaju imalo je 99,4% ena, a bez strune pomoi se porodilo samo 0,6% ena. 31
20052006.
Prirodni prirataj 19482004.4
Mada su starenje stanovnitva i negativni demografski trendovi karakteristini i za razvijene evropske drave, u Srbiji su ekonomski faktori (pored drugih, ve navedenih) od dominantnog uticaja na populaciona kretanja. To se moe videti i ukrtanjem razliitih podataka o stanovnitvu, pa je tako npr. vrlo indikativno kretanje broja domainstava i lanova. Naime, popisom iz 2002. konstatovano je ak 20,02% (504.775) jednolanih domainstava, 24,8% (625.301) dvolanih, a 19,04% (480.181) trolanih domainstava, to zajedno ini 63,86% ukupnog broja domainstava u Srbiji. Jo je upeatljiviji rast broja jednolanih domainstava u odnosu na prethodne popise stanovnitva, to delimino jeste odraz emancipacijskih procesa, ali prvenstveno ukazuje na teko ekonomsko stanje kao opredeljujui faktor pri zasnivanju porodice.
2.2.4. Stope fertiliteta

U odnosu na 2002. godinu, opta stopa fertiliteta (odnos izmeu ukupnog broja ivoroenih i enskog fertilnog stanovnitva od 15 do 49 godina, tokom jednogodinjeg perioda) poveana je sa 43,0 na 44,2, ali je ona i dalje izrazito niska u odnosu na ranije periode (1953. godine opta stopa fertiliteta bila je 98,7; 1961. god. 80,4; 1971. god. 65,7; 1981. god. 64,8; 1991. god. 60,8; i 1997. godine 49,8). U skladu sa tim je i kretanje specifine stope fertiliteta (odnos izmeu broja ivoroenih roenih od majki odreene starosti prema 1.000 ena te iste starosti), kao i stopa ukupnog fertiliteta (ukupan broj ivoroene dece na jednu enu, odnosno zbir specifinih stopa fertiliteta), koja je 1953. godine bila 3,1; 1961. god. 2,5; 1971. god. 2,3; 1981. god. 2,1; 1991. god. 2,1; 1997. god. 1,7; i 2002. godine svega 1,5.
4 Desni grafikon predstavlja prirodni prirataj stanovnitva, ukljuujui i unutranje migracije.
32
Opta stopa fertiliteta Ispod 15 godina 1519 2024 2529 3034 3539 4044 4549 50 i vie godina Stopa ukupnog fertiliteta
44,2 0,2 24,6 90,8 103,4 66,8 23,9 4,5 0,2 0,0 1,6
Opta, specifine i stopa ukupnog fertiliteta, 2004.
2.2.5. Prosena starost i oekivana duina ivota

Prosena starost stanovnitva u Srbiji se neprestano poveava jo od prvog posleratnog popisa 1953. godine, i to za oba pola. Tako je u navedenoj godini iznosila u proseku 29,4 godine, 1961. godine, bila je 30,5; 1971. godine 32,4; 1981. godine 33,7; 1991. godine 37,5; 2000. godine 39,8; 2001. godine 39,9; 2002. godine 40,2; 2003. godine 40,3. Na osnovu rasta indeksa starenja stanovnitva u periodu 19532004. godine, nesporno je da se demografski proces starenja u Srbiji kree u nezaustavljivom kontinuitetu. Budui da indeks starenja ija vrednost ne prelazi 20 indeksnih poena govori o izrazito mladom stanovnitvu, a preko 40 indeksnih poena o starom stanovnitvu, i prema ovom pokazatelju Srbija spada u red zemalja sa starim stanovnitvom. Inae, indeks starenja predstavlja odnos izmeu starog (60 i vie godina) i mladog (019 godina) stanovnitva.
Prosena starost stanovnitva Indeks starenja stanovnitva, % ukupno 40,4 muko 39,1 ensko 41,7 ukupno 100,4 muko 84,9 ensko 116,6 Oekivana duina ivota muke dece 69,9 enske dece 75,4
Prosena starost stanovnitva, indeks starenja i oekivana duina ivota, 2004.
33
20052006.
Istovremeno se poveavala i oekivana duina ivota, kako ivoroene muke, tako i enske dece. U 2000. godini oekivano trajanje ivota za muku decu bilo je 69,6 a za ensku decu 74,8 godina; 2001. za muku decu takoe 69,6, a za ensku 74,9 godina; 2002. odnos je 69,7 naspram 75,0 godina za ensku decu; 2003. bilo je 69,9 za muku i 75,1 godina za ensku decu, a 2004. godine oekivano trajanje ivota za muku decu je bilo 69,9 a za ensku 75,4 godina.
2.2.6. Mortalitet stanovnitva

Od ukupnog broja umrlih tokom 2004. godine (104.320) neto je vei broj umrlih mukaraca (53.393) u odnosu na umrle ene (50.927), a vrlo mala razlika je i u oboljenjima koja su uzrokovala smrt. Ubedljivo najvei broj oboljenja sa smrtnim ishodom (26.390 umrlih mukaraca, odnosno 727 na 100.000 stanovnika i 30.478 ena, odnosno 795 na 100.000) pripada bolestima krvotoka (I00I99);5 na drugom mestu su tumori (C00D48), kao uzrok smrti 11.109 mukaraca (306 na 100.000) i 8.493 ene (222 na 100.000); potom slede simptomi, znaci i nenormalni kliniki i laboratorijski nalazi neklasifikovani na drugom mestu (R00R99), koji su uzrokovali smrt 5.081 mukarca i 4.509 ena; na etvrtom mestu po smrtnosti kod ena (ukupno 1.594 umrla) nalaze se bolesti lezda sa unutranjim luenjem, ishrane i metabolizma (E00E88), dok su kod mukaraca u ukupno 2.841 sluaju smrt izazvale povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (S00T98). Slede bolesti disajnih organa, bolesti organa za varenje itd. Prema Meunarodnoj klasifikaciji bolesti posebno se obrauju podaci o umrlima usled nesrenog sluaja, od kojih se u Srbiji zasad prati nekoliko modaliteta. Podaci za 2004. belee u ovoj grupi ukupno 1.496 umrlih, od kojih 1.125 mukaraca i 371 enu. Najvei broj stradalih je u kategoriji stanovnitva preko 65 godina, a od klasifikovanih modaliteta najzastupljeniji su saobraajni udesi (V01V99). Manji broj modaliteta se prati i kod umrlih usled samoubistva, kojih je u 2004. godini bilo 1.346 (979 mukaraca i 367 ena). I u ovoj kategoriji najvie smrtnih sluajeva je zabeleeno u populaciji starih preko 65 godina, a, pored njih, ak 55,5% samoubistava je u okviru radno aktivnog stanovnitva, to takoe ukazuje na vrlo ozbiljne posledice tekog socijalno-ekonomskog poloaja stanovnitva. to se tie umrlih usled ubistava, koji su takoe predvieni Meunarodnom klasifikacijom bolesti, njih je u 2004. bilo ukupno 138 (95 mukaraca i 45 ena), najvei broj opet meu stanovnitvom starijim od 65 godina. U odnosu na ukupan (procenjen) broj stanovnika u 2004. godini, koji iznosi 7.463.000, broj umrlih na 1.000 stanovnika iznosi 14,0 za teritoriju cele Srbije, za centralnu Srbiju 13,7 i za Vojvodinu 14,7.
5 Sve bolesti se obeleavaju prema Meunarodnoj klasifikaciji bolesti, X revizija.
34
I pored podatka da je vrlo veliki broj umrlih bio podvrgnut nekom medicinskom tretmanu (ak 92,5% ukupnog broja umrlih), oko 34,3% je umrlo u zdravstvenoj organizaciji, to ukazuje na brojne nedostatke u zdravstvenom sistemu. Najpre, nema podataka da li su graani umrli od bolesti od kojih su i leeni (to bi verovatno znaajno umanjilo ovako visok procent leenih); dalje, postavlja se pitanje sistemskog ureenja i efikasnosti specijalistikih i kontrolnih pregleda pacijenata otputenih iz stacionarnih ustanova, kao i primarne zatite (naroito ako se ima u vidu strategija smanjivanja bolesnikih dana u stacionarnim ustanovama); finansijske mogunosti graana u participiranju trokova leenja, zdravstvene navike stanovnitva itd. Zastarela i nedovoljno razvijena zakonska regulativa u oblasti zdravstva (vezana za prava pacijenata, postojanje nezavisnih i strunih kontrola u procesu leenja i sline okolnosti) takoe otvara brojne nedoumice i omoguava sumnju ili nezadovoljstvo zdravstvenim uslugama.
2002 Ukupno Mesto smrti zdravstv. organizacija drugo mesto umrli u zdravstvenoj organizaciji, % Leenje leeni nisu leeni leeni, % Uzrok smrti dao lekar ili obduktor lekar pregleda mrtvih drugo lice umrli za koje je podatak o uzroku smrti dao lekar ili obduktor, % 102.785 2004 104.320
33.662 69.123 32,7
35.779 68.541 34,3
95.388 7.397 92,8
96.507 7.813 92,5
89.467 1.516 1.802
89.749 12.947 1.624
87,0
86,0
Umrli, prema mestu smrti i leenju u 2002. i 2004.
35
20052006.
Razvoj medicine i zdravstva u Srbiji znaajno je, na drugoj strani, umanjio smrtnost najosetljivije populacije odojadi. Broj mrtvoroene dece, kao i umrle odojadi, poslednjih decenija se kontinuirano smanjuje. Tako je 1971. godine broj umrle odojadi bio 5517, deceniju kasnije (1981) 5.309 itd, dok je 2002. zabeleeno 790, a 2004. jo manje ukupno 633 smrti odojadi. Stopa smrtnosti odojadi na 1.000 ivoroene dece u 2004. godini iznosila je 8,1, a u 2005. godini 8,0. Isti trend prati i mrtvoroene.
Pol Muko 233 164 69 ensko 186 136 50
Mrtvoroeni ukupno
Rep. Srbija Centr. Srbija Vojvodina
419 300 119
Mrtvoroeni u 2004.
Najei uzroci smrti odojadi u 2004. godini bile su uroene nakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalnosti (Q00Q99) u 153 sluaja, zatim respiratorna ugroenost novoroeneta (P22) u 102 sluaja, druga perinatalna stanja (P00P05, P08P15, P29P96) u 86 sluajeva itd. Uporedno sagldanje uzrok smrti odojadi u poslednjih nekoliko decenija takoe govori o poboljanoj zdravstvenoj zatiti trudnica i odojadi. U odnosu na 1971. godinu, gotovo da su se sasvim izgubile bolesti disajnih organa iz grupe J00J98, bolesti nervnog sistema i uha (G00G98, H60H93), zarazne i parazitarne bolesti (A00B99), dok su neke bolesti znaajno smanjene, npr. intrauterna hipoksija i poroajna asfiksija (P20P21) i prevremeni poroaji (P07). Meutim, zdravstvenim ustanovama u Srbiji i dalje nedostaje vei broj inkubatora, s obzirom na postojanje respiratornih problema i anomalija kod velikog broja novoroene dece. Problem predstavljaju i tehniko-sanitarni uslovi u nekim porodilitima. Stopa maternalnog mortaliteta u 2005. godini iznosila je 13,85 na 100.000 ivoroenih.
36
Umrla odojad prema uzroku smrti, 2004.
2.2.7. Obrazovni profil stanovnitva

Kao jedan od najvanijih resursa za opstanak i progres svakog drutva, obrazovanost stanovnitva u velikoj meri utie na njegove potencijale, kvalitet, ali i ukupna demografska kretanja. Obrazovna struktura je, takoe, u vanoj korelaciji sa sistemom javnog zdravstva. S jedne strane, ona obezbeuje adekvatne profesionalne kadrove za ovu oblast koja je od vitalnog znaaja za narod i dravu, a, s druge, utie na zdravstvene navike i nain ivota stanovnitva, to se direktno reflektuje na zdravlje i sveukupni kapacitet kako pojedinaca, tako i veih grupa i populacije uopte. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, ukupan broj stanovnitva starijeg od 15 godina iznosi 6.321.231, od ega muko stanovnitvo ini 48,12% populacije, a ensko 51,88%. U obrazovnoj strukturi stanovnitvo sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem uestvuje sa 52,1%, dok je bez ikakve kole svega 5,66% stanovnitva, a za 2,18% nisu poznati podaci. Meutim, zabrinjavajue visok je broj stanovnika koji su zavrili samo osnovnu kolu ili tek nekoliko razreda, koji omoguavaju elementarnu pismenost njih je ak 40,06%. Neto malo vie od polovine enskog stanovnitva ima srednje, vie ili visoko obrazovanje, ali je to ipak tek 24,02% od ukupnog broja stanovnitva starijeg od 15 godina; u okviru enske populacije ak 24,72% ena ima zavrenu samo osnovnu kolu, a 15,94% ima nepotpuno osnovno obrazovanje; bez ikakvog obrazovanja je 8,55% ena, dok 2,70% ima samo prva tri razreda osnovne kole. U odnosu na mukarce daleko vei broj ena je bez kole i sa deliminim ili potpunim osnovnim obrazovanjem, ali je zato manje ena sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem. Takvo stanje je srazmerno prisutno na teritoriji cele drave. Iako je ovakva situacija svakako i posledica patrijarhalnog naslea 37
20052006.
iz ranijeg perioda, mnogi drugi pokazatelji potvruju da je poloaj ene u srbijanskom drutvu i dalje sutinski neravnopravan. Poslednjih godina aktuelna proklamacija o enskim pravima i odgovornosti drave da pobolja status ena i dalje je deklarativne prirode; uprkos drutvenim promenama i deliminoj emancipaciji, ene su jo uvek manje obrazovane, loije plaene, maternalni status je bez dovoljne institucionalne i finansijske podrke drutva, a zdravstvena zatita nerazvijena i esto nefunkcionalna. Govorei o vanosti obrazovanja za izgraivanje zdravih navika i naina ivota, posebno treba istai potpuno odsustvo zdravstvenog vaspitanja u okviru kolskog sistema, koje bez sumnje ima vrlo ozbiljne posledice. Izuzev osnovnih saveta o odravanju elementarne higijene, koje deca dobijaju u predkolskim ustanovama i tokom prva dva razreda osnovne kole (a i to je novija praksa), kreatori obrazovnih programa nisu prepoznali potrebu edukovanja dece i mladih o osnovnim zdravstvenim parametrima i ouvanju zdravlja. Ne umanjujui znaaj genetskih predispozicija, kao ni ostalih faktora koji utiu na zdravlje, ovaj ozbiljni nedostatak u zdravstvenoj i obrazovnoj politici uveliko ishoduje zabrinjavajue rezultate i trendove, naroito kod mladih. Sve ankete i istraivanja raena poslednjih par godina ukazuju na veliku rasprostranjenost tetnih navika (konzumiranje alkohola, duvana i droga), kao i nezdravog naina ivota (slaba fizika aktivnost, neredovna i loa ishrana itd). Generalno lo i neodgovoran odnos prema zdravlju karakterie i odraslu populaciju gde se, pored brojnih objektivnih uslova prvenstveno ekonomske prirode (loa finansijska situacija, preoptereenost radom, ivot pod stresnim okolnostima i sline okolnosti), takoe prepoznaju posledice neadekvatne zdravstvene edukacije.
R. Srbija Ukupno Ukupno Bez kole 13 razr. osn. kole 47 razr. osn. kole Osnovno obrazov. Srednje obrazov. Vie obrazov. Visoko obrazov. Nepoznat Muko ensko Centralna Srbija Ukupno Muko ensko Ukupno Vojvodina Muko ensko
6.321.231 3.041.667 3.279.564 4.611.453 2.222.062 2.389.391 1.709.778 819.605 890.173 357.552 126.127 896.847 76.995 37.517 374.016 280.557 88.610 522.831 282.175 91.401 651.184 57.417 27.013 282.559 224.758 64.388 368.625 578.035 856.099 97.987 147.508 51.991 75.377 34.726 245.663 425.564 751.182 73.485 88.596 15.185 19.578 10.504 91.457 55.799 24.222 154.206
1.509.462 698.692
810.770 1.083.898 505.863
192.829 232.735 412.616 338.566 36.604 47.257 8.760 36.881 41.339 6.425
2.596.348 1.401.683 1.194.665 1.845.166 989.067 285.056 411.944 137.895 150.188 223.097 79.479 134.868 188.847 58.416 211.571 323.348 122.710 113.584 175.840 70.719
Stanovnitvo staro 15 i vie godina, prema kolskoj spremi i polu (popis iz 2002. godine)
38
2.2.8. Socijalno-ekonomski status

Srbija je u inae teke tranzicijske procese ula sa itavom decenijom zakanjenja u odnosu na istonoevropske zemlje. Pored vremenskog zaostatka, drava i drutvo su u sistemske promene uli sa traginim nasleem od besmislenih i iscrpljujuih ratova tokom raspada bive Jugoslavije, preko materijalnih razaranja tokom bombardovanja, viegodinjih sankcija meunarodne zajednice, u svetskim okvirima nezabeleene hiperinflacije, do ozbiljnih demografskih promena usled priliva stotina hiljada izbeglica i raseljenih lica, uz istovremeni odlazak mladih i kolovanih ljudi itd. Potpuni slom socijalistike privrede dodatno je doprineo ekonomskom osiromaenju i ozbiljno doveo u pitanje elementarnu egzistenciju najveeg broja graana. Drutvo je u politiki stabilniji period ulo potpuno iscrpljeno, a neminovne posledice tranzicije (pre svega, u sferi zaposlenosti i zarada) i dalje odravaju socijalno-ekonomski status najveeg dela stanovnitva na veoma niskom nivou. U odnosu na popis iz 1991. godine, u 2002. godini uee aktivnog u ukupnom stanovnitvu smanjeno je sa 48,2% na 45,3%. Takoe je smanjeno uee poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu, i to sa 17,2% na 10,9%, a istovremeno je dolo do rasta uea gradskog u ukupnom stanovnitvu, i to sa 54,6% na 56,4%. Ovakve tendencije prisutne su na nivou cele Republike (u centralnoj Srbiji i Vojvodini) i ukazuju na nepovoljna demografska kretanja, koja se snano odraavaju na socijalno-ekonomski status stanovnitva. Prema novijim podacima, dobijenim Anketom o radnoj snazi krajem 2005. godine6, u Srbiji je bilo zaposleno 2.733.412 stanovnika, od kojih su 59,81% mukarci, a 40,19% ene. Neki vid zaposlenja koji donosi prihode uspelo je da ostvari 73,29% graana sa srednjom, viom ili visokom kolom, 16,82% graana koji su zavrili samo osnovnu kolu i tek 9,89% graana bez ikakvog obrazovanja ili sa nepotpunom osnovnom kolom. Od ukupnog broja zaposlenih mukaraca najvei procent (61,85%) radi u sektoru privatne svojine, 21,36% u sektoru dravne svojine, 12,29% u sektoru drutvene svojine i 4,5% u ostalim oblicima svojine. Ista je struktura zaposlenosti i kod ena: od ukupnog broja zaposlenih ena 57,25% radi u sektoru privatne svojine, 27,52% u sektoru dravne svojine, 11,68% u sektoru drutvene svojine i 3,55% u ostalim oblicima svojine. Inae, od ukupno zaposlenih ena 22,33% stie prihode u poljoprivredi. Meutim, zabrinjavajui je podatak da je meu enskim stanovnitvom starim 15 i vie godina ak 55,4% neaktivno, dok je 44,6% aktivno (stopa aktivnosti), pri emu aktivno stanovnitvo obuhvata zaposlena i nezaposlena lica. Stopa zaposlenosti ena je 32,9, dok je stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 26,2.
6 Anketa o radnoj snazi, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2006.
39
20052006.
Republika Srbija Ukupno stanovnitvo Stanovnitvo staro 15 i vie godina Stanovnitvo mlae od 15 godina Ekonomski aktivno Zaposleno ukupno u poljoprivredi Nezaposleno Ekonomski neaktivno Penzioneri Domaice Uenici/studenti Nesposobni za rad Ostali Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti (po definiciji ILO) 7.568.348 6.456.001 1.112.347 3.453.293 2.733.412 586.708 719.881 3.002.708 1.451.468 472.491 594.936 234.809 249.004 53,5 42,3 20,8
Centralna Srbija 5.505.474 4.710.418 795.056 2.515.589 1.981.862 433.169 533.727 2.194.830 1.078.290 331.247 434.643 164.421 186.229 53,4 42,1 21,2
Vojvodina 2.062.874 1.745.583 317.291 937.704 751.550 153.539 186.154 807.878 373.178 141.244 160.293 70.388 62.775 53,7 43,1 19,9
Stanovnitvo prema aktivnosti, oktobar 2005.
Treba imati u vidu da pojam zaposleni u ovom istraivanju podrazumeva lica koja su najmanje jedan sat u sedmici za koju se vrilo anketiranje obavljala neki posao u cilju sticanja sredstava za ivot, kao i lica koja su imala zaposlenje mada su u toj sedmici bila odsutna s posla (prema meunarodnim definicijama). Takoe, pod poslom se podrazumeva svaki posao za ije se obavljanje dobija naknada u novcu ili naturi. Zato ovo istraivanje prikazuje stepen realne uposlenosti stanovnitva koja mu omoguava sticanje bilo kakvih prihoda priblinije u odnosu na podatke Nacionalne slube za zapoljavanje, koji se oslanjaju na formalnopravne injenice (zvanine evidencije o zaposlenima, odnosno nezaposlenima). Podaci Nacionalne slube pokazuju daleko nepovoljniju sliku, koja jasnije odraava stepen tranzicijskih promena i najtee pogoene grupe stanovnitva, ali zato ne obuhvata domen sive ekonomije, koji je u drutvu i dalje vrlo rasprostranjen. Prema stanju na dan 31. 12. 2005. godine, u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje registrovano je ukupno 895.697 nezaposlenih lica, od kojih je 54,3% ena. Poraavajui su podaci o obrazovnoj strukturi nezaposlenih, meu kojima je ak 34,8% graana sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem. 40
Nezaposlena lica prema stepenu strunog obrazovanja, godinji prosek 2005.
Prosene zarade zaposlenih u preduzeima, ustanovama i organizacijama na kraju 2004. godine, preraunate u USD prema srednjem trinom kursu NBS, bile su: za visoku strunu spremu 621, viu 409, srednju 350 i za niu strunu spremu 238 USD. Visokokvalifikovani radnici su proseno zaraivali 405 USD, kvalifikovani 280, polukvalifikovani 226, a nekvalifikovani radnici oko 209 USD. Kod svih navedenih kategorija zaposlenih zabeleen je rast prosenih zarada u narednoj godini, pri emu su indeksi prosenih zarada na kraju 2005. bili: 126,2 za visoku strunu spremu, 127,4 za viu, 122,9 za srednju strunu spremu i 121,2 za niu. Indeks prosenih zarada za visokokvalifikovane radnike bio je 129,8, za kvalifikovane 126,8, polukvalifikovane 129,5 i za nekvalifikovane radnike 127,7. Podaci za 2006. godinu jo nisu objavljeni. U posebno nepovoljnom poloaju nalaze se penzioneri, kojih je, prema evidenciji Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, na dan 31. 12. 2005. godine bilo ukupno 1.239.573, od kojih je 46,31% korisnika starosnih penzija, 28,98% korisnika invalidskih penzija i 24,71% korisnika porodinih penzija. Visina prosene penzije na kraju 2004. izraena u USD bila je: za starosne 195 USD, invalidske 152 i porodine 119 USD. U 2005. je dolo do malog rasta penzija, pri emu su indeksi prosenih starosnih i invalidskih penzija bili 121, a indeks prosene porodine penzije 122.
41
20052006.
Prosene penzije, 19982005.
Problemi u zapoljavanju i izuzetno niske zarade, a naroito penzije, viestruko utiu na zdravstveno stanje populacije. Kontinuirana izloenost stresu i tekim uslovima ivota uzrok su mnogih bolesti, na koje stanovnitvo ili zdravstveni sistem esto ne reaguju pravovremeno, a ni adekvatno. Pored toga, iako spora i postepena, reforma u sistemu zdravstvene zatite utie na kontinuirano poveanje cena usluga koje nije mogue pokriti postojeim zdravstvenim osiguranjem, pa su graani sve vie uslovljeni visokom participacijom u trokovima dijagnostikovanja i leenja. Budui da najee nisu u situaciji da izdvoje potrebna sredstva za zdravstvenu zatitu, socijalno-ekonomski status i stanje zdravlja ine zatvoreni, uzrono-posledini krug za najvei deo stanovnitva.
2.3. Drava i zdravstvo

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je jedino ministarstvo na ijem elu se nalazi isti ministar jo od juna 2002. godine do danas. Ta injenica svakako omoguava neometani kontinuitet u procesu reforme zdravstvenog sistema, ali su do sada postignutim rezultatima nezadovoljni i graani, ali i zaposleni u zdravstvu. Imajui u vidu zateeno stanje iz prethodne decenije, u zdravstvu je svakako uinjen znaajan pomak, ali isto tako nema dileme da se moglo i vie. Brojni su razlozi sporog i tekog restrukturiranja zdravstvenog sistema: od nedostatka potrebnih finansijskih sredstava, koja su za ovu delatnost vrlo velika, preko objektivno vrlo tekog stanja svih zdravstvenih ustanova, do otpora zaposlenih, koji se teko prilagoavaju promenama i zahtevima odgovornog i odrivog sistema zdravstva. Nita manje su problematini i stavovi i nerealna oekivanja samih korisnika zdravstvenih usluga. 42
Kao jedna od najvanijih drutvenih delatnosti, zdravstvo se finansira sa preko 80% ukupnih prihoda iz sredstava budeta i Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Sa privrednim rastom se poveava i uee rashoda za zdravstvenu zatitu u BDP-u, koje je u 2005. iznosilo 6,6%. Vei privredni rast bi svakako uticao na vidljivije promene u zdravstvu, ali je takoe injenica da su izdvajanja za ovu oblast neprimerena njenom znaaju, u odnosu na neke druge drutvene delatnosti. Rashodi za zdravstvenu zatitu po glavi stanovnika takoe su rasli u poslednjih nekoliko godina. Tako je izdvajanje za zdravstvenu zatitu po glavi stanovnika u 2002. iznosilo 124 evra, u 2003. godini 131 evro, 2004. god. 146 evra, 2005. god. 157 evra i 2006. godine 185 evra. I pored kontinuiranog rasta, ova izdvajanja su izuzetno niska u poreenju sa drugim zemljama. Primera radi, u Hrvatskoj je izdvajanje za zdravstvenu zatitu po glavi stanovnika u 2006. bilo 700 evra, a u Sloveniji 1.700 evra. Shodno tome, budet zdravstvenog fonda u Hrvatskoj je bio 2,5 mlrd. evra, u Sloveniji 3 mlrd. evra, a u Srbiji samo 1,3 mlrd. evra.7 Od toga, na plate zaposlenih u zdravstvu odlazi oko 50% sredstava, na lekove 14%, a na bolovanja oko 8%, dok se sa 24% sredstava finansiraju ostali trokovi zdravstvenih ustanova i zdravstvene zatite (energenti, potroni i ugradni materijal, implantati i druga sredstva). Kao vaan deo zdravstvenog sistema, Fond je u stalnom procesu reforme, ali jo uvek daleko od optimalnog modela, koji bi obezbedio kvalitetnu i ekonomski racionalnu zdravstvenu zatitu. Inae, u 2006. godini zdravstvene ustanove prvi put nakon 15 godina belee pozitivno poslovanje. Istovremeno su u potpunosti isplaena i viegodinja dugovanja u zdravstvu u iznosu od oko 150 miliona evra. Uz ve uloena sredstva u rekonstrukciju ustanova i nabavku opreme, u periodu 2006/2007. u zdravstvo e biti uloeno jo 331 milion evra, od kojih e sa 60 miliona biti finansirana obnova domova zdravlja irom Srbije, dok e najvei deo, u iznosu od 150 miliona evra, biti uloen u renoviranje etiri klinika centra (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Niu). U toku je i renoviranje 20 bolnica, za koje su kreditom kod Evropske investicione banke obezbeena sredstva u iznosu od 50 miliona evra. Pored investicija, i plate zaposlenih u zdravstvu belee rast u poslednjih nekoliko godina. U 2006. plate medicinskih radnika su porasle za oko 46%, a nemedicinskih za 15,5%. Za 2007. godinu se planira poveanje zarada od 21,8% za visoku strunu spremu, 14% za viu i srednju, i 9,6% za ostale strune spreme.
2.3.1. Zakonska regulativa

Zdravstveni sistem u Srbiji se, uprkos pokrenutoj reformi, jo uvek oslanja na veliki broj zakonskih propisa koji potiu iz perioda ex-SFRJ, naroito u delu
7 Suzana Bojadi: Zdravlje, Ekonomist, br. 348, Beograd, 22. 01. 2007.
43
20052006.
podzakonskih akata. Budui da je re o vrlo osetljivoj oblasti, koja je pri tom devastirana u svakom pogledu, iznenauju sporost i neefikasnost Vlade, Skuptine i Ministarstva zdravlja da se jasno i do kraja postavi zakonski okvir u kojem bi se reforma zdravstva odvijala fazno, ne ugroavajui elementarno funkcionisanje sistema, ali omoguavajui njegovu kontinuiranu transformaciju. Deo odgovornosti lei i na zdravstvenim radnicima koji se bave naunoistraivakim radom, kao i na strukovnim udruenjima, koji pokazuju malu zainteresovanost da svojim profesionalnim znanjima kreiraju bolje uslove i za sebe, i za pacijente. Vlada je, do sad, usvojila nekoliko strategija iz oblasti zdravstva: Strategiju razvoja zdravlja mladih, Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS, Strategiju kontrole duvana i Strategiju zatite mentalnog zdravlja. Same strategije uglavnom nisu sporne po svojoj sadrini, i u njima su inkorporirani savremeni trendovi, u meri u kojoj je to mogue u ovom trenutku. Problem je u njihovoj nameni, jer ima dosta pokazatelja koji potvruju da su strategije ili neprimenjive, ili ih prenebegava ak i sama vlada i resorno ministarstvo. Slino je i sa Akcionim planom za zatitu zdravlja Roma. Pored toga to obiluje uoptenim ciljevima i merama, iz Plana se ne vidi uloga i odgovornost brojnih dravnih institucija, bez kojih je nemogue ozbiljno razmiljati o unapreenju sveukupnih ivotnih uslova i zdravlja romskog stanovnitva. Svakako treba pomenuti i kolu javnog zdravlja, koju je Ministarstvo pokrenulo sa Medicinskim fakultetom u Beogradu8 i koja ima za cilj akademsku specijalizaciju u oblasti javnog zdravlja. Na kraju 2006. godine bazinu zakonsku regulativu za zdravstvo ine: Zakon o zdravstvenoj zatiti (Sl. glasnik R. Srbije, br. 107/05), Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. glasnik R. Srbije, br. 107/05), Zakon o komorama zdravstvenih radnika (Sl. glasnik R. Srbije, br. 107/05), Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl. glasnik R. Srbije, br. 84/04), Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti (Sl. glasnik R. Srbije, br. 125/04), Zakon o vodama (osnovni tekst iz 1991. godine, poslednje izmene i dopune 1996), Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ivotnim namirnicama i predmetima opte upotrebe (osnovni tekst iz 1977. godine, poslednje izmene i dopune 1994.) i Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik R. Srbije, br. 125/04). I Ministarstvo zdravlja se, poput drugih ministarstava, rado koristi praksom ureivanja odnosa putem uredbi, pravilnika i akata koji imaju manju pravnu snagu. Takva praksa, u sutini, daje potpuno neopravdan legalitet i legitimitet resornom ministarstvu, a i otvara mogunosti za korupciju i upliv razliitih politikih i interesnih grupa. Veliki broj inkriminisanih pojava i drutveno tetnih ponaanja vezuje se upravo za loa, nejasna ili arbitrarna zakonska reenja. Tako je jedna od najveih primedbi na Zakon o zdravstvenoj zatiti proizila iz lana 199, koji je lekarima sa stalnim radnim odnosom u dravnoj zdravstvenoj ustanovi praktino omoguio da putem ugovora o dopunskom radu isti posao obavljaju u privatnoj praksi.
8 www.med.bg.ac.yu
44
To dovodi do brojnih zloupotreba i uzrokuje veliko nezadovoljstvo graana, koji se esto bez opravdanog medicinskog razloga usmeravaju na privatne ordinacije i ustanove u kojima plaaju visoke cene usluga. Treba, meutim, rei da ovakvo reenje nije nepoznato ni u nekim daleko razvijenijim i bolje ureenim dravama, ali su tamo drugim propisima onemoguene zloupotrebe i bitno smanjena korupcija, pri emu je vano napomenuti da je njihov zdravstveni sistem efikasnije i bolje organizovan. Posebno problematine su i odredbe pomenutog, ali i drugih zakona koje se odnose na sastav i nadlenosti raznih strunih tela, upravnih i nadzornih odbora itd. Svakodnevna praksa neprestano potvruje da je izbor kljunih pozicija u zdravstvu politiki uslovljen, to esto vodi krupnoj korupciji i drugim kriminalnim pojavama. Poveani radovi na rekonstrukciji i izgradnji zdravstvenih ustanova, a naroito pri nabavci skupe medicinske opreme, izvor su neverovatnih mogunosti za nelegalnu zaradu i druge zloupotrebe. Dobijanje specijalizacija i sticanje visokih zvanja meu najkolovanijim kadrom takoe su predmet velikih manipulacija, dok se uloga monih farmaceutskih lobija u kreiranju zdravstvene zatite samo nasluuje. Na drugoj strani, zatita korisnika zdravstvenih usluga i struna kontrola procesa leenja i upotrebljenih medicinskih procedura gotovo da ne postoji. Ta oblast je i normativno neureena, mada su u svim zakonima ugraena osnovna ljudska prava i proklamovani visoki etiki principi. Primera radi, veoma ozbiljne primedbe na Zakon o zdravstvenoj zatiti tiu se prinudne hospitalizacije psihijatrijskih bolesnika, u vezi sa izricanjem mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi koja postoji kao krivina sankcija. Novi Zakon je, umesto da dodatno zatiti pacijenta i ojaa garancije nepristrasne i sloene procene vie razliitih struka o neophodnosti liavanja slobode i prinudnog leenja, zapravo pojednostavio postupak i derogirao Krivini zakonik, omoguavajui nesluene zloupotrebe sa vrlo tekim posledicama. Uvoenje zatitnika prava pacijenata, iako dobar korak, predstavlja u praksi svojevrstan nonsens, jer se na tom mestu nalazi osoba koja je zaposlena u samoj zdravstvenoj ustanovi i ija je funkcija u drastinom sukobu interesa. Ovakvo reenje bi takoe trebalo hitno promeniti. Nedovoljno jasan, nepostojei ili na politikim i drugim interesima baziran zakonski okvir direktno je suprotstavljen interesima zdravstva i stanovnitva, ugroavajui samu ljudsku bezbednost.
2.3.2. Institucionalni kapaciteti

Zdravstveni sistem u Srbiji baziran je na zdravstvenim ustanovama, koje mogu biti u privatnoj i dravnoj svojini (iji su osnivai Republika, autonomna pokrajina, grad ili optina), i privatnoj lekarskoj praksi, koju mogu osnivati nezaposleni zdravstveni radnici sa poloenim strunim ispitom i zdravstveni ra45
20052006.
dnici korisnici starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika. Rad zdravstvenih ustanova i privatne prakse regulisan je Zakonom o zdravstvenoj zatiti i drugim vaeim propisima. Privatna praksa, kao ni zdravstvene ustanove osnovane sredstvima u privatnoj svojini, jo uvek ne ine znaajan procent u strukturi zdravstvenog sistema Srbije. Gotovo celokupna zdravstvena delatnost bazirana je na ustanovama u dravnoj svojini i obavlja se na tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijarnom. Nosioci primarne zatite su domovi zdravlja, kojih je na kraju 2005. bilo ukupno 157 (83 samostalna i 74 u sastavu 36 zdravstvenih centara). Na primarnom nivou deluju i zavodi, kojih ima 52 na teritoriji Republike i koji sprovode zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zatite (zavodi za zdravstvenu zatitu studenata, radnika, za hitnu medicinsku pomo, gerontologiju, stomatologiju, plune bolesti i tuberkulozu i za kono-venerine bolesti). Zavodi se osnivaju samo u gradovima, seditima univerziteta, koji imaju fakultet medicinske struke. Zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou obavljaju bolnice, i to 40 optih bolnica (1 samostalna i 39 u sastavu 36 zdravstvenih centara) i 19 specijalnih bolnica. Tercijarni nivo zdravstvene zatite sprovodi se kroz 4 klinika centra, 4 kliniko-bolnika centra, 7 klinika i 22 instituta/zavoda za zatitu zdravlja. Zdravstvenu delatnost, koja se obavlja na vie nivoa, ine jo i zavodi za: transfuziju krvi, medicinu rada, sudsku medicinu, virusologiju, vakcine i serume, antirabinu zatitu, psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju, te biocide i medicinsku ekologiju. U sistem zdravstvene zatite ukljueno je i 28 apotekarskih ustanova sa sopstvenom mreom apoteka.
Tip ustanove Ukupno Domovi zdravlja Opte bolnice Specijalne bolnice Zavodi Klinike Instituti Zdravstveni centri Kliniko-bolniki centri Kliniki centri Dnevne bolnice Postelje 2004 45.283 641 335 6.383 2.266 1.159 5.134 17.945 3.812 6.559 1.049 2005 44.142 645 335 6.314 2.285 1.177 4.828 17.074 3.722 6.576 1.186 Ispisani bolesnici 2004 1.087.656 11.388 6.915 52.744 51.282 34.356 99.116 482.228 110.759 180.154 58.714 2005 1.091.725 11.420 7.472 53.625 40.316 37.728 97.691 478.058 109.686 182.178 73.551 Bolesniki dani 2004 12.053.999 121.344 69.969 1.931.021 851.886 335.424 1.488.321 4.053.095 1.035.340 1.830.461 337.138 2005 11.579.725 120.573 75.158 1.881.179 658.300 329.562 1.415.921 3.842.315 1.016.598 1.822.272 417.847
Struktura posteljnog fonda i bolesniki dani prema tipu ustanove, 2004. i 2005.
46
U primarnoj zdravstvenoj zatiti stanovnitva u oblasti opte medicine i medicine rada, zdravstvenoj zatiti dece, kolske dece i omladine, ena, kao i specijalistiko-konsultativnoj zdravstvenoj zatiti, u 2005. godini ostvareno je ukupno 50.144.188 poseta kod lekara, ili proseno 6,74 posete po 1 stanovniku. Stopa hospitalizacije (bolniki leenih) u stacionarnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji u 2005. godini iznosila je 13,01 na 100 stanovnika.
2.3.3. Kadrovski kapaciteti

Zdravstveni radnici ukupno Vii i srednji zdravstv. radnici 60.999 56.891 Nii zdravstv. radnici 979 831 Bolnika zdravstvena zatita Vii i srednji zdravstv. radnici 23.850 22.517 Nii zdravstv. radnici 392 472
Lekari
Specijalisti
Lekari
Specijalisti
2004. 2005.
20.211 19.685
15.082 14.981
7.533 7.230
6.296 6.234
Zdravstveni radnici zaposleni u zdravstvu, 2004. i 2005.
U oblasti opte medicine u 2005. bilo je zaposleno ukupno 3.336 lekara (od ega 1.388 specijalista i 1.948 lekara opte medicine) i 5.955 viih i srednjih medicinskih radnika (odnosno 1,79 na jednog lekara), a prosean broj pacijenata po lekaru iznosio je 1.769. U specijalistikim slubama radi 2.961 lekar, od kojih su 2.731 specijalisti, a 230 lekari opte medicine; broj viih i srednjih medicinskih radnika iznosi 4.731. Bolniko-stacionarna zatita zapoljava ukupno 7.230 lekara, od kojih su 6.234 specijalisti, 242 lekari opte medicine, a 754 lekara su na specijalizaciji. Zdravstvenih radnika sa viom strunom spremom ima 2.565, a sa srednjom 19.952. U slubama medicine rada zaposleno je ukupno 1.059 lekara, od kojih 779 specijalista i 1.473 via i srednja medicinskih radnika. Broj ljudi iz grupe aktivnog stanovnitva po jednom lekaru iznosi 1.954. Pored toga, u zdravstvenim ustanovama je zaposleno i 3.106 stomatologa i 1.829 farmaceuta. Prema podacima iz 2005. godine, na jednog lekara je bilo 378 stanovnika, a na jednu bolesniku postelju 169 stanovnika. 47
20052006.
Lekari u oblasti kliniko-bolnikog leenja po tipu ustanove, 2004.
Prema proceni, na dan 31. 12. 2006. godine u dravnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji bilo je zaposleno ukupno 1.206 zdravstvenih radnika (visoka, via i srednja struna sprema) na 100.000 stanovnika.
2.3.4. Zdravstvena zatita vulnerabilnih grupa

Pored opte, specijalistike i bolniko-stacionarne, poseban vid zdravstvene zatite organizovan je kroz dispanzere i savetovalita za tri vulnerabilne kategorije stanovnitva: ene, predkolsku decu, i decu i omladinu kolskog uzrasta. Poslednji zvanini podaci, za 2005. godinu, belee ukupno 246 dispanzera i savetovalita za ene, u kojima je radilo 505 lekara specijalista, 34 lekara opte medicine i 939 viih i srednjih zdravstvenih radnika. Broj ena starih 15 i vie godina na jednog lekara iznosi 6.043. Ukupan broj poseta bio je, u hiljadama, 2.566, od kojih ginekolokim ordinacijama 748, savetovalitima za planiranje porodice 86, a savetovalitima za trudnice 78. Najvei broj oboljenja utvrenih u slubama za zdravstvenu zatitu ena pripada bolestima mokrano-polnog sistema (sa stopom 178,29 na 1.000 stanovnika), zatim faktorima koji utiu na zdravstveno stanje (sa stopom 124,81), zaraznim i parazitarnim bolestima (sa stopom 16,09), slede trudnoa, raanje i babinje (sa stopom 12,53) i tumori (sa stopom 9,60 na 1.000 stanovnika). Zdravstvena zatita ena moe se smatrati nezadovoljavajuom, i to kako u pogledu broja ginekolokih ordinacija i lekara specijalista, tako i u pogledu broja poseta i, naroito, pozitivnog i angaovanog odnosa ena prema sopstvenom zdravlju. 48
Za zdravstvenu zatitu dece predkolskog uzrasta u 289 dispanzera i savetovalita angaovano je 646 lekara specijalista i 126 lekara opte medicine, kao i 1.333 vie i srednje obrazovana zdravstvena radnika. Broj predkolske dece na jednog lekara iznosi 674. Tokom 2005. konstatovano je, u hiljadama, ukupno 5.381 poseta, od kojih je 2.881 prvih poseta (508 odojadi, 751 poseta dece od 12 godine, 1.622 poseta dece od 3 i vie godina) i 2.500 ponovnih poseta. Ubedljivo najvei broj oboljenja predkolske dece pripada grupi bolesti sistema za disanje (sa stopom 3.259,23 na 1.000 stanovnika), potom slede faktori koji utiu na zdravstveno stanje (sa stopom 553,47), zarazne i parazitarne bolesti (sa stopom 221,30), bolesti uha i mastoidnog nastavka (sa stopom 204,83), koe i potkonog tkiva (sa stopom 171,87), sistema za varenje (sa stopom 144,10 na 1.000 stanovnika) itd. kolska deca i omladina kolskog uzrasta imali su na raspolaganju u 2005. ukupno 298 dispanzera i savetovalita, u kojima je radilo 500 lekara specijalista, 195 lekara opte medicine i 1.026 vie i srednje obrazovanih zdravstvenih radnika. Broj dece i omladine od 719 godina na jednog lekara iznosi 1497. Obavljeno je, u hiljadama, 401 sistematskih pregleda, 218 kontrolnih pregleda, svega 42 savetovanja sa roditeljima i 10 kunih poseta. I u ovoj populaciji najvei broj utvrenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (stopa 1.441,43 na 1.000 stanovnika), zatim faktorima koji utiu na zdravstveno stanje (stopa 315,08), zaraznim i parazitarnim bolestima (stopa 123,08), potom slede simptomi, znaci i patoloki kliniki i laboratorijski nalazi (sa stopom 87,86) i bolesti koe i potkonog tkiva (sa stopom 86,24 na 1.000 stanovnika). S obzirom na broj dece predkolskog i kolskog uzrasta, opti kvalitet ivotnih uslova i loe zdravstvene navike, postojei kapaciteti i kadrovi su nedovoljni, a esto i neadekvatni za leenje ove osetljive populacije. Poseban problem predstavlja nedostatak elementarne zdravstvene edukacije dece, koju drava nije sistemski organizovala. Pored ovih, optepriznatih ugroenih kategorija stanovnitva, treba skrenuti panju na krajnje problematian odnos drave i zdravstvenog sistema prema psihijatrijskim bolesnicima, tienicima smetenim u ustanovama za socijalnu zatitu dece i omladine, i tienicima u ustanovama za socijalnu zatitu odraslih. Iako zvanina oblast medicine, psihijatrija je u Srbiji sasvim sigurno najvie marginalizovana oblast u zdravstvenom sistemu i drutvu uopte.9 To vai i za pacijente, ali i za medicinsko osoblje u psihijatrijskim ustanovama, dok uslovi i celokupno stanje u specijalnim psihijatrijskim bolnicama predstavljaju skandalozan primer diskriminacije i neovenog i poniavajueg postupanja prema pacijentima. Poput mnogih drugih specijalizovanih ustanova u Srbiji, i psihijatrijske bolnice su smetene u davno izgraenim objektima, koji su u nekom trenutku
9 Videti: Ljudi na margini Ljudska prava u psihijatrijskim bolnicama, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2007.
49
20052006.
adaptirani u skladu sa novom namenom. Naime, primenjivan je ve davno prevazieni koncept tretiranja ovih grupacija u Evropi, koji je poivao na praksi, izmeu ostalog, da se lica, koja na bilo koji nain kvare sliku najuspenijeg i najhumanijeg drutva u istoriji civilizacije, smetaju daleko od oiju javnosti. Tako su brojne kategorije stanovnitva (stari i nemoni o kojima nema ko da brine, beskunici, lica sa posebnim potrebama, psihijatrijski bolesnici, deca ometena u razvoju i sl.) praktino ekskomunicirane iz zajednice. Za smetaj ovih lica su najee birani ve postojei objekti, uvek van velikih gradova i daleko od centra optine kojoj pripadaju. Ne raunajui poetna sredstva koja su uloena tokom adaptacije objekata za novu svrhu, u najveem broju sluajeva nije bilo daljih ulaganja, kao ni znaajnijih rekonstrukcija. U meuvremenu su objekti dodatno ruinirani viedecenijskom upotrebom, a prostorno irenje optina doprinelo je da mnogi od njih postanu delovi novoformiranih urbanistikih celina. Meutim, ak i tamo gde su se ovakve ustanove fiziki spojile sa urbanom sredinom, njihovi korisnici i pacijenti ostali su izolovani, a ignorantski i stigmatizujui stav drutva nije se promenio. Ne raunajui psihijatrijska odeljenja pri optim bolnicama i kliniko-bolnikim centrima (za kratkotrajnu hospitalizaciju) i Institut za mentalno zdravlje, u Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova: u Beogradu (sa odeljenjem u Padinskoj Skeli), Vrcu, Kovinu, Gornjoj Toponici (kod Nia) i Novom Kneevcu. Uredbom o planu mree zdravstvenih ustanova kapacitet ovih ustanova namenjenih dugotrajnoj hospitalizaciji psihijatrijskih bolesnika ovako je odreen: u Beogradu 650 postelja, Novom Kneevcu 300, Vrcu 900, Gornjoj Toponici 800 i u Kovinu 1.000 postelja. Ukupan broj specijalista u ovim ustanovama iznosi 124, to znai da na jednog lekara ima 29 pacijenata; viih i srednjih medicinskih sestara ukupno je 724, pa je broj pacijenata po sestri 5. Imajui u vidu gotovo stalnu popunjenost bolnikih kapaciteta i specifinost oboljenja, broj zaposlenih ne omoguuje ni adekvatno leenje (sa individualnim pristupom svakom pacijentu), ni kvalitetnu negu i zbrinjavanje. Uslovi za smetaj, leenje, ali i rad u ovim ustanovama nalaze se van svih civilizacijskih i zdravstvenih standarda, a najvei broj objekata ne ispunjava ni minimalne graevinske, sanitarne i tehnike uslove. Poslednjih nekoliko godina drava je obezbedila malo vea sredstva za rekonstrukcije u ovim objektima, ali je to bilo dovoljno samo za kozmetike promene. U Nacionalnom investicionom planu (NIP)10 predviena su dodatna sredstva (uglavnom za dalje rekonstrukcije i izgradnju jedne nove zgrade u okviru ve postojeeg kompleksa u Kovinu), ali to ukazuje kako je Ministarstvo zdravlja oigledno ostalo pri stavu da postojei sistem psihijatrijske zdravstvene zatite treba da ostane isti. Smetaj velikog broja razliitih bolesnika na jednom mestu i njihovo izolovanje od porodice, prijatelja i zajednice odavno je prevazien i odbaen model u leenju; umesto toga, sa10 www.nip.sr.gov.yu
50
vremeni pristup insistira na smetaju pacijenata u malim stacionarima u okviru lokalnih zajednica, to je mogue veoj komunikaciji i interakciji sa zajednicom, profesionalnim obuavanjem i edukovanjem shodno zdravstvenom stanju i mogunostima svakog bolesnika itd. Poseban problem u svim velikim psihijatrijskim ustanovama predstavljaju bolesnici ije zdravstveno stanje odavno ne zahteva bolniko leenje ali oni nemaju gde da odu. Tako su ove zdravstvene ustanove preuzele nametnutu ulogu socijalnog zbrinjavanja. Na alost, drava svoju socijalnu funkciju nikada nije razvijala u pravcu zatite i zbrinjavanja lica obolelih od psihijatrijskih bolesti, pa su kapaciteti socijalnih ustanova za smetaj ovakvih bolesnika uvek bili nedovoljni, a tako je i danas; na drugoj strani, zbog ve pomenutog, negativnog drutvenog stava, porodice se esto stide svojih bolesnih lanova i odbijaju da uestvuju u njihovom leenju ili zbrinjavanju, a i kada to nije sluaj, porodica nema nikakvu strunu niti iru drutvenu podrku da se o oboleloj osobi brine na adekvatan nain. Koliko neverovatan, toliko je i skandalozan podatak da u Kovinu npr. ima pacijenata koji su u bolnici ak 10, pa i 20 godina; budui da je cena b. o. dana oko 9,2 evra, za dravu je to najjevtinije reenje, ali ono za pacijente ima nesagledive posledice. Iako u manjoj meri, ovi sluajevi su prisutni i u drugim ustanovama. Ovakvom stanju treba dodati i krajnje diskriminatorski odnos ostalih medicinskih oblasti prema psihijatrijskim bolesnicima, ali i prema psihijatrima i drugom osoblju. Destigmatizacija i promena odnosa prema psihijatriji uopte (a naroito prema bolesnicima) i dalje su na margini interesovanja kako zdravstvene, tako i socijalne politike. Pri takvom stanju stvari, o ukljuivanju pacijenata u drutveni ivot (shodno individualnim mogunostima i zdravstvenom stanju) nema ni govora. Ustanove za socijalnu zatitu dece i omladine, kao i odraslih, u nadlenosti su Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike. Meutim, situacija u ovim ustanovama manje-vie je slina onoj u pomenutim psihijatrijskim bolnicama. S obzirom da je tienicima ovih ustanova neophodna razliita i kontinuirana zdravstvena zatita, odnos resornog ministarstva, kao i Ministarstva zdravlja, takoe se moe okarakterisati kao ignorantski i diskriminatoran. Prema podacima za 2004. godinu, u Srbiji je bilo 20 ustanova za decu i omladinu lienu roditeljskog staranja sa 1.544 tienika, 15 ustanova za decu ometenu u razvoju sa 3.296 tienika, i 6 ustanova za vaspitanje dece i omladine sa 240 tienika. O zdravlju ukupno 5.080 tienika brine svega 495 zdravstvenih radnika (lekara i drugih zdravstvenih radnika), i 349 psihologa, pedagoga i defektologa, dok ostalo osoblje ine vaspitni radnici, instruktori, administracija i ostali zaposleni. Dakle, po jednom zdravstvenom radniku ima 10 tienika, a po jednom pedagogu/psihologu/defektologu 15 tienika. Situacija je naroito alarmantna u ustanovama za decu ometenu u razvoju i ne razlikuje se od psihijatrijskih bolnica za odrasle. 51
20052006.
Ustanova za socijalnu zatitu odraslih ima ukupno 74, od toga 31 za profesionalnu rehabilitaciju, sa 1.236 tienika, i 43 za smetaj odraslih i starih lica, sa 12.160 tienika. U ovim ustanovama zaposleno je 886 zdravstvenih radnika razliitih kvalifikacija (15 tienika po jednom zdravstvenom radniku) i samo 25 psihologa/pedagoga/defektologa, pa na svakog od njih ima po 536 tienika. Ostale zaposlene ine socijalni radnici, instruktori i ostalo nemedicinsko osoblje. Dramatina situacija u psihijatrijskim i ustanovama za socijalnu zatitu dece, omladine i odraslih, kao i nedostatak ozbiljnih inicijativa za postepene, ali sutinske promene u ovim oblastima, odraavaju svu ozbiljnost opteg stanja u drutvu i svedoe o porazu humanosti i solidarnosti, i to ne samo prema nemonima i bolesnima. Pomenuti sluajevi su istaknuti kao primer, ali je spisak stigmatizovanih i/ili marginalizovanih pacijenata i bolesti daleko vei. Iz mnogobrojnih razloga, zdravstvena zatita nije adekvatna ni za obolele od genetskih malformacija, tekih metabolikih poremeaja, kancerogenih bolesti, za paraplegiare, autistine, bolesti zavisnosti, HIV/AIDS pacijente, ljude sa retkim, i u iroj javnosti nepoznatim sindromima itd.
2.3.5. Morbiditet stanovnitva

Ukupan broj oboljenja, stanja i povreda utvrenih u slubama opte medicine pokazuje rast tokom 2004. i 2005. godine, upuujui na generalno lo zdravstveni status populacije. U 2004. godini konstatovana su ukupno 6.192.263 oboljenja, a naredne godine gotovo dve stotine hiljada vie, odnosno 6.359.253 ukupno, dok je broj ukupnih poseta u 2005. bio 21.931.229. Ovaj trend se uoava na teritoriji cele drave, u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Istovetna su, takoe, i najea oboljenja zbog kojih su se graani obraali slubama opte medicine, to ukazuje na veliku rasprostranjenost faktor rizika i uzrok bolesti, kao i na (ne)sposobnost zdravstvenog sistema da kroz edukaciju i prevenciju koriguje ponaanje stanovnitva. Ubedljivo najvei broj oboljenja pripada grupi bolesti sistema za disanje (J00J99) sa stopom od 283,92 na 1.000 stanovnika; bolestima sistema krvotoka (I00I99), sa stopom 197,72; bolestima miino-kotanog sistema i vezivnog tkiva (M00M99), sa stopom 115,17; potom slede faktori koji utiu na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom slubom (Z00Z99), sa stopom 72,32; bolesti mokrano-polnog sistema (N00N99), sa stopom 64,58; bolesti sistema za varenje (K00K99), sa stopom 59,69; duevni poremeaji i poremeaji ponaanja (F00F99), sa stopom 58,98 na 1.000 stanovnika;11 itd. U slubama medicine rada najvei broj utvrenih oboljenja pripada bolestima sistema za disanje (sa stopom 184,07 na 1.000 stanovnika), bolestima sistema krvotoka (sa stopom 93,83), miino-kotanog sistema i vezivnog tkiva (sa
11 Prema Meunarodnoj klasifikaciji bolesti, X revizija.
52
stopom 88,10), slede faktori koji utiu na zdravstveno stanje (sa stopom 80,18), bolesti sistema za varenje (sa stopom 39,38 na 1.000 stanovnika) itd. Zabrinjavajue mali je broj poseta stomatolokim zdravstvenim ustanovama, u 2005. ukupno 6.189.830. To je posledica nedovoljne edukacije stanovnitva o znaaju prevencije bolesti usta i zuba, ali i loe ureenog sistema, malog broja kadrova (2.403 stanovnika na jednog stomatologa), kao i visokih cena stomatolokih usluga. Od bolesti i stanja utvrenih u stomatolokim ordinacijama ak 99,44% pripada bolestima sistema za varenje, sa stopom 581,48 na 1.000 stanovnika. Najvei broj bolesnikih dana u stacionarnim ustanovama ostvaren je u psihijatrijskim zdravstvenim ustanovama, potom na internim odeljenjima, odeljenjima hirurgije, pneumoftiziologije i tuberkuloze plua, opte rehabilitacije, ortopedije sa traumatologijom itd. Najvei broj ispisanih bolesnika nalazi se na internim odeljenjima i hirurgiji, zatim u dnevnim bolnicama, na ginekolokim i akuerskim odeljenjima, dejoj pedijatriji, odeljenjima pneumoftiziologije i tuberkuloze plua itd. Istraivanje o zdravlju stanovnitva Srbije12 iz 2006. godine procenjivalo je, izmeu ostalog, i oboljevanje stanovnitva, i to na osnovu izjava ispitanika o dijagnostikovanim oboljenjima i stanjima, kao i na osnovu merenja krvnog pritiska, telesne mase i telesne visine. Prema preliminarnim rezultatima, ak 47% ispitanih je navelo da im je dijagnostikovana neka od navedenih hroninih bolesti, od kojih je najee prisutna hipertenzija, i to kod 25,8% ispitanika. Meutim, merenje krvnog pritiska od strane lekara pokazalo je da hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju ima 47,2% odraslih, to je vie nego 2000. godine (44,5%). Kao najvaniji razlog oboljevanja 73,8% stanovnika je navelo stres, a slede teki ivotni uslovi i pogrena ishrana. Najvie je stresu izloeno stanovnitvo u starosnoj grupi sa 3554 godine, ukupno 44%. U odnosu na 2000. godinu, kada je 43,4% stanovnika imalo svog lekara (broj poseta po stanovniku bio je 2,3), u 2006. je poraslo korienje zdravstvene zatite u slubama opte medicine pri domovima zdravlja, pa svog lekara ima 50,7% stanovnika (prosean broj poseta po stanovniku iznosi 3). U isto vreme, opalo je korienje privatne lekarske prakse, i to sa 23,9% na 19,4%. Stabilizovanje farmaceutskog trita tokom nekoliko poslednjih godina dovelo je do porasta procenta stanovnitva koje lekove nabavlja putem recepta, sa 39,4% u 2000. na 54,1% u 2006. godini. Uz poveanje broja usluga i poboljanje kvaliteta zdravstvene zatite (naroito u odnosu na period 90-tih), ovo je verovatni razlog bolje
12 Istraivanje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, uz podrku Svetske banke, na reprezentativnom uzorku stanovnitva. Istraivanje na terenu je obavila Agencija za ispitivanje javnog mnenja Strategic marketing uz pomo Instituta za javno zdravlje Srbije. Podaci su dobijeni anketiranjem 6.150 domainstava i 17.243 lana domainstava (14.522 stanovnika starosti 20 i vie godina i 2.721 dece i omladine uzrasta 719 godina).
53
20052006.
ocene zdravstvenog sistema od strane graana: prema pomenutom istraivanju, zdravstvenim slubama je u 2006. generalno zadovoljno 42,1% stanovnitva, a neto vie od 17% je nezadovoljno.
2.3.6. Epidemioloka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Srbiji (198420. 11. 2006.)13

Prema dostupnim podacima, Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije, sa procenjenom HIV-prevalencijom 0,050,1%. S druge strane, mali broj osoba se testira na HIV (u 2005. godini stopa testiranja je iznosila 4,7 na 1.000 stanovnika). U Srbiji je od 1984. zakljuno sa 20. 11. 2006. godine zvanino registrovano 2.088 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1.339 (64%) ve obolelo od AIDS-a, dok je 918 osoba umrlo od AIDS-a. Najvei broj HIV-pozitivnih osoba registrovan je u centralnoj Srbiji, i to uglavnom na podruju Beograda (gotovo 80%). Pretpostavka je da su u glavnom gradu najzastupljenija rizina ponaanja, kao to je i injenica da se u Beogradu vri najvei broj testiranja, ali to ne umanjuje sumnju da je i u drugim sredinama broj inficiranih daleko vei od registrovanog. Nakon kontinuiranog porasta registrovanih osoba sa klinikom manifestacijom AIDS-a, od 1999. se zapaa postepeno opadanje broja obolelih, s procenom da e se taj trend zadrati i tokom narednog perioda. Takoe, od 1997. godine registruje se i kontinuiran pad broja umrlih, tako da je od 2002. proseno oko 25 umrlih od AIDS-a na godinjem nivou. Pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a svakako je rezultat primene kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART), koja je od 1997. dostupna i besplatna i u Srbiji. Meutim, pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a nije istovremeno praen i smanjenjem broja novootkrivenih osoba zaraenih HIV-om, pa, uz produen ivotni vek, raste i ukupan broj osoba koje ive sa HIV-om, odnosno potencijalnih prenosilaca infekcije. Broj inficiranih, obolelih i umrlih mukaraca trostruko je vei u odnosu na ene, to ukazuje na veu izloenost mukaraca infekciji i u skladu je sa podacima iz Evrope i sveta. Meutim, praktino trostruko vea mogunost transmisije HIV-infekcije sa zaraenog mukarca na enu seksualnim kontaktom svakako uslovljava trend porasta uea ena u ukupnom broju HIV-inficiranih i obolelih, kao to je sluaj i u Evropi. Sledstveni porast rizika od prenosa HIV-a sa majke na potomstvo ini da HIV-infekcija sve vie postaje problem opte populacije. Najvie HIV-pozitivnih osoba dijagnostikovano je u uzrastu od 2539 godina (58%), a sledi uzrast od 4049 godina (13%). Meu decom uzrasta do 15 godina HIV-infekcija je retka (3,3%), kao i meu mladima uzrasta od 1524 godina (12,8%).
13 Podaci su preuzeti od Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi-Batut.
54
Ukupno posmatrano, vodei nain prenoenja HIV-a meu obolelim osobama predstavlja korienje zajednikog pribora za injektiranje meu intravenskim korisnicima droge (44%), koji, sa hemofiliarima i primaocima krvi (8%, i to uglavnom pre 1987. godine, otkada se svi dobrovoljni davaoci krvi, tkiva i organa u Srbiji obavezno testiraju na HIV), ine vie od polovine svih obolelih od AIDS-a zaraenih putem krvi, odnosno krvnih derivata. Drugu veliku transmisivnu grupu meu obolelima ine osobe koje su HIV-om inficirane u nezatienom seksualnom odnosu, bilo sa osobom istog ili suprotnog pola (35,5%). Prenos HIV-infekcije sa majke na dete je izuzetno redak (1,4%), dok za vie od 10% obolelih, uglavnom mukaraca, nije utvren ili prijavljen nain zaraavanja, to pobuuje sumnju da, zbog izraene stigmatizacije homoseksualizma i homofobije u Srbiji, mukarci esto prikrivaju svoje rizino ponaanje. Sline pretpostavke postoje i za neke druge zemlje, naroito istone Evrope. Pored ve navedenog, ono to ini epidemioloku situaciju u Srbiji nesigurnom je trend opadanja oboljevanja meu intravenskim korisnicima droge (sa 72% 1991. na 21% 2005. godine), a sa druge strane, izrazit porast obolelih meu heteroseksualcima i mukarcima koji imaju seksualne odnose sa mukarcima, naroito izraen u poslednjih desetak godina (sa 15% u 1991. na 49% u 2005. godini). Ovaj trend je jo izraeniji meu novodijagnostikovanim osobama zaraenim HIV-om. Tokom 2006. godine, zakljuno sa 20. 11. 2006. godine, u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi-Batut registrovani su 71 novodijagnostikovana HIV-infekcija, 40 osoba obolelih od AIDS-a i 21 osoba umrla od AIDS-a. Od 71 novootkrivene osobe inficirane HIV-om ukupno 12 osoba (17%) potie sa teritorije Vojvodine, a 33 (46%) iz Beograda. Ako se posmatra odnos polova, registrovano je trostruko vie mukaraca (54 mukarca naspram 17 ena). Veina novootkrivenih osoba zaraenih HIV-om pripada uzrastu od 2049 godina (60 osoba, odnosno 85%), pri emu je svaka trea osoba uzrasta od 2029 godina (ukupno 20 osoba, odnosno 28%). to se tie naina transmisije, 45 novoregistrovanih HIV-infekcija preneto je nezatienim seksualnim odnosom (63%, odnosno 85% od svih infekcija kod kojih je prijavljen nain zaraavanja), od ega 28 seksualnim kontaktom meu mukarcima. U istom periodu registrovano je 8 osoba inficiranih HIV-om (11%) meu intravenskim korisnicima droge, dok za 18 osoba (25%) nije prijavljen nain prenosa HIV-a. Jo uvek ne zadovoljava injenica da je HIV-infekcija dijagnostikovana u svom terminalnom stadijumu, tj. u trenutku oboljevanja od AIDS-a kod 28 osoba (39%), premda se od 2002. godine registruje kontinuiran pad otkrivanja pozitivnog HIV-statusa u trenutku oboljevanja od AIDS-a (56%), verovatno kao rezultat vee dostupnosti i kontinuirane promocije besplatnog savetovanja i dobrovoljnog testiranja na HIV u veem delu Srbije. 55
20052006.
Od 40 novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a 30 su osobe mukog, a 10 enskog pola (odnos polova 3:1). Na teritoriji Vojvodine su registrovana 4 sluaja AIDS-a (10%), a u Beogradu 25 (66%). Najvie obolelih od AIDS-a registrovano je u grupi od 3049 godina (29 osoba, ili 73%), ali i jedno dete mlae od 5 godina, koje je HIV infekciju dobilo od majke. Po nainu transmisije 16 novoobolelih (40%) registrovano je meu osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem, 8 (20%) meu intravenskim korisnicima droge, a kod 15 (38%) nije utvren nain transmisije. Od 21 osobe umrle od AIDS-a 3 su sa teritorije Vojvodine, a 14 (67%) iz Beograda. Registrovano je 17 mukaraca umrlih od AIDS-a (odnos polova 4,3:1), a najvei broj umrlih je registrovan u uzrastu od 3049 godina (19 osoba, tj. 90%). Takoe, najvei broj umrlih je registrovan meu osobama koje su HIV stekle nezatienim seksualnim kontaktom (10 osoba, odnosno 48%), a 7 umrlih osoba (33%) registrovano u populaciji intravenskih korisnika droge. Meu novoobolelima od AIDS-a tokom 2006. godine registrovano je 11 smrtnih ishoda, dok je 10 umrlih obolelo tokom ranijih godina. Premda Srbija spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV-infekcije, epidemioloka situacija se moe okarakterisati kao nesigurna, sa tendencijom daljeg pogoravanja, s obzirom na loe socijalno-ekonomske uslove, kao i prisutno rizino ponaanje. U februaru 2005. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/AIDS-a za period 20052010. godine. Na alost, edukovanje mladih kao potencijalno najugroenije populacije i dalje je sporadino i preputeno inicijativi pojedinih zdravstvenih ustanova, kola ili retkih nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom. To potvruju i najnoviji rezultati istraivanja o zdravlju stanovnitva Srbije, prema kojima ak 42,1% odraslog stanovnitva koje je imalo seksualne odnose sa neregularnim partnerom nije koristilo kondom. Prema pomenutom istraivanju, skoro 90% odraslog stanovnitva zna gde moe da se testira na HIV, u odnosu na 40% stanovnitva 2000. godine. U starosnoj populaciji od 1524 godine, 22,5% mladih pravilno identifikuje naine prevencije seksualne transmisije HIV-a, dok je 2000. to znalo samo 7,4% mladih. Mada je poslednjih godina poboljano informisanje i edukovanje ire javnosti, uoljiv je nedostatak javnih kampanja usmerenih protiv diskriminacije i stigmatizacije zaraenih i obolelih.
2.3.7. Prijavljeni sluajevi zaraznih bolesti i imunizacije

Pored HIV-infekcije, tokom 2005. godine u Srbiji je registrovano jo 15 zaraznih bolesti, od kojih su neke imale i smrtni ishod. Najvie obolelih, ali bez umrlih, bilo je u grupi Infect. intestinales bactericae al. (A04), ukupno 6.440. Ukupno 56
2.558 stanovnika obolelo je od Hepatitis virosa (B15B19), od kojih je 18 umrlo; slede Salmoneloses (A02), sa 2.280 obolelih i 1 smrtnim ishodom; Tuberculosis activa (A15A19), od koje su obolela 2.233 oveka, a umrla 61 osoba; Meningitis virosa (A87), od koje je obolelo 490 ljudi, a 2 osobe umrle. Ostale zarazne bolesti su identifikovane u manjem broju sluajeva i uglavnom bez smrtnih ishoda (Gonorrhoea 141; Shigelloses 106; Syphilis 37; Tetanus 15, umrlih 5; Malaria 11; Febris haemor. virosa 8; Pertussis 4; Q febris 3 i Morbilli 2). Obavezne imunizacije u 2004. godini sprovedene su u visokom procentu. Od 70.560 stanovnika planiranih za imunizaciju protiv difterije, tetanusa i pertusisa, vakcinisano je 69.230 (98,1%); od 70.782 stanovnika planirana za imunizaciju protiv poliomielitisa, vakcinisano je 69.390 (98%); za imunizaciju protiv morbila bilo je planirano 71.997 stanovnika, a vakcinisano 69.811 (97%); najzad, od 73.973 ivoroene vakcinacija BCG je sprovedena kod 71.387 (96,5%) beba. Na kraju 2004. godine od tuberkuloze svih oblika registrovano je 2.575 novoobolelih. Najvei broj bolesnika je uzrasta 60 i vie godina (38,7%), a zatim u starosnim grupama od 5059 godina (19,4%), od 4049 godina (17,1%), od 3039 godina (11,7%) itd. Iste godine su na teritoriji Srbije radila 162 dispanzera za borbu protiv tuberkuloze, u kojima je zaposleno 248 lekara specijalista, 22 lekara opte medicine, 451 vie i srednje obrazovani zdravstveni radnik i 16 niih. Registrovano je 960.326 poseta lekaru, a na dan 31. 12. 2004. bilo je ukupno 4.040 bolesnika od aktivne tuberkuloze.
2.3.8. Ishrana stanovnitva

Tokom 2006. godine Ministarstvo zdravlja je sprovelo, ve pomenuto, veliko istraivanje zdravlja stanovnitva Srbije, iji e finalni rezultati biti objavljeni u aprilu 2007. Neki preliminarni podaci su ve dostupni, meu njima i oni koji se odnose na kvalitet ishrane i zdrave ivotne navike. Uporeeni sa rezultatima istog istraivanja iz bazne 2000. godine, podaci ukazuju na izvesne pozitivne pomake, ali i na negativne tendencije u drutvu. U odnosu na 2000. godinu smanjen je procent domainstava ije je uee trokova za ishranu preko 70%, i to sa 47,7% na 10% u 2006. godini. U 40,5% domainstava ostvareni prihodi su bili dovoljni za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba ishranu, linu higijenu i higijenu domainstva, odeu i obuu i zdravstvenu zatitu. Meutim, oko 37% domainstava procenjuje svoje materijalno stanje kao loe, to je za samo 3% manje nego u 2000. godini (34,1% domainstava u gradovima i 41,1% u ruralnim sredinama, naspram podataka iz 2000, kada je svoje materijalno stanje ocenilo kao loe 43,3% domainstava u gradovima i 34,1% domainstava u ruralnim sredinama). 57
20052006.
Prema najnovijim rezultatima, odraslo stanovnitvo vie nego ranije konzumira povre (54,7%) i voe (44,0%). Takoe je poveano i konzumiranje crnog, raanog i slinih vrsta hleba kod odraslog stanovnitva, i to sa 6% na 14,8%. U populaciji dece i mladih do 19 godina svaki etvrti stanovnik ne upranjava sva tri glavna obroka, ali je zato znaajno poveano konzumiranje slatkia i slatkih bezalkoholnih pia. Procent gojaznog stanovnitva starog 15 i vie godina povean je sa 16,2% u 2000. na 18,3% u 2006. godini. Procent dece sa niom telesnom masom u odnosu na telesnu visinu za odreenu starost, odnosno uhranjenost dece, procenjivana je na osnovu indeksa telesne mase. Telesna masa i telesna visina dece mereni su na dan anketiranja, ali podaci za 2006. godinu jo nisu objavljeni. Prema prethodnom istraivanju, veina dece je bila normalno uhranjena (69,9%). Manji procent dece je pothranjen (7,3%) ili gojazan (5,0%). Najvie pothranjenih ili gojaznih bilo je u najmlaem uzrastu. Vie deaka i mladia bilo je umereno gojazno (10,8%) ili gojazno (5,65%) u odnosu na svoje vrnjakinje. Veina dece je imala normalan krvni pritisak, a poviena vrednost krvnog pritiska zabeleena je kod ukupno 4,9% ispitanika. S obzirom da se vrilo jednokratno merenje pritiska, bez kasnije kontrole, ne moe se tvrditi da ovi ispitanici imaju hipertenziju. Meutim, svaki ispitanik sa povienim pritiskom u ovom uzrastu moe biti potencijalna osoba sa hipertenzijom u odrasloj ivotnoj dobi. Inae, svaki etvrti stanovnik nema naviku redovnog pranja ruku, niti odravanja higijene usta i zuba. Zube pere vie od jednom dnevno 40,9% odraslog stanovnitva i 56,7% dece i mladih. Prema istraivanju, 55,3% odraslih se tuira ee od tri puta nedeljno, kao i 61,9% dece i mladih. Svaki etvrti odrasli stanovnik bavi se fizikim aktivnostima tri puta nedeljno u trajanju od bar 30 minuta, to je znaajno poveanje u odnosu na prethodno istraivanje. Fizika aktivnost je u istraivanju, najverovatnije, vrlo iroko formulisana, jer svi drugi podaci pokazuju da je najvei broj odraslog stanovnitva fiziki neaktivan i najee se ne bavi nikakvom rekreacijom. Oekivani su, meutim, podaci da deca i mladi sve vie slobodnog vremena provode ispred televizora i kompjutera, mada se poveao procent onih koji redovno pohaaju asove fizikog vaspitanja u koli, sa 86,3% na 93,3%. to se tie puenja, koje je znaajan uzrok mnogih zdravstvenih problema, istraivanje procenjuje da 35,3% odraslog stanovnitva spada u kategoriju puaa, dok 29,4% stanovnitva svakodnevno pui. Ukupan broj puaa je smanjen za 5,2%, i to u veem procentu kod mukaraca nego kod ena. Naime, 2000. je puio svaki drugi mukarac, a 2006. ukupno 39,7% muke populacije. Procent ena puaa se smanjio sa 33,7% na 30,5%. Istovremeno je porasla svest o 58
tetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje (56,9% u 2006. u odnosu na 34,6% u 2000. godini). Uprkos zakonskim odredbama i smanjenju za 5%, ak 50% zaposlenih navodi da su i dalje izloeni duvanskom dimu na radnom mestu. Smanjena upotreba duvana zabeleena je i kod mladih uzrasta od 1519 godina: u 2006. je puilo 15,7% mladih iz ove starosne grupe, a u 2000. je puilo 22,9%. Takoe, 71,4% dece i omladine izloeno je duvanskom dimu u sopstvenoj kui, naspram 85,1% 2000. godine. Zabrinjavajui su podaci o konzumiranju alkohola meu mladima: svaki trei stanovnik uzrasta od 1519 godina povremeno pije alkohol. Ni u ovom sluaju zakonski propisi nisu dali rezultat, jer ak 10,7% maloletnika kupuje alkohol na javnim prodajnim mestima, uprkos izriitoj zakonskoj zabrani. Prema podacima dobijenim Anketom o potronji domainstava iz 2005. godine,14 stanovnitvo Srbije je na hranu i bezalkoholna pia upotrebilo 37,1% raspoloivih sredstava (u urbanim podrujima 35,0%, a u ruralnim 40,8%), dok je na alkohol i duvan potroeno 4,6% sredstava (u urbanim podrujima 4,3%, u ruralnim 5,2%). Za zdravstvo je izdvajano 4,2% raspoloivih sredstava, pri emu je gradsko stanovnitvo izdvajalo 4,4% a seosko 3,8% sredstava.
2.3.9. Procent fiziko-hemijski i mikrobioloki neispravnih uzoraka namirnica i predmeta opte upotrebe
U toku 2005. godine ukupno su na teritoriji Srbije mikrobioloki ispitana 82.322, ili 10,98 uzoraka na 1.000 stanovnika, i 5.562 (0,74) uzorka predmeta opte upotrebe. Mikrobioloki neispravnih uzoraka namirnica ukupno je bilo 8.345 ili 10,14%. Neispravnih uzoraka domaeg porekla bila su 8.053, ili 11,57%, a iz uvoza 292, ili 2,28% uzoraka. Mikrobioloki neispravnih predmeta opte upotrebe bilo je 99, ili 1,78% uzoraka, i to 11,61% iz domae proizvodnje i 1,78% iz uvoza. Na fiziko-hemijsku ispravnost ispitano je 63.860 uzoraka namirnica, ili 8,52 na 1.000 stanovnika. Rezultati su pokazali da je 3.110, ili 4,87%, uzoraka namirnica bilo fiziko-hemijski neispravno, i to namirnica domaeg porekla 7,88% i namirnica iz uvoza 4,87%. Na fiziko-hemijsku ispravnost u toku 2005. godine kontrolisano je 16.885 ili 2,25 uzoraka predmeta opte upotrebe, na 1.000 stanovnika. Neispravnih uzoraka je bilo 382, ili 2,26%, a od toga je neispravno bilo 69 (18,06%) uzoraka domae proizvodnje, a 313 (81,94%) uzoraka iz uvoza.
14 Anketu je sproveo Republiki zavod za statistiku, i ona je usaglaena sa meunarodnim standardima i preporukama koje daju EUROSTAT, ILO i UN. Upotrebljena sredstva domainstava prikazuju se prema klasifikaciji COICOP. Anketa se odnosi na meseni prosek raspoloivih i upotrebljenih sredstava po lanu domainstva.
59
20052006.
2.4. Studija sluaja (Case Study) Kragujevac

2.4.1. Stanovnitvo
Prema popisu iz 2002. godine Grad Kragujevac ima 175.802 stanovnika, dok po proceni iz 2006. godine Kragujevac ima 180.252 stanovnika. Procenjuje se da na teritoriji Grada ima oko 11.000 izbeglih i raseljenih lica. Grad je po veliini najvei u umadiji, a etvrti u Republici Srbiji. Teritoriju Grada ini 57 naseljenih mesta sa 76 mesnih zajednica. Na gradskom podruju ive 147.473 stanovnika, a na seoskom 32.779. U strukturi stanovnika ensko stanovnitvo ini 51%, a muko 49%, dok radno sposobno stanovnitvo u ukupnom stanovnitvu uestvuje sa 65,2%, to je povoljnije od uea radno sposobnog stanovnitva u ukupnom u Republici Srbiji. Budui da je Kragujevac strukturiran kao veliki industrijski centar baziran na proizvodnji automobila i oruja, dezintegracijom ex-SFRJ najvei deo privrede je ostao bez trita to je 90-ih godina uzrokovalo enormnu nezaposlenost stanovnitva. Proces restrukturiranja privrede je u toku, ali veliki broj radno sposobnog stanovnitva i dalje stie prihode u zoni tzv. sive ekonomije, pa je socijalno-ekonomski status najveeg broja graana vrlo teak. Uz to, od ukupnog broja stanovnika 15% pripada grupi preko 60 godina starosti, dok je udeo starijih od 65 godina 14%. Poslednjih godina dodatno se poveava procentualno uee osoba starijih od 65 godina u strukturi stanovnitva. Prosena starost stanovnitva iznosi 40,8 godina; prosena starost za mukarce jeste 39,5 godina, dok je za ene 41,9 godina. Indeks starenja iznosi 103,3; indeks starenja za mukarce je 88,4, dok je za ene 111,9. Oekivano trajanje duine ivota na roenju za mukarce iznosi 70,4 godine, dok je za ene 75,7 godina. Za 1.039 osoba nema podataka o starosnoj strukturi. Nedostaju podaci i za jedan broj lica koja verovatno nisu popisana i koja nemaju nikakvu dokumentaciju. Nema preciznih podataka ni o stanovnitvu romske populacije, od kojih se 1.154 izjasnilo da su Romi, dok se procenjuje da ih na teritoriji Grada ima oko 10.00012.000. Meu njima je oko 810% onih koji nemaju nikakvu dokumentaciju. U obrazovnoj strukturi stanovnitva najvee uee ima stanovnitvo sa zavrenom srednjom strunom spremom (38,2%) i stanovnitvo koje ima zavreno osnovno obrazovanje (26,8%), dok stanovnitvo sa zavrenim viim obrazovanjem uestvuje sa 4,1%, a ono sa visokim obrazovanjem 5,3%. U ukupnom broju stanovnika nepismeno stanovnitvo (6261) uestvuje sa 3,5%. U toku 2006. godine na akuerskom odeljenju Ginekoloko-akuerske klinike Klinikog centra Kragujevac bilo je oko 2.315 poroaja, od ega je oko 1.800 sa teritorije Grada. 60
Mrtvoroeno je troje dece, stopa mrtvoroenosti iznosi 1,29 na 1.000 ivoroene dece. Od ukupnog broja ivoroene dece 130 njih roeno je sa telesnom masom manjom od 2.500 grama, odnosno 5,62%. Maternalna smrtnost u protekloj godini iznosila je 1, odnosno jedna ena sa teritorije Grada Kragujevca umrla je u toku trudnoe, poroaja i puerperijuma.
2.4.2. Zdravstvena zatita i morbiditet stanovnitva

U gradu, kao regionalnom zdravstvenom centru, postoje visoko organizovane zdravstvene ustanove, koje po svom znaaju predstavljaju stub zdravstvene zatite umadijskog okruga i ireg podruja. U zdravstvu je ukupno zaposleno 3.335 radnika, meu kojima su 70% zdravstveni radnici, od kojih je 550 lekara. Na 100.000 stanovnika ima 305,1 lekar, odnosno 327,7 stanovnika po 1 lekaru. U toku je proces opredeljivanja stanovnitva za izabranog lekara u Domu zdravlja. Zdravstvenu zatitu stanovnitva na teritoriji Grada obezbeuje 6 zdravstvenih ustanova, i to: Dom zdravlja Kragujevac, Kliniki centar Kragujevac, Institut za zatitu zdravlja Kragujevac (Institut za javno zdravlje), Zavod za stomatologiju Kragujevac, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika, Apotekarska ustanova Kragujevac. Dom zdravlja Kragujevac obezbeuje zdravstvenu zatitu na primarnom nivou odraslog stanovnitva, sa 16 ogranaka, ambulanti i zdravstvenih stanica. Dve ambulante su u procesu otvaranja. Dom zdravlja ima i razvijenu specijalistiko-konsultativnu slubu, u kojoj rade internista, oftalmolog, otorinolaringolog, dermatovenerolog, reumatolog, psihijatar. Odnedavno postoji i Centar za prevenciju bolesti zavisnosti, a pri Domu zdravlja radi i kola za psihofiziku pripremu trudnica za poroaj, sa telefonskim savetovalitem pri Polivalentnoj patronanoj slubi. Zdravstveno stanje odojadi i dece do 5 godina Polivalentna patronana sluba obila je oko 98% prijavljene novoroenadi. Metodom sluajnog izbora, putem ankete, dobijeni su podaci da meu trudnicama koje nisu prole kolu za psihofiziku pripremu trudnica do 6 meseci decu iskljuivo doji oko 38% majki, dok je taj procent oko 80% meu enama koje su prole kolu. Stopa perinatalne smrtnosti iznosila je 8,2 na 1.000 poroaja (mrtvoroeno je 3 dece, dok je u prvih 6 dana po roenju umrlo 16 dece, od kojih je 10 imalo telesnu masu manju od 1.500 grama). 61
20052006.
Obuhvat dece vakcinacijom u prvoj godini ivota iznosi za: DTP 97,9%, BCG na porodilitu 98,0%, Polio 98,0%. Oko 89% dece primilo je sve vakcine po programu zakonski obavezne vakcinacije. Iako je obuhvat vakcinacijom dece veliki i prelazi 90 i vie procenata, jo uvek znaajan broj romske dece, te izbeglih i interno raseljenih lica nije registrovan i obuhvaen sistemom zdravstvene zatite. Prevalencija za kongenitalne poremeaje kod dece do 5 godina starosti iznosi 89 (grupa XVII MKB, Q00Q99). Nema podataka o novootkrivenim sluajevima. Morbiditet dece starosti do pet godina od dijareje iznosi 1288, odnosno, stopa je 172,3 na 1.000 dece. Akutnih i hroninih respiratornih infekcija kod dece do pet godina bilo je 41.898, dok je stopa morbiditeta 5.606,6 na 1.000 dece. Stopa hospitalizacije dece od respiratornih infekcija iznosi 10,148%. U toku 2006. godine umrlo je jedno dete do 5 godina starosti. U Ustanovi za decu Nada Naumovi najee izostajanje dece je upravo zbog respiratornih infekcija. Sporadino se javlja i izostajanje zbog boginja, to je normalno za ustanove kolektivnog tipa. S obzirom na prisutnost alergije na hranu, kod dece uzrasta od 16 godina u Ustanovi za decu Nada Naumovi uraeno je istraivanje za period od tri godine kojim je obuhvaeno 13 vrtia, odnosno 143 dece. Podaci su sakupljani anamnestiki od roditelja i iz lekarskih izvetaja. U ovom radu su tretirana deca kod kojih postoji nalaz lekara specijaliste da je potvrena alergija na odreenu vrstu namirnica. U periodu od 2003. do 2006. godine alergija na neku od vrsta namirnica dijagnostikovana je kod ukupno 145 dece. U 20032004. godini alergija na hranu dijagnostikovana je kod 33 od 2.000 dece koja su dolazila u vrti, ili 1,65%. U periodu 20042005. godine alergija je dijagnostikovana kod 50 od 2.100 dece koja su dolazila u vrti, ili 2,38%, dok je u 20052006. godini alergija dijagnostikovana kod njih 62 od 2.200 dece koja dolaze u vrti, to je 2,81%.
Dijagnoza Asthma bronchiale Rhinitis alergica Atypic eczema Celiakia Bronch. acuta et rhinitis alergica UKUPNO Godina posmatranja 20032004. 14 0 5 4 10 33 20042005. 17 3 7 5 18 50 20052006. 21 2 10 12 17 62 TOTAL 52 5 22 21 45 145
Najee postavljene dijagnoze kod dece uzrasta 16 godina
62
Najee postavljena dijagnoza je bila asthma bronchiale, i to kod 52, odnosno 35,9% dece, zatim sledi bronchitis acuta et rhinitis alergica kod 45 dece (ili 31,0%). Atypic eczema je dijagnostikovan kod 22 dece ili 15,2%, celiacia kod njih 21 ili 14,5%, dok je dijagnoza rhinitis alergica postavljena kod 5 ili 3,4% dece u odnosu na ukupan broj postavljenih dijagnoza. Na osnovu anamnestikih podataka uzetih od roditelja dece kod koje je dijagnostikovan neki tip alergije, 63 roditelja se izjasnilo da su puai, to znai da je 43,4% dece bilo izloeno i tetnom dejstvu duvana, dok se 50 roditelja izjasnilo da je, pored njih, jo neko u kui pua. U odnosu na godinja doba najvei broj javljanja alergije bio je u leto (kod 27 dece), zatim u prolee kod 21 deteta. Kod jednog deteta evidentirana je alergija na kunog ljubimca. Zdravstvena zatita dece predkolskog uzrasta obezbeuje se preko Dejeg dispanzera, u kojem postoji i razvojno savetovalite. Zdravstvena zatita dece starosti 719 godina sprovodi se u kolskom dispanzeru, u kojem radi i Savetovalite za mlade. Opta politika nestabilnost tokom 90-ih godina, naglo osiromaenje i besperspektivnost uzrokovali su kod mladih poveano konzumiranje alkohola i droga, kao i upranjavanje rizinih ponaanja. Iako u nekim sluajevima, statistiki posmatrano, nije re o alarmantnim podacima, zabrinjavajua je sama pojava nekih ponaanja. Tako je u toku 2003. godine u saobraajnim nezgodama uestvovalo 58 dece starosti do 14 godina (shodno Zakonu o bezbednosti saobraaja, to je starosna grupa koju Zakon prepoznaje kao maloletne uesnike u saobraaju), pri emu je teke telesne povrede zadobilo 13 dece, dok je 45 dece zadobilo lake telesne povrede. Prema popisu iz 2002. godine, dece uzrasta do 14 godina ima 26.834, pa je stopa povreivanja u saobraajnim nesreama iznosila 21,6 na 10.000 dece. Uznemirenje javnosti je rezultiralo reakcijom odgovarajuih slubi, kola i roditelja, pa se u periodu od 2000IX. 2004. godine primeuje smanjen broj dece do 14 godina starosti koja su bila uesnici saobraajnih nesrea (2000. godine taj broj je iznosio 64, 2003. je bio 58, a u prvih devet meseci 2004. godine 39). Od spoljnih uzroka (povrede, trovanja, posledice delovanja spoljnih faktora i drugih inilaca) registrovano je 824 pogoene dece. Stopa povreivanja iznosi 201,9 na 10.000 dece uzrasta do 19 godina. U septembru 2003. godine u pet srednjih kola na teritoriji Grada Kragujevca sprovedeno je istraivanje meu uenicima I i IV godine, putem upitnika sa 53 pitanja koja su se odnosila na stavove, znanje i navike u pogledu tetnih navika i zloupotrebe psihoaktivnih supstancija. Rezultati ovog istraivanja su sledei: Duvan konzumira 4,8% uenika I godine i 34,9% uenika IV godine srednjih kola. Duvan pui skoro duplo vie deaka nego devojica. U odnosu na 63
20052006.
broj popuenih cigareta, najvei procent uenika I godine u toku dana popui do 10 cigareta, dok u IV godini najvei procent uenika u toku dana popui do 20 cigareta. Uenici najee kupuju cigarete od deparca, oko 15% njih cigaretama snabdevaju roditelji, slede oni koji se odriu uine, a ima i onih koji cigarete kradu od roditelja. Uprkos tome, najvei procent dece ima ispravne stavove i smatra da duvan teti zdravlju. Alkohol konzumira 31,0% uenika I razreda i 66,9% uenika IV razreda. Iako deaci piju vie nego devojice, taj odnos je daleko manji nego kod upotrebe duvana. Sa konzumiranjem alkohola u proseku se poinje sa 14,5 godina (uenici I godine poinju sa 13,5 godina, dok su uenici IV godine poeli da piju u proseku sa 15,5 godina). Najmlai ispitanik je probao alkohol sa 8 godina. Mladi ispitanici alkohol najee piju jednom meseno. Meutim, 2,2% uenika I godine i 1,5% uenika IV godine alkohol piju svakodnevno. Posle kafe, duvana i alkohola najee koriena psihoaktivna supstancija jeste marihuana. Od uenika koji su se izjasnili da su koristili lepak najvei broj je prestao, a mali procent onih koji ga i dalje koriste to ini jednom meseno. Marihuanu koristi 2,4% anketiranih uenika I godine i ak 17,6% uenika IV godine. Dok su uenici IV godine marihuanu poeli da koriste sa esnaest-sedamnaest godina, najvei procent uenika I godine probao je marihuanu sa etrnaest odnosno petnaest godina. Uenici najee koriste marihuanu jednom meseno ili vikendom, ali 3,4% anketiranih uenika IV godine marihuanu pui svakog dana. Najea mesta na kojima se uiva marihuana jesu stanovi, urke i kolska dvorita. Od ukupnog broja anketiranih uenika kokain je probalo 1,4%. Od ukupnog broja deaka kokain je probalo 2,2%, a od ukupnog broja devojica kokain je probalo 0,7%. Kokain je najee proban sa 15 godina (33,3%), dok je kokain sa 17 godina probalo njih 66,7%. Od ukupnog broja uenika 1,8% je probalo heroin. Meu njima je od ukupnog broja deaka bilo 3,0%, a od ukupnog broja devojica 0,7%. Uenici su se izjasnili da su samo probali heroin i da niko nije nastavio da ga dalje koristi. Heroin se najee proba na mestima van uobiajenih sastajalita mladih ili u stanu. Neku kombinaciju droga, ukljuujui i kombinaciju alkohola sa tabletama, probalo je 3,9% uenika. Od ukupnog broja deaka neku kombinaciju je probalo njih 6,0%, a od ukupnog broja devojica 2,0%. Kao najei razlog zbog kojeg su probali neku od psihoaktivnih supstanci (gde se ne podrazumevaju kafa, duvan i alkohol) deca navode radoznalost, zatim neke druge razloge (ali bez objanjenja koji su to razlozi), a na nagovor druga/drugarice drogu je probalo oko 5,6%. Sluba za kuno leenje i negu u svom sastavu ima i posebnu organizacionu celinu to je integrisana kuna nega starih lica, preko koje zdravstvenu pomo 64
i negu dobija preko 200 osoba starijih od 65 godina. Potrebe za ovom vrstom slube su daleko vee, ali za to ne postoje finansijske i kadrovske mogunosti. Zdravstvena zatita ena obezbeuje se preko Dispanzera za zdravstvenu zatitu ena. Pri Domu zdravlja se nalaze i Sluba sportske medicine i Sluba za zdravstvenu zatitu studenata, kao i Sluba medicine rada. U toku je proces odvajanja Slube za hitnu medicinsku pomo i prerastanje u Zavod za hitnu pomo Kragujevac. Kliniki centar Kragujevac ima posteljni fond od 1.283 postelje. Pored tercijarnog nivoa nege, on sa 15% ostvaruje i zdravstvenu zatitu stanovnitva sekundarnog nivoa, poto Grad nema odvojenu optu bolnicu. U sastavu Klinikog centra nalaze se: Centar za urgentnu medicinu, sa 24 postelje (otvoren 13. decembra 2006. godine); Klinika za psihijatriju; Klinika za infektivne bolesti; Centar za dermatovenerologiju; Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju; Klinika za pedijatriju; Klinika za internu medicinu; Centar za neurologiju; Klinika za urologiju i nefrologiju; Centar za onkologiju; Odeljenje intenzivne nege i reanimacije; Odeljenje deje hirurgije; Klinika za ginekologiju i akuerstvo; Klinika za hirurgiju; Centar za ortopediju i traumatologiju; Klinika za otorinolaringologiju i Centar za oftalmologiju. Kliniki centar ima razvijenu polikliniko-dijagnostiku slubu, a u toku su tehnike pripreme za putanje u rad magnetne rezonance. U toku je proces restrukturiranja Klinikog centra Kragujevac, sa izgradnjom nove zgrade i koncentrisanjem usluga na jednom mestu, uz smanjenje posteljnog fonda i otvaranje dnevnih tretmana. Ovaj proces e trajati do 2009. godine. Tokom 2005. godine u KC Kragujevac operisano je 24.110 lica, a ukupno su uraene 26.303 operacije. Od ukupnog broja operacija ambulantno su uraene 14.784 (u malim salama), dok je u operacionim salama uraeno 11.519 tzv. velikih operacija. U 2005. godini u specijalistikim ambulantama i dijagnostici ukupno je uraeno 337.477 specijalistikih pregleda, 573.341 razna ambulantna intervencija (previjanja, obrada rane, davanje injekcija...) i 274.159 dijanostikih i drugih procedura, od ega: 89.888 laboratorijskih analiza, 32.567 radiolokih usluga, 9.269 endoskopskih usluga, 18.521 usluga u nuklearnoj medicini, 28.989 EKG-a, 422 holtera, 625 invazivno dijagnostikih procedura, 870 EMG-a, 2.909 doplerskih pregleda, 2.691 EEG-a, 2.445 snimanja na skeneru i 65.415 ostalih usluga. U toku 2005. godine ukupno su hospitalizovana 41.602 lica, a ostvareno je 327.787 bolesnikih dana. Prosena duina leenja na nivou Klinikog centra iznosila je 10,4 dana, dok je prosena zauzetost postelja iznosila 76,1%. Zavod za zdravstvenu zatitu radnika uao je u plan mree zdravstvenih ustanova od 2006. godine, i ima oko 50.000 kartona. 65
20052006.
Zavod za stomatologiju prua zdravstvenu zatitu iz oblasti stomatoloke zdravstvene zatite. Institut za zatitu zdravlja (u toku je procedura promene naziva u Institut za javno zdravlje) predstavlja referentnu ustanovu za ostale zdravstvene ustanove na teritoriji Grada i umadijskog okruga. Institut ima razvijene slube higijene, epidemiologije, slube za istraivanja u zdravstvu, mikrobiologije. Navedene ustanove ujedno predstavljaju i nastavnu bazu za studente Medicinskog fakulteta Kragujevakog univerziteta. Izmeu ustanova postoje interni protokoli o saradnji, ali nema ovakvog dokumenta na nivou Grada. Sugerisano je da se pri formiranju Zavoda za hitnu pomo naini protokol o saradnji ovog Zavoda i Centra za urgentnu medicinu KC Kragujevac, kao i direktna telekomunikacija. Promocija zdravlja i prevencija bolesti ostvaruje se saradnjom Instituta za zatitu zdravlja Kragujevac, Doma zdravlja Kragujevac, Zavoda za stomatologiju, Centra za prevenciju bolesti zavisnosti, Omladinom JAZAS-a Kragujevac, Gradskom organizacijom Crvenog krsta, NVO Centar za afirmaciju zdravlja i drugih subjekata. Zdravstvenu zatitu stanovnicima prua i veliki broj privatnih ordinacija razliitog profila delovanja, meutim, najvei broj ne izvrava zakonom propisanu obavezu i ne dostavlja podatke nadlenim slubama. Ovaj problem je prisutan na nivou cele zemlje.
2.4.3. Najuestaliji razlozi korienja primarne zdravstvene zatite i utvreno oboljevanje odraslog stanovnitva Grada Kragujevca (u periodu 20002004. godine, prema podacima Slube opte medicine Doma zdravlja Kragujevac)
U analiziranom petogodinjem periodu ukupno je ostvareno 548.916 poseta. Posmatrano u odnosu na ukupan broj, zastupljenost grupa iz MKB-a je sledea:
o sta lo Ig ru pa V IIg ru pa I XI g ru pa I I g ru pa X X g ru pa
9.5% 3.9% 4.9% 5.0% 5.2% 71.5%
Najuestaliji uzroci oboljevanja
66
Dominantno je prisustvo dijagnoza iz X grupe bolesti (J00J99) Bolesti sistema za disanje. Unutar X grupe u prethodnom petogodinjem periodu ostvarene su ukupno 161.182 posete. Druga po zastupljenosti je IX grupa bolesti Bolesti sistema krvotoka (I00I99), sa 87.448 poseta. U ovoj grupi dominantna je dijagnoza I10 Hypertensio arterialis essentialis (primaria), kojoj pripada vie od polovine dijagnoza iz ove grupe. Po zastupljenosti potom slede angina pektoris, komplikacije posle preleanog akutnog infarkta miokarda, kao i hronina ishemijska bolest srca. Na alost, evidentan je porast malignih oboljenja, ali su podaci Registra za rak aurirani tek za 2002. godinu. Kod ena su primarne lokalizacije: dojka, grli materice, debelo crevo, dok su kod mukaraca najee lokalizacije: plua, debelo crevo, prostata. Krajem 2005. i poetkom 2006. godine Centar za unapreenje preventivnih aktivnosti Doma zdravlja i Institut za zatitu zdravlja Kragujevac, a u okviru realizacije Projekta Unapreenje preventivnih usluga, uradili su preventivne preglede zaposlenih u Ustanovi za decu Nada Naumovi (radno aktivno stanovnitvo). Starosna grupa se kree od 19 do 65 godina. Analizom preventivnih karti njih 250 (koje, pored optih podataka, sadre i podatke vezane za prisustvo faktor rizika, genetsko optereenje, a raena su i merenja: BMI, glikemije, abdominalne cirkumferencije) dobijeni su sledei rezultati: rizik za oboljevanje od neke od hroninih nezaraznih bolesti ima njih 79,6%; najei faktor rizika je fizika neaktivnost (69,2% je fiziki neaktivno); konzumiranje duvana zastupljeno je kod 56% ispitanika; gojazno je njih 38,4%, od kojih 26% ima prekomernu TT, a 12,4% su gojazni (BMI> 30); kod 8,4% ispitanika utvrena je poviena vrednost krvnog pritiska za koju oni nisu znali, s tim da 51,4% ima vrednosti dijastolnog pritiska iznad 110 mm Hg; jedan faktor rizika ima 60% ispitanika, i kod svih je prisutan rizik za obolevanje od KVB-a; dva faktora rizika ima 13,6% ispitanika; dok tri faktora rizika ima 6%.
2.4.4. Epidemioloka situacija u vezi s HIV/AIDS-om u Kragujevcu

Prva HIV-pozitivna osoba u Kragujevcu registrovana je 1987. godine, mukog pola, intravenozni narkoman, koji je iste godine i preminuo. Prema podacima epidemioloke slube Instituta za zatitu zdravlja Kragujevac, do 30. 11. 2006. godine prijavljene su ukupno 32 HIV- pozitivne i obolele osobe, od kojih je preminulo 14 osoba, odnosno 43,7%. 67
20052006.
12 20
Mu{karci
@ene
Polna struktura inficiranih i obolelih
Posmatrano po optinama na teritoriji umadijskog okruga, na podruju Grada Kragujevca registrovano je najvie inficiranih, ukupno 22 osobe, dok je u ostalim, manjim optinama taj broj daleko nii u Lapovu, Batoini i Aranelovcu po 3 osobe, a jedna osoba u Topoli. U toku 2004, 2005. i do 30. 11. 2006. godine registrovane su 3 HIV pozitivne osobe. Najvei broj prijavljenih HIV pozitivnih osoba nalazi se u starosnom uzrastu od 3039 godina, a u ovoj grupi je i najvei broj umrlih. U starosnoj grupi od 019 godina registrovane su 3 HIV pozitivne i obolele osoba. Najstarija registrovana osoba je 1932. godite, mukog pola, oboleo 1994. godine, a preminuo 1996. godine. Najmlaa registrovana osoba je 1994. godite, enskog pola, obolela 1998. godine, a preminula 2001. godine (dete intravenoznih narkomana). Prema svetskim standardima i principima procenjuje se da na teritoriji Kragujevca ima oko 300350 HIV pozitivnih osoba. Na osnovu rezultata istraivanja koje je sprovedeno meu uenicima I i IV godine srednjih kola na teritoriji Grada, s obzirom na znanja u vezi sa reproduktivnim zdravljem i HIV, konstatuje se poveanje informisanosti mladih ljudi o HIV/AIDS-u, kao i o reproduktivnom zdravlju. Upotrebu prezervativa mladi jo uvek uglavnom vezuju za HIV, zatim kao kontraceptivno sredstvo, pa tek onda kao sredstvo koje koristi u zatiti od razliitih polno prenosivih bolesti. Meutim, brine injenica da mladi ne preduzimaju dovoljno mera opreza pri stupanju u seksualne odnose. Iako se donekle poveao i stepen informisanosti vezan za odnos prema HIV-pozitivnim osobama (u smislu smanjenja rairenih predrasuda), one i dalje kriju svoj HIV-status, pod uslovom da nisu obolele i da se ne nalaze na VI odeljenju Infektivne klinike u Beogradu. Jedino ispitivanje koje je raeno sa rizinim grupama bilo je istraivanje RAR15 2002. godine. U RAR studiji obuhvaeni su mladi intravenski korisnici
15 RAR Project Brza procena stanja i odgovora na HIV i AIDS u populaciji posebno vulnerabilnih mladih ljudi u Srbiji UNICEF 2002. godine.
68
droga, mlade seksualne radnice/radnici i mladi homoseksualci. Sve tri grupe karakterie prisustvo rizika koji su visoko i znaajno povezani sa HIV-infekcijom. Meutim, i u ovom istraivanju je nedostajalo dovoljno relevantnih informacija o veliini posmatranih pojava. I pored realne opasnosti od irenja infekcije i pouzdane procene da je inficiranih/obolelih znatno vie od zvanino registrovanih sluajeva, u Gradu nema dovoljno interesovanja za ove grupe; nedovoljan je, takoe, i zdravstveni nadzor nad rizinim grupama. Niska je informisanost o reproduktivnom zdravlju, kao i o posledicama u odnosu na postojei rizik. Prevencija je iskljuivo usmerena na narkomaniju, a ne i na druge rizine grupe.
2.4.5. Kvalitet zdravstvenih usluga

Nema nikakve sumnje da je poslednjih nekoliko godina dolo do poboljanja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova. Staru i dotrajalo opremu postepeno su poeli da zamenjuju novi aparati, mada je to proces koji je u toku i koji e jo dugo optereivati zdravstveni sistem. Mnogi vidovi zdravstvenih usluga postali su pristupaniji pacijentima, ali jo uvek nije definisan tzv. paket usluga. Neregulisani odnosi izmeu zdravstvenih ustanova i Fonda za zdravstveno osiguranje u velikoj meri optereuju i zdravstvene radnike, ali i pacijente. Usluge koje se naplauju, u zavisnosti od vrste, jevtinije su u dravnim u odnosu na privatne zdravstvene institucije. Jedan od najveih problema predstavljaju liste ekanja koje se formiraju u Klinikom centru Kragujevac. Liste se neretko formiraju i mesecima unapred, to potpuno obesmiljava samu medicinsku potrebu. Pri tom su, naravno, stalno prisutne sumnje u regularnost takvih lista, jer pacijenti nemaju u njih mogunost uvida niti kontrole. Ukoliko pacijent iz nekog razloga ne eli da eka, ve izrazi elju da neku proceduru uradi ranije, onda mora da plati punu cenu usluge, dok sa uputom plaa samo participaciju koja je odreena za tu vrstu usluge. esto je, meutim, i sama participacija previsoka za siromaniji sloj stanovnitva. Dravne ustanove su, u odnosu na raniji period, dobro snabdevene lekovima, kako onima koji se daju na recept, tako i onima u ijem plaanju graani uestvuju. Participiranje u ceni leka takoe predstavlja problem pacijentima sa niim primanjima, zbog ega se esto pribegava jevtinijim lekovima, ija je delotvornost nekad i manja od drugih lekova novije generacije. Brojne primedbe i nezadovoljstvo izaziva jedan veliki deo lekara koji, pored dravnog, rade i u privatnom sektoru, i koji esto, pod izgovorom da neku uslugu ne mogu uraditi u dravnoj zdravstvenoj ustanovi, upuuju pacijente kod privatnika. Krenja ljudskih prava i etikih principa zdravstvene politike ima sa obe strane, kako od strane graana, tako i od strane zdravstvenih radnika. 69
20052006.
to se tie stavova graana o kvalitetu zdravstvenih usluga, ne mogu se izvesti neke validne procene. Primera radi, uprkos opte rairenom miljenju da je itavo zdravstvo korumpirano, meu pismeno dostavljenim primedbama graana u ustanovama gotovo da nema pritubi na ovu pojavu. U analizi kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Kragujevcu, koja se dostavlja Ministarstvu zdravlja, poveao se broj stanovnika koji su zadovoljni uslugama u odnosu na prolu godinu (2005), mada se postavlja pitanje da li je analiza zaista izvrena prema iznetim stavovima graana naroito ako se imaju u vidu svakodnevne pritube na rad zdravstvenih radnika u smislu dugog ekanja i neljubaznosti.
2.4.6. Istraivanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu

U Kragujevcu se, kao i u drugim sredinama irom Srbije, mogu definisati razliite osetljive kategorije stanovnitva. To mogu biti izbeglice ili raseljena lica, grupe lokalnog stanovnitva (npr. nezaposleni ili najsiromaniji), ene, razne diskriminisane grupe itd. U nameri da se prikupe neki osnovni podaci o zdravstvenim navikama i uslovima koji utiu na njihovo stvaranje ili upranjavanje, tokom decembra 2006. obavljeno je istraivanje o zdravstvenom statusu Romkinja u Kragujevcu. Opredeljujui razlozi upravo za ovu grupu stanovnitva viestruki su: od velikog broja, preko razliitih vidova diskriminacije kojima su izloene (kao ene, kao pripadnice romske populacije, neobrazovane i ekonomski ugroene itd.) do brojnih negativnih faktora kojima je izloeno njihovo zdravlje (generalno loi uslovi ivota, rano stupanje u brak, brojni poroaji i prekidi trudnoe, neadekvatna ishrana i higijena, nedovoljno razvijene zdravstvene navike i odgovornost prema sopstvenom zdravlju, ali i ogranien pristup pojedinim zdravstvenim ustanovama, medicinskim procedurama i lekovima itd). Budui da namera ovog istraivanja nije bila nauna socioloka ili medicinska ekspertiza, ve prikupljanje osnovnih linih informacija i podataka o uslovima ivota, navikama, ishrani i optem stanju zdravlja, uzorak nije bio reprezentativan, ali su dobijeni podaci vrlo simptomatini. Oni omoguuju procenu zdravstvenog stanja ne samo posmatrane grupe, ve i uzroke poveanog morbiditeta i mortaliteta u okviru romske populacije. Istraivanje je obuhvatilo ukupno 100 ena razliite starosne dobi, od 15 do 70 godina, i to: 15 mladih ena od 1520 godina, 20 ena od 2129 godina, 18 ena od 3039 godina, 19 ena od 4050 godina, 20 ena od 5165 godina i 8 ena starosti preko 65 godina. Izrazito mlade devojke iz prve starosne grupe ule su u uzorak zbog ranog stupanja u seksualne odnose i raanja, karakteristinih za ovu populaciju. Upitnici su bazirani na jednostavnim i lako shvatljivim pitanjima, uz korienje romskog jezika gde je to bilo potrebno. Tokom odabiranja ispitanica odlueno je da pitanja i odgovore postavljaju i belee anketari (lekarka socijalne 70
medicine i specijalista opte medicine), jer se ispostavilo da veina Romkinja uopte nije pismena ili se vrlo teko izraava pismeno. Anketiranje na terenu je omoguilo i neposredan uvid u uslove ivota i navike ovog stanovnitva. Tokom obrade upitnika ispostavilo se da se kod najveeg broja odgovora ne moe praviti razlika po starosnoj strukturi ispitanica, pa su generalni zakljuci izvedeni na nivou cele grupe, sa navoenjem odstupanja gde su ona bila izrazitija. Prva grupa pitanja odnosila se na opte uslove ivota ispitanica. Iako je istraivanje raeno na nekoliko lokacija na kojima je vea koncentracija Roma, znaajnije razlike gotovo da ne postoje. Treba napomenuti da nijedno naselje nije kartonsko, odnosno, sva postoje ve decenijama, a njihovi stanovnici su tu trajno naseljeni. Kue u kojima ive pripadaju tzv. divljoj gradnji, podignute su bez graevinskih i urbanistikih dozvola, na mestima bez osnovnih sanitarno-tehnikih uslova (fekalna i kina kanalizacija, vodovodna mrea, sistem daljinskog grejanja, struja). Kako se grad vremenom irio, urbanistiko ureenje je donekle obuhvatilo i ova naselja, pa se stanovnitvo (esto nelegalno) prikljuuje na pojedine sisteme, pre svega vodovodni i elektrosistem. Objekti su sazidani od najrazliitijeg materijala i raznog graevinskog otpada, bez izolacije, a bar poneki prozor nije zastakljen. U 73 kue zidovi su zahvaeni vlagom, podovi su betonski ili zemljani, pa su hladnoa i memla vrlo izraeni. U malom broju prostorija ive vielane porodice, a u ukupno 26 domainstava zajedno ivi po 23 porodice. Zbog nedostatka prostora i vrlo loih uslova za ivot, kod 67 ena su uoeni izraeni respiratorni problemi, a kod 29 razliite kone infekcije. Vei broj ena ima i probleme vezane za kotano-miini sistem, ali se nijedna ne lei. Odravanje line i higijene domainstava nalazi se na vrlo niskom nivou, kako zbog pomenutih objektivnih uslova, tako i zbog nedostatka finansijskih sredstava. Samo 17 mladih ena u linoj higijeni koristi ampone za kosu, 12 povremeno koristi tene gelove za tuiranje, a tek 7 najmlaih ispitanica ponekad upotrebljava jevtinije losione za negu tela. Za odravanje line higijene ostale ene koriste iskljuivo sapun, a nekad samo zagrejanu vodu. Higijena se uglavnom svodi na redovno pranje ruku i umivanje, kupanje jednom nedeljno praktikuje 37 ena, 26 se kupa jednom u 1015 dana ali odravaju intimnu higijenu u meuvremenu, dok se preostalih 37 kupa po potrebi ili zavisno od mogunosti (kad nije hladno ili kad ima dovoljno vode). Higijeni usta i zuba panju poklanja tek 14 mlaih ispitanica (peru zube bar jednom dnevno i koriste zubnu pastu), dok najvei broj ena vrlo retko koristi zubnu pastu, a dezinfekciju usta obavljaju mlakom vodom, ajem ili alkoholom. Zbog teke materijalne situacije, higijena domainstva se u najveem broju sluajeva svodi na upotrebu vode i tenog deterdenta za pranje sudova, mada ene istiu da su i tako primorane na tednju i racionalnu potronju. 71
20052006.
Navike u ishrani i opti kvalitet hrane posebno su zabrinjavajui. Od namirnica koje se redovno kupuju ene navode so, eer, brano, ulje ili mast i kafu; u ishrani se najee koristi krompir, neka vrsta mesa (obino je to ivinsko meso) 12 puta meseno, riba samo u sluaju posnih pravoslavnih slava, jaja u proseku jednom u 1015 dana. Povre i voe uglavnom dobijaju od pijanih prodavaca, ili prikupljaju ostatke na tezgama. Unos svih namirnica je nedovoljan, a obroci se esto zasnivaju samo na hlebu i proizvodima od brana. Mleko i mleni proizvodi takoe nisu zastupljeni u redovnoj ishrani, a ene ih najee i najvie koriste u trudnoi. Na drugoj strani, upotreba duvana i alkohola se upranjava znatno vie. ak 72 ene sebe smatraju strasnim puaima, to znai da je potronja cigareta uslovljena jedino koliinom kojom raspolau. Veliki je i broj ena koje konzumiraju alkohol: 16 ena svakog dana popije po aicu nekog estokog pia (obino rakije), 25 konzumira razliite vrste alkoholnih pia uvek kada su u mogunosti (mada istiu da je re o malim koliinama), 21 od mlaih ena izjavila je da pije retko, 31 samo ponekad, a svega 7 ena uopte ne konzumira alkohol. Ukupno 14 ena iz starije populacije nema zdravstvenu knjiicu i uopte ne idu kod lekara. Najvei broj ena poseuje samo ginekologa, ali iskljuivo u trudnoi, radi prekida trudnoe ili poroaja. U grupi mladih ena od 1523 godine 4 nemaju nijedno dete, 6 imaju po jedno, a 10 po dva deteta. Posmatrano u odnosu na ukupan broj ena (izuzev najmlaih), prosek broja dece po eni iznosi 3,5, a starije ene su imale po 6,5 prekida trudnoe. Korienje kontraceptivnih sredstava smatraju diskriminatornim, ali prekid trudnoe prihvataju kao normalnu i uobiajenu pojavu. Na alost, ni sasvim mlade ene nemaju bitno drugaije stavove. Nedovoljno odgovoran odnos prema zdravlju veina ena vezuje za loe uslove ivota, ali priznaju i da nemaju potrebna znanja. Takoe istiu neprijatna iskustva u odnosu sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima, pa i poniavajui tretman prilikom poseta ginekologu i u porodilitima. Ukupno 13 mlaih ena posetilo je zbog razliitih bolesti lekare drugih specijalnosti i bilo leeno na zadovoljavajui nain. Izuzev 16 ena iz starijih grupa, sve ostale ene bi se rado odazvale pozivu na sistematski ili bilo koji drugi pregled, a takoe bi prisustvovale bilo kojem vidu zdravstvene edukacije. Ovo istraivanje se po svojim rezultatima ni u emu ne razlikuje od drugih, dodue malobrojnih ispitivanja opteg stanja zdravlja i okolnosti koje utiu na ivot romskog stanovnitva. Naprotiv, ono je samo mali doprinos alarmantnim ukazivanjima koja dolaze iz nevladinih i romskih organizacija, na katastrofalan i neprihvatljiv poloaj itave populacije. Usvajanje razliitih strategija, akcionih planova i drugih dokumenata koji bi trebalo da dovedu do konkretnih poboljanja tokom trajanja Dekade Roma prete da ostanu na nivou deklarativnih 72
zalaganja, ukoliko se hitno ne preduzmu konkretne akcije koje e Rome zaista ukljuiti u zajednicu i uiniti ih ravnopravnim graanima.
2.5. Zakljuci i preporuke

Iz situacije potpuno razorenog drutvenog i ekonomskog sistema tokom 90-ih, zdravstvo je izalo potpuno urueno, sa dotrajalom opremom, loom i nefunkcionalnom mreom ustanova, praznim fondovima, neadekvatnim kadrovima i zahvaeno korupcijom. Reforma zdravstvenog sistema e trajati dugo, pa su do sada postignuti rezultati znaajni, a spektar zdravstvenih usluga i mogunosti leenja su svakako vee i pristupanije irem sloju stanovnitva nego u prethodnom periodu. Mnogobrojne donacije i sredstva obezbeena kreditima omoguili su investiranje u objekte i opremu, pa je i u tom smislu vidljivo poboljanje. Meutim, opte stanje sistema javnog zdravstva ne moe se okarakterisati kao dobro, pa ak ni zadovoljavajue. Razloge treba traiti kako u okviru samog zdravstva, tako i van njega, u institucionalno-politikim reenjima i razvojnoj strategiji. Zdravstvo u Srbiji trenutno lii na kuu bez temelja; na prvi pogled je sve lepe i bolje, ali je sistem pun manjkavosti, nestabilan i neodriv. Nedostaje vrsta i jasna zakonska regulativa, a pri tom se ni postojei zakoni ne sprovode i ne potuju, i obiluju loim reenjima; mnoge oblasti i aktivnosti nisu normativno pokrivene, ili se oslanjaju na prevaziena i neprimenjiva reenja stara vie decenija; voluntarizam je opteprisutna pojava, kako iz nude i nedostatka pravil, tako i zbog neprofesionalizma i grubog ogluivanja o osnovne etike principe; iako se retko i teko dokazuje, korupcija u zdravstvu je nesumnjiva i prisutna na razliitim nivoima od sitnog podmiivanja medicinskog i nemedicinskog osoblja za odreene usluge, preko sticanja funkcija i strunih zvanja, do pojedinih, krajnje sumnjivih tendera za nabavke skupe medicinske opreme ili izvoenje graevinskih radova. Zloupotreba zakonske mogunosti rada lekara u dravnim i privatnim zdravstvenim ustanovama, manipulacije sa listama ekanja, nedozvoljen uticaj nekih farmaceutskih kua na odabiranje farmakoterapija, loi i nejasni odnosi oko nadlenosti izmeu ustanova na razliitim nivoima zdravstvene zatite, stalne promene u Fondu zdravstvenog osiguranja i ustanovljavanje gotovo stihijskih pravila koja zdravstvenu zatitu sve vie reduciraju bez alternative itd. samo su deo pojava koje zdravstvo optereuju u kontinuitetu. Poseban problem predstavlja pristup pojedinih kategorija stanovnitva zdravstvenim ustanovama, kao i njihov tretman. Povezivanje i uticaj razliitih nivoa vlasti i drugih segmenata drutva u sistem javnog zdravstva za sad je daleko od bilo kakve uspene realizacije... Zato itav sistem, uprkos navedenim poboljanjima, deluje nesolidno i neodrivo, a korisnici usluga se, s punim pravom, oseaju zapostavljeno i nebezbedno. 73
20052006.
Kako je delatnost zdravstva izuzetno vana i osetljiva oblast, za uspenu reformu sistema neophodno je: dodatno precizirati i dovesti u funkcionalan sklad razliite nivoe zdravstvene zatite (primarnu, sekundarnu i tercijarnu), kao i ustanove koje su nosioci ove zatite; izraditi jasnu i odrivu strategiju razvoja sistema javnog zdravstva, sa precizno utvrenim fazama, zadacima i nosiocima aktivnosti; reformisati Fond zdravstvenog osiguranja u skladu sa usvojenom vizijom razvoja zdravstva; poboljati postojeu zakonsku regulativu i doneti nove, neophodne zakone i podzakonske akte uz aktivno uee medicinskih radnika razliitih profila; hitno pristupiti izmeni spornih odredbi Zakona o zdravstvenoj zatiti i dovesti ga u skladu sa evropskim standardima i dokumentima; pored poveanja investicija u infrastrukturu, u skladu sa projektovanim potrebama kontinuirano osposobljavati, dokvalifikovati i usavravati postojee i budue kadrove, ukljuujui i zdravstveni menadment; u saradnji sa drugim dravnim institucijama i ustanovama, kreirati programe edukacije i profesionalnog usavravanja kadrova koji (na bilo koji nain) imaju kontakt sa zdravstvom ili mogu da utiu na ivotne uslove i prava odreenih grupa pacijenata (zaposleni u sudovima, policiji, socijalnim slubama, prosveti, lokalnim upravama itd); u cilju jaanja celokupnog zdravstvenog sistema, raditi na razvijanju ili unapreenju posebnih programa za specifine bolesti, bilo da je re o retkim ili bolestima koje su u ekspanziji, ili pak o bolestima koje su stigmatizovane i marginalizovane; osnovati dravne fondove za leenje pacijenata kojima su neophodne skupe i nedostupne medicinske procedure; zakonskom regulativom, ali i adekvatnom kontrolom, obezbediti punu transparentnost nabavki i investicija u zdravstvu; potpuno eliminisati politike i druge interesne lobije; depolitizovati zdravstvo i uspostaviti ga na iskljuivo profesionalnim referencama; ustanoviti objektivan i nezavisan sistem kontrole rada zdravstvenih ustanova, medicinskog osoblja i medicinskih postupaka koji se primenjuju u leenju, kako u dravnim, tako i u privatnim ustanovama; pitanje zdravstvene bezbednosti i zdravstvene zatite stanovnitva podii na nivo prioriteta za dravu i drutvo, i u tom smislu animirati i 74
obezbediti sve postojee potencijale na otklanjanju ili ublaavanju negativnih drutvenih procesa i pojava, a koji posredno utiu na stanje zdravlja stanovnitva (poboljati obrazovni sistem, bezbednost i dostupnost hrane i vode, vee zapoljavanje, ravnopravnost polova, antidiskriminatorne mere, javno informisanje itd); insistirati na veem i odgovornijem ueu razliitih drutvenih aktera (dravnih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, obrazovnih ustanova, profesionalnih udruenja, privatnog sektora i drugih subjekata) u konstituisanju i razvijanju odrivog sistema javnog zdravstva; ustanoviti sistem koordinacije meu donatorima, zasnovan na prioritetnim potrebama ustanova i adekvatnoj pomoi, kao i sistem ozbiljnog monitoringa i revizorske kontrole nad obezbeenim sredstvima ili opremom; uvesti princip evaluacije kao obavezan deo rada u svim segmentima zdravstvenog sistema.
2.6. Izvori podataka i literatura

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Statistiki godinjak Republike Srbije 2006, Republiki zavod za statistiku. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, www.zdravlje.sr.gov.yu. Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, www.minrzs.sr.gov. yu. Nacionalni investicioni plan, Vlada Srbije, www.nip.sr.gov.yu. Statistiki godinjak 2005, Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanovi-Batut. Institut za javno zdravlje, Kragujevac. World Economic and Social Survey 2006, UN. David Bloom, David Canning and Jaypee Sevilla, The effect of health on economic growth, World Development, vol. 32, No. 1, 2004. Population below national and international poverty lines and poverty gap, World Development Indicators, World Bank, 2003. Eradicate extreme poverty and hunger, UNSD, 2003. The Worlds Women 2005: Progress in Statistics, UN. Principles and Guidelines for a Human Rights approach to Power reduction strategies, OHCHR. Human Development Report 2006 and HDI Ranking, UNDP. 75
20052006.
14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
21. 22. 23.
24. 25.
26. 27. 28.
29.
30. 31.
A Practical Plan to Achieve the Millennium Development Goals, UNDP. The Millennium Development Goals Report, UN ECOSOC. Annual Report 2006, UNDP. Programme of Community Action in the Field of Public Health 20032008, European Union Public Health Programme. European health report, European Union Public Health Programme, 2005. Health at a Glance, OECD Indicators, 2005. UN Millennium Project: Combating AIDS in the developing world; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, UNAIDS, Geneva, 2004. Coordinated and Integrated Approach to Combat HIV/AIDS in the European Union and in its Neighbourhood, European Commission, 2004. Communication from the Commission to the Council and the European Parliament on combating HIV/AIDS within the EU and in its neighbouring countries 20052009, European Commission, 2005. Transforming the National AIDS Response: Mainstreaming Gender Equality and Womens Human Rights into the Three Ones, UNIFEM, 2006. UN Millennium Project: Investing in strategies to reverse the global incidence of TB; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Progress report on the global plan to stop tuberculosis, WHO, Geneva, 2004. Recommendations on the interim policy on collaborative TB/AIDS activities, WHO, 2004. UN Millennium Project: Prescription for healthy development-increasing access to medicines; Task Force on HIV/AIDS, Malaria, TB and Access to Essential Medicines, New York, 2005. Green Paper: Improving the Mental Health of the population: Towards a strategy on mental health for the European Union, European Commission, 2005. Mental health policies and legislation in south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE. Mental health project for south-eastern Europe, WHO, Regional office for Europe, Health Development Action for SEE.
76
3. BEZBEDNOST IVOTNE SREDINE

3.1. Uvod
Ekoloka bezbednost (bezbednost ivotne sredine) predstavlja termin koji se koristi za probleme koji povezuju stanje ivotne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti. To je tema koja sve vie dobija na znaaju, mada u svetu trenutno ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ekoloka bezbednost definie, koje su pretnje njenoj stabilnosti i koje su odgovornosti za preduzete mere. Problemi vezani za prirodne resurse i ivotnu sredinu, koji oslabljuju kvalitet ivota i uzrokuju rastuu konkurenciju i tenzije, mogu izazvati opasnost po nacionalnu bezbednost. Ekoloka bezbednost obuhvata razmatranje problema koji se tiu nedovoljnih koliina prirodnih resursa, degradacije ivotne sredine, bioloke opasnosti, a koji mogu dovesti do sukoba. Metode reavanja ovih problema podrazumevaju primenu ekoloki opravdanih tehnologija (korienje obnovljivih resursa s ciljem smanjenja potronje resurs uopte, smanjenje nastajanja otpada i recikliranje nastalog otpada itd), politike odrivog razvoja, pravnih i ekonomskih instrumenata u oblasti ivotne sredine itd. Mada su odrivi razvoj i ekoloka bezbednost koncepti koji se meusobno dopunjavaju, oni ipak nisu jedno te isto. Odrivi razvoj se odnosi na ekoloki razuman drutveno-ekonomski razvoj, a ekoloka bezbednost je usredsreena na prevenciju sukoba vezanih za ugroavanje ivotne sredine, na dodatnu potrebu oruanih snaga da se zatite od ekolokih opasnosti i na sanaciju tete nanete ivotnoj sredini. Uslov ekoloke bezbednosti je stanje u kojem postoji odriva interakcija drutvenih sistema i sistema ivotne sredine, u kojem svi pojedinci imaju ravnopravan i razuman pristup dobrima koja proistiu iz prirodne sredine i u kojem postoje mehanizmi za reavanje ekolokih kriza i konflikata (UNDP, 2003). Degradacija ivotne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnom planu (pogorani porastom broja stanovnika, nepravednom raspodelom bogatstava i globalnim promenama u oblasti ivotne sredine) bitni su faktori koji mogu da stvore ili pojaaju opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu politike nestabilnosti ili nasilnog sukoba ili da joj doprinesu. Migracije stanovnitva prouzrokovane oiglednom degradacijom ivotne sredine sve se ee pojavljuju kao nov problem, i moe se oekivati da pojaaju ve postojee tenzije. 77
20052006.
Na primer, poplava i nuklearna havarija imaju jednu zajedniku osobinu: obe pojave predstavljaju pretnju bezbednosti tetom koju mogu naneti ivotnoj sredini. Poto priroda ne poznaje vetaki odreene granice, verovatno je da se pretnje ovakve vrste ire preko dravnih granica. Tada se pojavljuje meunarodni aspekt problema. Konflikti koji mogu biti u vezi sa pitanjima ivotne sredine (NATO, 1999) odnose se na: sukobe povezane sa migracijama (unutar zemlje, preko granica i demografski uzrokovana migracija); meunarodne konflikte oko resursa; ekoloke konflikte usled fundamentalnih globalnih ekolokih promena. Najvaniju ulogu u osiguranju ekoloke bezbednosti ima Vlada Republike Srbije kao glavni zakonski akter u meunarodnim odnosima. Vlada je po Ustavu duna da preduzme razliite mere: usvajanje politike zemlje, poveanje svesti javnosti, pokretanje zakonske inicijative za uvoenje ekoloki razumnih promena itd. Republika je po Ustavu odgovorna za zatitu i odrivo korienje prirodnih resursa i unapreivanje ivotne sredine. Pretnje i izazovi sa kojima e bezbednost ivotne sredine morati da se suoi u bliskoj budunosti ukljuuju i sledee: porast broja stanovnika, oteenje ozonskog omotaa, klimatske promene zbog emisije gasova sa efektom staklene bate (promena intenziteta padavina) i globalno zagrevanje, loe upravljanje radioaktivnim otpadom/pitanja nuklearne bezbednosti, prirodne katastrofe: poplave, klizita, zemljotresi, zagaenje naftom i procurivanja, nedostatak i zagaenje voda, ukljuujui zagaenje podzemnih voda, poveano korienje meunarodnih reka, erozija zemljita, nestajanje uma, gubitak biodiverziteta, industrijski razvoj, zagaenje vazduha iz industrije, odlaganje opasnog otpada, bezbednost hrane, ekoloke izbeglice, siromatvo: poveanje razlika izmeu bogatih i siromanih. 78
3. Bezbednost ivotne sredine
Neke od ovih pretnji sagledane su i regulisane postojeim meunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala ili je ratifikacija u pripremi. Da bi se osigurala bezbednost ivotne sredine, neophodne su fundamentalne promene u shvatanju ivota, privrede i kulture (UNDP, 2003). Bezbednost ivotne sredine je bezbednost graana od: neodgovornog zagaivanja vazduha, voda, zemljita i biljnog i ivotinjskog sveta; neodgovornog korienja prirodnih resursa (vode, riba, mineralnih sirovina); neefikasnih institucija za sprovoenje zakona. Bezbednost ivotne sredine se uspostavlja: uvaavanjem injenice da je bezbednost ivotne sredine znaajan deo regionalne saradnje i globalnih spoljnopolitikih odnosa; jaanjem sektora ivotne sredine i odrivog korienja (a ne samo eksploatacije) prirodnih resursa; uvaavanjem potrebe za uspostavljanjem sistema za ranu najavu od prirodnih katastrofa i reagovanje u sluaju hemijskih udesa; uvaavanjem potrebe da se uvode istije tehnologije i proizvodnje kroz mehanizme suzbijanja daljih klimatskih promena; realizaciji stratekih procena uticaja na ivotnu sredinu u svim procesima planiranja; uvaavanjem partnerstva graana sa institucijama vlasti na svim nivoima, sa industrijom i biznisom, sa nevladinim organizacijama; reavanjem problema decenijskog negativnog ekolokog naslea (pre svega u oblasti otpada i otpadnih voda).
3.2. Opti podaci

Republika Srbija se nalazi u jugoistonoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu, i obuhvata povrinu od 88.361 km2. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine, Vojvodina (21.506 km2) na severu i Kosovo i Metohija (10.887 km2) na jugu. Kosovo i Metohija je pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i nije razmatrana u ovom izvetaju. Prema popisu iz 2002. godine, Srbija ima 7,5 miliona stanovnika. Godine 2000. je 52% stanovnitva ivelo u urbanim sredinama. Najvei gradovi su Beograd, glavni grad Srbije, Novi Sad, Ni i Kragujevac. Najznaajnija poljoprivre79
20052006.
dna podruja se nalaze u Vojvodini. Postoji i intenzivan uzgoj goveda, ovaca i svinja. Teka industrija u Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo, ukljuuje preraivaku, metalurku i hemijsku industriju i druge grane. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i druge graevinske materijale, ubriva, elektroopremu, preradu drveta, proizvode od papira, koe i krzna, predivo i tkanine, gumu, tekstil, prehrambene proizvode i pie. U periodu 20012004. godine u Republici Srbiji ostvaren je znaajan rast bruto domaeg proizvoda po prosenoj stopi od 5,1% godinje. Zbog tranzicionih procesa, za ovaj rast najzasluniji je sektor usluga, koji je svoje uee u BDP-u poveao za 4%, i poljoprivreda (porast uea za 1,6%), dok je uee industrije znaajno opalo (za 4,5%). Udvostruen je BDP po stanovniku, koji u 2004. godini iznosi 2.350 evra. U 2005. se nastavlja rast BDP-a, koji u prvih est meseci iznosi 5,9%. BDP u periodu januarmart 2006. godine iznosi 6,3%. U periodu januar-jul 2006. godine nastavljena je tendencija rasta fizikog obima industrijske proizvodnje, obima prometa u trgovini, izvoza, ostvaren je budetski suficit, dok je stopa inflacije bila u projektovanim okvirima. Investicije u infrastrukturu su u znaajnijem porastu. Meutim, obim stranih direktnih investicija u prvih osam meseci 2006. godine u Srbiji premaile 3,25 milijardi dolara, to je dvostruko vie nego u celoj prethodnoj godini, koja je, inae, bila rekordna sa 1,48 milijardi dolara. Tranzicija privrede se odvija kroz paralelne procese privatizacije (privatizovano je 40% drutvenih preduzea), restrukturiranja i privatizacije delimino privatizovanih meovitih preduzea. Regionalne disproporcije u Srbiji se produbljuju primetni su: viestruko slojevita teritorijalna neravnomernost u nivou razvijenosti, krupni problemi razvoja nerazvijenih podruja, zaostajanje sela, nepovoljna demografska kretanja. Razlike u stepenu razvijenosti optina mere se odnosom 21,8:1 u 2003. godini. U 2004. i 2005. godini, 0,3% BDP-a potroeno je za zatitu ivotne sredine iz budeta, a projekcije za 20062009. godinu iznose 0,4% BDP-a. Prema Predlogu Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, potrebno investiranje u ivotnu sredinu 2010. godine iznosi 1,2% BDP-a, a 2015. godine 2,4%. Uprkos znaajnim merama koje su poslednjih godina preduzimane na podruju zatite ivotne sredine i ekolokog razvoja, sadanje stanje je jo uvek nezadovoljavajue. Srbija je suoena sa velikim energetskim intenzitetom (potronjom energije po jedinici proizvoda), industrijskim zagaivaima, neodgovarajuom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i relativno visokim ueem drumskog teretnog u ukupnom saobraaju, sa negativnim uticajem na ivotnu sredinu. Prema Nacionalnom investicionom planu u 2006. i 2007. godini Uprava za zatitu ivotne sredine e finansirati 11 projekata u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra. Finansirae se sledei projekti: 80
izgradnja sistema rane najave (2,9 mil. evra); izgradnja sistema obavetavanja i rukovoenja u sluaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije (830.000 evra); izgradnja integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji Srbije (2,7 mil. evra); sistem rane najave radijacionog akcidenta (69.000 evra); podrka lokalnim samoupravama za izgradnju regionalnih deponija (4,3 mil. evra); sanacija postojeih smetlita (2,7 mil. evra); podrka lokalnim samoupravama za unapreenje prikupljanja komunalnog otpada (2 mil. evra); izrada detaljnog inventara PCB (polihlorovani bifenili) i zamena transformatora i kondenzatora koji sadre PCB i njihov izvoz radi tretmana (2,04 mil. evra); sanacija jalovita rudnika Veliki Majdan u optini Ljubovija (156.000 evra); regulacija Kriveljske reke (kod Bora) saniranjem kolektora i konstrukcija novog tunela u flotacijskom jalovitu Veliki Krivelj (2 mil. evra); poveanje kapaciteta Centra za istiju proizvodnju (300.000 evra). Jedan od prioriteta Uprave za zatitu ivotne sredine jeste poboljanje situacije u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. Stoga su od 11 projekata ak 3 vezana za ovu oblast. Prioritet predstavlja izgradnja regionalnih deponija i sanacija postojeih smetlita. Sanacijom jalovita rudnika Veliki Majdan otklonie se opasnost zagaenja reke Drine jalovinom. Projekt koji e se izvesti u Boru obezbeuje zatitu ivotne sredine od zagaenja tekim metalima, do kojeg moe doi usled akcidentalnog izlivanja velikih koliina jalovine iz flotacijskog jalovita Veliki Krivelj. Projekt izrade detaljnog inventara PCB-a i zamena transformatora i kondenzatora koji sadre PCB predstavlja poetak organizovanog uklanjanja ove tetne materije iz naeg okruenja. Poveanje kapaciteta Centra za istiju proizvodnju ima kao cilj nabavku opreme za realizaciju demonstracionih projekata utede sirovina, vode i energije, zamene opasnih materija za proizvodnju manje opasnim, smanjenja emisija i nastajanja otpada u toku proizvodnog procesa. Izgradnjom sistema rane najave vanrednog dogaaja (radijacioni akcident) ispunjavaju se uslovi propisani Zakonom o zatiti od jonizujuih zraenja i Odlukom o sistematskom ispitivanju sadraja radionuklida u ivotnoj sredini. Izgradnja sistema je obavezna i po osnovu standarda i preporuka Meunarodne agencije za atomsku energiju iz Bea. 81
20052006.
Projekt izgradnje integralnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha omoguie praenje kvaliteta vazduha u skladu sa EU propisima. Projekt izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava, Save i Tise, kao i na izlaznom profilu Dunava, omoguie blagovremeno otkrivanje zagaujuih materija u vodotocima, te e se uz odgovarajui sistem obavetavanja omoguiti rana najava, odnosno izdavanje upozorenja i sprovoenje mera zatite. Izgradnja sistema obavetavanja i rukovoenja u sluaju hemijskog udesa na teritoriji Srbije ini projekt koji e obezbediti uspostavljanje efikasnog sistema obavetavanja o hemijskom udesu na svim nivoima.
3.3. Zakonodavno-pravni okvir

Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 83/06) utvruje pravo graana na zdravu ivotnu sredinu, kao i dunost graana da tite i unapreuju ivotnu sredinu u skladu sa zakonom. lanom 74. utvreno je da svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno obavetavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu. lanom 87. utvruju se odredbe koje se odnose na prirodne resurse. Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dravnoj su imovini. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predvien zakonom. Prema lanu 97, Republika Srbija ureuje i obezbeuje: odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Prioriteti definisani Evropskim partnerstvom

Odlukom Saveta ministara Evropske komisije (2006/56/EC) od 30. januara 2006. godine o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom (ukljuujui Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine) i prestanku vaenja Odluke 2004/520/EC (Odluka o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, ukljuujui Kosovo onako kako je ono definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine) identifikovani su sledei prioriteti u oblasti ivotne sredine: Nastaviti primenu i sprovoenje zakonodavstva usklaenog sa pravom EU. Nastaviti sprovoenje zakonodavstva o proceni uticaja na ivotnu sredinu. 82
Ratifikovati i poeti primenu protokola iz Kjota. Obezbediti pouzdanu finansijsku mreu za sprovoenje srednjorone i dugorone politike zatite ivotne sredine. Usvojiti i poeti primenu Akcionog plana o kvalitetu vazduha, upravljanju otpadom i zatiti prirode. Nastaviti primenu Nacionalnog programa zatite ivotne sredine i akcionog plana o vodama. Nastaviti jaanje administrativnih kapaciteta institucija i tela, nadlenih za pitanja iz oblasti ivotne sredine. Poeti primenu viegodinjeg plana za finansiranje investicija. Zavriti izgradnju postrojenja za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada.
Zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine

Zatita ivotne sredine je zbog svoje sloenosti jedna od najzahtevnijih oblasti u procesu usaglaavanja sa propisima EU. Postoji preko 150 propisa EU sa kojima je potrebno uskladiti domae zakonodavstvo. Neophodno je prepoznati znaaj sektora zatite ivotne sredine, ije se aktivnosti, uz znatna ulaganja, moraju prilagoditi standardima EU u oblasti zatiti ivotne sredine i jaanju integrisanja politike zatite ivotne sredine sa sektorskim politikama u poetnoj fazi njihove pripreme. Rok za potpuno usklaivanje sa Direktivama bie dogovoren za vreme pregovora o pristupanju EU. Oekuje se slian tranzicioni period kao i u novim zemljama lanicama. Imajui u vidu nadlenosti Uprave za zatitu ivotne sredine, sloenost sektora zatite ivotne sredine, veliki broj propisa EU koji reguliu ovu oblast, a sa kojima mora biti usklaeno domae zakonodavstvo, kao i veliki broj meunarodnih ugovora koji moraju biti implementirani, radi boljeg upravljanja (planiranja, izdavanja dozvola, inspekcije i upravljanja projektima) zatitom ivotne sredine potrebno je osnivanje posebnog ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine.
Horizontalno zakonodavstvo
Zakon o zatiti ivotne sredine i ostali zakoni doneti 2004. godine usklaeni su sa odgovarajuim Direktivama EU. Potpuna primena zakona postii e se donoenjem svih podzakonskih propisa. Navedenim zakonima je izvrena decentralizacija nadlenosti, i uvedene nove procedure odnosno dozvole i saglasnosti. Potrebno je raditi na izgradnji institucija za sprovoenje zakona (ojaati administrativne kapacitete u vezi sa planiranjem, dozvolama, inspekcijom, praenjem i upravljanjem projektima). Time e se unaprediti i inspekcijski nadzor nad sprovoenjem propis. 83
20052006.
Novi zakonski okvir za zatitu ivotne sredine koji je u saglasnosti sa Direktivama EU uveden je u Republiku Srbiju 2004. godine Zakonom o zatiti ivotne sredine, Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja. Glavna pitanja koja obrauje Zakon o zatiti ivotne sredine obuhvataju: osnovna naela zatite ivotne sredine, upravljanje i zatitu prirodnih resursa, mere i uslove zatite ivotne sredine, programe i planiranje u oblasti zatite ivotne sredine, industrijske udese, uee javnosti, monitoring i informacioni sistem, sa jasno navedenim nadlenostima Agencije za zatitu ivotne sredine, izvetavanje, finansiranje zatite ivotne sredine, inspekcije i kazne. Novi zakoni su usklaeni sa Direktivama EU o proceni uticaja na ivotnu sredinu (85/337/EEC), stratekoj proceni uticaja (2001/43/EC), integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (96/61/EC) i ueu javnosti (2003/35/EC). Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je uvedena Zakonom o stratekoj proceni uticaja (Sl. glasnik RS, br. 135/04) u skladu sa Direktivom EU (2001/43/EC), a odnosi se na planove i programe na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Uee javnosti je predvieno u svim fazama strateke procene uticaja. Zakon se direktno primenjuje bez donoenja posebnih propisa. U Srbiji se procedura procene uticaja na ivotnu sredinu primenjuje prema Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04). Obuhvat postrojenja odnosno delatnosti koje podleu proceni uticaja na ivotnu sredinu je utvren prema Listi projekata iz Direktive EU (85/337/EEC, sa izmenama i dopunama u 97/11/EC). Procedura obuhvata postupak procene u tri faze za postojea i budua postrojenja i projekte: odluivanje o potrebi procene uticaja; odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja i odluivanje o davanju saglasnosti na studiju. Uee javnosti je predvieno u svim fazama procene uticaja. Takoe, u lanu 32 postoji odredba koja se odnosi na to da ... projekat moe imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu druge drave ili ako drava ija ivotna sredina moe biti znaajno ugroena to zatrai, Ministarstvo u to kraem roku, a najkasnije kada ono ili nadleni organ bude obavestio svoju javnost, dostavlja drugoj dravi na miljenje obavetenja o 1) projektu zajedno sa svim dostupnim podacima o njegovim moguim uticajima; 2) prirodi odluke koja moe biti doneta; 3) roku u kome druga drava moe da saopti svoju nameru da uestvuje u postupku procene uticaja... Republika Srbija jo nije potpisnica Konvencije ESPOO, ali je ova odredba uneta u tom oekivanju. U godini 1994. raeno je oko 5060 studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, a taj broj je dostigao 1.300 studija u 2001. godini. Od tada se broj izraenih studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu kretao oko 1.000 godinje. Stupanjem na snagu novog Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu uvedena je decentralizacija organa nadlenih za izdavanje saglasnosti za studiju o proceni 84
uticaja na ivotnu sredinu (nadleno ministarstvo, pokrajinski nadleni organ i optine). Iz tog razloga trenutno nije poznato koliko je ukupno zahteva predato i koliko je postupaka za izradu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu kompletirano. Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 69/05) donet je i oekuje se njegova implementacija, to e dati uvid u sprovedenim postupcima o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja (Sl. glasnik RS, br. 135/04) usklaen je sa Direktivom EU (96/61/EC). Ovaj sistem obezbeuje: integrisan pristup kontroli zagaivanja izdavanjem integrisane dozvole kojom se utvruju obaveze operatera i uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; potpuna uzajamna koordinacija nadlenih organa u postupku izdavanja dozvola; dostupnost informacija i uee javnosti pre donoenja odluke o izdavanju dozvole. Potpuna primena zakona e se postii donoenjem podzakonskih propisa. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine ostavlja rok do 2015. godine da postojea postrojenja pribave integrisanu dozvolu, u skladu sa Programom usklaivanja pojedinih privrednih grana. Do usvajanja Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine industrijske aktivnosti su bile regulisane velikim brojem zakona i propisa, sa mnotvom suvinih normi i pravnih nedostataka. Informisanje i uee javnosti u donoenju odluka usklaeno je sa zahtevima Direktive EU (2003/35/EC). Donet je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (Sl. glasnik RS, br. 120/04), ali postoje problemi u pogledu primene ovog zakona u praksi. Naelo informisanja i pristupa javnosti konkretizovano je odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine u skladu sa Arhuskom konvencijom. U implementaciji zakona potpuni i objektivni podaci o ivotnoj sredini podrazumevaju razvijen katastar zagaivaa i informacioni sistem to nije uspostavljeno. Zakonske garancije uea javnosti u odluivanju o pitanjima ivotne sredine postoje u Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakonu o stratekoj analizi uticaja, koji propisuju proceduru uea zainteresovane javnosti kod usvajanja ovih dokumenata. Neophodno je jaanje kapaciteta nadlenih organa za dosledno sprovoenje u praksi. Srbija nije ratifikovala Arhusku konvenciju. Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine predvieno je da Skuptina Republike Srbije u roku od godinu dana donese Nacionalni program zatite ivotne sredine i Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara. Predlog Nacionalnog programa zatite ivotne sredine pripremljen je i nalazi se u proceduri usvajanja. Programom su definisani strateki ciljevi politike zatite ivotne sredine, kao i specifini ciljevi prema medijumima (vazduh, voda, zemljite) i sektorima, odnosno, uticajima pojedinih sektora na ivotnu sredinu 85
20052006.
(industrija, energetika, poljoprivreda, rudarstvo, saobraaj itd). Takoe, utvreni su i prioritetni ciljevi i predloene su neophodne reforme, kako bi se postigle sve promene potrebne za sprovoenje ciljeva. Listi ciljeva dodati su ciljevi iz relevantnih sektorskih strategija i zahtevi vezani za pribliavanje EU. Predloene reforme obuhvataju reforme regulatornih instrumenata, ekonomskih instrumenata, sistema monitoringa i informacionog sistema, sistema finansiranja u oblasti zatite ivotne sredine, institucionalna pitanja i zahteve vezane za infrastrukturu u oblasti zatite ivotne sredine. Program je u proceduri usvajanja, tako da je rano govoriti o implementaciji. Obavezu prema Zakonu o zatiti ivotne sredine ini i donoenje Akcionih planova kao kljunog mehanizma za sprovoenje Programa. Nacionalna strategija odrivog razvoja i Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara sada su u fazi izrade. Ta dva dokumenta su veoma vana za bezbednost ivotne sredine. Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara definisae postojeu zavisnost korienja resursa i uticaje tog korienja na ivotnu sredinu i naznaie gde je potrebno preduzeti akcije u cilju prevazilaenja eventualnih problema. Cilj Strategije je da dovede do smanjenja negativnog uticaja korienja resurs na ivotnu sredinu i da identifikuje naine korienja resurs koji su u skladu sa zatitom i unapreenjem ivotne sredine.
Kvalitet vazduha i klimatske promene

Predlog novog Zakona o zatiti vazduha nalazi se u proceduri usvajanja. Novi zakon treba da regulie zatitu vazduha od zagaenja, propisivanje graninih vrednosti emisija i imisija, monitoring kvaliteta vazduha i rad referentne nacionalne laboratorije. Usvajanjem ovog zakona veliki broj direktiva EU e biti transponovan u pravni sistem (Direktive EU 96/62, 97/101, 80/779, 82/884, 85/203, 92/72, 2002/3, 94/63, 85/210, 93/12, 98/70, 99/32, 97/68, 99/30, 2001/839, 2000/69, 2002/159, 2002/215 i druge). Postojee zakonodavstvo o kvalitetu vazduha nije usaglaeno za propisima EU, posebno kada je re o emisiji i ambijentalnom kvalitetu vazduha. Zatita vazduha od zagaenja trenutno je regulisana vaeim odredbama starog Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). Neophodno je pripremiti nacionalni program koji se odnosi na klimatske promene.
Upravljanje otpadom
Predlog Zakona o upravljanju otpadom trenutno je u proceduri usvajanja. Novi zakon treba da propie obaveze i odgovornosti za pitanja upravljanja otpadom. Na ovaj nain vri se usklaivanje propisa u ovoj oblasti sa Direktivama EEC 75/442, 91/689, 99/31, 2000/76, 94/62, 91/157, 75/439, 2000/53, 2002/96, 86
96/59, 96/61 i 259/93. Vaei zakon koji regulie ovu materiju jeste Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS, br. 25/96). U pripremi je i Zakon o ambalai i ambalanom otpadu.
Kvalitet voda i vodni resursi

U pripremi je novi Zakon o vodama, a pripremljen je Zakon o finansiranju upravljanja vodama. Zakonom o vodama treba da se uredi osnovni pravni okvir za integralno upravljanje vodama u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC). Neophodno je uvoenje standarda za kvalitet efluenta, odnosno usaglaavanje sa Direktivom o preiavanju gradskih otpadnih voda (91/271/ EC). Standarde za vodu za pie potrebno je prilagoditi zahtevima Direktive o vodi za pie (98/83/EC) do 2007. godine. Postojei Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) nije u saglasnosti sa propisima EU. Postojeim Zakonom o vodama konkretizovane su odredbe o vodnom reimu, vodnim podrujima, nadlenostima za izdavanje vodoprivrednih akata (vodoprivredni uslovi, vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole-potvrde), vodoprivrednoj delatnosti, ogranienju prava sopstvenika odnosno korisnika, vodnim zadrugama, finansiranju vodoprivredne delatnosti, kao i upravnom nadzoru, odnosno nadzoru nad sprovoenjem zakona. Zastarela zakonska regulativa (Uredba o kategorizaciji i klasifikaciji povrinskih voda datira iz 1968. godine), ne omoguava praenje modernih trendova u ovoj oblasti i nije usaglaena sa zakonodavstvom EU.
Zatita prirode, biodiverzitet i ume

Nacrt Zakona o zatiti prirode je pripremljen, ime e se izvriti usklaivanje pravne regulative sa direktivama EU (79/409/EEC, 92/43/EC i 1999/22/EC), kao i usklaivanje sa odredbama Konvencije o zatiti flore, divljih ivotinja i prirodne sredine Evrope 82/72/EC i Konvencije o migratornim vrstama koje pripadaju divljoj flori i fauni (82/461/EC). Usvajanjem ovog zakona prestae da vae dva zakona koja trenutno reguliu ova pitanja: Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) i Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS, br. 39/93, 53/93, 67/93 i 48/94). Pripremljen je nacrt Zakona o odrivom korienju ribljeg fonda. Ovim zakonom ureuje se gajenje, zatita i promet riba. Neophodno je pripremiti Zakon o umama, usvojiti Politiku razvoja umarstva Srbije i doneti Strategiju razvoja biodiverziteta.
Industrijsko zagaenje, zatita od udesa

Potrebna je puna implementacija Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja (Sl. glasnik RS, br. 135/04). Zakon o zatiti ivotne sredine sadri odredbe Direktive o zatiti od udesa SEVESO 96/82, ali je potrebno donoenje 87
20052006.
podzakonskih akata za implementaciju zakona. Potrebno je doneti sanacione planove.
Upravljanje hemikalijama
Zakon o upravljanju hemikalijama, koji je u pripremi, treba da uredi upravljanje hemikalijama, uslove za stavljanje na trite hemikalija, a naroito klasifikaciju, pakovanje i oznaavanje, kao i procenu rizika hemikalije po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Relevantni propisi EU iz ove oblasti jesu: Direktive EU 92/32, 2004/10, 93/67, 99/45, 87/71, 81/437 i 76/769, kao i Uredbe EU 793/93, 1488/94 i 304/2004. U pripremi su i zakon o biocidima, zakon o sredstvima za zatitu bilja, za ishranu bilja itd. Dva postojea zakona se trenutno odnose na upravljanje hemikalijama u najirem smislu. Zakon o transportu opasnih materija (Sl. list SRJ, br. 45/90) utvruje uslove za uvoz i tranzit opasnih materija i odreuje mere za siguran transport i zahteve za dozvole za izvoz. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih supstanci (Sl. list SRJ, br. 15/95) klasifikuje hemikalije (supstancije i proizvode) kao opasne, na osnovu sistema klasifikacije OECD/EU. Postupak za klasifikaciju opasnih materija nije u skladu sa EU. Ne postoje odredbe za klasifikaciju proizvoda.
Buka
Pripremljen je nacrt zakona o zatiti od buke. Postoji nekoliko graninih vrednosti emisije za buku koje su utvrene kao deo standarda za proizvode (odreeni kuni aparati itd).
Jonizujue i nejonizujue zraenje

Novim nacrtom Zakona o zatiti od jonizujueg zraenja i nuklearnoj sigurnosti treba da se izvri usklaivanje propisa iz ove oblasti sa relevantnim evropskim direktivama, kao i sa preporukama Meunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Ovim zakonom treba da se postavi adekvatan pravni okvir za poboljanje nuklearne i radijacione sigurnosti, kao i zatite od jonizujuih zraenja. Vaei propisi koji reguliu zatitu od jonizujueg zraenja jesu Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja (Sl. list SRJ, br. 46/96) i Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana (Sl. list SRJ, br. 12/95). Predlog Zakona o zatiti od nejonizujuih zraenja ini zakon koji e predstavljati novinu u naoj pravnoj regulativi za oblast ivotne sredine. Naime, u naem pravnom sistemu do sada nije bilo slinog propisa. Zakon o nejonizujuem zraenju e regulisati zatitu od nejonizujueg zraenja, odnosno ureivanje proizvodnje, prometa i korienja izvora nejonizujuih zraenja. Od propisa EU najznaajnija je Direktiva broj 1999/519, kojom se odreuju granice izlaganja poljima zraenja. 88
3.4. Meunarodna/regionalna saradnja

Ekoloka bezbednost takoe mora da bude deo spoljne politike svake drave. Ona se ne moe tretirati izolovano. Pretnje ekolokoj bezbednosti esto podrazumevaju prekogranine i/ili globalne posledice za koje je neophodna meunarodna saradnja. Postoji znaajno zaostajanje Srbije u ratifikovanju meunarodnih ugovora i ueu u meunarodnoj saradnji u oblasti ivotne sredine. To se odnosi kako na neke meunarodne ugovore univerzalnog karaktera, tako i na one regionalnog i subregionalnog karaktera. Ipak, moe se rei da je najvei problem i najuoljivije zaostajanje u delu meunarodnih ugovora zakljuenih u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu. Takvo stanje u pogledu ratifikovanja meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine predstavlja problem za ostvarivanje ciljeva reforme politike ivotne sredine i ima uticaja na druge sektore ovo pre svega zbog znaaja koji ovi meunarodni ugovori imaju za saradnju u oblasti ivotne sredine i odrivog razvoja, zbog znaaja koji pitanja koja oni reguliu imaju za veinu drava u regionu, kao i zbog injenice da je veina drava u regionu prihvatila ove meunarodne ugovore i najvei broj protokola. Prihvatanje i primena ovih protokola od velikog su znaaja u procesu pribliavanja evropskim standardima i u meudravnim odnosima susednih zemalja u regionu. Prihvatanje i primena meunarodne pravne regulative ukazuje na ozbiljnost dravne uprave i na pouzdanog partnera koji je spreman da na sebe preuzme odgovornosti koje proistiu iz meunarodnih pravila, ali i da koristi prednosti i pogodnosti primene opteprihvaenih standarda. U tom poslu mogue je obezbediti pomo meunarodnih institucija i organizacija kroz strukturne i bilateralne fondove.
Meunarodna saradnja
Meunarodni ili regionalni ekoloki sporazumi imaju posebno vanu ulogu u spreavanju ekolokih sukoba. Usvojeni su brojni sporazumi i konvencije koji se bave pitanjima ivotne sredine, kao to su: Konvencija o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979), Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja i odlaganja opasnog otpada (1989), Konvencija o biolokom diverzitetu (1992) Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (1992). Srbija je potpisala i ratifikovala napred navedene konvencije. Za zemlje u tranziciji su od jo veeg znaaja sledee konvencije UNECE (Ekonomska komisija UN za Evropu): 89
20052006.
Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera, Konvencija o prekograninim posledicama industrijskih incidenata, Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u meunarodnom kontekstu. Ove tri konvencije su po svojoj prirodi preventivne i sadre detaljno razraene mehanizme reavanja sporova (Bonjakovi, B., 2001). Posebno je vana i Arhuska konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u odluivanju i pristupu pravosuu (1998). Srbija, kao pravni naslednik bive Jugoslavije, ratifikovala je 64 meunarodne konvencije u oblasti ivotne sredine. Oko 40 ratifikovanih konvencija se direktno odnosi na ivotnu sredinu i Srbija je duna da ih sprovodi. U procesu pripreme za ratifikaciju u prioritetu eka jo 26 meunarodnih ugovora: Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, Bon, 1979. Konvencija o ouvanju evropske divljai i prirodnih stanita Evrope, Bern, 1979. Konvencija o zatiti i odrivom razvoju Karpata, 2003. Protokol o biolokoj sigurnosti uz Konvenciju o biodiverzitetu, 2000. Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera, Helsinki, 1992. Okvirni sporazum za sliv reke Save, 2002. Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa tekom suom, Pariz, 1994. Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, ESPOO, 1991. Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, 1997. Amandmani na Beku konvenciju o supstancijama koja oteuju ozonski omota (Londonski amandman, 1990; Kopenhagenski amandman, 1992; Pekinki amandman, 1999.) Protokoli uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima, eneva, 1979. (Konvencija je ratifikovana 2001. godine) o Protokol o smanjenju emisija sumpora ili njihovih prekograninih protoka za najmanje 30%, Helsinki, 1985. o Protokol o kontroli emisija azotnih oksida ili njihovih prekograninih protoka, Sofija, 1988. 90
Protokol koji se odnosi na kontrolu emisija isparljivih organskih jedinjenja ili na njihove prekogranine protoke, eneva, 1991. o Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora, Oslo, 1994. o Protokol o tekim metalima, Arhus, 1998. o Protokol o stalnim organskim zagaujuim materijama, Arhus, 1998. o Protokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona, Getenburg, 1999. Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa, Helsinki, 1992. Roterdamska konvencija o proceduri prethodnog informisanja o saglasnosti za neke hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini, 1998. Konvencija o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancijama POPs, 2001. Protokol uz Bazelsku konvenciju o odgovornosti za tetu usled prekograninog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja, 1999. Protokol o registru zagaenja i transfera zagaujuih materija PRTR, Kijev, 2003. o
Konvencija o proceni prekograninog uticaja na ivotnu sredinu (ESPOO, 1991)

Namera prisutna u osnovi koncepta o proceni uticaja na ivotnu sredinu jeste da se unapred, u pripremnoj fazi nekog predloenog poduhvata, razmotre mogui uticaji takve aktivnosti na ivotnu sredinu. Kada se ne uradi procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA), mogue je da se negativni efekti jave u nekontrolisanom obliku i prouzrokuju tetu po ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi. U nekim sluajevima predloene aktivnosti su tako velikog dometa da utiu na ivotnu sredinu u vie zemalja. U takvim sluajevima je dobro izraditi EIA na meunarodnom nivou. Ovo pitanje je identifikovano u okviru mera politike UNECE kao regionalni problem ivotne sredine koji zahteva meunarodnu saradnju. Cilj Konvencije o izradi procene prekograninog uticaja na ivotnu sredinu (Konvencija ESPOO) jeste da sprei, smanji i ogranii znaajne prekogranine tete uzrokovane predloenom aktivnou. Ovo treba da se ostvari, izmeu ostalog, i time to e nacionalno zakonodavstvo svih lanica definisati procedure za procenu uticaja na ivotnu sredinu i omoguiti dravama lanicama da, strogo kvalifikovano, utiu na pripremu aktivnosti, koje mogu da imaju znatan negativan uticaj na ivotnu sredinu u tim dravama, izvan njihove teritorije. Prema odredbama Konvencije svaka lanica je obavezna da preduzme potrebne pravne, administrativne i druge mere radi uspostavljanja procedure za izradu EIA 91
20052006.
i za omoguavanje uea javnosti. lanice su takoe obavezne da preduzmu odgovarajue mere za spreavanje, smanjenje i kontrolu svakog znaajnog negativnog prekograninog uticaja neke predloene aktivnosti.
Konvencija o prekograninim uticajima industrijskih incidenata

Industrijski incidenti uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju ivotnoj sredini i kvalitetu ivota na lokalnom nivou. Neki incidenti su posebno velika pretnja i negativno utiu na okolnu oblast. UNECE je ocenio da sve vei broj prekograninih industrijskih incidenata predstavlja ozbiljan regionalni problem, koji zahteva usvajanje posebne konvencije. Ratifikacija ove konvencije je ubrzana nekolikim industrijskim incidentima na reci Tisi 2000. godine. Cilj Konvencije o prekograninim posledicama industrijskih incidenata (Konvencija o industrijskim incidentima) jeste zatita ljudi i ivotne sredine, koliko god je to mogue, od industrijskih incidenata njihovim spreavanjem. Ova zatita treba da se ostvari smanjenjem uestalosti i ozbiljnosti ovih incidenata ili sanacijom posledica kada do njih doe. Konvencija takoe promovie aktivnu meunarodnu saradnju izmeu potpisnica pre, tokom i nakon industrijskih incidenata. Do sada su samo neki od instrumenata predvienih Konvencijom postali operativni. Sistem obavetavanja UNECE o industrijskim incidentima (usvojen 2000. godine) jeste primer instrumenta koji je usvojen i funkcionalan. Njegov cilj je da pomogne potpisnicama putem sledeih mehanizama: rana najava, koja upozorava i informie o industrijskom incidentu ili o opasnosti njegovog nastanka; dodatne informacije o incidentu nakon izvrene procene situacije; zahtev za svaku traenu pomo da bi ublaile posledice incidenta, ukljuujui i one prekogranine. Obaveze potpisnica su spreavanje industrijskih incidenata ili hitno reagovanje na njih u najveoj moguoj meri.
Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera

Poslednjih decenija je primeeno dramatino pogoranje stanja vodotok i jezer, uglavnom usled industrijskog razvoja, promene korienih metoda u poljoprivredi i rastue urbanizacije. Isputanje opasnih supstancija u vode, eutrofikacija i acidifikacija voda, gubitak biodiverziteta i zagaenje morskih sredina, posebno u priobalnim oblastima, usled zagaenja sa kopna, jesu tek neki primeri tete koja se nanosi vodama. UNECE je ovo identifikovao kao ozbiljan regionalni problem, koji zahteva jaanje nacionalnih i meunarodnih napora da se spree, kontroliu i eliminiu pomenuti negativni procesi radi dobrobiti ljudi i ivotne sredine. Cilj konvencije je jaanje saradnje meu dravama (na bilateralnom i multilateralnom nivou) s ciljem da se sprei, kontrolie i smanji prekogranino zagaenje sa stacionarnih i nestacionarnih izvora. Konvencija takoe ima cilj da 92
promovie odrivo gazdovanje vodama, ouvanje vodenih resursa i ivotne sredine u celini. Ova konvencija je uvela jedan koordiniran kooperativan koncept (zasnovan na jednakosti i reciprocitetu) razumnog korienja prekograninih voda, posebno kada je re o aktivnostima koje uzrokuju ili mogu da uzrokuju prekogranine uticaje.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Protokol iz Kjota

Pojaani efekti gasova staklene bate uslovljeni njihovom snanom emisijom (GHGs) izazivaju dodatno zagrevanje Zemljine povrine i atmosfere. Iz toga proistiu klimatske promene koje negativno utiu na prirodne ekosisteme i na produktivnost, koja moe da ugrozi bezbednost hrane i oveanstva. Cilj Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama ini stabilizacija koncentracija gasova staklene bate na nivou koji bi onemoguio opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Taj nivo treba da se postigne u vremenskom okviru koji e omoguiti ekosistemima da se prirodno prilagode klimatskim promenama, koji e onemoguiti ugroavanje proizvodnje hrane i koji e omoguiti da se privredni razvoj nastavi na odriv nain. Sve potpisnice su obavezne da usvoje nacionalne programe za ublaavanje klimatskih promena. Takoe su obavezne da uspostave sistem praenja (inventure) emisija gasova staklene bate po izvorima i uklanjanja gasova staklene bate odgovarajuim sistemima, kao to su ume, jer se ovi podaci moraju dostavljati konferenciji potpisnica. Konkretnije obaveze zemalja potpisnica, posebno zemalja iz Priloga I, ukljuene su u Protokol iz Kjota, koji je usvojen 1997. godine, a stupio je na snagu 2005. godine. Industrijske zemlje i zemlje u tranziciji, koje pripadaju Aneksu 1. Konvencije, obavezuju se da svoje ukupne emisije GHG smanje za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, u prvom obavezujuem periodu od 2008. do 2012. godine (lan 3 i aneks B). EU je preuzela obavezu da svoje emisije smanji za 8%. Zemlje koje su pristupile EU preuzele su iste obaveze iz UNFCCC-a i protokola iz Kjota kao i EU. Protokol iz Kjota uvodi mehanizme trgovine emisijama (mehanizam zajednike implementacije, mehanizam istog razvoja i mehanizam trgovine emisijama). Zemlje u razvoju mogu uestvovati u mehanizmu istog razvoja, i to na dobrovoljnoj osnovi (energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i drugi segmenti).
Regionalna saradnja
Srbija se aprila 2003. godine pridruila Savetu za crnomorsku ekonomsku saradnju (implementaciono telo je Komisija za saradnju u oblasti zatiti ivotne sredine) i avgusta 2003. godine ratifikovala meunarodnu Konvenciju o saradnji radi zatite i odrivog korienja reke Dunav. Od velikog je znaaja razvijanje regionalne saradnje u oblasti upravljanja vodnim resursima. 93
20052006.
Konvencija o saradnji radi zatite i odrivog korienja reke Dunav

Dunav i njegove pritoke predstavljaju jedinstven ekosistem sa brojnim vrednim prirodnim oblastima. Kako Dunav drenira podruje od oko 817.000 kvadratnih kilometara sa oko 85 miliona ljudi, propadanje renog basena moe negativno uticati na stanovnitvo. Primeene su i znaajne negativne promene kvaliteta vode u Crnom moru. Pokrenute su meunarodne aktivnosti da bi se bolje zatitile vode Dunava i Crnog mora. Konvencija o saradnji za zatitu i odrivo korienje reke Dunav (Konvencija za zatitu Dunava) ima cilj da omogui odrivo i pravedno upravljanje vodom u slivu Dunava. Ona obuhvata zatitu kvaliteta i koliine vode, vodenih povrina i celokupan opseg biodiverziteta u slivu Dunava, a takoe uzima u obzir i zatitu Crnog mora. Postoje dva osnovna tela koja koordiniraju primenu Konvencije na meunarodnom planu: Meunarodna komisija za zatitu reke Dunav (ICPDR), kao telo koje donosi odluke, i Konferencija potpisnica, koja utvruje sveukupnu politiku rada Konvencije.
Sporazum o slivu reke Save

Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija su potpisale Meunarodni okvirni sporazum o slivu reke Save, decembra 2002. godine. Glavni cilj Sporazuma je jaanje saradnje navedenih strana na reimu plovidbe, odrivom upravljanju vodama i prevencijom opasnosti po vode. Sliv reke Save spada u drugi najvei podsliv Dunava, odmah posle sliva reke Tise. Geografska oblast sliva obuhvata teritorije etiri zemlje lanice Sporazuma. Ovaj Sporazum treba da obezbedi odrivi razvoj regiona koji treba da bude uspostavljen u saradnji zemalja sliva. Sporazum je u saglasnosti sa integracionim procesima EU, koji promovie odrivo upravljanje vodama, regulisanjem korienja, zatite voda i akvatinog ekosistema i zatite od tetnih uticaja, uzimajui u obzir Konvenciju o zatiti reke Dunav (Sofija, 1994). Za implementaciju ovog Sporazuma strane su osnovale meunarodnu komisiju za sliv reke Save. Srbija je potpisala Sporazum, a ratifikacija je u pripremi. Regionalna saradnja u transportu i energetici poboljana je kroz regionalnu saobraajnu mreu jugoistone Evrope i Regionalno trite energije. Oktobra 2005. godine potpisan je Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistone Evrope, kojim se naglaava potreba i rokovi za implementaciju odgovarajueg zakonodavstva EU iz oblasti energetike i ivotne sredine, kao i zakonodavstva u oblasti konkurencije i zakonodavstva koje se tie obnovljivih izvora energije. Inicijativa za reku Tisu zapoeta je pilot-projektom meunarodne Organizacije za hranu i poljoprivreu (FAO) o kvalitetu vode, sa osvrtom na zagaenje od poljoprivrede. Srbija uestvuje i u Regionalnom programu za rekonstrukciju u oblasti ivotne sredine (REReP): 94
Projekt REReP 4.3.27 prekogranina saradnja ienje reke Drine i jezera Peruac izmeu Srbije i BiH, ECENA (bivi BERCEN) mrea inspektorat za zatitu ivotne sredine, pomo u izradi propis u oblasti ivotne sredine, program prioritetnih investicija za zatitu ivotne sredine.
Bilateralna saradnja
Maja 2005. godine potpisan je Memorandum o razumevanju izmeu nadlenih ministarstava Albanije i Srbije u oblasti zatite ivotne sredine. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. Dve zemlje takoe sarauju na realizaciji programa REReP, zatiti reke Dunav i reke Save. Postoji inicijativa za zakljuenje Sporazuma o saradnji sa Republikom Hrvatskom i Republikom BiH u oblasti zatite od katastrofa i prirodnih nepogoda. U pripremi je i Sporazum o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Srbije i Hrvatske. Postoji saradnja na zatiti reke Dunav i reke Save. Jula 2002. godine potpisan je Sporazum SR Jugoslavije i Republike Makedonije u oblasti zatite ivotne sredine i nalazi se u procesu ratifikacije. Postoji inicijativa za potpisivanje Sporazuma u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Srbije i Slovenije. Postoji saradnja na zatiti reke Dunav i reke Save. Postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Srbije i Maarske i interes za zakljuivanje Sporazuma izmeu Srbije i Maarske o saradnji i zajednikom ueu u sluaju hitnih potreba. Srbija takoe uestvuje u programu saradnje sa susedima, sa Maarskom i Rumunijom. Postoji saradnja na zatiti reke Dunav. U pripremi je Sporazum o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Srbije i Bugarske. Nadlena ministarstva potpisala su memorandum o osnivanju prekograninog parka prirode Stara planina. Postoji saradnja na zatiti reke Dunav. Takoe, postoje planovi za potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine izmeu Srbije i Rumunije, kao i Sporazuma izmeu Srbije i Rumunije o saradnji i zajednikom ueu u sluaju hitnih potreba. Postoji saradnja na zatiti reke Dunav. Pilot-projekt u Panevu Monitoring ivotne sredine i odriva prekvalifikacija odreenih industrijskih oblasti finansira italijansko Ministarstvo za zatitu ivotne sredine i teritorije; ustanovljavanje sistema monitoringa zagaenja vazduha u Panevu koji finansira italijanska vlada, UNDP, UNOPS, grad Venecija i provincija Ravena. Japan prua podrku sektoru ivotne sredine preko Japanske agencije za meunarodnu saradnju (JICA). U sklopu procesa saradnje sa Bavarskom (Nemaka) osnovana je radna grupa za saradnju u oblasti ivotne sredine. Oktobra 2007. godine u Beogradu e se odrati Ministarska konferencija ivotna sredina za Evropu. Zemlje jugoistone Evrope predloile su pet za95
20052006.
jednikih prioriteta u oblasti ivotne sredine za razmatranje na konferenciji u Beogradu: jaanje kapaciteta i saradnja zemalja jugoistone Evrope na odrivom razvoju; investicije u infrastrukturu ivotne sredine na lokalnom nivou i razvijanje kapaciteta za podrku velikim investicijama (na primer, tretman otpadnih voda, upravljanje otpadom) i meunarodnim sporazumima. Pitanje odgovornosti za zagaenje iz prolosti; usaglaavanje i sprovoenje propisa iz oblasti ivotne sredine; obrazovanje i razvijanje svesti u oblasti ivotne sredine; proirenje regionalne saradnje zemalja jugoistone Evrope u oblasti klimatskih promena, a posebno u odnosu na obrazovanje, istraivanje i razvoj, razvijanje javne svesti itd.
3.5. Vazduh i klimatske promene

3.5.1. Kvalitet vazduha
Glavne izvore zagaivanja vazduha ine: termoenergetski objekti (termoelektrane, toplane), rafinerije nafte, objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domainstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, saobraaju, graevinska delatnost, neodgovarajue skladitenje sirovina, deponije otpada i drugi inioci. Najvee zagaenje vazduha potie od procesa sagorevanja lignita loeg kvaliteta (termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu) i motornih goriva. Kvalitet ambijentalnog vazduha je uslovljen emisijama SO2, NOx, SO, ai, prakastih materija i drugo koje potiu iz termoenergetskih objekata i industrijskih postrojenja. Katastar zagaivaa ne postoji. Lignit ima nisku kalorinu vrednost i visok sadraj vlage, a njegovim sagorevanjem nastaju velike koliine pepela, sumpornih i azotovih oksida. Termoelektrane su opremljene elektrofiltrima, ali ne postoje postrojenja za odsumporavanje ili smanjenje emisija azotovih oksida. Stara vozila, od kojih je veina nedavno uvezena u velikom broju, jo uvek koriste olovni benzin i niskokvalitetna motorna goriva (dizel-gorivo sa visokim procentom sumpora). U porastu je zagaenje od saobraaja, ukljuujui koncentracije ai. Podaci o vrednostima parametara kvaliteta vazduha na podruju Republike Srbije rezultat su sistematskog sprovoenja Programa kontrole kvaliteta vazduha. Prate se osnovne zagaujue materije, koje su iroko rasprostranjene i neizbeno prisutne u svakodnevnim ljudskim aktivnostima, kao to su: sumpor-dioksid, suspendovane estice (dim, a, praina), azotovi oksidi, ugljen-monoksid i prizemni ozon. Specifine zagaujue materije su one koje se emituju iz odreenih 96
industrijskih procesa proizvodnje: ugljovodonici, fluoridi, hlor, teki metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As itd). Nisu u velikoj meri rasprostranjene u vazduhu okoline, izuzimajui industrijska podruja. Sistematsko praenje kvaliteta vazduha sprovodi se u mrei mernih mesta na teritoriji cele Republike, a rezultati merenja u 2005. godini pokazuju da je srednja godinja vrednost za SO2 bila iznad granine vrednosti imisije u Beogradu (51 dan), Boru (119 dana) i Uicu (24 dana). Veliko zagaenje vazduha potie od saobraaja zbog korienja goriva sa dodatkom olova. Godine 2004. Srbija je imala vie od 1.900.000 registrovanih putnikih vozila i taj broj se rapidno poveava. Veliki je broj automobila bez katalizatora. Potronja vrstih goriva u domainstvima ne prati se eksplicitno ni globalno, ni regionalno, pa ni u Srbiji. Do pribline slike stanja moe se doi poreenjem struktura domainstava i energenata za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga, odnosno za zagrevanje stambenog prostora, pripremu hrane i sanitarne tople vode. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predvia znaajno poveanje individualnih potroaa prirodnog gasa, kao i poveanje broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, za oko 400.000 odnosno 180.000 domainstava, to e se svakako odraziti u odgovarajuem smanjenju potronje vrstih goriva. Prema rezultatima Republikog zavoda za statistiku iz popisa 2002. godine, od ukupno oko 2.750.000 stanova oko 32% domainstava je bilo prikljueno na centralno grejanje (oko 26%) ili na gasovod (oko 6%), dok se ukupan broj stanova koji koriste vrsta ili tena goriva ili elektrinu energiju smanjio na oko 68%.
Tabela 3.5.1. Uee vrstih goriva u potronji finalne energije (u milionima tona ekvivalentne nafte) Godina Ukupna potronja finalne energije vrsta goriva mil. t e. n. mil. t e. n. % 1990. 9,03 1,40 15,5 1994. 4,47 0,69 15,4 1998. 6,39 0,70 11,0 2002. 6,94 0,80 11,5 2003. 7,31 0,91 12,5 2006. 8,03 0,98 12,2
Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike
U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predvia se opadanje potronje vrstih goriva, dok elektrina energija i novi, obnovljivi izvori energije imaju trend poveanja uea. Uprkos nekoherentnosti podataka iz prethodnih izvora, moe se zakljuiti da je potronja vrstih goriva (drveta i uglja), iako smanjena u odnosu na 1990. godinu (oko 50% domainstava), i 97
20052006.
dalje visoka, budui da se na ovaj nain jo uvek greje 40% domainstava, odnosno, ovaj vid energije uestvuje sa oko 37% u strukturi ukupne potronje finalne energije. Sa svoenjem potronje ovih goriva na oko 10% do 2015. godine broj domainstava koji ih koriste bio bi oko 30%.
3.5.2. Klimatske promene i oteenje ozonskog omotaa

Nedostaje nacionalni katastar emisije gasova sa efekom staklene bate, popis supstancija koje izazivaju oteenje ozonskog omotaa, kao i podsticajne ekonomske mere za smanjenje emisije u vazduh. Postojea zakonska regulativa za emisiju i imisiju nije usklaena sa regulativom EU, a nepotpun monitoring i njegovo nedovoljno sprovoenje utiu na sticanje nerealistine slike o stepenu zagaenja vazduha u Srbiji. Usvojen je propis o naknadama za zagaenje vazduha, isputanje otpadnih voda i generisanje otpada (primena principa zagaiva plaa). Naknade su prihod Fonda za zatitu ivotne sredine. Srbija, pogotovo sa stepenom industrijske aktivnosti tokom poslednjih desetak godina, nije znaajniji emiter CO2. Na teritoriji Srbije ovaj gas uglavnom nastaje pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama i toplanama i u jednom delu stanova koji se greju na ovaj nain. Podaci u izvetaju o implementaciji Milenijumskih ciljeva iznose (za Srbiju i Crnu Goru) za 2003. godinu 4,76 metrikih tona CO2 po stanovniku, odnosno ukupno 50.023 miliona metrikih tona CO2. Raspoloivi brojani podaci predstavljaju procenu i ne mogu se smatrati relevantnim. Validni podaci bie prikupljeni za potrebe inicijalne nacionalne komunikacije, u okviru obaveza koje proistiu iz lanstva Srbije u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC). Potronja hlorofluorougljenika (CFC) u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u toku 1986. godine procenjena je na 2.2502.800 metrikih tona. Njihova potronja je u 1994. godini opala na oko 900 metrikih tona. Potronja CFC-a u periodu 19962004. prema Nacionalnom programu za eliminisanje iz upotrebe CFC-a u SCG prikazana je u sledeoj tabeli. U Srbiji nema proizvodnje CFC-a i sva potrebna koliina se uvozi. Srbija ne proizvodi ni ostale materije koje oteuju ozonski omota. Ona je u rangu sa zemljama u razvoju, ija je procenjena godinja potronja kontrolisanih materija koje oteuju ozonski omota manja od 0,3 kg po glavi stanovnika.
Tabela 3.5.2. Potronja CFC u periodu 19962003. Srbija i Crna Gora
Godina Metrike tone 1996. 920 1997. 832 1998. 519 1999. 549 2000. 307 2001. 262 2002. 370 2003. 412 2004. 283
Izvor: Nacionalni program za eliminisanje iz upotrebe CFC u Srbiji i Crnoj Gori, Izvetaj o Milenijumskim ciljevima
98
Istovremeno, potronja svih supstancija koje oteuju ozonski omota, ukljuujui CFC, za 2004. godinu iznosila je 298 metrikih tona. Efektom staklene bate se naziva prirodan proces vraanja dela dugotalasnog zraenja Zemlje na njenu povrinu. Radi odravanja radijacionog balansa Zemlja emituje dugotalasno zraenje u atmosferu i dalje u vasionu. Pojedini gasovi (vodena para, ugljen-dioksid, azot-suboksid, metan) imaju sposobnost da Zemljino dugotalasno zraenje apsorbuju i da potom deo emituju u vasionu, a deo vrate prema Zemljinoj povrini. ovek ne moe direktno upravljati procesima u klimatskom sistemu i tako uticati na klimu. Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bate u prethodnom veku, uzrokovan ljudskim aktivnostima, doveo je do naruavanja energetskog bilansa atmosfere i njenog zagrevanja u globalnim razmerama. Trend vrednosti niza podataka godinje temperature vazduha za Srbiju, duine 50 godina, a koji se zavrava 2000, ima pozitivnu vrednost. Intenzitet mu je izmeu 0,2 i 0,5oC za 100 godina. Sa skraivanjem niza podataka koji se zavrava 2000. intenzitet trenda raste. Po trendu vrednosti podataka u poslednjih 35 godina, 19662000, godinja temperatura vazduha za podruje Srbije poveavala se intenzitetom od 1oC za 100 godina. Krai periodi imaju vee pozitivne vrednosti, to praktino znai da se otopljavanje na godinjem nivou intenziviralo poslednjih decenija. Praktino, 1982. godine zapoeo je rast godinje temperature u Srbiji, koji i dalje traje.
3.5.3. Uticaj zagaenog vazduha na zdravlje

Zagaenje vazduha, kontaminacija vode, buka i zraenje glavni su uzroci naruavanja zdravlja zbog ivotne sredine. Zagaenje vazduha moe da utie na ljudsko zdravlje direktnim oteenjem respiratornog sistema, ulaskom u krvni i limfni sistem. Jaka korelacija se obino pojavljuje izmeu dnevnih stopa smrtnosti i akutnih epizoda zagaenja vazduha. Veina zagaujuih materija ima negativan uticaj na zdravlje ljudi, pogotovo azotni oksidi (NOx), isparljiva organska jedinjenja (VOCs), ozon, estice i SO2. Stanovnitvo velikih urbanih podruja naroito je izloeno ovim zagaujuim materijama. Posebno zabrinjava smog, koji moe izazvati ozbiljne respiratorne smetnje, prvenstveno kod dece, astmatiara i starijih. One obuhvataju: slabljenje funkcije plua, upala sluzokoe plua, pogoranje astme, smanjen imunitet itd. Veoma bitna zagaujua materija u Srbiji jeste olovo, zbog njegove iroke upotrebe kao aditiva za gorivo. Bebe i mala deca naroito su osetljivi ak i na niske koncentracije olova. Praenje podataka iz 2003. godine pokazuje da je koncentracija olova u vazduhu u Beogradu bila 5,6 puta vea nego to je maksimalna dozvoljena vrednost. Poviena koncentracija olova takoe moe da se prenese u lanac ishrane preko kontaminacije zemljita i poljoprivrednih useva du glavnih saobraajnica. 99
20052006.
3.6. Vodni resursi

Voda je dugo bila kljuna ilustracija ekoloke bezbednosti. Od 1950. godine globalno snabdevanje vodom za pie po stanovniku palo je na 60%, dok je svetska populacija narasla za preko 150%, a potronja vode je poveana za 180%. Oekuje se da potronja poraste za novih 40% u sledee dve decenije. U proteklih 50 godina bilo je vie od 450 sukoba vezanih za vodu, a u 37 sluajeva je dolo do oruanog sukoba izmeu zemalja. Najmanje 261 svetska velika reka protie kroz vie zemalja, od kojih 176 reka protie kroz dve zemlje, 48 kroz tri zemlje, a 37 kroz etiri ili vie zemalja. Njihovi slivovi obuhvataju vie od 45% povrine kontinenata, uestvuju sa 60% u snabdevanju vodom za pie, a snabdevaju skoro 40% svetske populacije vodom za kunu upotrebu, poljoprivredu, energetiku i druge svrhe. Skoro 80 zemalja, sa blizu 3 milijarde ljudi, ili 2/5 svetskog stanovnitva, ve osea ozbiljan deficit vode. Briga za vodne resurse odnosi se i na kvalitet i na kvantitet. Kvantitet se prati koliinom zahvatanja podzemne vode, dok se kvalitet prati preko indikatora pristupa stanovnitva sistemu odvoenja otpadnih voda. Srbija raspolae dovoljnim koliinama voda za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ukoliko ih racionalno koristi. Samo 8% voda potie iz Srbije, dok su preostala 92% tranzitne vode koje dotiu u zemlju Dunavom, Savom, Tisom i drugim vodotocima. Povrinske vode se zahvataju u koliini od oko 250 miliona m3/godina. Resursi podzemnih voda su od izuzetnog znaaja za Srbiju. Kapacitet izvorita podzemnih voda bio je oko 714 miliona m3/godina, od ega su najznaajnija aluvijalna izvorita (oko 390 miliona m3/godina). Prema stanju iz 1991. godine zahvaene koliine podzemne izdani koriene su sa 80%, a povrinska izvorita sa 66% ukupnog kapaciteta. Treba istai da se u Vojvodini za industriju iz podzemnog akvifera zahvata oko 28% vode, a u centralnoj Srbiji oko 18%, to je neracionalno, s obzirom na to da podzemne vode treba uvati za vodosnabdevanje stanovnitva. Srbija je bogata izvorima mineralne i termalne vode.
3.6.1. Kvalitet voda

Kvalitet voda u Srbiji je generalno lo i dalje se pogorava. Primeri veoma iste vode klase I i I/II veoma su retki i nalaze se u planinskim podrujima, na primer, du reke etinje, Rzava, Studenice, Moravice i Mlave u centralnoj Srbiji. Najzagaeniji vodotokovi su Stari i plovni (tj. kanal) Begej, kanal VrbasBeej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok i Borska reka. Kvalitet voda je posebno ugroen isputanjem nepreraenih otpadnih voda. Pad kvaliteta vode se donekle pripisuje prekograninom zagaenju voda koje ulaze u Srbiju. Reka Tisa ulazi u Srbiju kao reka III klase, a reka Begej ulazi u Srbiju kao reka IV klase. Pored velikog zagaenja, kvalitet Dunava ostaje unutar klase IIIII, uglavnom zahvaljujui velikom kapacitetu razblaivanja. Kanal DunavTisaDunav i 100
sekundarni irigacioni i transportni kanali u Vojvodini veoma su zagaeni, usled isputanja nepreienih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenanih voda iz poljoprivrede. Oko 33% stanovnitva u Srbiji koristi javni kanalizacioni sistem. Stepen prikljuenosti gradskog i prigradskog stanovnitva na javni kanalizacioni sistem iznosi 55% (45% gradskih sredina u Vojvodini, 55% u centralnoj Srbiji i 68% u Beogradu). Jedan od najznaajnijih uzroka zagaenja voda jeste neodgovarajua kanalizaciona infrastruktura, odnosno sakupljanje i preiavanje otpadnih voda. Od ukupne koliine komunalnih otpadnih voda, oko 87% se bez preiavanja isputa u recipijente. Neadekvatno, odnosno nedovoljno odravanje i ulaganje proteklih godina dovelo je do znaajnog pogoranja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. Posebno kritina mesta su glavni kolektori i crpne stanice. Samo 28 gradova u Srbiji ima postrojenje za preiavanje komunalnih otpadnih voda. Najvei gradovi u zemlji, Beograd, Novi Sad i Ni nemaju komunalno postrojenje za preiavanje otpadnih voda.
Tabela 3.6.1. Prikljuenost gradskog i prigradskog stanovnitva na javni kanalizacioni sistem Teritorija Grad Beograd Centralna Srbija Vojvodina Ukupno Gradska i prigradska naselja (%) 68 55 45 55
Izvor: Vodoprivredna osnova 2002, Izvetaj o milenijumskim ciljevima razvoja
Ukupno optereenje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Srbiji 1990. godine procenjeno je na oko 14 miliona ekvivalentnih stanovnika, a u ukupno oko 40 postrojenja za njihovo preiavanje obrauje se samo oko 1 milion ekvivalentnih stanovnika, odnosno oko 7%. Samo neka od ovih postrojenja, pored primarne, omoguavaju i sekundarnu, bioloku obradu, a nijedno od njih i tercijarnu, odnosno uklanjanje nutrijenata, azotnih i fosfornih jedinjenja. Pored toga, neka od njih uopte nisu u funkciji, dok najvei deo preostalih funkcionie sa znaajno smanjenom efikasnou. Izgraenost i amortizacija kanalizacione infrastrukture znatno zaostaju za vodovodnom infrastrukturom.
3.6.2. Vodosnabdevanje i kvalitet vode za pie

Za vodosnabdevanje stanovnitva koriste se i podzemne i povrinske vode. Prema stanju iz 1991. godine zahvaene koliine podzemne izdani koriene su 101
20052006.
sa 80%, a povrinska izvorita sa 66% ukupnog kapaciteta. Kvalitet vode za pie u Srbiji generalno je nezadovoljavajui. Sanitarne zone izvorita nisu propisno obezbeene. Oko 60% stanovnitva u Srbiji ima pristup vodovodnom snabdevanju vodom za pie, dok jo 15% stanovnitva ima nekakav oblik vodosnabdevanja. Postoje 153 sistema javnog vodosnabdevanja. Tretman vode za pie na mnogim lokalitetima nije adekvatan. Distributivna vodovodna mrea je stara, sa vrlo visokim procentom gubitaka. Ta injenica, zajedno sa nedostatkom podsticaja za racionalnu potronju vode, dovodi do prekomerno visoke tranje za vodom i prekomerne eksploatacije resurs. Na osnovu podataka iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije, koja je usvojena 2002. godine, primetna su regionalna odstupanja, posebno u seoskim podrujima (kojih ima oko 50%) u snabdevenosti stanovnitva vodom za pie u stanovima ili dvoritima. Oko 30% gradskog stanovnitva ima povremene prekide u snabdevanju, a 57% njih svakodnevno.
Tabela 3.6.2. Opremljenost stanova instalacijama vodovoda Godina 1991. 2002. Opremljenost, u% 84,1 88,4 Javni vodovod, u% 70,0 72,5 Hidrofor i slino, u% 14,1 15,9
Izvor: Republiki zavod za zatitu zdravlja Milan Jovanovi-Batut
Poseban problem je nezadovoljavajui kvalitet vode za pie, jer ak 29% uzoraka vode iz vodovodske mree ne zadovoljava ni bakterioloke ni fizike/ hemijske standarde. Ovaj procent se u ruralnim podrujima kree ak oko 50%. Procenjeno je da je 1991. godine javnim vodovodom bilo obuhvaeno oko 63% ukupnog stanovnitva.
Tabela 3.6.3. Procenti uzoraka vode za pie koji ne zadovoljavaju standarde kvaliteta Vie od 5% uzoraVie od 20% ka ne zadovoljava uzoraka ne bakterioloke zadovoljava fizike/ standarde hemijske standarde 49% 41% 41% 75% 31% 75% Ne zadovoljava ni bakterioloke ni fizike/hemijske standarde 29% 17% 67%
Region Srbija ukupno Centralna Srbija Vojvodina
Izvor: Republiki zavod za zatitu zdravlja Milan Jovanovi-Batut
102
Nezadovoljavajui kvalitet isporuene vode u mnogim podrujima i dalje predstavlja veliki problem, kojem se mora posvetiti znaajna panja. Procenjuje se da e se snabdevanje vodom za pie u ruralnim podrujima do 2015. godine poboljati za 1520%, a za marginalizovane grupe za oko 30%.
3.7. Zemljite
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta, i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticid, pa ak i ubriva. Upotreba pesticida i ubriva u poljoprivredi, kao i zagaivanje zemljita otpadom, samo su neki od akutnih problema. Pojava i razvoj erozionih procesa predstavljaju jedan od osnovnih uzroka degradacije zemljita, odnosno pogoranja njegovog kvaliteta (boniteta). Na kvalitet zemljita negativno utie nekontrolisana i neadekvatna primena vetakih ubriva i pesticida, kao i odsustvo kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje. iroka upotreba olovnog benzina izaziva zagaenje zemljita olovom du glavnih puteva. Loe upravljanje otpadom i hemikalijama izaziva degradaciju zemljita. Erozija zemljita predstavlja ispiranje i odnoenje najsitnijih i najplodnijih estica iz rastresite podloge. Erozija zemljita je prirodan proces koji se moe ubrzati nekontrolisanom seom uma i pogrenim korienjem zemljita. Erozija je osnovni razlog zbog kojeg se godinje praktino gubi 25.000 hektara obradivog zemljita samo na tlu Srbije, dok u svetu erozija godinje pojede vise od 50 miliona hektara, a nekad i mnogostruko vie. Borbu sa erozijom i bujinim poplavama treba shvatiti ozbiljno, jer su u pitanju tete ogromnih razmera. Srbija spada u red zemalja koje su veoma ugroene erozijom. Ovo najbolje potvruju injenice da su mnogi nai krajevi potpuno ostali bez rastresitog pokrivaa. Jedan deo odgovornosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujinih poplava i erozije, koji su izgraeni pre vie od etrdeset godina, a sa dananjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zatitu i spreavanje erozije. U Srbiji je 1999. godine, prema Statistikom godinjaku 2005, zabeleeno 3.486 km2 erodiranog zemljita, dok su 2002. godine zabeleena 284 km2 erodiranog zemljita. To je posledica erozije izazvane prirodnim procesima. U Vojvodini je oko 85% poljoprivrednog zemljita ugroeno eolskom erozijom, uz proseni gubitak vei od 0,9 t zemljita/ha godinje. Potronja ubriva u Srbiji opala je sa 115 kg/ha 1991. godine na 36 kg/ha 2002. godine. Prema tome, doprinos kultivacije zemljita eutrofikaciji vodenih masa znaajno je smanjen. Trenutno su problemi zagaenja zemljita i eutrofikacije u Srbiji povezani uglavnom sa nekontrolisanim isputanjem nepreienih otpadnih voda sa stonih farmi. Informisanje o praksi dobrog upravljanja ivotnom sredinom na velikim stoarskim gazdinstvima vrlo je slabo. 103
20052006.
Eksploatacija mineralnih sirovina, posebno na povrinskim kopovima, dovodi do potpune degradacije zemljita. Ova pojava je naroito izraena u Kolubarskom i Kostolakom basenu, gde se vri eksploatacija lignita koji lei ispod najkvalitetnijih zemljita.
3.8. Biodiverzitet i zatita prirode

Zbog sloenog i specifinog biljnogeografskog poloaja, Srbija je bogat izvor autohtonih biljnih i ivotinjskih resursa. Broj od 4.300 biljnih vrsta odreuje teritoriju Srbije i Balkana, kao jedan od najznaajnijih centara floristikog diverziteta Evrope. Institucionalni, finansijski, ekonomski i drugi nedostaci (nelegalna i neplanska gradnja, saobraaj i umarske delatnosti u zatienim prirodnim dobrima) utiu na umske i osetljive ekosisteme, te vode smanjivanju, odnosno gubitku biodiverziteta. Ukupna povrina zatienih prirodnih podruja iznosi oko 6,5% teritorije Srbije. Osim nacionalnih parkova (6), rezervata prirode (98), predela izuzetnih odlika (16), spomenika prirode (296) i parkova prirode (24), u Srbiji je zatieno 215 biljnih i 426 ivotinjskih vrsta kao prirodne retkosti. Kao podruja od meunarodnog znaaja prema kriterijumima Ramsarske konvencije zatiena su kao rezervat biosfere: Ludoko jezero, Obedska bara, Stari Begej Carska bara i Slano kopovo, a prema Konvenciji o prirodnom i kulturnom nasleu: Golija-Studenica.
Tabela 3.8.1. Povrina zatienih prirodnih dobara 2000. Zatiena prirodna dobra, % 4,6 2002. 5,0 2004. 6,5
Izvor: Izvetaj o stanju ivotne sredine i prirodnih resursa 2002.
Povrina zatienih dobara je 5.426 km2. Na osnovu navedenih podataka ne moe se zakljuiti nita o ostvarenom stepenu zatienosti, ali su oni jedini kojima se raspolagalo. Sa druge strane, zbog jo uvek nezadovoljavajue ekonomske situacije u zemlji, sredstva koja se izdvajaju za ovu svrhu sigurno nisu dovoljna. Pritisak na biodiverzitet Srbije najvie se odraava na stanje umskih ekosistema i osetljivih ekosistema (akvatini ekosistemi, odnosno vlana i movarna stanita, stepe i umostepe, peare, kontinentalne slatine, visokoplaninska stanita i druga podruja) i uzrokuje smanjivanje, odnosno gubljenje biodiverziteta. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1.000 biljnih zajednica. Balkanski endemiti ine 8,06% flore Srbije (287 taksona), a lokalni endemiti 1,5% (59 vrsta). 104
Brojnost i raznovrsnost faune je takoe izrazito visoka. Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca i vodozemaca i riba, ini oko 43,3% ukupnog broja ovih grupa ivotinja u Evropi. Brojne vrste su tercijarni, glacijalni, borealni, kserotermni ili stepski relikti, a klisure i kanjoni istone i zapadne Srbije predstavljaju najznaajnije refugijume tercijarne vegetacije na Balkanskom poluostrvu. U Srbiji je meu biljnim vrstama ugroeno oko 600, a meu ivotinjskim oko 500 vrsta sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba. Postoji nekoliko projekata saradnje sa susednim zemljama u oblasti zatite prirode. Stara planina je trenutno najvea zatiena oblast u regionu koji obuhvata projekt saradnje SrbijaBugarska. Postoje i drugi primeri prekogranine saradnje u posebnim prekograninim prirodnim oblastima, kao to su: zapadna Stara planina (Bugarska i Srbija), Drina ili Tara (Bosna i Hercegovina i Srbija). Godine 2002. Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija zapoele su uspostavljanje Smaragdne [emerald] mree oblasti od specijalnog interesa za konzervaciju za Evropu. Slino, implementacijom Okvirne konvencije o zatiti i odrivom razvoju Karpata, Nacionalni park erdap bi uskoro mogao da sarauje ne samo sa susednim nacionalnim parkom u Rumuniji ve i sa drugim zatienim parkovima u zemljama lanicama konvencije, i da bude ukljuen u Karpatsku mreu zatienih oblasti.
3.9. Stanje neobnovljivih prirodnih resursa

Odrivi ekonomski i drutveni razvoj, kao i zatita i unapreivanje ivotne sredine zavise od raspoloivosti prirodnih resursa. Fizika oskudnost zaliha i iscrpljivanje prirodnih resursa umanjuju mogunosti razvoja. Jednako znaajan je i nain na koji se resursi koriste (eksploatacija, prerada, efikasnost iskoriavanja resursa i odlaganje otpada) nepravilno ekonomsko korienje prirodnih resursa moe da umanji kvalitet ivotne sredine, ali i da negativno utie na stanje ekosistema i ljudsko zdravlje. U stvari, negativni uticaji na ivotnu sredinu korienja neobnovljivih resursa, kao to su metali i fosilna goriva, predstavljaju vei problem od eventualne oskudnosti njihovih zaliha. Za razliku od poljoprivrednih, umskih i vodnih resursa, veina mineralnih sirovina je neobnovljiva, pa se u procesu eksploatacije iscrpljuje. Globalni problem odrivog razvoja oveanstva svakako e dobrim delom zavisiti od gazdovanja mineralnim resursima, odnosno od zatite sirovina od iscrpljivanja i neracionalne eksploatacije. e za resursima uslovljava eskalaciju lokalnih i regionalnih sukoba. Nepanja prema sopstvenom prirodnom okruenju i neumerena eksploatacija resurs doveli su do globalnih klimatskih promena, ugroavanja fizikog opstanka flore i faune, pa i ugroavanja ljudi. Kao reakcija na takav razvoj dogaaja, u 105
20052006.
razvijenim zemljama je poela da narasta svest o potrebi promena u pristupu razvoja ljudskog drutva i do nastanka koncepta odrivog razvoja. Iscrpljivost geolokih resursa je jedan od vanijih problema sa kojima se susree savremeno oveanstvo. Kolaps geolokih energetskih potencijala mogao bi izazvati veliki lom u trendovima razvoja oveanstva. Ono to doista moe biti pogubno za ljudski rod jeste zagaenje vode za pie i poljoprivrednog zemljita.
3.9.1. Fosilna goriva (ugalj, nafta i gas)

Nafta i gas su preteno koncentrisani u Vojvodini, u Banatu i severnoj Bakoj. Bilansne rezerve nafte procenjuju se na oko 9,5 miliona tona, a gasa na oko 200 milijardi m3. Prema Statistikom godinjaku Srbije 2005, u 2002. godini eksploatisane su 682.000 tona. Rezerve nafte i gasa simboline su i ine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije. Razmatrajui perspektivu buduih istraivanja nafte i gasa u naem delu Panonskog basena, zakljuuje se da se u veini depresija mogu nai nova leita nafte i gasa. Novije studije istraenosti itave Banatske depresije ukazuju na mogunost da se njenim racionalnim istraivanjem moe otkriti verovatno jo oko 20% rezervi nafte i gasa u Srbiji. Posle Banatske depresije Panonskog basena, najveu perspektivnost za budua istraivanja nafte i gasa u Srbiji imaju Sremska depresija i mali tercijarni baseni Srbije, mada se prema dosadanjim saznanjima u njima ne mogu oekivati znaajnije rezerve. U oblasti domaeg istranog i eksploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa, koji je posledica niskog nivoa ulaganja u odravanje postojee proizvodnje, kao i malog intenziteta istranih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Transport nafte se dominantno vri magistralnim naftovodom (Janaf Jadranski naftovod) od Omilja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Panevu i Novom Sadu. Ukupni instalisani preraivaki kapacitet domaih rafinerija iznosi 7,8 miliona tona godinje (4,8 miliona tona u Panevu i 3 miliona tona u Novom Sadu), iji su trenutni operativni kapaciteti, zbog tekih razaranja tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6,6 miliona tona (4,8 u rafineriji u Panevu i 1,8 miliona tona u Novom Sadu). Na glavni magistralni gasovod, ukupne duine oko 400 km, koji se prostire od granice Maarske do Nia, povezan je vei broj distributivnih mrea preko kojih se vri snabdevanje potroaa prirodnim gasom. Znatna veina ovih mrea izgraena je na teritoriji Vojvodine. Ugalj je predstavljen uglavnom lignitima (95% svih raspoloivih rezervi). Lignitska leita odlikuju povoljna tektonska struktura, velika debljina slojeva i mogunost povrinske eksploatacije. Ugljeni baseni su: Kolubarski, Kovinski i Kostolaki (lignit); Sokobanjski, Sjeniki, Lubniki, Rembas i Krepoljinski (mrki ugljevi) i Ibarski (kameni ugalj). Ekonomske rezerve lignita u rudnicima Kolu106
bare i Kostolca dovoljne su za period od oko 50 godina, koji uestvuje u ukupnim bilansnim rezervama sa preko 92%. Ovo se posebno odnosi na lignit koji se eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom. Preko 95% ukupne proizvodnje uglja na povrinskim kopovima koristi se za proizvodnju elektrine energije. Za finalnu potronju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u kojima se vri eksploatacija kamenog i mrkog uglja, kao i znatno kvalitetnijeg lignita u odnosu na lignite iz rudnika sa povrinskom eksploatacijom uglja. Disproporcije izmeu geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, prikazane na Tabeli 6.1, ukazuju na mogue neizvesnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.
Tabela 3.9.1. Eksploatacione i geoloke rezerve (u milionima tona ekvivalentne nafte) Energetski resurs Lignit (povrinska eksploatacija) Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija) Nafta i prirodni gas Eksploatacione rezer- Geoloke rezerve (mil. t e. n.) ve (mil. t e. n.) 2616 125 20
Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike
3753 130 60
U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. Prve su nuklearne, zbog nedovoljnih geolokih prospekcija terena, a druge su mineralne sirovine uljnih kriljaca, zbog ekonomski neizvesnih i ekoloki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Ograniene rezerve primarne energije nalau potrebu izrade Plana geolokih istraivanja novih rezervi fosilnih goriva i verifikaciju obavljenih istraivanja. Najznaajnije koncentracije nuklearnih mineralnih resursa urana na prostoru Srbije su vezane za granitoidne komplekse tercijarne i hercinske starosti: Cer, Bukulja, Janja i druge, sedimentne serije P-T starosti (DojkinciLokve) i neogene basene u obodnim zonama granitoida (Vranjski, Belanovaki basen, basen Iverka, Bareki basen itd). Ekonomski najinteresantnija su leita u oblasti Karpato-Balkanida istone Srbije (rudno polje granitoida Janje Mezdreja [kod Kalne], Gabrovnica, Srnei Do i dr.) i Srpsko-makedonske metalogenetske provincije (rudno polje Bukulje Paun Stena, Cigankulja, Srednje Brdo); rudno polje Cera Iverak i druga leita). Dalja istraivanja nuklearnih resursa Srbije su u okviru stratekog opredeljenja drave za njihovo korienje kao energetskih sirovina. 107
20052006.
3.9.2. Metali i nemetali

Metaline sirovine (crni i obojeni metali) nalaze se na brojnim leitima u Srbiji. Bakar je ekonomski najznaajniji, a eksploatie se u Majdanpeko-borskoj i Ridanjsko-krepoljinskoj zoni. Slian ekonomski znaaj imaju olovo i cink, ija su leita takoe znaajno zastupljena, jer postoji 13 aktivnih rudnika. Meu leitima molibdena Makatica je najvee leite u jugoistonoj Evropi. Prisutna je i ruda ive, cinabarit. Ruda aluminijuma, boksit, ima ograniene rezerve. Pojave i leita zlata, srebra, platine i paladijuma vezane su za istoni region Srbije. Preostale ekonomske rezerve su znatne, ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. Na teritoriji Srbije registrovano je oko 30 pojava i leita gvoa, sa malim rezervama i rudom niskog kvaliteta, zbog ega danas nema nijednog aktivnog rudnika gvozdene rude. Slino se moe rei i za mangan. Leita hroma su vezana iskljuivo za peridotitske masive, meu kojima je tim metalom najbogatiji akoviki masiv, ali su rezerve uglavnom iscrpljene. Leita nemetalinih sirovina su brojna i raznovrsna. Najvei ekonomski znaaj imaju: magneziti, dolomit, fosforit, znaajne rezerve cementnog laporca, krenjaci, kvarcni pesak, leita glina, fluorit, tehniki i arhitektonski kamen itd. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodinjom masovnom eksploatacijom. Intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode, vazduha i zemljita, dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Najvei deo terena degradiran je povrinskom eksploatacijom uglja i rude bakra. Veliki prostori prekriveni su jalovinom, koja je, u veini sluajeva, odloena na neodgovarajuoj lokaciji.
3.10. Stanje obnovljivih prirodnih resursa

3.10.1. ume
ume i umska zemljita ine 28% ukupne povrine Srbije, a samo ume ine oko 26,7%. Ukupna povrina uma u Srbije iznosi 2.360.400 ha, a umovitost 26,7%, to je neto nie od prosene umovitosti Evrope. Povrina dravnih uma kojima gazduju javna preduzea iznosi 1.375.553 ha, to je 51,4% povrine uma i umskog zemljita u Srbiji. Ostalom dravnom umskom povrinom (oko 5%) gazduju privatni vlasnici, drutvena preduzea i nacionalni parkovi. Dravne ume se nalaze u velikim kompleksima i karakteriu se boljom kvalitativnom i kvantitativnom strukturom u odnosu na privatne. Odnos povrina visokih i izdanakih uma u Srbiji priblino je ujednaen, sa po oko 45,5% udela u ukupnoj povrini, dok ostali uzgojni oblici (ikare, makije, ibljaci, lisnike ume) uestvuju s 8,8%. Stanje uma karakterie struktura nepovoljna po poreklu. Stanje uma, kao resursa, nezadovoljavajue je u svakom pogledu i pre svega je posledica poveanog 108
stepena zagaenja ivotne sredine. Povean je pritisak na ume, kao rezultat tekih ekonomskih uslova i poveanih potreba za umskim proizvodima. U ukupnom umskom fondu liari uestvuju sa 90,7% (ume bukve 27,6% ukupne povrine, hrastove 24,6%, ostali tvrdi liari 6%; topole 1,9%, ostali meki liari 0,6%; meovite sastojine liara 30%), etinarske ume sa 6,0%, a meovite ume liara i etinara 3,3%. Dravne ume su, prema zakonu, date na upravljanje javnim preduzeima, najveim delom JP Srbijaume i JP Vojvodinaume (oko 93%).
Tabela 3.10.1. Stepen umovitosti Srbije Godina Povrina pod umom ha % 1990. 1.920.537 24,8 1996. 1.985.819 25,6 1999. 1.984.658 25,6 2002. 1.931.416 24,9 2005. 1.984.513 25,6
Izvor: Republiki zavod za statistiku i Zavod za zatitu prirode Srbije, Izvetaj o Milenijumskim ciljevima razvoja
U periodu 19962001. godine dolo je do smanjenja aktivnosti na poumljavanju i popunjavanju uma, to je, uz odravanje praktino istog obima see i uz tete u umama nastale u toku ovog perioda, dovelo do stagnacije stepena umovitosti Srbije. Sadanje stanje uma u Srbiji moe se oceniti kao nezadovoljavajue, sa nepovoljnom starosnom strukturom i neodgovarajuim sastojinskim stanjem. Smanjenje intenziteta poumljavanja i popunjavanja, kao i neadekvatna infrastruktura umskih puteva za eksploataciju, svakako utiu i na kvalitet i kvantitet umskih podruja. Od 2003. godine uvedeno je praenje zdravstvenog stanja uma po metodologiji ICP Forests (Meunarodni kooperativni program za procenu i praenje efekata zagaenog vazduha na ume) na preko 100 bioindikacijskih taaka. U 2004. godini poseeno je 2,7 miliona m3 drvne mase. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, 2004. godine je bespravno poseeno 12.000 m3 uma. Ostale tete koje je naneo ovek, kao to su krae, bespravne pae, bespravno zauzee zemljita i drugo, obuhvataju 3.220 m3 uma. Nije zanemarljiva ni teta od elementarnih nepogoda: 9.544 m3. teta od biljnih bolesti u 2004. godini obuhvatila je 11.857 m3 uma, dva puta vie nego 2003. godine. teta od poara 2004. godine zahvatila je 202 ha uma, odnosno 1.500 m3, to ukljuuje i privatne ume.
3.10.2. Obnovljivi izvori energije

Najznaajniji obnovljivi energetski resurs Srbije jeste hidropotencijal (oko 17.000 GWh), od ega je do danas iskorieno oko 10.000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetski potencijal u Srbiji iznosi oko 7.000 109
20052006.
GWh, to predstavlja oko 8,6% potronje finalne energije u 2003. godini. Ovaj potencijal se najveim delom nalazi u slivu Morave (2.300 GWh), zatim na Drini i Limu (1.900 GWh) i Dunavu (1.000 GWh), za gradnju pojedinanih objekata snage vee od 10 MW i godinjom proizvodnjom od oko 5.200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije, ukljuujui i male reke, utvrene su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa moguom proizvodnjom od oko 1.800 GWh/godinje. U obnovljive izvore energije spadaju biomasa, hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije vetra i Sunevog zraenja. Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji veoma je znaajan i iznosi preko 3 mil. t e. n. godinje (sa potencijalom malih hidroelektrana, od oko 0,4 mil. t e. n.). Oko 80% ukupnog potencijala nalazi se u iskorienju biomase, od ega oko 1,0 mil. t e. n. ini potencijal drvne biomase (sea drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od 1,5 mil. t e. n. ini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, ukljuujui i teni stajnjak). Energetski potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji iznosi blizu 0,2 mil. t e. n. na teritoriji Vojvodine, Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim banjama. Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije osnovni su razlog simbolinog iskorienja energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta vei od ostvarenog. Iako je na veini teritorije Srbije broj sunanih dana znatno vei nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2.000 asova), zbog visokih trokova prijemnika Sunevog zraenja toplote i pratee opreme, intenzivnije korienje ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisie prevashodno od drutvenog podsticaja za zasnivanje i sprovoenje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije.
3.11. Faktori rizika za bezbednost ivotne sredine

3.11.1. Otpad
Znaajan problem u Srbiji ve decenijama predstavlja neodrivo upravljanje otpadom, koji uglavnom zavrava na neureenim odlagalitima i tetno utie na zdravlje ljudi, prostor i ivotnu sredinu. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji jo uvek se odnose na obezbeivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. Procenjeno je da se u Srbiji organizovano sakuplja oko 6070% komu110
nalnog otpada (oko 2,2 miliona tona godinje). Sakupljanje je organizovano u urbanim oblastima, dok ruralne oblasti nisu obuhvaene. Procenjena koliina nastalog komunalnog otpada iznosi 0,8 kg po stanovniku na dan. Glavninu komunalnog otpada (oko 63%) proizvedu domainstva, dok preduzea generiu oko 20%. Trenutno u Srbiji postoji oko 180 zvanino registrovanih deponija za odlaganje komunalnog otpada. Ne postoje pouzdani podaci o godinjim koliinama i sastavu otpada koji nastaje (nedostatak mostnih vaga na deponijama). Jo uvek nedostaje integralni Katastar otpada u Srbiji. Odlaganje otpada na deponije jedini je nain organizovanog postupanja sa otpadom. U Srbiji jo uvek svaka optina ima sopstvenu deponiju-smetlite. Kapacitet postojeih deponija-smetlita ve je popunjen u veini optina, a same lokacije ne zadovoljavaju ni minimum tehnikih uslova za sanitarne deponije, to moe ugroziti podzemne i povrinske vode i zemljite, zbog visokog sadraja organskih materija i tekih metala. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, predvieni su zatvaranje i rekultivacija postojeih smetlita i izgradnja 29 regionalnih (za vie optina) sanitarnih deponija, sa reciklanim centrima i transfernim stanicama. Za sada ne postoji organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaa otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada, nedovoljan je. Ne postoje postrojenja za insineraciju otpada, kao ni za mehaniki ili bioloki tretman komunalnog otpada. Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Katastar zagaivaa ne postoji. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu, ne postoji odziv svih zagaivaa. Zbog smanjene aktivnosti industrije, pretpostavlja se na nastajanje industrijskog i opasnog otpada stagnira. Procenjuje se da se u Srbiji proizvede 460.000 t godinje opasnog industrijskog otpada, ukljuujui oko 9.600 t godinje opasnog medicinskog otpada. Neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korienje sirovina i niska je energetska efikasnost. Na podruju Srbije ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog industrijskog otpada. Opasan otpad se privremeno skladiti u neodgovarajuim skladitima, od kojih neka postoje i vie decenija. Termoelektrane u Srbiji kao izvor toplote koriste vrsto niskokalorino gorivo (lignit) i stvaraju preko 6 miliona tona leteeg pepela godinje, koji se neadekvatno skladiti, to dovodi do nekontrolisanih sekundarnih emisija, a u sluaju udesa dolazi do izlivanja pepela u vodotokove. U Vojvodini postoji problem neodgovarajueg skladitenja otpada iz naftnih buotina, ija se koliina procenjuje na oko 600.000 m3. U pojedinim trafo-stanicama jo uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se mora zameniti odgovarajuim uljima koja ne sadre PCB. Ne vri se bezbedno skladitenje otpada sa PCB. Nedostaje upravljanje posebnim tokovima otpada: sakupljanje iskorienih ulja, neupotrebljivih starih automobila, baterija i akumulatora, otpada od elektrinih 111
20052006.
i elektronskih proizvoda, fluorescentnih cevi, lekova sa isteklim rokom trajanja, pesticida, otpadnih guma itd. Ne postoji sistem izvetavanja o tokovima otpada. Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja znaajan problem. U cilju poboljanja upravljanja otpadom, Uprava za zatitu ivotne sredine izdvojila je 800.000 evra u 2004. godini. Ovim sredstvima sufinansirano je 30 projekata u 61 optini, koji su obuhvatili izradu projektne dokumentacije za sanaciju i remedijaciju optinskih deponija i izradu projektne dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija. Tokom 2005. godine, Uprava za zatitu ivotne sredine uestvovala je u finansiranju 24 projekta (300.000 evra), i to: pripremu tehnike dokumentacije za izgradnju 3 regionalne deponije za ukupno 16 optina i pripremu tehnike dokumentacije za zatvaranje i rekultivaciju postojeih smetlita u 22 optine. Fond za zatitu ivotne sredine, na osnovu javnog konkursa, finansirao je sanaciju smetlita u Kikindi u 2005. godini. Tokom 2006. godine, na osnovu javnog konkursa, Fond za zatitu ivotne sredine uestvovao je u finansiranju tri projekta izgradnje regionalnih sanitarnih deponija, za vie optina koje predvode Kikinda, Nova Varo i Leskovac. Uee u finansiranju iznosilo je oko 4060% ukupne vrednosti projekta. Zatim su finansirana dva projekta sanacije postojeih smetlita u Uicu i Leskovcu, kao i priprema tehnike dokumentacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Zrenjaninu. Takoe je podrana priprema tehnike dokumentacije za sanaciju smetlita u optinama ajetina, Bajina Bata, Blace, Inija, Lapovo, Luani, Bela Palanka, Prijepolje, Krupanj i itite.
3.11.2. Hemikalije
Ne postoje sveobuhvatni podaci o aktivnostima upravljanja hemikalijama. Poetni registar opasnih materija pripremljen je 2000. godine. Ne postoji nacionalna kompjuterska mrea (ukljuujui baze podataka o hemikalijama koje se nalaze na tritu i njihovim svojstvima) to meusobno povezuje sve organe koji imaju udela u pojedinim delovima upravljanja hemikalijama. Zakonski okvir kojim se reguliu hemikalije ui je nego u EU i fokusiran je na otrove. Postojee procedure toksikoloke ocene hemikalija ne mogu se porediti sa procenom rizika, ve samo pokrivaju procenu opasnosti. Kriterijumi klasifikacije, oznaavanja i pakovanja hemikalija uporedivi su sa zakonima EU, ali nisu detaljno definisani. Nije uveden postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obavetavanja o uticaju odreene hemikalije na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu (postupak PIC), utvren u Roterdamskoj konvenciji, koja nije ratifikovana. Osim toga, nije ratifikovana Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancijama (POPs). U pripremi je Nacionalni plan za sprovoenje ove konvencije, koji treba da obuhvati izradu, pre svega, preliminarnog 112
inventara dvanaest hemikalija koje se nalaze na listi te konvencije i ostalih hemikalija koje se nalaze na listi protokola POPs uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha na velikoj udaljenosti, a zatim i nacionalni program smanjenja emisija pojedinih POPs, kao i njihovo izbacivanje iz upotrebe i odlaganje.
3.11.3. Hemijski udesi

Glavna komponenta odrivog razvoja treba da bude ekoloka bezbednost, koja ukljuuje spreavanje i kontrolu akcidentalnog zagaenja od industrije i rudarstva (na primer, rehabilitacija prioritetnih lokacija kod kojih postoji rizik od akcidenta). U vezi sa ogromnim uticajem na ivotnu sredinu i rizicima za ljudsko zdravlje koji su uzrokovani starim tehnologijama i tekuim aktivnostima, kao i rizicima koje ukljuuju nova postrojenja, posebnu panju treba posvetiti odgovorima na ova pitanja, sa ciljem da se promoviu i ekonomski rast i ekoloka odrivost u regionu. Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04), propisane su mere koje se preduzimaju na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, sa ciljem ustanovljavanja spremnosti u sluaju hemijskog udesa. Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine, pravno ili fiziko lice koje proizvodi, transportuje, stavlja u promet, koristi, prerauje, skladiti ili odlae opasne materije, u obavezi je da u sluaju udesa organizuje i primeni neophodne mere u saglasnosti sa planom zatite od udesa. Plan zatite od udesa mora biti uraen za svaki deo teritorije Republike gde postrojenja mogu prouzrokovati udes. Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji, korienju, skladitenju, transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagaenja ivotne sredine i rizik po ljudsko zdravlje. Oni mogu za posledicu imati isputanje u ivotnu sredinu opasnih materija, kao to su gorivo, lubrikanti, sredstva za ienje, razreivai, PCB itd. U proseku se godinje belei do deset takvih udesa. Mnogi udesi koji izazivaju zagaenje ivotne sredine prijavljeni su tokom transporta opasnih materija. U Srbiji se inae dogodi 1015 hemijskih udesa godinje koji imaju potencijal da ugroze iri prostor. S obzirom na okolnost da se ne prijavljuju svi udesi, verovatno je njihov broj i vei. U poslednjih pet godina smrtno je stradalo 5 ljudi u hemijskim udesima, dok je oko 70 bilo povreeno i zatrovano. Priinjena je znatna materijalna teta. Poveanju rizika od hemijskih udesa doprinose mali hemijski pogoni, kojih ima u stambenim zonama svih gradova u Srbiji. Mobilna ekotoksikoloka jedinica Gradskog zavoda za javno zdravlje zaduena je da reaguje u akcidentalnim situacijama na teritoriji Srbije. Analizom udesa prema vrsti i mestu dogaaja moe se konstatovati da je najvei broj udesa u: industrijskim pogonima (38%), transportu (31%) i rukovanju otpadom (18%). Za industrijske udese je karakteristino da su u najveem broju sluajeva imali potencijal da se proire izvan postrojenja ili kruga fabrike, ili je sve 113
20052006.
ostalo na nivou operatera ili industrijskog kompleksa zbog adekvatnog odgovora na udes. Broj udesa u drumskom saobraaju praktino je jednak broju udesa u eleznikom saobraaju. to se tie eleznikog transporta, 80% udesa se zbilo prilikom manipulacije na kolosecima, a 12% u ranirnim stanicama. Znaajno je uoiti veliki broj udesa sa opasnim otpadom, gde najee do ugroavanja ivotne sredine dolazi zbog nepropisnog odlaganja. Podaci o uestalosti javljanja pojedinih hemikalija pokazuju da su najee u pitanju tena goriva (benzin, nafta, mazut), a zatim slede kiseline i baze, propan/butan, amonijak itd. Septembra 2006. godine, usled havarije na deponiji pepela kaseta 1, u TE Kolubara A dolo je do isputanja hidro-smee (smea vode i pepela u odnosu 15:1) u vodotok reke Turije (pritoke Kolubare), preko sistema koji nije u funkciji ve dvadeset godina, a u postupku probnog rada novog sistema za deponovanje pepela i recirkulaciju vode. Od mesta isputanja do ua u reku Kolubaru, u duini od oko 5 km voda reke Turije bila je crne boje, sa znatnom koliinom nanosa pepela, kako po osi korita tako i uz obalni prostor i smanjenim proticajnim profilom reke. Skoro sedam godina je prolo od izlivanja cijanida u reku Tisu iz rudnika zlata u severnoj Rumuniji. Akcident je za sobom ostavio ekoloku katastrofu i dugotrajne posledice po ekosistem u Maarskoj i Srbiji. Uprkos iskustvima iz katastrofe u Baja Mare (Rumunija) u januaru 2000. godine, stanovnitvo i okruenje su ostali ugroeni, posebno od poplava i rizika od akcidentalnog zagaenja (prema novom izvetaju UNEP-a). Prema novim podacima, ekosistem sliva reke Tise sm se regenerie posle akcidenta sa cijanidom, a priroda ponovo oivljava. Ali, u izvetaju se navodi da su neophodne mnogo organizovanije aktivnosti u cilju odgovora na pretnje ivotnoj sredini i nedostatak bezbednosti. Preporuuje se izrada integralne strategije odrivog razvoja za ceo sliv reke Tise, to ukljuuje Rumuniju, Ukrajinu, Slovaku, Maarsku i Srbiju. Upravljanje poplavama i spreavanje rizika od prekograninog zagaenja imae dvostruku vrednost: zatitu stanovnitva i ivotne sredine, ali i obezbeenje regionalne stabilnosti du nacionalnih granica. Potrebno je sprovesti i studiju procene rizika od prekograninog zagaenja za sve rudnike i industrije za preradu rude u slivu reke Tise, sa ciljem da se dopune trenutni podaci i odrede prioritetne aktivnosti za implementaciju pilot-projekata. Treba razviti i implementirati pilot-projekte za jaanje kapaciteta za spreavanje akcidenata, bolju spremnost na hitne reakcije i mere za odgovor na udes u sluaju zagaenja vode. Efektivna kontrola i upravljanje poplavama u srednjim i gornjim delovima sliva reke Tise takoe treba da bude prioritet, s obzirom na ogromnu ekonomsku, drutvenu i ekoloku tetu uzrokovanu estim poplavama. Neophodne su koordinisane mere za ublaavanje poplava, a inicijativa EU nalae da se mere ukljue u predloeni plan upravljanja slivom radi minimizovanja uticaja varijacija vodotoka u slivu. 114
Decembra 2002. godine desilo se zagaenje reke Save atrazinom, herbicidom za unitavanje korova. Atrazin je jedan od retkih herbicida koji je tetan po zdravlje ljudi, pa je u veini zemalja (na primer, Nemakoj, Austriji, Sloveniji) njegova upotreba ve zabranjena. Hidrometeoroloki zavod Republike Srbije izmerio je nivo atrazina u Sremskoj Mitrovici (0,085 mg), apcu (0,027 mg) i Ostrunici (0,075 mg). Konstatovano je da je ovako obimno zagaenje voda verovatno uzrokovano hemijskim akcidentom na uzvodnom delu reke Save iznad mesta ulaska u Srbiju. Voda iz reke Save koristi se za snabdevanje stanovnitva Beograda vodom za pie nakon tretmana, tako da su preduzete mere zatite beogradskog vodovoda. Prema Direktivi Evropske unije o kvalitetu vode za pie (EU Directive on Drinking Water Quality) iz 1980. godine, maksimalna dozvoljena koncentracija bilo kojeg pesticida u vodi za pie iznosi 0,1g/l (0,1 milijarditi deo). Preporuke WHO za vodu za pie glase da zdravlje ljudi nije ugroeno ukoliko se konzumira voda sa koncentracijama koje su 20 puta vee (tj. 2 g/l) od onih regulisanih naim propisima (0,1 g/l). Na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie, MDK (maksimalna dozvoljena koncentracija) za atrazin iznosila je 2 g/l. U januaru 2003. godine registrovane koncentracije atrazina u svim ispitivanim uzorcima vode za pie bile u okviru maksimalno dozvoljenih koncentracija. U donjem toku reke Save, u zoni Beograda, nisu zabeleena poveanja koncentracije atrazina u renoj vodi, to je bila posledica padavina i povoljne hidroloke situacije u slivu reke Save. Minimizovanje rizika od akcidentalnog zagaenja i ustanovljavanje efikasnog sistema upozoravanja najvanija su sredstva za spreavanje uticaja na ivotnu sredinu od zagaenja.
3.11.4. Jonizujue i nejonizujue zraenje

Od ukupnog broja izvora jonizujuih zraenja koji se koriste u Republici Srbiji oko 80% se koristi u medicini, oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti. Najvei problem predstavlja radioaktivni otpad privremeno smeten u Institutu za nuklearne nauke Vina u dva skladita, jedno za vrst otpad i drugo za teni radioaktivni otpad. Jedno skladite je predvieno za otpad niske radioaktivnosti, a drugo za otpad srednje radioaktivnosti. Skladitenje radioaktivnog otpada nije u skladu sa zakonskim propisima. Fiziko-hemijske karakteristike radioaktivnog otpada nisu poznate. Radioaktivni vrsti i teni otpad srednjeg kao i niskog stepena radioaktivnosti nije prethodno tretiran. Oekuje se da e ovaj problem uskoro biti reen, s obzirom na to da je Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) septembra 2006. godine odobrila 4 miliona USD pomoi Srbiji za reavanje problema radioaktivnog otpada u Vini. Nakon bombardovanja NATO-a 1999. godine utvrene su etiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) koje su kontaminirane osiro115
20052006.
maenim uranom. Na teritoriji optine Bujanovac to su lokacije Bratoselce i Borovac, na teritoriji optine Preevo lokacija Reljan, a na teritoriji optine Vranje lokacija Pljakovica. Zavrena je sanacija kontaminiranog zemljita od osiromaenog urana na lokaciji Pljakovica kod Vranja, kao i na lokacijama Bratoselce i Borovac kod Bujanovca. Oekuje se da sanacija lokacije Reljan bude zavrena do kraja 2006. godine. Predvieni su razvijanje programa upravljanja radioaktivnim otpadom, sprovoenje kompletne dekontaminacije zemljita kontaminiranog osiromaenim uranom do 2008. godine i uspostavljanje monitoringa i procena uticaja osiromaenog urana na ivotnu sredinu optina Bujanovac, Preevo i Vranje. Oblast nejonizujueg zraenja u Srbiji nije bila zakonski regulisana. Trenutno se u praksi primenjuju postojei meunarodni i nacionalni standardi (CENELEC, IRPA/INRI, WHO, JUS i drugi), koji nemaju snagu propisa, to znatno oteava reavanje problema koji se pojavljuju poslednjih godina, prvenstveno vezanih za postavljanje i korienje baznih stanica mobilne telefonije. Srbija nema ovlaenih institucija za obavljanje merenja u oblasti nejonizujuih zraenja. Kontrola izvora nejonizujuih zraenja nije organizovana, a merenja se vre samo po zahtevima zainteresovanih pravnih i fizikih lica. Pripremljen je nacrt Zakona o nejonizujuem zraenju.
3.11.5. Prirodne katastrofe Poplave

Poplave nastavljaju da budu uobiajena prirodna katastrofa irom sveta. Prema podacima UN, 2002. godine zabeleene su 44 velike poplave u svetu, u poreenju sa 20 zemljotresa, 16 tajfuna/ciklona/orkana, 5 klizita i 3 velika umska poara. Povrina Srbije koja je ugroena poplavama od 100-godinjih voda iznosi 1,57 miliona ha, od ega se 1,45 miliona ha nalazi u Vojvodini. Oko 80% povrine ugroene poplavama ini poljoprivredno zemljite, ukljuujui i 512 veih naselja, 515 industrija, 4.000 km puteva i 680 km eleznikih pruga. U Vojvodini je to oko 1 milion ha poljoprivrednog zemljita, 260 naselja, 3.840 km puteva i oko 150 km eleznikih pruga. U Srbiji, u Banatu, aprila 2005. godine desile su se velike poplave. Prethodne poplave zabeleene su februara 1999, aprila 2000. i 2002. godine. Poplave koje su se desile aprila 2000. godine obuhvatile su mnogo vee podruje sa leve strane Tamia nego poplava 2005. godine. Poplave su nastale topljenjem snega i obilnim kiama u regionu Karpata. Reke Tisa i Tami poznate su po ekstremnim obilnim poplavama u Maarskoj, Rumuniji i Srbiji. Reka Tami probila je branu u Rumuniji, 68 km uzvodno od granice. I reka Brzava je probila branu u Rumu116
niji i ugrozila optinu Plandite. Najvee tete od poplava 2005. godine pretrpele su optine Seanj, itite i Plandite, naroito naselje Jaa Tomi i selo Mea. Naneta teta procenjena je na 12,6 miliona evra. U mestu Jaa Tomi, vie od 200 kua je uniteno, a oko 800 poplavljeno, dok je 3.235 ljudi bilo prinueno da se evakuie. Poplave su uzrokovane obilnim kiama u Srbiji i Rumuniji. Vojska Srbije i dobrovoljci pomagali su lokalnom stanovnitvu u izgradnji nasipa. Nedostajala je voda za pie, ali nije bilo ljudskih rtava. Poplava koja se desila 2000. godine prevazila je po intenzitetu poplavu iz 1999. godine, iako je to bila najvea ikad zabeleena poplava (naneta teta je procenjena na 20 miliona evra), sa periodom ponovnog javljanja veim od 100 godina. Vrhovi nasipa su bili nadmaeni u Rumuniji, plavei nizvodne branjene oblasti u Srbiji, gde je viak vode kontrolisan sukcesivnim isputanjem u retencione bazene. Godine 2000. reka Tami je probila branu u Rumuniji i dostigla svoj najvii nivo u istoriji, plavei zemlju i presecajui puteve. Reka Tisa je tada dostigla novi rekordni nivo od 906 cm, koji je za 12 cm prevaziao najviu ikad zabeleenu kotu. Nasipi za zatitu od poplava u ukupnoj duini od oko 3.550 km su izgraeni oko svih glavnih reka i njihovih glavnih pritoka. Oko 90% nasipa du Tise rekonstruisani su za 100-godinje vode. Ostatak, u donjem delu sliva Tise, ne zahteva dodatnu visinu. Slabe take du glavne odbrambene linije predstavljaju betonski prelazi i zaputeni reni kanali. Kanali, nasipi i ustave du mree sistema DTD osnova su za kontrolu poplava u Vojvodini. Ovaj sistem i manje reke mogu ublaiti poplave koje se pojavljuju na svakih 20 do 100 godina. Slabe take su blizu gradova Kikinda, Mali Io i Nova Crnja i du reke Kara (gde ne postoji nasip). Jula 2005. godine, poplave su zadesile Leskovac, Poreje i Vuje, kao i mesta blizu Nia i Kruevca na jugu Srbije. U oblasti Kruevca poplavljeno je 27 naseljenih mesta, evidentirana 82 oteenja na objektima, zahvaeno poplavama oko 2.420 hektara, oteeno 90 objekata za stanovanje, evidentirana 23 oteenja na putnim pravcima. U podruju Leskovca uniteno je oko 25.000 hektara pod penicom, kukuruzom i povrem, kao i 2.500 domainstava, a delimino je poruen most na putu Vujeabljane. Naneta teta je zahvatila skoro polovinu poljoprivrednog zemljita u regionu. Aprila 2006. poplave su zahvatile optine abalj, Titel, Seanj i Zrenjanin u Vojvodini, kao i Negotin, Veliko Gradite, Smederevo, Poarevac i Golubac, poto su Dunav i njegove pritoke dostigli najvii nivo u poslednjih 100 godina. Poplavljeno je 3.000 kua, ostavljajui 11.000 ljudi raseljeno ili bez domova. Procenjeno je da je bilo poplavljeno 225.000 hektara, to je 5% od ukupnog obradivog zemljita u Srbiji. Naneta teta je procenjena na 35,7 miliona evra. Dunav je bio zatvoren za plovidbu skoro mesec dana, a brodovima je u aprilu naloeno da transportuju manje od jedne treine prosene koliine robe. 117
20052006.
Poplave su prisilile HE erdap II, na granici sa Rumunijom, da zaustavi proizvodnju elektrine energije. Aprila 2006. godine i reka Jadar (u zapadnoj Srbiji) dostigla je svoj maksimum, ime je bila ugroena optina Loznica. Podzemne vode su poplavile oko 20 kua. Isti problem se javio u Banatu. Najugroenija je bila optina Seanj, gde su oteene 1.082 kue u pet sela. U optini Prijepolje je oko 70 kua poplavljeno usled podizanja nivoa podzemnih voda i topljenja snega. U optini Novi Pazar je poplavljeno 300 kua, a tri mosta su bila oteena. Poplave u drugim optinama najvie su otetile poljoprivredno zemljite, to je znaajno uticalo na zasejane useve. U 2003. godini finansirani su radovi na rekonstrukciji i sanaciji objekata za odbranu od poplava na 13 reka. I u 2004. godini finansirani su slini radovi na znaajnom broju lokacija. Poplave koje su se desile 2005. godine u podruju Banata aktuelizovale su potrebe za veim ulaganjima u odravanje postojeeg sistema za odbranu od poplava, pre svega brana i retenzija.
Klizita
Aprila 2006. godine na teritoriji nekoliko optina u Srbiji, usled velikih poplava i viegodinje nekontrolisane see uma, pojavila su se klizita. Najtea situacija je bila u selu Bogdanje, optina Trstenik. Oko 130 kua je oteeno, a evakuisano je vie od 200 stanovnika. Stanje uzbune je bilo proglaeno u optinama Trstenik i Luane. U optini Koceljeva se pojavilo 95 klizita, pri emu je 67 kua oteeno, a 6 potpuno uniteno. U optini Ljig se pojavilo 150 klizita, a lokalni putevi su bili oteeni na vie od 60 mesta. Klizita su se pojavila i u optini Oseina. Na teritoriji optine Aranelovac evidentirano je 100 klizita, od kojih 5 veih razmera, ugroeno je bilo 87 hektara obradive povrine. teta od klizita u 2006. godini procenjena je na 25 miliona evra. Ministarstvo odbrane je, odmah nakon izlivanja reka i pojave klizita na podruju Srbije, angaovala svoje strune kapacitete kako bi pomogla ugroenom stanovnitvu i ubrzala proces sanacije nastale tete. Tako je u 81 optini u kojoj je dolo do ugroavanja stanovnitva angaovano 96 tabova civilne zatite sa ukupno 626 lanova, koji rukovode akcijama zatite i spasavanja na teritoriji okruga, odnosno optine za koju su formirani. Pored toga, tabovi civilne zatite angaovali su 134 operativne ekipe sa 669 lanova, pa je ukupan broj angaovanih pripadnika civilne zatite na terenu bio 1.296. Te ekipe su, u saradnji sa organima lokalne uprave, evakuisale gotovo 360 ljudi iz ukupno 1.067 naselja koja su poplavljena, odnosno ugroena pojavom vie od 2.000 klizita.
Zemljotresi
Srbija spada u seizmiki aktivna podruja. Krajem marta 2006. godine u optini Mionica, inae poznatoj po seizmikoj aktivnosti, dogodio se zemljotres, 118
jaine 4,8 stepena Rihterove skale. Prema podacima Zavoda za seizmologiju Srbije, epicentar zemljotresa je bio u oblasti planine Maljena. Ozbiljnija oteenja nisu zabeleena. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, 2003. godine desila se serija manjih zemljotresa sa epicentrom na planini Jadovnik, a 2004. godine sa epicentrom u Sjenici.
3.12. Uticaji ekonomskih sektora na bezbednost ivotne sredine

3.12.1. Industrija
Procesi industrijalizacije i ekonomskog razvoja mogu doneti poboljanja u efikasnom korienju resurs, kroz relativno pomeranje ka industrijama koje manje intenzivno koriste resurse, kao i usvajanjem istih tehnologija i postepenim poboljanjem u sprovoenju propisa za ivotnu sredinu. Industrijski pogoni najee predstavljaju velike i lako prepoznatljive takaste izvore zagaenja. Industrijska postrojenja u Srbiji su generalno u loem tehnikom stanju. Zastarele su tehnologije, niska je energetska efikasnost, neracionalno korienje sirovina, slaba tehnoloka disciplina i visok nivo stvaranja otpada. Nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zagaenja opti je problem. S tim u vezi, skoro 90% industrijskih otpadnih voda isputa se bez prethodnog tretmana. Veina industrija nema obezbeeno skladite za privremeno uvanje opasnog otpada. Industrije koje izazivaju najznaajnija zagaenja vazduha ukljuuju, prema Predlogu Nacionalnog programa zatite ivotne sredine: Petrohemija (Panevo), Azotara (Panevo), elezara US Steel (Smederevo), Agrohem (Novi Sad), FSK (Elemir), RTB (Bor), IHP (Prahovo), Zorka (abac); Industrija vatrostalnih materijala i elektrotermikih proizvoda Magnohrom (Kraljevo), amot (Aranelovac), Fabrika krea (Jelen Do) i Toza Markovi (Kikinda); Fabrike papira Matroz (Sremska Mitrovica) i Boo Tomi (aak) itd.
3.12.2. Rudarstvo
U Srbiji se eksploatie vie vrsta mineralnih sirovina. Najintenzivnija rudarska aktivnost se odnosi na lignit, koji se eksploatie na povrinskim kopovima Kolubare i Kostolca. Intenzivno vaenje bakra je koncentrisano u podruju Borskog okruga. Prosean sadraj bakra u povrinskim kopovima i podzemnim rudnicima dostie 0,35% odnosno 0,7%. Pored bakra, vade se srebro, zlato, plati119
20052006.
na i paladijum. Preostale ekonomske rezerve su znatne, ali zahtevaju podzemnu eksploataciju. Srbija raspolae znaajnom sirovinskom bazom metalinih mineralnih sirovina (bakar, olovo i cink, nikl i kobalt, gvoe, kalaj, boksiti, antimon, molibden, zlato i drugi metali), energetskih mineralnih sirovina (ugalj, nafta, prirodni gas i drugi energenti) i nemetalinih mineralnih sirovina (magneziti, duniti, dolomit, krenjak, barit, kvarc, fosfati, vatrostalne i keramike gline, gips, azbest, fluoriti, feldspati, volastonit, dijatomit, zeoliti itd). Najznaajnije metalogenetske oblasti su Kopaonika, umadijska, Podrinjska i podruje istone Srbije, koje obuhvataju znaajna bilansna i potencijalna leita obojenih i crnih metala. Rudarski baseni u Srbiji odlikovali su se dugogodinjom masovnom eksploatacijom. Intenzivna eksploatacija, pored iscrpljivanja neobnovljivih resursa i zagaenja vode, vazduha i zemljita dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Najvei deo terena degradiran je povrinskom eksploatacijom rude bakra i uglja. Veliki prostori prekriveni su jalovinom, koja je, u veini sluajeva, odloena na neodgovarajuoj lokaciji. Procenjuje se da se na odlagalitima u Srbiji nalazi: izmeu 1,4 i 1,7 milijardi tona jalovine od otkrivke i oko 700 miliona tona flotacijske i separacijske jalovine. Ukupna povrina koju su do sada zauzeli povrinski kopovi, njihova odlagalita i odlagalita kopova podzemne eksploatacije iznosi oko 12.000 ha. Od svih oteenih povrina do 1991. godine rekultivisano je oko 2.000 ha, otkada je, iz ekonomskih razloga, u potpunosti zaustavljen rad na rekultivaciji. Poumljavanjem je rekultivisano oko 1.370 ha, a preostale rekultivisane povrine su njive, livade, vonjaci i rasadnici. Do najveeg zagaivanja vazduha kod povrinskih kopova uglja dolazi pri otkopavanju, transportu i pretovaru uglja i jalovine. Posebno znaajni zagaivai (naroito kada duvaju jaki vetrovi) mogu da budu odlagalita jalovine, ako sadre vee koliine peska ili drugih rastresitih materijala. Najea zagaenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezatienih odlagalita jalovine. U vie navrata dolo je do znaajnog zagaenja vodotok i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja flotacijske jalovine. Sledee rudarske aktivnosti predstavljaju potencijalni prekogranini rizik za ivotnu sredinu, odnosno rizik za bezbednost ivotne sredine. To su rudnici i prerada antimona, olova i cinka i bakra.
120
Tabela 3.12.1. Potencijalni prekogranini rizici za bezbednost ivotne sredine

Naziv lokacije Bor (RTB) (rudnik, flotacija, topionica i rafinacija), eksploatacija rude bakra, koncentrovanje, topljenje i rafinacija bakra, plemenitih i retkih metala; proizvodnja sumporne kiseline, bakarnih limova, bakarnih legura i odlivaka Rizik Toksini kiseli efluenti, otkrivka, emisija praine i neobezbeeni rad, nestabilna flotacijska jalovina, toksini vrsti otpad, SO2 i gasovite toksine materije, topionika ljaka i hemikalije Potencijalne prekogranine posledice Prekogranino zagaenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Bora (Borska reka), Timoka, Kriveljske reke i Dunava. Mogue tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska). Prekogranino zagaenje vazduha
Krupanj Veliki Majdan, Toksini i kiseli efluenti, otkrivrudnik i flotacija olova i ka, emisija praine i neobezbeeni rad, nestabilna flotacijska cinka jalovina niskim sadrajem olova i cinka Majdanpek (RTB) rudnik i Toksini kiseli efluenti, otkrivflotacija bakra ka, emisija praine i neobezbeeni rad, nestabilna flotacijska jalovina abac topljenje i rafinacija Toksini vrsti otpad, SO2 i gasovite toksine materije, tokelektrolitikog cinka sini kiseli efluenti, emisija praine, topionika ljaka i hemikalije Veliki Krivelj (RTB) rudnik Toksini kiseli efluenti, otkrivi flotacija bakra ka, emisija praine i neobezbeeni rad, nestabilna flotacijska jalovina
Prekogranino zagaenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine (granica BiH i Srbije). Tenzije sa Bosnom i Hercegovinom
Prekogranino zagaenje u zemljama nizvodno Dunavom preko reke Pek, a zatim Dunava. Mogue tenzije sa Rumunijom i Bugarskom Prekogranino zagaenje zemalja nizvodno Dunavom preko reke Save. Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska) Prekogranino zagaenje u zemljama nizvodno Dunavom preko Kriveljske reke, Timoka i Dunava. Tenzije sa zemljama nizvodno (Rumunija i Bugarska).
Zajaa rudnik, flotacija i Toksini vrsti otpad, SO2 i gasovite toksine materije, toksitopionica antimona ni kiseli efluenti, otkrivka, emisija praine i neobezbeeni rad, nestabilna flotacijska jalovina i topionika ljaka i hemikalije
Prekogranino zagaenje Bosne i Hercegovine preko reke Drine, a zatim i Dunava preko reke Save. Tenzije sa BiH i drugim zemljama nizvodno Dunavom (Rumunija i Bugarska)
Izvor: OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe, 2004.
121
20052006.
3.12.3. Energetika
Termoelektrane Nikola Tesla A 1.650 MW i Nikola Tesla B 1.240 MW sagorevaju lignit iz Kolubarskog basena. Uzimajui u obzir kvalitet uglja, pri sagorevanju nastaju velike koliine pepela (300500 g/kWh), pa se procenjuje da na deponijama termoelektrana u Srbiji ima 180 miliona tona pepela i ljake. Ukupna povrina zemljita pod deponijama obuhvata 1.494 ha, od kojih je trajno rekultivisano 125 ha. Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najvee zagaivae ivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe se javiti praktino u svim delatnostima u okviru elektroprivrede: u proizvodnji uglja, kao i u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrine energije, zatim u sektoru nafte i gasa, poev od istraivanja, eksploatacije, a posebno prerade i transporta nafte i njenih derivata. U emisiji dimnih gasova, koji nastaju u radu energetskih objekata, po okolinu su najopasniji sumpor-dioksid (SO2), ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2), azotni oksidi (NOx) i estice praine. Sadanji nivo emisija iz energetskih izvora i objekata viestruko je vei od meunarodnih standarda. Obzirom na starost postrojenja u nekim termoelektranama, potrebno je doneti program usaglaavanja sa zakonskim zahtevima do 2015. godine (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja). Do 2015. godine treba izvriti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih ureaja punjenih uljima koja sadre PCB. Svako zanemarivanje ekolokih aspekata, eventualno zbog privremeno breg ekonomskog razvoja, moe da dovede do trajnog ugroavanja ivotne sredine i zdravlja stanovnitva, a da kasnije posledice i tete zahtevaju znatno vea sredstva. Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskih izvora, nijednoj zemlji nije doputeno zanemarivanje ekolokih efekata uticajnih na odrivi razvoj ire meunarodne zajednice, odakle potiu i obaveze evropskih zemalja o potovanju meunarodnih dogovora.
Tabela 3.12.2. Struktura domae proizvodnje primarne energije u periodu 20022004. 2002. Proizvodnja primarne energije (M ten) Ugalj Nafta Gas Hidropotencijal Ostalo (biomasa, geotermalna, Suneva energija, vetar) 7,84 5,98 0,67 0,27 0,93 0,00 2003. 8,01 6,18 0,68 0,27 0,87 0,00 2004. 8,21 6,34 0,67 0,24 0,96 0,00
Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike
122
Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama industrije Srbije, izmenjena je i struktura energenata, pa je tako uee fosilnih goriva poveano sa 50%, iz 1990. na 62%, u 2002. godini, dok je uee elektrine i toplotne energije, sa 25%, u 1990. opalo na 19%, u 2002. godini. Uvozna zavisnost je u 2004. godini iznosila 40%. Ekonomsko stanje u privredi, tehnoloka zastarelost i amortizovanost energetskih i proizvodnih kapaciteta i struktura raspoloivih energenata, nasleeni iz prethodne decenije, uslovili su znaajno pogoranje ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korienja energije u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje u tranziciji tokom iste decenije.
Tabela 3.12.3. Potronja energije po jedinici BDP Godina Potronja energije kg e. n.*/$ BDP 1994. 1990. 0,59 1992. 0,68 1994. 0,67 1996. 0,69 1998. 0,83 2000. 1,35 2002. 0,87 2004. 0,63
* kilograma ekvivalentne nafte Izvor osnovnih podataka, na osnovu kojih je obraunata efikasnost korienja energije, ini Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike RS
Faktor energetske intenzivnosti u Srbiji iznosio je u 2004. godini 0,88 (kg e. n./USD), a u razvijenim zemljama oko 0,25 (kg e. n./USD) prema proraunima IEA, ovaj faktor je u EU15 u 2001. godini iznosio 0,16 (kg e. n./USD), znai da je u Srbiji troeno oko 3,5 puta vie energije po jedinici drutvenog proizvoda nego u razvijenim zemljama ili oko 6 puta vie nego u zemljama EU, to ukazuje na znaajan prostor za energetsku racionalizaciju. Trenutno stanje energetske efikasnosti u Srbiji karakteriu: velika potronja energije u zgradama, uz veliko uee elektrine energije za grejanje; niska energetska efikasnost u industriji, uz zaostale, energetski intenzivne proizvodne tehnologije; tehniki istroene, energetski neefikasne i zagaujue komunalne slube za snabdevanje energijom; nizak stepen korienja potencijala obnovljivih izvora energije; finansijski neodrivo poslovanje preduzea za snabdevanje elektrinom energijom, zbog cena energije koje ne odravaju stvarne trokove poslovanja; potrebna dalja ulaganja u eneretski sistem radi poboljanja i modernizacije energetske infrastrukture; i potrebe razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike unapreenja energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije. Poveanje energetske efikasnosti radi ouvanja resurs i smanjenja zagaenja ivotne sredine posebno je znaajno u periodu tranzicije: promene, vlasnike, organizacione i proizvodne strukture kod mnogih preduzea u svim industrijskim granama. Trite Balkana je ujedinjeno Ugovorom o osnivanju energetske zaje123
20052006.
dnice jugoistone Evrope. Ugovorom se naglaavaju potreba i rokovi za implementaciju odgovarajueg energetskog zakonodavstva (Direktive EU 2003/54/EC i 2003/55/EC i Uredba 1288/2003), zakonodavstva ivotne sredine (Direktiva EU 85/337/EEC sa odgovarajuim dopunama, 1999/32/EC sa odgovarajuom dopunom, 2001/80/EC i stav 2 lana 4 Direktive 79/409/EEC) itd. Kroz rad regionalnih institucija koje e se obrazovati na osnovu Ugovora o osnivanju energetske zajednice utvrdie se i lista standarda relevantnih normativnih tela koje Srbija i zemlje regiona moraju da implementiraju. Kao primer neodrivog korienja resurs moe se navesti letei pepeo, koji nastaje prilikom sagorevanja lignita u termoelektranama. U sadanjoj situaciji sva koliina leteeg pepela (nusproizvoda sagorevanja uglja) odlae se na pepelita u blizini termoelektrana. Prema dostupnim podacima, takva odlagalita ukupno zauzimaju povrinu od 1.800 hektara. Cementara Holcim u Popovcu poela je korienje alternativnih goriva kao zamenu za fosilna goriva. Iako sve termoelektrane imaju hidrauliki transport pepela, nemogue je, iz brojnih razloga, sve koliine pepela drati u vlanom stanju, a time i izazvati manje raznoenje u okolinu. Deava se da su deponije pepela, u odreenim vremenskim periodima, vei zagaivai nego dimnjaci, i sa nedovoljnim stepenom efikasnosti elektrofiltara. Kod termoelektrana izgraenih u blizini reka, sa dovoljnim koliinama vode, izgraeni su protoni sistemi hlaenja, dok druge imaju rashladne kule (tornjeve). Kod prvih je u periodima nieg vodostaja reka ugroena flora i fauna reke, jer temperatura vode u reci prelazi dozvoljene vrednosti, a za druge je to normalna pojava koja u zimskom periodu ima i drugih uticaja na puteve, razvodna postrojenja i drugo. Zagaenje zemljita je takoe prisutno od uticaja deponija pepela u veoj meri, jer pepeo iz dimnjaka se, zbog visine dimnjaka, taloi na veim rastojanjima od izvora. Prisutna je i pojava kiselih kia, koje, pored tete za zemljite, imaju i drugih negativnih posledica (biljni svet).
3.12.4. Saobraaj
Udeo drumskog teretnog transporta relativno je nizak u Srbiji i iznosio je u 2003. godini 63,6% od ukupnog (drumskog, eleznikog i renog) transporta, dok je u EU iznosio preko 70% poetkom devedesetih i 79,7% u 2003. godini. Od novih zemalja lanica EU udeo drumskog teretnog transporta najvei je na Malti i Kipru (100%), s obzirom na injenicu da je to jedini vid saobraaja, i eke Republike (74,5%). Udeo koji je blizak Srbiji registrovan je kod Maarske, Slovake, Poljske i Slovenije (raspon 5965,4%), dok je ovo uee najmanje kod baltikih drava, koje imaju vee korienje eleznikih pruga. U odnosu na ukupni prevoz u Srbiji, meunarodni drumski prevoz ima tendenciju poveanja. U 2004. godini iznosio je 66,3%. U strukturi teretnog prevoza, odnos izmeu drumskog i eleznikog transporta se u periodu 19951998. 124
menjao u korist eleznice, koja je u kriznim godinama, obavljajui obavezu javnog prevoza, dodatno istroila svoje kapacitete. U istom periodu oivljava i reni saobraaj, ije je uee u 1998. iznosilo 17,9% u strukturi prevoza robe. U periodu 20002004. ovaj odnos se menjao u korist eleznikog saobraaja, ije je uee u 2004. iznosilo 31,2%. Meutim, drumski saobraaj i dalje ima dominantnu ulogu na transportnom tritu sa udelom u prevozu robe od 57,8% u 2004. U istom periodu reni saobraaj je stagnirao (11%). U teretnom transportu prisutna je tendencija smanjenja obima unutranjeg prevoza i poveanje obima meunarodnog prevoza. U periodu 20002004. u eleznikom prevozu zabeleeno je izrazito poveanje obima tranzita, za 2,5 puta. Smatra se da su drumska vozila jedan od glavnih zagaivaa vazduha u Srbiji, posebno u veim gradovima. Stanje voznog parka u Srbiji nezadovoljavajue je. Godine 2004. Srbija je imala vie od 1.900.000 registrovanih putnikih vozila i taj broj se rapidno poveava. Zagaenje vazduha usled saobraaja poveano je tokom poslednjih pet godina, zbog uvoza velikog broja polovnih automobila. Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobaanja SO2, CO, NOx, O3, estica i olova u atmosferu. Zagaenje sumporom i olovom je u Srbiji posebno problematino zbog loeg kvaliteta goriva (visokosumporni dizel i olovni benzin). Imisiona koncentracija azotovih oksida i ugljen-monoksida redovno prelazi dozvoljeni nivo u Beogradu (posebno u centru grada).
3.12.5. Poljoprivreda
Poljoprivreda ima, pored pozitivnih, i znaajan negativan uticaj na okolinu, zavisno od stepena intenziteta poljoprivredne proizvodnje. Potronja NPK (azot, fosfor i kalijum) vetakih ubriva u Srbiji u periodu 20002001. beleila je porast (2000/1999. za 31,4% i 2001/2000. za 22,2%), dok je u naredne dve godine dolo do znaajnog pada (2002/2001. za 4,6% i 2003/2002. za 5,8%). Ukupna prodaja pesticida (u poljoprivredi i drugim aktivnostima) belei najvei porast u 2001. godini (0,1 kg/ha), dok se u narednim godinama ova potonja smanjuje (2003. 0,05 kg/ha). Prodaja ostalih pesticida u 2001. u odnosu na 2000. godinu belei rast za 46,3%, kao i prodaja herbicida (rast za 10,2%) i insekticida (za 5,0%). Neophodno bi bilo da Srbija u svoje zakonodavstvo ugradi deo regulative EU i uvede znaajne ekonomske mehanizme i instrumente za regulisanje proizvodne i trine operativnosti, sa ciljem da se promovie racionalna upotreba resurs i smanje tetna zagaenja ivotne sredine. U poljoprivrednom sektoru poveanje proizvodnje i poveanje prinosa vodi intenzivnom korienju ubriva, pesticida i vode za navodnjavanje. Nema sumnje da ovi procesi doprinose znaajnom poveanju poljoprivredne proizvodnje i smanjenju siromatva na selu. Meutim, intenzivna poljoprivreda u odnosu na potronju resursa stvorila je brojne probleme u ivotnoj sredini, koji su dalje 125
20052006.
imali negativan efekt na poljoprivrednu produktivnost. Na primer, prekomerna eksploatacija resurs pitke vode doprinosi isuivanju akvifera; intenzivno korienje ubriva i pesticida doprinosi zagaenju voda, a prekomerno korienje povrinskih voda za navodnjavanje rezultuje iscrpljivanjem. Farme svinja i goveda nemaju preiavanje otpadnih voda to zagauje rene tokove u koje se otpadne vode isputaju.
3.13. Drutveno odgovorno poslovanje kao faktor bezbednosti ivotne sredine

Drutveno odgovorno poslovanje znai odrivost preduzea, to podrazumeva internalizaciju ekoloke i socijalne odgovornosti u osnovnu poslovnu strategiju na nain koji omoguava ostvarenje trajne koristi za sadanje i budue generacije. Drutveno odgovorno poslovanje poveava bezbednost ivotne sredine. Drutveno odgovorno poslovanje se ne odnosi samo na zatitu ivotne sredine i donacije lokalnoj zajednici. Ono obuhvata vie elemenata: sigurnost da se ne koristi deji rad, poslovanje prema zakonu, kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama, doprinos razvoju privrede zemlje, obezbeenje stabilnih poslova, fer odnos prema zaposlenima, transparentna komunikacija sa potroaima, zatita zdravlja i bezbednosti radnika, filantropske aktivnosti (donacije, sponzorstva), opta etika poslovanja, zatita ivotne sredine.
3.13.1. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine

Zakonom o zatiti ivotne sredine definisani su svi zahtevi za uspostavljanje i sprovoenje sistema EMAS u skladu sa EU, l. 4450. U praksi ove odredbe jo uvek nisu implementirane. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (ISO 14000, EMAS) treba iroko promovisati kao dobrovoljnu meru. Treba podsticati firme da primenjuju sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i uspostaviti registar certifikovanih organizacija. Prednost uvoenja ove serije standarda moe se videti u ostvarenim utedama kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije, ili, posredno, kroz smanjenje moguih izdataka po principu zagaiva plaa. U Srbiji su 43 preduzea dobila certifikat ISO 14000. 126
Potekoe u primeni sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (to pogaa uglavnom zemlje u tranziciji) odnose na: nizak stepen svesti i kapaciteta za uvoenje i primenu ovog instrumenta; nespremnost rukovodstava organizacija da usvoje inovativne pristupe i uvedu nove naine upravljanja; nedostatak inicijalnih finansijskih sredstava; nepostojanje zakonodavstva i politike koji podravaju primenu sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.
3.13.2. istija proizvodnja

Jedan od dugoronih ciljeva Nacionalnog programa zatite ivotne sredine predstavlja uvoenje istije proizvodnje i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine u industrijska postrojenja. istija proizvodnja obuhvata ouvanje i recikliranje sirovina i energije, eliminaciju toksinih i opasnih sirovina, i smanjenje koliine i toksinosti svih emisija i otpada pre nego to izau iz procesa. to se tie proizvoda, istija proizvodnja se fokusira na smanjenje uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost u celom ivotnom ciklusu proizvoda, od ekstrakcije sirovina do konanog odlaganja proizvoda. to se tie usluga, istija proiz+vodnja omoguava integrisanje pitanja ivotne sredine u projektovanje i pruanje usluga. Ulaganja privrede u smanjenje zagaenja i istije tehnologije nedovoljna su. Nepostojanje podsticajnih mera za smanjenje zagaenja, postojei visok nivo oporezivanja i loe finansijsko stanje mnogih privrednih preduzea oteavaju porast ulaganja u zatitu ivotne sredine. U pripremi je Nacionalna strategija istije proizvodnje, za koju je nadleno Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Uprava za zatitu ivotne sredine.
3.13.3. Ekoloki znak

Svaki proizvod ima vie ili manje nepovoljan uticaj na ivotnu sredinu, to se prepoznaje u svim fazama tzv. ivotnog ciklusa proizvoda: od proizvodnje (npr. korienjem pojedinih sirovina i, sa tim u vezi, emisijom otpadnih gasova i vode), prevoza do prodavaca i potroaa (npr. upotrebom goriva), upotrebe (npr. bacanjem ambalae i ostataka iskorienih proizvoda) do odlaganja posle upotrebe (npr. zagaenja podzemnih voda tetnim sastojcima otpada). Dodela znaka zatite ivotne sredine ustanovljena je radi podsticanja razvoja novih, niskootpadnih tehnologija, proizvodnje i potronje proizvoda manje tetnih za ivotnu sredinu, smanjenja zagaenja ivotne sredine i racionalnijeg upravljanja sirovinama i energijom. Znak se moe dodeliti samo proizvodima koji imaju bolje osobine od propisanih. Jedan od ciljeva dodele znaka zatite ivotne sredine jeste zainteresovati proizvoae da proizvode bolje i manje zagauju. 127
20052006.
Na trite treba uvesti program postavljanja ekolokog znaka na proizvode koji nisu tetni za ivotnu sredinu, to je utvreno u Zakonu o zatiti ivotne sredine. Dodela i oduzimanje ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu generalno je regulisana lanom 53. Zakona o zatiti ivotne sredine. Podzakonski akt je u pripremi. U Srbiji jo nije implementiran program dodele ekolokog znaka.
3.14. Javna svest

Nizak nivo svesti graana o ivotnoj sredini i odsustvo ekolokog ponaanja posledica su nedovoljne informisanosti, ali i niskog ivotnog standarda protekle decenije. Ovakva situacija vodi sve veem naruavanju ivotne sredine, neracionalnom korienju prirodnih bogatstava, ugroavanju zatienih prirodnih dobara, nereenom pitanju odlaganja svih vrsta otpada i drugim posledicama. Informisanje, kao znaajan segment neformalnog obrazovanja stanovnitva o bezbednosti ivotne sredine, parcijalno je i neplansko, a esto i senzacionalistiko, sa nedostatkom tanih informacija. Uzroci tome su nedovoljno znanje i informisanost o problematici ivotne sredine, nepoverenje i nedovoljno uee javnosti u procesima odluivanja. Ne postoje kontinualne kampanje na razvijanju i jaanju svesti, ve su aktivnosti periodine i pojedinane. Na sporo razvijanje svesti o ivotnoj sredini uticali su sledei faktori: nepostojanje stratekog pristupa obrazovanju za zatitu ivotne sredine, nedovoljna dostupnost informacija, ogranieni interes medij i ograniene mogunosti za uestvovanje graana u odluivanju o ivotnoj sredini. Kampanje razvijanja javne svesti potrebne su radi podsticanja stanovnitva na brigu o ivotnoj sredini i njenoj bezbednosti. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji odnos prema ivotnoj sredini. Sutinski je neophodno da javnost ima informacije o stepenu ugroenosti ivotne sredine i konano uticaju ugroene ivotne sredine na zdravlje, kao i o zatitnim merama koje je potrebno preduzeti.

Pritisci na bezbednost ivotne sredine ukljuuju: odsustvo politike zatite ivotne sredine i nedostatak finansijskih sredstava za odravanje zastarele industrije, tretmana otpadnih voda i bezbednog odlaganja komunalnog i opasnog otpada; zagaenje povrinskih i podzemnih voda, raspoloivost i distribuciju, zbog proizvodnje energije, poljoprivredne proizvodnje i nepropisnog odlaganja otpada, to zajedno utie na ekonomski razvoj i javno zdravlje; 128
zastarele industrijske tehnologije i manjak postrojenja za smanjenje zagaenja negativno utiu na zdravlje ljudi i regionalnu stabilnost prekograninim zagaenjem vazduha i voda; degradacija zemljita nepravilnim korienjem ubriva i pesticida, isuivanjem, salinacijom i erozijom od vetra, esto rezultuje migracijom stanovnitva; iscrpljivanje prirodnih resursa, unitavanje uma i erozija neki su od uzroka siromatva; prirodne katastrofe (poplave, klizita i zemljotresi), ukljuujui i one koje izaziva ovek, i njihov meusobni uticaj sa drugim rizicima. U narednom periodu potrebno je intenzivirati angaovanje na sledeim zadacima: harmonizacija zakon iz oblasti ivotne sredine sa propisima EU; ratifikacija i implementacija konvencija od znaaja za Srbiju; implementacija Nacionalnog programa zatite ivotne sredine i niza akcionih planova ije se donoenje oekuje; poboljati kapacitete postrojenj za upravljanje vodama; ojaati prekograninu saradnju kroz implementaciju projekata na lokalnom nivou; neophodno je uspostaviti prekogranini monitoring ivotne sredine, sistem rane najave i informacioni sistem u oblasti ivotne sredine; realizacija projekta izgradnje sistema rane najave izgradnjom automatskih stanica na ulaznim profilima reka Dunava, Save i Tise, kao i na izlaznom profilu Dunava (to e omoguiti blagovremeno otkrivanje zagaujuih materija u vodotocima, te e se uz odgovarajui sistem obavetavanja omoguiti rana najava odnosno izdavanje upozorenja i sprovoenje mera zatite); izgradnja sistema obavetavanja i rukovoenja u sluaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije; neophodno je izraditi mapu podruja sa rizikom od poplava; dalje razvijati saradnju sa susednim zemljama na implementaciji potpisanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine; jaanje ministarstva nadlenog za ivotnu sredinu i Agencije za zatitu ivotne sredine; realizacija infrastrukturnih projekata, i to primarno za tretman i odlaganje komunalnog i opasnog otpada, kao i postrojenja za tretman otpa-
129
20052006.
dnih voda i problema rekonstrukcije saobraajne infrastrukture u vezi sa problemima ivotne sredine; mora biti uinjen napredak u pristupu informacijama, procesu donoenja odluka i pravnoj zatiti u pitanjima ivotne sredine, kao osnovnim elementima Arhuske konvencije; instrumenti procene uticaja na ivotnu sredinu moraju biti doraeni i usklaeni sa pravilima Evropske unije; izraditi mehanizme zatite i kontrolisanog korienja, odnosno eksploatacije prirodnih resursa. ivotna sredina je bitan element bezbednosti u regionu. Postojanje crnih taaka, odnosno mesta potencijalnih ekolokih akcidenata, sa rizikom tekih i nekontrolisanih zagaenja na lokalnom, a posebno na prekograninom nivou, predstavlja pretnju koja mora biti minimizovana ili eliminisana. Jasno je da drave ne mogu pojedinano obezbediti potpunu ekoloku bezbednost i da meunarodne organizacije, sa druge strane, ne raspolau kapacitetima za uklanjanje ovih opasnosti. U tom poslu potrebno je da budu angaovani svi, od onih koji su direktno ugroeni do meunarodnih institucija ija je delatnost obezbeivanje preduslov za bezbednost i saradnju. Potrebno je unaprediti postojee instrumente politike koji bi bili prilagoeni i efikasni u sluajevima ekoloke pretnje regionalnoj stabilnosti. U tom smislu, neophodno je da Srbija prihvati meunarodne standarde i pristupi meunarodnim ugovorima i konvencijama, kako bi mogla da koristi mehanizme zatite, ali i prednosti razvojnih programa. Bilo bi dobro posebnu panju usmeriti na meunarodne protokole, konvencije i ugovore koji vieznano odreuju meunarodne odnose, ne samo na polju zatite ivotne sredine, ve zadiru duboko u ekonomske odnose i razvoj drava na vie planova (protokol iz Kjota, Arhuska konvencija itd). Takoe je vano sagledati propise koji harmonizuju standarde proizvodnje, trgovinsku razmenu, saobraaj i obrazovanje, i koji u sebi sadre elemente odrivog razvoja, kako bi se taj princip mogao iskoristiti kao dodatna podrka tranzicionim procesima.
3.16. Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 130 Strategija smanjenja siromatva, 2003. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU, 2005. Predlog Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, 2006. Nacionalna strategija upravljanja otpadom, 2003. Strategija razvoja poljoprivrede, 2004. Strategija razvoja energetike, 2005. Lokalna strategija odrivog razvoja, 2005. Strategija odrivog razvoja vodoprivrede, 2003.
9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.
24. 25.
26. 27.
28. 29. 30.
Vodoprivredna osnova Republike Srbije, 2002. Nacrt strategije razvoja umarstva, 2005. Izvetaj EU o postignutom napretku Srbije, 2005. Odluka Saveta o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom partnerstvu (2006/56/EC), 2006. Akcioni plan Vlade Srbije za sprovoenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, 2006. Nacrt Strategije ekonomskog razvoja Srbije 20062012., 2006. Republiki biro za razvoj, Izvetaj o razvoju Srbije 2005., 2005. Prvi izvetaj o sprovoenju Strategije smanjenja siromatva, 2006. Izvetaj o sprovoenju milenijumskih ciljeva razvoja, 2005. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji, Izvetaj za 2004. godinu, Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2005. Ljudska bezbednost, Zbornik tekstova, 2006. UNDP vodi za dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine, 2003. Studija izvodljivosti za otpoinjanje procesa stabilizacije i pridruivanja EU, 2005. Deklaracija UN o Milenijumskim ciljevima. Popovi, T., Radulovi, E., Jovanovi, M., Koliko nam se menja klima, kakva e biti naa budua klima, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd World Commission on Environment and Development, Our Common Future, Oxford University Press, New York, USA, 1987. U.S. Environmental Protection Agency, Environmental Security: Strengthening National Security through Environmental Protection, U.S. Environmental Protection Agency, Washington DC, USA, 1999. Matthew, R., Environment and Security: Concepts and Definitions, National Security Studies Quarterly 1998, 4: 6372. Bosnjakovic, B., Conflicts between sectoral and transboundary freshwater uses: causes, prevention and dispute settlement, Globalization and water resources management: the changing value of water, 2001. Za bolji put Srbije, Demokratska stranka, ivotna sredina i odrivi razvoj, 2006. NVO Environmental ambassadors web site Izvetaj o stanju ivotne sredine i prirodnih resursa za 2002. godinu, Ministarstvo za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine, Beograd, 2003. 131
20052006.
31. 32. 33. 34. 35. 36. 37.
OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Cross-border Environmental Monitoring and Early Warning Systems, 2004. OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Enhancing Transboundary Biodiversity Management in South Eastern Europe. OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Network Development of Local Actors from the Sava River Basin on Water Resource Management. OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Rapid Environmental Assessment of the Tisza River Basin, 2004. OSCE, UNEP, ENVSEC Projects: Reducing Environment & Security Risks from Mining in South Eastern Europe, 2004. Mining for Closure policies, practices and guidelines for sustainable mining and closure of mines, UNEP, 2005. Environment and Security Transforming risks into cooperation. The Case of Central Asia and South Eastern Europe, UNEP, 2003.
132
3.17. ANEKS: LISTA KORIENIH INDIKATORA

Indikatori bezbednosti ivotne sredine16

16
Postojanje pravnih normi u oblasti zatite ivotne sredine Adekvatnost propisa koji ureuju oblast zatite ivotne sredine Usklaenost propisa koji ureuju oblast zatite ivotne sredine u Srbiji sa propisima EU Dostignuti nivo standardizacije broj preduzea sa uvedenim standardom EMAS ISO 14001 Pravne pretpostavke za dostupnost informacija o stanju ivotne sredine Budetska izdvajanja drave za zatitu ivotne sredine (EUR/god.) Broj realizovanih programa zatite ivotne sredine Sredstva utroena za programe zatite ivotne sredine (izraeno u evrima) Broj potpisanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine Broj ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine Procent novosagraenih objekata sa uraenom procenom uticaja na ivotnu sredinu (u odnosu na ukupan broj novosagraenih objekata) Stavovi graana o stepenu ugroenosti ivotne sredine Stavovi graana o adekvatnosti zatitnih mera vezanih za ivotnu sredinu
Vazduh
Emisija CO2 MT (miliona tona) po glavi stanovnika Emisija NO2 MT po glavi stanovnika Emisija SO2 MT po glavi stanovnika Broj dana u godini sa prekoraenom emisijom zagaujuih materija Lokacije mernih mesta sa prekoraenom emisijom zagaujuih materija Broj identifikovanih zagaivaa vazduha katastar zagaivaa Broj motornih vozila bez katalizatora Procent domainstava koja koriste daljinsko grejanje Procent ostvarene gasifikacije Broj obolelih od respiratornih oboljenja Potronja supstancija koje oteuju ozonski omota Emisija gasova sa efektom staklene bate
Voda
Dostupnost kontrolisane vode za pie (% ukupnog stanovnitva) Dostupnost javnog kanalizacionog sistema (% ukupnog stanovnitva) Mikrobioloka ispravnost vode za pie, higijenu i rekreaciju
Indikatori su preuzeti iz publikacije prof. dr Dragane Duli et al., Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji 2004. i dopunjeni.
133
20052006.
Potronja vode za pie po glavi stanovnika (godinja/dnevna u l) Koliina tretiranih otpadnih voda (% od ukupne koliine) Broj obolelih od bolesti prouzrokovanih zagaenom vodom (npr. hepatitis B)
Zemljite
Obradivo zemljite (% od ukupnog zemljita po glavi stanovnika) Procent obradivog zemljita zahvaenog erozijom izazvanom ljudskim aktivnostima Procent obradivog zemljita zahvaenog erozijom izazvanom prirodnim procesima Povrina zemljita sa sadrajem tetnih materija u odnosu na celokupno zemljite Godinja potronja mineralnih ubriva (kg) po stanovniku Plavljeno zemljite u odnosu na celokupnu teritoriju Broj stradalih u razornim zemljotresima Zatiene prirodne oblasti (% od ukupne povrine)
Otpad
Koliina generisanog otpada po domainstvu izraenog u kg Koliina komunalnog otpada koji se organizovano prikuplja Procentualna zastupljenost biohazardnog otpada u ukupnom opasnom otpadu Broj ureenih deponija Koliina otpada koji se reciklira u odnosu na ukupan generisan otpad izraena u m3 Koliina generisanog opasnog otpada, t/god.
Biodiverzitet
Procent zatienih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroenih biljnih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent zatienih ivotinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj Procent ugroenih ivotinjskih vrsta u odnosu na ukupan broj ume Oblasti pod umama (u milionima ha) tete od umskih poara izraene u ha tete od bespravnih sea izraene u ha Procent deforestacije (obeumljivanja) u odnosu na ukupnu povrinu pod umom
Proizvodnja i potronja energije

17
Korienje obnovljivih izvora energije (%) Intenzitet korienja energije Godinja potronja energije po stanovniku17
Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja do 2015. godine jedan je od milenijumskih ciljeva UN-a.
134
4. OBRAZOVANJE I BEZBEDNOST
4.1. Uvod
4.1.1. Obrazovanje kao dimenzija ljudske bezbednosti
Koncept ljudske bezbednosti u centar univerzalne akcije stavlja dostojanstvenu egzistenciju individue bez straha od oskudice, gladi, bolesti, nasilja, kriminala itd. Nije iznenaujue to je za tako shvaenu bezbednost obrazovanje prepoznato kao vaan faktor za obezbeenje ovakve dostojanstvene egzistencije. Postoji ogroman broj istraivanja kojima se konstatuje pozitivna koleracija izmeu godina kolovanja i smanjenja siromatva, raspostranjenosti HIV-a, neeljenih trudnoa, poboljanja ishrane i niza drugih pokazatelja kvalitetnijeg ivljenja. S druge strane, u skorije vreme se sve ee istie problematinost shvatanja obrazovanja kao magine pilule koja moe uticati na ekonomski rast i razvoj ili dostizanje ideala mira i socijalne pravde. Kritike preterano kvantitativnog pristupa problemu ostvarenja globalnog cilja obezbeenja obrazovanja za sve,18 koji se bazira prvenstveno na obuhvatu dece osnovnim kolovanjem, dovele su do postavljanja pitanja kvaliteta obrazovanja kao imperativa u skorijim izvetajima.19 Krupnu zamerku pojednostavljivanju veze izmeu razvoja i obuhvata osnovnim obrazovanjem ini zanemarivanje aspiracija dece i njihovih roditelja, i znaaja viih nivoa obrazovanja za razvoj ljudskog kapitala i drutvenu koheziju. U ovom svetlu posmatranje stanja obrazovanja u Srbiji sa aspekta ljudske bezbednosti obuhvata praenje u odnosu na indikatore kvantiteta (npr. obuhvata uenike populacije na svim nivoima obrazovanja), kao i indikatore kvaliteta (npr. broj i kvalitet nastavnog kadra, pokazatelje efikasne upotrebe resurs, obrazovnog postignua, demokratinosti sistema itd). Prethodni izvetaj obuhvatio je sledee indikatore vaspitno-obrazovnog sistema: obrazovnu koncepciju i strategiju, obrazovnu politiku i normativnu regulativu, principe sistema demokratinost i pravednost, podsisteme vaspitno-obrazovnog sistema predkolsko vaspitanje, osnovno, srednje, vie i visoko obrazovanje, obrazovanje odraslih, odnos javnog i privatnog obrazovanja i neformalno obrazovanje. Indikatori vaspitno-obrazovnog procesa nisu obuhvaeni prethodnim izvetajem zbog kompleksnosti istraivakog problema u vezi sa objektivnou pokazatelj i dostupnosti podataka.
18 19 Education for All Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izvetaj za 2004., Fakultet civilne odbrane i Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2005.
135
20052006.
4.1.2. Ciljevi istraivanja

Osnovni cilj ovog istraivanja jeste da d pregled trenutnog stanja obrazovanja u Srbiji kao faktora ljudske bezbednosti u odnosu na indikatore uspostavljenje prethodnim izvetajem. Teite istraivanja je na sagldanju novina u odnosu na pregled stanja u izvetaju iz 2004. godine kako bi se utvrdile pravilnosti i kretanje vrednosti u odnosu na indikatore sistema. S obzirom na izuzetnu vanost indikatora vaspitno-obrazovnog procesa za ocenu kvaliteta i relevantnosti celokupne obrazovne aktivnosti, dodatni cilj ovog istraivanja je da pokua uspostaviti polazite za uspostavljanje i dalje istraivanje upravo indikatora procesa, uprkos i dalje prisutnom problemu objektivnosti i dostupnosti podaka. Dakle, ciljevi ovog istraivanja su: da d pregled i ocenu stanja obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore sistema postavljene u prethodnom istraivanju, tj. da utvrdi pravilnosti, nove vrednosti i tendencije; da uspostavi polazite za sagldanje stanja na nivou procesa obrazovanja u Srbiji u odnosu na indikatore kvaliteta na kojima je globalni imperativ praenja ostvarenosti milenijumskog cilja Kvalitetnog obrazovanja za sve.
4.1.3. Indikatori i delovi izvetaja

Grubo reeno, ovo istraivanje nastojae da utvrdi koliko obrazovanja dobijaju uenici i studenti u Srbiji i kakvo je to obrazovanje. Ovde odmah treba naglasiti da se pitanja kvantiteta i kvaliteta samo uslovno mogu razdvojiti radi utvrivanja indikator za ovakvo istraivanje. U obrazovnoj praksi ona su neraskidivo povezana i ispreplitana. Na primer, indikator osipanja aka na nivou osnovnog ili srednjeg obrazovanja relevantan je za praenje broja uenika koji dobiju odreeni nivo obrazovanja, ali svakako govori mnogo i o kvalitetu obrazovanja. Recimo, utvrivanjem pravilnosti u drutveno-ekonomskom ili kulturnom poreklu uenika koji naputaju obrazovanje mogu se identifikovati nedostaci sistema da adekvatno odgovori na obrazovne potrebe odreenih grupa, to zalazi u domen kvaliteta, tj. relevantnosti obrazovanja. Dakle, podelu drugog poglavlja ovog izvetaja na deo o kvantitetu (II.1.) i o kvalitetu (II.2.) obrazovanja treba shvatiti u kontekstu potrebe izbora indikatora za svrhu ovog istraivanja. U prvom delu bie korieni indikatori iz prethodnog izvetaja. Prema radnoj definiciji ljudske bezbednosti iz prethodnog izvetaja: Ljudska bezbednost je postignuta kada i gde individue i zajednice: 136
4. Obrazovanje i bezbednost
imaju na raspolaganju opcije koje su neophodne da se okonaju, ublae ili adaptiraju pretnje njihovim ljudskim, environmentalnim i socijalnim pravima, imaju mogunost i slobodu da upranjavaju te opcije, aktivno participiraju u realizovanju tih opcija.20 Za oblast obrazovanja ova definicija e za potrebe ovog istraivanja biti prevedena u: pravo na obrazovanje (obrazovna politika, normativna regulativa), postojanje infrastrukture i resursa koji omoguavavaju jednako i pravedno upranjavanje ovog prava svim graanima (mree ustanova, opremljenost, dostupnost kadra), aktuelno stanje uea u obrazovnoj aktivnosti na razliitim nivoima (obuhvat, osipanje, prelaznost). Otuda e, kao i u prethodnom izvetaju, ovo i biti pokazatelji dostupnosti i pravednosti postojeeg sistema obrazovanja u Srbiji, odnosno kvantiteta obrazovanja na svim nivoima. Tamo gde postoje meunarodni indikatori za postizanje odreenih ciljeva koji su komplementarni ciljevima postizanja ljudske bezbednosti oni e biti korieni radi pozicioniranja stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje, posebno u regionu. Ovo je, na primer, sluaj sa milenijumskim ciljem postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja. Meutim, mnogi globalni i lokalni izvetaji ukazuju da metodoloki problemi merenja postizanja ciljeva na svetskom nivou mogu znaajno iskriviti sliku o osnovnim problemima obrazovanja u lokalnom kontekstu. Ovo je esto sluaj upravo sa zemljama centralne i istone Evrope, koje se na svetskom nivou kotiraju visoko u postizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja (veinom meu zemljama koje su ve postigle ovaj cilj ili su na dobrom putu da ga postignu do 2015. godine),21 dok pokazatelji stanja u ovim zemljama zapravo predstavljaju opadanje u odnosu na period 1990-ih. Ovo je sluaj i sa Srbijom. Zato e ocena stanja za potrebe ovog istraivanja uzimati u obzir neophodnost sagldanja stanja u odnosu na specifine lokalne prilike. Kvalitet obrazovanja se u globalnim izvetajima takoe nastoji izraziti merljivim indikatorima, kao to su: procent uenika koji stignu do 5. razreda, procent uenika koji zavravaju osnovno, a esto i srednje obrazovanje, broj uenika po nastavniku, broj kvalifikovanih nastavnika, postignue uenika na meunarodnim testiranjima, odnos izdvajanja za obrazovanje i postignua uenika i slini pokazatelji. Kako se naglasak na kvalitetu obrazovanja u gobalnim razmerama uglavnom sagleda u kontekstu razvoja i smanjenja siromatva, postoji niz makrostu20 21 Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izvetaj za 2004., str. 21. EFA Global Monitoring Report 2002: Is the World on Track?, UNESCO Publishing, Paris, 2002.
137
20052006.
dija koje istraujuju vezu izmeu ishoda obrazovanja i ekonomskih kretanja. Neka potvruju korelaciju izmeu kognitivnih vetina i uspenosti pojedinaca na tritu rada, visine zarada, ekonomskog rasta itd. Takoe postoje istraivanja iji rezultati potvruju vezu izmeu trista rada i nekognitivnih vetina koje su takoe relevantne za vrednovanje ljudskog kapitala, na primer, motivacije, istrajnosti i pouzdanosti. Meutim, merenje ovih pokazatelja na svetskom nivou problematino je iz vie razloga. Prvo, ekonomska isplativost obrazovanja u velikoj meri zavisi od naklonosti ekonomskog okruenja. Drugo, meunarodna testiranja postignua uenika nepotpuna su merila kvaliteta obrazovanja, jer ne govore nita o nekognitivnim ishodima i vrednostima koje su znaajni ciljevi pojedinanih sistema obrazovanja. Dalje, drutveno-ekonomski status porodica najee je izostavljan parametar u globalnim istraivanjima, iako znaajno utie na postignua uenika u svim sredinama. Zbog metodoloke kompleksnosti uporednog istraivanja kvaliteta obrazovanja na svetskom nivou, sve su ee tzv. studije sluaja, kojima se pitanja kvaliteta nastoje sagledati u odnosu na specifino okruenje pojedinanih nacionalnih sistema. Na primer, Globalni izvetaj Obrazovanje za sve za 2005: Imperativ kvaliteta sadri rezultate takvih studija za 11 zemalja, 4 od kojih su na vrhu lestvice postignua uenika u testiranju PISA (Finska, Kanada, Kuba i Republika Koreja), iako se znatno razlikuju i po vrednostima globalnih indikatora i po parametrima okruenja. Iz istog razloga ovo istraivanje e koristiti globalne indikatore, ali e vrednosti po ovim indikatorima i njihova relevantnost u oceni kvaliteta biti razmatrani u aktuelnom kontekstu obrazovnog sistema i procesa Srbiji. U treem delu izvetaja bie dati zakljuci o trenutnom stanju kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji, kao i preporuke za poboljanje sistema obrazovanja. Na osnovu zakljuaka koji se tiu procesa obrazovanja bie date sugestije za oblasti buduih istraivanja ovog metodoloki izazovnog, ali sutinski vanog aspekta obrazovne aktivnosti.
4.1.4. Metodologija
Istraivanje se zasniva na pregledu i analizi relevantnih globalnih i lokalnih izvetaja i dokumenta. Pored zakona i konvencija navedenih u prethodnom izvetaju, posebno su konsultovani izvetaji i dokumenti koji su usvojeni u meuvremenu. To su: Globalni izvetaji o praenju postizanja cilja obrazovanja za sve:22 Obrazovanje za sve: Globalni izvetaj za 2005: Imperativ kvaliteta,23 Obrazovanje za sve: Globalni izvetaj za 2006: Pismenost za ivot;24
22 23 24 Education for all (EFA), Global Monitoring Reports. EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative. EFA Global Monitoring Report 2006 Literacy for Life.
138
Izvetaj UNDP-a o ljudskom razvoju, Srbija 2005: Snaga raznovrsnosti;25 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu, preporuke radne grupe Finskom predsednitvu EU, Helsinki, 17. maj 2006;26 novi zakoni (u odnosu na prethodni izvetaj): Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja,27 Zakon o visokom obrazovanju;28 nove politike, strategije, izvetaji: Strategija Ministarstva prosvete i sporta 20052010, Nacionalni plan akcije za decu do 2015, Politika i strategija razvoja strunog obrazovanja u Srbiji, 2005, Strategija za unapreivanje obrazovanja Roma, 2005, Prvi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjene siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2005, Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2006, Izvetaj Monitoring procesa evropeizacije, drutvenog, politikog, ekonomskog i pravnog prostora Srbije, Fond za otvoreno drutvo.29 Statistiki podaci za potrebe ovog istraivanja bie uglavnom uzeti iz biltena i izvetaja Republikog zavoda za statistiku Srbije, a pre svega Statistikog godinjaka za 2006. godinu. Najnoviji podaci ovog godinjaka odnose se na kolsku 2005/06, a negde i na 2004/05. godinu. Kako su podaci u prethodnom izvetaju za 2002/03. i 2001/02. kolsku godinu, za potrebe poreenja sa prethodnom stanjem bie obuhvaeni podaci iz pet kolskih godina od 2001/02. do 2005/06.
4.2. Pregled stanja po indikatorima

4.2.1. Indikatori kvantiteta Obrazovna strategija i politika
Prema Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 20052010. reorganizacija i modernizacija sistema obrazovanja u Srbiji treba da doprinese brem:
25 26 27 28 29 UNDP Human Development Report, Serbia 2005 The Strength of Diversity. Human Security Agenda for the Balkans, Workshop Report, Helsinki, 17 May 2006. Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 58/04. Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 76/05. Izvetaj je u pripremi za tampu i oekuje se da bude objavljen 2007.
139
20052006.
ekonomskom oporavku zemlje, razvoju demokratije, integrisanju drave u meunarodne tokove. Jasno je da je za stvarni doprinos obrazovanja ovako ambicioznim ciljevima neophodno da strategija razvoja obrazovanja bude usvojena na nivou optosti viem od Ministarstva prosvete i sporta, kako bi bila usklaena sa potrebama ekonomskog, drutvenog i tehnolokog razvoja zemlje. Iako ovakva sveobuhvatna strategija u Srbiji 2006. ne postoji, obrazovanju je pripalo znaajno mesto u nacionalnim stratekim dokumentima, kao to su Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji i Nacionalni plan akcije za decu. Oba ova dokumenta integriu milenijumske ciljeve Ujedinjenih nacija koje se Vlada Republike Srbije obavezala da ispuni. Kvalitetno obrazovanje za sve pozicionirano je u pomenutoj strategiji Ministarstva prosvete i sporta kao osnovni prioritet. Rezultati ankete o ivotnom standardu koriene prilikom izrade Strategije smanjenja siromatva 2003. pokazali su da je 69% procenata siromanih u Srbiji bilo sa zavrenom osnovnom ili nezavrenom srednjom kolom, dok se meu visokoobrazovanima nalo samo 2% siromanih. Takoe je utvreno da je siromatvo najrasprostranjenije u ruralnim sredinama i meu drutveno marginalizovanim grupama, posebno Romima i licima s hendikepom. Ovakvi rezultati su doprineli formulisanju sledeih mera za unapreenje sistema obrazovanja ovim dokumentom: poveanje nacionalnog izdvajanja za obrazovanje: sa 3,8% BDP-a u 2004. predvieno je poveanje na 4% u 2006. godini, a do 2010. na 4,5% iz BDP-a (prosek u zemljama OECD-a iznosi 6%), uvoenje devetogodinjeg obaveznog obrazovanja, preusmerenje budetskih sredstava u opravku objekata u siromanijim regionima, poveanje ukljuenosti i uea marginalizovanih grupa, revidiranje nastave i kolskog programa u osnovnom obrazovanju, reorganizacija srednjeg strunog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede, reforma visokog obrazovanja u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, obezbeenje sistemske mogunosti sticanja kvalifikacija za odrasle. Drugi strateki dokument Vlade koji posveuje znaajnu panju obrazovanju jeste Nacionalni plan akcije za decu do 2015, donet u februaru 2004. Njime su u skladu sa indikatorima milenijumskih ciljeva razvoja definisani sledei strateki ciljevi obrazovanja u Srbiji: 140
poveanje izdvajanja iz BDP-a na 6% do 2015. godine, poveanje obuhvata dece kvalitetnim predkolskim vaspitanjem sa posebnim merama za obuhvat dece iz neobuhvaenih grupa, obuhvat sve dece kvalitetnim osnovnim obrazovanjem: upis sve dece, odranje u sistemu i smanjenje osipanja, poveanje procenta dece koja zavravaju osnovnu kolu do 2010, poboljanje kvaliteta osnovnog obrazovanja (programi, standardi, udbenici, obuka nastavnik, metode nastave, postignua uenik), osigurati da se sva deca koja zavre osnovnu kolu upiu u srednju kolu i zavre srednju kolu koja ih osposobljava za dalje kolovanje ili zapoljavanje, izgradnja kole po meri deteta (kola kao prijateljski ambijent za dete) 2004/10. U skladu sa ovim nacionalnim stratekim pravcima i ciljevima obrazovanja, za sada su usvojeni posebni dokumenti Politika i strategija razvoja strunog obrazovanja u Srbiji, 2005. i Strategija za unapreivanje obrazovanja Roma, 2005. U pripremi su posebne strategije predkolskog vaspitanja i obrazovanja i strategija obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. U vreme finalne redakcije ovog izvetaja (februar 2007.) dostupna je i Strategija razvoja obrazovanja odraslih, koju je Vlada usvojila u decembru 2006. godine.
Normativna regulativa
Pravo svih na obrazovanje pod jednakim uslovima zagarantovano je Ustavom Republike Srbije30 i relevantnim zakonima.31 Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Visokokolsko obrazovanje je besplatno za uspene i nadarene uenike slabijeg imovnog stanja, a svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku u institucijama predkolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja. Drava se obavezala da e stvoriti uslove za obrazovanje na jeziku manjina. Predvieno je u okviru vieg i visokog obrazovanja obezbeenje katedara i fakulteta gde e se na jezicima nacionalnih manjina ili dvojezino obrazovati vaspitai, uitelji i nastavnici jezika nacionalnih manjina.32 U meuvremenu se garantuje dvojezina nastava ili nastava manjinskog jezika s elementima nacionalne istorije i kulture za pripadnike nacionalnih manjina. Ako se izuzme nedovoljna usaglaenost
30 31 32 Slubeni glasnik RS, br. 83/06. Zakon o osnovama sistema obrazovanja (Sl. glasnik RS, br. 62/03, 58/04), Zakon o visokom obrazovanju (Sl. glasnik RS, br. 76/05). Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (Sl. list SRJ, br. 11/02).
141
20052006.
nekih posebnih zakona, ustavne i zakonske odredbe koje reguliu status etnikih, lingvistikih i verskih manjina u obrazovanju ocenjuju se u meunarodnim izvetajima kao primerni mehanizmi priznavanja i zatite manjina.33 Pravo lica sa hendikepom na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove posebne obrazovne potrebe takoe je zagarantovano zakonom. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba s invaliditetom,34 usvojen u Skuptini Republike Srbije u aprilu 2006, zabranjuje uskraivanje prijema deteta s invaliditetom u obrazovno-vaspitnu ustanovu odgovarajueg nivoa ili iskljuenje iz ustanove iz razloga vezanih za invalidnost deteta, kao i postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u ustanovu. Tekoe, meutim, kao i u sluaju zakona o zatiti prava manjina, lee u nedoslednoj primeni zakona, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Principi sistema dostupnost, pravednost, demokratinost

Ve je reeno da Kvalitetno obrazovanje za sve postavljeno kao osnovni prioritet u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 20052010. U ostvarivanju ovog prioriteta ministarstvo se obavezalo da se pridrava principa dostupnosti, jednakosti (pravednosti) i demokratinosti, tj. otvorenosti sistema prema korisnicima i interesnim grupama. U prethodnom izvetaju je konstatovano da, i pored adekvatnih zakonskih reenja, ovi principi nisu zadovoljeni u postojeem sistemu obrazovanja u Srbiji. Identifikovani su pokazatelji selektivnosti i iskljuivanja, i preporueno je uspostavljanje sistema kontinuiranog praenja ovih pokazatelja kako bi se obezbedilo pravovremeno sistemsko reagovanje u cilju stvarnog obezbeivanja proklamovanih principa.35 Ni u trenutku pisanja ovog izvetaja (novembar 2006.) nisu raspoloivi sistematski prikupljeni podaci o broju i statusu dece koja su iskljuena ili diskriminisana u sistemu obrazovanja. Ovo ide u prilog tvrdnjama kritiara da u Srbiji postoji loa praksa deklarisanja principa i usvajanja regulativa bez stvarne reenosti i ozbiljne namere njihovog sprovoenja u praksi.36 Prema ocenama domaih i stranih strunjaka, postoje pokazatelji da i dalje ima ozbiljnih potekoa u ostvarivanju principa dostupnosti, pravednosti i demokratinosti obrazovanja u Srbiji. Dostupnost kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja nije obezbeena svim korisnicima na svim nivoima. U pregledu stanja obuhvata po nivoima obrazovanja bie evidentan nezadovoljavajui obuhvat dece predkolskim obrazovanjem i vaspitanjem, i izrazito nepovoljan poloaj odraslih u pristupu obrazovanju.
33 34 35 36 UNDP Human Development Report, Serbia 2005 The Strength of Diversity. Slubeni glasnik RS, br. 33/06. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izvetaj za 2004., str. 146. UNDP Human Development Report, Serbia 2005 The Strength of Diversity, str. 90.
142
Uprkos relativno visokom procentu obuhvata dece osnovnim i srednjim obrazovanjem, odreene grupe jo uvek nemaju pristup obrazovanju koje bi se moglo smatrati kvalitetnim. Ovo je pokazatelj nezadovoljenja sledeeg proklamovanog principa, tj. pravednosti ili jednakosti obrazovnog sistema. Pravednost definisana u domenu obrazovanja podrazumeva okruenje u kojem osobe imaju mogunost izbora u skladu sa svojim razvojnim potencijalima, sposobnostima i talentima, a ne na osnovu obrazovnih stereotipa, oekivanja sredine i diskriminacije.37 U izvetaju UNDP-a iz 2005. identifikovane su sledee grupe posebno uskraene za ovakvu mogunost: deca interno raseljenih lica i izbeglica, Romi i Vlasi, deca sa posebnim obrazovnim potrebama i deca sa sela i iz nerazvijenih podruja. Rodni disparitet ne postoji u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je primetan na nivou poslediplomskih, a posebno doktorskih studija. Princip demokratinosti sistema podrazumeva otvorenost prema razliitim obrazovnim potrebama korisnika i za saradnju sa interesnim grupama, pre svega roditeljima i socijalnim parametrima. Mehanizmi ostvarenja ovog principa jesu decentralizacija, profesionalizacija kadrova, osiguranje kvaliteta i drugi. Postizanje ovih ciljeva mogue je pratiti iskljuivo kvalitativnim pokazateljima, pa e o njima biti rei u drugom delu izvetaja. Ovde je potrebno jo jednom naglasiti da su pitanja kvantiteta, tj. pristupa obrazovanju neraskidivo povezana sa pitanjem kvaliteta obrazovanja u smislu prilagoenosti posebnim obrazovnim potrebama sve dece. Zato se u reavanju problema dostupnosti i pravednosti moraju uzimati u obzir specifinosti obrazovnih potreba grupa koje su iskljuene ili ugroene.
Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema Predkolsko vaspitanje i obrazovanje

Istraivanja koriena u globalnim izvetajima sugeriu da su rane godine ivota kljuni period za razvoj inteligencije, linosti i ponaanja. Takoe se naglaava da u ovom periodu roditeljsko vaspitanje i podrka, uz organizovanu negu i obrazovanje sa odreenim materijalnim resursima i kvalifikovanim osobljem, pospeuju kasniji kognitivni i drutveni razvoj. Posebno se istiu efekti programa ranog obrazovanja i nege za decu iz nepovoljnog drutveno-ekonomskog okruenja.38 Iako ne postoje opteprihvaeni indikatori za ovaj nivo obrazovanja i vaspitanja, ono se sve ee navodi kao vaan faktor drutvene ukljuenosti, posebno za decu iz marginalizovanih grupa. Globalni izvetaj o postizanju milenijumskih ciljeva iz 2002.39 zabeleio je izrazit pad ove vrste obrazovanja 90-ih godina u zemljama istone Evrope.
37 38 39 Definicija Evropske komisije, citirana u Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 20052010. EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative. EFA Global Monitoring Report 2002: Is the World on Track?
143
20052006.
U prethodnom izvetaju o ljudskoj bezbednosti u Srbiji konstatovano je da je obuhvat predkolskim obrazovanjem i vaspitanjem od 33% u Srbiji 2002. godine bio najnii u Evropi. Kao kljuni nedostaci ovog podsistema identifikovani su nedovoljno razvijena i neravnomerno rasporeena mrea ustanova (posebno nedostupnost predkolskoj populaciji u Beogradu i slabije razvijenim regionima centralne Srbije), neefikasna raspodela i nepovoljan status kadra u predkolskim ustanovama (ak 35% administrativnog i drugog osoblja), podeljenost ingerencija izmeu tri ministarstva (Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja) i centralizovanost sistema koja ograniava uticaj roditelja i okruenja. Broj predkolskih ustanova je povean za 97 do 2005. godine. Mada je obuhvat dece predkolskim obrazovanjem u jedva primetnom porastu (manje od 1% za etiri godine), ovaj procent je i dalje kritino nizak u odnosu na 80% u 2007. godini planiranih Nacionalnim plan akcije za decu. Moe se pretpostaviti da je u porastu broj privatnih predkolskih ustanova, ali o tome jo uvek ne postoje pouzdani podaci. Ne postoje ni sistematski prikupljeni podaci o specifinim kategorijama meu decom koja nisu obuhvaena predkolskim obrazovanjem, ali se zbog malih razlika u obuhvatu moe pretpostaviti da je i dalje izuzetno nizak obuhvat istih grupacija koje su identifikovane u izvetaju iz 2004, tj. dece iz ruralnih sredina, dece iz neprivilegovanih drutvenih grupa, nekih etnikih manjina, posebno Roma.
Obuhvat dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem broj ustanova 2002. 2003. 2004. 2005. 1.776 1.804 1.840 1.873 korisnici ukupno 162.825 161.938 162.256 167.441 devojice devojice % 78.874 78.861 78.957 48,44% 48,70% 48,66% obuhvat predkolslog stanovnitva* 32,87% 32,69% 32,76% 33,80%
* U odnosu na ukupnu populaciju predkolskog uzrasta po popisu iz 2002.
Dostupnost predkolskog obrazovanja i vaspitanja i dalje je znatno povoljnija u Vojvodini u odnosu na centralnu Srbiju. Na poetku 2005/06. kolske godine situacija je izrazito nepovoljna na teritoriji Beograda, gde 5.380 dece nije primljeno u predkolske ustanove zbog popunjenog kapaciteta, to ini 53% od ukupnog broja dece koja nisu primljena u centralnoj Srbiji (10.078), zatim u Niavskom (1.183), Zlatiborskom (946), Moravikom (612) i Rakom okrugu (603). 144
Usvojena je Odluka o kriterijumima za utvrivanje mree vrtia i osnovnih kola,40 za ije su sprovoenje zaduene lokalne samouprave. Jedan od osnovnih kriterijuma ini obezbeenje prava na dostupnost i jednake uslove za sticanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja i potrebe za obaveznim predkolskim obrazovanjem i devetogodinjim obaveznim obrazovanjem. Planirano je da se preusmerenje budetskih sredstava prema siromanijim regionima i optinama realizuje postupno i bude okonano do 2010. godine.41 Broj zaposlenih u predkolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama povean je za 1.339 u odnosu na 2002. godinu, ali je udeo administrativnog i drugog osoblja u ukupnom broju radnika u predkolskim ustanovama i dalje je nesrazmerno visok u odnosu na broj vaspitnih i zdravstvenih radnika.
ukupno 2002. 2003. 2004. 2005. 17.335 17.507 17.957 18.674 vaspitni radnici zdravstveni radnici administrativno ostalo osoblje osoblje 645 (3,72%) 640 (3,66%) 664 (3,70%) 682 (3,65%) 5.345 (30,83%) 5.353 (30,58%) 5.446 (30,33%) 5.752 (30,80%)
8.614 (49,69%) 2.731 (15,75%) 8.715 (49,78%) 2.797 (15,98%) 9.007 (50,16%) 2.840 (15,82%) 9.306 (49,83%) 2.934 (15,71%)
Broj zaposlenih u predkolskim ustanovama
Ove (2006/07.) kolske godine uvodi se pripremni predkolski program u trajanju od najmanje est meseci. Pohaanje pripremnog programa je zakonska obaveza za decu starosti od pet i po do est i po godina. Organizacija pripremnog programa predviena je iskljuivo u dejim vrtiima iji je osniva jedinica lokalne samouprave ili u osnovnim kolama, uz preporuku da se organizacija pripremnog predkolskog programa prevashodno poveri deijim vrtiima. Dakle, privatni vrtii ne mogu da organizuju pripremni program. Poznato je da su privatni vrtii podnosili zahteve za odobrenje izvoenja obaveznog predkolskog programa. Nejasno je po kojim su kriterijima takvi zahtevi odbijeni, i pored injenice da su kapaciteti dravnih vrtia nedovoljni za obuhvatanje sve dece ovim programom. Prema nacrtu zakona o predkolskom vaspitanju i obrazovanju42 broj dece koja se upisuju u pripremnu vaspitnu grupu iznosi 26. U specifinim uslovima (mali broj dece, velika razuenost, nepristupanost terena) Ministarstvo prosvete i sporta vri procenu i daje saglasnost za organizovanje pripremne vaspitne grupe. Minimalan broj dece za organizovanje vaspitne grupe jeste 5.
40 41 42 Slubeni glasnik RS, br. 13/04. Prvi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjene siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2005, str. 46. U skuptinskoj proceduri od 18. 5. 2006.
145
20052006.
S obzirom na to da je obuhvat dece uzrasta 57 godina u vrtiima svega 36%, nejasno je sa kojim e kapacitetima ovaj obavezni i besplatan pripremni program biti realizovan u okviru predkolskog podsistema obrazovanja i vaspitanja. Iako je uvoenje obaveznog predkolskog programa predvieno za kolsku 2006/07. godinu, Opte osnove predkolskog programa, u skladu sa kojima struni organi ustanove treba da izrade program pripreme za polazak u kolu, usvojene su od strane Nacionalnog prosvetnog saveta tek u decembru 2006. godine. Problem nedovoljnih kapaciteta dravnih ustanova mogao bi biti ublaen uspostavljanjem kriterijuma za odobravanje izvoenja predkolskog programa koji bi vaili kako za dravne, tako i za privatne predkolske ustanove.
Obavezno (osnovno) obrazovanje

Univerzalno osnovno obrazovanje, tj. univerzalno zavravanje osnovnog obrazovanja, podjednako od strane devojica i deaka jedan je od milenijumskih ciljeva razvoja.43 Globalni indikatori koji se koriste za merenje postignua ovog cilja su najee obuhvat osnovnim obrazovanjem, stopa odustanka do 5. razreda i stopa zavravanja obaveznog osnovnog kolovanja, kao i odnos devojica i deaka u osnovnom obrazovanju. Prema ovim indikatorima Srbija je u izvetaju iz 2002. godine44 ocenjena kao zemlja koja je na dobrom putu ili je ve postigla ovaj cilj.
kolska godina 2001/02. 2002/03. 2003/04. 2004/05. obuhvat u % 98,35 96,10 97,74 99,03 stopa odustanka stopa zavravau% nja u % 0,87 94,95 0,39 91,80 1,94 98,02 0,52 99,11 stopa nastavljanja kolovanja u % 97,99 96,96 99,99 97,59
Osnovno obrazovanje: obuhvat i osipanje
Zaista, obuhvat od oko 98% smatra se zadovoljavajuim i u razvijenim zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike. Takoe, odnos izmeu devojica i deaka ocenjen je kao paritetan.
kolska godina uenici/-e ukupno 2001/02. 2002/03. 2003/04. 2004/05. 2005/06. 696.374 680.440 667.570 659.543 641.612 uenice 338.005 331.690 324.963 321.119 312.612 uenice % 48,54% 48,75% 48,75% 48,69% 48,72%
Osnovno obrazovanje: broj uenika/-ca, procent devojica 43 44 United Nations Millennium Development Goals, www.un.org/millenniumgoals/ The Millennium Development Goals: How much is Serbia on Track.
146
Meutim, kao to je ve napomenuto, ovakav plasman Srbije u globalnim ocenama treba uzimati s rezervom, iz vie razloga. Prvo, ovakvi globalni indikatori nisu adekvatni za Srbiju, koja je iz prethodnog sistema nasledila postignua obrazovnog sistema koja se vie ne mogu uzimati kao zajamena. Osmogodinje osnovno obrazovanje je od 1958. godine zakonska obaveza na teritoriji bive Jugoslavije, a potpuni obuhvat je postignut 90-ih godina. Od tada su faktori nestabilnosti, smanjenja materijalnih izdvajanja i odliva kadra u prethodnoj deceniji ozbiljno uticali na pad kvaliteta obrazovanja. Indikatori kvaliteta obrazovanja bie razmatrani u drugom delu ovog poglavlja. Drugo, trenutno dostupni podaci nisu pouzdan pokazatelj stanja u realnosti. Iako su retki primeri naputanja kole pre 5. razreda, postoje procene da je stopa osipanja u osnovnoj koli znatno vea od 12%, prikazanih u nacionalnoj statistici. Prethodni izvetaj navodi procene od 15% realnog osipanja tokom osmogodinjeg kolovanja i 7% izmeu osnovne i srednje kole, kao i da je procent naroito visok meu decom sa sela, Romima, raseljenim licima i decom s hendikepom. U ocenama iz 2001. godine45 naveden je podatak da je ak 85% dece s hendikepom izostavljeno iz sistema obrazovanja. Na alost, jo uvek ne postoji sistem praenja upisa i osipanja po posebnim parametrima, pa se ne mogu ni praviti poreenja sa trenutnim stanjem. Poreenjem ukupnog broja upisanih u razliite razrede osnovne kole moe se pretpostaviti da najvei broj dece koja naputaju kolu to ine oko 56. razreda. U prethodnom izvetaju konstatovano je da je mrea osnovnih kola veoma razvijena, ak i preko mere odrivosti, ali neravnomerna u odnosu na priliv uenika u pojedinim sredinama. Prema podacima iz 2002. godine, zbog velikog broja malih seoskih kola 50% od ukupnog broja kola kolovalo je svega 10% od ukupnog broja uenika, a preostalih 50% je kolovalo 90% uenika. Kako je broj uenika u nekim kolama bio i do 2.500 uenika, ove kole su radile u dve ili tri smene. kolske 2004/05. godine situacija u Srbiji nije bitno drugaija.
kolska godina 2002/03. 2003/04. 2004/05. redovne 3.589 3.592 3.578 specijalne 236 240 249
Broj osnovnih kola
osnovne kole za odrasle 17 17 16
Od ukupnog broja osnovnih kola 85% je u centralnoj Srbiji, a 15% u Vojvodini. U odnosu na broj uenika mrea kola je dvostruko gua u centralnoj
45 Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia, UNICEF, Belgrade, 2001.
147
20052006.
Srbiji (158 uenika po koli) nego u Vojvodini (329 uenika po koli). Interesantno je da je u porastu broj specijalnih kola kada se inkluzija dece s hendikepom u redovnan sistem obrazovanja proklamuje kao koncept reformi u obrazovanju dece s hendikepom. Od 2002/03. ukupan broj nastavnika se poveao za 1.407. Kako u isto vreme broj uenika konstantno opada, odnos broja nastavnika i uenika u 2004/05. godini iznosi 1:14. Meutim, odnos broja uenika (659.543) i odeljenja (31.032) u 2004/05. daje prosek od 2122 uenika po odeljenju, ali je poznato da se u gradskim sredinama ovaj broj penje i do preko 30, a u nekim razredima i do 40 uenika.
kolska godina 2002/03. 2003/04. 2004/05. redovne 44.270 45.072 45.677 specijalne 1.564 1.624 1.669 osnovne kole za odrasle 216 204 223 ukupno 46.050 46.900 47.569 broj uenika po nastavniku 15 14 14
Broj nastavnika u osnovnim kolama
Stanje finansiranja obrazovanja je neto povoljnije u odnosu na 2002/03. Izdvajanje iz BDP-a je u porastu (3,8% BDP-a u 2004; 3,9% u 2005; 4% u 2006. godini), ali je procent jo uvek nizak u odnosu na prosek od 6% u zemljama OECD-a. Za predkolsko i osnovno obrazovanje u 2006. godini planirano je ukupno 36.000.331.000 dinara, to ini oko 47% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. Oko 90% ovih sredstava obezbeuje se preko republikog budeta. Polovina rashoda predkolskog i osnovnog obrazovanja odlazi na plate zaposlenih, a za kolske objekte i opremu predvieno je 452.348.000 dinara, to ini neto vie od 1% rashoda za predkolsko i osnovno obrazovanje. U prethodnom izvetaju posebno je naglaena potreba za investiranjem u informatiko-komunikacione tehnologije, jer znaajan broj kola nije imao nijedan kompjuter (broj kompjutera po koli iznosi 0,65, a broj kola na jednu internet-vezu 31). Ni danas sve kole u Srbiji nemaju kvalitetnu raunarsku opremu, prikljuak na internet i provajdere. Nedavno je najavljeno da e iz nacionalnog investicionog plana 1.600 osnovnih i srednjih kola u Srbiji dobiti 30.000 raunara. Razvoj u ovoj oblasti jo je na poraavajuem nivou. U nekim kolama i dalje nisu obezbeeni ni osnovni uslovi za funkcionisanje informatike kao predmeta, a za uvoenje informatiko-komunikacionih tehnologija kao nastavnog sredstva nema izgleda u skorije vreme ako se uzmu u obzir tehnika ogranienja i neobuenost nastavnog kadra. Jo vie zabrinjava injenica da se integracija infor148
matiko-komunikacione tehnologije u celokupan nastavni proces ni ne nalazi meu prioritetima strategije ministarstva prosvete za 20052010. godinu, a ne postoji ni neka dugoronija politika promovisanja upotrebe ovakve tehnologije u obrazovnom procesu.
Srednje obrazovanje
Jedan od stratekih ciljeva definisanih Nacionalnim planom akcije za decu do 2015. glasi: osigurati da se sva deca koja zavre osnovnu kolu upiu u srednju kolu i zavre srednju kolu koja ih osposobljava za dalje kolovanje ili zapoljavanje.46 Iako je obuhvat dece srednjokolskim obrazovanjem u porastu u odnosu na 2001/02. godinu, obuhvat od 77% u 2004/05. kolskoj godini nezadovoljavajui je u odnosu na postavljenji cilj. Odnos devojica i deaka obuhvaenih srednjim obrazovanjem paritetan je.
kolska godina 2001/02. 2002/03. 2003/04. 2004/05. obuhvat u % 61,18 62,15 77,53 77,09 stopa odustanka u % 2,44 1,47 3,25 2,09
Srednje obrazovanje: obuhvat i stopa odustanka
kolska godina 2001/02. 2002/03. 2003/04. 2004/05.
ukupno 314.556 310.235 302.612 297.708
uenice 159.763 157.534 152.985 150.508
uenice % 50,79% 50,78% 50,55% 50,56%
Srednje obrazovanje: procent uenica
Kao i u vreme pisanja prethodnog izvetaja, oko 25% srednjokolaca se upisuje u gimnazije, a oko 75% u ostale kole, pre svega etvorogodinje i trogodinje srednje strune kole. U prolom izvetaju se navodi da su upravo kapaciteti gimnazija i etvorogodinjih srednjih strunih kola nedovoljni u odnosu na broj uenika koji ele da se u njih upiu. Iako je ukupan broj srednjih kola u 2004/05. kolskoj godini manji za 8 u odnosu na broj kola u 2003/04, broj
46 Nacionalni plan akcije za decu do 2015, str. 21.
149
20052006.
gimnazija je porastao za 20 kola. Odnos broja nastavnika i uenika iznosi 1:11, ali odnos broja uenika i odeljenja u 2004/05. daje prosek od 2728 uenika po odeljenju, a u Beogradu do 31.
kolska godina 2003/04. 2004/05. kole gimnazije gimnazi- ostale ostale % specijalne broj broj ukupno je % nastavnika uenika po nastavniku 532 524 118 138 22% 26% 373 347 70% 66% 41 39 26.859 27.298 11 11
Broj srednjih kola i nastavnika
Devojice i dalje u znatno veem procentu zavravaju etvorostepene kole nego deaci, to znai da devojice u veem broju upisuju gimnazije i etvorogodinje strune kole ili da u manjem broju naputaju srednje obrazovanje.
Procent uenika/ca koji/e su zavrili/e kolska godina 2001/02. 2002/03. 2003/04. 2004/05. 1) ukupno 80.700 76.607 83.234 79.450 III stepen % 2/1 IV stepen 3) uenice uenice ukupno % % 3/1
uenice 40.401 39.007 42.162 39.531
uenice 2) uenice uenice % ukupno % 50,06% 50,92% 50,65% 49,76% 27.433 21.143 25.003 26.793 9.762 7.093 9.048 9.387
35,58% 33,99% 53.267 33,55% 27,60% 55.464 36,19% 30,04% 58.231 35,04% 33,72% 52.657
30.639 57,52% 66,01% 31.914 57,54% 72,40% 33.114 56,87% 69,96% 30.144 57,25% 66,28%
Procent zavravanja III i IV stepena
Za finansiranje srednjeg obrazovanja u 2006. godini planirano je ukupno 18.306.543.000 dinara, to ini oko 25% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. Oko 90% ovih sredstava obezbeuje se preko republikog budeta. Priblino 53% rashoda za srednje obrazovanje odlazi na plate zaposlenih, a za kolske objekte i opremu predvieno je 319.112.000 dinara, to ini manje od 2% rashoda za srednje obrazovanje. Stanje opremljenosti kola slino je onom u osnovnim kolama.
Vie i visoko obrazovanje

Uoljiva promena u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji 2005/06. u odnosu na podatke za 2002/03. kolsku godinu iz prethodnog izvetaja jeste znaajan porast broja viih kola i fakulteta. 150
4. Obrazovanje i bezbednost fakulteti nauka 75 fakulteti umetnosti 8
godina 2002/03. 2003/04. 2004/05. 2005/06.
ukupno 135 201 223 243
vie kole 52
72 79
125 139
26 25
Broj viih kola i fakulteta
Broj privatnih fakulteta i viih kola porastao je u odnosu na 2002/03. godinu. Otvorena su 2 nova privatna univerziteta (Union i Singidunum) i 1 akademija (Privredna akademija). U Srbiji trenutno postoji 51 privatni fakultet (24 nova) i 32 privatne vie kole. I dalje je najvii broj fakulteta tehnikih nauka (35) i fakulteta za menadment (16). Broj studenata je takoe u konstantnom porastu. Po broju studenata i dalje se istiu tehniki (29.183), ekonomski (26.773) i pravni fakulteti (20.288).
godina ukupno 2002/03. 2003/04. 2004/05. 2005/06. 197.322 203.909 218.368 229.355 broj studenata enski 109.905 113.299 121.628 127.034 enski u % 55,70% 55,56% 55,70% 55,39% finansirani iz budeta ukupno 100.558 107.373 108.161 110.520 enski 58.271 62.580 62.765 63.939 enski u % 57,95% 58,28% 58,03% 57,85%
Upis studenata, finansiranje iz budeta, procent studentkinja
Prema podacima iz studije o ljudskoj bezbednosti na Balkanu47 obuhvat visokim obrazovanjem u Srbiji 2001/02. kolske godine bio je 36%, to je u odnosu na razvijene zemlje izrazito nizak procent (Finska 88%, Britanija, 64%, Slovenija 64%, Francuska 56%). Pri tom, ovo ne odraava stanje diplomiranih studenata u Srbiji, zbog visoke stope odustajanja ili produavanja studiranja, esto dvostruko u odnosu na rok predvien za diplomiranje. U istoj studiji navodi se da je preko 50% studenata u Srbiji diplomiralo na drutvenim naukama u odnosu na sve ostale oblasti: prirodne nauke i matematika, mainstvo, medicina, poljoprivreda i umarstvo. U 2004. godini od ukupnog broja diplomiranih studenata (22.047),
47 Plan pristupa ljudskoj bezbednosti na Balkanu, preporuke radne grupe Finskom predsednitvu EU, Helsinki, 17. maj 2006.
151
20052006.
na drutvenim naukama diplomiralo je 58% studenata (12.695). Prema podacima o upisu za 2005/06. vidi se da i dalje preovladava interesovanje za drutvene nauke (60% od ukupnog broja upisanih studenata). Broj poslediplomaca je u porastu u odnosu na prethodni izvetaj.
diplomci god. ukupno 2002. 2003. 2004. 18.079 19.748 22.047 enski 10.564 11.590 13.344 enski% ukupno 58,43% 58,69% 60,53% 345 337 546 enski enski u % ukupno enski enski% ukupno enski 200 57,97% 965 1.101 978 469 48,60% 389 359 394 149 specijalisti magistri doktori nauka enski u% 38,30%
Broj (i procent) enskih studenata koji su zavrili diplomske i poslediplomske studije
Broj radnika koji se bave nastavnim i naunim radom na viim kolama i fakultetima u 2005/06. poveao se za 1.226 nastavnika i 338 saradnika u odnosu na 2002/03. godinu.
godina 2002/03. 2003/04. 2004/05. 2005/06. nastavnici 6.511 6.992 7.534 7.737 saradnici 4.391 4.366 4.653 4.729 broj studenata po nastavniku 30 29 29 30 broj studenata po saradniku 45 47 47 48
Visoko obrazovanje: broj nastavnika i saradnika
Iako je prosean broj studenata po nastavniku 2005/06. godine 30, a po saradniku 48, ovaj odnos je na popularnim fakultetima dosta nepovoljniji. Na primer, prosean broj studenata po saradniku na ekonomskim fakultetima iznosi 139, a na pravnim i 156. Ovo je neprimereno potrebama reforme nastave ex cathedra u interaktivne seminare, o emu e biti vie rei u delu o kvalitetu visokog obrazovanja. Za finansiranje visokog obrazovanja u 2006. godini planirano je ukupno 16.698.491.000 dinara, to ini oko 28% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. Oko 75% ovih sredstava obezbeuje se preko republikog budeta. Na plate zaposlenih odlazi oko 50% ukupnih rashoda za visoko obrazovanje, a za objekte i opremu predvieno je 458.834.000 dinara, to ini manje od 3% rashoda za visoko obrazovanje. Nacionalnim investicionim planom najavljena su investiciona ulaganja na univerzitetu i nabavka modernih nastavnih sredstava, posebno na fakultetima iz oblasti prirodnih i tehnikih nauka. 152
Obrazovanje odraslih
U prethodnom izvetaju istaknuto je da je obrazovanje odraslih marginalizovano izostankom iz obrazovne politike, nedostatkom zakonske regulative i standarda, i krizom institucionalizacije obrazovanja odraslih. U vreme pisanja ovog izvetaja (novembar 2006.) moe se konstatovati da se materijalna situacija u oblasti obrazovanja odraslih u Srbiji nije promenila. Broj osnovnih kola za obrazovanje odraslih se smanjuje (vidi tabelu broj osnovnih kola). Pomak predstavlja injenica da je usvojena pomenuta Strategija razvoja obrazovanja odraslih, koja predvia razvoj formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih, prvenstveno u cilju opteg opismenjavanja i strunog osposobljavanja odraslih za trite rada. Mogue je predvideti da e sprovoenje ove strategije naii na mnoge prepreke u aktuelnom administrativnom kontekstu i praksi formalnog obrazovanja koji jo uvek ne pruaju dovoljno fleksibilnosti za integraciju ciljeva doivotnog uenja. Posledice ovog nedostatka se vide u efektu koji imaju na izolovane pokuaje uvoenja i adaptiranja postojeih institucija za potrebe doivotnog uenja. Na primer, u okviru programa EU VET pet srednjih strunih kola transformisano je u regionalne centre za obrazovanje odraslih, pre svega za potebe inicijalne strune obuke odraslih, usavravanja zaposlenih za potrebe posla i prekvalifikacije nezaposlenih, ali i poveanja zapoljivosti kroz opte obrazovanje i osnovne tzv. meke vetine. U evaluaciji rada centara48 kao glavne pretnje odrivosti ovakvih institucija navode se nedostatak zakonske regulative, nepostojanje mogunosti akreditovanja programa, izdavanja certifikata i finansiranja kroz ostvarivanje profita. Jo je neizvesnije na koji e se nain urediti neformalno obrazovanje odraslih, s obzirom na to da neformalno obrazovanje jo uvek uopte nema obeleja podsistema. Ostaje da se vidi na koji nain e se odgovoriti ovim izazovima u zadacima predvienim strategijom. Izrada akcionog plana za sprovoenje ove strategije predviena je do aprila 2007. godine.
4.2.2. Indikatori kvaliteta Postignue uenika

U skladu sa nastojanjem uspostavljanja merljivih indikatora kvaliteta obrazovanja, globalni izvetaji koriste rezultate meunarodnih testiranja postignua uenika kao osnovno sredstvo merenja i poreenja ishoda obrazovanja, uprkos pomenutim metodolokim nedostacima ovakvih testiranja. Srbija je uestvovala u dva ovakva meunarodna testiranja: TIMSS 2003 (Trends in International
48 http://www.vetserbia.edu.yu/Zbirka%20doc/Finaldoc/RTC%20final%20evaluation%2025aug 2005.pdf
153
20052006.
Mathematics and Science Study) and PISA 2003 (Programme for International Student Assessment). TIMSS 2003 predstavlja istraivanje postignua uenika osnovne kole u oblasti matematike i prirodnih nauka, od kojih su obuhvaeni biologija, geografija, fizika, hemija i nauka o ivotnoj sredini. U Srbiji je istraivanje realizovano u VIII razredu osnovne kole na uzorku od 4.296 uenika iz 149 kola. Pri odabiranju uzorka vodilo se rauna o reprezentativnosti veliine kole, regiona (centralna Srbija, Beograd, Vojvodina) i tipa naselja (grad i selo). Iz oblasti matematike uenici iz Srbije postigli su prosean skor od 477 u odnosu na meunarodni prosek od 467, odnosno, nalaze se na 24. mestu od 47 zemalja uesnica. U odnosu na zemlje iz regiona nisu se statistiki znaajno razlikovali od uenika iz Slovenije (21. mesto, ali u proseku godinu dana mlai uenici), Bugarske i Rumunije. Znaajno su uspeniji od uenika iz Makedonije, a daleko slabiji od uenika iz Maarske (9. mesto). Od evropskih zemalja uesnica u istraivanju uenici iz Srbije ostvarili su statistiki znaajno bolji uspeh samo od uenika iz Norveke (koji su bili u proseku godinu dana mlai) i Moldavije i sa Kipra. Znaajno bolji uspeh iz matematike nai uenici imali su jo od nekih afrikih, bliskoistonih i zemalja Latinske Amerike. U okviru ispitivanih znanja iz matematike nai uenici su ostvarili najbolji rezultat na zadacima iz algebre, a najslabiji u korienju podataka. Devojice iz Srbije su bile statistiki znaajno uspenije od deaka (480:473 poena). Iz predmeta prirodnih nauka, u celini gledano, prosean skor uenika iz Srbije bio je 479 u odnosu na meunarodni prosek od 472, odnosno, zauzeli su 28. mesto meu 47 zemalja-uesnica. U odnosu na zemlje iz regiona i evropske zemalje uenici iz Srbije ostvarili su statistiki znaajno bolji uspeh samo od uenika iz Makedonije i sa Kipra, a priblino isti uspeh ostvarili su sa uenicima iz Bugarske, Rumunije, Moldavije, Jermenije i Italije (koji su bili u proseku godinu dana mlai). Najslabije rezultate postigli su u oblasti nauke o ivotnoj sredini i nauke o ivim biima, dok su rezultati iz hemije, fizike i geografije bili na nivou meunarodnog proseka. Interesantno je da od ispitivanih kategorija znanja injenica, razumevanje pojmova i analiza i rezonovanje, razlik izmeu naeg i meunarodnog uzorka nije bilo na nivou znanja injenica, dok je postignue naih uenika bilo statistiki znaajno slabije na nivou razumevanja pojmova, a jo slabije na nivou analize i rezonovanja. Deaci iz Srbije su bili statistiki znaajno uspeniji u oblasti prirodnih nauka od devojica (477:471 poena). TIMSS 2003 obuhvatio je i istraivanje nekih relevantnih konteksta i resursa, koji bi trebalo da stoje u tesnoj vezi sa kolskim postignuem. Porodini resursi, u smislu isticanja vrednosti znanja i kolskog postignua pokazali su se kao primarni. Drutveno-ekonomski status porodice predstavlja vaan resurs za kolsko postignue, ali ovaj odnos nije linearan. Ekonomski resursi porodice ostvaruju pozitivan uticaj na postignue do nekog prosenog nivoa, meutim, posle ovog 154
praga uticaj ekonomskih resursa postaje negativan. Utvreno je takoe da su postignua iz oblasti matematike i prirodnih nauka u Srbiji u pozitivnoj vezi sa korienjem kompjutera. Pozitivna veza utvrena je i izmeu postignua i oseaja line bezbednosti u kolskoj sredini, aspiracij uenika i povoljne kolske klime.49 PISA 2003 je meunarodni projekt procene uenikih postignua u etiri oblasti: matematike, prirodnih nauka, razumevanja proitanog i reavanje problema (koji, po sadraju, ne pripadaju nijednom kolskom predmetu, a za ije je reavanje neophodno upotrebiti znanja iz razliitih oblasti). Ocenjuju se znanja i vetine potrebne za uspeno snalaenje u razliitim realnim ivotnim situacijama, odnosno sposobnost uenika da koncepte nauene u koli koriste u svakodnevnom ivotu. Ukupno je ispitano preko 270.000 uenika iz 41 zemlje sa svih kontinenata. U naoj zemlji uestvovalo je 4.400 uenika I i II razreda iz 151 srednje kole, izabranih tako da reprezentuju razliite regione i razliite tipove kola, proporcionalno njihovoj veliini. Postignue naih uenika u ovom meunarodnom projektu nije nimalo ohrabrujue. Ilustracije radi, na skali za merenje OECD-a proseno postignue uenika zemalja OECD-a iznosi 500 poena, sa standardnom devijacijom od 100 poena (oko dve treine uenika iz zemalja OECD-a osvojilo je izmeu 400 i 600 poena). Prosean uspeh naih uenika varira od 412 (itanje) do 437 (matematika). Postignua u oblasti matematike grupisana su u 6 nivoa prema vrsti pitanja odnosno kompetencijama potrebnim za reenje. Oko 53% naih uenika spada u nivoe 1 i 2 koji probleme postavljaju u jednostavne i relativno poznate situacije koje zahtevaju direktnu primenu matematikog znanja.50 Iako su postignua uenika iz Srbije u nekim oblastima na nivou ili neto iznad meunarodnog proseka, u celini gledano, rezultati uenika iz Srbije na meunarodnim testiranjima daleko su od zadovoljavajuih. Iako se u obzir moraju uzeti i nepovoljne drutvene i materijalne prilike u kojima su se kolovale ispitivane generacije, ovakvi rezultati testiranja u velikoj meri upuuju na kvalitativno zaostajanje vaspitno-obrazovnog sistema i procesa. Ako se ranije izneti podaci o izdvajanju za obrazovanje od ukupnog BDP-a ukrste sa nalazima o znaaju resurs i informaciono-komunikacionih tehnologija za postignue u matematici i prirodnim naukama namee se pitanje efikasnosti upotrebe sredstava. Iz perspektive direktor kola materijalni resursi iji nedostatak mnogo utie na izvoenje nastave matematike i prirodnih nauka jesu laboratorijska oprema, audio-vizuelna nastavna sredstva i tehnologije (softveri, kompjuteri, internet).
49 50 Detaljniji podaci o istraivanju dostupni su u publikaciji Instituta za pedagoka istraivanja TIMSS 2003 u Srbiji. http://www.psc.ac.yu/bilten21/12.html
155
20052006.
Interesantno je da je zastupljenost ispitivanih tema u nacionalnom programu neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh na testu. Rezultati uenika iz Srbije na TIMSS-u 2003 slabiji su od meunarodnog proseka iz oblasti kojima se, bez obzira na zastupljenost u nastavnom planu i programu, posveivalo manje panje u nastavi: upotreba podataka u matematici i nauka o ivotnoj sredini. Posebno je zabrinjavajui nalaz oba istraivanja o neuspehu naih uenika u primeni teorijskog znanja u reavanju praktinih problema. Sa stanovita ljudske bezbednosti, promene rada u koli morale bi ii u smeru osposobljavanja uenika da stiu funkcionalna znanja, koja e im koristiti za snalaenje u savremenom poslovnom i drutvenom okruenju.
Nastavni kadar
U brojnim studijama nastavnici su identifikovani kao kljuna varijabla u poboljanju postignua uenika i kvaliteta obrazovnog procesa uopte.51 Globalni izvetaji uglavnom koriste indikatore dostupnosti nastavnog kadra po ueniku i karakteristike nastavnika (pol, starosnu strukturu, obrazovanje, vetine, naine izvoenja nastave). Kao to se moe videti po kvantitativnim pokazateljima, prosean broj uenika po nastavniku u Srbiji kree se u optimalnom okviru na svim nivoima obrazovanja. Jedino je upitno da li e broj i kapacitet vaspitaa moi da zadovolji potrebe obaveznog pripremnog programa u okviru predkolskog obrazovanja. Meutim, evidentno je takoe da na svim nivoima obrazovanja postoje neadekvatno velika odeljenja u pojedinim sredinama i za pojedime oblasti. Uzrok ovome verovatno treba traiti u injenici da je znaajan broj nastavnika na svim nivoima zaposlen s manjim fondom asova od punog radnog vremena, kao i u neravnomernoj rasporeenosti nastavnog kadra.
2004/05. Predkolsko Osnovno Srednje Visoko uenici/nastavnici 18 14 11 29
Broj uenika/studenata po nastavniku
to se tie pola nastavnog osoblja, ovo je u Srbiji tradicionalno enska profesija. Analizom podataka o nastavnicima iji su uenici uestvovali u istraivanju TIMSS 2003 utvreno je da su uenici enskih nastavnika matematike i
51 EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative.
156
prirodnih nauka postigli bolje rezultate, to se pripisuje veoj motivaciji i veem zalaganju nastavnica i negativnoj selekciji mukaraca za ovaj poziv.
2004/05. Predkolsko Osnovno Srednje ukupno nastavnici 17.957 45.677 27.298 ene 17.737 32.769 16.972 ene u % 98,77% 71,74% 62,17%
Procent enskih nastavnika
to se tie starosne strukture, u istom istraivanju konstatovana je tendencija starenja nastavnike populacije (najvie izmeu 50 i 59 godina 40%, zatim 3059, a upadljivo je mali broj nastavnika 2529 godina). S jedne strane, ovo govori o iskustvu nastavnika, ali i namee pitanja o motivisanosti nastavnika za promene i struno usavravanje. Interesantni su podaci o kvalifikacijama i usavravanju nastavnik. Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja52 predvieno je da nastavnici moraju imati odreeno fakultetsko obrazovanje, uz jasno definisane izuzetke od ovog pravila, kao to je, na primer, situacija kada se za odreeni predmet ne obrazuju nastavnici s visokim obrazovanjem. Uvedena je i institucija licence, odnosno dozvole za rad koju moe dobiti nastavnik, vaspita ili struni saradnik koji ima odgovarajue visoko obrazovanje, savladan program uvoenja u posao nastavnika (pripravniki sta) i poloen ispit za sticanje licence. Meutim, u izmenama ovog zakona53 ukinuta je odredba o obavezi obnavljanja licence svakih pet godina (a za njeno produenje bilo je potrebno da nastavnik ima bar 100 sati strunog usavravanja u petogodinjem periodu). Prema vaeem zakonu licenca se dobija trajno, tj. ne postoji zakonska obaveza odreenog broja sati strunog usavravanja. Ovo obesmiljava instituciju licence, koja treba da podstie nastavnika na kontinuirano struno usavravanje. Prelaznim odredbama ovog zakona predvieno je da lice bez licence moe da zasnuje radni odnos najdalje do kraja 2005/06. godine. U nekim buduim istraivanjima bilo bi interesantno sistematski prikupiti podake o kvalifikacijama nastavnika od tekue kolske godine (2006/07). to se tie nastavnikih fakulteta u Srbiji, generalni utisak je da, u najveem broju, oni ne osposobljavaju dobro budue nastavnike za rad sa decom. Velika panja se posveuje matinoj nauci, a nedovoljno i neadekvatno su zastuplje52 53 Slubeni glasnik RS, br. 62/03. Slubeni glasnik RS, br. 58/04.
157
20052006.
ni pedagoki, psiholoki i metodiki sadraji. Studenti na nekim nastavnikim fakultetima nemaju, u toku svojih studija, ak ni obaveznu praksu u koli (tzv. hospitovanje). Dakle, praktina nastava nije sistemski reena, ve je koncipiranje ovog dela nastave ostavljeno na volju samim fakultetima. Ovaj segment pati od zajednike boljke univerzitetskog obrazovanja u Srbiji mnogo se panje poklanja sticanju teorijskih znanja, a premalo sticanju vetina koje e pomoi da se steena znanja primene u praksi. Dobra vest u vreme pisanja ovog izvetaja (novembar 2006.) glasi da prirodno-matematiki fakulteti etiri dravna univerziteta (Beograd, Novi Sad, Ni i Kragujevac) poinju rad na projektu TEMPUS Evropske komisije na temu Revizija i unapreenje obrazovanja nastavnika prirodnih nauka.54 Ovim projektom bi trebalo da se definiu zajedniki okviri kolovanja nastavnika navedenih oblasti u osnovnim i srednjim kolama na osnovu potrebnih znanja i kompetencija. Projekt traje tri godine, a njegov rezultat bi trebalo da budu savremeni nastavni programi za kolovanje nastavnika prirodnih nauka i matematike, tj. veeg dela programa osnovne kole (matematika, fizika, hemija, biologija, geografija, informatika). Ulaganje u struno usavravanje nastavnika i profesora, i programe kvalifikacija najavljeno je i nacionalnim investicionim planom. I ovde se kao ilustracija odnosa kvalifikacija nastavnika i postignua uenika mogu navesti podaci istraivanja TIMSS 2003. Meu nastavnicima matematike i prirodnih nauka iji su uenici uestvovali u testiranju (uzorak od 879 nastavnika) dominiraju nastavnici sa viom kolom, naroito meu nastavnicima matematike, a procent fakultetski obrazovanih meu nastavnicima prirodnih nauka iznosi 44%. Iz podataka o strunom usavravanju nastavnika matematike vidi se da je najvei broj njih bio ukljuen u programe usavravanja koji se tiu sadraja i programa nastave matematike (66%), a manje u programe metodike matematike (46%), ocenivanja (44%), unapreivanja kritikog miljenja uenika i vetina reavanja problema (41%), dok se najmanje njih usavravalo u korienju informatike tehnologije u matematici (31%). Dominacija sadraja i programa nad upotrebom tehnologije i razvojem kritikog miljenja govore o uticaju tradicionalnih pogleda na struno usavravanje.
Relevantnost obrazovanja
Meu pokazateljima kvaliteta obrazovanja esto se istie vanost obrazovnih ishoda i procesa u kontekstu irih drutveno-ekonomskih prilika. Tako se u Srbiji relevantnost obrazovanja mora posmatrati u kontekstu tranzicije zemlje ka trinoj privredi i procesu evropskih integracija. Ovo podrazumeva sagldanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji u odnosu zajednike evropske strateke ciljeve razvoja obrazovanja. U Evropskoj uniji je prepoznata znaajna uloga obrazovanja
54 Science Teacher Education Revision and Upgrading, http://tempus.pmf.kg.ac.yu.
158
kao integralnog dela ekonomske i drutvene politike i kao sredstva za jaanje evropske konkurentnosti u svetu. U Lisabonu55 2000. godine Savet Evrope je postavio ambiciozan cilj da Evropa do 2010. godine postane najkonkurentnija i najdinaminija svetska privreda zasnovana na znanju, koja e biti u stanju da ima odrivi razvoj sa boljim i kvalitetnijim radnim mestima i veom drutvenom kohezijom. Ve je napomenuto da su indikatori kvaliteta obrazovnog procesa metodoloki kompleksni, a dodatni problem u Srbiji ini izostanak sistematskog prikupljanja i dostupnosti podataka koji bi omoguili pouzdanost rezultata istraivanja u ovoj oblasti. Stoga ovaj izvetaj ne pretenduje da d sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta obrazovnog procesa u Srbiji, ve da utvrdi mogue pravce buduih istraivanja ovog kljunog aspekta obrazovne aktivnosti. Za polazita sagldanja uspenosti obrazovnog procesa bie uzete oblasti oko ije vanosti za kvalitet obrazovanja postoji gotovo univerzalna saglasnost.56 Tu spadaju: relevantnost obrazovnih programa u odnosu na potrebe privrede i drutva, inkluzivnost kolskog okruenja i saradnja sa lokalnom zajednicom.
Obrazovni program (kurikulum)

Pojam kolskog kurikuluma podrazumeva program obrazovanja u najirem moguem smislu od ciljeva i sadraja obrazovanja do naina izvoenja nastave i organizacije aktivnosti. U odnosu na potrebe privrede najrelevantnije je osvrnuti se na uspenost i efikasnost srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja koje direktno vodi ka zapoljivosti, mada ne treba zaboraviti da je za razvoj mnogih vansaznajnih vetina relevantnih za rad od izuzetne vanosti i ranije opte obrazovanje. U odnosu na potrebe demokratizacije drutva bie komentarisani aspekti obrazovnog programa i procesa koji se tiu razvoja vetina potrebnih za aktivno uee u graanskom demokratskom drutvu. Specifian, i kljuni, problem srednjeg strukovnog obrazovanja u Srbiji uoava se kada se pogleda struktura profila. Pre svega, sm enormni broj profila govori o tome da je srednje struno obrazovanje izuzetno usko specijalizovano i nimalo prilagoeno savremenim poslovima, u okviru kojih se oekuje sposobnost sagldanja kompleksnog problema. Poseban problem predstavlja nedopustiva zastarelost samih profila, to odgovaraju poslovima koji ve odavno ne postoje, i nedostatak itavog niza profila neophodnih za potrebe savremene tehnologije. Primera radi, 11% srednjokolaca u Beogradu, a 14% u celoj Srbiji, priprema se za gotovo nepostojee poslove mainstva i obrade metala, dok se niko ne priprema u oblasti mehanotronike, koja danas u velikoj meri zamenjuje kla55 56 Presidency Conclusions, Lisbon, 23/24 March 2000, http://ue.eu.int/ueDocs/cms_Data/docs/ pressData/en/ec/00100-r1.en0.htm. EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative.
159
20052006.
sino mainstvo. Ako se ima u vidu ranije izneti podatak da 75% srednjokolaca pohaa strukovne kole, a da u isto vreme statistike pokazuju kako raste broj nezaposlenih u mladoj populaciji, onda je jasna potreba za revizijom programa ovog najskupljeg i najrasprostranjenijeg vida srednjeg obrazovanja. U visokom obrazovanju poseban problem predstavlja formiranje strukovnih studijskih programa. Iako Zakon57 dozvoljava da se ovaj tip programa izvodi i na univerzitetima i na kolama strukovnih studija, trenutno samo postojee vie kole, u procesu prerastanja u kole strukovnih studija, uvode ovaj tip studijskih programa. Budui da kapacitet viih kola predstavlja manje od jedne petine ukupnog kapaciteta u visokom obrazovanju, realno je oekivati da e u doglednoj budunosti manje od 20% studenata stei obrazovanje u domenu strukovnih studija. Ovaj procent je u znaajnoj disproporciji ne samo sa trenutnim stanjem u veini evropskih zemalja, ve i sa uoljivom tendencijom planiranog poveanja upisa na strukovne studije. Promena studijskih programa de facto je preputena fakultetima, dok je uloga univerziteta svedena na uobiajeno davanje saglasnosti. Na taj nain su studijski programi ostali uokvireni uskim meama postojeih monodisciplinarnih fakulteta, koje ve odavno ne odgovaraju potrebama savremenog, tehnoloki prekomponovanog drutva. Ovo ne omoguava praenje evropskih tendencija da se iroko postavljenim zvanjem obuhvate razliiti interdisciplinarni i multidisciplinarni programi.58 Pored neadekvatnosti programa, strukovno obrazovanje u Srbiji deli probleme zastarele metodike nastave, koji su jo uvek u velikoj meri izraeni na svim nivoima obrazovnog procesa. Razvoj praktinih vetina, kritikog miljenja i kreativnosti i dalje je stvar individualnog napora pojedinih nastavnika, a ne sistemska odlika kurikuluma. Razlog ovome se delimino moe traiti u nedovoljnoj osposobljenosti nastavnika za prelazak sa tzv. izvoenja nastave ex cathedra na novije interaktivne metode tzv. nastave usmerene na studente. Ovome, meutim, znaajno doprinosi injenica da su sami programi zasnovani na sadrajima, a ne na kompetencijama, znanjima i vetinama koje student treba da stekne na odreenom nivou obrazovanja, to umanjuje odgovornost nastavnika za postignue uenika i vlastito struno usavravanje. Postojeim nastavnim planovima i programima preciziraju se sadraji predmeta za pojedine razrede i daju detaljna uputstva za njihovo sprovoenje koja nastavnici treba da prate. Ovako propisani programi uskrauju slobodu nastavnicima da, kao odgovorni i kvalifikovani profesionalci, izaberu sadraje i metode svog rada, po meri svojih uenika. Osim toga, ovakav sistem ograniava mogu57 58 Zakon o visokom obrazovanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 76/05. Detaljnija ocena obrazovanja u Srbiji u svetlu evropske integracije moe se nai u izvetaju Monitoring procesa evropeizacije drutvenog, politikog, ekonomskog i pravnog prostora Srbije, koji je pripremljen u okviru projekta Fonda za otvoreno drutvo u Beogradu. Ovaj izvetaj je u pripremi za tampu i oekuje se da bude objavljen tokom 2007. godine.
160
nost koordinacije sadraja razliitih predmeta i tematske nastave, koja je veoma korisna za celovit pristup obrazovanju, naroito u niim razredima osnovne kole. Znaajno je suena mogunost uticaja interesnih grupa (uenika, roditelja i lokalne zajednice) na obrazovni proces. Ovo ne samo da nije u saglasnosti sa evropskim nastojanjima, ve predstavlja i regresivnu tendenciju u odnosu na zakon iz 2003. godine,59 kojim su bile ustanovljene opte osnove kolskog programa utemeljenog na ishodima obrazovanja sagledanim u celini od prvog razreda osnovne kole do kraja srednje kole. U svetlu potrebe za poveanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju drutva, decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se nai meu prioritetima obrazovnih reformi. Programi zasnovani na ishodima izuzetno su vani i u kontekstu relevantnosti vieg i visokog obrazovanja. Na ovaj nain se moe olakati horizontalna i vertikalna prohodnost studenata, kao i poveanje njihove zapoljivosti, tj. adekvatnost vieg i visokog obrazovanja u odnosu na privredu ili dravu kao poslodavce. Ovde je vano naglasiti kako je ta veza dvosmernog karaktera, tj. da i privreda i drava treba da aktivnije uestvuju u razvoju obrazovanja, ukazujui na to koji su im i kakvi profili potrebni. Ova izuzetno vana sprega nedovoljno je razvijena na nivou nacionalne politike razvoja obrazovanja, koja, kao to je ve navedeno, ne postoji na nekom nivou iznad Ministarstva prosvete koji bi omoguio usaglaavanje sa potrebama ukupnog razvoja drutva. Dakle, u svetlu potrebe za poveanjem efikasnosti obrazovanja u odnosu na ekonomski napredak i demokratizaciju drutva, decentralizacija i modernizacija obrazovno-vaspitnih programa u pravcu koncepta zasnovanog na ishodima morale bi se nai meu prioritetima obrazovnih reformi. Razvoj kritikog miljenja i kooperativnih socijalnih vetina relevantan je i za izgradnju kapaciteta graana da uestvuju u demokratskim procesima preispitujui i transformiui nepravedne drutvene strukture umesto da ih prihvataju. Globalni izvetaj o kvalitetu obrazovanja iz 2005. godine60 belei neke zajednike karakteristike obrazovnih programa velikog broja zemalja, kao to su: promovisanje odreenih drutvenih i kulturnih vrednosti, potovanje univerzalnih ljudskih prava, jednakosti i ravnopravnosti, a sve vie i demokratije i uea graana u demokratskim procesima. Takve odlike sistema obrazovanja, prema ovom izvetaju, ine integralni deo kvaliteta obrazovanja. Na primer, za sistem koji diskriminie odreene grupe po etnikoj ili kulturnoj pripadnosti, tj. ne ispoljava doslednost u potovanju ljudskih prava, ne moe se rei da je kvalitetan sistem obrazovanja. Dakle, pitanja relevantnosti obrazovanja za negovanje odreenih drutvenih vrednosti tiu se kako kurikuluma tako i ireg kolskog okruenja, tj. inkluzivnosti, kolske klime, odnosa u koli i izmeu kole i zajednice.
59 60 Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik RS, br. 62/03. EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative.
161
20052006.
Obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo (ODGD) uvedeno je u formalno obrazovanje u Srbiji 2001. kao jedan od obaveznih izbornih predmeta, tj. uenik se opredeljuje za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili graansko vaspitanje. Do sada su razvijeni programi za prvih est razreda osnovne i za etiri razreda srednje kole po modelu Saveta Evrope, koji podrazumeva kognitivna znanja i sposobnosti (poznavanje ljudskih prava, demokratskih institucija, sposobnost kritikog rasuivanja i borbe argumentima, razumevanja razlika itd), afektivni aspekt graanskog vaspitanja (etike kompetencije i izbor vrednosti kao to su sloboda, jednakost, solidarnost, uvaavanje sebe i drugih) i sposobnost za delovanje u demokratinom drutvu (na primer, sposobnost saradnje i uea u javnoj debati). Meutim, graansko obrazovanje i vaspitanje ne podrazumeva samo uvoenje graanskog obrazovanja kao predmeta, ve i demokratizaciju celokupnog obrazovnog sistema od zahteva za veom autonomijom ustanova i kadra do demokratizacije metoda nastave i odnosa meu uenicima i nastavnicima, strunim saradnicima, direktorima i roditeljima. Ukratko, obrazovanje za demokratsko graansko drutvo treba da se nae u centru celokupnog obrazovnog procesa, programa i vrednovanja. U Srbiji jo postoji dosta prostora za poboljanje u ovom smislu. Nainjeni su koraci ka decentralizaciji i demokratizaciji obrazovnih institucija, prvenstveno u izradi pravnog okvira koji obavezuje na kolsko razvojno planiranje, omoguava formiranje akih parlamenata itd. Definisani ciljevi obrazovanja i programa ODGD-a obuhvataju jaanje demokratskog drutva, negovanje demokratske kulture i razvijanje oseanja pripadanja i posveenosti demokratskom drutvu. Upitno je, meutim, u kojoj meri su ovi ciljevi ostvarljivi u postojeem sistemu, s obzirom na ogranienu mogunost uea uenika, roditelja, i lokalne zajednice u odluivanju o obrazovnoj politici i programima. Demokratija se, kao i sve ostale discipline, najbolje ui kroz praksu. Osim toga, demokratija se, pored kole, ui u porodici i u drutvenoj zajednici. Zato je razvijanje prakse dijaloga, pregovaranja i traenja konsenzusa u svakodnevnim situacijama kolskog ivota, uz aktivno i konstruktivno uee uenik i roditelj, vaan preduslov za usvajanje vrednost demokratije i vetina potrebnih za njeno funkcionisanje. Teko je zamisliti da bi bez takvog stvarnog uea i najbolje osmiljena nastava ODGD-a mogla odgovoriti ambicioznim ciljevima uticaja obrazovanja na generalnu demokratizaciju drutva, posebno ako je ona izborna!
Inkluzivnost obrazovanja
Pravednost i inkluzivnost obrazovnog sistema i procesa takoe se navode kao odlike kvalitetnog obrazovanja.61 Ovde se posebno naglava vanost upotre61 EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative.
162
be maternjeg jezika u nastavi, posebno u nekoliko prvih godinama kolovanja, i vanost pitanja adekvatnog obrazovanja dece s hendikepom. Jo uvek je nerazreena debata izmeu zagovornika ukljuivanja dece s hendikepom u redovan sistem kolstva i onih koji smatraju da su kvalitetne specijalne kole adekvatnije, posebno za pojedine vrste hendikepa. Ipak, sve je vie istraivanja na ovu temu koja potvruju da deca s hendikepom postiu bolje rezultate u inkluzivnom okruenju. Osim sa aspekta uenikog postignua, ovo je izuzetno znaajno za socijalizaciju svih uenika i zaustavljanje dugogodinje segregacije i diskriminacije osoba s hendikepom. to se tie ostvarivanja prava dece pripadnika manjina na obrazovanje na svom jeziku u Srbiji, prema oceni UNDP-a,62 zakoni se relativno dobro potuju na nivou predkolskog i osnovnog obrazovanja, posebno u Vojvodini, gde postoji mogunost obrazovanja na 5 manjinskih jezika.
jezici broj kola broj odeljenja uenici nastavnici maarski 107 989 17.768 1.761 rumunski 26 120 1.500 196 rusinski 3 37 672 74 slovaki 17 181 3.432 314 hrvatski 6 9 109 11
Osnovno obrazovanje na jeziku nacionalnosti u Vojvodini 2004/05.
U srednjim kolama u Vojvodini postoje kole na istim jezicima manjina, izuzev hrvatskog, ali je broj uenika u ovim kolama dosta manji.
jezici broj kola broj odeljenja uenici nastavnici maarski 32 301 6481 924 rumunski 2 8 174 52 rusinski 1 4 80 24 slovaki 2 13 345 53
Srednje obrazovanje na jezicima manjina u Vojvodini 2004/05.
U centralnoj Srbiji nastava u osnovnim i srednjim kolama postoji na albanskom jedino u optinama Bujanovac i Preevo, a na bugarskom samo u osnovnim kolama u optinama Bosilegrad i Caribrod (Dimitrovgrad).
62 UNDP Human Development Report, Serbia 2005 The Strength of Diversity.
163
20052006.
jezici
albanski osnovne srednje 4 84 2.340 180
bugarski osnovne 28 66 776 92
broj kola broj odeljenja uenici nastavnici
55 400 9.372 603
Osnovno i srednje obrazovanje na jeziku manjina u centralnoj Srbiji 2004/05.
U izvetaju UNDP-a takoe se navodi da, gde postoji zahtev roditelj za organizovanjem nastave na maternjem jeziku, obrazovne vlasti potuju zakon i omoguavaju ovakvu nastavu. Zakon63 garantuje pravo pripadnika nacionalnih manjina da nastavni plan i program ostvaruju na maternjem jeziku ili dvojezino ukoliko se za upis u prvi razred prijavi najmanje 15 uenika, a ovaj broj moe biti i manji ukoliko se pribavi saglasnost ministra prosvete. Tamo gde deca ne pohaaju nastavu na svom maternjem jeziku, postije izborni predmeti nacionalnog jezika i kulture. Za decu romske nacionalnosti, najugroenije grupe u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i u obrazovanju, ovakva nastava postoji u 10 vojvoanskih optina, a pohaa je svega 425 uenika. U istom izvetaju se navodi da obrazovne vlasti ne rade dovoljno na promociji multikulturnih programa, iako je ovo zakonom predviena obaveza. Upoznavanje veine sa kulturom i jezikom manjine od izuzetnog je znaaja za spreavanje paralelnog ivota u multietnikim sredinama. Odeljenja visokokolskih ustanova gde se nastava odvija na jezicima manjina postoje jedino na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde se obrazuju nastavnici za izvoenje nastave na manjinskim jezicima, i na nekim viim kolama i fakultetima u Vojvodini, gde se nastava u celosti ili delimino odvija na maarskom: Poljoprivredni i Ekonomski fakultet u Subotici, Pedagoki fakultet u Somboru, Via tehnika kola u Subotici i Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Subotici i Novom Sadu. O iskljuenosti dece s hendikepom iz sistema obrazovanja ne postoje pouzdani aktuelni podaci. Meutim, s obzirom na optu stagnaciju obuhvata, prikazanu u prvom delu ovog poglavlja, moe se pretpostaviti da je i procent iskljuenih koji potiu iz marginalizovanih grupa slian onom iz ranijih ocena (85% dece s hendikepom),64 veliki broj dece sa hendikepom ostaje van sistema obrazo63 64 Zakon o osnovnoj koli Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 50/92; Zakon o srednjoj koli Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 50/92. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia, UNICEF, Belgrade, 2001.
164
vanja (162.000 uenika uzrasta do 18 godina), a 80% dece Roma kolovalo se u specijalnim kolama za decu sa lakim mentalnim problemima.65 U nasleenom sistemu specijalnih osnovnih i srednjih kola uenici sa hendikepom ne dobijaju kvalitetno obrazovanje prilagoeno njihovim posebnim obrazovnim potrebama. Obrazovni programi su redukovani planovi i programi redovnog obrazovanja koji ne uvaavaju specifinosti razvojnih tekoa i ak nisu ni kompatibilni sa planovima redovnog sistema, to onemoguava horizontalnu prohodnost za decu s posebnim potrebama u redovni sistem obrazovanja. U vreme pisanja ovog izvetaja (novembar 2006.) jo nije usvojena strategija obrazovanja dece s hendikepom. Primetno je, meutim, da meu kreatorima politika preovladava opredeljenje za model delimine inkluzije, tj. postepenog ukljuivanja dece, najpre one s lakim hendikepom, u redovne kole. Ovde postoji niz prepreka, kao to su: nepostojanje zakonske obaveze redovnih kola da primaju ovu decu, nepostojanje zakonskog osnova za izradu individualnih obrazovnih programa i ocenjivanja ove dece u skladu sa njihovim mogunostima i postignuima, nedovoljna kvalifikovanost nastavnika za rad sa decom s hendikepom.66 Trenutno se konkretne mere koje bi omoguile inkluzivno obrazovanje razmatraju u okviru pilot-projekata razvoja interaktivnih programa izmeu redovnog i specijalnog sistema obrazovanja, kao to je, na primer, projekt 1+1=1 novi model delimine inkluzije specijalne kole za decu sa oteenim sluhom,67 ali, s obzirom na okolnost da jo nije usvojena ni strategija obrazovanja dece s hendikepom, moe se konstatovati da sistemske promene u domenu obrazovanja dece s hendikepom jo nisu ni poele. Od strane britanske organizacije Save the Children formirana je mrea obrazovnih institucija koje podravaju inkluzivno obrazovanje, a u okviru projekata Fonda za otvoreno drutvo osnovana je neformalna grupa nastavnika i strunih saradnika osnovnih kola, organizovana na lokalnom nivou u 10 gradova u Srbiji Mrea inkluzivnog obrazovanja (mrea nastavnika i strunih saradnika osnovnih kola i vrtia) i lokalnih inkluzivnih timova (sastavljenih od pripadnik lokalne zajednice). Iskustva ustanova i uesnik u ovim projektima predstavljaju znaajan resurs za sistemsko uvoenje inkluzivnog obrazovanja. Zato je neophodno korienje ovih iskustava iz prakse prilikom oblikovanja nacionalne politike inkluzivnog obrazovanja i zakonske regulative koja bi omoguila inkluziju svih grupa dece s posebnim obrazovnim potrebama u svim kolama.
65 66 67
Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstvo prosvete i sporta RS, 2004. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, Centar za evaluaciju, testiranja i istraivanja, Beograd, 2006. http://www.zuov.sr.gov.yu/Centar1projekti.aspx
165
20052006.
Ovde je vano osvrnuti se i na pitanje dostupnosti udbenika za decu iz neprivilegovanih grupa, koja, prema nalazima istraivanja,68 igra znaajnu ulogu za kolsko postignie ovih uenika. Do Srbije je stigao globalni trend liberalizacije izdavake produkcije udbenika, koja je tradicionalno bila ekskluzivna delatnost dravnog izdavaa. Kod demonopolizacije izavake produkcije javlja se problem dostupnosti udbenika namenjenih specifinim populacijama, jer se moe desiti da izdavai ne budu finansijski zainteresovani za udbenike malog tiraa ili da cene takvih udbenika budu previsoke. to se tie udbenika na jezicima nacionalnih manjina, Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije69 utvruje da se udbenici tampaju i na jezicima nacionalnih manjina. Ovde je uinjen pomak da se sa prakse prevoenja udbenika sa jezika veinske populacije pree na izradu posebnih udbenika za maternji jezik, istoriju, geografiju i umetnost, kao i da se uvoze udbenici iz matinih drava. U kolskoj 2003/04. godini za siromanu romsku decu obezbeeno je 5.886 besplatnih udbenika.
osnovno Jezik udbenici lektira udbenici lektira srednje
univerzitetski najznaajnija dela Ukupno udbenici posebna izdanja
maarski slovaki rumunski rusinski romski albanski turski bugarski ukrajinski ukupno:
104 91 85 83 1 81 60 21
52 46 58 36
55 46 24 35
13 13 12
228 196 179 168 1
13
13 12 8
107 12 4
168
4 5 2 1
373 89 35 1 1270
526
225
283
168
63
Udbenici na jezicima nacionalnih manjina
68 69
EFA Global Monitoring Report 2005 The Quality Imperative. Slubeni glasnik RS, br. 29/93.
166
kolsko okruenje
Jo jedan vaan faktor za kvalitet obrazovanja jeste kolsko okruenje, koje, pored materijalne opremljenosti kola, podrazumeva i podsticajnu kolsku klimu u smislu pozitivnih meuljudskih odnosa, kako izmeu nastavnika i uenika, tako i meu kolskim osobljem, ali i saradnju sa lokalnom zajednicom. Ukratko, za kvalitetno obrazovanje neophodno je da kola bude bezbedno i zdravo mesto za uenje i razvoj svakog deteta. Proces decentralizacije obrazovnog sistema od kljune je vanosti za prilagoavanje kolskog okruenja potrebama dece u odreenoj koli. Prenoenje sutinskih nadlenosti obrazovanja na nivo kole moe stvoriti uslove za lokalne investicije u kole i poveanje odgovornosti kolskog osoblja za unapreenje rada kole. Tokom 60-ih godina u istraivanjima u oblasti obrazovanja bilo je rasprostranjeno kvantitativno istraivanje produktivnosti i efektivnosti rada kola nalik istraivanjima produktivnosti industrije. Ovim istraivanjima nastojale su se utvrditi pravilnosti u odnosu ulaganja u obrazovanje i povrata u smislu postignua uenika i izgradnje ljudskog kapitala. Iako bi u Srbiji slino istraivanje bilo korisno, u cilju efikasnije raspodele raspoloivih sredstava, ne treba zaboraviti da se obrazovni proces bitno razlikuje od industrijske proizvodnje po tome to uenici, kao njegov osnovni materijal, imaju svoje autonomno ponaanje i aspiracije koje su u velikoj meri odreeni iniocima izvan obrazovanja. Ovo ini obrazovni proces izuzetno kompleksnim fenomenom, koji, pored internih mogunosti poboljanja nastave i odnosa u koli, mora imati u vidu porodine, drutveno-ekonomske, kulturne i druge uslove iz kojih uenici potiu kako bi mogao kvalitetno zadovoljiti njihove obrazovne potrebe. Ispitivanja direktora, nastavnika i uenika kola koje su uestvovale u istraivanju TIMSS 2003, pored ve pomenutog nezadovoljstva opremljenou kola, pokazuju interesantne percepcije o sveukupnom kolskom okruenju. Retke su negativne percepcije bezbednosti okruenja (16%) i line bezbednosti (10%), iako su uestale pojave agresivnosti i destruktivnosti u koli. Ovo navodi na razmiljanja o uslovljenosti percepcije bezbednosti kulturnim i drutvenim navikama. Bilo bi interesantno komparativno istraivati percepciju bezbednosti dece iz razliitih sredina koja se koluju u slinim uslovima. Povoljno je ocenjena (od strane nastavnika!) podrka koju nastavnici pruaju uenicima, a manje povoljno zadovoljstvo nastavnik poslom. Procene su najmanje povoljne kada je re o ukljuenosti roditelj u kolske aktivnosti. Ukrtanjem podataka TIMSS 2003 o postignuu uenik i kolskoj klimi utvren je oekivani pravac povezanosti: to je povoljnija procena klime, to je i rezultat na testu vei. Pozitivna povezanost je utvrena i izmeu postignua i obrazovnih aspiracija uenika. Nalazi pokazuju da 42% naih uenika planira da zavri fakultet, dok je, na primer, taj procent 70% u Maarskoj, SAD, Hong Kon167
20052006.
gu i na Tajvanu. Znaajna je i povezanost postignua i uenikovog samopouzdanja u pojedinim predmetima i vrednovanja. Nai uenici pokazuju tendenciju precenjivanja sopstvene uspenosti: visoko samopouzdanje nije praeno visokim rezultatima na testu, izuzev u matematici, koja je ujedno i najvie vrednovan predmet (42% ispitanih visoko vrednuje matematiku, dok su predmeti prirodnih nauka nisko ili osrednje vrednovani). Kao mogui razlog ovome navodi se miljenje da nai uenici nisu vaspitani da vrednuju sama kolska znanja, ve da ih savladavaju zarad uspenosti u kolskom sistemu. Rad na poboljanju kvaliteta kolskog okruenja, kao i sveukupan rad na sistemskim promenama u procesu obrazovanja, morao bi biti zasnovan na realnim podacima o odnosu postignua uenika i uslova u kojima se odvijaju kolske aktivnosti. Takoe je vano imati u vidu da obrazovanje, pored osnovne funkcije razvijanja kognitivnih vetina uenika, predstavlja normativnu vaspitnu aktivnost koja igra vanu ulogu u socijalizaciji i izgradnji sistema vrednosti uenika. Ako se ozbiljno shvata znaaj obrazovanja u profilisanju budueg kadra i graana uopte, planiranju obrazovnih politika moralo bi se pristupiti sa veom ozbiljnou. O nedostatku istraivanja u ovoj oblasti u Srbiji najbolje govori podatak da studije obrazovanja jo uvek ni ne postoje kao integrisana disciplina ni na jednoj visokokolskoj ustanovi.

U celini gledano, stanje kvantiteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji u trenutku pisanja ovog izvetaja (novembar 2006.) nije nimalo ohrabrujue. U poreenju sa stanjem prikazanim u prethodnom izvetaju (za 2004. godinu) moe se konstatovati stagnacija u veini kvantitativnih pokazatelja. Preliminarna ocena pokazatelja kvaliteta daje razlog za zabrinutost, ali bi iznoenje definitivnih sudova u ovoj oblasti bilo proizvoljno bez daljeg i dubljeg istraivanja. I pored deklarativnog naglaavanja vanosti obrazovanja u procesu ekonomskog i drutvenog razvoja zemlje, u Srbiji jo ne postoji sveobuhvatna opta strategija razvoja obrazovanja koja bi bila usklaena sa potrebama ekonomskog, drutvenog i tehnolokog razvoja zemlje. Ovakvu strategiju je potrebno usvojiti na optenacionalnom nivou kako bi se kratkoronije politike relevantnih ministarstava dosledno orijentisale na ostvarenje dugoronih ciljeva razvoja. U nekim kljunim segmentima obrazovanja jo uvek ne postoje nacionalne strategiji i politike. Kao prioritetne potrebno je to pre usvojiti strategije i politike: predkolskog vaspitanja i obrazovanja, obrazovanja dece s hendikepom, upotrebe informatiko-komunikacionih tehnologija u obrazovanju i neformalnog obrazovanja. 168
Strategija obrazovanja odraslih usvojena je u periodu finalne pripreme ovog izvetaja za tampu. Neophodno je to pre usvojiti zakonsku regulativu koja bi omoguila sprovoenje ove strategije u pogledu akreditacije i certifikacije programa, finansiranja i osiguranja kvaliteta. Stagnacija obuhvata u odnosu na kolsku 2003/04. godinu primetna je na svim nivoima. Obuhvat je i dalje izrazito nizak na nivou predkolskog obrazovanja, iako je ovo jedan od stratekih ciljeva prema Nacionalom planu akcije za decu. Ekspanzija podsistema predkolskog vaspitanja i obrazovanja urgentna je potreba, s obzirom na uvoenje obaveznog pripremnog programa za kolu, koji je uveden od ove (2006/07.) kolske godine, kao i s obzirom na nalaz istraivanja da predkolsko obrazovanje znaajno utie na pripremu za kvalitetnije osnovno obrazovanje. Razvoj inkluzivnog sistema obrazovanja moe znaajno doprineti obuhvatu marginalizovanih grupa, za koje se pretpostavlja da ine najvei deo iskljuenih iz sistema obrazovanja, mada o tome ne postoje pouzdani, sistematski prikupljeni podaci. Potrebno je: uspostaviti sistem prikupljanja podatka o drutveno-ekonomskim, etnikim, kulturnim i zdravstvenim karakteristikama dece koja su iskljuena iz sistema obrazovanja; sistematski pratiti sprovoenje Odluke o kriterijumima za utvrivanje mree vrtia i osnovnih kola70 u lokalnim zajednicama i srazmerno prerasporediti ulaganja kako bi se stvorili jednaki uslovi za sticanje kvalitetnog obaveznog predkolskog i osnovnog obrazovanja za svu decu u svim sredinama; uspostaviti kriterijume za odobravanje izvoenja obaveznog predkolskog programa koji bi vaili kako za dravne, tako i za privatne predkolske ustanove; decentralizovati procedure upisa, upravljanja i finansiranja kola kako bi se to bolje zadovoljile realne lokalne obrazovne potrebe i podstaklo ulaganje na lokalnom nivou (trenutno je 90% ulaganja iz budeta, a u zemljama EU oko 66% sredstava dolazi iz lokalnih i regionalnih izvora). Obuhvat srednjim i visokim obrazovanjem takoe je nizak u odnosu na zemlje OECD-a, pa i u odnosu na neke zemlje iz okruenja. Dogorono efektniji nain poveanja obuhvata, tj. kvantiteta obrazovanja jeste ulaganje u kvalitet. Istraivanja su pokazala da bolje postignue uenika rezultuje njihovim duim ostankom u obrazovanju, tj. smanjenjem osipanja. Uoljiv problem srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja predstavlja neprilagoenost obrazovnih profila i kvalifikacija koje se stiu ovim obrazovanjem, savremenim potrebama privrede i poslovanja. Hitno je potrebno:
70 Slubeni glasnik RS, br. 13/04.
169
20052006.
definisati nacionalni okvir kvalifikacija u skladu sa evropskim okvirom kvalifikacija; pristupiti izmeni obrazovnih profila i njihovog usaglaavanja sa potrebama privrede; uskladiti ishode strukovnih obrazovnih programa svih stepena sa okvirom kvalifikacija i poveati opteobrazovni sadraj na raun uske specijalizacije. Za stanje kvaliteta, kako strukovnog, tako i opteg obrazovanja u Srbiji danas moe se osnovano pretpostaviti da ne zadovoljava potrebe uenik za znanjima i vetinama potrebnim za efektivno uee u trinoj privredi i demokratskom drutvu. U prilog ovome govore nezadovoljavajui rezultati naih uenika na meunarodnim testiranjima, nepovoljne ocene opremljenosti kola modernim nastavnim sredstvima, nedovoljna saradnja kola s roditeljima i lokalnom zajednicom i slini podaci. Od kljunog znaaja za unapreenje kvaliteta obrazovanja jeste pitanje kompetencija i motivacije nastavnika. Ovo podrazumeva nain odabiranja, inicijalnu obuku, posebnu podrku novokvalifikovanim nastavnicima u prvoj godini prakse, kao i kontinuiranu podrku usavravanju nastavnik. Nivo zarade i nepovoljan drutveni status ove profesije u Srbiji zasigurno utiu na motivaciju i negativnu selekciju nastavnog kadra. Iako 50% sredstava na svim nivoima ide na plate zaposlenih, izraeno je nezadovoljstvo visinom zarade u apsolutnoj vrednosti. Jo je ea negativna percepcija drutvenog statusa, tj. nezadovoljstvo nastavnik gubitkom prestia profesije. Na kraju treba izneti pozitivnu injenicu, potvrenu iskustvima drugih zemalja, da se korienjem rezultata empirijskih istraivanja iz oblasti obrazovanja u planiranju i sprovoenju obrazovnih reformi mogu znaajno unaprediti obrazovne prakse i racionalizovati troenje sredstava. U Srbiji je evidentan nedostatak istraivanja u ovoj oblasti. Istraivanje je neophodno u svim segmentima obrazovne politike, a sa aspekta ljudske bezbednosti mogu se kao prioritetne izdvojiti sledee teme za istraivanje: zapoljivost svrenih uenika i studenata, inkluzivnost obrazovanja na svim nivoima, kompetencije nastavnika i programi inicijalne i kontinuirane obuku nastavnika. Rezultate ovakvih istraivanja potrebno je uiniti dostupnim pre svega kreatorima politika obrazovanja i savetnicima, ali i to veem broju kolskog upravljakog i nastavnog osoblja.
170
4.4. Literatura
1. Anchan, J. P., Fullan, M., Polyzoi, E., Change Forces in Post-Communist Eastern Europe: Education in transition, Routledge Falmer, London, 2003. 2. Antonijevi, R., Janjetovi, D., TIMSS 2003 u Srbiji, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 2005. 3. Comprehensive Analysis of Primary Education in Federal Republic of Yugoslavia, UNICEF, Belgrade, 2001. 4. EFA Global Monitoring Report 2002, Is the World on Track?, UNESCO Publishing, Paris, 2002. 5. EFA Global Monitoring Report 2005, The Quality Imperative, UNESCO Publishing, Paris, 2005. 6. EFA Global Monitoring Report 2006, Literacy for Life, UNESCO Publishing, Paris 2006. 7. European Council, Presidency Conclusions, Lisbon, 23/24 March 2000. 8. Grac, Z., Mimica, A., Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi etiri godine kasnije, Alternativna akedemska obrazovna mrea, Beograd, 2005. 9. Human Security Agenda for the Balkans, Workshop Report, Helsinki, 17 May 2006. 10. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji: Izvetaj za 2004., Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2005. 11. Konvencija UN o pravima deteta, 1994. 12. Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstvo prosvete i sporta RS, 2004. 13. Kvalitetno obrazovanje za sve: put ka razvijenom drutvu, Ministarstvo prosvete i sporta RS, 2002. 14. Millennium Development Goals: How much is Serbia on Track, UNDP 2002. 15. Monitoring procesa evropeizacije drutvenog, politikog, ekonomskog i pravnog prostora Srbije, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, u pripremi za tampu i objavljivanje 2007. godine. 16. Nacionalni plan akcije za decu do 2015., Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije, Beograd, 2004. 17. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, Centar za evaluaciju, testiranja i istraivanja, Beograd, 2006. 18. Politika i strategija razvoja strunog obrazovanja u Srbiji, Ministarstvo prosvete i sporta RS, Beograd, 2005. 19. Prvi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2005. 20. Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2006.
171
20052006.
21. Statistiki godinjak Srbije, Republiki zavod za statistiku Srbije, Beograd, 2006. 22. Strategija Ministarstva prosvete i sporta 20052010., Ministarstvo prosvete i sporta RS, Beograd, 2005. 23. Strategija za unapreivanje obrazovanja Roma, Ministarstvo prosvete i sporta RS, Beograd, 2005. 24. UNDP Human Development Report, new dimensions of human security, UNDP, 1994. 25. UNDP Human Development Report, Serbia 2005, The Strength of Diversity, UNDP, 2005. 26. Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik RS, br. 62/03, 58/04. 27. Zakon o osnovnoj koli, Slubeni glasnik RS, br. 50/92. 28. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba s invaliditetom, Slubeni glasnik RS, br. 33/06. 29. Zakon o srednjoj koli, Slubeni glasnik RS, br. 50/92. 30. Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 29/93. 31. Zakon o visokom obrazovanju, Slubeni glasnik RS, br. 76/05. 32. Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Slubeni list SRJ, br. 11/02. 33. Zgaga, P., The Prospects of Teacher Education in South-East Europe, Centre for Educational Policy Studies, Ljubljana 2006.
172
5. LJUDSKA BEZBEDNOST I NACIONALNE MANJINE

5.1. Uvod
U Republici Srbiji ive pripadnici velikog broja nacionalnih manjina. U publikaciji Etniki mozaik Srbije, koju je 2004. godine izdalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, iznose se statistiki podaci za 29 etnikih zajednica. Prema podacima iz ove publikacije, Maari su u strukturi stanovnitva Srbije najvie, a Cincari najmanje zastupljena manjina. Osim po brojnosti, srbijanske je manjine mogue razlikovati i po itavom nizu drugih kriterija organizovanosti, obrazovanju, identitetskoj infrastrukturi, prosenoj starosti itd.71 Jedna od vanih karakteristika Srbije odnosi se i na nejednaku distribuciju etniciteta Vojvodina je u etnikom pogledu njen najpluralniji deo, dok je centralna Srbija gotovo monolitno podruje.72 Sledea osobenost se odnosi na injenicu da pripadnici razliitih nacionalnosti ive u istom gradu, optini ili regiji, to poziciju etnike veine i manjine ini vrlo promenljivom. Napokon, za Srbiju je, kao, uostalom, i za sve novonastale drave na prostoru bive Jugoslavije, karakteristian proces etnike homogenizacije.73 Izmeu dva popisa udeo Srba u struk-
71
72
73
Maari, na primer, nisu samo najbrojnija, nego i najbolje organizovana manjina, poseduju snanu politiku (i kulturnu) elitu, dok su druge manjine, poput eha ili Nemaca, odve malobrojne za ovu vrstu organizovanja. Meu pripadnicima jevrejske zajednice praktino nema nepismenih, u sluaju Roma nepismenost je jedno od markantnih obeleja. S druge strane, za romsku zajednicu je karakteristian visok natalitet, a prosena starost pripadnika romske zajednice iznosi 27 godina itd. Nacionalne manjine su, kao i etniki veinska zajednica, (interesno, politiki, ekonomski, kulturno...) sloene strukture, ali je ta injenica, neretko, zamagljena nacionalistikim stereotipom da smo MI podeljeni i antagonozovani, a ONI monolitni i homogeni. Nada Raduki, Etnika homogenizacija stanovnitva Srbije krajem XX i poetkom XXI veka, u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistonoj Evropi (zbornik), Centar za istraivanje etniciteta, Beograd 2003, str. 427. Etnika homogenizacija je posledica delovanja vie faktora. Jedan, meutim, treba posebno apostrofirati, a to je nastojanje da se ostvari politiko naelo jedna nacija, jedna drava. U etniki meovitim sredinama primena tog naela je vodila direktnom nasilju nad pripadnicima manjina, to je podsticalo njihovo iseljavanje, konverziju identiteta itd.
173
20052006.
turi stanovnitva uveao se za 2,93%, i sada iznosi 82,86 procenata,74 to Srbiju svrstava meu zemlje sa naglaeno homogenom strukturom stanovnitva.75 Pored pomenutih, postoji jo nekoliko faktora iji se uticaj na manjinsko pitanje ne bi smeo prevideti. Tu, pre svega, mislimo na injenicu da proces raspada bive Jugoslavije jo uvek nije priveden kraju.76 Konani status Kosova jo nije odreen, a mogunost srbijanske politike elite da snanije utie na njegovo definisanje limitirana je nesposobnou da, sem floskula vie od autonomije, manje od suverenosti, proizvede bilo kakvu strategiju racionalnog delovanja. Sledea stvar je viegodinja kriza identiteta veinske nacije.77 Pokuaj da se ta kriza rei na osnovu etnonacionalistikog modela ne vodi integraciji, nego daljem potiskivanju manjina, to je na primeru novog ustava Srbije na najbolji nain i demonstrirano. Dalje, tragina zbivanja u poslednjoj deceniji XX veka ojaale su antievropske, konzervativne i klerikalne snage unutar srbijanskog drutva, stvorile nove i osnaile stare predrasude.78 Napori da se javno mnenje
74 Za razliku od Srba, udeo manjina u strukturi stanovnitva smanjio se za 4,67%. Neke manjine, istina, belee demografski rast, poput Roma, Akalija ili Egipana, ali je generalna tendencija da se, iz raznih razloga, smanjuje broj pripadnika nacionalnih manjina. Kada ve govorimo o demografskim kretanjima, interesantno je uoiti jo jednu injenicu. Naime, u odnosu na popis stanovnitva iz 1991. godine smanjio se, za skoro tri puta, broj stanovnika koji su voeni u rubrici Ostali. Meutim, viestruko je uvean broj Neopredeljenih (9.944: 107.732) i stanovnika koji su iskazali Regionalnu pripadnost (4.717: 11.485). Porastao je, takoe, i broj onih ija je etnika pripadnost ostala nepoznata (33.425: 75.483). U literaturi se navodi podela na monolitni sastav (kada jedna etnika grupa ini preko 90%), naglaeno homogeni sastav (8089%), nia homogenost, tj. via heterogenost (7079%), via heterogenost (6069%) i vrlo visoka heterogenost stanovnitva (5059%). Vidi prilog Nade Raduki u zborniku: Demokratija i multikulturalnost u jugoistonoj Evropi, Centar za istraivanje etniciteta, Beograd 2003, str. 427. Treba imati u vidu i injenicu da je Srbija jo uvek veoma centralizovana drava, to, takoe, utie na ostvarivanje manjinskih prava. Pripadnici manjina su veoma zainteresovani za decentralizaciju i to vei stepen autonomije Vojvodine, jer u njoj prepoznaju povoljan okvir za ostvarivanje svojih prava. Panju treba skrenuti i na autoritarnu politiku kulturu. U tablici vrednosti srbijanske politike kulture ljudska i manjinska prava zapisana su negde pri dnu. Krizu identiteta veinske nacije veoma uspeno koristi Srpska pravoslavna crkva u elji da se nametne kao vrhovni moralni, ali i politiki arbitar. U nastojanju da za sebe obezbedi privilegovani poloaj u drutvu, SPC dovodi u pitanje ekumenizam (jer eli da uniti pravoslavlje) i sekularizaciju (jer je Srbiju dovela do prosjakog tapa). Uvodei preko zakona o crkvama i verskim zajednicama diskriminatornu podelu verskih zajednica, SPC se negativno odnosila i prema organizacijama civilnog drutva koje su kritikovale njene politike ambicije. S druge strane, razne paraklerikalne organizacije (Sv. Justin Filozof , Obraz itd.) uivaju podrku SPC. Smatrajui SPC pravim spasiocem srpskog drutva (vidi izvetaj Helsinkog odbora za 2005. godinu), pojedini svetenici ire evrofobiju svojim porukama da ljudi sa Zapada trae da se odreknemo svog identiteta, istorije i kulture. Kada se tome doda i kriza autoriteta, kao i loa ekonomska situacija, onda ne iznenauju sve agresivniji nastupi desniarskih, neonacistikih i rasistikih organizacija, naroito u
75
76
77
78
174
5. Ljudska bezbednost i nacionalne manjine
senzibilizuje i uini osetljivim na pitanje manjina nisu, usled svoje polovinosti, doveli do oekivanih rezultata. Napadi sa kojima su pripadnici manjina bili suoeni krajem 2003. i najveim delom 2004. godine govore da se manjine, od strane nacionalistikog dela populacije, tretiraju kao prepreka na putu ostvarenja nacionalnih ciljeva. Na kraju, treba ukazati i na injenicu da u Srbiji, est godina nakon promena na vlasti, jo uvek nema jasne i koherentne manjinske politike. Politiki konsenzus uspostavljen prilikom donoenja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina raspao se ve za vreme DOS-ovske administracije, tako da za donoenje novih zakona vie nije bilo ni politike volje, ni saglasnosti. Poto su iskorieni njegovi krupni legitimacijski uinci, manjinsko pitanje je marginalizovano i gurnuto u stranu, a njegov krajnje periferni status postao je oigledan u trenutku kada se Vojvodina suoila sa zaotravanjem meuetnikih odnosa. Izabrana uz pomo Miloevievih socijalista, nova srbijanska vlada je zaotravanju interetnikih odnosa pristupila krajnje ignorantski, to je, na kraju, dovelo i do njihove internacionalizacije. Dodue, vlada je 2004. godine formirala Savet za nacionalne manjine, ali je u javnosti ostao gorak utisak da je to uinila u nameri da ublai reakcije meunarodne zajednice, a ne da se pitanjem manjina pozabavi na nain79 koji bi korespondirao sa njenim javno deklarisanim ciljevima.
5.2. Disolucija Dravne zajednice SCG i osnivanje Slube za ljudska i manjinska prava
Jedan od kljunih ciljeva na kojima je republika vlada gradila svoj autoritet odnosio se na ouvanje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Nakon majskog referenduma i sticanja nezavisnosti Crne Gore dravna zajednica je prestala da postoji, ime je Srbija stekla (neeljenu) dravnu samostalnost. Sticanjem samostalnosti Srbija se suoila sa itavim nizom problema. Neki od tih problema stari su i nasleeni, kao, na primer, problem saradnje sa Hakim tribunalom,80 ali su proizvedeni i neki novi. Naime, nestankom dravne zajednice prestali su da vae neki od kljunih pravnih dokumenata kojima su se, poput Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, garantovala
multietnikim sredinama, kakva je Vojvodina. Motivisani netrpeljivou prema Drugom, ove organizacije doprinose naglaenoj etnizaciji takvih sredina. Vidi prilog Gorana Baia u zborniku Perspektive multikulturalizma u dravama zapadnog Balkana, Centar za istraivanje etniciteta, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd, 2004, str. 55. Pripadnici pojedinih manjina veoma su zainteresovani za saradnju sa Hakim tribunalom, naroito oni koji su bili izloeni etnikom nasilju i bili proganjani na etnikoj osnovi, kao Bonjaci, na primer. Nemogue je ostvariti integraciju manjina ako oni koji su uestvovali u zloinima nad manjinama ne budu za svoja zlodela krivino kanjeni.
79 80
175
20052006.
ljudska i manjinska prava.81 Pored toga, disolucijom dravne zajednice ugaene su i institucije koje su, poput Ministarstva za ljudska i manjinska prava, bile zaduene za ostvarivanje i zatitu manjinskih prava. Na ove probleme i mogue veoma negativne posledice posebno su upozoravali Beogradski centar za ljudska prava i pokrajinski ombudsman. Poetkom juna Beogradski centar za ljudska prava je apelovao, pre svega, na Narodnu skuptinu, a potom i na druge dravne organe da preduzmu sve mere kako Srbija ne bi ostala bez osnovnih ustavnih garantija ljudskih prava. U apelu Centra se istie da e se Srbija, ako dopusti da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama prestane da vai, u punoj meri vratiti ustavu iz 1990. godine, a njeni graani postati rtve jednog anahronog shvatanja ljudskih prava. Dok Povelja SCG predstavlja savremen dokument koji precizno jami osnovna prava oveka i graanina i koji je za to dobio opta priznanja, najvee mane postojeeg ustava nalaze se upravo u oblasti ljudskih prava. Njime se, na primer, uopte ne zabranjuju ropstvo i prinudni rad! Pravo na slobodu je u njemu krnje, a manjinska prava su daleko ispod onih garantovanih Poveljom. I ono malo predvienih prava mogu se vrlo lako ukidati i ograniavati. tavie, vlast ima pravo da, proglasivi ratno stanje, ogranii SVA ljudska prava, pa i ona koja su neprikosnovena prema meunarodnim ugovorima obavezujuim za Srbiju i prema meunarodnom obiajnom pravu.82 Pozivajui sve drutvene inioce da se pridrue apelu, Beogradski centar za ljudska prava snano je naglasio kako se mora uiniti sve da Povelja o ljudskim i manjinskim pravima ostane na snazi, da se obezbedi neposredna primenjivost meunarodnih ugovora, o kojoj Ustav od 1990. takoe uti, i ouva sudska zatita ljudskih prava u najviem stepenu, koja e biti dovedena u pitanje nestankom Suda Srbije i Crne Gore.83 Sa slino intoniranim upozorenjem oglasio se i Petar Teofilovi, pokrajinski ombudsman, ukazujui na ozbiljne negativne posledice do kojih moe doi usled smanjenog nivoa zatite ljudskih i manjinskih prava.84 Motivisani snanim interesom da ouvaju kljune vrednosti demokratskog drutva, kao to su pre svega ljudska i manjinska prava, pomenuti apeli nisu
81 Budui da je nivo zatite ljudskih i manjinskih prava propisan Poveljom vei od onog koji je propisan Ustavom Srbije, nivo zatite ljudskih i manjinskih prava je smanjen. Stvoren je pravni vakuum i poremeaj u nivou zatite ljudskih prava koji moe imati ozbiljne posledice po ostvarivanje prava pojedinaca i kolektiviteta. Petar Teofilovi, pokrajinski ombudsman, Danas, 19/20. 8. 2006. Saoptenje se moe nai na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava: www.bgcenter.org. yu/arhiva. Isto. Teofilovi je, dodue, ukazao i na jednu dobru stranu nestanka suda SCG, jer je graanima olakan pristup Evropskom sudu za ljudska prava, ali je drava izgubila jednu od instanci pred kojom bi mogla da preispita svoju odluku pre reavanja spora pred meunarodnim sudom, Danas, 19/20. 8. 2006.
82 83 84
176
doveli do oekivanog rezultata donoenja posebnog akta kojim bi se potvrdilo vaenje Povelje. Dodue, republika vlada je uputila skuptini predlog Zakona o vaenju zakona Republike Srbije koji su prethodno vaili kao zakoni Srbije i Crne Gore. U tom predlogu zakona se, u lanu 2, st. 2, istie da e se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, danom stupanja na snagu ovog zakona, primenjivati kao zakon Republike Srbije, izuzev u delu koji nije u saglasnosti sa ustavom Republike Srbije. No, ovaj se predlog zakona nikada nije naao pred poslanicima Narodne skuptine, niti su se oni o njemu izjanjavali. Umesto toga, interes politike elite, kao i panja javnosti, usmereni su ka drugim temama, pre svega ka pregovorima o konanom statusu Kosova i Metohije i novom ustavu. Kada je re o drugom problemu, nadlenosti koje je tokom postojanja Dravne zajednice vrilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava odlukom republike vlade prenete su, jednim delom, na postojea republika ministarstva (pravde, unutranjih poslova i dravne uprave i lokalne samouprave), a, drugim delom, na novoformiranu Slubu za ljudska i manjinska prava. Pomenuta sluba je osnovana uredbom Vlade radi obavljanja poslova koji se odnose na zatitu i unapreenje ljudskih i manjinskih prava, pripremu propis o ljudskim i manjinskim pravima, praenje usaglaenosti domaih propisa sa meunarodnim ugovorima i drugim meunarodnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmene domaih propisa, poloaj nacionalnih manjina i ostvarivanje njihovih prava, uspostavljanje veza nacionalnih manjina sa matinim dravama, poloaj i ostvarivanje nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd.85 Sluba, pored ostalog, za republiku vladu priprema akte kojima se nadzire, usmerava i usklauje rad ministarstava i posebnih organizacija koje usklauju domae propise s meunarodnim ugovorima i drugim meunarodnopravnim aktima o zatiti ljudskih i manjinskih prava. Sluba prua strunu i tehniku podrku Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine, a obavlja i druge poslove koji su vezani za ljudska i manjinska prava koje joj poveri republika vlada.86 Radom slube rukovodi direktor, koji je po poloaju i sekretar Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine.87
85 Sluba, izmeu ostalog, zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zamenik direktora Slube je po poloaju zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sluba preuzima od Ministarstva za ljudska i manjinska prava potreban broj zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku grau, koji su potrebni za obavljenje njenog delokruga, ukljuujui i poslove Sekretarijata za nacionalnu romsku strategiju i Kancelarije zastupnika Srbije i Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava. Kancelarija u Bujanovcu, koja je osnovana pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, nastavlja da radi kao unutranja jedinica Slube, prema delokrugu Slube i njenom pravilniku. Savet Republike Srbije za nacionalne manjine osnovan je 2004. godine. Njegovim radom predsedava predsednik Vlade, a ine ga, osim predsednika nacionalnih saveta, po funkciji
86
87
177
20052006.
Osnivanje pomenute slube, umesto posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava, od strane jednog dela javnosti recipirano je kao velika greka,88 pogrean potez89 i proputena prilika da se uini konstruktivan korak u pravcu institucionalizacije drave i uspostavljanja mehanizama zatite pravne sigurnosti graana i graanki Srbije.90 Tim povodom treba ukazati i na nekoliko vanih injenica: prvo, na potrebu da se u Srbiji formira posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukazivano je i ranije, ali je vlast takve zahteve konstantno ignorisala; drugo, nijedan od nacionalnih saveta nije konsultovan prilikom donoenja odluke o formiranju Slube za ljudska i manjinska prava;91 tree, prilikom stvaranja biveg ministarstva za ljudska i manjinska prava polo se, u skladu sa stavovima Evropske unije, od toga da je re o instituciji od esencijalnog znaaja za tranzicionu dravu;92 etvrto, disolucijom Dravne zajednice znaaj ljudskih i manjinskih prava nije umanjen, nego je predloenom ustavnom definicijom Republike Srbije kao drave srpskog naroda samo dobio na znaaju, barem kada je re o manjinama, i, napokon, peto, treba istai da, kada se radi o institucionalnom nivou ostvarivanja manjinskih prava, na republikoj ravni postoje dva tela od znaajnog interesa za nacionalne manjine Savet Republike Srbije za nacionalne manjine i ve pominjana Sluba za ljudska i manjinska prava. Prvo telo je politikog i savetodavnog, a drugo strunog karaktera.
ministri kulture, prosvete i sporta, lokalne samouprave, pravde, vera i unutranjih poslova. Savet se sastaje veoma retko. Tokom ove godine lanovi Saveta sastali su se samo jedanput, kako bi ih srbijanski premijer (usmeno) upoznao sa sadrinom novog srbijanskog ustava. Treba istai da je i na nivou Vojvodine pokrajinsko izvrno vee, krajem avgusta, u cilju ouvanja, unapreenja i zatite nacionalnih, etnikih, verskih, jezikih i kulturnih zajednica, donelo odluku o formiranju Pokrajinskog saveta nacionalnih zajednica. Predsednik, zamenik predsednika i 8 lanova predstavnici su Izvrnog vea, a 9 lanova su predsednici nacionalnih saveta, ije je sedite na nivou Pokrajine, te predsednik Saveta za integraciju Roma Izvrnog vea. Jelena Markovi, biva zamenica ministra za ljudska i manjinska prava, Dnevnik, 14. 8. 2006. Derogiranje zatite ljudskih i manjinskih prava na nivo vladine slube, po miljenju Petra Teofilovia, pokrajinskog ombudsmana, pogrean je potez. Teofilovi je naglasio da je Srbiji neophodno ministarstvo koje bi se bavilo ljudskim i manjinskim pravima. Dnevnik, 19. 8. 2006. Saoptenje Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Saoptenjem je reagovala i Liga za dekadu Roma, koja je apelovala na dravne organe Srbije da uspostave Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Lino mislim da nije u redu da se sa saveznog nivoa preuzmu samo ministarstva odbrane i spoljnih poslova, a da se, umesto treeg, uredbom Vlade osnuje nekakva sluba koja je sama po sebi nii rang organizovanja. tavie, izjavila je Ana Tomanova Makanova, koordinatorka nacionalnih saveta, u njeno organizovanje niko od nacionalnih saveta nije ni ukljuen, ni pitan..., a nismo konsultovani ak ni kod izbora direktora Slube. Dnevnik, 9. 8. 2006. Na ovu je injenicu podsetila Jelena Markovi, Dnevnik, 14. 8. 2006.
88 89
90
91
92
178
No, bez obzira na pomenute razlike, treba istai da su oba tela osnovana odlukom republike vlade Republiki savet nakon serije incidenata u Vojvodini, a kao kompenzacija i jedna vrsta supstituta za zakonom o manjinama najavljen, ali nikada ne formiran Savezni savet za nacionalne manjine, a Sluba nakon disolucije Dravne zajednice. Teko je prevideti znaaj ove injenice, jer ona sugerie da u Srbiji, kao to je to, uostalom, i do sada bio sluaj, nee postojati demokratski osmiljena, na dugi rok planirana i sasvim koherentna manjinska politika, nego e se ta politika prilagoavati raznim dnevnopolitikim potrebama vlasti, nudei palijativna, improvizovana i ad hoc reenja. Takva politika omoguava izvrnoj vlasti irok manevarski prostor, promovie politiku nagodbenjatva etnikih vrhova, vodi pritajenoj korupciji i oligarhizaciji manjinskih struktura, njihovom postepenom ruiniranju i diskreditaciji, pre svega u oima manjinske javnosti. Osim toga, ona moe intenzivirati podele unutar samih manjinskih zajednica, pojaati nezdravu kompeticiju unutarmanjinskih frakcija, hraniti i u ivotu odravati etnonacionalistike snage. Napokon, takvom politikom e se manjinsko pitanje uvek postavljati kao nacionalno, a ne kao demokratsko.
5.3. Proputena prilika: ustav i nacionalne manjine

Prilika da se manjinsko pitanje tematizuje kao demokratsko proputena je prilikom donoenja novog srbijanskog ustava. Uprkos svojoj u vie navrata eksplicitno izraenoj elji, predstavnici manjina nisu uestvovali u izradi ustava. Iskljuene iz procesa konanog uobliavanja ustavnog teksta, manjine su odgovorile ignorisanjem poziva da uestvuju i na referendumu potvrde ustav. Pored injenice da nisu involvirani u pisanje ustava i da o njemu nije voena nikakva javna rasprava, na odluku manjina da bojkotuju referendum uticali su i pozivi koje su graanima upuivale pojedine politike stranke, odnosno nevladine organizacije,93 zatim agresivna proreferendumska kampanja Srpske radikalne stranke,94 dvostruki arini u pogledu autonomije,95 uverenje da ustav nita ne
93 Liga socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratska partija i Graanski savez Srbije samo su neke od politikih stranaka koje su pozivale graane na bojkot referenduma. U Novom Sadu je formirana i ad hoc koalicija nevladinih organizacija sa istim ciljem. Koaliciju je inilo vie nevladinih organizacija, meu kojima Centar za razvoj civilnog drutva, Nezavisno drutvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Fond Panonija, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji i druge. Kampanju Srpske radikalne stranke pratili su i bilbordi sa eeljevim likom, to je u sredinama u kojima ive pripadnici manjina delovalo kontraproduktivno, jer je odvraalo manjine od izlaska na biraka mesta. Ustavom se Kosovu, za razliku od Vojvodine, garantuje sutinska autonomija. Vladajue stranke u vojvoanskom parlamentu postigle su konsenzus oko poeljnog stepena autonomije, ali njihovi zahtevi nisu uvaeni od strane ustavotvoraca. Nezadovoljstvo postojeim
94
95
179
20052006.
donosi manjinama,96 da nisu usvojeni njihovi zahtevi,97 ali, pre svega, predloena definicija kojom je Republika Srbija odreena kao drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive. Ovakva ustavna definicija drave (lan 1.) stvorila je kod pripadnika manjina uverenje da u Srbiji postoje graani prvog i drugog reda, te da je njima namenjena uloga graana drugog reda. Takvo uverenje pojaano je i u lanu 13, koji ve svojim nazivom Zatita dravljana i Srba u inostranstvu upuuje na diskriminaciju.98 Interesantno je istai da se pomenuti lan nalazi u prvom delu ustavnog predloga, u kojem se izlau naela ustava, pored ostalih, vladavina prava99 i zatita nacionalnih manjina. Novim ustavom Srbije, proglaenim na sednici Narodne skuptine 8. novembra, pripadnicima manjina se jami posebna zatita manjinskih prava radi ostvarenja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta (lan 14). U cilju ostvarenja pune ravnopravnosti Republika Srbija moe u ekonomski, socijalni, kulturni i politiki ivot uvesti posebne propise i privremene mere (lan 76).100 Garantovana ustavom, ljudska i manjinska prava neposredno se primenjuju, kao i prava zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima (lan 18). U ustavu se izriito istie da se dosegnuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati, ali da se ljudska i manjinska prava zakonom mogu ograniavati, ako ogranienje doputa Ustav (lan 20). Ako im je uskraeno ili povreeno neko pravo zajameno ustavom pripadnici manjine imaju pravo na sudsku zatitu. Oni, takoe, imaju pravo da se obrate i meunarodnim institucijama u cilju zatite svojih ustavom zagarantovanih prava i sloboda. Svrha ustavnog jamstva ljudskih i mastepenom autonomije svakako e biti jedan od faktora mobilizacije autonoma na buduim izborima. 96 Savez vojvoanskih Maara (SVM) preveo je tekst predloga ustava na maarski jezik i organizovao raspravu u sredinama u kojima ive Maari kako bi ih upoznao sa sadrinom ustava. Zahvaljujui tome, Maari su imali prilike da se detaljno informiu o ustavu i shvate da on nita ne donosi manjinama, izjavio je Karolj Duda, potpredsednik SVM, Graanski list, 1. 11. 2006. 97 Mi smo traili, izjavila je Ana Makanova Tomanova, koordinatorka nacionalnih saveta, da se u Ustavu nae autonomija Vojvodine u skladu sa Platformom Izvrnog vea, da Srbija bude definisana kao graanska drava, kao i da se manjinama d deset odsto zagarantovanih mesta u republikom parlamentu. Graanski list, 21. 9. 2006. 98 lan 13 Ustava Srbije ima dva stava i glasi: Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom. Da je u pitanju diskriminatorska odredba, vidi se po tome to se posebno izdvajaju Srbi, iako njihov dravljanski status mora biti istovetan sa statusom svih ostalih dravljana Srbije koji ive u inostranstvu. 99 Nije jasno o kakvoj je vladavini prava re ako se zatita prava i interesa Srba posebno izdvaja i ako su njihovi interesi i prava znaajniji u odnosu na prava i interese dravljana Srbije?! 100 Takvi propisi i mere se ne smatraju diskriminacijom i usmereni su na otklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji posebno pogaaju pripadnike manjina.
180
njinskih prava lei u ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca (lan 19). Ustavne odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje (lan 18). U posebnom odeljku Ustava Prava pripadnika nacionalnih manjina pripadnicima manjina se, pored prava koja su zajamena svim graanima, garantuju dodatna individualna i kolektivna prava. Preko kolektivnih prava pripadnici manjina odluuju ili uestvuju u odluivanju o pojedinim pitanjima koja su vezana za njihovu kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma (lan 75). Manjinama se jami ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita. Zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini (lan 76). Pod istim uslovima kao i ostali graani, pripadnici manjina imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Prilikom zapoljavanja u dravnim organima, javnim slubama i organima pokrajine i lokalne samouprave vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti manjina (lan 77). Nasilna asimilacija pripadnika manjina ustavom je zabranjena, kao i mere koje bi vodile vetakom menjanju nacionalne strukture stanovnitva na podrujima na kojima pripadnici manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju (lan 78). Pravom na ouvanje posebnosti (lan 79) pripadnicima manjina se garantuje pravo: na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na korienje jezika i pisma; da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime; na kolovanje na svom jeziku i osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja, na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom; na upotrebu simbol na javnim mestima; da u sredinama gde manjine ine znaajnu populaciju dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi autonomnih pokrajina i lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku. U skladu sa Ustavom, a na temelju zakona, pokrajinskim propisima se mogu ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina. Pored toga, pripadnici manjina mogu osnivati prosvetna i kulturna udruenja, koja dobrovoljno finansiraju i kojima Republika Srbija priznaje posebnu ulogu u ostvarivanju njihovih prava. Pripadnicima manjina se, takoe, priznaje pravo da uspostavljaju veze i sarauju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije (lan 80). 181
20052006.
Na kraju, da bi se zajamena prava neometano uivala, ustavom je propisana obaveza Republike Srbije (lan 81) da u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet. U Ustavu, u delu koji se bavi pravima pripadnika nacionalnih manjina, veinom su preuzete odredbe iz odgovarajueg (treeg) dela Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama. Neke odredbe iz Povelje, meutim, nisu nale svoje mesto u delu ustavnog teksta koji se bavi pravima pripadnika manjina, nego u delu koji se bavi ljudskim pravima i slobodama, poput odredbi koje se odnose na slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti, zabranu izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje odnosno jamstva steenih prava.101 Pored toga to je u zanatskom pogledu bolje uraena jezik Povelje je precizniji, a reenja su izloena na pregledniji nain nego to je to sluaj sa novim ustavom odredbe Povelje su znatno povoljnije za pripadnike manjina. Oba dokumenta, na primer, zabranjuju nasilnu asimilaciju pripadnik manjina, ali je samo u Povelji ustanovljena i jasno istaknuta dunost drave (lanice i dravne zajednice) da pripadnike manjina titi od svake akcije usmerene ka nasilnoj asimilaciji (lan 50). U Povelji je, zatim, na obuhvatniji nain ureeno i pravo pripadnik manjina na ouvanje posebnosti. U delu ustava koji se bavi ouvanjem posebnosti pripadnik manjina nema odredbe koja se odnosi na, Poveljom zajameno (lan 52), pravo na odreeni broj mandata u skuptini drave lanice.... Umesto toga, u Ustavu su prisutna razliita reenja, u zavisnosti od toga o kojoj je skuptini re. Tako se u lanu 100 istie da se u Narodnoj skuptini obezbeuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom, dok se u lanu 180 Ustava navodi da e se u pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava omoguiti srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skuptinama, u skladu sa zakonom. Reenja na tetu manjina prisutna su i u lanu 75 Ustava, gde se u stavu 1. istie da se individualna i kolektivna prava pripadnika manjina ostvaruju u skladu sa Ustavom, zakonom i meunarodnim ugovorima, to, u odnosu na reenje iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, predstavlja suavanje prava. U Po101 U drugom delu Ustava, u osnovnim naelima, u lanu 20. se istie da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati. U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama data je ira formulacija, jer su njome obuhvaena i individualna i kolektivna prava.
182
velji se, naime, navodi da se individualna i kolektivna prava ostvaruju u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima. Pri tome, ne treba izgubiti iz vida da u ustavu ne postoji integrativna klauzula, te da meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.102 Pravi je cinizam ustavotvoraca, meutim, prisutan u delu Ustava kojim je predviena mogunost da se u cilju zatite ljudskih i manjinskih prava izjavi ustavna alba (lan 170), ali nije jasno kome se ona izjavljuje, jer meu nadlenostima Ustavnog suda nema one koja bi se odnosila na odluivanje u takvim sluajevima.103 Imajui u vidu da reenja ponuena u ustavu zaostaju za onima iz Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, kao i uverenje pripadnika manjina da se ustavom pretvaraju u graane drugog reda, sasvim je razumljiva njihova odluka da se oglue o pozive da uestvuju na referendumu. Iako su predstavnici vlade i vladajuih stranaka nastojali da privole predstavnike manjina, naroito onih brojnijih, poput bonjake i maarske, da pozovu svoje sunarodnike da u to veem broju uestvuju na referendumu, ta nastojanja nisu urodila plodom.104 Predstavnici manjina, ako se ve nisu eksplicitno odreivali, najee su zauzimali neutralnu poziciju, preputajui sunarodnicima da, kao to je to uinilo Hrvatsko nacionalno vijee, shodno svojoj savesti odlue hoe li izai na referendum i kako e glasati.105 Motive za ovakvo ponaanje nije teko odgonetnuti. U situaciji etnonacionalistike mobilizacije, optubi i napada
102 U Ustavnoj povelji Dravne zajednice SCG, u lanu 16. nalazi se potpuno drugaije reenje: Ratifikovani meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drava lanica. 103 Skreemo panju na i to da Ustavni sud de facto ne funkcionie. 104 Zapravo, u sluaju Bonjaka samo su produbljene politike podele. Tako je Sulejman Ugljanin, lider Liste za Sandak, pozvao svoje sunarodnike da obuku sveano odelo i na referendumu glasaju za Ustav, dok su ostali predstavnici Bonjake ili pozivali na bojkot, kao Stranka za Sanak i Bonjaka koalicija, ili su, poput Sandake demokratske partije, izbegle da se jasno odrede prema tome kako bi graani trebalo da se ponaaju na referendumu. Nezadovoljne nainom na koji je donet Ustav, bonjake partije su optuile vladu Srbije zato to predstavnike Bonjaka nije ukljuila u pisanje ustava, a potom i narodne poslanike iz redova koalicije Lista za Sandak da nisu hteli da se ukljue u taj posao zbog svojih linih interesa i nade da e na taj nain zadobiti naklonost i nekih drugih vlada u Beogradu (Danas, 16. 10. 2006). Lideri dve maarske stranke Demokratske stranke vojvoanskih Maara i Demokratske zajednice vojvoanskih Maara, koje se sa trenutno najjaom partijom Savezom vojvoanskih Maara bore za uticaj u maarskom birakom telu, bili su znatno eksplicitniji u svojim stavovima od lidera SVM. Dok je Joef Kasa, lider SVM, pozvao Maare da izau na referendum i glasaju po svojoj savesti, dotle su Andra Agoton i Pal andor poruivali svojim sunarodnicima da na referendumu glasaju protiv ponuenog ustavnog reenja (Dnevnik, 26. 10. 2006). 105 Dnevnik, 23. 10. 2006.
183
20052006.
na protivnike referenduma,106 katastrofinih upozorenja,107 kao i spoitavanja da uvaju Miloeviev ustav,108 predstavnici manjina su eleli da izbegnu optube za mogui neuspeh referenduma.109
5.4. Nacionalni saveti nacionalnih manjina

Kada je o ustavu re, treba pomenuti da se njime uvaava i pravo manjina da radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika izaberu svoje nacionalne savete. Kao organi kulturne samouprave manjina, nacionalni saveti su prvi put pomenuti u Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U pomenutom zakonu se istie da saveti predstavljaju nacionalne manjine u napred pomenutim oblastima i uestvuju u procesu odluivanja ili odluuju o pitanjima iz tih oblasti, kao i da osnivaju ustanove iz tih oblasti.110 U jednom od prvih intervjua koje je kao direktor Slube za ljudska i manjinska prava dao medijima, Petar Laevi je izjavio da e Sluba nastaviti rad na stvaranju manjinskog zakonodavstva, i to pripremom predloga zakona o ovlaenjima i nainu izbora nacionalnih saveta.111 Apostrofiranje pomenutih zakona nije sluajno, jer je u drugoj polovini septembra Nacionalnom savetu Maara
106 Zagovornici bojkota su u javnosti optuivani da deluju po nalogu stranih nalogodavaca, da razbijaju dravu i rade u korist onih koji hoe da nam otmu Kosovo. Na beogradskom Trgu Republike, nekoliko dana pre odravanja referenduma, dodeljene su simboline nagrade za doprinos nezavisnoj albanskoj dravi Kosovo, a elnici pojedinih stranaka i nevladinih organizacija nazivani su iptarima. Danas, 25. 10. 2006. 107 Neboja ovi, predsednik Socijaldemokratske partije, ocenio je da bi u zemlji, ako se na referendumu ne potvrdi novi ustav, mogao nastati haos. On je upozorio da postoje domae i meunarodne snage kojima uspeh referenduma ni ne odgovara i postavio pitanje ko finansira promotere antireferendumske kampanje. Dnevnik, 25. 10. 2006. 108 Dragan utanovac, potpredsednik Demokratske stranke je najavu bojkota referenduma od strane Albanaca i drugih manjina ocenio kao lou stvar i izrazio aljenje to e nacionalne manjine ispasti uvari ustava Slobodana Miloevia. Danas, 20. 10. 2006. 109 Za novi ustav na referendumu (28. i 29. oktobra) glasalo je 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih biraa. U javnosti je, meutim, iskazivana sumnja da je izlaznost biraa na referendumu bila onolika kakvom je predstavljaju zvanini rezultati. Za potvrdu novog ustava u Vojvodini je glasalo svega 43,93 odsto graana. 110 U Zakonu o manjinama, lan 19, istie se da e organi drave, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, prilikom odluivanja o pitanjima iz gorenavedenih oblasti zatraiti miljenje saveta. Nacionalnim savetima se moe poveriti i deo ovlaenja iz navedenih oblasti, a sredstva potrebna za njihovo vrenje duna je da obezbedi drava. Problem je, meutim, u tome to se u praksi pomenutih organa ovaj lan slabo primenjivao. 111 Sa izradom ovih zakona kasni se, po Laevievim reima, iz opravdanog razloga. Kao takav opravdani razlog Laevi je naveo referendum u Crnoj Gori. Danas, 10. 7. 2006.
184
istekao mandat, a pitanje izbora novog (odnosno novih) saveta nije zakonom regulisano.112 Na obavezu da se ovaj zakon donese proteklih godina ukazivali su, pored nacionalnih saveta,113 kako politiki, tako i civilni akteri.114 Uprkos obeanjima, pre svega vlade, zakon nije donet, jer za njegovo donoenje nije postojala politika volja. Na probleme sa kojima e zbog toga biti suoene manjine, ali i Republika Srbija, takoe je upozoravano u vie navrata. Tako je poetkom maja Laslo Joa, predsednik Nacionalnog saveta Maara, upozorio vladu Srbije da e, ukoliko se do septembra ne donese zakon o nacionalnim savetima, nastati pravni vakuum, usled ega nacionalni saveti nee imati zakonskog osnova za svoj rad. Vladi je predloeno i da, u nedostatku boljeg reenja, modernizuje nekadanju uredbu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ali vlada, kako je izjavio Joa, nije reagovala na pomenutu inicijativu.115 Istim povodom se oglasio i Tama Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, naglaavajui da se, u pogledu izbora nacionalnih saveta, kreemo ka stanju faktikog bezakonja.116 Da bi izbegla takav, po republiku vladu krajnje neprijatan razvoj dogaaja, iz Slube za ljudska i manjinska prava saopteno je da e redovna elektorska skuptina za izbor Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine117 biti odloena do stvaranja pravnih pretpostavki i prenoenja funkcija sa bive Dravne zajednice Srbija i Crna Gora na Srbiju, te da e Sluba, do okonanja tog postupka, preuzeti strune poslove koji se odnose na poloaj i ostvarivanje nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.118 Nije, meutim, jasno na temelju ko112 Ovo je veoma ilustrativan primer neodgovornosti drave u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina i odsustva bilo kakve dravne strategije. Jednostavno reeno, u politikoj agendi pitanje manjina se nalazi na dnu liste interesovanja dravnih vlasti. 113 Utisak je, meutim, da ni sami lanovi nacionalnih saveta nisu, iz razliitih razloga, vrili dovoljno snaan pritisak da se pomenuti zakon donese. Bez precizno definisanih nadlenosti, naina finansiranja, izbora i odluivanja nacionalni saveti su jedna vrsta sinekuralnih institucija. Sm nain izbora i funkcionisanja saveta ne ... podstie iru participaciju manjinskih predstavnika. Elektorski nain izbora ... pogoduje dobro organizovanim i politiki profilisanim strankama nacionalnih manjina, ali ne i malobrojnim ili teritorijalno disperziranim i nedovoljno organizovanim manjinama. Nacionalni saveti u ovom sluaju postaju stecite interesnih grupa unutar jedne manjine, koje su najee zatvorene i nepropustljive za drugaija miljenja i poglede. Vidi prilog Gorana Baia u: Demokratija i multikulturalnost u jugoistonoj Evropi, Centar za istraivanje etniciteta, Beograd, 2003, str. 176. 114 Vidi: Informator, glasilo Centra za multikulturalnost, Novi Sad, 2005, br. 59/60. 115 Graanski list, 1. 8. 2006. 116 Graanski list, 10. 8. 2006. 117 Isto se odnosi i na odravanje vanredne elektorske skuptine Nacionalnog saveta Roma. 118 Graanski list, 10. 8. 2006. Skreemo panju na injenicu da u ovom sluaju jedan dravni organ preuzima vrenje poslova organizacije koju nije osnovao.
185
20052006.
jeg je to pravnog akta Sluba za ljudska i manjinska prava ovlaena da preuzima poslove nacionalnih saveta.119 Nije, takoe, jasno zato se Sluba za ljudska i manjinska prava nije o ovakvoj svojoj odluci prethodno konsultovala sa nacionalnim savetima, nego su oni o njoj obaveteni putem medij.120 Napokon, nije jasno ni na osnovu ega je Savet Republike Srbije zauzeo stav da poetak trajanja etvorogodinjeg mandata nacionalnih saveta poinje trenutkom upisa u Registar nacionalnih saveta, a ne datumom odravanja osnivake skuptine.121 Ono to je, meutim, jasno jeste da srbijanska vlada preko svojih agencija nastoji da, manipuliui datumima, izbegne krajnje nezavidnu situaciju, u koju je, svojom politikom marginalizacije, dovela nacionalne savete, ali i pripadnike manjina prve da ne mogu na zakonit nain nastaviti sa radom, a druge (sa mogunou) da ostanu bez svojih kljunih reprezentativnih struktura. Kada je o nacionalnim savetima i politici Vlade re, treba istai nekoliko vanih momenata: Prvi, svaki od 14 nacionalnih saveta, koliko ih je do sada izabrano, izabran je na temelju uredbe koju je 2002. godine donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvieno je da se pitanje izbora nacionalnih saveta uredi posebnim zakonom, ali taj zakon, etiri godine poto je, kao prvi, izabran nacionalni savet Maara,122 jo uvek nije donet.123 U Zakonu o manjinama jo dva stava zasluuju panju. U lanu 19, st. 12, stoji da e se saveti formirati na principima dobrovoljnosti, izbornosti, proporcionalnosti i demokratinosti, a u lanu 24, st. 1, da e nacionalne savete, do donoenja zakona, birati skuptine elektora. Svi nacionalni saveti izabrani
119 Tama Korhec je u prvoj polovini avgusta upozorio da e pravi problemi nastati ukoliko do isteka mandata ne bude pokrenut postupak za izbor novog saveta, jer bi onda nastupilo stanje faktikog bezakonja, to jest nepostojanja institucije, Graanski list, 10. 8. 2006. 120 Neugodno sam iznenaena to ovo saznajem iz medija, jer smatram da nacionalni saveti treba da budu makar obaveteni da Sluba za ljudska i manjinska prava preuzima nadlenosti nacionalnih saveta, izjavila je Ana Tomanova Makanova, predsednica Nacionalnog saveta Slovaka i koordinatorka svih nacionalnih saveta. Ona je istakla kako bi bilo sasvim logino da direktor Slube Petar Laevi, pre donoenja takve odluke, sazove predstavnike svih nacionalnih saveta makar na blic sastanak i da nas, kao savetodavna tela u ovoj problematici, makar pita za miljenje koje moe i ne mora uvaiti. Dnevnik, 9. 8. 2006. Po reima Makanove, nacionalni saveti nisu ni dobili pomenutu odluku. 121 Dnevnik, 19. 10. 2006. Po miljenju Tamaa Korheca, pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne manjine, datum upisa u registar teko se moe uzimati kao validna odrednica, jer se izbori odravaju redovno i postoji mandat koji od njih poinje da tee, a upis u registar se obavlja samo jedanput, prilikom osnivanja odreene institucije. 122 Nacionalni savet maarske nacionalne manjine konstituisan je dana 21. 9. 2002. 123 Poetkom januara Ana Tomanova Makanova, predsednica Slovakog nacionalnog saveta, izjavila je da su Vojislav Kotunica, predsednik vlade, i Petar Laevi, sekretar vladinog saveta za nacionalne manjine, izjavili da e do 15. februara biti donet zakon.
186
su pomou eletorskih skuptina, dakle na posredan i nedemokratski nain. Pri tome je potpuno nejasno kako su neki od nacionalnih saveta uopte i mogli biti izabrani, kada unutar zajednice koju reprezentuju, a sudei prema poslednjem popisu stanovnitva, nema punoletnih pojedinaca u broju dovoljnom za formiranje nacionalnog saveta.124 Drugi, pripadnici nacionalnih manjina prepoznali su u nacionalnim savetima strateki vane institucije za afirmaciju i zatitu svojih vitalnih interesa. Sama institucija saveta nikada nije dovoena u pitanje, ali je sm nain izbora bio predmet brojnih kritika i primedbi. Upravo zbog takvog posrednog i nedemokratskog naina izbora, nacionalni saveti su, umesto da harmoniziraju razliite interese, postali izvor podela i radikalizacije unutar samih manjinskih zajednica. Legitimnost Nacionalnog saveta Maara, na primer, osporava se od trenutka njegovog konstituisanja. Pojedine stranke unutar maarske zajednice, kao i poznati intelektualci, smatraju da je nacionalni savet formiran na legalan, ali ne i legitiman nain i da, umesto interesa nacionalne zajednice, zastupa interese najjae maarske stranke. Nezadovoljna radom nacionalnog saveta, grupa graana maarske nacionalnosti svojevremeno je pokrenula inicijativu i na 400 adresa uputila predlog da se formira nova organizacija koja bi, sa veim legitimitetom, zastupala interese njihove zajednice. Nezadovoljstvo radom nacionalnih saveta iskazuje se i unutar drugih etnikih zajednica. Poetkom maja 2005. godine sedam bonjakih partija je pokrenulo inicijativu za sazivanje vanredne elektorske skuptine. Po miljenju inicijatora, Nacionalno vijee vie nije imalo legitimitet da zastupa interese Bonjaka, jer je Listi za Sandak opao uticaj u birakom telu. Interesi dve suprotstavljene politike grupacije unutar bonjake zajednice naroito se snano manifestuju prilikom lokalnih izbora.125 Poslednji, vanredni izbori za odbornika mesta u lokalnom parlamentu okonane su na najtraginiji nain gubitkom ljudskog ivota.126
124 Ovde se misli na Nacionalni savet grke nacionalne manjine. Prema podacima iz publikacije Etniki mozaik Srbije, u Srbiji ive 572 pripadnika grke nacionalne manjine. Da bi mogli formirati nacionalni savet, njima je, prema uredbi biveg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, potrebno tri hiljade potpisa punoletnih pripadnika grke manjine sa pravom glasa. 125 Programski udaljene, liderski ustrojene, sa oskudnim demokratskim kapacitetima i vikom politike volje da govore i deluju kao jedini i autentini predstavnici zajednice, politike stranke su, prema kazivanju samih Bonjaka, jedan od uzroka podela i sukoba unutar bonjake manjine. 126 Izraavajui najdublje aljenje zbog ubistva odbornikog kandidata Liste za Sandak Rudije urovia i ranjavanja Sulejmana urovia tokom odravanja lokalnih izbora u Novom Pazaru, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji snano je osudio svaku upotrebu nasilja u politikom procesu i pozvao politike lidere dve najuticajnije stranke da deluju u pravcu smirivanja strasti, a republiku vladu koju smatra odgovornom za radikalizaciju politikih
187
20052006.
Napokon, razliiti interesi unutar romske manjine doli su do izraaja i u zahtevu da se Nacionalni savet smeni, odnosno da mu se zabrani rad. Suoeni sa deficitom legitimnosti, nacionalni saveti su jedan od elemenata koji doprinosi zaotravanju unutaretnikih odnosa. Sadanji posredan nain izbora saveta putem elektorskih skuptina pokazao se kao veoma lo, jer favorizuje partijske frakcije nacionalne elite, liava pripadnike manjina uticaja i dovodi u pitanje i samu ideju manjinske samouprave. Trei, Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvieno je da nacionalni saveti uestvuju u procesu odluivanja ili odluuju o pitanjima iz oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, kulture i informisanja na jeziku manjine.127 Ovo pravo, meutim, esto nije respektovano od strane dravnih organa.128 Tako je, povodom predloenih izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje je republika vlada uputila skuptini na usvajanje po hitnom postupku, protestom reagovala Ana Tomanova Makanova, koordinatorka nacionalnih saveta. Ona je protestovala zato to nacionalni saveti nisu ni videli odredbe koje se menjaju i to o svemu saznajemo iz medija. U zakonu je vana svaka reenica, a ako o izmenama nismo ak ni obaveteni, onda ne vidim o kakvoj saradnji i ueu moe biti rei.129 Slino ponaanje je zabeleeno i prilikom imenovanja lanova upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine. Naime, predstavnici nacionalnih saveta izrazili su nezadovoljstvo time to Republika radiodifuzna agencija (RRA) nijednog od 11 kandidata koje su saveti zajedniki predloili nije imenovala u sastav upravnih i programskih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine.130 Tim povodom je od RRA zatraeno da preispita svoju odluku, od predsednika Skuptine Srbije da se na sednici parlamenta preispita sastav RRA,
prilika u Novom Pazaru da se okrene sutinskim pitanjima od kojih zavisi budunost Srbije i osigura miran i bezbedan ivot svih graana, bez obzira na njihova politika uverenja i stranaku pripadnost. U lanu 19, st. 8, stoji da organi drave, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, prilikom odluivanja o gorenavedenim pitanjima, moraju zatraiti miljenje saveta. Na probleme u implementaciji zakonskih reenja ukazano je i u nacionalnoj strategiji za prikljuivanje EU. Danas, 10. 8. 2006. Ana Makanova Tomanova je zatraila da ministar obrazovanja ubudue pribavi miljenje nacionalnih saveta o svim predmetima koji imaju sadraje vezane za ouvanje nacionalnog identiteta, istiui da se to ne odnosi samo na jezik nacionalne manjine, ve i na istoriju, geografiju, te muziku i likovnu umetnost (Graanski list, 31. 8. 2006). Petar Laevi, sekretar Republikog saveta za nacionalne manjine, upozorio je da ne postoji eksplicitna zakonska odredba koja bi obavezivala RRA da imenuje kandidate nacionalnih saveta. Meutim, za njih je, smatra Laevi, moralo biti mesta u programskim savetima, ali ne i u upravnim odborima. Tama Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, sloio se sa Laeviem da takva eksplicitna odredba ne postoji i dodao da je ovim postupkom RRA prekren ustavni princip o zatiti prava manjina. Danas, 24. 4. 2006.
127 128 129
130
188
a od premijera Kotunice da, kao predsednik Republikog saveta za nacionalne manjine, hitno sazove sednicu saveta na kojoj bi bilo razmotreno pitanje odsustva predstavnika manjina u pomenutim telima.131 Upozoravajui da e o svemu biti obaveteni visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine, Savet Evrope, kao i Evropski parlament, Esad Dudevi, predsednik Izvrnog odbora Bonjakog nacionalnog saveta, poruio je: Na stav je da, ukoliko se ove adrese oglue o nae zahteve, donesemo odluku o samoukidanju svih nacionalnih saveta. Ne vidimo razlog njihovog postojanja ako legitimni predstavnici manjina ne uestvuju u kreiranju programa javnih servisa Vojvodine i Srbije.132
5.5. Problemi u informisanju i recepcija manjinskih kulturnih elita

Krajnje zaotrena izjava Esada Dudevia jasno govori o znaaju koji manjine pridaju pitanju informisanja.133 U istraivanju o informisanju nacionalnih manjina, koje je Fond za otvoreno drutvo realizovao u prvoj polovini 2006. godine, istie se da je pravo na informisanje na maternjem jeziku jedno od kljunih manjinskih prava i vaan resurs identiteta, znaajan kako sa stanovita integracije, tako i sa stanovita graanske kompetencije. Iako istraivanjem nisu obuhvaeni svi medijski proizvodi na jezicima manjina, nego samo oni koji imaju redovne i obuhvatne informativne sadraje, dobijeni rezultati predstavljaju vaan materijal za koncipiranje promiljene manjinske medijske politike. Treba istai i injenicu da za funkcionisanje medijske manjinske scene do sada nije iskazivano naroito istraivako interesovanje, to je, kao indikativna injenica, istraivanju dalo na znaaju, ali je isto tako od istraivaa zahtevalo napor da, najpre, mapiraju manjinsku medijsku scenu u skladu sa kriterijima utvrenim istraivakim projektom. U ovom izvetaju neemo iscrpnije navoditi rezultate pomenutog istraivanja, nego emo se ograniiti samo na to da markiramo neke elementarne nalaze. Ponajpre, utvreno je da je manjinska medijska scena veoma dinamina. Tokom 2005. godine u Srbiji su postojala 162 medijska proizvoda preko kojih su se pripadnici manjina na svom maternjim jeziku informisali o pitanjima od javnog znaaja. Najvei broj medijskih proizvoda nalazio se u AP Vojvodini 143, a u
131 Aleksandar Vasi, potpredsednik Saveta RRA, izjavio je za Graanski list (12. 6. 2006) kako je netano da u Upravnom i Programskom odboru radio-difuzne ustanove Vojvodine nema predstavnika manjina. Problem je, meutim, u tome to ta dva imenovana predstavnika nisu predloena od strane nacionalnih saveta. 132 Danas, 24. 4. 2006. Nacionalni saveti se, inae, nisu samoukinuli. 133 Preko javnog servisa ostvaruje se informisanje manjina na njihovom, maternjem jeziku, to znai da je sasvim legitiman interes manjina ispoljen prilikom izbora tela koje treba da odluuju o javnom informisanju.
189
20052006.
centralnoj Srbiji 19, izuzimajui medije u Sandaku.134 Navedenim brojem obuhvaeni su kako medijski proizvodi koji se javljaju kao delovi u okviru neke vee celine, recimo, emisija na jeziku manjine u okviru programa na jeziku etnike veine, tako i potpuno samostalni medijski proizvodi na jeziku manjine. Kada je re o ovim drugim proizvodima, u Srbiji postoje 34 medijska proizvoda, i to 19 tampanih i 15 elektronskih medija (12 radija i tri televizije).135 Kao i sami medijski proizvodi, tako se i medijske ustanove, u zavisnosti od brojnosti manjine, njene informativne tradicije, visine donacija itd, veoma razlikuju.136 Ostavljajui po strani podatke koje se odnose na statusna pitanja, treba ukazati na, generalno gledano, nepovoljne tehniko-tehnoloke uslove u kojima se obavlja informisanje na jezicima manjina.137 Kada su u pitanju finansije, medijske ustanove iji je osniva organ dravne uprave u velikoj meri zavise od subvencija odreenih tela dravne vlasti, jer visina prihoda koje ostvaruju prodajom lista ne uestvuje u ukupnim prihodima u procentu veem od 30 odsto. Neto je povoljnija situacija u pogledu ustanova u privatnom vlasnitvu, gde se od prodaje medijskog proizvoda ostvari i 70 posto ukupnih prihoda. No, zbog toga trpe kvalitet i koliina informativne ponude, jer se velika panja posveuje sadrajima komercijalne prirode. Stanje u manjinskim medijskim ustanovama ne moe se oceniti kao povoljno ni kada su u pitanju kadrovi. Najvei broj zaposlenih 48% nalazi se u dobi izmeu 35 i 55 godina starosti, 31% novinara je starije od 55 godina, a samo 21% je mlae od 35 godina. Ni u pogledu strune spreme situacija nije mnogo bolja srednju strunu spremu poseduje 49%, viu 18% a visoku 33% novinara. Jedan od znaajnih istraivakih nalaza glasi da su svojim sadrajem manjinski medijski proizvodi u znaajnoj meri monoetniki. Naime, manjinski mediji veliki prostor posveuju dogaajima unutar vlastite etnike zajednice. Konkretno govorei, informacije o vlastitoj zajednici zauzimaju 7080% informativnog prostora, a informacije koje se odnose na veinski narod 2025%, dok je svega 5% napisa posveeno drugim manjinama.138
134 S obzirom na okolnost da je tokom istraivanja bilo teko utvrditi medije na bosanskom jeziku, a istraivai nisu eleli da se u tako delikatnoj stvari arbitrarno postavljaju, javila se potreba da se mediji u Sandaku izdvoje kao zasebna celina. 135 Najvie manjinskih medija funkcionie na maarskom jeziku devet: osam novina i jedna radio-stanica. 136 Postoje medijske ustanove koje broje vie od 150 zaposlenih (Magyar sz, na primer), kao i ustanove iji se rad zasniva na entuzijazmu pojedinaca (polusatni nedeljni program na nemakom jeziku u okviru Radio-Subotice) 137 Medijske ustanove, na primer, poseduju raunare, ali su oni zastareli, budui da je najee re o kompjuterima prve i druge generacije. 138 Etnocentrinost manjinskih medija registrovana je i u jednom od istraivanja Novosadske novinarske kole.
190
Na pitanje upueno pripadnicima manjinskih kulturnih elita: Da li ste zadovoljni medijima koji vas informiu na vaem jeziku? 7,8% ispitanika iskazalo je potpuno, a 60,8% delimino zadovoljstvo, dok je 30,4% manjinske kulturne elite iskazalo svoje nezadovoljstvo. Kao glavni uzroci nezadovoljstva navedeni su sledei razlozi: neprikladno vreme trajanja programa, neobjektivnost informacija, neaurnost, problemi sa kadrovima, tehnika zastarelost opreme, slabo pokrivanje teritorije i drugi. Na pitanje: ta najvie zamerate medijima na vaem jeziku? pripadnici manjinske kulturne elite su najee navodili sledee: nespremnost da se otvore osetljive teme (51,5%), nekompetentnost, povrnost i nepotpunost informacija (47,5%), pristrasnost u izvetavanju (35,4%) i odsustvo jasnog stava (32,7%). Istraivanjem je registrovano da pripadnici manjinskih elita u najveem broju dele uverenje da na jezicima nacionalnih manjina ne postoji samostalna ureivaka politika. Sa ocenom da je ureivaka politika potpuno pod uticajem centara moi sloilo se 27,9% ispitanika, 58,3% ureivaku politiku je ocenilo kao naklonjenu pomenutim centrima, a kao potpuno autonomnu i nezavisnu tek 11,7% ispitanika. S obzirom na to, postavljeno im je i pitanje da identifikuju inioce koji najvie utiu na ureivaku politiku medija. Po njihovom miljenju, na ureivaku politiku najvie utiu: politike stranke (48,8%), osnivai (41,8%), reprezentativna tela nacionalni saveti itd. (32,7%), redakcija (svojom profesionalnou) (23,2%), lokalni finansijeri (13,5%), donatori (9,8%), kulturna udruenja unutar manjinskih zajednica (9,4%), nevladine organizacije (5,7%), uticajni pojedinci unutar manjinskih zajednica (3,4%), lokalne vlasti (2,4%) itd. Na pitanje koje pretpostavke treba obezbediti da bi mediji na manjinskim jezicima u potpunosti odgovorili postavljenim zadacima ispitanici su najee isticali da je potrebno: kadrovski ojaati redakcije (75,1%), obezbediti stabilne izvore finansiranja (72,1%), insistirati na profesionalim standardima i kodeksima novinarstva (66%), tehniki ojaati medije (48,1%), obezbediti tematsku raznovrsnost emisija (43,1%), poveati dostupnost (42,8%) itd. Pripadnici manjiske elite u velikom procentu prate medije na srpskom jeziku, ali nisu zadovoljni kako se u njima tretiraju manjinske zajednice. Vie od treine anketiranih pripadnika kulturnih elita (36,9%) izjavilo je da je nezadovoljno kako mediji na srpskom jeziku tretiraju nacionalne manjine, delimino zadovoljstvo iskazalo je 55,9% ispitanika, a potpuno zadovoljstvo svega 5,4% anketiranih. Preostali ispitanici, a re je o vrlo malom postotku (1,8%), nisu odgovorili na postavljeno pitanje. Znatno vee nezadovoljstvo nego u odgovorima na prethodno pitanje pripadnici manjiskih kulturnih elita iskazali su odgovarajui na pitanje: Da li i u kojoj meri mediji na srpskom jeziku zadovoljavaju vae potrebe za informisanjem o zbivanjima unutar vae nacionalne zajednice? Vie od polovine ispitanika 56,9% izjavilo je da je u ovom pogledu informativni uinak medija 191
20052006.
na srpskom jeziku nezadovoljavajui, delimino zadovoljstvo iskazalo je 41,7% anketiranih, a samo jedan procent ispitanika izjavio je da je u potpunosti zadovoljan kako mediji na srpskom jeziku izvetavaju o zbivanjima unutar njihove nacionalne zajednice.139 Nezadovoljstvo manjina medijima na srpskom jeziku140 posebno je uoeno u periodu zaotravanja meuetnikih odnosa u Vojvodini.141 Za razliku od beogradskih medija, koji su se tim problemom bavili povrno i nesistematski, manjinski mediji su registrovali gotovo svaki incident nad pripadnicima vlastite grupe. Gde god je to mogue, nastojali su da objave i fotografije rtava, oteenih objekata ili, pak, grafita. U zavisnosti od medija, rtvama je pruana prilika da iznesu vlastitu interpretaciju dogaaja.142 U sluaju da su napadi bili usmereni prema pripadnicima neke druge etnike zajednice, mediji su tada veinom koristili Betin servis, to znai da je vlastita novinarska obrada takvog sluaja bila veoma retka. No, ono to je zajedniko za medije na jeziku manjina i etnike veine jeste odsustvo napora da se, povodom zaotravanja meuetnikih odnosa, tematizuje kontekst i svi njegovi bitni aspekti, to bi doprinelo ne samo da se problem zahvati sloenije i diferenciranije, nego i da se na njega reaguje racionalnije.
5.6. Incidenti, etniko podvajanje i promocija tolerancije

Osim na manjkavosti medija, incidenti su ukazali i na injenicu da neke institucije, izuzetno vane sa stanovita ljudske bezbednosti, ne funkcioniu na zadovoljavajui nain. Proteklih godina nezadovoljstvo manjina esto je, zbog neefikasnosti u radu, upuivano na adresu policije i pravosua. U razgovorima sa saradnicima Helsinkog odbora pripadnici manjina su ukazivali na manir policije da pogrenom kvalifikacijom menja prirodu incidenata, pa se sluajevi izazivanja nacionalne mrnje vode kao sluajevi remeenja javnog reda i mira, to je, po njihovom miljenju, samo ohrabrivalo nasilnike i podsticalo nove incidente. Jedna od esto iznoenih primedbi odnosila se i na nacionalni sastav
139 U velikom procentu pripadnici kulturnih elita negativno su odgovorili i na pitanje: Da li ste zadovoljni kako programi RTS (radijske i TV stanice Beograd i Novi Sad) informiu o poloaju vae nacionalne zajednice i zbivanjima unutar nje? Na ovo pitanje negativno je odgovorilo ak 65,8% ispitanika, delimino je zadovoljno 28,1%, a potpuno zadovoljno 4,5%. Mali broj broj ispitanika (1,7%) izjavio je da ne prati ove medije. 140 Tokom minulih godina u vie navrata je konstatovano da u redakcijama ne postoje novinari specijalizovani za manjinsku problematiku, da se ova problematika ne prati na sistematski nain, niti se manjinska prava koriste kao uobiajeni urnalistiki obrazac kojim se propituju slubene verzije stvarnosti. 141 Kada je re o veinskim medijima, postoji razlika u praenju pomenute problematike izmeu pokrajinskih i beogradskih medija, u korist ovih prvih.. 142 Maar so je, na primer, posveivao panju svakom napadu, a vrlo esto ga je najavljivao i na naslovnoj stranici.
192
policije. Po miljenju sagovornika Odbora, drugaiji nacionalni sastav policije vie pripadnika manjina i zastupljenost u skladu sa nacionalnim strukturom stanovnitva kao i formiranje posebne policijske uprave za Vojvodinu, znaajno bi uticali, kako na meuetnike odnose, tako i na oseaj sigurnosti manjina. Poto je, kao predmet izvetaja i debata u evropskim institucijama, pitanje meuetnikih odnosa internacionalizovano i nakon jasnih i nedvosmislenih poruka predstavnika Evropske unije da je potovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda preduslov, ne samo za pristanak Evropskog parlamenta da zakljui Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, nego i za svaki budui partnerski odnos sa Evropskom zajednicom uopte, dolo je izvesnog pomaka u radu policije, tuilatva i sudova, to se odrazilo i na smanjenje broja incidenata uperenih protiv pripadnika manjina.143 Na injenicu da se broj incidenata nakon 2004. godine smanjio ukazivali su predstavnici politikih i civilnih institucija, kako domaih, tako i meunarodnih.144 Uestvujui u radu konferencije Uloga pograninih regiona u procesu evropskih integracija, i Doris Pak, predsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama jugoistone Evrope, takoe je, kao pozitivnu injenicu, istakla smanjenje broja incidenata, ali i upozorila da vlasti u Srbiji nisu ispunile dato obeanje da e pripadnici manjina biti u veoj meri ukljueni u sastav policije. Drugaiji etniki sastav policije, kako redovnog, tako i rukovodeeg dela, znaajno bi, po miljenju Bojana Kostrea, predsednika vojvoanske skuptine, doprineo poboljanju meuetnikih odnosa.145 U izvetaju Helsinkog odbora manji broj incidenata se istie kao jedna od pozitivnih injenica, ali se panja javnosti skree na jo jedan vaan aspekt problema na etniko podvajanje i segregaciju.146 U izvetaju se istie da etnika distancija i nedovoljno meusobno poznavanje vode, s jedne strane, nacional143 Svojevremeno je formirana komisija, od predstavnika ministarstva za ljudska prava, nacionalnih saveta i nevladinih organizacija koja je trebalo da istrai i podnese kompletan izvetaj o incidentima, ali do danas javnosti nisu poznati uinci pomenute komisije. 144 U izvetaju Petra Teofilovia, pokrajinskog ombudsmana, istie se da je efikasniji rad policije i pravosua jedan od razloga manjeg broja incidenata. Navodei da je primetan vei broj prekrajnih i krivinih postupaka nego 2004. godine, Teofilovi je naglasio da bi, pored uoljivih pomaka, efikasnost pomenutih organa mogla biti jo vea. Dnevnik, 13. 4. 2006. 145 Po prirodi stvari, vojvoanska administracija je zainteresovana za stabilizaciju prilika, a tome bi, smatra Kostre, u znaajnoj meri doprinelo formiranje posebne vojvoanske policijske uprave i vee nadlenosti Pokrajine u oblasti pravosua. Graanski list, 13. 4. 2006. 146 Uzroke ove pojave svakako treba traiti u politici koja je voena u Srbiji krajem XX veka i koja je ostavila duboke tragove u meuetnikim odnosima. Prema rezultatima istraivanja UNDP-a o humanom razvoju u Srbiji 2005, neto vie od polovine ispitanika 50,5 odsto smatra da etno-kulturalne razlike neizbeno dovode do tenzija i da su zemlje bez nacionalnih manjina u boljem poloaju. Meu onima koji imaju pozitivan odnos prema ovoj vrsti razlika daleko je vie pripadnika manjina nego Srba 85,4 u odnosu na 56,8 procenata. Najvei stepen etnike distance iskazan je prema Albancima, a najvei stepen etnocentrizma registrovan je u populaciji mladih (od 20 do 23 godine). Re je, dakle, o ljudima koji su se raali, rasli i socijalizovali u drutvu koje je bilo duboko involvirano u rat i u kome su netolerancija, mrnja
193
20052006.
nom podvajanju i paralelnom ivotu pripadnika razliitih etnikih zajednica, to je pojava registrovana u nekoliko vojvoanskih optina, a, s druge strane, predstavljaju pogodno tlo za irenje predrasuda i izazivanje incidenata.147 Sugeriui da su incidenti jedna vrsta informacija o onome to se zbiva u dubini drutva u pomenutom se izvetaju istie da se drutvo, u elji da stabilizuje meuetnike odnose, ne moe oslanjati samo na primenu represije, nego se u suzbijanju rasne, etnike i verske netrpeljivosti mora posegnuti za onim sredstvima i merama kojima se, pre svega, otklanjaju uzroci incidenata. Jednu od takvih preventivnih mera poduzela je pokrajinska vlada u elji da meu mladim Vojvoanima proteira multikulturalizam i toleranciju. Polazei od toga da su neznanje i predrasude osnovni uzrok problema u meuetnikim odnosima, pokrajinska vlada je aplicirala projekt Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini kako bi, kroz razliite sadraje sportska tamienja, poznavanje istorije ili organizaciju izlobi, doprinela razvijanju svesti o vrednosti i vanosti etnokulturalne razliitosti.148 Pored ovih aktivnosti, treba istai i Kamp tolerancije koji za srednjokolce srpske i maarske zajednice zajedniki organizuju parlamenti Srbije i Maarske sa ciljem da se mladi iz dve susedne zemlje priblie i jedni druge to bolje upoznaju sa vlastitom istorijom, kulturom, tradicijom i nainom ivota. Zajedniki projekt dva parlamenta je naiao na zavidni publicitet u javnosti i podrku liberalno orijentisanog graanstva. Ne umanjujui njegov znaaj, u javnosti je isticano da se afirmacija vrednosti multikulturalizma i tolerancije mora uiniti sadrajem sistematinog i kontinuiranog delovanja vanih drutvenih podsistema.149 Kao jedan od prvih koraka koji bi u tom pravcu trebalo uiniti pomenuto je ponovno uvoenje jezika drutvene sredine u kolske programe, kao i njihovo proirivanje sadrajima koji se odnose na istoriju i kulturu manjinskih zajednica.
i etniki motivisane nasilne prakse predstavljale jednu vrstu patriotske slube. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Sigurnost graana u nedovrenoj dravi, Beograd, 2005, str. 451. 147 Kada je re o incidentima, panju treba skrenuti i na reakcije manjinskog javnog mnenja koje je u nekoliko navrata reagovalo upozorenjem na nejednak tretman meuetnikih incidenata. Kao primer nejednakih standarda navoen je sluaj premlaivanja vojnika Maaa Koia. Dvojica vojnika koja su pretukla Koia i nanela mu teke telesne povrede, osueni su na ukupno dve godine i etiri meseca zatvora. U temerinskom sluaju, zbog povreda opasnih po ivot nanetih Novosaaninu Zoranu Petroviu, petorica mladia, inae maarske nacionalnosti, osuena su na 61 godinu zatvora. Visina kazne je u lokalnom maarskom javnom mnenju ocenjena kao drakonska i primer nejednake primene propisa, jer se u slinim sluajevima (Koi) uiniocima krivinih dela druge nacionalnosti (itaj: srpske) nisu izricale tako visoke kazne. 148 Realizaciju ovog projekta donirala je sa 150 hiljada evra vlada Republike Maarske. 149 Drutveni podsistemi mogu potpomagati aktivnosti raznih nevladinih organizacija, na primer, koje vode ka boljem poznavanju i zbliavanju pripadnika nacionalnih manjina. Meutim, te se aktivnosti moraju odvijati unutar podsistema, a ne izvan njega, ako se ele pozitivni uinci i stabilnost u meuetnikim odnosima.
194
5.7. Solidarnost i pitanje integracije

Informisanje i obrazovanje su izuzetno znaajni kanali integracije manjina. Sm proces integracije je veoma sloen i ne odvija se bez otpora, budui da snano zadire u raspodelu drutvenih dobara. U tom pogledu je ilustrativna i reakcija Saveza Srba Vojvodine, koji je, svojevremeno, osudio odluku pokrajinskog izvrnog vea da, preko stipendija, omogui jednom broju pripadnika manjinskih zajednica, izmeu ostalih i romske, da steknu akademsko obrazovanje. Reakcija je indikativna, jer ukazuje na znaaj solidarnosti. Preciznije reeno, upuuje na injenicu da su resursi solidarnosti srbijanskog drutva istanjeni, a integracija, da bi bila to potpunija, ne moe biti uspena ako reavanje tako vanog problema kakav je, recimo, obrazovanje Roma, ne nailazi na podrku i razumevanje ostalih etnikih zajednica. U sluaju Roma drutvena solidarnost je neophodna, zato to je re o zajednici koja ne moe, oslanjanjem na vlastite resurse, a bez pomoi drutva, da rei probleme sa kojima je suoena. Bez pomoi Romi su osueni na reprodukciju vlastitog siromatva.150 Kao izuzetno ranjiva grupa,151 oni ulaze u sloene procese transformacije drutva i privrede potpuno nespremni. Lieni konkurentske sposobnosti da se nose sa obrazovanijim i kvalifikovanijim drutvenim grupama, unapred su osueni na ulogu tranzicionog gubitnika. U nameri da utie na poboljanje nezavidnog socio-ekonomskog poloaja Roma vlasti bive Savezne Republike Jugoslavije izradile su, uz pomo meunarodnih eksperata i predstavnika Roma, strategiju za integraciju Roma.152 U pomenutom dokumentu identifikovano je 14 oblasti preko kojih treba delovati kako bi se poloaj Roma poboljao, a etiri oblasti obrazovanje, zapoljavanje, stanovanje i poloaj interno raseljenih lica153 posebno su markirane kao prioritetne. Poetkom 2005. godine republika Vlada je usvojila akcione planove za
150 Dunost da se pomogne Romima proizlazi pre svega iz prihvatanja fundamentalnih vrednosti, poput jednakosti svih ljudi, na kojima poivaju savremena drutva, ali i iz meunarodnih obaveza Srbije, poto je reavanje njihovog poloaja jedan od uslova za ulazak u EU. 151 Pored loeg socio-ekonomskog poloaja, Romi su est objekt rasno motivisanih napada nacionalistikih i neonacistikih organizacija. esto ih zlostavljaju i oni kojima profesionalna dunost nalae da im prue zatitu. Netrpeljivost prema iskazuju i obini graani, poput onih iz novobeogradskog naselja Dr Ivan Ribar, koji su protestovali zbog odluke gradskih vlasti da se u njihovom naselju postave kontejneri za privremeni smetaj Roma. Od izuzetne je vanosti da drutvo bude osetljivo na ovakve sluajeve, rasistima prui decidiran otpor, a samim Romima neophodnu zatitu. 152 Problemi sa kojima su susreu Romi potpuno su atipini u odnosu na druge manjine. Dok se ostale manjine zalau za svoja kulturna ili politika prava, Romi su prinueni da se bore za elementarna prava, poput prava na rad, zdravstvenu zatitu, obrazovanje itd. 153 Poloaj interno raseljenih Roma sa Kosova posebno je teak. injenica da govore albanski i pripadaju islamskoj veri dodatno oteava njihov poloaj. Pomenuta injenica ukazuje na manjak etnike solidarnosti unutar romskle zajednice, posebno od strane romskih sunarodnika pravoslavne i katolike veroispovesti.
195
20052006.
unapreenje poloaja Roma i donela odluku kojom se obavezala da e ih sprovoditi. Meutim, s obzirom da je i ovaj akt donet nekoliko dana pre odravanja regionalne konferencije na kojoj je osam drava u neposrednom okruenju prihvatilo da e do 2015. godine pospeivati proces ukljuivanja Roma u drutvo, moe se spekulisati da je Vlada to uinila vie zbog uvrivanja svoje pozicije u meunarodnoj zajednici, a manje zbog jasne vizije o tome kako e sprovoditi kakav-takav program reavanja problema Roma. Na ovakav zakljuak upuuju i injenice da Vlada nije usvojila i budete potrebne za implementaciju akcionih planova, ali i manir da se problemima manjina bavi samo u situacijama kada je to neophodno.154 Integracija Roma, ali i ostalih manjina, sloen je proces koji se ne odvija samo na ravni drutva (obrazovanje, zapoljavanje, stambeno obezbeivanje itd), nego i na ravni politike drave. Stoga je od izuzetnog znaaja politiko organizovanje manjina i njihovo uee u radu kako predstavnikih, tako i izvrnih organa vlasti ponajpre zbog toga to participiranje u procesima odluivanja snano utie na njihovu lojalnost, jer jaa uverenje pripadnika manjina da su jednaki sa pripadnicima veine, zatim zbog toga to im omoguava da utiu na globalne procesu u drutvu iji su neodvojiv deo, ali i na zbivanja od znaaja za njihovu zajednicu i, napokon, zbog toga to im prua priliku da utiu na kreiranje, voenje i primenu kakve-takve manjinske politike. Mogunosti koje prua politiko participiranje nisu od strane Roma, iz vie razloga, iskoriene. Jedan od tih razloga krije se u injenici da romski politiki preduzetnici nemaju potrebno politiko iskustvo, njihove stranke nemaju razvijenu infrastrukturu, a sami pripadnici zajednice ne pokazuju interesovanje da se na aktivniji nain bave politikom.155 Drugi razlog su interesi stranaka veinske nacije, koje koriste neorganizovanost Roma da uveaju svoju glasaku mainu i koje, opravdano je pretpostaviti, zaziru od politikog organizovanja Roma. Naime, imajui u vidu da je romska manjina, prema nezvaninim, ali ne i realnosti lienim podacima, najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, ona bi, sa preko 250 hiljada potencijalnih glasaa, odreenoj romskoj partiji ili koaliciji partija mogla obezbediti, ne samo prisustvo u parlamentu, nego i poseban poslaniki klub, a preko njega i delotvoran uticaj na poboljanje svog poloaja u drutvu.156 Napo154 Vidi: Boidar Jaki, Goran Bai, Umetnost preivljavanja. Gde i kako ive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2005, str. 175176. Pored navedenih, Bai skree panju i na problem nepostojanja neophodne institucionalne infrastrukture za razvoj i implementaciju strategije. 155 U sukobu sa etnikim identitetom drave: nacionalne manjine u Srbiji, Helsinki odbor za ljudska prava, separat godinjeg izvetaja za 2004. godinu, str. 85. 156 Prema pisanju dnevne tampe (Danas, 7. 2. 2006) predstavnici romske manjine iz vie gradova u Srbiji pokrenuli su inicijativu za formiranje Pokreta za politiku emancipaciju Roma, koji e kao jedinstvena romska partija uestvovati na narednim izborima. Kasnije su jo dve politike organizacije Roma iskazale elju da uestvuju na izborima Unija Roma Srbije i
196
kon, visina cenzusa, takoe, utie na to hoe li u parlamentu biti predstavnik manjina.157 Na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima (decembar 2003. godine) predstavnici manjina su, kao to je to javnosti poznato, zbog visokog izbornog cenzusa u manjem broju prisutni u radu republikog parlamenta, nego to je to prethodno bio sluaj.158 Izmenama izbornog zakona (2004) smanjen je, za stranke nacionalnih manjina, izborni cenzus, ali je njihovo nezadovoljstvo ostalo. Stvorena je apsurdna situacija, jer zakonodavac, uvoenjem prirodnog praga, nije smanjio i broj potpisa koje manjinske stranke moraju prikupiti da bi predale svoje liste.159 Zahtevajui da se pomenuta odredba poniti, Demokratski savez Hrvata Vojvodine predloio je da se pitanje reprezentacije manjina u parlamentu rei po modelu kakav postoji u Republici Hrvatskoj, gde je za pripadnike manjina u Saboru rezervisan odreeni broj mesta. U periodu pred donoenje ustava nacionalni saveti su, takoe, zahtevali da se novim ustavom manjinama garantuje 10 odsto mesta u republikom parlamentu.160 Proglaenjem novog ustava otvoreno je pitanje parlamentarnih izbora, mada je ve u toku referendumske kampanje bilo oito da se (budui) ustav koristi za predizborno stranako pozicioniranje. Meu prvima je reagovala Lista za toleranciju biveg ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajia, koja je uputila poziv manjinama, pre svega onima koje nisu politiki organizovane, a potom i manjinskim strankama koje ne mogu samostalnim nastupom obezbediti mesta u parlamentu, da pristupe Listi za toleranciju. Ne krijui da rauna na glasove
Romska partija. Na naredne izbore Romska partija e, po reima Srana ajna, lidera stranke, samostalno izai na izbore, jer Romi vie ne ele da ih druge partije obmanjuju. Danas, 6. 11. 2006. Ulazak romskih politikih stranaka u srbijanski parlament predstavljao bi istorijski znaajan dogaaj i u velikoj meri bi mogao uticati na emancipaciju i modernizaciju romske zajednice u Srbiji. Visina cenzusa je izuzetno znaajno pitanje u vieetnikim drutvima, jer se preko njega pripadnicima manjina moe olakati odnosno oteati prisustvo u predstavnikim telima, to, takoe, moe radikalizovati manjine i podsticati njihovu (ne)lojalnost. Izborna reenja su, praktino, onemoguavala stranke nacionalnih manjina da samostalno nastupaju na izborima i gurala ih u koalicije sa veinskim strankama, pri emu su manjine ispoljavale zabrinutost da unutar koalicije nee biti razumevanja za njihove zahteve. ta za manjinske stranke znai prikupiti 10 hiljada potpisa, na konkretnim primerima je ilustrovao Pal andor, lider Demokratskog saveza vojvoanskih Maara, navodei da je potrebno, ako su u pitanju Maari, prikupiti potpise 4 odsto Maara, odnosno svih Rusina, ako je o njima re. Ako su u pitanju Srbi, onda je potrebno prikupiti samo 0,005 odsto potpisa graana srpske nacionalnosti. Graanski list, 6/7. 5. 2006. No, treba istai da je u meuvremenu, zarad lakeg uea na izborima, broj potrebnih potpisa u sluaju partija nacionalnih manjina smanjen sa deset na tri hiljade. To je, prema oceni Demokratske stranke vojvoanskih Maara, uinjeno bez ikakvog pravnog osnova i suprotno Zakonu o izborima, zbog ega je stranka pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenute odluke. Graanski list, 21. 9. 2006.
157
158
159
160
197
20052006.
Slovaka, Bugara, Rusina i Ukrajinaca, Ljaji je, prema pisanju tampe, zapoeo pregovore i sa albanskim partijama na jugu Srbije. Prema reima Rize Halimija, lidera Partije za demokratsko delovanje, albanske partije sa juga Srbije formirae svoj stav o izborima u Srbiji tek kada oni budu raspisani. Halimi je Ljajievu inicijativu ocenio kao dobru, istiui da treba uiniti sve da se nacionalne manjine, ukoliko je to uopte mogue, nau na jednoj zajednikoj listi.161 Spremnost Albanaca da participiraju u politikom ivotu Srbije nagovestio je i Skender Destani,162 predsednik Demokratske unije Doline, najmlae partije meu Albancima na jugu Srbije. Iako se u jednom trenutku inilo gotovo izvesnim da e, uz posredovanje OEBS-a, albanske stranke postii dogovor i u okviru Koalicije Albanaca iz Preevske doline uestvovati na izborima, to se, meutim, nije dogodilo, jer su, za razliku od Partije za demokratsko delovanje i Demokratske unije Doline,163 Demokratska partija Albanaca i Pokret za demokratski progres odluile da na izborima ne uestvuju. Prisustvo Albanaca u republikoj skuptini, kako je procenila i u svom saoptenju istakla Partija za demokratski progres (PDP), nee promeniti stav srpske vlade da je Kosovo integralni deo Srbije, a prisustvo PDP u republikom
161 Danas, 3. 11. 2006. Meutim, nakon izvesnog vremena Ljaji je odustao od namere da preko Liste za toleranciju pridobije glasove manjina i sm se, kao i pripadnici drugih manjina (Slovaka, Hrvata, Rusina, Bugara...), naao na listi Demokratske stranke. 162 Destani je u intervjuu datom agenciji Vranje press (10. 10. 2006) ocenio da vlada Srbije nije zainteresovana da reava nagomilane probleme i da zapostavlja prava Albanaca u Preevskoj dolini, to kod njih stvara oseaj da ih vlada ne doivljava kao svoje graane. Iskazujui skepsu u mogunosti Koordinacionog tela da doprinese poboljanju situacije, Destani je izjavio da se u regionu, zbog prisustva velikog broja snaga bezbednosti, niko ni ne usuuje da investira. Na pitanje kako e dogaaji oko konanog statusa Kosova uticati na jug Srbije Destani je odgovorio da status Kosova, samo ako se meunarodna zajednica bude pridravala proklamovanih principa o nepromenljivosti granica, nee negativno uticati na ovaj region, ve e doprineti njegovoj stabilnosti. Samim tim i nas Albance e obavezati da svoja prava traimo u institucijma sistema, u dravi u kojoj ivimo. I sve to mirnim putem. Lider DUD-a je podsetio i na injenicu da su u prvoj polovini januara (2006) odbornici albanske nacionalnosti iz tri lokalna parlamenta usvojili politiku platformu u kojoj su taksativno nabrojali svoje zahteve, ali da na realizaciji tih zahteva nita nije uinjeno, zato to Albanci nisu formirali svoj nacionalni savet. Treba rei da savet koji je Destani pominje u svom intervjuu AVP-u nema, sem imena, nita zajedniko sa predstavnikim telom ije je osnivanje predvieno zakonom o manjinama. Na ovu injenicu treba posebno skrenuti panju, jer vlasti u Beogradu ne prihvataju osnivanje nacionalnog saveta mimo zakona o manjinama, zato to smatraju da preko njega lokalni albanski politiari ne ele da reavaju socijalne, ekonomske, obrazovne i druge probleme, nego ele da albansku zajednicu postave na isti nivo sa Srbima na Kosovu, koji su tamo formirali svoje, Srpsko nacionalno vee. Vidi o tome: Duan Janji, Zapisi iz Srbije, Draslar partner, Beograd, 2006, str. 427. 163 Tokom decembra ove dve partije su, u okviru koalicije Preevska dolina, krenule sa prikupljanjem potpisa potrebnih za uee na parlamentarnim izborima.
198
parlamentu moglo bi biti veoma destruktivno, naroito nakon reenja statusa Kosova kao nezavisne drave.164 Zabrinutost da bi odluka o nezavisnosti Kosova mogla dovesti do zaotravanja meuetnikih odnosa i pojaanog pritiska na manjine, pre svega na Albance, ali i druge, iskazivali su i predstavnici srbijanske politike elite. Tako je Vuk Drakovi u razgovoru sa Karlom Biltom, efom vedske diplomatije, izjavio da bi priznanje nezavisnosti Kosova izazvalo oseaj nacionalnog ponienja i pretvorilo Srbiju u faktor nestabilnosti u regionu. Interesantno je, meutim, da srbijanska vlada, iako se o nezavisnosti Kosova, kao jednom od moguih ishoda pregovora o statusu Kosova, govori ve due vreme, nita ne ini kako bi, najpre, javno mnenje pripremila (i) na takvu soluciju, a potom i svojim promiljenim delovanjem spreila destabilizaciju i predupredila zaotravanje meuetnikih odnosa, ako ve ne eli da ide korak unapred i Albancima ponudi jednu vrstu istorijskog sporazuma i prva prizna nezavisnost Kosova.
5.8. Rizini potencijali

U prethodnom tekstu nagoveteni su, sa stanovita ljudske bezbednosti, izvesni i potencijalno veoma rizini potencijali. Nastojaemo da u nastavku teksta markiramo njihove, po naem sudu, najvanije uzroke: Ponajpre, treba imati u vidu injenicu da proces raspada bive Jugoslavije jo uvek nije priveden kraju, da je Srbija nedovrena i neefikasna drava, te da se na principima etnonacionalizma ne moe izvriti ni unutranja, ni spoljanja integracija. Drugo, referendumska kampanja za novi ustav Srbije pokazala je da pitanje Kosova jo uvek poseduje izvesne mobilizacijske potencijale, ali ne i onakve kakve je politika elita, vezujui ustav za pitanje Kosova, oekivala. U kojem e pravcu ti etnohomogenizujui potencijali biti usmereni i na kakav e nain biti korieni, zavisi od vie inilaca. U javnosti je u vie navrata iskazivana bojazan da e pripadnici manjina biti suoeni sa pojaanim pritiskom, ako konani status Kosova bude reen mimo oekivanja politike elite i ako, kao posledica nezadovoljavajueg reenja, doe do egzodusa Srba sa Kosova. Ne treba, s tim u vezi, smetnuti sa uma ni reakcije srbijanskog javnog mnenja, frustriranog brojnim porazima. Tree, ustavna definicija Srbije kao drave srpskog naroda moe politike predstavnike manjina prinuditi da odlunije zatrae specijalni status za svoju za164 Dnevnik, 22. 12. 2006.
199
20052006.
jednicu. Za slab odziv pripadnika manjina na referendumu postoji vie razloga, a jedan od njih je i uverenje da su Ustavom svrstani meu graane drugog reda. Oseaj da je naruen princip jednakopravnosti moe svoju politiku satisfakciju potraiti u gorepomenutim zahtevima i posebnim, separatnim aranmanima. Zahtev za, recimo, teritorijalnom etnikom autonomijom moe izazvati burne, violentne reakcije nacionalista i dovesti do ugroavanja pripadnika manjina, njihove imovine ili, pak, u nacionalnom pogledu vanih institucija. etvrto, nacionalizam etnike veine jo uvek je jedan od kljunih problema u sutinskom reavanju manjinskog pitanja. U drutvu nema politike volje da se nacionalizam dovede u pitanje, niti da se, za raun multikulturalizma i paralelnog suivota pripadnika razliitih etnikih zajednica, favorizuju interkulturalni sadraji. Peto, nepostojanje koherentne, aktivne i diferencirane manjinske politike, takoe, nosi sa sobom izvesne rizike. Potiskivanje i marginalizacija manjinskog pitanja, reagovanje na probleme sa stanovita oportunizma liava manjine izvesnosti. Poseban problem lei u tome to je zapostavljen tako vaan segment manjinske politike kakav je mehanizam upravljanja krizom. Suoena sa zaotravanjem meuetnikih odnosa vlast je tokom najveeg dela 2004. godine ignorisala probleme. Umesto da je pravovremenim reagovanjem radila na njihovom otklanjanju, suoila se sa internacionalizacijom problema. esto, frustrirajui potencijali kriju se i u nedovrenom institucionalnom okviru manjinske politike. Neke institucije, poput ministarstva za ljudska i manjinska prava, po svemu sudei nee ni biti formirane, a nadlenosti ve formiranih institucija, poput nacionalnih saveta, nisu zakonski normirane, kao, uostalom, ni nain njihovog izbora. To samo snai uverenje pripadnika manjina da su institucije koje treba da slue reprezentovanju interes i ouvanju njihovog identiteta stvar od marginalnog interesa za dravne vlasti. Opreza radi, treba imati na umu da se nacionalne frustracije na ovim prostorima lako transformiu u sukobe. Sedmo, posebnu panju treba obratiti na ponaanje pojedinih crkvenih krugova. Snano protivljenje SPC namerama pripadnika crnogorske, odnosno makedonske manjine da u Lovencu i Novom Sadu podignu svoje hramove, takoe, moe voditi zaotravanju etnikih odnosa izmeu pripadnika razliitih pravoslavnih crkava. Osim pomenutih, konfliktni potencijali su prisutni i u odnosima izmeu pripadnika iste (islamske) verske zajednice. Incident koji se, tokom verske slube, dogodio poetkom novembra 2006. u Novom Pazaru, u kojem je dolo i do upotrebe vatrenog oruja, veoma je upozoravajui.
200
Osmo, modus faciendi aktuelne vlade je, takoe, problematian. U elji da osigura podrku, vlada se oslanja(la) as na jednu, as na drugu opciju unutar manjina, ime je, u sluaju Sandaka, na primer, produbljivala postojee politike rascepe i radikalizovala oponentne opcije. To nije dovelo samo do opasnog zaotravanja intraetnikih odnosa, nego i do nasilja, ak sa traginim ishodom. I, napokon: Deveto, zabrinutost (ne samo) manjina izazivaju i tendencije politike restauracije, kao i pojava (nekanjenog) govora mrnje. S tim u vezi treba istai da u Srbiji ne postoji snano demokratsko javno mnenje, koje bi, osetljivo na pojavu krenja manjinskih prava, izvrilo pritisak na nadlene institucije da primenom pravnih propisa spree napade na pripadnike manjina, niti, pak, nadlene institucije promptno reaguju na takve pojave.

U Srbiji, est godina nakon oktobarskog prevrata, jo uvek ne postoji koherentna i konzistentna manjinska politika. Osnovni razlog tome nalazi se u nesposobnosti srbijanske politike elite da uini radikalan raskid sa politikom fiksiranom na teritorije i etniko objedinjavanje i dravu zasnuje na principima vladavine prava, pluralizma, jednakosti, odgovornog vrenja vlasti i, nadasve, potovanja ljudskih prava. Budui da u sebi krije znaajne, ali neiskoriene, razvojne i integrativne potencijale, da je znaajna kako sa stanovita demokratinosti, tako i stabilnosti drutva i bezbednosti njegovih lanova, kreiranje promiljene i konzekventne manjinske politike namee se kao jedan od stratekih ciljeva. Stoga, u zavrnom delu izvetaja, formulisanje preporuka zapoinjemo snanim naglaavanjem potrebe da se u Srbiji: Koncipira aktivna demokratska manjinska politika. Ova politika mora biti zasnovana na konsenzusu reformistikih politikih aktera, manjina i javnosti. Koncipiranju aktivne manjinske politike treba, s obzirom na njene potencijale, pristupiti kao jednom od najvanijih dravnih zadataka. Kreira pozitivnu atmosferu u drutvu i takav politiki ambijent u kojem e manjine biti tretirane kao partneri, a ne kao teret i smetnja. Stvaranje pozitivne atmosfere ne samo to bi smanjilo etniku distanciju i oslabilo dejstvo snanih etnikih stereotipa, nego bi ojaalo oseaj manjina da su prihvaene, olakalo integraciju i povratno uticalo na njihovu lojalnost. 201
20052006.
Umesto dosadanjih kampanja, promociju tolerancije treba uiniti sastavnim delom aktivnosti vanih drutvenih podsistema prosvetnog, informativnog i kulturnog. Nastavne planove i programe, pored sadraja koji se odnose na istoriju i kulturu manjina, inovirati uenjem jezika drutvene sredine, u cilju to boljeg upoznavanja, razumevanja i kooperacije pripadnika razliitih manjina. Unapreivati oblike saradnje izmeu dravnih i institucija manjina koji poivaju na partnerskom odnosu u procesima reavanja problema. Formirati republiko ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Formiranjem posebnog ministarstva, umesto sadanje Slube za ljudska i manjinska prava, na institucionalni nain bi se iskazala vanost ljudskih i manjinskih prava, a graanima uputila poruka da se od strane Vlade ljudskim i manjinskim pravima pridaje veliki znaaj. Doneti republiki zakon o nacionalnim manjinama. Doneti zakon o izboru, ovlaenjima i nainu finansiranja nacionalnih saveta. Budua vlada bi ovaj zakon morala uputiti Skuptini na usvajanje po hitnom postupku, imajui u vidu da e do trenutka njegovog usvajanja mandati nekoliko nacionalnih saveta biti okonani. Usvajanje ovog zakona bilo bi znaajan argument da je Vlada opredeljena da podri koncept kulturne autonomije manjina. Za voenje demokratske manjinske politike neophodno je doneti i zakon o spreavanju diskriminacije. Izvriti reviziju zakona kojima se ograniavaju prava pripadnika nacionalnih manjina. Identifikacija takvih zakona mora biti jedan od prioriteta sadanje Slube za ljudska i manjinska prava, odnosno odgovarajueg ministarstva, ako i kada bude formirano. Omoguiti adekvatnu zastupljenost pripadnika manjina u predstavnikim telima vlasti. Izbornim zakonodavstvom potrebno je predvideti olakice na osnovu kojih bi predstavnici manjina birali svoje predstavnike. Izborom ombudsmana na nivou Republike unapredio bi se sistem zatite manjinskih i ljudskih prava u Srbiji. Proiriti kompetencije vojvoanske administracije i omoguiti formiranje posebne policijske uprave na nivou pokrajine. Formiranjem policijske uprave pokrajina bi mogla efikasnije nego do sada delovati u sluaju etnikih napetosti.
202
Poveati efikasnost pravosudnih organa. Ne dovodei u pitanje vanost preventivnog delovanja u spreavanju etniki motivisanih napada na pripadnike manjina, tuilatva i sudovi moraju, kada se takvi napadi dogode, efikasno delovati. Izgraditi mehanizme za upravljanje krizom u meuetnikim odnosima i raditi na merama jaanja meuetnikog poverenja. Pospeivati procese evropskih integracija kako bi se njegove posledice pozitivno reflektovale na pravno ureenje manjinskog pitanja i razvijanje manjinskih politika u Srbiji.
5.10. Literatura
Etniki mozaik Srbije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004. Demokratija i multikulturalnost u jugoistonoj Evropi (zbornik), Centar za istraivanje etniciteta, Beograd, 2003. Sigurnost graana u nedovrenoj dravi, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Izvetaj za 2005. godinu, Beograd, 2006. Perspektive multikulturalizma u dravama zapadnog Balkana, Centar za istraivanje etniciteta, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2004. Bozoki, Antal, Ljudska i manjinska prava u Srbiji i Crnoj Gori, Visio mundi academic press, Novi Sad, 2003. Boidar Jaki, Goran Bai, Umetnost preivljavanja. Gde i kako ive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2005. Ustav Republike Srbije, Slubeni list SRJ, Beograd, 2006. Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica, Beograd, bez godine izdanja. Informator, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2005, br. 59/60.
203
6. BEZBEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI

6.0. Uvodna razmatranja
Promena koncepta bezbednosti poslednjih decenija omoguila je da se na kvalitativno drugaiji nain razmatra bezbednost u manjim zajednicama, kao to je lokalna, i u skladu sa tim ponude nova reenja koja bi stepen bezbednosti, kada su manje drutvene zajednice ili pojedinci u pitanju, podigla na vii, tj. eljeni nivo.165 Lokalna zajednica se moe posmatrati kao deo globalne drutvene sredine koji je, pre svega, odreen teritorijom sa svim karakteristikama opte drutvene sredine, ali koji se po nekim karakteristikama, moe i razlikovati od nje. Specifinosti se ogledaju u razliitom stepenu industrijalizacije, nivou kulturne i obrazovne razvijenosti, stepenu ili nivou bezbednosti, tradicionalnim obiajima i drugim obelejima.166 Lokalnu zajednicu, esto poistoveuju sa mesnom zajednicom, seoskom zajednicom, malim gradom, ljudi je doivljavaju i kao kvart gde ive, ali se u veini sluajeva lokalna zajednica posmatra u granicama delokruga rada lokalne samouprave, tj. optine (politiko-administrativna dimenzija). Znaajna dimenzija ljudske bezbednosti koja se moe istraivati, analizirati i meriti upravo je bezbednost zajednice. U ovom sluaju zajednica se razmatra kao odreena i ograniena teritorija, pri emu se to znaenje dodatno odreuje atributom lokalna i bitno je oznaeno nadlenou lokalne samouprave kao najnieg nosioca politike vlasti.167 Ljudska bezbednost je rezultat uspenog razvojnog procesa, u kojem se vodi briga o jednakosti i socijalnoj pravdi. U celinu ovog pojma su, pored bezbednosti zajednice, ukljueni i ekonomska bezbednost,
165 Mada je opravdana konstatacija nekih autora da nema vieg ili nieg stepena bezbednosti, to znai da ili jesmo bezbedni ili nismo, trea opcija ne postoji. Sama bezbednost implicira apsolutni uslov neto je ili bezbedno ili nebezbedno dakle, ona se ne odnosi na neki stepenovani spektar koji popunjava prostor izmeu toplog ili hladnog. B. Buzan, People, States and Fear: An agenda for international security studies in the post-cold war era, Boulder, Co, 1991; prema: Ljudska bezbednost, Zbornik tekstova I, priredila Dragana Duli, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2006, str. 25. 166 Nastojanja da se odredi lokalni nivo treba da se zasnivaju, izmeu ostalog, i na proceni onoga to ini njegov kvantitet, u smislu veliine oblasti, broja stanovnika, kao i njegovog kvaliteta, koji se meri strukturama. 167 Zajednica se moe definisati na razliite naine i to nije samo zakonski konstituisano podruje grada ili okruga, jer zajednicu ine i pojedinci koji ive na istom podruju ili u naselju, rade u istoj organizaciji ili imaju iste interese (lanovi etnike ili verske grupe, tinejderi, penzioneri i sline kategorije). U novijim definicijama zajednice naglasak se stavlja na socijalnopsiholoki aspekt zajednice, pa se govori o oseaju zajednitva (sense of community).
205
20052006.
bezbednost u pogledu hrane, zdravstvena bezbednost, bezbednost ivotne sredine, lina bezbednost i politika bezbednost. Da bi ljudska bezbednost imala potrebnu meru, ona se esto postavlja i kao uslov koji proistie iz efikasne politike, ekonomske, drutvene, kulturne i prirodne sredine, a ne iz vrenja niza administrativnih procedura. Ali, da bi se ljudska bezbednost podrala na efikasan nain, od sutinske je vanosti proaktivan odnos prema pretnjama, ma kakva bila njihova priroda i bez obzira da li su posredi iznenadne pretnje, kao to su zemljotres ili, pak, neke tekue pretnje sa kojima se suoavaju siromani. ira percepcija bezbednosti u savremenom svetu ukljuuje elementarnu i legitimnu brigu obinih ljudi u pogledu bezbednosti u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Bez obzira na osporavanja pojma ljudska bezbednost koja se javljaju na akademskom nivou ili nerazumevanja kod obinog oveka, mnogi se ipak slau da on predstavlja sveobuhvatan nain za analiziranje i bavljenje odreenim problemima. Ljudska bezbednost je usredsreena na ljude i nju interesuje kako ljudi ive, koliko i da li imaju mogunost izbora, koliko su im dostupni trite i drutvene anse, kao i da li ive u konfliktnom okruenju ili miru. Cilj ljudske bezbednosti je, dakle, da garantuje skup vitalnih prava i sloboda za sve ljude, ne ugroavajui nepotrebno njihovu sposobnost da ostvaruju svoje ciljeve. U okvirima ovog rada znaenje ljudske bezbednosti se posebno preispituje u delu koji se odnosi na slobodu od oskudice, jer potencijali kojima jedna lokalna zajednica raspolae odredie da li e nivo te slobode biti vii ili nii. Za potrebe istraivanja vano je jo naglasiti da se o ostvarenju ljudske bezbednosti u zajednici moe govoriti ako lokalna zajednica i pojedinci u toj zajednici: raspolau potencijalima (resursima) koji su neophodni da se dostigne i odri zadovoljavajue stanje bezbednosti (eljeni, projektovani nivo); da nema ogranienja u njihovom eksploatisanju za potrebe bezbednosti zajednice; da svi relevantni subjekti aktivno participiraju u realizaciji ovih aktivnosti. Pristup ljudske bezbednosti navodi institucije da obezbede institucionalizovanu zatitu, umesto povremene zatite; koja e biti u skladu sa potrebama, a ne ablonska; koja e biti preventivna, a ne reaktivna. Na ovaj nain se ljudi mogu suoiti sa neizbenim padom bezbednosti. Pratei metodoloki okvir prethodnog Izvetaja ljudske bezbednosti u Srbiji, a uzimajui u obzir ta je u bezbednosnom smislu obeleilo 2005. godinu, a posebno 2006. godinu, na prostoru Republike Srbije, sve aktivnosti na izradi novog izvetaja u oblasti bezbednosti u lokalnoj zajednici razvijale su se u dva pravca: prvi (uglavnom kroz teorijska razmatranja), koji je dao relevantne informacije o izabranim pokazateljima, stanju bezbednosti na lokalnom 206
6. Bezbednost u lokalnoj zajednici
nivou, predstavljen delimino i kroz uporedni prikaz u odnosu na skup indikatora koji je u prethodnom izvetaju ve postavljen i koji zapravo predstavlja uvod za drugi, empirijski deo, koji je identifikovanim predmetom istraivanja, ciljevima i izabranim metodolokim pristupom prikazao stanje bezbednosti u ugroenim optinama tokom 2005/06. godine na prostoru Republike Srbije kroz segment funkcionisanja civilne zatite. Da bi se u potpunosti sagledao okvir u ijim se razmerama moe pratiti problematika bezbednosti (ljudske) u lokalnoj zajednici, u prvom delu, bilo je potrebno obuhvatiti mnoge dimenzije, aspekte i parametre. Istraivanjem su obuhvaene neke od njih: Policija u zajednici kao jedan od identifikovanih izvora bezbednosti zajednice. Od sutinske vanosti za razvoj koncepta policija u lokalnoj zajednici jeste partnerski odnos, tj. formiranje zajednikih tela policije i graana u okviru lokalne zajednice, na kojima se vri analiza bezbednosnih problema, opredeljuju naini njihovog reavanja, dogovaraju zajednike strategije, utvruju nosioci poslova i zadataka (kljuni igrai/ stakeholders) i ocenjuju kriterijumi uspeha oekivani rezultati. Kao bitni pokazatelji razvijenosti ovog koncepta mogu se izdvojiti: stepen centralizovanosti policije, odnos policije i organ lokalne samouprave, saradnja policije kroz partnerstvo ili neki drugi model sa pojedinim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice, rad policije u multietnikim sredinama i u vezi sa tim pregled etnikih sukoba u navedenom periodu i stepen poverenja graana u policiju. Aktivnosti predstavnika lokalnih zajednica u odluivanju o pitanjima koja se tiu njihove bezbednosti. Kada je re o drugom delu, odabrani su indikatori kojima se odslikava stanje u oblasti civilne zatite, kao vanom delu sistema odbrane, u funkciji zatite i spasavanja graana, materijalnih dobara i ivotne sredine od elementarnih nepogoda i drugih veih nesrea (ratnih, tehniko-tehnolokih i ostalih). Stanje u praksi predstavljeno je na osnovu analize sastava operativnih organa i snaga civilne zatite, funkcionisanja sistema i saradnje sa institucijama.
6.1. Konceptualni okvir empirijskog istraivanja

Civilna zatita ima posebnu ulogu u oblasti prevencije i sprovoenju mera kojima se umanjuju negativni dogaaji i posledice nesrea po stanovnitvo, materijalna dobra i ivotnu sredinu. U uslovima vanrednih (kriznih) situacija, bez obzira na to da li su izazvane prirodnim, tehniko-tehnolokim ili drugim veim nesreama, civilna zatita predstavlja organizovani odgovor drave i drutva u 207
20052006.
odnosu na ove opasnosti koje ugroavaju ljude, materijalna i kulturna dobra i ivotnu sredinu. Da bi odgovorila savremenim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, civilna zatita, kao sloen sistem, mora planirati, organizovati, obuavati i osposobljavati subjekte i sprovoditi itav niz mera i aktivnosti kako bi ljudi bili bezbedni, sigurni i zatieni. Pri tom, izmeriti bezbednost znai i utvrditi odnos, tj. balans koji postoji izmeu rizika i pretnji koji ugroavaju drutvo i sposobnosti zajednice da se na njih odgovori. Nacionalna struktura civilne zatite mora uzeti u obzir odreene parametre, kao to su analiza rizika i opasnosti, definisanje prioritet i nadlenosti odreenih subjekata u sistemu bezbednosti i u civilnom sektoru, a koje se odnose na spasavanje stanovnitva, materijalnih dobara i ivotne sredine. Sistem civilne zatite ima odreene funkcije i one se pre svega, odnose na zatitu (kako kroz preventivne aktivnosti usmerene ka prevenciji nesrea, tako i kroz ogranienje njihovih posledica), pruanje pomoi (kako bi se smanjile posledice nesree, spasli ljudi i materijalna dobra) i rehabilitaciju, koja kroz specifine mere i aktivnosti uspostavlja neophodne uslove za normalan ivot i rad stanovnitva na ugroenom podruju. Predmet istraivanja je predstavljalo ostvarivanje uvida u stanje operativnih organa i snaga civilne zatite optina u Republici Srbiji. Jedan od bitnih razloga za ovakav izbor ini prevaziena zakonska regulativa, neusklaena sa potrebama savremenog drutva. U sadejstvu sa drugim faktorima, ona je proizvela stavljanje sistema civilne zatite na margine dravnih (drutvenih) deavanja. Samim tim je u uslovima kada se oekivalo njeno blagovremeno i adekvatno delovanje (intervencija NATO-a, niz elementarnih nepogoda i nesrea poslednjih godina) dolo do mnogih propusta i nepravovremene i nekoordinirane upotrebe ovih snaga. Odreivanje nivoa bezbednosti lokalnih zajednica u oblasti civilne zatite odnosilo se na utvrivanje sledeih elemenata: postojanje, formalnopravno i praktino, operativnih organa i snaga civilne zatite; organizovanost i operativnost organ i snaga civilne zatite; nain funkcionisanja, iskustvo, obuenost, reenja u zbrinjavanju ugroenih u sluajevima kriza (poplave, klizita, poari, zemljotresi i sline nepogode); uvid u evidencije nadlenih organa o procenjenom stanju u oblasti civilne zatite, ukljuujui procene aktivnosti i tete u 2005. i 2006. godini; formiranje baze podataka o tabovima civilne zatite i drugim uspostavljenim operativnim tabovima (za upravljanje vanrednim situacijama) u optinama Srbije. 208
Projektom istraivanja, u skladu sa predloenim projektnim zadatkom, dobijeni su odgovori na neka konkretna pitanja, kao to su: Koliko su lokalne zajednice spremne da odgovore bezbednosnim rizicima i pretnjama u narednom periodu u oblasti civilne zatite? Kakve bi aktivnosti trebalo preduzeti u cilju poboljanja stanja u ovoj oblasti? Koje aktivnosti treba preduzeti u cilju ouvanja ljudske bezbednosti, radi podizanja nivoa sigurnosti pojedinca, kao i zatite od razliitih pretnji? Da li postoji potreba za strunim usavravanjem u oblasti civilne zatite, u cilju efikasnijeg upravljanja krizama i rizicima?
6.1.1. Metodoloki pristup

Projektni zadatak je, pre svega, obuhvatio prikupljanje podataka, putem anketnog upitnika, u svim optinama Republike Srbije iz oblasti civilne zatite. Upitnik je u pismenom obliku upuen svim nadlenim strunim organima optine, referatima za odbranu Ministarstva odbrane168 i kriznim tabovima. Paralelno sa ovom aktivnou vrilo se prikupljanje podataka u ministarstvima odbrane i unutranjih poslova, kao i Statistikom zavodu Republike Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i optina (SKGO) i drugim relevantnim organima i institucijama, kako bi se dobila jasnija slika o funkcionisanju civilne zatite na lokalnom nivou. Upitnikom su obuhvaeni i podaci sakupljeni od tabova o priinjenoj teti i proceni nadlenih tela, kao i vrstama elementarnih nepogoda kojima su optine bile izloene tokom 2005. i 2006. godine. Poseban deo upitnika odnosio se na posledice na ivotnu sredinu u ugroenim podrujima (na inicijativu saradnika na projektu Bezbednost ivotne sredine). Uzorak je formiran na osnovu statistikog pregleda optina169 u Srbiji, uvidom u evidencije Statistikog zavoda Srbije. Projektni zadatak vezan za anketni upitnik obuhvatio je izradu upitnika, sprovoenje istraivanja, obradu podataka i izradu odgovarajueg izvetaja. Kreirana je baza podataka za elektronsko evidentiranje upitnika i odabran statistiki alat za kreiranje izvetaja. U prvoj fazi projekta konstruisan je upitnik, koji predstavlja instrument za prikupljanje odgovora, upotrebom formulara koji respondent popunjava sm, u
168 Ovom prilikom istiemo vrlo korektnu saradnju sa Upravom za odbranu Ministarstva odbrane RS, kao i zahvalnost koju dugujemo visokom odzivu navedenih organa na sprovedeno anketiranje. 169 Uzete su u obzir optine centralne Srbije (113) i Vojvodine (42), bez optina na prostoru Kosova i Metohije (29). Istraivanje nije obuhvatilo tri optine sa teritorije Vojvodine (Opovo, Bela Crkva i id), kao i tri optine sa prostora centralne Srbije (Babunica, Nika Banja i Majdanpek). Istraivanjem je obuhvaeno 155 optina ili 96% od ukupnog broja. [10]
209
20052006.
poludirigovanoj formi (Prilog I). Usmenim kontaktom su ispitanicima detaljno objanjeni svrha anketiranja i ciljevi projekta. U okviru analize stanja pojave ukljueni su elementi deskriptivne statistike nivo, sastav, konfiguracija, prostorna raspodela, jaina, gustina. Koristila se komparacija i eventualna korelacija izmeu optih podataka po optinama (broj stanovnika, polna i obrazovna struktura, starosna struktura, pokazatelji razvijenosti) i konkretnih podataka o strukturi i funkcionisanju taba za vanredne situacije.
6.2. Osvrt na prethodni izvetaj o indikatorima ljudske bezbednosti u lokalnoj zajednici

Prethodni Izvetaj o indikatorima ljudske bezbednosti u Srbiji, bar kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici, manje se bavio statistiko-analitikim kvantifikovanjem. Lokalna zajednica je predstavljena kroz administrativno-politiku formu lokalne samouprave, koja je u Zakonu o lokalnoj samoupravi definisana kroz pitanja organizacije, naina funkcionisanja i nadlenosti, kao i uvoenje odreenih/poeljnih demokratskih standarda koji obeleavaju evropsku regulativu u ovoj oblasti. Renesansa lokalne vlasti omoguila je bolje ukljuivanje lokalnih zajednica i graana u evropsku zajednicu, i to kroz formu bratimljenja, prekogranine i regionalne saradnje. Pored ovih aktivnosti i analize reenja koja je dao Zakon, na kraju prethodnog Izvetaja predstavljena je i lista indikatora koji bi se ubudue mogli meriti i analizirati kada je u pitanju bezbednost u lokalnoj zajednici. U meuvremenu su se pojavili i novi indikatori (zapravo su naknadno prepoznati), tako da je lista indikatora bezbednosti u lokalnoj zajednici sada bogatija. U skladu sa tom injenicom, pitanja koja se mogu postaviti, pri nekim buduim istraivanjima odnosila bi se na to: koje indikatore postaviti kao prioritete, po kojim kriterijumima ih odrediti i na koji nain meriti? Koliko e lista indikatora biti bogata i raznovrsna, zavisi od okvira ljudske bezbednosti koji se postavi u odnosu na druge zemlje, ali i unutar granica jedne zemlje, gde je opet mogua neusklaenost u prostoru i vremenu, kontekstualnoj prikladnosti i vremenskoj korisnosti. To se naroito uoava u odnosu na indikatore koji su merljivi periodino i uslovljeni su pre svega regionalnim,170 a jo blie i lokalnim problemima. Kao to je naglaeno i u prethodnom Izvetaju, najkrupniji problemi drutva se mogu prepoznati ba u lokalnoj zajednici, ali nije retka pojava da pojedine lokalne zajednice obiluju specifinim, tekim i kompleksnim problemima koji nisu prisutni u veini drugih. U tom sluaju, ako izuzmemo dravu, lokalna zajednica je najpozvanija i najzainteresovanija da reava te probleme.
170 Odnosi se na regiju u nacionalnim okvirima.
210
6.3. Lokalna zajednica kao mrea institucija bezbedna zajednica

Ukoliko se lokalna zajednica razmatra u okvirima administrativno-politike dimenzije, neizbeno se uoava prisustvo mnogobrojnih institucija i organizacija, to smo po sebi otvara mogunost da se izmeu njih uspostave razliiti oblici saradnje. Saradnja koja se uspostavlja da bi se reili problemi bezbednosti na lokalnom nivou, podrazumeva injenicu da je to zajedniki interes svih aktera. ak i kada nije propisana posebnim pravnim aktima, dozvoljava aranmane koji se zasnivaju na dobrovoljnosti, podrazumeva graenje partnerskog odnosa izmeu subjekata, a da bi se bezbednost dostigla, sauvala i unapredila, vano je upravo zajedniki delovati na smanjivanju pretnji i razvijanju poverenja. Sadraji ivota i rada u lokalnoj zajednici raznovrsni su i bogati. to je lokalna zajednica razvijenija, po svojim aspiracijama, potrebama i interesima, to je i kompleksnija i raznovrsnija njena institucionalna i organizacijska struktura. Samim tim je sloenije i upravljanje tom zajednicom, u formalnom i neformalnom smislu, i to po svim bitnim elementima upravljanja: planiranju, odluivanju, organizovanju, koordiniranju, rukovoenju i kontrolisanju. Uspeh lokalne zajednice171 da koristi svoje potencijale, da reava probleme, da se razvija i napreduje ogleda se u velikom broju formalnih i neformalnih inicijativa i mrea koje razmenjuju informacije i miljenja o trenutnom stanju u lokalnoj zajednici. Takoe se ogleda i u formalnim ili neformalnim oblicima udruivanja graana u zajednici, koji pojedince i domainstva povezuju s organizacijama, mreama organizacija i uticajnim graanima u zajednici, kreativnim pojedincima ili skupinama koji mogu generisati ideje i inicijative od baze prema vrhu. Znaajan broj pojedinaca u zajednici koji su upueni u stavove i miljenje stanovnitva mogu pokrenuti pozitivnu energiju u zajednici, posebno ako poznaju i mehanizme delovanja lokalne uprave i samouprave i drugih institucija. Stvorena dugorona partnerstva izmeu javnosti, zajednice, dobrovoljnog i privatnog sektora i tela uprave i samouprave dodatni su inilac i pokazatelj uspene lokalne zajednice. Posmatranje lokalne zajednice kroz vizuru mree172 institucija podrazumeva da postoje jake, stabilne veze izmeu organizacija, institucija i pojedinaca, da postoji sinhronizacija u njihovom radu, posebno kada su zaokupljene aktivno171 www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/pojmovnik, novembar 2006. godine. 172 Mrea je zajednica okuplja ljude oko pojedinih tema, projekata, akcija; uglavnom, one koji stvaraju i imaju potrebu da se poveu sa drugim ljudima, organizacijama koji isto to ine u svojoj oblasti, kao i da razmene svoja dela, razmiljanja i pogled na svet sa drugima. Obino postoji nekoliko konkretnih ciljeva kada se kreira mrea: ona je najee odgovor na neophodnost uzajamne pomoi, potrebu razbijanja izolacije, uspostavljanje kontakta i formulisanje
211
20052006.
stima na istom projektu, gde je prepoznat zajedniki interes, i konano, da tee zajednikim ciljevima. A sm pojam zajednice navodi nas na razmiljanje da je sve to se deava na prostoru koji ona zauzima od zajednikog interesa i nema pojedinanog aktera drutvenih zbivanja koji to ne prepoznaje i koji iskljuuje sebe iz tih zbivanja. Da bi se konstituisala mrea institucija, koja kao cilj ima reavanje odreenog problema, u ovom sluaju bezbednosnog predznaka, potrebno je zadovoljiti neke uslove, kao to su: imati prikladno zakonodavstvo, razvijati i potovati institucionalnu kompetentnost, vriti razmenu informacija kroz kontinuiranu komunikaciju, prevazilaziti finansijska ogranienja, potovati horizontalne i vertikalne odnose, definisati ulogu spoljnih strunjaka i regionalnih savetodavnih kapaciteta, razvijati bezbednosnu kulturu, norme i vrednosti. Nove inicijative usmerene ka poveanju ljudske bezbednosti na nivou lokalne zajednice podrazumevaju ne samo reenja koja potenciraju stvaranje mree ve i razvijanje koncepta koji vodi stvaranju bezbedne zajednice. Bezbedna zajednica173 je pojam koji je uao u istraivako polje mnogih institucija poslednjih godina, a predstavljena je kao proaktivna, koordinirana aktivnost dravnih i drutvenih tela i graana na poboljanju bezbednosti u zajednici. Potreba savremenog civilnog drutva za bezbednou, koja je uslovljena i omoguena socijalnim promenama i trendovima u jaanju demokratskih institucija, ogleda se upravo u razvijanju i promociji bezbedne zajednice. Razvoj ovog koncepta u modernim demokratijama usmerio je panju ka onim dravnim i drutvenim telima, organizacijama i institucijama koje su odgovorne za bezbednost, sigurnost, javni red i mir i opti kvalitet ivota. Policija u Srbiji je pokrenula odreene aktivnosti u cilju iniciranja i podrke partnerstva aktivnosti drave i drutvenih tela i graana sa ciljem kreiranja bezbedne zajednice, naravno, uz neophodne uslove za bolju prevenciju svih negativnih dogaaja. S tim u vezi zapoeta je serija aktivnosti sa ciljem razvoja bezbednosti u zajednici, modela u nekoliko razliitih optina sa razliitim socijalnim, ekonomskim, demografskim i bezbednosnim karakteristikama, kreirajui kapacitete za izgradnju bezbedne zajednice u drugim delovima Srbije u narednom izlaganju e se to i videti. Razvoj ovog projekta je esencijalan, jer ima kao cilj poboljanje odnos u drutvu, poveanjem poverenja i mnogo aktivnijem ueu
zajednike akcije. Minimum preduslova za funkcionisanje mree predstavlja uspostavljanje klime saradnje i otvorenosti koja proizlazi iz slinosti stavova u odnosu na sutinska pitanja. 173 Bezbedna zajednica je inspirisana uputstvima prezentiranim u dokumentu koji tretira reformu MUP-a Republike Srbije, napisanom 2003. godine i zvanino odobrenom kao koncept za dalju tranziciju policijskog servisa u skladu sa vrednostima performansi transparentne, zakonske, profesionalne i pozdane policije i razvoja policijskog servisa kao javnog servisa graana. U skladu sa tim, oekuju se implementacija novog, zajednikog pristupa bezbednosti zajednice, izgradnja odgovarajue infrastrukture i jaanje kapaciteta zajednice u skladu sa vrednostima i principima bezbedne zajednice.
212
svih subjekata drutva u bezbednosnom sistemu, menjajui njihovo razumevanje line i bezbednosti zajednice. Kao bitan segment umreavanja lokalnih zajednica ili umreavanja u okviru zajednice treba izdvojiti razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (raunari, mobilna telefonija, radio-komunikacije i drugi mediji), odnosno primenu njihovih mogunosti u praksi. Jedan takav primer je specijalizovana i Internet-lokacija Stalne konferencije gradova i optina, koja virtuelno spaja sve zainteresovane radi razmene informacija ili internet-prezentacija PPU Zrenjanin, putem koje graani mogu da se upoznaju sa aktivnostima, poalju vanu informaciju ili se raspitaju o pravima i obavezama. Izgradnja mrene infrastrukture (kako lokalnih mrea, tako i lokacija na internet-mrei) i projektovanje specijalizovanih baza podataka (resursa bitnih za zajednicu, lokalnih relevantnih informacija, bezbednosnih dogaaja, rizika i drugih parametara) znaajno bi podiglo nivo kvaliteta informisanja, operativnog i stratekog, osavremenilo poglede na potencijale zajednice i pribliilo bezbednosnu problematiku posebno mladoj populaciji, ali i svim drugim zainteresovanim ili ranjivim osobama.
6.4. Bezbednost kao polje rada institucija i organizacija u lokalnoj zajednici

Lokalna zajednica, u optem smislu rei, ima pravo da doprinosi i donosi odluke o svojoj bezbednosti i sigurnosti. Evaluacija, upravljanje i poboljanje bezbednosnog okruenja jeste interes svakog graanina i svake zajednice. Da bi zajednica bila bezbedna, izmeu ostalog, mora: razvijati partnerstva akter zajednice, pri emu partnerstvo ne samo da sublimira nivo saradnje, ve esencijalno utie na volju aktera zajednice da grade, u okviru svog domena, bezbednost okruenja, relacije bezrezervnog poverenja i odgovornosti u poboljanju bezbednosti i sigurnosti; preventivno pristupiti problemima u zajednici, ustupanjem neophodnih informacija za kreiranje proaktivnih mehanizama i instrumenata sa ciljem prevencije i redukcije; problemski orijentisati rad, to znai ostvariti sintezu interaktivnog pristupa vie aktera u prepoznavanju i reavanju konkretnih bezbednosnih problema; uspostaviti komunikacijski proces kroz aktivnu razmenu informacija meu akterima, posebno u veim gradovima, gde su takvi subjekti esto otueni i nepoznati jedni drugima; 213
20052006.
potovati specifinosti lokalne zajednice i mogunost da razliite lokalne zajednice imaju specifine potrebe; razvijati visok nivo tolerancije izmeu subjekata zajednice, to predstavlja proces koji kreira uslove za razvoj i poboljanje poverenja koje ti subjekti imaju meusobno; postojati odgovornost svih subjekata zajednice za bezbednosne uslove u zajednici, to se izraava savesnijim pristupom dogaajima i fenomenima, kao i obavezom uea u aktivnostima u vezi sa kreiranjem i poboljanjem boljeg okruenja za ivot graana. Pri identifikovanju svih organizacija i institucija u lokalnoj zajednici koje su od znaaja za funkcionisanje i normalno odvijanje ivota na tom prostoru, pa i za ostvarivanje bezbednosti, teko je odrediti koja je znaajnija, jer svaka ima svoje mesto u toj raspodeli nadlenosti za ostvarivanje bezbednosti na tom prostoru.174 Zakonska i podzakonska reenja uglavnom definiu te nadlenosti i odreuju poziciju u odnosu na to koliko doprinose bezbednom ivljenju na prostoru lokalne zajednice. Iako ne prepoznaju sve one konekciju sa pojmom bezbednosti, posebno ako jo uvek razmiljaju o bezbednosti kroz njen tradicionalni okvir, morale bi prihvatiti stanovite da je bezbednost uslov za sve drugo i vrednost koja nema cenu. Upravo zato je potrebno da shvate znaaj ukljuivanja svih prisutnih aktera lokalnog ivota na zajednikim projektima reavanja bezbednosnih problema. Veoma vano pitanje koje se u ovom delu postavlja glasi: koje su odgovornosti i nadlenosti organizacija i institucija na prostoru lokalne zajednice, a koje mogu imati direktan ili indirektan odraz na bezbednost u zajednici? U istraivanju je predstavljen rad policije, prikazane su nadlenosti lokalne samouprave, s posebnim akcentom na bezbednosti, i analizirano je funkcionisanje operativnih organa civilne zatite u uslovima elementarnih nepogoda. Kao poseban predmet istraivanja moe se predstaviti i rad pravosudnih organa, rad zdravstvenih ustanova, centra za socijalni rad, Crvenog krsta, nevladinih organizacija i mnogih drugih. Ako uzmemo za primer smo polje nadlenosti lokalne samouprave, primeuje se da je bogato i da tu ulaze svi oni javni poslovi koji se nedvosmisleno tiu kvaliteta ivota graana, stanovnika te zajednice. To bi bili: poslovi obezbeivanja zdrave ivotne sredine, komunalni poslovi, javni i privatni transport, nabavka prehrambenih proizvoda, ienje, snabdevanje elektrinom energijom, gasom i slinim energentima, izgradnja i odravanje rekreativnih objekata i zelenih povrina, vrtia, kola, biblioteka, odravanje javnog reda i mira, zapoljavanje, kao
174 Meu najpozvanije i najznaajnije svakako spadaju: policija, lokalna samouprava, zdravstvene ustanove, centri za socijalni rad, crveni krst, NVO, ali i sportske, kulturne organizacije i institucije, kao i pojedinci.
214
i podsticanje ekonomskog razvoja. Upravo kroz ovu lepezu poslova/nadlenosti lokalne samouprave prepoznaju se i sve dimenzije ljudske bezbednosti, koje se mogu analizirati upravo na prostoru lokalne zajednice. Moemo konstatovati da se dimenzija ljudske bezbednosti, koja oliava bezbednost zajednice, zapravo ukrta sa svim drugim njenim dimenzijama, a to se jasno i potvruje kroz skup indikatora koji se predstavljaju dalje u radu.
6.5. Policija kao izvor bezbednosti lokalne zajednice

injenica da je policija jedan dinamian sistem, izmeu ostalog, podrazumeva da postoji interakcija policije i njenog okruenja. Zadatak policije je da titi istovremeno i graane kao pojedince, ali i celokupno drutvo i dravu. Ona je instrument vlasti, ali i nosilac slube potrebne itavom drutvu. Policija je po definiciji organizacija koja nije vojnog tipa, ali kojoj je drava dala opte pravo da koristi silu prilikom sprovoenja zakona, a njen primarni zadatak je da intervenie kada problemi koje ima pojedinac ili sukobi unutar grupe ukljuuju nezakonite radnje. Ulogu policije i ono to se smatra odgovarajuim aktivnostima i ponaanjem odreuju zakon, policijska uprava i zajednica. to su usklaenija oekivanja zakona, organizacije i okoline, manje ima sukoba zbog uloge policije u demokratskom drutvu.175 Policija u lokalnoj zajednici jeste koncept ija je osnovna ideja razvijanje saradnje izmeu policije i graana, kako bi zajednikim snagama mogli reavati probleme koji ugroavaju javnu bezbednost, po principima: partnerstva, saradnje, poverenja, konsultacija, odgovornosti i meusobnog uvaavanja. U svojoj osnovi ovaj koncept se zasniva na idejama i vrednostima liberalno-demokratskog drutva. U skladu sa tim polazi od potreba i oekivanja graana i posmatra policiju kao njihov usluni servis. Saradnja policije i graana, s jedne strane, omoguava uspeh policije kako na njihovom represivnom, tako i na preventivnom planu, a s druge strane, graani se ne posmatraju samo kao partneri u saradnji ve i kao krajnji korisnici policijskih usluga. Zbog primarne orijentacije policije ka problemima lokalne zajednice i potrebama graana, menja se i organizaciona struktura i filozofija upravljanja policijom. Promena se odvija u pravcu organizacione decentralizacije i prenoenja moi odluivanja sa vrha na nie nivoe, tj. nivo samog policajca. Policijski slubenik koji se u tradicionalnom nainu policiranja smatra samo izvriocem, postaje tako aktivni uesnik procesa odluivanja i reavanja problema od najveeg znaaja za bezbednost graana. U sutini, na taj nain, prepoznaje se osnovna uloga policije, a to je postii to vii stepen objektivne bezbednosti drutva i jaati subjektivni oseaj sigurnosti kod graana.
175 Roy Roberg, John Crank, Jack Kuykendall, Policija i drutvo, Office of Public Affairs Embassy of the United States of America, Sarajevo, 2004, str. 31.
215
20052006.
Kao osnovni elementi rada policije u zajednici istiu se: povratak peakim patrolama po reonima (podjednako su i velike i male policijske institucije poele da oivljavaju ovaj oblik rada policije u urbanim sredinama, iako patroliranje nije uvek ekonomino); decentralizacija policije u urbanim sredinama u manje geografske zone odgovornosti patrolne policije; uvoenje programa praenja zajednice; i nastojanja da se pridobije javno poverenje, da javnost prihvati patrolnu policiju. Prednosti i dobrobit koje zajednica ima od modela policije u zajednici, a koje su zabeleene pri brojnim istraivanjima,176 jesu sledee: policija se obavezuje da sprei kriminal, a ne da samo reaguje na njega; javno nadgledanje policije je bolje, jer vie graana zna ta policija radi i zato; policajci su odgovorni za svoje postupke ne samo svojim nadreenim, nego i graanima; usluge policije su prilagoene tako da su odreene reakcije osmiljene na osnovu potreba svakog naselja; veim ueem graana u aktivnostima policije zajednica e postati organizovanija, a zbog toga i efikasnija u reagovanju na problem. Uporedo sa irenjem policijske uloge u modelu rada policije u saradnji sa zajednicom, javlja se potreba ukljuivanja partnerstva sa zajednicom putem vladinih, socijalnih i obrazovnih institucija, ime se znaajno poboljavaju rezultati zatite zajednice od kriminala i straha od njega. U cilju zajednikog ostvarenja javne bezbednosti sa zajednicom, na prevenciju kriminala se vie ne gleda samo kao na odgovornost policije. Policija u lokalnoj zajednici je dominantan pristup u gotovo svim savremenim policijama sveta. Projekt se izvodi i u veini zemalja u tranziciji, pa i u naem okruenju. Preventivni policijski rad na nivou lokalne zajednice i promenjen odnos policije i javnosti pokazali su se kao prihvaen pristup, koji daje oigledno bolje rezultate od represivnog pristupa, do sada dominantnog. Svaka lokalna zajednica u implementaciji ovakvog pristupa preduzima sve one potrebne aktivnosti koje su odgovor na bezbednosne probleme. Programi rada policije u lokalnoj zajednici u Srbiji zapoeli su 2002. godine. Pored Misije OEBS-a, jo etiri meunarodne organizacije uestvuju u pruanju pomoi policiji Republike Srbije u oblasti rada policije u lokalnoj zajednici. Angaovani su kancelarija Misije OEBS-a u Bujanovcu, Preevu i Medvei; vajcarska agencija za razvoj u Poegi; Britansko odeljenje za meunarodni razvoj
176 Isto, str. 93.
216
(DFID) u beogradskoj optini Zvezdara, Novom Beeju, Kragujevcu i Vrnjakoj Banji; i policija Kraljevine Norveke u Bakoj Palanci i Novom Sadu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Kanadska agencija za meunarodni razvoj (CIDA) takoe prua podrku uspostavljanju optinskih saveta za sigurnost177 u Smederevu i Kruevcu.178 Projekt Policija u lokalnoj zajednici zapravo sadri niz potprojekata i programa koji se realizuju u Srbiji u navedenim optinama, sa tendencijom da obuhvate sve optine, u skladu sa pozitivnim rezultatima i ispunjenim oekivanjima i nadlenih institucija i graana, koji takoe aktivno participiraju. Tako je i Program bezbednosti, sigurnosti i dostupnosti pravde na Balkanu vlade Velike Britanije u svojoj podrci programu rada policije u lokalnoj zajednici i inicijativama bezbednosti u zajednici dao znaajne rezultate. Od 2004. godine sve lokacije u kojima je sprovoenje projekta rada policije u lokalnoj zajednici podrala vlada Velike Britanije (odabrane lokacije su u Vrnjakoj Banji, Zvezdari, Kragujevcu i Novom Beeju) razvijaju sopstvene projekte za rad policije u zajednici i bezbednost lokalne zajednice, pri emu je posveenost projektima od strane policije i zajednice vrlo velika. Za ostvarenje zadatog cilja i uspenu realizaciju projekta i mnogobrojnih potprojekata i programa, objektivno gledano, nisu dovoljne samo promene u radu policije, ve i u celokupnoj drutvenoj zajednici, pa zbog toga projekciju planiranih promena treba gledati kao dugotrajan proces, koji nije mogue precizno vremenski odrediti. Na osnovu iskustva zemalja koje su sprovele proces implementacije predvieno optimalno razdoblje za planiranje i sprovoenje promena iznosi vie godina (prema nekim procenama najmanje 5 godina). Ako se prate tempo, nain odvijanja i rezultati koje daje, to se potvruje i u optinama na prostoru Republike Srbije. Prava slika o rezultatima i potencijalima koncepta Policija u zajednici istie i dobre i loe strane primene u praksi. Da bi se u potpunosti primenio i zaiveo, potrebna je kako politika podrka, tako i promena svesti onih koji obavljaju policijske poslove. U uslovima naeg drutva realizacija ovog koncepta je oteana ne samo usled nedemokratske prirode drutveno-politikog naslea, ve i zbog sloene prirode meuetnikih odnosa, koji nepovoljno utiu na stepen poverenja izmeu graana i policije u zajednicama sa meovitom etnikom strukturom. Realizacija koncepta policija u zajednici gotovo je nemogua u sredinama gde postoje izraene meuetnike podele i netrpeljivosti. Ovo iz razloga to je u takvim sredinama izuzetno oteano postizanje odgovarajueg stepena poverenja i saradnje izmeu policije i graana, na emu, uostalom, poiva ovaj koncept.
177 Primetna je neusklaenost naziva ovih tela, pa se u razliitim izvorima nailazilo na termine: Savet za sigurnost, Savet za bezbednost, Odbor za bezbednost i sline. 178 Prema: Reforma policije najnovija dogaanja u Srbiji i Crnoj Gori, OSCE, br. 4, Novi Sad, 2005.
217
20052006.
6.5.1. Zakonski okvir i vanzakonske mogunosti

Novi Zakon o policiji na jedan drugaiji nain normativnopravno ureuje koncept bezbednosti, policijske poslove i sva druga pitanja koja proizlaze iz ovih.179 Reenja koja su data u Zakonu prate reenja iz evropske pravne prakse, ali je uzeta u obzir i domaa policijskopravna tradicija. Generalno posmatrano, Zakon donosi detaljnije i za vladavinu prava pouzdanije pravno ureenje policije. Meu najvanije novine Zakona mogle bi se ubrojati sledee: preciznije ureivanje sredstava prinude, odnosno uslov i pravil za upotrebu nekih od tih sredstava; ureivanje mehanizama unutranje kontrole u policiji i procedure za reavanje pritubi na rad policije; odreenje prema pravu na trajk i profesionalno organizovanje pripadnika policije, uvoenje novih elemenata u organizaciju policije; ukidanje policijske rezerve i uvoenje pomone policije; delimino ukidanje inova u policiji i uvoenje sistema zvanja umesto inova; i pozivanje na odreena naela i standarde kao vrednosti kojih se policija pridrava u svom radu. Kada je re o osnovnim ciljevima, nainima i naelima vrenja policijskih poslova, uoava se pruanje jednake zatite prava, sloboda i bezbednosti svim graanima u primeni zakona i podrci vladavini prava (lan 11, stav 1). U skladu sa tim pripadnici policije duni su da iste poslove izvravaju potujui utvrene standarde (nacionalne i meunarodne), u slubi zajednice ljudi i bez diskriminacije (stav 2), a posebno da eventualna upotreba sredstava prinude bude legalna, neophodna (stav 3) i uz izriitu zabranu neovenih postupaka (lan 12) tako da je predviena mogunost fleksibilnije organizacije policije u odreenim podrujima, prema radnoj problematici i saglasno potrebama neposrednog, konkretnog, hitnog i humanog postupanja na svakom mestu i gde to zahtevaju razlozi bezbednosti (lanovi 2026). U okviru istog poglavlja dalje su ureeni drugi vani poslovi i ovlaenja policije, kao to su: pripreme i delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja
179 Znaajno je napomenuti da je ve u prvim izvetajima eksperata Saveta Evrope i OEBS-a, u jesen 2001. godine, ocenjeno da uloga nae policije u drutvu, njena struktura i nain funkcionisanja poivaju na zastarelom zakonodavstvu, koje ne odraava potrebe efikasne zatite i doslednog potovanja ljudskih prava i sloboda, niti potrebe pruanja efikasnog odgovora policije na ogromne izazove koje su nametnuli novi oblici kriminaliteta u zemlji i njenom okruenju.
218
(lan 14), mere privremenog ogranienja, zabrane kretanja ili nastanjivanja na odreenim podrujima usled naruenog javnog reda i mira (lan 15), pruanje pomoi pri izvrenjima (lan 16, u vezi sa lanom 3) i drugo. Posmatrano u funkcionalnom smislu, policijski poslovi su u celini posveeni ostvarenju zatite i bezbednosti svih ljudi, kao i afirmaciji prihvaenih univerzalnih vrednosti razvijenog sveta. Novi koncept bezbednosti, ali i rada policije, takoe upuuje na sve vei znaaj saradnje policije sa drugim dravnim, ali i ne-dravnim subjektima, a posebno onim subjektima koji se nalaze na prostoru lokalne zajednice. S tim u vezi lan 6. Zakona o policiji Republike Srbije predvia saradnju policije sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. Takoe je utvreno da policija sarauje i sa drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u spreavanju ili otkrivanju delikata i njihovih uinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva. U lanu 17. istog zakona takoe se kae da skuptina odnosno organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave: razmatra stanje bezbednosti u pokrajini odnosno gradu i optini; zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u pokrajini, odnosno gradu i optini, i s tim u vezi, podnosi predloge rukovodiocu nadlene organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadlene organizacione jedinice policije, u saradnji sa organima lokalne samouprave, obezbeuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi rauna o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i razliitih etnikih, kulturnih, verskih i drugih grupa sa podruja organizacione jedinice.180 Novi Zakon o policiji Republike Srbije predstavlja znaajan korak ka ujednaavanju pravnih normi Republike Srbije sa standardima EU i Saveta Evrope, a posebno u veoma osetljivoj oblasti pravosua i unutranjih poslova. Mogunosti koje proizlaze iz Zakona o policiji promoviu zakonit i profesionalan rad pripadnika policije, na dobrobit zajednice i u zatiti prava na ivot i ostalih univerzalnih vrednosti. Meutim, kao to e se u daljim razmatranjima i uoiti, Zakon ima i odreene propuste/manjkavosti, pa se u tom smislu mora i dalje raditi na njegovim izmenama. Sama injenica da je policija institucija koja je u mnogim segmentima jo uvek rigidna i ne dozvoljava improvizacije, donekle po samoj prirodi posla (naela zakonitosti, tanosti, istinitosti, subordinacije i drugi principi), to se i vanzakonske mogunosti slabo ili gotovo nikako ne uzimaju u razmatranje.
180 Zakon o policiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 101/05, str. 139.
219
20052006.
6.5.2. Decentralizacija, demilitarizacija, depolitizacija i dekriminalizacija policije u lokalnoj zajednici

Da bi se koncept policija u zajednici mogao uspeno razvijati i u naoj zemlji, treba postaviti veoma vana pitanja o kojima se mora raspravljati i koja se urgentno moraju reavati, a odnose se na procese decentralizacije, depolitizacije, demilitarizacije i dekriminalizacije policije u lokalnoj zajednici. Kada je re o decentralizaciji policije, mora se konstatovati da od perioda demokratskih promena nisu postignuti znaajni rezultati. Jo uvek je izraeno centralizovano upravljanje, a ogranien je i prostor za manevar kod specifinih lokalnih situacija i radnji koje nameu potrebu stvaranja lokalne policije. itava reforma policije se mora odvijati u skladu sa politikom decentralizacije, u okviru koje je nuno sprovesti reformu lokalne vlasti i njenog odnosa sa dravnom vlau. Oekivanja idu u pravcu reenja po kojem bi nacionalna/dravna vlast trebalo da zadri odreene policijske snage za specifine namene, dok bi vrh policijskog aparata trebalo da bude stavljen pod kontrolu optinskih i gradskih uprava.181 Na ovaj nain bi se obezbedilo da rad policije bude demokratiniji, da slui interesima veine graana i samim tim bi bilo tee staviti ga pod monopolsku kontrolu jedne politike elite. Ovaj princip u razvoju koncepta policije u zajednici svake sredine veoma je znaajan, jer omoguava da lokalna policija u dogovoru sa lokalnom samoupravom prilagodi strategiju prema sopstvenim potrebama-specifinostima i da odluivanje bude tamo gde se preduzimaju odreene aktivnosti, dakle, ne samo kod viih, ve i niih policijskih nivoa. Decentralizacija podrazumeva daleko vei obim autonomnosti u odluivanju i organizaciji rada, mada je sada jo uvek teko dati odgovor na pitanje ta znai decentralizacija u odluivanju, kada imamo izraene velike probleme u lokalnoj zajednici. Decentralizaciji treba dati prednosti u onim oblastima gde je to mogue i u elementima koji doprinose razvoju policije u zajednici, to nije sporno, posebno kada su u pitanju inicijative, standardi, odgovornosti, ljudska prava, ovlaenja policije i sline teme. U skladu sa ovim jasno je da je i depolitizacija, takoe, jo uvek veoma daleko od ideala, jer i problemi vezani za ovaj proces nisu tako jednostavni.
181 Studija Bezbednost na lokalnom nivou, koju je izradio i poetkom ove godine predstavio Centar za studije bezbednosti i istraivanje terorizma Instituta za politike studije u Beogradu, istie upravo potrebu formiranja gradske policije. Naime, novi Ustav omoguava formiranje ovakvog vida policije, a neophodan preduslov jeste usvajanje Zakona o glavnom gradu. Lokalna policija bi bila formirana i u skladu sa standardima Evropske unije i na osnovu iskustva velikih evropskih gradova. Prema ovoj studiji, gradska policija bi i dalje bila pod ingerencijom MUP-a, a finansirala bi se iz republikog i gradskog budeta. Broj policajaca odreivali bi zajedno MUP i Grad Beograd, gradski policajci bi imali pravo da nose oruje, a izvetaje o svom radu podnosili bi i gradskim i republikim vlastima. Prema ovom predlogu, gradovi u Srbiji imali bi pravo da sami odlue da li je njima ovakav vid policije potreban ili ne.
220
Kada je re o demilitarizaciji, iako novi Zakon o policiji predvia ukidanje inova (zadrani su samo kod specijalnih jedinica andarmerije), kljuno pitanje je jo uvek zastupljen vojni nain razmiljanja i odnosa izmeu viih i niih nivoa odluivanja. Kriminalizacija policije predstavlja veliki problem, s obzirom na visok nivo korupcije u drutvu u celini, a pre svega u dravnim institucijama. Takoe, veze koje postoje izmeu pripadnika policije i kontroverznih biznismena (naroito prisutno na lokalnom nivou) dodatno ine problem kompleksnim i udaljavaju sve zainteresovane od konanog reenja. Korupcija policije predstavlja jedan od najveih problema kada je re o ovom obliku ugroavanja. Korupciju unutar policije veoma je teko dokazati, iako su njene manifestacije oigledne u celoj Srbiji. Nerazjanjena teka krivina dela, kao i sve ozbiljniji organizovani kriminal, predstavljaju znaajne indikatore snanog meuuticaja kriminalnih grupa i policije. Korupcija u policiji je naroito rasprostranjena u situacijama kada policajci povreuju ljudska prava i zanemaruju prihvaene principe rada policijske profesije, zapostavljajui nacionalne zakone. OEBS i Savet Evrope insistiraju na demilitarizaciji, depolitizaciji i profesionalizaciji policije u celini, pa tako i policijskog kolstva. Zakon o policiji jo uvek sadri vojni koncept rada u policiji, to se vidi, izmeu ostalog, i po ovlaenjima koja ima ministar u upravljanju kadrovima, to dovodi do deprofesionalizacije policije. Sutinska depolitizacija, decentralizacija i profesionalizacija e po miljenju OEBS-a i Saveta Evrope nastupiti kada se zakonskim reenjima odvoji politika uprava koju predstavlja uprava policijske slube. Prema novom Zakonu o policiji, u skladu sa zahtevima OEBS-a i SE-a, odvojena je politika uprava od profesionalne, ali samo formalno. Tim povodom se jo mnogo mora raditi i na poboljanju zakonskog reenja i na doslednoj primeni reenja koja su ve predviena zakonom.
6.5.3. Partnerstva policije i drugih subjekata lokalne zajednice

Razmatrajui mogunosti saradnje kroz partnerstvo i integraciju mnogobrojnih institucija i organizacija iz lokalne zajednice (u kojima je policija gotovo uvek jedan od partnera), uoava se kako je vano da se ostvare dva najbitnija zadatka: identifikovati, a zatim i odstraniti sve tetne uticaje (razliiti oblici ugroavanja i pretnji), koji postoje u toj sredini, zbog ega svi subjekti moraju da prate promene koje se deavaju u njihovoj sredini; u potpunosti iskoristiti sve raspoloive (finansijske, prostorne, kadrovske, institucionalne) potencijale zajednice, i to prema identifikovanim bezbednosnim problemima (svaki problem zahteva angaovanje odgovarajuih subjekata u preveniranju tog ili slinih/srodnih problema). 221
20052006.
Priroda posla policije kao dravne institucije sama po sebi podrazumeva kontakt sa svim akterima drutvenog ivota i u redovnom obavljanju dunosti i kada to nalau posebne okolnosti. Relacije koje nastaju ili se grade izmeu policije i pojedinih subjekata drutva mogu biti labavije ili vre, odnosno, ako su propisane zakonom ili nekim drugim normativom, obavezne, ali isto tako i neobavezne/neformalne, uspostavljene na osnovu linih inicijativa subjekata u zajednici. Zakonska neobaveznost ne znai istovremeno da neformalni oblici saradnje gube na kvalitetu i znaaju koji mogu imati za zajednicu gde i nastaju. Kao to predvia i novi Zakon, policija pre svega sarauje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, na preduzimanju mera radi poveanja bezbednosti ljudi i imovine. U nekim optinama (pre svega onim gde se sprovodi projekt policija u zajednici) dolo se do stvaranja odreenih preventivnih strategija i artikulacija bezbednosne procene lokalne zajednice, operacionalizovane u formiranju Saveta za bezbednost/sigurnost.
6.5.3.1. Savet za bezbednost/sigurnost

Osnovni cilj formiranja ovakvih tela ini to da se kroz partnerski odnos u Savetu reavaju lokalni problemi koji utiu na bezbednost i oseaj sigurnosti u zajednici. lanovi Saveta za bezbednost su: predsednik optine/gradonaelnik, naelnik OUP-a ili komandir policijske stanice, predstavnici optinskih tela, predstavnik saveta za meunacionalne odnose (tamo gde takav savet postoji), predsednici mesnih zajednica, predstavnik Optinskog suda, socijalnih, zdravstvenih i inspekcijskih slubi, obrazovnih institucija, nevladinog sektora, vlasnici lokalnih preduzea i predstavnici lokalne zajednice koji odslikavaju etniki sastav te zajednice. Pored toga, za ovo telo je bitno da ga svojom odlukom obrazuje skuptina optine i da ima svoju strategiju pre svega u praenju i procenjivanju. Zadaci optinskih saveta za bezbednost, izmeu ostalih, jesu: analiza lokalne bezbednosne situacije, kroz konsultaciju sa lokalnom zajednicom i analizu raspoloivih podataka, tako da se identifikuju problemi i prioriteti koji utiu na bezbednost graana (pored ostalih, to mogu biti i problemi koji nastanu u koli, sumnjivim mestima gde se okupljaju mladi, lokalitetima gde postoji znaajno naruavanje ivotne sredine, bezbednost u saobraaju, kraa poljoprivrednih useva, vandalizam i slini ekscesi); izrada godinjeg lokalnog plana za bezbednu zajednicu, koji je zasnovan na rezultatima analiza, a koji e omoguiti da se lokalni problemi i prioriteti reavaju kroz saradnju i partnerski odnos; osnivanje radnih grupa koje se bave reavanjem pojedinanih problema i u vezi sa tim projektuju akcione planove koji jasno definiu pristup reavanju odreenog problema; 222
analiza i revizija lokalnih resursa/budeta, kako bi se obezbedila finansijska pomo radnim grupama u savetu za bezbednost, u sluajevima kada je neophodna; izrada lokalnog plana komunikacije; i slino. Koordinacija rada optinskog saveta za bezbednost i njegovih radnih tela najee se vri od strane predstavnika optinskih vlasti i policije. Ministrastvo unutranjih poslova Republike Srbije i Odeljenje za meunarodni razvoj britanske vlade (DFID) sproveli su tokom 2004. godine evaluaciju182 pilot-projekta Policija u lokalnoj zajednici i bezbednost zajednice u Srbiji. Kada su rezultati ove evaluacije u pitanju, a odnose se na savete za bezbednost, injenica je da ukazuju na postojanje ozbiljnih problema u vezi sa funkcionisanjem Saveta za bezbednost.183 Tako na primer, neki od pojedinaca s kojima su obavljeni razgovori smatraju da su saveti isuvie politizovani i da ne predstavljaju zajednicu na pravi nain po njihovom miljenju je za imenovanje u savet bitnije kako se neko zove nego kakav doprinos moe da prui. Neki saveti se vie od godinu dana nisu ni sastali. Na mestima gde su uspostavljene podgrupe u Savetu nema komunikacije i nadgledanja od strane glavnog saveta. Uopteno govorei, rukovoenje, koordinacija, odreivanje radnog rasporeda i davanje povratne informacije predstavljaju slabe take u funkcionisanju saveta, pa krajnji rezultat ukazuje na ozbiljnu neefikasnost. U skladu sa tim, autori evaluacije daju i preporuke, a neke od njih su: preispitati funkcionisanje saveta za bezbednost, pri emu treba jasno naglasiti njegovu asistenciju pri identifikovanju lokalnih bezbednosnih problema; pruanje pomoi u formulisanju multiagencijskih reenja, uz praenje i ocenjivanje aktivnosti preduzetih u cilju reavanja tih problema; zatim da savet za bezbednost snosi odgovornost za svoje funkcionisanje i da postoje mehanizmi koji obezbeuju efikasnu komunikaciju i izvetavanje.
6.5.3.2. kole
Kada je re o saradnji policije i kole, danas postoje i razvijaju se mnogi programi koji tu saradnju ine sloenijom i kvalitetnijom u odnosu na raniji period. Policija sprovodi ili organizuje edukaciju kolske omladine u pogledu opasnosti od zavisnosti i ponaanja u saobraaju. Edukaciju najee prolazi sva
182 Svrha evaluacije je bila da se proceni do kojeg su stepena principi rada policije u lokalnoj zajednici i bezbedne zajednice primenjeni na pilot-lokacijama, identifikuju nedostaci i daju preporuke za dalji rad, kako bi se pomoglo Ministarstvu unutranjih poslova u pripremi za dalje implementiranje ovog koncepta rada na ostale delove Republike Srbije. 183 Dave Mellish, Zoran urevi, Rezultati evaluacije projekta policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji, Nauka, bezbednost, policija, vol. IX, No. 23, Beograd, 2004, 215236.
223
20052006.
kolska omladina, ali se deava da u nekim lokalnim zajednicama ona nije organizovana.184 Uspeh ovakvih aktivnosti podrazumeva da se policija na nivou lokalne zajednice dogovara i sa lokalnim ekspertima iz te oblasti, sa roditeljima dece, da se prave program i plan edukacije i sa vie ekipa kvalitetno ukljuuju sve kole. Naravno da se vea efikasnost u edukaciji ostvaruje ukoliko svi uesnici (nadlena ministarstva) daju vei doprinos u izradi i donoenju ovih programa i ako se na njihovoj realizaciji angauju eksperti, kako na sprovoenju programa, tako i na obezbeivanju potrebne literature. Edukacija pokriva irok spektar prezentovanja ovih programa, dakle, audio-vizuelna, preko tampanog materijala, raznih simulacija i slino. Znaajno je i uvoenje novih oblika edukacije kojima se potencijalne rtve ue da izbegnu, preduprede kritine situacije i da se racionalno ponaaju, posebno u uslovima novih bezbednosnih rizika i pretnji.185 Velika panja se posveuje saobraajnom vaspitanju omladine za koju se organizuju kursevi za spreavanje saobraajnih nezgoda, takmienja u poznavanju propis iz oblasti bezbednosti saobraaja i saobraajnih vetina itd.186 Prevencija delinkvencije mladih planira se i programira na vie nivoa optosti. Tako se moe govoriti o planiranju na optem/globalnom nivou, posebnom, odnosno lokalnom, i tzv. pojedinanom nivou. Opti/globalni nivo planiranja proistie iz potrebe da se utvrde modeli i osnove, odnosno, konceptualni okvir prevencije na nacionalnom nivou. Za razliku od opteg, posebni/lokalni nivo planiranja preventivnih aktivnosti vie je orijentisan na utvrivanje konkretnih mera, aktivnosti i njihovih nosilaca radi efikasnijeg spreavanja vrenja odgovarajuih vrsta krivinih dela odstranjivanjem uslov kriminalnog ponaanja lokalnog nivoa. Nama je posebno znaajan nivo planiranja preventivnih akcija na lokalnom nivou, gde se policija zajedno sa ostalim subjektima pojavljuje kao nosilac mnogobrojnih akcija na pripremi i izradi programa prevencije delinkvencije mladih.
184 Zapravo, u delovima lokalne zajednice koji vie pripadaju ruralnim sredinama i gde se pogreno procenjuje da zbog nerazvijenosti saobraajne infrastrukture nema ni potrebe za tim. 185 Jedan od oblika edukacije odnosi se na pretnju o podmetanju bombe. Uprava kriminalistike policije MUP-a Republike Srbije, na primer, 2004. godine je izdala prirunik za edukaciju Oblici pretnji o podmetanju bombe pozovite 92 i odmah ponite evakuaciju. U okviru ovog prirunika je dato uputstvo o neophodnosti postojanja plana u sluaju podmetanja bombe, donet od strane direktora kole, tj. nadlenog tela, primena formulara koji se popunjava u sluaju pretnje o podmetnutoj bombi, pretraivanja i evakuisanja svih lica, uz pravovremeno pozivanje broja 92. 186 U nekim zemljama se, u veim gradovima, organizuju saobraajne kolske patrole da bi se poveao stepen bezbednosti kole i kolskog okruenja. U nekim belgijskim gradovima ureeni su specijalni saobraajni parkovi, deca se ue ponaanju na ulici, naroito na raskrsnicama. Policija deli i komentarie prospekte koje su sainili struni organi, a projektuju se i dijapozitivi i filmovi o saobraaju. Prema: elimir Keetovi, Odnos policije i javnosti, Bezbednost, Via kola unutranjih poslova, Zemun, br. 56/2000, str. 541.
224
Pored ve nabrojanih, mogu se izdvojiti jo neke aktivnosti koje policija sprovodi prema koli, i to: prikuplja, analizira i daje na uvid podatke odgovarajuem kolskom telu o stanju kriminala u lokalnoj zajednici, s posebnim osvrtom na uesnike kriminalnih radnji koji potiu iz kolske populacije; poredi trenutno vaee podatke sa slinim iz prethodnih godina i ukazuje na trend ili tendencije irenja pojedinih bezbednosnih problema na tom prostoru; vodi evidencije uenika sa vie prekraja; sveobuhvatnom analizom utvruje koji su najei prestupi i vri lociranje njihovog arita; prati aktivnosti lokalnih bandi i analizira kakva je njihova veza sa pojedincima iz kole; sprovodi ee patrole u zoni kole, naroito u periodu izmeu dve smene i za vreme odmora; organizuje edukaciju o prevenciji kriminala (edukacija uenika, roditelja i osoblja kole). Neke kole, iji problemi sa kriminalom ne mogu biti reeni uobiajenim povremenim radom kolskog osoblja i policajaca posetilaca, imaju svog kolskog policajca, sa ulogom savetnika i nadzornika u okruenju kole i koji brinu o bezbednosti uenika, kolskog osoblja i kolske imovine. Njegovi zadaci, izmeu ostalih, jesu: animiranje uenika, roditelja i kolskog osoblja za praktian rad; koordinacija grupa za prevenciju kriminala; prikupljanje i analiza izvetaj o kriminalnim aktivnostima; modifikovanje planova obezbeenja kole; koordinacija rada bezbednosnih agencija u kolskom okruenju. Policijski slubenici, u saradnji sa graanima, angauju se radi reavanja problema delinkvencije realizovanjem preventivnih programa koji su u skladu sa socijalnim problemima lokalne zajednice. Policijski slubenici koji su stekli posebna znanja187 iz oblasti prava deteta, prestupnitva mladih i krivinopravne
187 Kao to je i novi Zakon o policiji definisao primenu ovlaenja prema maloletnim i mlaim punoletnim licima i u predmetima krivinopravne zatite dece i maloletnika, prema lanu 38, ova ovlaenja, dakle, primenjuju ovlaena slubena lica posebno osposobljena za rad sa maloletnicima, to se na primeru mnogih policijskih stanica i potovalo. Izuzetno, policijska ovlaenja moe primeniti drugo ovlaeno slubeno lice, ako zbog okolnosti sluaja ne moe da postupa ovlaeno slubeno lice posebno osposobljeno za rad sa maloletnicima. Neki od seminara koji su organizovani (u obavezi su da prisustvuju na najmanje 3), koji se odvijaju u organizaciji Pravosudnog centra Beograd za obuku i struno usavravanje, a esto i UNICEF-a,
225
20052006.
zatite maloletnih lica, u saradnji sa direktorima kola i psiholoko-pedagokim slubama obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Republike Srbije realizuju preventivne aktivnosti kod kolske dece i omladine po modelu radionica. Jedan u nizu realizovanih programa jeste i Prevencija kriminala nad kolom i uenicima.188 Tokom kolske 2005/06. i 2006/07. godine na poslovima kolskog policajca angaovano je oko 250 radnika MUP-a RS, od ega 110 u Beogradu.
6.5.3.3. Mediji
U skladu sa obavezama policije koje proizlaze iz lana 5. Zakona o policiji, lana 3. Zakonika o krivinom postupku, Zakona o javnom informisanju i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije uspostavlja osnovne standarde u oblasti komunikacije sa medijima. Glavni ciljevi policije Republike Srbije u oblasti odnosa sa javnou jesu: informisanje na otvoren i korektan nain o dogaajima koji ukljuuju policiju, informisanje graana o radu policije, poboljanje razumevanja uloge i odgovornosti policije kroz transparentne, aktivne i redovne medijske i javne kampanje, omoguavanje i realizovanje susret sa medijima kako bi se objasnio rad policije, primena standardne procedure u odnosima sa medijima. Policija i mediji predstavljaju znaajne drutvene institucije koje u velikoj meri utiu na kvalitet ivota graana, uspostavljanje principa vladavine prava i funkcionisanje pravne drave. U tom kontekstu su veoma znaajni partnerski odnosi policije i medija, pri emu se mora razvijati dvosmerna efektivna saradnja. Proces tranzicije u Srbiji praen je porastom stope kriminala, posebno organizovanog, visokim nivoom korupcije i nizom drugih bezbednosnih problema. Da bi se celokupno drutvo suprotstavilo ovim problemima, vano je uspostaviti kontinuirano poverenje graana u policiju, a ono se stie, izmeu ostalog, i afirmativnim odnosom policije prema medijima i nainu na koji komuniciraju. U organizaciji Misije OEBS-a, a u saradnji sa Biroom za informisanje Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije, u februaru 2005. godine zapoeta je realizacija projekta Unapreenje odnosa policije i medija u Srbiji. U periodu do oktobra iste godine odrano je ukupno 11 okruglih stolova u sledeim sekretariodnose se na prava deteta, a to su: Prestupnitvo mladih i postupanje prema maloletnim uiniocima krivinih dela, kao i Psiholoki i etiki aspekti uspostavljanja odnosa saradnje policije i dece u sukobu sa zakonom. 188 Podsetnik za realizaciju edukativnih radionica sa uenicima, nastavnicima i roditeljima, Uprava kriminalistike policije MUP-a RS, Beograd, 2004.
226
jatima unutranjih poslova: Vranje, Bujanovac, Zajear, Kragujevac, Novi Pazar, Subotica, Ni, Kikinda, abac, Poarevac, Uice i Beograd. Osnovni zakljuci na kraju prve faze projekta189 glase: policija nije dovoljno otvorena i nema strategiju odnosa sa javnou i politike prema medijima; ne postoji izgraena svest o neophodnosti izgradnje istinskog partnerstva ni kod predstavnik policije ni kod predstavnik medija; velike oscilacije u procesu reformi policije utiu na sistemska reenja koja oteavaju poboljanje odnosa policije i medija, ali i druge projekte povezane sa tim, kao to je i policija u zajednici; model organizacije policije jo uvek je visoko centralizovan, a tu su i birokratske procedure, jasno izraen hijerarhijski mentalitet i nemogunost samostalnog donoenja odluka na niim nivoima (lokalni); nedefinisanost procedura, ovlaenja i odgovornosti policajaca na lokalnom i regionalnom nivou; nejasni propisi kojima se regulie stepen tajnosti informacija, neodgovornost za javnu re; nedovoljna obuenost novinara koji prate problematiku policije i bezbednosti i policajaca u delu koji se odnosi na prirodu, karakter i ciljeve medija. U skladu sa ovim rezultatima oekuje se izgradnja strategije koja e regulisati odnose MUP-a Republike Srbije sa medijima, formulisanje konkretne politike odnosa sa medijima, uspostavljanje savremene i jasne procedure meusobne komunikacije policije i medija, uz neophodnu decentracizaciju, koja e doprineti veoj brzini informisanja. Takoe su neophodni vea otvorenost policije, ee konferencije za tampu, organizaciono postavljanje slube za odnose sa medijima u celoj Republici, odgovarajua reenja naina efikasne komunikacije na lokalnom nivou, pre svega ovlaenja predstavnik OUP-a da daju poetne informacije, odgovarajua edukacija i policije i medija i slino.
6.5.3.4. Graani
Kao to je ve i naglaeno, od sutinske vanosti za razvoj koncepta policija u lokalnoj zajednici jeste partnerski odnos, odnosno formiranje zajednikih tela policije i graana u okviru lokalne zajednice, na kojima se vri analiza bezbednosnih problema, opredeljuju naini njihovog reavanja, dogovaraju zajednike strategije, utvruju nosioci poslova i zadataka i ocenjuju kriterijumi uspeha oekivani rezultati.
189 Zavrni izvetaj prve faze projekta Unapreenje komunikacije izmeu medija i policije, OEBS, Beograd, decembar 2005.
227
20052006.
Sektorski nain rada, rad policajca pozornika, kolskog policajca i drugih oblika neposredne saradnje policije i graana, nalae da se u svim lokalnim zajednicama, na svim nivoima, od optinskih saveta za bezbednost, do mesnih zajednica, kvartova i kunih saveta, policajci redovno sastaju sa graanima, razgovaraju o njihovim problemima i nainima njihovog reavanja. Doprinos razvoju ovakvog modela rada ini prethodna obuka policije i graana, kroz koju se oni u potpunosti obavetavaju o znaaju i mogunostima koje prua ovaj oblik saradnje i organizovanja policije i graana. Javnost od policije oekuje da reava brojne probleme, kao to su: zloupotreba droga, organizovani kriminal, korupcija, unitavanje privatne i drutvene imovine. Meutim, ta ista javnost oekuje od policije reavanje takvih problema kao to su tue u ugostiteljskim objektima, nasilje u porodici, remeenje javnog reda i mira, problemi sa skitnicama, osobama pod dejstvom alkohola i slinim izgrednicima. Ovo su primeri samo nekih svakodnevnih problema sa kojima se policija susree u svom radu. S obzirom na to da se ovi problemi mogu definisati na razliit nain,190 mora se uvaiti i injenica da se svi problemi ne opisuju kao pogrena ili nelegalna ponaanja. esto se stvarni problemi od strane graana definiu kao policijski problemi i policija se prepoznaje kao subjekt koji reava sve nepoeljne aspekte i oblike ivota u zajednici. Meutim, mnogo preciznije je ako se ti problemi definiu kao drutveni problemi odnosno kao problemi drutvene ili, jo preciznije, lokalne zajednice. Savetovalite za graane se organizuje u prostorijama policijskih uprava i policijskih stanica u gradovima Srbije. U okviru savetovalita graani mogu da dobiju informacije i savete, ukau na probleme i trae njihovo reavanje u pogledu svih bezbednosnih problema i drugih pitanja koja su u nadlenosti policije. Policijski oficir odgovara na zahteve graana odmah ili nakon prikupljanja potrebnih informacija. Pored ovog, prisutni su drugi oblici neformalne saradnje graana i policije, kao to su organizovanje rekreativno-sportskih i kulturnih druenja, pa i drugih slinih aktivnosti. Realizacija projekta Od vrata do vrata u Kragujevcu, koja se sprovodi od 2003. godine, dala je znaajne rezultate u smislu identifikovanja najeih problema koje imaju graani, a neki od njih su: krae iz vozila, maloletnika delinkvencija i bezbednost u kolama, neosvetljenost parkinga, problem brze vonje u nekim tranzitnim ulicama, ekonomski i komunalni problemi, problem narkomanije i slini. Problemi u drugim optinama su slini, ali imaju i odreenu meru specifinosti, pa su tako problemi koji se javljaju jo i: psi lutalice, deparenje u gradskom prevozu, presretanje po mranim haustorima i ulazima zgrada i
190 Mogue je probleme definisati u smislu problematinih podruja (parking, stambena etvrt i sline zone), ili u terminima konkretnih profesija (na primer, u ugostiteljstvu) ili specifinoj drutvenoj grupi (maloletnike bande).
228
pljakanje, tue na fudbalskim utakmicama, oteenja automobila na parkinzima, krae automobila, motora, bicikala, opasnosti usled neregulisanog saobraaja u delovima naselja, krae mobilnih telefona, naroito oko kola, krenje javnog reda i mira od strane alkoholiara, narkomana ili drugih problematinih osoba itd. Tokom 2005. godine tim Misije OEBS-a za rad policije u lokalnoj zajednici organizuje sastanke savetodavnih grupa graana na jugu Srbije u cilju otvaranja puteva za dijalog izmeu policije i graana i unapreenja saradnje izmeu predvodnika lokalnih zajednica i predstavnika lokalne policije, vojske i andarmerije. Savetodavne grupe graana predstavljaju forume na kojima sve strane mogu da iznesu svoje probleme vezane za lokalnu sigurnost, kao i da razgovaraju o njima, u cilju pronalaenja lokalnih reenja za lokalne probleme. Davanje prava graanima Preeva, Bujanovca i Medvee da doprinose svojoj budunosti putem pune saradnje sa policijom i aktivnosti vezanih za sigurnost lokalne zajednice u skladu je sa razvojem istinski promiljene i delotvorne policije. Vano je primetiti da se, nakon evidentiranja problema od strane policije i reavanja istog u domenu njenih nadlenosti otvara mogunost ukljuivanja svih drugih zainteresovanih subjekata u zajednici i stvaranje mree, gde e se svi vani akteri ukljuiti u konstruktivno reavanje problem. Partnerstvo policije se oekuje i sa drugim subjektima iz lokalne zajednice, a kao znaajni se istiu jo i sudstvo i tuilatvo, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, privatne agencije i preduzea za obezbeenje lica, imovine i poslovanja,191 nevladine organizacije (posebno u domenu bavljenja nekim vidom bezbednosti graana u zajednici) i mnoge druge.
6.5.4. Strategije programi

Projekt policija u zajednici po svojoj je sadrini sloen i ine ga mnogobrojni potprojekti i programi koji se sa razliitim rezultatima sprovode u optinama u Srbiji. Neki od njih koji se sprovode u Kragujevcu, a odnose se na prevenciju pojedinih formi kriminaliteta, jesu: projekt prevencije nasilja u porodici, projekt prevencije kriminaliteta dece, projekt prevencije maloletnike delinkvencije, projekt edukacije i zatite kolske omladine, projekt prevencije narkomanije, projekti edukacije potencijalnih rtava razbojnitva,
191 Posebno je zanimljiv tzv. ne-dravni sektor bezbednosti, s obzirom na okolnost da jo nije donet adekvatan zakon, usklaen sa bezbednosnim potrebama zajednice, koji regulie nain delovanja, sadraj rada, ovlaenja, kao i uslove pod kojima ne-dravni subjekti ostvaruju saradnju sa policijom.
229
20052006.
projekti Saobraajna policija u zajednici, projekt prevencije korupcije, projekt Video-nadzora i kontrola kljunih taaka u gradu. Na pilot-lokacijama gde se sprovodi projekt policija u zajednici primenjuje se princip viestrukog pristupa sluajevima nasilja u porodici i pruanju podrke rtvama nasilja. Viestruki pristup ukljuuje angaovanje policije, socijalnih slubi, sudija, tuilaca, nastavnika i zdravstvenih slubi. U optini Zvezdara je u saradnji sa Autonomnim enskim centrom objavljen protokol o angaovanju slubi prilikom reavanja navedenih problema. U Kragujevcu je odran serijal predavanja o nasilju u porodici u romskim zajednicama. U Vrnjakoj Banji pripadnici policije se redovno sastaju sa vlasnicima restorana, kafia, lokalnim preduzetnicima, predstavnicima pota i banaka i razgovaraju o bezbednosti i mogunostima za njeno poboljanje. Na svim lokalitetima se sprovodi i akcija od vrata do vrata, ime se omoguavaju blia saradnja sa graanima, kao i jaanje mehanizama za izgradnju poverenja kao i pruanje mogunosti za partnerski odnos u radu.
6.5.5. Poverenje graana

Upoznavanje sa optim stavom zajednice prema policiji i uzrocima takvog stava moe da pomogne policiji u uspostavljanju konstruktivnijeg odnosa sa lanovima zajednice. Tokom 2003. godine zapoela su i prva istraivanja o stavovima graana prema policiji u optinama gde su se sprovodili pilot-projekti i potprojekti policije u zajednici. Primer Poege daje sliku koja se ne razlikuje mnogo od one u drugim mestima gde se sprovode ovi pilot-projekti Misije OEBS-a. Generalno posmatrano, 56% ispitanika je zadovoljno ili vrlo zadovoljno sposobnou policije da reava probleme, 30% tvrdi da je nezadovoljno ili vrlo nezadovoljno. Treba naglasiti kako gotovo dve treine ispitanika smatraju da policija ne tretira sve ljude jednako. Oko 45% ispitanika preporuuje bolji kontakt izmeu policije i graana, a otprilike isto toliko (43%) trai bolju kulturu komunikacije sa graanima. Veliki deo datih odgovora jo uvek odslikava percepciju stare policije, a mnogo graana u Poegi nije previe zainteresovano za aktivnosti policije 60% njih nema graansku svest i ima malo ili nimalo kontakta sa policijom. Ovo pokazuju i dosta kontradiktorne brojke, prema kojima 72% ispitanika ima poverenje u policiju, a 91% ne samo da je sigurno da e u sluaju potrebe dobiti pomo od policije, nego bi i sami pruili pomo policajcu ukoliko bi za tim bilo potrebe. To su veoma pozitivni pokazatelji jednog odnosa koji, iako jo izgleda nestabilan, ipak nije po definiciji negativan. 230
6.5.6. Rad i organizacija policije u multietnikim drutvima

Visoki predstavnik za nacionalne manjine pri OEBS-u, nastao kao instrument za spreavanje konflikata u najranijoj fazi jo 1992. godine, izmeu ostalih tema vezanih za nacionalne manjine, bavi se i pitanjima policije u multietnikim drutvima. U izvesnom broju drava ova institucija je naila na odsustvo institucionalnih mehanizama koji bi podrali interakciju i saradnju izmeu policije i osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama. U kombinaciji sa nedostatkom odgovarajue obuke za delovanje u multietnikim drutvima, esto se deava da monoetniki sastav policije generie negativne reakcije izmeu nacionalnih manjinskih grupa, a u velikom broju sluajeva ak postaje i katalizator za konflikte. Zbog toga je vano da se ulae odreeni napor kako bi se policija uinila reprezentativnijom za samu drutvenu zajednicu kojoj slui i da se osnai komunikacija izmeu policije i nacionalnih manjina ne samo u smislu osnaivanja meuetnikih odnosa ve i u cilju poveanja operativne efikasnosti policije.192 S tim u vezi visoki predstavnik za nacionalne manjine (HCNM) pripremio je tokom 2005. godine skup preporuka za organizaciju policijskog sistema u multietnikim sredinama. Rad policije u multietnikim sredinama znaajan je i zbog toga to su to sredine gde se pod odreenim okolnostima javljaju meunacionalni incidenti ili incidenti nastali po verskoj osnovi i stoga se postavljaju specifini zahtevi organizacije i rada policije u takvim sredinama. Koristei kao izvor pre svega medije i analize dogaaja koje su oni izvrili u periodu 2005/2006. godine, u delu koji sledi hronoloki e se predstaviti meunacionalni incidenti u Srbiji.193 Mnogi analitiari konstatuju da postoji veza izmeu etnikih odnosa na Kosovu i etnikih incidenata na podruju pod kontrolom vlade u Beogradu. Meuetnike incidente u Vojvodini, kao izrazito multietnikom delu Srbije, u izvesnom smislu je najavio nemaki list pigl ve 16. marta 2004. godine, dan pre eskalacije incidenata na Kosovu i njihovog prelivanja na Vojvodinu. Od tog vremena je situacija u vezi sa etniki motivisanim incidentima u Srbiji, a posebno u Vojvodini, prola kroz nekoliko faza. Sm proces smirivanja imao je neujednaen ritam i spiralni tok. Opti trend je karakterisalo smirivanje etnikih tenzija u Vojvodini i u Srbiji posle ukljuivanja meunarodnih inilaca u reavanje problema.194
192 U meuvremenu je zapoela realizacija projekta Odnos policije i manjinskih i socijalno ranjivih grupa, koji se sprovodi u organizaciji Odeljenja za sprovoenje zakona Misije OEBS u Srbiji i Britanskog saveta, zajedno sa Upravom policije MUP-a Republike Srbije, iji se rezultati tek oekuju. Projektom su obuhvaene ne samo nacionalne manjine, ve i druge manjinske i socijalno ranjive grupe, kao to su pripadnici manjinskih seksualnih opredeljenja, lica sa fizikim ili mentalnim invaliditetom, manjinskih politikih i religijskih uverenja. 193 www.cdcs.org.yu 194 Intervencije Parlamentarne skuptine Saveta Evrope od 3. oktobra 2004. specijalnog izvestioca generalnog sekretara UN 19. oktobra 2004, monitoring OSCE-a (kraj oktobra 2004) i EU
231
20052006.
Tokom 2006. godine u Srbiji nastavio se trend opadanja broja i intenziteta meunacionalnih incidenata. Ovaj povoljan trend zapaen je ve u 2005. godini, kada je konstatovano smanjenje broja incidenata u odnosu na prethodnu, 2004. godinu, u kojoj je dolo do prelivanja etniki motivisanog nasilja sa Kosova na ostali deo Republike Srbije. Proglaenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006. prestala je da postoji Dravna zajednica Srbija i Crna Gora. Vlada Srbije 8. juna 2006. ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG. Uredbom Vlade Srbije (stupila na snagu 9. juna 2006.) osniva se Sluba za ljudska i manjinska prava. Imajui u vidu ovu reorganizaciju i, posebno, kapacitete novoosnovane slube, kao i gotovo potpuno odsustvo bilo kakvog rada Saveta Vlade Srbije za nacionalne manjine, na institucionalnoj ravni su smanjene mogunosti organa uprave da adekvatno reaguju u sluaju neeljenih promena na planu zatite prav pripadnika nacionalnih manjina.195 Sledi hronologija deavanja meunacionalnih incidenata u Srbiji tokom 2006. godine i s tim u vezi reagovanja/nereagovanja nadlenih institucija (policije pre svega), prema mesenim deavanjima:196
(poetak februara 2005), izvetaj generalnog sekretara Saveta Evrope od 16. decembra 2004, poseta visokog komesara OSCE-a za nacionalne manjine Vojvodini 16. februara 2005. i vanredno zasedanje Komisije za jugoistonu Evropu Evropskog parlamenta 6. juna 2005. doveli su do pozitivnih promena vezanih kako za broj incidenata tako i za stav organ vlasti prema njima. Tokom 2006. nastavljena je pojaana panja meunarodnih organizacija (OSCE, CoE, EU), bilo preko misija za monitoring, poseta specijalnih izvestilaca ili na druge naine. 195 Zatita nacionalnih manjina oslabila je i na ravni zakonske regulative u nezavisnoj Srbiji. Prema tumaenju veine pravnih eksperata, prestala je da vai Ustavna povelja i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, to je dovelo do sniavanja nivoa ljudskih prava i stepena njihove zatite. Neki strunjaci za ustavno pravo tvrdili su, meutim, da je Srbija iz pravnog poretka dravne zajednice nasledila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima, ali je vlast u Srbiji pokuavala da pronae nain kako da eliminie ovu Povelju iz pravnog poretka Srbije. Ipak, odredbe ustavnih akata nekadanje Srbije i Crne Gore, koje uvaju dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, postale su, prema tvrdnjama nekih eksperata, i bez deklaracije, integralni deo ustavnog sistema samostalne Srbije ak i formalno, jer je Narodna skuptina Srbije Ustavnu povelju SCG i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama SCG usvojila jo 27. januara odnosno 28. februara 2003. godine. Ipak, prema drugom vladinom zakonskom predlogu o prestanku vaenja zakona SCG delovi nasleenih akata koji nisu u skladu sa Ustavom i propisima Srbije nee se ni primenjivati (to se odnosi i na delove Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama). Prema: www. danas.co.yu, juni, oktobar 2006. 196 Ovaj hronoloki pregled ne obuhvata incidente usmerene prema Romima kao nacionalnoj manjini. Incidenata usmerenih prema Romima ima u znaajnom broju, a njihovim monitoringom se bavi vie organizacija. Treba pomenuti da je Srbija jedna od uesnica Dekade inkluzije Roma (20052015) i da je vlada Srbije izradila posebne akcione planove za unapreivanje poloaja Roma. No, kljuni razlog zbog kojeg se incidenti prema Romima ovde ne pominju jeste to oni ne predstavljaju specifinost samo u Srbiji, ve evropsku i naroito
232
Januar 2006. Na ambasadu Albanije baena manja eksplozivna naprava, policija reagovala, nema daljih saznanja; nastavljaju se pozivi na informativne razgovore metana Beke (optina Inija), koji su u decembru 2005. potpisali inicijativu za smenu radikalske vlasti u Savetu Mesne zajednice, pri emu se poseban pritisak vri na nesrpsko stanovnitvo (Hrvate i Maare); susret predstavnika iredentistike maarske organizacije Pokret 64 upanije, ekstremno desne Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvoanskih Maara u Novom Beeju; nacionalistiki grafiti u Novom Sadu policija je podnela krivinu prijavu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; fiziki napad na dvojicu diplomata hrvatske ambasade u Beogradu, napadai privedeni, bez daljih saznanja; u Zrenjaninu razbijena stakla na maarskom KUD Petefi, policija traga za poiniocima. Februar 2006. Distribuirani udbenici iz maarskog jezika sa neprimerenim nacionalistikim sadrajima, povueni nakon intervencije pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine; anonimne pretnje smru novinarima redakcije Hrvatske rijei, jedinog nedeljnika na hrvatskom jeziku u Srbiji, bez saoptenja policije; rasistiki i antisemitski grafiti na spomen-logoru u Niu, bez saoptenja policije; u Vrbasu odrana promocija antisemitske knjige, na kojoj uestvuje i lan optinskog vea (organ lokalne samouprave) zaduen za kulturu. Mart 2006. U banatskom selu Srpski Itebej iscrtani kukasti krstovi na kuama, policija izdala saoptenje; u Novoj Crnji fiziki napadnuta trojica mladia maarske nacionalnosti, bez saoptenja policije; lokalna vlast u Rumi imenovala za sekretara jedne mesne zajednice oveka protiv kojeg je bio voen postupak za progon hrvatskog stanovnitva u toj optini tokom 1992, a posle reagovanja brojnih stranaka i NVO odluka o imenovanju je ponitena; predsednik SO Vrbas (iz Srpske radikalne stranke), inae i predsednik Saveta za meunacionalne odnose optine Vrbas, pojavio se na javnom skupu u majici JSO (deo Miloevieve tajne policije iji su pripadnici osumnjieni da su ubili predsednika vlade Srbije). April 2006. U delu Subotice graani organizovali civilne strae tokom noi zbog uestalih kraa, provala i razbojnitva (prema podacima Saveza vojvoanskih Maara, za desetak dana 120 graana je ovoj stranci prijavilo provale), policija iznosi podatak da su u ovoj godini zabeleena 104 krivina dela manje nego u prvom tromeseju prole godine (2005); u Bajmoku (optina Subotica) ispisani grafiti uvredljive sadrine, policija podnela krivinu prijavu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje; nakon odluke vlade Srbije o uvoenju
istonoevropsku pojavu. Romi su posebno diskriminisana kategorija i od strane policije, ali se diskriminacija uoava i u pristupu dravnim slubama, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zatiti i zapoljavanju. S obzirom na to da spadaju u najranjivije drutvene grupe, Romi su ponekad i rtve policijske torture. Sprega policijskih i pravosudnih struktura dovodi do toga da u sluajevima policijske torture nad Romima niko ne odgovara.
233
20052006.
privremenih mera u optini Novi Pazar, eksplodirale tri bombe, bez saoptenja policije; oteenje nadgrobnih spomenika na slovakom groblju u Dobanovcima u dva navrata, bez saoptenja policije; u Subotici policija podnela krivinu prijavu po lanu 134. protiv osobe koja je lano prijavila napad na nacionalnoj osnovi; u dva banatska sela ispisane poruke Smrt Maarima, oglasila se lokalna samouprava u Zrenjaninu, ali ne i policija. Maj 2006. Nisu zabeleeni incidenti na etnikoj osnovi. Juni 2006. U Subotici maloletnici delili ulaznice za zabavu sa znakom Maari stop, podneta krivina prijava za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; pretnje Slovacima na utakmici u Bakom Petrovcu, koje nisu kanjene; u Vrcu grafiti nacionalistike sadrine; vehabije (radikalna islamistika grupa) i navijai fudbalskog kluba Novi Pazar spreili odravanje koncerta Balkanike u Novom Pazaru, podneta krivina prijava protiv jednog lica za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; radikalski poslanik vreao sa skuptinske govornice ministarku I. Duli-Markovi, nazivajui je ustaom, to nije kanjeno; na internetu se pojavila pesma koja otvoreno velia genocid u Srebrenici i poziva na dalje istrebljenje bonjakog naroda, prijava Fonda za humanitarno pravo; odbijena inicijativa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Hrvatskog kulturno-prosvjetnog drutva iz Vrbasa (gde je na vlasti SRS) da se na optinskom radiju emituje emisija na hrvatskom; oskrnavljeno 10 spomenika na katolikom groblju u Temerinu, bez saoptenja MUP-a; u Pirotu napad na kuu hrvatskih dravljana, bez daljih informacija; nekoliko stotina Albanaca zatrailo je na protestnom skupu u Preevu, pod nazivom Stop diskriminaciji i marginalizaciji Albanaca u Preevskoj dolini, regionalnu samoupravu za tri optine juga Srbije; odbor za bezbednost Skuptine Srbije usvojio izvetaj BIA o bezbednosnoj situaciji u kojem se kae da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna, uprkos pojaanim bezbednosnim rizicima, pre svega na Kosovu i Metohiji, jugu Srbije, Rakoj oblasti i Vojvodini, gde ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne politike procese kako bi prikriveno, kroz nove inicijative ostvarili separatistike zahteve; Sandaka demokratska partija (SDP) uputila protest Ministarstvu pravde jer su u zatvoru u Niu pretueni zatvorenici bonjake nacionalnosti. Juli 2006. Nepoznate osobe su unitile opremu na predajniku RTV Preevo; u Somboru prebojena ploa s natpisom Hrvatskog kulturno-umjetnikog drutva Vladimir Nazor; Optinski odbor SRS u Kuli izdao saoptenje u kojem za neuspeh svog kandidata na izborima za predsednika optine optuio nekih 17% nacionalistiki nastrojenih Rusina i Maara, koji odreuju predsednika optine Kula, bez reakcije organa vlasti; kamenovanje Katolike crkve u Smederevu, etvrti put za godinu dana, poinioci prethodnog kamenovanja otkriveni; u Niu napadnuti aktivisti NVO koji su izvodili akciju povodom godinjice masakra u Srebrenici, napadai privedeni, bez saoptenja policije; antisrpski grafiti u Senti; 234
poslanik SRS i predsednik SO Leskovac u lokalnom parlamentu nazvao ministarku I. Duli-Markovi ustaom, bez reakcije organa vlasti, politika stranka G 17+ podnela krivinu prijavu; tua u Medvei izmeu mladih Srba i Albanaca, pomirili se uz posredovanje OEBS-a i lokalnih vlasti. Avgust 2006. Okruno tuilatvo u Leskovcu odbacilo je krivinu prijavu potpredsednice vlade Duli-Markovi protiv predsednika SO Leskovac, jer nije uinjeno krivino delo izazivanja nacionalne i verske mrnje i netrpeljivosti; ministar vera u vladi Srbije izjavio da se Crnogorska pravoslavna crkva ne moe registrovati u Srbiji niti graditi objekte na njenoj teritoriji, takoe je proizvoljno podigao zakonski cenzus sa 75 na 100 graana potrebnih za registrovanje verske zajednice; Okruno javno tuilatvo u Beogradu odbacilo krivinu prijavu G 17+ protiv republikog poslanika SRS za izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; policija u Novom Sadu zbog prijave episkopa SPC da je re o satanistikoj manifestaciji, prekinula performans italijanskih umetnika; na putu kod Gornjeg Milanovca policija zaustavila vozilo sandakog muftije i 95 minuta vrila pretres vozila bez razloga; u Beogradu zbog jevrejskog porekla napadnut izraelski dravljanin, a poinitelj se prijavio policiji. Septembar 2006. Novosadska policija saoptila da traga za nepoznatim osobama koje su na rimokatolikoj crkvi u Bakoj Palanci u periodu od 5. avgusta do 5. septembra ispisivali grafite uvredljive sadrine na nacionalnoj osnovi; dekan Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru optuio aktiviste koalicije Lista za Sandak da su tokom predizbornog mitinga otetili prostorije Islamske zajednice, policija potvrdila navode; Tokom vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru ubijen kandidat za odbornika koalicije Lista za Sandak, uhapen lan SDP; u beogradskom tabloidu pojavljuju se dva teksta protiv potpredsednice vlade zbog njenog hrvatskog porekla, pokrenut pretkrivini postupak, javni tuilac odbio zahtev Ministarstva kulture RS da reaguje; Bonjako nacionalno vijee (BNV) prekinulo saradnju sa Islamskom zajednicom Sandaka, zbog njenog meanja u politiki ivot u Novom Pazaru i prozvalo SDP zbog tetnog politikog delovanja; u Novom Pazaru pucano na kuu aktiviste SDP. Oktobar 2006. Radio-televizija Vojvodine odustala od tube koju je pre dve godine protiv urednice i producenta emisije na hrvatskom jeziku Tragom hrvatskim podigla zbog navodnog govora mrnje; u optini Vrbas, u kojoj su u slubenoj upotrebi srpski, maarski i rusinski jezik, pojavile se nove table sa nazivima ulica samo na srpskom jeziku i irilinom pismu; u aku na fudbalskoj utakmici rasistiko divljanje navijaa upereno protiv tamnoputog igraa, policija reagovala, podneta prijava zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; u Beogradu na fudbalskoj utakmici izmeu beogradskog i novopazarskog kluba navijai uzvikivali No, ica, Srebrenica i Srbija Srbima, napolje sa Turcima, policija reagovala, podneta prijava zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; novosadska policija saoptila da je 235
20052006.
zbog ispisivanja grafita neprimerene sadrine podnela prijavu protiv N. N. lica zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; u Niu dve osobe vreale i pretile vernicima u damiji, urinirajui na ulazna vrata damije i u njenu unutranjost, policija reagovala; u Novom Sadu tee proces protiv 18 pripadnika neonacistike organizacije Nacionalni stroj, istovremeno iz tampe izlazi i u javnosti se reklamira knjiga Sluaj Nacionalni stroj, iji je autor prvooptueni u tom procesu; antialbanski protest u Beogradu, uvredljive poruke na raun Albanaca, nevladinih organizacija i politikih partija koje se zalau za bojkot referenduma, bez reakcije organa vlasti; u vie navrata oteuje se katedrala sv. Terezije Avilske u Subotici, bez saoptenja policije; maltretiranje trojice Albanaca na benzinskoj pumpi u blizini Novog Sada, policija reagovala, okruno javno tuilatvo podnelo krivinu prijavu protiv nepoznatih lica za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti. Novembar 2006. Okruno javno tuilatvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovoenje istrage protiv jednog lica iz Beeja, zbog sumnje da je izazivalo nacionalnu, rasnu i versku mrnju i netrpeljivost; nacionalistiki grafiti u Vrbasu, policija privela dva lica i podnela prijavu zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; oruani sukob u Arab-damiji u Novom Pazaru izmeu vernika i vehabija islamskih ekstremista, policija podnela krivine i prekrajne prijave; neonacistiki grafiti na Telepu (deo Novog Sada nastanjen etnikim Maarima), u policiji novinarima nisu mogli rei da li se vodi istraga; oteena katolika crkva u Kau i ispisani nacionalistiki grafiti u Futogu (Grad Novi Sad), policija izdala saoptenje; govor mrnje na konferenciji za tampu SRS u Somboru usmeren protiv Ivane Duli-Markovi zbog njenog porekla; baena bomba na kuu aktiviste SDA u Novom Pazaru, bez saoptenja policije, osumnjieni priveden; aktivisti profaistikog Nacionalnog stroja delili po Niu proglas u kojem dominiraju poruke Srbija Srbima, Srbin za Srbina, bez reakcije policije. Decembar 2006. nulta taka za merenje buduih promena? Nesporno je da je posle intervencije meunarodnih organizacija (EU, Saveta Evrope i OEBS) ne samo opao broj etniki motivisanih incidenata u Srbiji, nego i da je policija poela da podnosi krivine prijave, a vidljivo je da i pravosudni organi rade svoj posao znatno aurnije nego 2003. i 2004. godine. S druge strane, MUP i dalje ne izdaje pravovremeno zvanina saoptenja o incidentima sa etnikom pozadinom, to umanjuje oseaj sigurnosti u manjinskim zajednicama i ostavlja prostor za manipulaciju. Takoe, tokom 2006. godine izostala je decentralizacija MUP-a, kako u ustavnom reenju tako i u Zakonu o policiji. Pravosudni organi i dalje ne reaguju uvek, a i kada donesu presude, one su isuvie blage. Policija i tuilatvo ne izlaze u javnost sa zvaninim podacima o broju incidenata na etnikoj osnovi. Ne postoji komunikacija izmeu nadlenih dravnih institucija na temu broja meunacionalnih incidenata. 236
Broj incidenata opada,197 a njihova struktura pokazuje opadanje udela fizikih napada, mada se jo uvek javljaju grafiti i natpisi sa nacionalistikom sadrinom, kao i oteenja nadgrobnih spomenika. Terenski nalazi ukazuju na sve ea oteivanja tabli sa tradicionalnim nazivima mesta u Vojvodini, koja se ne registruju u medijima. Lokalne samouprave razliito reaguju na pojavu oteenja ovih tabli. Neke (npr. zrenjaninska) odmah reaguju javnom osudom i dovode ih u prvobitno stanje, dok druge (npr. novocrnjanska), ne reagujui na oteenje ili vandalsko uklanjanje, de facto izbacuju viejezine table iz upotrebe. Kada je re o Vojvodini, i dalje je primetan trend geografskog pomeranja incidenata, dodue sve malobrojnijih, sa severnog dela Vojvodine na njen centralni deo, koji je izloen brzom procesu. Podaci dobijeni od tuilatava i sudova za krivino delo izazivanja nacionalne i rasne mrnje za 2004. i 2005. godinu mogu se nai u YIHR, Implementation of Transitional Laws in Serbia 2006, Beograd. Osnov za tenzije na nacionalnoj osnovi stvara i spor srpske, crnogorske i makedonske pravoslavne crkve. Rumunska pravoslavna crkva nije priznata ni novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama (usvojen aprila 2006), to je u praksi i do sada bio sluaj. Republika Rumunija je, i pored spora izmeu srpske i rumunske crkve i otvorenog pitanja etnikog sastava stanovnitva istone Srbije,198 blokirala inicijativu moldavskih i litvanskih poslanika u Parlamentarnoj skuptini Saveta Evrope da se Srbija stavi pod monitoring.199 Jedna od pojava za koju razliita ranija terenska iskustva upuuju da je neposredno povezana sa etnikim incidentima jeste podvojenost mladih po etnikoj osnovi u nacionalno meovitim sredinama. Izmeu etniki raznorodne omladine postoji visoka meuetnika distancija, ivljenje paralelnih ivota. Ovaj nalaz, nije suvino ponoviti, korespondira i sa injenicom da su mladi ljudi akteri naveeg broja (oko devet desetina) meunacionalnih incidenata. UnutarBonjake tenzije u Sandaku, infrastrukturno najnerazvijenijem podruju Srbije, narastaju od aprila 2006. Dravni organi u sporovima izmeu bonjakih
197 Podaci o broju etniki motivisanih incidenata u pojedinim razdobljima u znatnoj su meri razliiti; navoenje meusobno veoma razliitih podataka nekadanjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, MUP-a, Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine Vojvodine, skuptinskih odbora za bezbednost ili iz izvetaja NVO poput Human Rights Watch-a potpuno bi zbunilo itaoca. Pregled broja incidenata moe se nai na veb-adresi www.cdcs.org.yu. 198 Broj etnikih Vlaha u istonoj Srbiji varira, u zavisnosti od konkretnog popisa stanovnitva, izmeu 1.500 i 100.000. Na poslednjem popisu (2002) registrovano ih je dva puta vie nego na prethodnom. 199 Proputena je prilika da se novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama legalizuje rad Rumunske pravoslavne crkve. I pored apela rumunskog predsednika, poloaj ove crkve ni do danas nije zakonski regulisan. Panje vredna injenica je da, za razliku od Vlade Srbije, Izvrno vee Vojvodine ve godinama unazad prua finansijsku podrku RPC, tretirajui je kao tradicionalnu crkvu na teritoriji Vojvodine.
237
20052006.
partija, Islamske zajednice i Bonjakog nacionalnog vijea ne nastupaju nepristrasno. esto prisutna pojava svoenja hrvatstva na ustatvo za govornicom Skuptine Srbije i u nekim lokalnim parlamentima i tabloidima u 2006. godini, i pored deklarativne osude u najveem delu politike javnosti, ostaje nekanjena od strane pravosudnih organa. Posmatrana prema vrsti incidenata, njihova struktura na osnovu navedene grae pokazuje govor mrnje u 17 sluajeva, grafite u 15, fiziki napadi imaju frekvenciju 11, oteenje crkava i grobalja 6, oteenje imovine 6, pretnje smru 2. Posmatrano prema nacionalnosti oteenih, meu njima je 12 Maara, a ostale frekvencije su: Hrvati 12, Albanci 5, Bonjaci 5, Jevreji 3, Slovaci 2, Rusini 1, Crnogorci 1. U unutarbonjakim sukobima bilo je 7 rtava, od toga u vreme vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru u septembru 2006. njih 4. Prikazana graa pokazuje da je policija reagovala u 24 sluaja, a da nije reagovala u 20 sluajeva. Tuilatva su propustila da reaguju u 4 sluaja. Incidenata i dalje najvie ima u Vojvodini (33, od toga najvie u Novom Sadu 9, i u Subotici 6). U Novom Pazaru je zabeleeno 7, u Beogradu takoe 7, na jugu Srbije nastanjenom Albancima 3, a u preostalom delu Srbije jo 9 incidenata. Uopte uzev, incidenti su tokom 2006, kao i u prethodne dve godine, bili periodino fokusirani u Vojvodini, pre svega na Maare i Hrvate, a u Srbiji na Albance i Bonjake. Upadljivo je oivljavanje i intenziviranje govora mrnje prema Hrvatima od strane Srpske radikalne stranke. Visoki funkcioneri SRS su kao ustae prozivali ne samo pripadnike hrvatske manjine ve i politike neistomiljenike, i to na sednicama Narodne skuptine Srbije i u brojnim medijskim nastupima. Razliiti napori dravnih organa Republike Srbije (Izvrno vee Vojvodine je dobar primer) na razvijanju meunacionalnog poverenja zasluuju poseban izvetaj i temeljitu analizu, bez koje slika ne moe biti potpuna. Ovakva analiza morala bi, kao i kada su u pitanju sami incidenti, da kombinuje korienje zvaninih podataka sa aktivnim prikupljanjem informacija na terenu. Zvanini podaci i pisanje tampe ponekada govore vie o eljenom i nameravanom nego o ostvarenom. I pored napora da se povea udeo pripadnika nacionalnih manjina u posebno senzitivnim slubama (policija,200 tuilatva, sudovi), ak i u optinama u kojima manjinski ivalj predstavlja 8090% ukupnog stanovnitva (npr. Kanjia, Senta) gotovo da nema slubenika koji govore jezikom veine sta200 Postoji zahtev iz nadlenog ministarstva da se tokom poslednjih nekoliko godina, kada su u pitanju policijske kole (srednji, vii i visoki nivo), 12% studenata upie principom pozitivne diskriminacije, ukoliko zadovolje osnovne kriterijume propisane konkursom. Tako, na primer, Kriminalistiko-policijska akademija u Zemunu belei podatak da je u kolskoj 2006/07. godini upisala 1,69% studenata pripadnika nacionalnih manjina, to opet nije potpuno pouzdan podatak, ako uzmemo u obzir injenicu da neki studenti koriste ustavnu/zakonsku slobodu da se ne opredele po nacionalnoj osnovi.
238
novnika lokalne zajednice. Ovo je posebno izrazito u dve june optine (Preevo i Bujanovac) u kojima etniki Albanci ine veinu stanovnitva.
6.6. Lokalna samouprava

Kao to je ve naglaeno i u prethodnom Izvetaju o indikatorima ljudske bezbednosti, a i definisano novim ustavom Republike Srbije, teritorijalne jedinice lokalne samouprave u Srbiji jesu optine, gradovi i Grad Beograd. Monotipski oblik lokalne samouprave imaju one zemlje201 koje u svojoj politiko-teritorijalnoj organizaciji imaju samo jedan tip jedinica, a to je najee optina, sa statusom lokalne samouprave. Za takve zemlje je karakteristian i jednostepeni sistem povezivanja jedinica lokalne samouprave sa centralnom vlau, jer izmeu njih ne postoji nikakav drugi oblik koji bi posredovao (npr. srez, okrug i sline celine). U istom vidu, retka je jednostepena i monotipska organizacija lokalne samouprave (u nekim kantonima vajcarske), jer kod veine zemalja postoje oblici povezivanja osnovnih lokalnih jedinica, ali se pravi i razlika izmeu gradskih i seoskih optina (SAD, Kanada). U ovakvoj organizaciji postoji viestepena autonomija, mada ovaj izraz nije najprikladniji kada je re o istinskoj samoupravi, jer ako neka jedinica ostvaruje taj status, ona ne moe biti via ili nia. Kod viestepene organizacije pre je re o oblicima administrativne decentralizacije nego o lokalnoj samoupravi (npr. odnos departmana i optina u Francuskoj).202 Ba zato se i postavlja pitanje njihove samostalnosti u reavanju odreenih pitanja. Kada je re o autonomiji lokalne samouprave, moe se govoriti o organizacionoj, funkcionalnoj i finansijskoj autonomiji. Finansijska autonomija lokalne samouprave predstavlja jedan od najznaajnijih preduslova autonomije lokalne vlasti, njen je pokazatelj i mera njene delotvornosti. Da bi jedna lokalna samouprava mogla pruati usluge graanima, reavati probleme i realizovati poslove iz svoje nadlenosti, ona mora da ima dovoljno sredstva ili, prema Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (lan 9), precizno zakonom utvrene, stalne, sigurne i dovoljne izvore prihoda. Sistem lokalnih finansija je veoma raznovrstan i uglavnom zavisi od tradicije ekonomskih institucija u odreenoj zemlji ili tipa i tradicije lokalne samo201 U Srbiji postoji monotipski model sa optinom kao jedinom jedinicom. Kao osnovni nivo organizacije lokalne vlasti prilino je velika (najvea u Evropi) i u proseku ima oko 50.000 stanovnika (precizan podatak je dat u empirijskom delu istraivanja). Sve optine, bez obzira na veliinu, imaju slinu strukturu i ine ih uglavnom vee urbano mesto kao centar i vie manjih naselja (preteno ruralnih). Prelaz na politipski model podrazumevao bi realizovanje promena i modernizaciju politikog, ali i ekonomskog sistema kako bi se stvorili preduslovi za ukluivanje ovih, veoma korisnih oblika organizacije i funkcionisanje lokalnih zajednica. 202 Todori S., Mladenovi M., Gostovi D., Politiki sistem, VIZ, Beograd, 2001, str. 345.
239
20052006.
uprave (centralistiki ili decentralistiki), koji i opredeljuju nain prikupljanja i nain distribucije lokalnih poreza i drugih davanja. Ako lokalna vlast ima izvornu suverenost, prenetu od graana, onda mora da bude zatien i krug pitanja koji potpada u njenu ingerenciju i finansije koje lokalna samouprava ubira da bi realizovala te projekte i poslove.203
6.6.1. Nadlenosti
Pitanje nadlenosti, funkcija i poslova lokalne vlasti uvek je aktuelno i vano, jer ukazuje na realnu autonomiju, ali i potencijale i kapacitete lokalnih vlasti u realizovanju vanih socijalnih programa u reavanju problema i obezbeenju skupa usluga.204 Sutinu lokalne samouprave, u osnovi, ine nadlenosti optine kao osnovne lokalne jedinice. Optina ima dve vrste nadlenosti: samoupravnu, ili izvornu, i prenetu, ili decentralizovanu. Samoupravna, ili izvorna nadlenost optine obuhvata poslove u ijem obavljanju optina ima autonomiju u odnosu na dravu, dok su preneti, ili decentralizovani poslovi u osnovi dravni poslovi oni koji se optini poveravaju zakonom. Samom propisivanju lokalne nadlenosti prethodi postupak postizanja odgovarajue saglasnosti o prirodi poslova koji se mogu okarakterisati kao lokalni. Postoje razliita tumaenja ovog pitanja i kriterijumi na osnovu kojih se identifikuju, ali sigurno da treba uzeti u obzir: injenicu da se odreeni poslovi obavljaju na geografski omeenom prostoru, da su to poslovi koji se vre u blizini korisnika (direktno zainteresovanih), odnosno na onom nivou na kojem su obezbeeni interesni razlozi njihovog vrenja. U dananjim uslovima lokalne vlasti postaju sve samostalnije i kompleksu ranijih tradicionalnih poslova dodaju naglaeno vanu funkciju inicijatora za ubrzavanje mnogih razvojnih i ekonomskih procesa u lokalnim zajednicama. U cilju boljeg ostvarivanja ovih funkcija i reavanja kompleksnih problema,205 aktivno koriste znanja profesionalaca, a to podrazumeva mreu obrazovnih institucija, kao i odgovarajue oblike i mogunosti organizovanja lokalnih zajednica. Sposobnost lokalnih vlasti da reavaju probleme i nude spektar usluga koji podie kvalitet ivota graana vaan je indikator uspenosti lokalne vlasti, kao i
203 Lesley Salamon, The New Governance and the Tools of Public Action, in: The Tools of Government, Oxford University Press, 2002; prema: Sneana orevi, Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, igoja, Beograd, 2002, str. 39. 204 Sneana orevi, Renesansa lokalne vlasti uporedni modeli, Fakultet politikih nauka, igoja, Beograd, 2002, str. 6465. 205 Lokalne vlasti se danas skoro svuda suoavaju sa dve grupe problema: ekonomskim (odliv i nedostatak kapitala, nezaposlenost) i socijalnim (lo kvalitet obrazovanja, zdravlja, stanovanja, saobraaja, kriminal, etniki i rasni sukobi, zagaenje sredine itd). Ovi problemi su ujedno i najvei problemi drutva. Svaka lokalna vlast pravi listu prioritetnih problema koje treba reavati, obezbeuje adekvatna finansijska sredstva za realizaciju projekata pruanja usluga i reavanjem tih problema obezbeuje zadovoljstvo graana i podrku birakog tela.
240
njene demokratinosti i efikasnosti. Savremene lokalne vlasti su zbog toga prinuene da, pored angaovanja znanja profesionalaca, koriste prednosti strategijskog razmiljanja i upravljanja, i da vre prevenciju izvesnih socijalnih i drugih problema, a ne samo da lee posledice (kriminal, korupcija, neuspesi na tritu, neadekvatno stanovanje, transport, bolesti itd).206 Prema lanu 18. Zakona o lokalnoj samoupravi207 nae zemlje, optina je odgovorna da preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom: 1. donosi programe razvoja; 2. donosi urbanistike planove; 3. donosi budet i zavrni raun; 4. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (preiavanje i distribucija vode, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraaju, odravanje istoe u gradovima i naseljima, odravanje deponija, ureivanje, odravanje i korienje pijaca, parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih povrina, javnih parkiralita, javna rasveta, ureivanje i odravanje groblja i sahranjivanje i drugi poslovi), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje; 5. stara se o odravanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korienja i utvruje visinu naknade za odravanje stambenih zgrada; 6. sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajednike prostorije u stambenim zgradama; 7. donosi programe ureenja graevinskog zemljita, ureuje i obezbeuje vrenje poslova ureenja i korienja graevinskog zemljita i utvruje visinu naknade za ureivanje i korienje graevinskog zemljita; 8. ureuje i obezbeuje korienje poslovnog prostora kojim upravlja, utvruje visinu naknade za korienje poslovnog prostora i vri nadzor nad korienjem poslovnog prostora; 9. stara se o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim dokumentima i svojim interesima i specifinostima i utvruje posebnu naknadu za zatitu i unapreenje ivotne sredine; 10. ureuje i obezbeuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, odravanje, zatitu, korienje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima, kao i ulicama u naselju;
206 Sneana orevi, Lokalna samouprava, CeSIDova Mala biblioteka, Beograd, 2002, str. 25. 207 Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik RS, br. 9/02.
241
20052006.
11. ureuje i obezbeuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika; 12. ureuje i obezbeuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vri na teritoriji optine, kao to i odreuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograevinski objekti i postavljati plovni objekti; 13. osniva robne rezerve i utvruje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadlenog ministarstva, radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovnitva; 14. osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zatite, fizike kulture, sporta, deje i socijalne zatite i turizma, prati i obezbeuje njihovo funkcionisanje; 15. organizuje vrenje poslova u vezi sa zatitom kulturnih dobara od znaaja za optinu, podstie razvoj kulturno-umetnikog amaterizma i stvara uslove za rad muzej i biblioteka i drugih ustanova kulture iji je osniva; 16. organizuje zatitu od elementarnih nepogoda i zatitu od poara i stvara uslove za otklanjanje odnosno ublaavanje njihovih posledica; 17. donosi osnove zatite korienja i ureenja poljoprivrednog zemljita i stara se o njihovom sprovoenju, odreuje erozivna podruja, stara se o korienju panjak i odluuje o privoenju panjak drugoj kulturi; 18. ureuje i utvruje nain korienja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i esmama, utvruje vodoprivredne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog znaaja; 19. stara se i obezbeuje uslove za ouvanje, korienje i unapreenje podruja sa prirodnim lekovitim svojstvima; 20. podstie i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvruje visinu boravine takse; 21. stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureuje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati odreene delatnosti i druge uslove za njihov rad; 22. koristi sredstva u dravnoj svojini i stara se o njihovom ouvanju i uveanju; 23. ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja; 24. organizuje vrenje poslova pravne zatite svojih prava i interesa; 25. obrazuje organe, organizacije i slube za potrebe optine i ureuje njihovu organizaciju i rad; 26. podstie i pomae razvoj zadrugarstva; 27. organizuje po potrebi, slubu pravne pomoi graanima; 242
28. stara se o zatiti i ostvarivanju linih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i etnikih grupa; 29. utvruje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji optine; 30. obezbeuje javno informisanje od lokalnog znaaja; 31. propisuje prekraje za povrede optinskih propisa; 32. obrazuje inspekcijske slube i vri inspekcijski nadzor nad izvrenjem propis i drugih optih akata iz nadlenosti optine; 33. ureuje organizaciju i rad mirovnih vea; 34. ureuje i obezbeuje upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine; 35. obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za graane, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom. Koncentracija poslova i ovlaenja na nivou dravnih organa znai visok stepen centralizacije u odluivanju i obezbeivanju i raspolaganju finansijskim sredstvima. Po prirodi stvari, to raa probleme sporosti, neefikasnosti, nekreativnosti i slabljenja odgovornosti. Imobilizacija lokalnih resursa imanentna je visokom stepenu centralizacije. Suprotno od toga, adekvatna podela uloga u odluivanju i obezbeivanju i raspolaganju sredstvima izraz je demokratske strukture drutva i mobilizator svih potencijala kojima raspolau lokalne zajednice. Iako Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije daje nadlenosti u oblasti osnovnog obrazovanja, primarne zdravstvene zatite i socijalne zatite, kao izvorne, lokalnim vlastima, one jo nisu dovoljno decentralizovane. Postoji opravdano insistiranje na postepenosti u prenoenju poslova na lokalne vlasti, preduzete promene su ipak jo uvek skromne.208 Zakon o osnovnom obrazovanju preneo je deo nadlenosti iz ove oblasti na lokalnu samoupravu (osnivanje kola, upravljanje kroz izbor kolskih odbora i direktora, materijalno odravanje, alternativni obrazovni programi). Naredni potezi u smislu sprovoenja reformi u sve tri spomenute oblasti bili bi prenoenje nadlenosti na optine u vezi sa linim primanjima. Uz obavezu da se nerazvijenim optinama pomogne preko Fonda za ujednaavanje, ime bi drava svim zaposlenima u datoj oblasti garantovala minimalnu zaradu. Tek tada bi se moglo rei da se prenoenjem nadlenosti, finansija i upravljanja sistemom decentralizacija uspeno sprovodi. Nadlenost u oblasti bezbednosti jo uvek nije preneta na optine i tim povodom se jo uvek i odlae formiranje lokalne policije. Lokalna policija bi, pored odravanja javnog reda i mira, intervenisala pri iseljavanju ili ruenju bespravno izgraenih objekata, to bi omoguilo veu efikasnost i efektivnost rada lokalnih organa vlasti i, svakako, redukovalo krenje zakona.
208 Kada je re o obrazovanju, uglavnom se i potencira neophodnost decentralizacije, ali se zato za oblast zdravstva i socijalne zatite vie pominju drugi inioci, kao to su modernizacija i profesionalizacija.
243
20052006.
Meutim, konkretnije aktivnosti koje se ve sprovode u nekim optinama u Srbiji (pre svega u Vojvodini), odnose se na formiranje optinskih saveta za bezbednost, a o tome je ve bilo rei. Osim poslova iz sopstvene nadlenosti, optina, tj. njeni organi, obavljaju i niz poslova koje im prenesu vii organi i po pravilu za obavljanje tih poslova dobijaju sredstva od strane dravnih organa koji su im te obaveze i preneli. Preneti ili povereni poslovi odreuju se zakonom, a odnose se na izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata kao i obavljanje drugih poslova dravne uprave Prema lanu 19. Zakona o lokalnoj samoupravi nae zemlje, optini se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz okvira prava i dunosti Republike, a propisom teritorijalne autonomije obavljanje odreenih poslova iz okvira prava i dunosti oblika teritorijalne autonomije. Poveravanje ovih poslova vri se svim ili pojedinim optinama u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i dunosti graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeuju se u skladu sa vrstom i obimom poslova. Kao poverene poslove optina obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom (lan 20). Mogue je ili izvodljivo da lokalni organi mogu signalizovati centralnom nivou potrebu za regulisanjem pojedinih drutvenih odnosa, radi utvrivanja odgovornosti za vrenje poslova koji iz tih odnosa proizlaze. injenica je i da su najbolje efekte reformi ostvarile one optine koje nisu ekale instrukcije, odobrenja i ideje sa nivoa Republike, ve su same krenule u promene. Dobri rezultati i efekti ovih optina predstavljaju najbolji pritisak na centralnu vlast da i sama ubrza reforme.
6.7. Potencijali optina

Lokalna zajednica, ukoliko zadovolji prethodno istaknute kriterijume uspene zajednice, moe da doprinese bezbednijem i sigurnijem ivotu svih na tom prostoru. Veoma je vano prepoznati nain na koji e se izvriti identifikacija i procena ime raspolae lokalna zajednica, kako se upravlja, a kako koriste raspoloivi potencijali/resursi, te kako se, tj. na koji nain, mogu usmeriti ka korisnicima. Drugaije reeno, ako postoji saznanje ime raspolae lokalna zajednica, sledee pitanje koje se mora razmatrati glasi koliko pojedinci, organizacije i institucije prepoznaju i eksploatiu postojee potencijale i koje su to objektivne i subjektivne okolnosti koje eventualno ometaju te aktivnosti. Mogunosti za zadovoljenje potreba u lokalnoj zajednici predstavljaju vaan element i pokazatelj ukupnog kvaliteta ivota svih na tom prostoru. Da bi se sagledali potencijali jedne lokalne zajednice i da bi se na pravi nain iskoristili, 244
pored ve reenog, vrlo je vano utvrditi i koje su potrebe te zajednice (bilo pojedinaca, bilo institucija), koji motivi, koje objektivne okolnosti (uslovi) i koje zahteve postavlja. Potrebe i zahtevi pojedinca ili odreene drutvene grupe za bezbednou i oekivanja pomoi od lokalne zajednice mogu biti nerealistini i u neskladu sa uslovima i mogunou zajednice da na njih odgovori, tj. da ih zadovolji. Potencijali lokalne zajednice se ne mogu sagledati samo kroz materijalna dobra, finansijska sredstva, ve i kroz potencijal ljudskih resursa u smislu socijalnog i duhovnog kapitala (kreativnost, ideje, otvorenost za saradnju). U ovom sluaju socijalni kapital bi se odnosio na kolektivnu vrednost svih socijalnih mrea (ko koga poznaje) i spremnosti mrea da ine neto jedna za drugu. Socijalni dijalog se ogleda i u razmeni informacija, kroz norme reciprociteta (uzajamne pomoi), u zajednikim akcijama prema reenju nekog problema, timskom duhu i poverenju koje proizlazi iz njih. Kada je re o potencijalu u prostoru, on se moe sagledati kroz sledeu listu relevantnih pokazatelja, tj. opteg prikaza: geolokih eksploatacionih rezervi rudnih tela, biolokog stanja umskoprivrednih podruja, poljoprivrednih povrina, energetskog bilansa voda i drugih izvora prirode, stacionarnih i regenerativnih, radno sposobnog kontingenta stanovnitva, kapaciteta proizvodnih fondova, regenerativnih i stacionarnih elemenata nacionalnog bogatstva dela ekonomsko-teritorijalne celine (optine), kapaciteta prenosa, odnosno propusne moi infrastrukture, kapaciteta objekata drutvene infrastrukture kao pretpostavke razvoja socijalnog ivota, nivoa razvijenosti skupa uslunih delatnosti i komunalne privrede. Takoe se mogu predstaviti potencijali zajednice kao sve ono to se moe iskoristiti za poboljanje ivota u zajednici. To mogu biti: pojedinani preduzetnik koji zapoljava lokalne ljude i podrava lokalnu privredu; objekti i ustanove kao to su kola, bolnica, sportski centar, biblioteka; prostor koji predstavlja javnu povrinu i ve pripada zajednici, park ili neki drugi otvoreni prostor; naputena zgrada ili stan koji moe dobiti novu namenu za opte dobro (sigurna kua, igraonica za decu, klub za mlade, dom za starije ljude i sline ustanove). 245
20052006.
U pravom smislu rei, svako ko ivi u zajednici je resurs zajednice. To znai da svako u zajednici moe doprineti poboljanju kvaliteta ivota u zajednici ukoliko znamo njegove ili njene mogunosti i moemo ih iskoristiti. Kada je re o potencijalima, potrebno je razjasniti ta oni podrazumevaju i sa kojeg su aspekta analizirani. Istraivanje obuhvata pre svega identifikovanje relevantnih statistikih pokazatelja, koji opisuju optine u segmentima, kao to su: demografska struktura (broj stanovnika, gustina naseljenosti, povrina, broj naselja, broj mesnih zajednica, broj mesnih kancelarija i drugi parametri), polna struktura (odnos broja mukaraca i broja ena), starosna struktura (uee pojedinih kontingenata u ukupnom broju stanovnika dece, starih lica [starijih od 65 godina], radnog kontingenta [od 1564 godina], kontingenta u fertilnom uzrastu [1549 godina]), obrazovna struktura (uee pojedinih kategorija u ukupnom broju nekvalifikovanih, nepismenih, sa srednjom, viom ili visokom strunom spremom); ekonomska mo (zaposlenost, kupovna mo, prosena zarada, prihod po lanu porodice i slina obeleja); kapaciteti operativnih snaga i organa u domenu zatite i spasavanja graana (broj, sastav, funkcionisanje tabova civilne zatite); odabrani tako da se u njima ukrtaju, kako je to reeno ranije, sve dimenzije ljudske bezbednosti, a ne sa pretenzijom da se ogranii izbor pokazatelja ili opiu svi identifikatori.
6.7.1. Pokazatelji razvijenosti optina

Makroekonomska stabilizacija omoguila je ponovno sticanje ekonomske sigurnosti graana, tako da se ekonomski pokazatelji iz publikacije statistikog zavoda mogu smatrati relevantnim i priblinim stanju u analiziranom periodu (2005/2006. godina). Integrisanjem identifikovanih ekonomskih indikatora i sa njima povezanih indikatora iz oblasti institucionalne bezbednosti, zdravstva, obrazovanja i socijalne sigurnosti sa utvrenim indikatorima Statistikog zavoda Srbije209 dolo se do sledee liste, koja bi se na optinskom nivou koristila kao pokazatelj stanja u oblasti bezbednosti:
209 1) lanom 2. Zakona o nedovoljno razvijenim podrujima Republike Srbije do 2005. godine utvreni su pokazatelji za merenje stepena razvijenosti, kombinacijom parametara iz tabele 9, dok su l. 3. i 6. tog zakona definisane nedovoljno razvijene optine, odnosno najnerazvijenije optine (Sl. glasnik RS, br. 53/95). [10] 2) Korekcija narodnog dohotka izvrena je dvogodinjim prosekom narodnog dohotka poljoprivrede iz 2003. i 2004. godine. [10] 3) Procene prometa trgovine na malo, na nivou optina, uraene su na osnovu podatka o ukupnom iznosu prometa u trgovini na malo za Republiku Srbiju i procentualnog uea pojedinane optine u ukupnom drutvenom proizvodu trgovine na malo kao privredne grane. [10]
246
Stopa rasta zaposlenosti i nezaposlenosti Narodni dohodak po stanovniku Promet u trgovini na malo po stanovniku Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika Budetska sredstva (deficit, davanja prema raznim oblastima lokalnih nadlenosti) Indeks siromatva Prosena cena na malo Indeksi trokova ivota Broj privrednih preduzea i JKP Uee donacija u optinskom budetu Prirodni prirataj Stopa fertiliteta Uee dece u ukupnom broju stanovnika Uee radnog kontingenta u ukupnom broju stanovnika Broj i tipovi zdravstvenih ustanova Broj stanovnika na 1 lekara, 1 stomatologa, 1 farmaceuta Obrazovna struktura stanovnitva (uee stanovnika sa SSS, VS, VSS, kao i nekvalifikovanih, struktura po zanimanjima) Broj i kapacitet obrazovnih ustanova Procent izbeglih i raseljenih lica Broj i tipovi kola namenjenih obrazovanju odraslih Polna struktura Starosna struktura Broj i tipovi NVO, humanitarnih organizacija i udruenja graana Broj urbanih i ruralnih naselja, broj stambenih objekata (legalno i nelegalno sagraenih) Obuhvatnost i efikasnost sprovedenih reformi MUP-a Stepen centralizovanosti policije Stepen militarizovanosti policije Procena rairenosti korupcije u policijskim organima Odnos medij prema policiji Otvorenost policije prema medijima Stepen poverenja graana u policiju Stepen decentralizovanosti upravne vlasti (obim nadlenosti prenetih na organe lokalne samouprave) Prisustvo i razvijenost kapaciteta drugih subjekata koji se bave bezbednou i zatitom stanovnitva (tabovi CZ, tabovi za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda, saveti za bezbednost, privatne agencije za obezbeenje i zatitu itd.) 247
20052006.
Slika 1 Republika Srbija okruzi i optine
248
6.7.1.1. Pregled odabranih pokazatelja razvijenosti optina (demografska i ekonomska osnova)

Istraivanjem je obuhvaeno 155 optina Srbije, od ukupno 190. Podaci nisu bili dostupni za 29 optina sa podruja Kosova i Metohije, te stoga moemo rei da istraivanje prua pregled stanja u 96% optina centralne Srbije i Vojvodine. Demografska osnova (infrastruktura) ukazuje da srpska optina, u radu tretirana kao lokalna zajednica, ima proseno 46.329 stanovnika, na prostoru od 478 km2, odnosno 64 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru. U optini je u proseku 26 mesnih zajednica sa 12 mesnih kancelarija. Ove injenice ukazuju na neravnomeran raspored teritorijalne organizacije, to navodi na zakljuak da ovako velike optine ne moemo smatrati lokalnom zajednicom u izvornom tumaenju te rei (sense of community). Za razmatranje je pitanje: da li u okviru ovako organizovane lokalne samouprave oko 50.000 graana percipira bezbednosne dogaaje i probleme na isti nain? U prilog ovoj dilemi ide injenica da postoje optine sa preko 100.000 stanovnika njih 18, ili 11%, od 50.000 do 100.000 stanovnika njih 27 (17%), sa 25.000 do 50.000 njih 43 (27%), od 10.000 do 25.000 njih 67 (41%), a sa manje od 10.000 stanovnika ima svega 6 optina (4%). Najvei broj optina je sa brojem stanovnika od 10.000 do 25.000, na prostoru od 300 do 600 km2, dakle sa 33 do 42 stanovnika po km2. Projekti poput modela policije u zajednici stoga moraju biti sputeni na manje teritorijalne celine, tipa mesne zajednice ili bloka stambenih zgrada, kvarta, koje bi brojale od nekoliko stotina u ruralnim sredinama, do nekoliko hiljada ljudi u urbanim sredinama, ako se eli razviti oseaj pripadnosti lokalnoj zajednici, problemski orijentisan polising i aktivno participiranje graana u formalnim i neformalnim oblicima samouprave i udruivanje (npr. Savet za sigurnost/ bezbednost, udruenje graana). U tabelama 18 prikazane su optine posebno interesantne po demografskoj (infra)strukturi najvee i najmanje po povrini, broju stanovnika, broju stanovnika po km2 i razvijenosti lokalne uprave u smislu broja mesnih zajednica i mesnih kancelarija (pribliavanje i olakanje upravnih poslova graanima).
249
20052006.
Tabela 1 Optine sa najveim brojem stanovnika NOVI SAD Ni Novi Beograd Kragujevac ukarica Leskovac Palilula Zemun Vodovac Subotica 299.294 235.159 217.773 175.802 168.508 156.252 155.902 152.920 151.768 148.401
Tabela 2 Optine sa najmanjim brojem stanovnika OPOVO Medvea ievac Gadin Han Bosilegrad Golubac Sremski Karlovci Lapovo Trgovite Crna Trava 11.016 10.760 10.755 10.464 9.931 9.913 8.839 8.228 6.372 2.563
Tabela 3 Optine sa najveom povrinom KRALJEVO Zrenjanin Pirot Knjaevac Sombor Ivanjica Negotin Zajear Sjenica Leskovac 1.530 1.324 1.232 1.202 1.178 1.090 1.089 1.068 1.059 1.025
Tabela 4 Optine sa najmanjom povrinom IEVAC Lapovo Sremski Karlovci Smederevo Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Stari Grad Vraar 121 55 51 474 41 32 31 14 5 3
250
Tabela 5 Optine sa najveim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru VRAAR Stari Grad Novi Beograd Zvezdara Rakovica Savski Venac Smederevo ukarica Vodovac Ni 19.462 11.109 5.312 4.144 3.194 3.036 2.496 1.080 1.025 520
210
Tabela 6 Optina sa najmanjim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru MAJDANPEK Dimitrovgrad ajetina Kurumlija Medvea agubica Boljevac Bosilegrad Trgovite Crna Trava 25 24 24 23 21 20 19 17 17 8
Tabela 7 Optine sa najveim brojem mesnih kancelarija210 Zajear abac Negotin Kragujevac Petrovac aak Kraljevo Smederevo Despotovac Leskovac 39 38 38 35 33 30 29 27 27 26
Tabela 8 Optina sa najveim brojem mesnih zajednica Leskovac Prokuplje Pirot Kragujevac Knjaevac Aleksinac aak Kraljevo Jagodina abac 142 93 87 78 76 71 69 69 62 61
210 Preuzeto iz registra pravnih lica RS.
251
20052006.
Posebno se istie grupa optina koja ima odnos mesnih kancelarija i mesnih zajednica 1:1, a ine je Malo Crnie, Lapovo, Negotin, id, Petrovac i Sopot. Druga grupa optina je ona koja ima najbolji (nizak) odnos broja mesnih kancelarija i broja stanovnika, koju ine optine Crna Trava, sa 2 mesne kancelarije na 1.000 stanovnika, i optine Malo Crnie, Boljevac, Despotovac, abari, Veliko Gradite, Raanj i Petrovac, sa priblino jednom mesnom kancelarijom na 1.000 stanovnika. Pokazatelji upuuju na prepoznate potencijale optina u pravcu razvoja to veeg broja mesnih kancelarija koje bi pokrivale kontakte sa graanima, to ee i intenzivnije, gde bi se koristile situacije poseta graana upravi i policijskim stanicama radi reavanja obavezujuih stvari (poput identifikacionih dokumenata), za razgovore i ukljuivanje u tematiku bezbednosti i sigurnosti. Potencijal svakako lei u ovoj sferi, koja do sada nije koriena kao specifina vrsta odnosa sa javnou, u kojoj bi aktivnosti lokalne samouprave u saradnji sa policijom i drugim subjektima iz mree prele na proaktivni pristup, koristei redovne kontakte, rasturanje propagandnih materijala, akcije u lokalnim medijima, poseujui registrovane grupa graana, specijalizovane internet-sajtoveforume i slina sredstva. Razvijenost lokalne zajednice zanimljivo bi bilo propratiti i po sledeim indikatorima: broj registrovanih pravnih lica udruenja graana (aktivnost lokalnog stanovnitva), posebno u segmentu bezbednosti, kao i broj programa, partnerstava i kontakata sa privatnim (tzv. ne-dravnim) sektorom bezbednosti, koji u razvijenim demokratijama postaje po broju ravnopravan sa dravnim sektorom.
6.7.2. Starosna struktura

Prema popisu izvrenom 2002. godine, najvei problem Srbije i skoro svih njenih lokalnih zajednica jeste nizak prirataj, dakle slabljenje potencijala u pravcu kapaciteta iskorienja energije i snage, ideja i znanja mladih ljudi. Prirodni prirataj u Srbiji iznosi 3,5 na 1.000 stanovnika, a po ovom pokazatelju posebno su kritini smanjeni ljudski potencijali optina: Gadin Han 19,7, Crna Trava 18,5, Babunica 18,1, Rekovac 15,0, Raanj 14,4, Knjaevac 14,2, Boljevac i Kni 13, Bosilegrad i Nova Crnja 12,6. Jedino u optinama Preevo (22,4), Tutin (19,5), Novi Pazar (12,1) i Bujanovac (9,3) postoji znaajan pozitivni prirodni prirataj, dok je u nekoliko optina on jedva pozitivan: Vranje (1,7), Grocka (0,4) i Kragujevac (0,2). Svakako da odsustvo uveanja kapitala u ljudima stoji kao ogromna prepreka razvoju koncepta ljudske bezbednosti. Kada nema radnog kontingenta stanovnitva (definisano kao stanovnitvo staro 15 do 64 godine) da privreuje, stvara i brine o drugim kategorijama, ranjivim i ugroenim grupama stanovnika, nema 252
ni napretka drutva. Teorijski modeli bez ljudskog kapaciteta za realizaciju, motivisanih da grade sigurnu zajednicu i obezbede kvalitetan ivot za potomstvo, gube osnovni smisao. Potencijali optina su opisani i udelom radnog kontingenta stanovnitva u ukupnom, a prosena slika optine kae da on ini svega 67%. Prosena starost stanovnika je 40 godina, a udeo fertilnog stanovnitva u ukupnom broju 23%. Udeo dece (07 godina) u ukupnom broju stanovnika iznosi 7%, dok je taj udeo kod starog stanovnitva 17%. Najpovoljnija starosna slika jeste u nerazvijenim optinama:211 Sjenica, Tutin i Bujanovac, sa najmlaim stanovnitom (prosena starost ispod 35 godina), dok je slika najloija u Crnoj Travi i Gadinom Hanu (prosena starost preko 50 godina).
6.7.3. Obrazovna struktura

Obrazovna struktura optina je jo uvek nepovoljna, uprkos naporima tokom poslednjih decenija na pribliavanju kolovanja (bar osnovnog, koje je i obavezno) svakom graaninu. Uprkos tome proseno je bez kolske spreme 6%, sa 17 zavrenih razreda osnovne kole 16%, sa zavrenim osnovnim obrazovanjem 24%, sa zavrenim srednjim obrazovanjem 41%, sa viim obrazovanjem 5% i sa visokim obrazovanjem 7% (za 2% stanovnika je podatak nepoznat). Struktura je posebno nepovoljna za ene, koje su u veem broju od mukaraca bez kolske spreme ili sa osnovnom kolom, a takvih je ak 27%. Situacija je uglavnom ravnomerna u svim optinama Srbije, osim pomenutih najnerazvijenijih, u kojima je nedostatak obrazovanih kadrova dramatian.
6.7.4. Polna struktura

U optinama Srbije preovlauju u najveem broju stanovnici enskog pola, i to u proseku u odnosu 1,06: 1. Samo u 17 optina (10% od ukupnog broja) postoji vie stanovnika mukog nego enskog pola. Participacija ena u zapoljavanju, politikom ivotu (npr. odbornici, aktivisti stranaka), udruenjima graana, poslovima bezbednosti (policija, profitni sektor), a, prepostavka je, i u poslovima zatite i spasavanja, sasvim je neadekvatna brojnosti populacije.
6.7.5. Nacionalna struktura

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, u Srbiji (bez Kosova i Metohije) ivi 83% Srba, 4% Maara, 2% Bonjaka, po 1% Roma i Jugoslovena, 1% je neopredeljenih ili neizjanjenih graana, a ostalih oko 6,5% graana ine pripadnici drugih nacionalnosti ili etnikih pripadnosti. U optinama koje su izrazito multinacionalne, odnosno sa vie pripadnika manjina od srpskog stanovnitva
211 Najnerazvijenije optine u Srbiji su: Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Gadin Han, agubica, itoraa, Kurumlija, Medvea, Preevo, Trgovite, Tutin i Crna Trava.
253
20052006.
(Subotica, Senta, Baka Ada, Kanja, oka, Topola, Ba, Baki Petrovac, Beej, Vrbas, Kovin, Kovaica, Mali Io, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Bujanovac, Preevo, Dimitrovgrad, Bosilegrad), pratiemo i ovaj indikator kao relevantan u istraivanju: participacija nacionalnih manjina u aktivnostima na bezbednosti zajednice. U tabelama 9 i 10 prikazani su samo neki odabrani pokazatelji [10], kao primer kvantifikacije odreenih pokazatelja: korigovani narodni dohodak po stanovniku, broj zaposlenih lica na 100 stanovnika, promet u trgovini na malo po stanovniku i broj telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika, koji ukazuju na znaajnu neravnomernost razvijenosti lokalnih zajednica, koja dovodi (uzrono-posledino) i do odraavanja na stanje nivoa bezbednosti. Ovakve specifinosti upravo ukazuju na pravilnu tendenciju lokalizacije problema, uvaavanja specifinosti zajednica, radi formiranja najpoeljije bezbednosne politike: efikasno, efektivno i ekonomino reenje.
Tabela 9
Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS REPUBLIKA SRBIJA Centralna Srbija Vojvodina Nedovoljno razvijene optine Babunica Blace Bojnik Bosilegrad Brus Bujanovac Vladimirci Vlasotince 47,6 68,9 39,2 18,9 45,9 34,3 54,0 30,6 127 74 140 160 130 149 115 151 70,3 63,6 57,7 76,8 48,8 53,3 39,2 71,4 98 117 125 83 143 132 152 92 36,3 48,4 31,1 20,7 43,9 38,8 43,3 33,9 132 102 144 158 112 126 115 139 112,2 117,8 44,3 44,6 84,2 29,7 86,7 49,0 20 14 155 154 95 159 85 152 100,0 96,4 109,7 Rang Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang nivo RS 100,0 104,4 88,1 Rang Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 100,0 101,7 95,4 Rang
nivo RS 100,0 101,2 96,7
254

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Gadin Han Golubac Doljevac abari agubica itoraa Koceljeva Krupanj Kurumlija Kuevo Lebane Ljubovija Mali Zvornik Malo Crnie Medvea Meroina Mionica Oseina Petrovac Preevo Prijepolje Raanj Rekovac 91,3 56,7 39,3 78,2 31,5 47,7 59,4 36,1 39,6 44,9 28,7 67,2 45,4 50,3 21,1 47,2 63,9 59,9 52,3 18,3 35,9 34,3 45,8 Rang 32 107 139 54 150 126 97 143 138 134 155 78 133 124 158 128 84 95 118 161 144 148 131 Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 9 146 157 158 145 161 131 149 66 111 107 106 88 162 128 159 150 147 109 153 95 154 140 nivo RS 78,6 61,0 51,5 46,6 27,8 58,1 56,3 34,3 55,0 52,2 31,1 21,8 53,9 34,6 35,3 36,1 54,4 44,2 72,4 25,9 66,0 23,5 27,1 Rang 43 64 93 107 148 71 75 138 79 89 143 156 85 137 134 133 83 111 48 151 53 154 149 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 91,7 49,3 70,6 89,4 80,1 78,4 80,5 60,4 87,8 92,5 57,1 53,4 69,7 78,8 38,8 80,2 84,8 75,7 89,0 26,5 71,9 66,4 91,9 Rang 70 151 129 75 108 115 104 146 82 66 148 149 131 114 157 107 90 119 77 160 126 138 68
nivo RS 130,4 46,0 33,2 31,2 46,8 27,3 53,4 44,7 82,4 66,2 67,1 67,6 72,7 25,5 57,2 29,9 43,5 45,3 67,1 35,3 71,0 35,1 50,4
255

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Sjenica Surdulica Trgovite Tutin Crna Trava itite Ostale optine Aleksandrovac Aleksinac Aranelovac Arilje Bajina Bata Batoina Bela Palanka Barajevo Vodovac Vraar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd 61,4 53,8 88,9 89,6 67,6 78,3 34,6 30,6 110,3 336,6 50,6 89,4 132,0 203,4 75,3 280,0 92 116 38 36 77 53 146 152 24 3 122 37 13 6 61 4 61,8 58,0 107,0 95,2 65,5 63,3 82,2 63,8 92,6 252,0 50,4 101,5 104,3 140,1 81,7 129,0 120 124 27 42 114 119 68 116 45 3 139 33 30 6 70 10 50,4 45,6 65,7 52,0 49,7 42,2 32,6 55,7 88,1 261,4 54,6 157,1 137,6 52,4 92,8 608,3 95 109 55 90 98 117 141 76 32 4 82 6 10 88 28 1 28,8 66,8 23,3 19,4 52,1 77,6 Rang 154 79 156 159 119 55 Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 136 31 59 160 4 122 nivo RS 19,1 58,2 21,4 39,1 18,6 55,2 Rang 159 70 157 122 160 77
20052006.
Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 36,1 60,7 25,6 10,1 63,7 98,0 Rang 158 145 161 162 140 44
nivo RS 52,0 102,0 85,7 29,5 238,7 61,3
92,8 71,4 86,2 113,5 83,3 81,5 77,5 119,9 93,3 232,7 73,7 160,1 95,3 87,9 82,0 151,7
65 127 87 19 98 103 116 13 64 3 122 6 53 80 102 7
256

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Obrenovac Palilula Rakovica Savski Venac Sopot Stari Grad ukarica Bogati Boljevac Bor Valjevo Varvarin Velika Plana Veliko Gradite Vladiin Han Vranje Vrnjaka Banja Gornji Milanovac Despotovac Dimitrovgrad Zajear Ivanjica Jagodina 89,8 150,2 39,8 655,9 110,4 584,2 73,2 55,7 51,0 34,6 76,3 40,8 61,6 75,5 34,9 84,7 75,1 108,4 83,4 52,0 58,6 64,5 69,4 Rang 34 9 137 1 23 2 65 111 121 147 57 136 91 60 145 43 62 25 46 120 101 83 71 Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 89 7 118 1 13 2 75 134 130 25 12 148 103 142 50 26 14 29 84 16 34 21 11 nivo RS 60,2 106,3 57,5 400,9 103,9 478,7 87,0 40,6 38,6 69,5 89,6 45,5 61,7 43,7 35,1 49,9 80,4 49,7 58,0 53,5 53,8 39,6 66,9 Rang 66 19 73 3 21 2 33 120 128 49 29 110 62 113 136 97 40 99 72 87 86 121 51 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 46,1 150,0 111,9 339,5 94,9 280,6 122,6 73,4 89,3 105,1 94,7 61,9 84,6 95,2 68,9 79,5 105,1 104,4 86,3 104,6 111,6 80,4 105,1 Rang 153 8 21 1 56 2 11 124 76 29 59 143 92 54 132 111 27 31 86 30 22 105 28
nivo RS 72,6 136,8 63,6 739,2 120,0 512,6 79,9 52,5 54,7 109,8 122,3 44,9 69,1 49,2 90,1 108,2 118,9 104,6 75,5 116,4 101,3 111,5 127,2
257

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Kladovo Kni Knjaevac Kosjeri Kragujevac grad Kraljevo Kruevac Lajkovac Lapovo Leskovac Loznica Luani Ljig Majdanpek Negotin Grad Ni Ni Nika Banja Nova Varo Novi Pazar Parain Pirot Poarevac 101,0 77,3 52,6 136,8 56,0 62,7 75,5 80,0 81,1 54,6 45,6 72,1 59,6 ... 80,5 120,2 126,6 23,0 57,3 37,1 80,5 88,1 125,4 Rang 29 56 117 12 109 87 59 52 49 113 132 67 96 162 51 19 15 157 105 142 50 39 16 Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 99 155 78 110 15 37 52 100 38 69 87 104 105 28 71 24 18 108 54 81 57 8 23 nivo RS 65,0 65,8 64,0 82,0 62,6 78,5 48,3 99,4 65,5 58,5 60,0 49,6 54,4 46,0 95,9 111,0 116,8 22,0 97,7 42,9 72,5 26,2 161,9 Rang 57 54 59 39 61 44 103 23 56 68 67 100 84 108 26 17 16 155 24 116 47 150 5
20052006.
Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 89,5 70,3 111,3 101,3 106,0 110,7 86,0 85,9 84,4 67,5 79,6 93,8 103,4 63,1 101,2 120,0 117,3 161,5 90,2 62,0 84,8 133,4 100,8 Rang 74 130 23 37 26 25 88 89 93 134 109 62 33 141 38 12 15 5 73 142 91 9 39
nivo RS 69,9 34,6 78,6 66,8 117,5 99,3 89,7 69,9 99,0 81,9 73,2 68,9 68,7 105,7 81,7 111,2 114,1 67,1 88,9 77,6 85,9 131,1 111,3
258

Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Poega Priboj Prokuplje Raa Raka Svilajnac Svrljig Smederevo Smederevska Palanka Sokobanja Topola Trstenik ievac uprija Ub Uice ajetina aak abac Ada Alibunar Apatin 72,3 38,8 50,5 54,3 58,3 69,4 29,0 68,2 62,5 57,5 84,6 55,8 58,7 62,2 56,2 86,5 73,8 90,6 106,7 67,9 54,8 258,8 Rang 66 141 123 114 102 72 153 75 89 104 44 110 99 90 108 41 64 33 26 76 112 5 Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 74 60 58 129 63 91 43 36 94 35 126 62 61 77 144 20 65 39 64 49 115 76 nivo RS 37,8 37,2 56,9 23,5 138,5 117,6 17,0 109,3 54,8 64,5 96,9 41,7 63,9 85,1 47,8 82,3 119,2 85,7 123,4 47,1 25,7 106,3 Rang 129 130 74 153 9 15 161 18 80 58 25 118 60 35 104 38 14 34 12 105 152 20 Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 94,8 76,2 110,7 42,2 98,6 95,8 61,9 82,7 91,9 101,9 66,9 67,6 88,9 96,4 73,6 115,8 166,8 113,8 96,9 58,7 100,7 87,8 Rang 58 118 24 156 43 52 144 99 69 36 137 133 78 48 123 16 4 18 47 147 40 81
nivo RS 80,6 85,6 85,9 56,8 84,2 71,8 95,0 100,3 71,0 100,8 57,6 85,5 85,6 78,6 48,5 112,6 83,1 98,6 83,4 90,2 64,6 79,0
259
20052006.
Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Ba Baka Palanka Baka Topola Baki Petrovac Bela Crkva Beoin Beej Vrbas Vrac abalj Zrenjanin Inija Irig Kanjia Kikinda Kovaica Kovin Kula Mali Io Nova Crnja Novi Beej Novi Kneevac 69,1 112,9 81,6 62,6 62,8 100,9 170,9 123,3 147,8 82,3 114,6 58,8 75,0 105,8 120,6 60,5 76,1 106,6 46,3 71,1 64,9 84,1 Rang 73 22 48 88 86 30 8 17 11 47 21 98 63 28 18 94 58 27 129 69 82 45
Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika
Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 82 44 56 48 123 67 40 19 22 112 46 97 133 72 41 138 90 73 127 137 113 80 nivo RS 36,3 79,9 76,6 29,6 35,3 67,0 50,1 32,2 82,6 51,9 151,0 55,1 38,8 99,8 89,1 32,9 43,4 132,9 51,9 ... 61,6 48,6 Rang 131 41 46 145 135 50 96 142 37 91 7 78 127 22 30 140 114 11 92 162 63 101
Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 90,7 96,3 67,3 115,1 74,0 52,0 79,5 96,3 76,9 80,2 100,7 75,0 84,2 72,7 94,5 99,7 83,5 82,1 88,1 95,9 70,6 94,9 Rang 72 49 136 17 121 150 110 50 117 106 41 120 94 125 60 42 96 101 79 51 128 57
nivo RS 77,2 94,6 86,8 91,2 59,0 82,3 97,0 113,5 111,4 65,9 92,3 70,6 52,5 81,7 96,5 51,0 72,4 80,9 57,2 51,2 65,6 77,6
260
Korigovani narodni dohodak po stanovniku nivo RS Novi Sad grad Opovo Odaci Panevo Peinci Plandite Ruma Senta Seanj Sombor Srbobran Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova Subotica Temerin Titel oka id 148,9 93,6 88,0 191,0 70,6 57,1 89,8 129,6 66,8 85,5 61,3 65,3 41,9 63,3 116,7 58,6 48,3 57,5 71,9 Rang 10 31 40 7 70 106 35 14 80 42 93 81 135 85 20 100 125 103 68
Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika
Promet u trgovini na malo po stanovniku Rang 5 151 53 32 101 86 96 51 121 47 102 79 156 55 17 85 141 135 93 nivo RS 144,7 39,1 46,6 95,6 51,5 41,3 61,0 88,4 28,1 83,9 79,4 66,1 39,0 58,3 121,9 77,0 28,6 38,9 54,7 Rang 8 123 106 27 94 119 65 31 147 36 42 52 124 69 13 45 146 125 81
Broj telefonskih pretplatnika na 100 stanovnika nivo RS 132,6 83,3 103,4 87,6 67,3 95,1 79,4 93,8 97,8 103,9 65,3 94,2 103,3 79,4 97,1 92,3 91,7 86,7 82,6 Rang 10 97 34 83 135 55 113 63 45 32 139 61 35 112 46 67 71 84 100
nivo RS 157,2 39,9 89,3 101,8 69,7 73,8 70,9 90,0 61,7 92,1 69,2 77,7 33,4 88,0 114,2 74,4 49,5 52,1 71,1
261
20052006.
6.8. Organizacija i funkcionisanje civilne zatite u okvirima lokalne zajednice kao izvor bezbednosti
6.8.1. Normativnopravna ureenost civilne zatite u Republici Srbiji
Civilna zatita se planira, organizuje i osposobljava u skladu sa potrebama i materijalnim mogunostima drutva, a na osnovu procena ugroenosti i povredljivosti stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i drugih veih nesrea i opasnosti u miru i ratu. Potreba za CZ i ukupnim sistemom zatite i spasavanja u Srbiji posebno je aktuelna posle agresije NATO-a 1999. godine, kada je razvoj ratne tehnike u pogledu dometa, razorne moi i posledica moguih dejstava na stanovnitvo, materijalna i druga dobra dostigao visok stepen. Tome su doprinele i elementarne nepogode i specifini akcidenti poslednjih godina, koji su na prostoru Republike Srbije doveli do znaajnih, pre svega, materijalnih razaranja i onemoguavanja povoljnijih uslova za siguran, bezbedan i kvalitetan ivot graana. Civilna zatita je danas upravno smetena u okviru Ministarstva odbrane, a normativno ureena zastarelim zakonskim reenjima Zakonom o odbrani iz 1994. godine i Uredbom o organizaciji i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zatite i spasavanja civilnog stanovnitva i materijalnih dobara, takoe iz 1994. godine. Civilna zatita dobija sve vie na znaaju i sa porastom ugroenosti od elementarnih nepogoda i akcidenata u miru, kao i novih bolesti, koje su za sada uglavnom regionalnog i lokalnog znaaja, ali koje prema predvianjima strunjaka u bliskoj budunosti mogu dobiti i pandemijske razmere (ptiji grip i slino). Zakonska regulativa Republike Srbije, koja tretira problematiku civilne zatite, dakle, zastarela je i prevaziena, posebno ako sa poredi sa naprednim zakonskim reenjima evropskih zemalja, ali i ako se posmatra u odnosu na potrebe i zahteve savremenog oveka i drutva u celini u Srbiji. Pregled osnovnih normativnih reenja na kojima se zasniva sistem civilne zatite u Srbiji danas bi izgledao ovako: 1. Zakon o odbrani,212 Slubeni list SRJ, br. 43/94;
212 Iako su postojeom normativnom regulativom dati neki elementi civilne zatite (mere, jedinice, rukovoenje) uoljivo je da se Zakonom o odbrani u delu koji se odnosi na civilnu zatitu ignorisalo organizaciono-funkcionalno ostvarenje i struno realizovanje iskustva u funkcionisanju civilne zatite. Zakonom je, od pojmovnog odreenja Civilna odbrana i zatita do sadraja lanova Zakona, krajnje povrno obuhvaena oblast civilne zatite, ne ureujui delatnost u skladu sa prirodom svojih zadataka, stranim iskustvima i postulatima meunarodnog prava. Izmeu ostalih spornih reenja, znaajno je uoiti da su tabovi civilne zatite na svim nivoima organizovanja, kao rukovodei organ u sprovoenju zatite i spasavanja, ukinuti a da pri tome nisu predvieni drugi oblici rukovoenja i koordiniranja akcija zatite i spasavanja. Takoe nisu utvrene obaveze organizovanja, pripremanja i sprovoenja
262
Zakon o odbrani Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 45 i 85/91; 3. Zakon o Vojsci Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 43/94, izmene i dopune: Slubeni list SRJ, br. 28/96, 44/99 i 74/99; 4. Zakon o zatiti od elementarnih nepogoda, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 20/77, 24/85, 27/85, 52/89, 61/89, 53/93, 67/93, 48/94, 20/97; 5. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica Civilne zatite i o merama zatite i spasavanja civilnog stanovnitva i materijalnih dobara, Slubeni list SRJ, br. 54/94; 6. Uredba o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 21/92. Na polju razvoja strukture civilne zatite u Srbiji nije se, kao to se iz ovog pregleda vidi, nita znaajno pokrenulo vie od 10 godina, iako su okolnosti nalagale urgentne aktivnosti i preduzimanje opsenih mera kako bi se u svakom trenutku graani oseali sigurno i bezbedno. Tamo gde je drava zatajila, ukoliko to nije znailo krenje zakona, line inicijative ili inicijative u okviru zajednice (lokalna je sasvim prihvatljiv nivo) pruile su ili mogu pruiti dobra reenja, na kojima u svakom sluaju treba jo raditi i uobliavati ih. Poto je uoen problem u rukovoenju civilnom zatitom i nije postojala mogunost da se supstituiu tabovi civilne zatite za odreenu teritoriju, Naredbom ministra odbrane neposredno pre otpoinjanja NATO agresije, obrazovani su tabovi civilne zatite za teritoriju okruga i optine. Za komandante su postavljeni naelnici okruga i predsednici izvrnih odbora optina. tab civilne zatite za teritoriju Republike Srbije obrazovan je u drugom mesecu rata, ime je globalno zaokrugljena organizacija rukovoenja civilnom zatitom u Republici Srbiji. Tokom agresije NATO-a civilna zatita je funkcionisala onoliko efikasno koliko su se uspela u praksi primeniti reenja koja su bila poznata na ovim prostorima do donoenja Zakona o odbrani iz 1994. godine (tabovi civilne zatite, poverenici, obaveze optine u civilnoj zatiti, angaovanje preduzea, organizacija i slubi opremljenih i osposobljenih za zatitu i spasavanje itd). Kao to i lan 16. Zakona o lokalnoj samoupravi predvia da lokalna samouprava organizuje zatitu od elementarnih nepogoda i zatitu od poara i stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublaavanje njihovih posledica, veina optina u Srbiji je formirala posebne tabove za zatitu od elementarnih nepogoda, koji funkcioniu nezavisno od ranije formiranih tabova civilne zatite. U tekstu koji sledi videe se brojani odnos ovih tabova.
preventivnih i operativnih mera civilne zatite, a nisu u potpunosti razgraniena prava i obaveze, prema civilnoj zatiti preduzea, organizacija i slubi koje se bave zatitom i spasavanjem kao svojom redovnom delatnou.
2.
263
20052006.
tabovi za zatitu i spasavanje i poverenici civilne zatite predstavljaju operativno-strune organe koji se obrazuju za operativno rukovoenje pripremama i upotrebom civilne zatite u akcijama zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara u uslovima vanrednih (kriznih) situacija. Takoe, vani su za koordinaciju aktivnosti ostalih uesnika pri realizaciji zadataka zatite i spasavanja na teritoriji svoje odgovornosti. Kada je re o upravnom situiranju civilne zatite, iskustva stranih zemalja su razliita, ali, bez obzira na upravni poloaj civilne zatite, ona se definie kao kompleksna meuresorna delatnost neomeena nikakvim upravnim okvirom bilo kojeg drutvenog podsistema. To im omoguava postojanje Zakona o civilnoj zatiti kojim se definie sistem zatite i spasavanja i centralno mesto i uloga civilne zatite u tom sistemu. Sadanji upravni poloaj civilne zatite u Srbiji u okviru ministarstva odbrane nije nepoznat meunarodnoj praksi, ali zahteva drugaiji pristup reavanju ovog pitanja. To pre svega podrazumeva priznavanje specifinosti delovanja civilne zatite kao meuresorne delatnosti, njene mirnodopske funkcije i potrebe regulisanja ove oblasti jednim sistemskim zakonom. Bez elje da prejudiciramo konano reenje i upravno postavljanje civilne zatite, eleli smo samo da ukaemo na to da civilna zatita kao sistem mora imati odreenu ulogu, naela organizovanja, zadatke i elemente koje je potvrdila dosadanja teorija i praksa, kao i meunarodna iskustva i standardi. To su nam potvrdili i rezultati istraivanja do kojih smo doli, a ije ire predstavljanje sledi.
6.9. Rezultati empirijskog istraivanja

Istraivanje o strukturi i funkcionisanju tabova civilne zatite (CZ) i postojanju, strukturi i funkcionisanju drugih tabova iz domena zatite od elementarnih i drugih veih nepogoda obavljeno je putem poludirigovanog anketnog upitnika, koji je dat u prilogu I. Distribuiranje i prikupljanje podataka obavljeno je tokom novembra i decembra 2006. godine, na teritoriji optina Republike Srbije (bez podataka sa Kosova i Metohije). Ispitanici iz optina, referati za odbranu MO, nadleni za funkcionisanje tabova civilne zatite, i optinske uprave, nadlene za funkcionisanje tabova za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda, u najveem broju su se odazvali istraivanju, tako da je 155 optina dostavilo podatke za tabove CZ, a 47 optina i za druge tabove iz ove oblasti. Obrada podataka je, dakle, obuhvatila 202 upitnika. Anketnim upitnikom su obuhvaene sledee oblasti: A) sastav operativnih organa i snaga civilne zatite (postojanje tabova, pravni osnov formiranja); 264
B) struktura taba (broj lanova, dodatno angaovani lanovi, obrazovna struktura, nacionalna struktura, starosna struktura, struna osposobljenost); C) funkcionisanje i saradnja sa institucijama na dravnom i lokalnom nivou (ocena saradnje, ocena organizacije i funkcionisanja tabova u praksi, opremljenost); D) posledice elementarnih i drugih veih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine (procena tete, nadoknada tete, pritube graana, zbrinjavanje ljudi); E) zatita ivotne sredine (posledice elementarnih i drugih veih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine na ivotnu sredinu).213
6.9.1. Sastav i struktura operativnih snaga civilne zatite

Na grafikonu 2 prikazan je opti pregled stanja u optinama Srbije, koji pokazuje da iz uzorka od 155 optina prepoznajemo 70% u kojima funkcionie samo tab CZ, dok u 30% optina funkcionie (ili je funkcionisao u vanrednim situacijama) jo i tab za zatitu od elementarnih nepogoda.
Grafikon 2
Najei naziv koji nosi tab formiran na inicijativu lokalne samouprave jeste Operativni/Optinski tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nesrea ili Operativni/Optinski/Krizni tab za odbranu (zatitu) od poplava. U tabeli u prilogu II dat je pregled identifikovanih tabova po optinama, kao prvog indikatora u istraivanju: utvrivanje postojanja i organizacionih formi tabova koji funkcioniu u oblasti zatite i spasavanja. Referati za odbranu MO ukazuju na
213 Podaci su dati na raspolaganje istraivaima iz oblasti ekoloke bezbednosti, tako da nee biti predmet ireg razmatranja.
265
20052006.
to da je internim aktima (koji su nedostupni, jer su klasifikovani kao poverljivi) ureeno postojanje taba za svaku optinu u Srbiji poimenino, sa profilisanim brojem lanova i specifikovanim materijalno-tehnikim formacijskim sredstvima (MTS) i nainom funkcionisanja. Sa druge strane, lokalna samouprava je svojim odlukama, u 99 optina, pozivajui se na Zakon o lokalnoj samoupravi (lan 18), a oslanjanjui se na resurse lokalnih organa i institucija, dodatno formirala tabove koji funkcioniu u sluajevima vanrednih situacija (prilog II). Iz tabele je vidljivo da su odluke o formiranju operativnih tabova donosile Skuptine optine, odnosno Predsednik optine. U daljem pregledu rezultata zastupljeni su podaci za 47 optinskih operativnih tabova za zatitu od elementarnih nepogoda, koji funkcioniu u praksi. Na grafikonu br. 3 prikazana su miljenja ispitanika u pogledu pravnih okvira, u optinskim propisima koji definiu postojanje i delovanje drugog taba iz domena zatite i spasavanja, osim taba CZ. Uoljiva je razlika u miljenju lanova tabova, jer 71% ispitanika iz tabova za zatitu od elementarnih nepogoda smatra da je delovanje tabova definisano optinskim propisima.
Grafikon 3
Definisanost postojanja {taba za za{titu od elementarnih nepogoda (kriznih, za odbranu od poplava i slinih) u op{tinskim propisima 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% tab CZ tab za zatitu od element. nepogoda 43% 29% 57% 71%
Da
Ne, ali smo ga formirali po pojavi krizne situacije
Navedeni tabovi, namenjeni zatiti i spasavanju ljudi, dobara i ivotne sredine, rade u sadejstvu u lokalnim zajednicama, uglavnom zahvaljujui pojedincima, dakle ljudskom potencijalu. Sadejstvo je uglavnom bazirano na linim kontaktima ili su pak lanovi taba CZ ujedno i lanovi drugog operativnog taba (dajui mu na taj nain podrku, jaajui vezu sa graanima, titei interese graana). Sistemski, u pravnim okvirima postojeeg reenja, oni ne moraju saraivati, tavie, u nekim krugovima smatrano je da su lokalni tabovi kontra 266
zvaninom sistemu odbrane, a to se manifestovalo znaajnom raspravom kod predlaganja Zakona o zatiti i spasavanju.
6.9.1.1. Profil optinskog taba civilne zatite

Cilj ovog dela istraivanja bio je formiranje pregleda o sastavu tabova, njihovoj polnoj, obrazovnoj, starosnoj, strunoj i nacionalnoj strukturi. U pregledu su izdvojeni rezultati za tabove CZ i tabove za zatitu od elementarnih nepogoda. Profil prosenog optinskog taba CZ, odnosno taba za zatitu od elementarnih nepogoda, najpre e, kao kompozitni indikator, odslikati stanje u segmentu zatite i spasavanja u lokalnim zajednicama. A) Struktura tabova CZ Prosean broj lanova taba iznosi 9, dobijen dominantnom frekvencijom pojave, jer je primetan ogroman interval varijacije, od ak 22 lana. Posebno se istuu sluajevi optina Ljig, gde tab broji 5 lanova, Blace sa 6 lanova, Irig sa 7 lanova, Oseina sa 6 lanova, Surdulica sa 6 lanova i Trgovite sa 7 lanova, dok, nasuprot tome, neki optinski tabovi funkcioniu sa vrlo velikim brojem: 27 lanova u Uicu, 20 lanova u Vrcu, Novoj Crnji i Rekovcu ili Poarevcu sa 19 lanova. Na grafikonu 4 prikazana je struktura tabova CZ po broju lanova.
Grafikon 4
Struktura {tabova CZ po broju lanova
5% 5%
2% 1%
5%
1%
1%
6% 23%
5 6 7 8 9 10 11 12 13 26% 14 15 preko 15
10%
15%
267
20052006.
tabovi su dodatno angaovali u svom radu proseno jo 5 lanova, ali je i u ovom sluaju izraen veliki interval varijacije tog broja, od 2 pa dok ak 20 u Arilju, 16 u Novom Sadu ili Golupcu. Na grafikonu 5 prikazana je struktura tabova po dodatnom broju anagaovanih lanova. U radu tabova CZ najee su dodatno angaovani inenjeri: graevinski, geoloki, geodetski, poljoprivredni, mainski, a potom inspektori: komunalni i za zatitu ivotne sredine, te neto manje lekari i rukovodioci iz dravne uprave i JKP.
Grafikon 5
Struktura {tabova CZ po broju dodatno angaòvanih lanova

6% 0% 8% 1% 3% 0% 2% 10%
2 3 4 5 6
3% 23%
7 8 9 10 11 12 13
8%
10% 26%
preko 13
Polna struktura tabova CZ ukazuje na prosean sastav taba od 88% mukaraca i 12% ena, ali i sa 37% tabova u kojima uopte nema lanova enskog pola (grafikon 6). Uee vee od 30% ena u sastavu zabeleeno je samo u optinama Peinci, Plandite, Kuevo, Stara Pazova, Topola, Kovin, ajetina, Rakovica i Trstenik (u kojem jedinom preovladavaju ene, sa 89% lanova). Stoga se jasno uoava neukljuenost ena u aktivnosti CZ, kada su u pitanju aktivnosti tabova, naroito uzevi u obzir prethodno izneto stanje u optinama, koje ukazuje na to da enskog stanovnitva ima bar 50% (a u veini optina i nekoliko procenata vie ena od mukaraca).
268
Grafikon 6
Polna struktura {tabova CZ
6% 21% 37%
0% èna 1-10% èna 10-20% èna 20-30% èna preko 30% èna
26%
10%
Obrazovna struktura tabova opisana je kroz zastupljenost lanova taba sa srednjom strunom spremom (SSS), viom (VS) i visokom strunom spremom (VSS) u ukupnom broju lanova. U tabovima CZ je aktivno 71% lanova sa VSS, 16% sa VS i 13% lanova sa SSS, to ukazuje na solidnu platformu za rad tabova kada je u pitanju stepen strune spreme. Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture celokupnog stanovnitva po optinama, to ukazuje na zakljuak da se vodilo rauna o vanosti formalnog obrazovanja lanova taba CZ (grafikon 7).
Grafikon 7
Obrazovna struktura {tabova CZ
1% 35%
10% 18%
36%
0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS
Najloija struktura, sa najmanje lanova sa visokom strunom spremom, pojavljuje se u optinama abalj (13% VS), Batoina, Nova Crnja i Petrovac (25% 269
20052006.
VS), a najbolja struktura je u Brusu, upriji, Niu, Kurumliji, Loznici, Malom Iou, Novom Pazaru, Paliluli, Pirotu, Vlasotincu, Valjevu, apcu, Vranju, agubici i ititu (100% VS). Nacionalna struktura tabova CZ ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u tabovima, koja je proporcionalna strukturi stanovnitva svake optine. Uzimajui u obzir sve tabove, 12% lanova su pripadnici nacionalnih manjina (najvie je Maara i Bonjaka, kako je i oekivano, shodno popisnim rezultatima). Starosna struktura tabova opisana je zastupljenou pojedinih starosnih kategorija: lanova starosti od 20 do 30 godina proseno ih je 1%; lanova starosti 31 do 40 godina, kojih je u proseku 14%; dok je najvie lanova sa 41 do 50 godina, njih 50%; a sa 51 do 60 godina starosti ima 33% lanova. lanova sa preko 60 godina svega je 2%. Starosna struktura je, poput obrazovne, adekvatna starosnoj strukturi stanovnitva po optinama. Svakako treba poboljati uee starosnih grupa od 2030 godina i 3140 godina u ukupnom broju lanova taba (grafikon 8). Kao optine sa najnepovoljnijom starosnom strukturom istiu se Vladimirci (0% lanova starosti od 2040 godina, 12% lanova starosti 4150 godina i 88% lanova starosti od 5160 godina), Mladenovac (0% lanova starosti od 2040 godina, 20% lanova starosti 4150 godina i 80% lanova starosti od 5160 godina) i Bajina Bata (0% lanova starosti od 2040 godina, 22% lanova starosti 4150 godina i 56% lanova starosti od 5160 godina i 22% lanova sa preko 60 godina). Najbolju starosnu strukturu ima optina Vranje, sa 50% lanova starosti od 20 do 30 godina, 25% starosti od 31 do 40 godina i 25% lanova starosti od 41 do 50 godina.
Grafikon 8
Prosena starosna struktura {taba CZ
2% 1% 33%
14%
20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god preko 60 god
50%
270
Struktura lanova taba prema prethodnom iskustvu u oblasti zatite i spasavanja, odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama i rizicima, prikazana je formiranjem sledeih kategorija: do 10 godina iskustva, od 1120 godina, 2130 godina, preko 30 godina iskustva. Prosena struktura taba CZ govori da je u njemu 56% lanova sa relativno malim iskustvom, do 10 godina, zatim 25% sa iskustvom od 11 do 20 godina, 16% lanova sa 21 do 30 godina iskustva i 3% sa preko 30 godina iskustva (grafikon 9). Ovakva struktura se moe smatrati dobrom platformom za nadograivanje i usavravanje mladih kadrova u oblasti CZ.
Grafikon 9
Prosena struktura {taba CZ po iskustvu lanova
16%
3%
0-10 god 11-20 god
26%
55%
21-30 god preko 30 god
Struktura lanova taba prema strunoj osposobljenosti pokazuje da je u okviru taba proseno 29% lanova sa zavrenim fakultetom iz oblasti civilne zatite ili upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama, rizicima i slinim procesima, dok je iz te oblasti zavrilo specijalizaciju 4% lanova, magistraturu ili doktorat 1% lanova, a neki oblik strune edukacije (seminar, kurs, trening) pohaalo je 14% lanova tabova (grafikon 10). Ovakva prosena slika optinskog taba ukazuje na neophodne potrebe za dodatnom (kontinuiranom, life long learning) edukacijom lanova u navedenim oblastima, a koja sada ne postoji u nekom znaajnijem i formalizovanom obliku. lanovi taba su veoma svesni te potrebe, tako da 90% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz strune oblasti.
271
20052006.
Grafikon 10
B) Struktura tabova za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih veih nesrea Prosean broj lanova tabova za zatitu od elementarnih nepogoda iznosi 6, izraen dominantnom frekvencijom pojavljivanja, s obzirom na veliki interval varijacije od ak 19 lanova (grafikon 11). Postoje tabovi sa samo 3 lana, u optinama Novi Beograd, Kikinda i Dimitrovgrad, dok su najbrojniji tabovi u optinama uprija 22 lana, Kovaica, Palilula 18 lanova i Valjevo 17 lanova.
Grafikon 11
Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju lanova
3 14% 5% 2% 15% 7% 2% 2% 4 5 6 7 8 9% 7% 5% 9% 9% 14% 9 10 11 12 13 14 preko 15
Prosean broj dodatno angaovanih lanova iznosi 5, ali ponovo sa izraenim intervalom varijacije do 19 lanova (grafikon 12). Istiu se sluajevi optina 272
Ada, Smederevska Palanka, Bela Palanka, koje su angaovale samo po 1 lana, dok su optine kao oka anagaovale 20 lanova, Sopot i Vrnjaka Banja po 6 lanova, a Kikinda 15 lanova.
Grafikon 12
Struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda po broju dodatno angaòvanih lanova
0% 3% 3% 11% 8% 13% 8% 8%
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
3% 5%
5%
8% 17% 8%
13 preko 13
U radu tabova za zatitu od elementarnih nepogoda najee su dodatno angaovani inenjeri: graevinski, poljoprivredni, geoloki, hemijski, tehnoloki, geodete, mainski, a potom inspektori: komunalni, veterinarski, sanitarni i za zatitu ivotne sredine, lekari, veterinari, rukovodioci iz dravne uprave i JKP, pripadnici MO i MUP, profesori civilne odbrane. Polna struktura tabova ukazuje na prosean sastav taba od 86% mukaraca i 14% ena, ali i na 33% tabova u kojima uopte nema lanova enskog pola (grafikon 13). Uee vee od 30% ena u sastavu taba zabeleeno je samo u optinama Senta, Zvezdara, Valjevo i Ub. Podaci jasno govore o nedovoljnoj ukljuenosti ena u rad operativnih/rukovodeih organa CZ.
Grafikon 13
Polna struktura {tabova za elementarne nepogode
19% 33% 20-30% èna 10-20% èna 1-10% èna 30-40% èna 9% 13% 0% èna 26%
273
20052006.
U tabovima za zatitu od elementarnih nepogoda uestvuje 66% lanova sa VSS, 16% sa VS i 18% lanova sa SSS, to ukazuje na solidnu platformu za rad tabova kada je u pitanju stepen strune spreme (grafikon 14). Ova struktura prevazilazi obrazovne strukture po optinama u odnosu na ukupno stanovnitvo, to ukazuje na zakljuak da se i ovde vodilo rauna o vanosti formalnog obrazovanja lanova taba.
Grafikon 14
Obrazovna struktura {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda
9% 0-20% sa VS 20-40% sa VS 40-60% sa VS 60-80% sa VS 80-100% sa VS 15% 24%
35%
17%
Najloija obrazovna struktura, sa najmanje lanova sa visokom strunom spremom, javlja se u Parainu i abarima (0% VS), Oseini (18% VS) i Ljigu (20% VS), a najbolja u Savskom Vencu, Zvezdari, Paliluli, Pirotu, Tutinu, Novom Pazaru i Kruevcu (100% VS). Starosna struktura opisana je zastupljenou pojedinih starosnih kategorija: lanovi od 20 do 30 godina starosti proseno ih je 3%; lanovi starosti od 31 do 40 godina, kojih je u proseku 16%; dok je najvie lanova starosti 41 do 50 godina, njih 47%; a sa 51 do 60 godina starosti ima 32% lanova. lanova sa preko 60 godina ima 2% (grafikon 15). Starosna struktura je, poput obrazovne, adekvatna starosnoj strukturi stanovnitva po optinama. Svakako treba poboljati uee starosnih grupa od 2030 godina i 3140 godina u ukupnom broju lanova, iako je stanje neto bolje nego kod tabova CZ. Kao optine sa najloijom starosnom strukturom istiu se Ni (0% lanova starosti od 2040 godina, 31% lanova starosti 4150 godina i 69% lanova starosti od 5160 godina), Despotovac i Kruevac (0% lanova starosti od 2040 274
godina, 37% lanova starosti 4150 godina i 63% lanova starosti od 5160 godina). Najbolju starosnu strukturu ima optina Vranje sa 28% lanova starosti od 20 do 30 godina, 22% lanova starosti od 31 do 40 godina i 50% lanova sa 41 do 50 godina starosti. Nacionalna struktura tabova za zatitu od elementarnih nepogoda ukazuje na adekvatnu zastupljenost nacionalnih manjina u tabovima, koja je proporcionalna strukturi stanovnitva svake optine. Uzimajui u obzir sve tabove, 14% lanova su pripadnici nacionalnih manjina (najvie je Maara i Bonjaka, kako je i oekivano shodno popisnim rezultatima).
Grafikon 15
Prosena starosna struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 2% 32% 3%
16%
20-30 god 31-40 god 41-50 god 51-60 god
47%
preko 60 god
Struktura tabova za zatitu od elementarnih nepogoda prema prethodnom iskustvu u oblasti zatite i spasavanja, odnosno upravljanja vanrednim (kriznim) situacijama, rizicima i slinim procesima, prikazana je formiranjem sledeih kategorija lanova: sa manje od 10 godina iskustva, sa 1120 godina, 2130 godina i preko 30 godina iskustva. Prosena struktura taba govori da je u njemu 64% lanova sa relativno malim iskustvom, do 10 godina, zatim 22% lanova taba sa iskustvom od 11 do 20 godina, 12% lanova sa 21 do 30 godina iskustva i 2% lanova sa preko 30 godina iskustva (grafikon 16). Iako za nijansu nepovoljnija od strukture tabova CZ, ovakva struktura po iskustvu lanova moe se smatrati dobrom platformom za nadograivanje i usavravanje mladih kadrova u strunoj oblasti. 275
20052006.
Grafikon 16
Prosena struktura {taba za za{titu od elementarnih nepogoda prema iskustvu lanova
2% 12%
0-10 god
22% 64%
11-20 god 21-30 god preko 30 god
Struktura po strunoj osposobljenosti lanova taba pokazuje da je proseno u okviru taba 28% lanova sa zavrenim fakultetom iz oblasti civilne zatite (ili upravljanja vanrednim, kriznim situacijama, rizicima i slinim fenomenima), dok je iz navedene oblasti specijalizaciju zavrilo 3%, magistraturu ili doktorat 0,2%, a neki oblik strune edukacije (seminar, kurs, trening) pohaalo je 9% lanova. Ovakva prosena slika optinskog taba za zatitu od elementarnih nepogoda ukazuje na neophodnu dodatnu (stalnu) edukaciju lanova u navedenim oblastima, a koja sada ne postoji u nekom znaajnijem i/ili obavezujuem obliku. lanovi taba su veoma svesni te potrebe, tako da 95% njih iskazuje stav da su zainteresovani za neku vrstu edukacije iz strune oblasti.
Grafikon 17
Pregled zastupljenosti oblika edukacije za {tab za za{titu od elementarnih nepogoda
30% 25% 20% 15% 10% 5% 0%

sa za v r{ za v r{ en im fak ul t et o m en as za v r{ pe cij a liz a en am ag za v r{ ist ra t ur a/ d ok en ne ki
iz ob la
cij
ob lik ed u
sti
tor
ka c
at
ije
CZ
276
6.9.2. Pregled elemenata funkcionisanja optinskih tabova i saradnje sa institucijama 6.9.2.1. Postojanje pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama
Sa grafikona 18 je vidljivo da je 14% optinskih tabova ulo u vanredne situacije nepripremljeno, bez planova za upravljanje, a da je 8% njih formiralo planove nakon pojave krizne situacije. Dakle, znaajan broj tabova, njih 22%, do sada je delovao reaktivno, post festum, umesto da preventivno planira i priprema tim, ali i svoje okruenje za mogue vanredne prilike koje bi ugrozile bezbednost i sigurnost. U tabeli 10 dat je spisak optina u kojima su tabovi CZ izrazili stav da nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama. Primetno je da planove za upravljanje vanrednim situacijama nemaju ne samo nerazvijene optine, sa niskim potencijalima (ekonomskim, kadrovskim, demografskim i drugim), poput Trgovita, Gadinog Hana ili Ranja, ve ni gradovi Novi Sad i Kragujevac, Kraljevo i Zrenjanin, podruja sa visokim potencijalima. To moemo delimino tumaiti i kompleksnou izrade planova, ali i nedovoljnom agilnou, slabom opremljenou i osposobljenou tabova (u smislu nedostatka raunarske opreme, literature, strunih kurseva i seminara, strunih poseta, razmene iskustava u zemlji i inostranstvu i slinih aktivnosti).
Grafikon 18
Struktura ocene postojanja pripremljenih planova za upravljanje vanrednim situacijama po podacima iz {tabova CZ
14%
Da
8%
Formirani su nakon pojave krizne situacije Ne, nemamo ni sada
78%
277
20052006.
Tabela 10 Naziv optine/grada Naziv optine/grada Naziv optine/grada Naziv optine/grada Aranelovac Batoina Beoin Bojnik ajetina oka Gadin Han Grad Kragujevac Grad Novi Sad Kni Kraljevo Kurumlija Nova Crnja Poarevac Raa Raanj Sremski Karlovci Trgovite Veliko Gradite Zrenjanin
tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda ukazuju, meutim, na to da ni optine Aleksandrovac, Dimitrovgrad, Pirot, Stari Grad, oka, Nova Crnja i Zvezdara nemaju planove za upravljanje vanrednim situacijama. Oigledna je, dakle, nedovoljna koordinacija i interoperabilnost tabova, koji daju razliite stavove o postojanju kriznih planova i postupanja u vanrednim situacijama, tako vanom pitanju za zatitu i spasavanje (grafikon 19).
Grafikon 19
Struktura ocene postojanja planova za upravljanje kriznim situacijama po podacima iz {tabova za za{titu od element. nepogoda
16%
Da Formirani su nakon pojave krizne situacije
21% 63%
Ne,nemamo ih ni sada
6.9.2.2. Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti

Ocena saradnje sa institucijama u toku vanrednih (ili redovnih) aktivnosti (najnia ocena 1, najvia ocena 5) a) Saradnja na dravnom nivou Ministarstvo odbrane tab CZ: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (oekivano) najvei broj tabova (137), i to najviom ocenom, odlian (4,58). 278
tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa Ministarstvom odbrane (MO) ocenio je (oekivano) najvei broj tabova (42), i to najviom ocenom, odlian (4,52). Ministarstvo unutranjih poslova tab CZ: Saradnja sa ministarstvom unutranjih poslova dobila je ocenu vrlo dobar (4,03), od strane 131 optinskog taba, to ukazuje na este i dobre kontakte navedenih institucija. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnju sa MUP ocenio je 41 tab, i to ocenom vrlo dobar (4,41). Pretpostavka je da poboljanu saradnju utiu i primenjeni koncepti policije u zajednici i problemski orijentisanog policiranja (patroliranja, policing), koje u centar panje stavlja problem manje grupe ljudi lokalnog karaktera. Neto slabije ocene saradnje u optinama u kojima se sprovode projekti po modelima policije u zajednici (Uice, Smederevo, Poega) govore, sa druge strane, o nedovoljnoj panji posveenoj upravo potencijalima kooperacije tabova i organ civilne zatite sa policijskim stanicama. Ministarstvo poljoprivrede tab CZ: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede ocenjena je, od strane 95 tabova, prosenom ocenom 3,57. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede vrednovana je, od strane 36 tabova, prosenom ocenom 3,58. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jaanja kvantiteta i kvaliteta saradnje tabova CZ i ministarstva, jer je posredi jedna od najloijih ocena. Ministarstvo zdravlja tab CZ: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je, od strane 97 tabova, prosenom ocenom 3,97. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom zdravlja ocenjena je od strane 31 taba, prosenom ocenom 4,00. Ovakva ocena ukazuje na dobre osnove saradnje tabova CZ i ministarstva, iju frekvenciju treba pojaati, posebno u pravcu prognoziranih eventualnih pandemija, poput ptijeg gripa. Ministarstvo za kapitalne investicije tab CZ: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije ocenjena je, od strane 63 taba, prosenom ocenom 3,59. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jaanja kvantiteta i kvaliteta saradnje tabova CZ i ministarstva, jer je re o jednoj od loijih ocena. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom za kapitalne investicije okvalifikovana je, od strane 23 taba, prosenom ocenom 3,61. Ovakva ocena ukazuje na potrebu jaanja kvantiteta i kvaliteta saradnje tabova CZ i ministarstva, jer je u pitanju jedna od loijih ocena. 279
20052006.
Ministarstvo finansija tab CZ: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je, od strane 53 taba, prosenom ocenom 2,81. Najslabija ocena navodi na zakljuak da se moraju izvriti hitne promene u oblicima, uestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najvie pritubi graana, pogledati pitanje br. 21), za ta tabovima treba najvie truda, s obzirom na limite budeta i ekonomije, kao i druge zakonske konice. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa Ministarstvom finansija ocenjena je, od strane 21 taba, prosenom ocenom 2,95. Najslabija ocena navodi na zakljuak da se moraju sprovesti hitne promene u oblicima, uestalosti i intenzitetu saradnje (na ovaj deo je bilo i najvie pritubi graana), za ta e tabovima trebati najvie truda, s obzirom na limite budeta i ekonomije i druge zakonske konice. Nekoliko tabova (manje od 10% uzorka) dalo je najbolje ocene saradnji sa Vojskom Srbije (5,00) i Ministarstvom za lokalnu samoupravu (4,65). Na grafikonu 20 je prikazana komparacija ocena saradnje sa aspekta operativnih snaga za zatitu i spasavanje, u kojima je vidno neto vee zadovoljstvo saradnjom sa dravnim organima tabova za zatitu od elementarnih nepogoda, to nije bilo oekivano, s obzirom na okolnost da su tabovi CZ upravo delovi Ministarstva odbrane, koje sa dravnog nivoa jo uvek znaajno centralizovano upravlja radom.
Grafikon 20
Uporedni prikaz ocena saradnje sa institucijama na dràvnom nivou
5,00 4,50 4,00 3,50 3,00 2,50 2,00 1,50 1,00 0,50 0,00
Min MU P ista rstv oo dbr an
tab za zatitu od elem. Nepogoda tab CZ
Min Min Min Min ist. ist. ista ist. za za rstv zdr kap pol avl o fi j op ja ital n an rivr ne sija edu ive stic ije
280
b) Saradnja na lokalnom nivou Dom zdravlja tab CZ: Saradnja sa domovima zdravlja vrednovana je, od strane 146 tabova, prosenom ocenom 4,42. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa domovima zdravlja ocenjena je od strane 40 tabova, prosenom ocenom 4,55. Ovo je jedna od boljih ocena, to ukazuje na korektnu saradnju tabova i osoblja domova zdravlja, ali i na potrebe veeg iskorienja kapaciteta, kako po kvalitetu tako i po obimu. Crveni krst tab CZ: Saradnja sa Crvenim krstom ocenjena je, od strane 38 tabova, prosenom ocenom 4,58. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Ovo je takoe jedna od boljih ocena, koja govori o dobroj saradnji tabova CZ i lokalnih ispostava Crvenog krsta. NVO tab CZ: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je od strane 46 tabova, prosenom ocenom 3,24. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa nevladinim organizacijama ocenjena je, od strane svega 15 tabova, prosenom ocenom 2,93. Ovakva ocena ukazuje na jasnu potrebu jaanja kvantiteta i kvaliteta saradnje tabova CZ i NVO, jer je re o najloijoj oceni, datoj od strane malog broja tabova koji su uopte imali prilike da sarauju sa NVO. kole tab CZ: Saradnja sa kolama okvalifikovana je, od strane 105 tabova, prosenom ocenom 4,10. Ovakva ocena govori o korektnoj saradnji tabova i kola u okvirima lokalne zajednice. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa kolama vrednovana je, od strane 31 taba, prosenom ocenom 4,31. Ovakva ocena govori o solidnoj saradnji tabova i kola u okvirima lokalne zajednice. Mediji tab CZ: Saradnja sa medijima ocenjena je, od strane 134 taba, prosenom ocenom 4,32. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa medijima ocenjena je od strane 37 tabova, prosenom ocenom 4,65. 281
20052006.
Ocena govori o odlinoj saradnji tabova sa medijima kod tabova za zatitu od elementarnih nepogoda, a neto slabije kod tabova CZ, koji po tradiciji slabije razvijaju vetine PR (odnos s javnou) i komunikacije. U javnosti je vidno uglavnom delovanje u domenu podrke radu taba tokom kriznih situacija, vie nego tokom preventivnih akcija. Centar za socijalni rad tab CZ: Saradnja sa centrima za socijalni rad odmerena je, od strane 111 tabova, prosenom ocenom 4,05. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za socijalni rad ocenjena je, od strane 31 taba, prosenom ocenom 4,32. Ovakva ocena ukazuje na uspostavljenu platformu za saradnju, koju treba jaati u narednom periodu. Centar za osmatranje i obavetavanje (Centar za OiO) tab CZ: Saradnja sa centrima za osmatranje i obavetavanje vrednovanja je, od strane 125 tabova, prosenom ocenom 4,70. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa centrima za osmatranje i obavetavanje ocenjena je, od strane 34 taba, prosenom ocenom 4,82. Ova ocena saradnje je najvia, to govori o odlinoj saradnji tabova i lokalnih centara za OiO. Javna komunalna preduzea (JKP) tab CZ: Saradnja sa JKP ocenjena je, od strane 141 taba, prosenom ocenom 4,37. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa JKP okvalifikovana je, od strane 39 tabova, prosenom ocenom 4,64. Vrlo dobra i odlina ocena kazuju da saradnju treba nastaviti, posebno u vanrednim situacijama, ali i u fazi pripreme i planiranja. Graevinske firme tab CZ: Saradnja sa graevinskim firmama ocenjena je, od strane 108 tabova, prosenom ocenom 3,94. tab za zatitu od elementarnih nepogoda: Saradnja sa graevinskim firmama ocenjena je, od strane 33 taba, prosenom ocenom 4,27. Ovakve ocene ukazuju na potrebu jaanja kvantiteta i kvaliteta saradnje tabova i graevinskih firmi, jer je re o jednoj od loijih ocena, koju je dalo manje tabova, a vrlo vanoj u fazi sanacije teta i konkretnoj pomoi graanima. Na grafikonu 21 izloen je komparativni prikaz ocena saradnje operativnih organa za zatitu i spasavanje, sa kojeg uoavamo opisane slabe take saradnje: koordinaciju i uestalost aktivnosti sa NVO i graevinskim firmama. 282
Grafikon 21
Najvei broj posebnih pohvala za kvalitet saradnje od tabova dobila su vodoprivredna preduzea (posebno u Vojvodini), ekoloke organizacije i fondovi, inspekcijske slube, hidrometeoroloki zavodi i privatna preduzea. Ukupna prosena ocena saradnje sa institucijama na dravnom nivou iznosi 3,91, dok je ukupna prosena ocene saradnje na lokalnom nivou 4,26, to jasno govori o potencijalima i prednostima sputanja nadlenosti i aktivnosti, koordinacije i realizacije na lokalni nivo. Svi potencijali infrastrukture lokalne zajednice, od prikazanih demografskih, ljudskih, socijalnih, iz domena zdravstva, civilne zatite i ekonomskih, moraju pruati kljunu pozitivnu podrku ostvarenju bezbednosne funkcije lokalne zajednice, upravo integrisanim pristupom reavanju problema. 6.9.2.3. Identifikacija uspenosti pojedinih elemenata u funkcionisanju taba Identifikacija uspenosti pojedinih elemenata u funkcionisanju taba (1 najnia ocena, 5 najvia ocena) Ukupna prosena ocena za funkcionisanje taba CZ iznosi 3,95 vrlo dobro a taba za zatitu od elementarnih nepogoda 4,08, takoe vrlo dobro, koje moemo smatrati solidnom, s obzirom na uslove u okruenju (pogledati odgovore na pitanje o opremljenosti tabova), ali i uz ogranienje da je faktor subjektivnosti u ocenjivanju sigurno odigrao svoju ulogu (kakva je ocena graana za rad tabova). Na grafikonima 22 i 23 prikazana je struktura prosenih ocena ukupnog 283
20052006.
funkcionisanja tabova, sainjena po kriterijumu: ocena ne zadovoljava prosek nii od 1,5; ocena zadovoljava prosek od 1,5 do 2,5; ocena dobar prosek od 2,5 do 3,5; ocena vrlo dobar prosek od 3,5 do 4,5; i ocena odlian prosek vii od 4,5. Kao specifine sluajeve izdvojiemo: O CZ Trgovite sa prosenom ocenom 1,50, najniom u Srbiji, O CZ Surdulica sa prosenom ocenom 2,33, drugom u kategoriji najniih ocena. S jedne strane, ovakvo funkcionisanje moe se tumaiti nerazvijenou ovih optina june Srbije, jer se niske ocene uspenosti rada taba pojavljuju i kod optina Preevo ili Crna Trava, dakle, znaajno su nie od proseka za Srbiju. Sa druge strane, postoje i optine koje spadaju u kategoriju relativno razvijenih, ali svoj rad ocenjuju loe: optina oka sa prosenom ocenom 2,67, Subotica sa prosenom ocenom 2,75, Barajevo i Palilula (grad Beograd) sa prosekom 2,83. Od tabova za zatitu od elementarnih nepogoda istiu se primeri: tabovi sa najniom prosenom ocenom u optinama oka (2,60) i Smederevska Palanka i Kruevac (3,00); i sa najviom prosenom ocenom tabovi optina Sopot, Stari Grad, Savski Venac (5,00). Stoga je jasno da na indikator uspenosti funkcionisanja taba u odabranim segmentima utie i ljudski faktor (znanja, vetine, obuenost, motiv, podrka okruenja, efikasnost i efektivnost), osim tehnike, pravne i ekonomske infrastrukture u lokalnoj zajednici.
Grafikon 22
Struktura ukupne ocene rada {taba CZ

0% 1%
18%
21%
ne zadovoljava zadovoljava dobro vrlo dobro odlino
60%
284
Grafikon 23
Struktura ukupne ocene rada {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 33% zadovoljava dobro vrlo dobro 55% odlino
12%
ne zadovoljava
a) Odnos sa graanima Prosena ocena koju su tabovi CZ dali odnosu sa graanima iznosi 3,57, to ukazuje na (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenu komunikaciju sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 24.
Grafikon 24
Struktura ocene odnos sa graanima {taba CZ

0% 14%
18%
1 3
33% 35%
2 4
285
20052006.
Prosena ocena koju su tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa graanima iznosi 3,26, to potvruje izreenu tezu o (i kvantitativno i kvalitativno) nedovoljno razvijenoj komunikaciji sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici. To se posebno istie kao slaba taka u radu tabova, jer je to najnia ocena kojom tabovi ocenjuju neki svoj domen funkcionisanja. Struktura ocena prikazana je na grafikonu 25.
Grafikon 25
Struktura ocene odnos sa graanima {taba ua za{titu od elementarnih nepogoda 3% 3% 32% 26% ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 36%
b) Komunikacije (pravovremeno obavetavanje) Prosena ocena koju su tabovi CZ dali odnosu sa graanima jeste 3,99, to ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju, u smislu pravovremenog obavetavanja, kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici, tako i sa organima vlasti, preduzeima i organizacijama.
Grafikon 26
Struktura ocene komunikacije {taba CZ
1% 34%
7% 20%
1 3 5 2 4
38%
286
Prosena ocena koju su tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda dali odnosu sa graanima dostie 4,21, to ukazuje na solidno razvijenu komunikaciju, u smislu pravovremenog obavetavanja, kako sa pojedincima i grupama u lokalnoj zajednici, tako i sa organima vlasti, preduzeima i organizacijama.
Grafikon 27
Struktura ocene komunikacije {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 21% 34%
ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4
45%
ocena 5
c) Koordinacija tima Prosena ocena koju su tabovi CZ dali koordinaciji unutar tima glasi 4,12, to ukazuje na dobro razvijenu razmenu informacija, raspodelu poslova i aktivnosti, koja, uz solidnu komunikaciju, ini osnov za dobar rad tima.
Grafikon 28
Struktura ocene koordinacija tima {taba CZ
0% 39%
3% 21%
1 3 5
37%
2 4
287
20052006.
Prosena ocena koju su tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda dali koordinaciji unutar tima jeste 4,35, to ukazuje na vrlo dobro razvijenu razmenu informacija, raspodelu poslova i aktivnosti, koja, uz solidnu komunikaciju, ini osnov za dobar rad tima. Ovo je ujedno najjaa komponenta tabova za zatitu od elementarnih nepogoda.
Grafikon 29
Struktura ocene koordinacija tima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda 0% 0% 13% 43%
44%
ocena 5
d) Procena vrste opasnosti Prosena ocena koju su tabovi CZ dali proceni vrste opasnosti glasi 4,14, to je ujedno i najvia ocena, odnosno deo podruja rada tabova CZ u kojem pokazuju najvei uspeh, oseaju ga kao svoju najjau taku.
Grafikon 29
Struktura ocene procena vrste opasnosti {taba CZ
1% 37% 1%
19%
1 3 5
42%
2 4
288
Prosena ocena koju su tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda dali proceni vrste opasnosti glasi 4,33, odnosno deo podruja rada tabova CZ u kojem pokazuju vrlo dobar uspeh.
Grafikon 30
Struktura ocene procena vrste opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda
0% 3% 13% 45%
39%
ocena 5
e) Procena stepena (obima) opasnosti Prosena ocena koju su tabovi CZ dali proceni stepena (obima) opasnosti iznosi 4,13. Stoga, uz injenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti, moemo konstatovati da tabovi CZ izraavaju miljenje kako su vrlo spremni da reaguju na opasnost korektnom procenom stepena ugroenosti.
Grafikon 31
Struktura ocene procena stepena (obima) opasnosti
1% 35% 1%
18%
1 3 5
45%
2 4
289
20052006.
Prosena ocena koju su tabovi za zatitu od elementarnih nepogoda dali proceni stepena (obima) opasnosti je 4,24. Stoga moemo konstatovati, uz injenicu da je prethodno pitanje pokazalo vrlo dobru ocenu u domenu procene vrste opasnosti, da se tabovi oseaju vrlo spremnim da reaguju na opasnost, korektnom procenom stepena ugroenosti.
Grafikon 32
Struktura ocene procena stepena (obima) opasnosti {taba za za{titu od elementarnih nepogoda
0% 3% 11% 35%
51%
ocena 5
f) Koordinacija sa spoljnim subjektima Koordinacija sa eksternim subjektima vrednovana je prosenom ocenom 3,85, to e rei da spada u kategoriju slabih taaka u funkcijama taba.
Grafikon 33
Struktura ocene koordinacija sa spoljnim subjektima
1% 22% 5% 23% 1 3 5 49% 2 4
290
Koordinacija sa eksternim subjektima okvalifikovana je prosenom ocenom 4,06, to e rei da spada u kategoriju slabih taaka u funkcijama taba. Kao zakljuak se namee injenica da korienje potencijala optina, u obliku mree institucija, povoljnog pravnog okvira delovanja, kontakti i odnos sa javnou, nisu podruja gde operativni tabovi pokazuju zavidan uspeh, ve, naprotiv, ima mesta za edukaciju i obuku o tome.
Grafikon 34
Struktura ocene komunikacija sa eksternim subjektima {taba za za{titu od elementarnih nepogoda
0% 3% 22% 16%
ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5 ocena 1
59%
6.9.2.4. Procena tete po optinama kao posledice elementarnih nepogoda tokom 2005. i 2006. godine U 77% optina u Srbiji izvrena je procena tete, kao posledice vanrednih situacija, ukljuujui materijalnu tetu, tetu po zdravlje ljudi i po ivotnu sredinu. Procena po pojedinanim optinama data je u tabeli, a podatke je dostavilo 100 optinskih tabova (oko 2/3 ukupnog uzorka). Neki optinski tabovi nisu dali kvantifikovan podatak, ve samo opisni komentar. Kao slabost u radu tabova CZ treba istai injenicu da neki tabovi nemaju podatke o proceni tete, jer su posao preuzele Komisije formirane za procene tete na optinskom nivou ili drugi tabovi u optini Operativni ili krizni, za zatitu od elementarnih nepogoda i slini organi. Ova situacija ukazuje na nekoordinirnost akcija ova dva taba (Komisije) i nedovoljnu komunikaciju. Moe se ak generalizovati problem nedovoljne saradnje subjekata koji su formirani po drugaijim zakonskim osnovama, ali svi slue ostvarivanju bezbednosne funkcije. tabovi moraju, dakle i u ovom segmentu saraivati i deliti informacije i resurse, pogotovo u pravcu naglaene potrebe tabova da imaju jedinstvene baze podataka sa relevantnim, aurnim i lako dostupnim informacijama. 291
20052006.
Grafikon 35
Struktura procene {tete
23%
Da Ne
77%
U tabeli 11 prikazane su optine sa najveom procenjenom tetom, koje su u upitniku dostavile podatak o proceni izraen u dinarima (100 optina). Ostali tabovi su samo opisno izrazili vrstu i obim tete. tete su vrlo velike, a posebno dramatino izraene u nedovoljno razvijenim optinama, poput Mionice, Bojnika i Oseine, gde tete uveliko prevazilaze celokupne budete optina, pa se mogu smatrati katastrofalnim.
Tabela 11
OPTINA Seanj Lazarevac Palilula Ub PROCENJENA MATERIJALNA TETA 1.000.000.000,00 926.080.000,00 658.000.000,00 544.000.000,00 120.000.000 dinara od klizita, 424.000.000 dinara od poplava Od klizita: 22 stambena objekta unitena, a 19 oteeno, 24 pomona objekta unitena, a 48 oteeno, jedno seosko groblje uniteno, 3,5 km puteva unitena, 14 bunara uniteno teta 397.976.000,00 din., poplave: 155 stambenih objekata i 45 ekonomskih objekata poplavljeno. Od klizita: 355 klizita, poplavljenih kua 80, poplavljenog poljoprivrednog zemljita 200 hektara, poruenih kua 17, oteenih kua 53, puteva oteenih 54 lokacije. Ukupna teta 224 miliona dinara. Od klizita 200.000.000 dinara, za zemljotres nema zbirnih podataka. Od klizita 36 miliona dinara na poljoprivredi, 28 miliona dinara na objektima, 22 miliona na putnoj mrei, poplave 91 milion dinara. OPISNI PODACI O PROCENJENOJ TETI Materijalna teta na gradevinskom podruju, gra. objektima oko 1.000.000.000 dinara. teta od klizita procenjena na 926.080.000 dinara.
Kraljevo
397.796.000,00
Novi Pazar
224.000.000,00
Valjevo Kni aak
200.000.000,00 200.000.000,00 177.000.000,00
292
OPTINA
PROCENJENA MATERIJALNA TETA 150.000.000 107.733.471,00 103.894.300,00 98.000.000
OPISNI PODACI O PROCENJENOJ TETI Prijava oteenja objekata, teta na pojoprivrednom zemljitu i drugo 198 zahteva. Izdato je 35 naloga za ruenje. Oteenja na putnim pravcima u vrednosti 150.000.000 dinara. Ukupna teta na gradevinskim objektima, objektima infrastrukture i u poljoprivredi iznosie 103.894.300 dinara Od klizita 18 stambenih objekata 18.000.000 dinara, lokalni putevi i mostovi 80.000.000 dinara. Procena tete od poplava poljoprivrednom zemljitu 31.855.240 dinara, tete od klizita na poljoprivrednom zemljitu 21.401.500 dinara, tete na objektima 18.228.000 dinara, tete na putnoj infrastrukturi 25.035.000 dinara.
Brus oka Bojnik Oseina
Kruevac
96.519.740,00
Mionica
90.000.000 od klizita, a od zemljotresa jo neprocenjivo
6.9.2.5. Nadoknada tete po optinama (procentualno ili opisno) Nadoknada tete je izvrena (ili je u toku) u 50% optina u Srbiji, kazuju podaci iz upitnika, to se nikako ne moe smatrati iole povoljnim pokazateljem. Ovako niska stopa nadoknade tete stoga izaziva opravdane pritube graana na funkcionisanje nadlenih organa (ministarstava poljoprivrede i finansija, Ministarstva za kapitalne investicije).
Grafikon 36
Struktura izvr{ene nadoknade {tete
Da 50,34% 49,66%
Ne
Proseno uee nadoknaene tete u ukupnoj jeste 35%, izraunato samo za optine koje su dostavile podatak o tome (gde postoji u upitniku procentualno izraena nadoknada tete). Svakako se zapaa na prvi pogled, iz tabele 12, izrazito neravnomerna nadoknada od optine do optine. Ona se ak kree od 293
20052006.
simbolinih 0,41% u optini Lazarevac, do 100% u Lajkovcu ili Apatinu. Naravno, razlike ima u odnosu na ukupnu procenjenu tetu, jer tamo gde je ona u stotinama miliona skoro da nema visokog procenta nadoknade tete, to je logina posledica opteg ekonomskog stanja Srbije.214 Lokalne samouprave takoe veoma razliito uestvuju u nadoknadi tete, od sluaja Sjenice, u kojoj je nizak stepen nadoknade od 5% postignut samo sredstvima optine, preko sluaja optine Uice, gde je odnos optina/republika 5:1, do Mionice sa ogromnom tetom, ali nadoknaenom u 70% sluajeva. Neravnomerna nadoknada svakako moe biti jedan od izvora nezadovoljstva i nesigurnosti, nepoverenja u elju drave da pomae i podie kvalitet ivota u svim sredinama. To posebno pokazuju sluajevi nerazvijenih sredina, kao to su optine Seanj ili Mionica, sa ogromnim tetama od elementarnih nepogoda, ali i Bele Palanke ili Bojnika, sa ne tako visokom tetom, ali i nadoknadom od simbolinih 5% ili 3%. Ravnomeran razvoj drutva, kao jedan od naina borbe protiv siromatva, podrazumeva i podjednak tretman u domenu nadoknade tete i sanacije objekata, kako privatnih (gde je situacija loija), tako i infrastrukturnih objekata (gde je situacija solidna). U nekim komentarima se zapaa problem nadoknade teta kada su u pitanju ilegalno izgraeni graevinski objekti (stambeni ili pomoni), za koje republiki propisi ne nalau obavezu nadoknade tete, a sa druge strane, graani su ostavljeni da do perioda ugroavanja objekta ive u njemu i, oseajui se sigurno, ulau u njegovo odravanje i gradnju.
Tabela 12
OPTINA Aleksinac Alibunar Apatin Aranelovac Bajina Bata Bela Palanka Beoin Bogati Bojnik Brus aak OPIS STANJA NADOKNADE TETE 2.000.000 dinara nadoknade, to je 6% od ukupne tete 20% 100% naplaena teta 25% od ukupno procenjene tete izgraeni stambeni objekti (dve kue) 5,5% 15% za tetu na graevinskim stambenim objektima 40% 3%, oko 3.000.000 dinara Napravljeni stambeni objekti za 14 porodica, nije bilo drugih nadoknada za klizita. Izgraene su 24 kue za najugroenije i sanirane znaajnije saobraajnice.
214 Posebnim reenjima na republikom nivou regulisana je nadoknada tete za svaku optinu pojedinano.
294
OPTINA ievac
OPIS STANJA NADOKNADE TETE
Iz budeta RS usmereno je 2.000.000 dinara, to je oko 30% procenjene sume. Naknada tete nije izvrena u punom obimu jo od bombardovanja NATO-a uprija 1999. godine (oko 30%), nakon poplava i klizita (oko 40%), nakon eksplozije u vojnom skladitu (u toku je naknada teta graanima i pravnim licima). Gornji Milanovac Po slobodnoj proceni, nadoknada tete je realizovana sa oko 20%. Grad Beograd 60% Grad Kragudelimino jevac Grocka 70% 85% u specijalnoj bolnici u Starom Slankamenu, 60% na privatnim kuama, Inija 100% na infrastrukturnim objektima, 60% na poljoprivrednom zemljitu Ivanjica izvrena nadoknada oko 5% nastalih teta Kni 3.000.000,00 dinara Koceljeva 45% Kosjeri Nadoknada je izvrena priblino 15% u odnosu na ukupnu tetu. Kovaica 30% Kraljevo za klizita oko 25%, za poplave oko 15% Krupanj 2005. 3,7%, 2006. 4,9% Za poplave je izvrena nadoknada tete oko 70%, Kuevo za klizita nije izvrena nikakva nadoknada. Kurumlija nije poznato Lajkovac stambeni objekti 100%, infrastrukturni objekti 100% Simbolino, samo iz optinskog budeta 0,41%, realizovano 3.099.883 dinara, Lazarevac nerealizovano 700.000.000 dinara, ukupno 3.799.883 dinara. Lebane Deo od 100.000 dinara je realizovan, a ostalo je u toku procena i realizacija. Leskovac oko 15% Loznica podaci u lokalnoj samoupravi U toku je izgradnja 14 kua za domainstva iji objekti nisu za stanovanje, Luani drugi oteeni nisu obeteceni, u odnosu na ukupnu tetu navedena gradnja bi bila 20% od ukupne tete. Ljig stambeni objekti 100%, putevi i mostovi 100% Izvreno je renoviranje graevinskih objekata, Ljubovija a gde nije bilo mogue, uraeni su novi objekti. Mali Zvornik 50% Mionica oko 70% Novi Beej U toku je nadoknada tete samo registrovanim domainstvima. Podatke o nadoknadi tete nije dostavio operativni tab za zatitu od poplava Novi Beograd i erozija. Obrenovac oko 40% za stambene objekte, a za poljoprivredne je u toku Izvrena je nadoknada tete na stambenim objektima u 80% sluajeva, na javParain nim objektima 100% (kole, vrtii, ustanove kulture) i na privrednim objektima 100%. Nadoknada tete nije izvrena za poljoprivredne kulture i zemljite.
295
20052006.
OPTINA Plandite Poarevac Poega Priboj Prijepolje Raka Raanj Rekovac Savski Venac Seanj
OPIS STANJA NADOKNADE TETE 6070% podaci nepoznati U iznosu od pet miliona dinara (objekti koji su srueni klizanjem terena), procentualno 9%. Izvrena je nadoknada tete u iznosu od 2.000.000,00 dinara, to iznosi 5% od ukupne tete. Za ublaavanje teta nastalih u prolenim nepogodama organi lokalne samouprave uplaeno je samo 2 miliona dinara. Delimino oko 3.000.000 budet Republike; jedna kua Ministarstvo za kapitalne investicije; 300.000 dinara budet Optine. 25% 20% 40% Samo u MZ Jaa Tomi, izgradnjom 365 stambenih jedinica za potrebe stanovanja u vlasnitvu drave. Isplaeno sredstava MZ Jaa Tomi za oteene stambene objekte oko 85.000.000 dinara Teritorija optine spada u grupu optina koje ne nose veliki rizik po zdravlje i ivot ljudi. Obim naknade tete za ovaj period bio je minimalan i kree se oko 5%. Sredstva su obezbeena iskljuivo iz optinskog budeta. Pomoi sa strane nije bilo, iako su zahtevi postojali. 50% samo od strane lokalne samouprave na sanaciji lokalnih puteva U manjem obimu, od sluaja do sluaja. Vlada Srbije je izdvojila 2.000.000,00 dinara, a optina Uice 10.640.174,00 dinara. Stambeni objekti nadoknaeni 100% za 26 domainstava, za ostale nije bilo nadoknade, infrastruktura sanacija je u toku. Nadoknada se vri na nivou lokalne samouprave, podaci nisu poznati. delimino Do sada je isplaena nadoknada tete u visini od 4.000.000,00, to ini 22,22%. delimino 70% nije poznat obim
Sjenica Smed. Palanka Sopot Subotica Uice Valjevo Veliko Gradite Vladimirci Vrnjaka Banja Zrenjanin agubica itoraa
6.9.2.6. Pritube graana na rad tabova (ili proces reavanja vanrednih situacija) Pritube na rad taba CZ postoje u 22% sluajeva. Ouvanje i potovanje principa ljudske bezbednosti posebno je vana funkcija, o kojoj tabovi treba da brinu. Graani, meutim, nisu u potpunosti zadovoljni radom tabova CZ, i to u domenu: neadekvatne, neravnomerne i/ili neblagovremene nadoknade tete, 296
sporosti u pruanju pomoi ili sanaciji teta, sporosti u proceni teta, neravnomerne raspodele pomoi ili prioritizaciji nadoknada i/ili pomoi ugroenima, to izvorno ni ne spada u delatnosti taba, ali graani od lanova oekuju bar informacije i savete. Miljenja po ovom pitanju dostavila su 33 optinska taba (ili 21%), to smo po sebi govori o nedovoljnom tretiranju oblasti odnosa sa graanima, njihovog zadovoljstva radom tabova. Posebno treba istai miljenja da su albe elje pojedinaca da budu prioritetno reavani, neosnovani zahtevi za pomo, jer sutina civilnog (civilizovanog) i sigurnog drutva jeste briga i pomo pojedincu (porodici), pa stoga njegovo miljenje u ovim sluajevima mora biti posebno cenjeno (tabela 13). Iako tabovi CZ u optinama nisu nadleni za realizaciju finansijske pomoi, odnosno nadoknade tete, oni oigledno trpe znaajan pritisak javnosti, njihovo nezadovoljstvo reavanjem pitanja nadoknada (albe na raun ministrarstava poljoprivrede i finansija ili Ministarstva za kapitalne investicije). tab CZ jeste jedno od mesta gde se ogleda, vrlo jasno i plastino (dodue, u retkim situacijama za graane), slika o brizi drutva o pojedincu, njegovom oseaju sigurnosti i, pre svega, fizikoj bezbednosti i bezbednosti zdravlja. Stoga se mora ukazati na jasnu potrebu promene ponaanja i miljenja u tabovima CZ, a u pravcu preventivne delatnosti, obrazovanja i rada sa graanima, to raznovrsnijeg i frekventnijeg.
Grafikon 36
Struktura postojanja pritu`bi na rad {taba
22%
Da
Ne
78%
297
20052006.
Tabela 13
OPTINA Aleksandrovac Aleksinac Alibunar Barajevo Beoin aak Gornji Milanovac Grad Beograd Inija Ivanjica Jagodina Kovin Lajkovac Lazarevac Leskovac Ljig Mionica Novi Beej Novi Pazar Panevo Plandite Priboj Savski Venac Seanj Smed. Palanka Smederevo Stara Pazova Valjevo Varvarin Vlasotince Vodovac Zrenjanin itite OPIS PRITUBI GRAANA zbog neizvrene naknade tete neadekvatna nadoknada tete neadekvatna nadoknada tete, neravnomerna, neblagovremena sainjeni zapisnici, izlaskom na teren nadoknada tete neadekvatna Uvek postoje pojedinci koji misle da je njihov problem prioritetan. Uvek ima negodovanja pojedinaca kada su u pitanju tete i novac koji treba dobiti za sanaciju nastale tete. Najee su politike pritube u Skuptini. naknada tete, nemogunost evakuacije uglavnom neosnovani zahtevi za pomo, prioritet u pomaganju na isplatu tete sporost u radu komisija za procenu teta, mala i neblagovremena finansijska pomo, sporost u potpunoj sanaciji teta pojedinane albe u vezi s pruanjem trenutne pomoi u spreavanju ili saniranju posledica na rangiranje na listi prioriteta nadoknada tete neadekvatna sporost reavanja i nadoknade tete neodgovarajua procena, sporost u sanaciji, rang-lista prioriteta neadekvatna nadoknada nadoknada tete neadekvatna naknada tete nadoknada tete pojedinane pritube zbog pozivanja ljudi, o nainu i obimu zatite i sanacije, na neadekvatno obeteenje neodgovarajua nadoknada tete obim isplaene tete nedovoljna, neblagovremena, neravnomerna pomo neadekvatna nadoknada tete samo zahtevi za nadoknadu tete teta nije nadoknaena. nisu dobili pomo nije izvrena nadoknada tete nadoknada tete nadoknada tete nadoknada tete neadekvatna nadoknada tete, neravnomerna raspodela pomoi
298
6.9.2.7. Primenjena reenja u zbrinjavanju ugroenih ljudi (evakuacija i sline operacije) Iz pregleda podataka prikazanih u tabeli 14 zapaa se je najee reenje prilikom zbrinjavanja ugroenih boravak kod rodbine ili prijatelja, dok su se u manjem broju primenjivala reenja u formi: boravka u drutvenim prostorijama (dom kulture, mesna kancelarija), boravka u prostorijama Crvenog krsta ili bar korienja ishrane kod ove organizacije, u kolama, domovima uenika, gerontolokim centrima, centru za socijalni rad, kontejnerima, prikolicama ili atorima, vikendicama ili odmaralitima. Informacije o vrenom nekom obliku zbrinjavanja dala je 51 optina, ili 33% ukupno anketiranog broja optina u Srbiji. Ova injenica ukazuje na jasne potrebe definisanja smetajnih kapaciteta, oblika i vidova evakuacije, pribavljanja hrane, sredstava za higijenu i slinih stvari, kada je to neophodno radi ouvanja zdravlja i bezbednosti ljudi. U sluajevima masovnijih vanrednih situacija, nesrea ili elementarnih nepogoda ne moe se raunati na reenje u obliku boravka kod rodbine i prijatelja, koje je do sada primenjivano, a pravdano eljama samih ugroenih lica.
Tabela 14
OPTINA Arilje Baka Palanka Beoin Bogati aak ukarica uprija Gornji Milanovac Grad Beograd Grad Kragujevac Inija Ivanjica Jagodina Koceljeva Kosjeri PRIMENJENA REENJA ZBRINJAVANJA UGROENIH LJUDI Po reenju optinskog graevinskog inspektora, zbog klizita, jedno domainstvo je moralo da se iseli iz vlastitog stambenog objekta i smeteno je kod rodbine u istom selu. od poplava 2006. individualni smetaj kod roaka na teritoriji optine smetaj kod roaka i prijatelja evakuacija u domove kulture, MZ Nekoliko porodica je zbrinuto kod roaka. Obezbeen je transport ljudi i sredstava, smetaj, ishrana i medicinska pomo. Optinski tab za vanredne prilike izvrio je zbrinjavanje ljudi koji su ostali bez stanova zbog oteenja; data je mogunost zakupa stanova Kod oteenja objekata za stanovanje od zemljotresa, ugroene porodice su privremeno smetene kod rodbine ili komija dok im se objekti ne osposobe za stanovanje. u domovima uenika, kamp-kuice Zbog klizita evakuacija je izvrena kod 3 domainstva u kolektivni smetaj ili privatni smetaj kod roaka. Odreeni broj graana privremeno je smeten u O, u kraem periodu. Dve porodice su evakuisane do popravke stambenih objekata. Samostalno i neorganizovano zbrinjavanje kod roaka i prijatelja. evakuacija u kole i domove kulture Preseljeno je jedno domainstvo.
299
20052006.
OPTINA Kraljevo Krupanj Lajkovac Leskovac Luani Ljig Mali Zvornik Medvea Negotin Nova Crnja Novi Pazar Obrenovac Oseina Palilula Panevo Parain
PRIMENJENA REENJA ZBRINJAVANJA UGROENIH LJUDI Izvreno je samozbrinjavanje kod roaka, uz podelu po svakom lanu domainstva paketa za ishranu i higijenu od OOCK-a, a inae za zbrinjavanje tabu uvek stoje na raspolaganju dva javna sklonita kapaciteta 500 leaja sa opremom. smetaj kod familije kod komija i rodbine zbrinjavanje u turistikim objektima i objektima za odmor i rekreaciju radnika zbrinjavanje ugroenih ljudi od poplava, kod rodbine i prijatelja izvan ugroenog podruja, zbrinjavanje ugroenih od klizit takoe kod rodbine i prijatelja kod rodbine i komija evakuacija u kole i domove kulture u vikendicama i drutvenim odmaralitima Izvreno je pomeranje materijalnih sredstava i stoke u okvirima svojih gazdinstava i izvrena je delimina priprema za eventualnu evakuaciju zbrinjavanje uglavnom kod rodbine i prijatelja Vreno je zbrinjavanje ljudi ije su kue unitene usled pojave klizita optina za 10 domainstava, 10 porodinih kua za navedene. dve porodice evakuisane kod komija i rodbine saradnja sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad evakuacija dve porodice u Panevu Prilikom evakuacije dela stanovnika naselja 7 juli, smeteni su kod roaka i prijatelja, ishrana je organizovana u kuhinji Crvenog krsta Parain, podela pomoi je organizovana preko optinske organizacije Crvenog krsta Parain, kao i zdravstveno zbrinjavanje. Evakuacija nije vrena, sem pojedinanih zbrinjavanja ugroenih porodica usled ruenja kua. Plan evakuacije postoji prema vaeim uputstvima. Zbrinjavanje vreno devedesetih godina sa raseljenim i prognanim u objektima koji su planirani za smetaj navedenih lica, a u vreme elementarnih nepogoda zbrinjavanje se vrilo kod komija i rodbine. Primenjeno je privremeno reenje iseljavanje 1 domainstva od 6 lanova i smetaj u drutvenom objektu do trajnog reenja porodine kue. Smetena je jedna porodica privremeno u uiteljskom objektu na raun budeta Optine, trajno napravljena je kua budet Srbije. zbrinjavanje u okviru mesnih kancelarija kolektivni smetaj po kolama, hotelu, privatnim kuama roaka i prijatelja kolektivni smetaj u kolama i MZ (1999), izgradnja montanih kua za raseljavanje u prihvatni centar u organizaciji Crvenog krsta, kao i u privatnim objektima Obezbeen je stambeni prostor, a trokove snosila optina. smetaj u kolektivne centre zbrinjavanja, pokretni centar CK, objekti domova za stare i drugi objekti za smetaj evakuisanih lica, domovi kulture, kole i sline zgrade)
Plandite Poega Prijepolje Raka Savski Venac Seanj Smed. Palanka Smederevo Stara Pazova abac
300
OPTINA Titel
PRIMENJENA REENJA ZBRINJAVANJA UGROENIH LJUDI delimina evakuacija iz ugroenih reona ljudstvo, stoka, kao i druga materijalna dobra; salai, ribnjaci i drugi objekti ispred nasipa; odbrambene linije Zbog oteenja na stambenim i drugim objektima iseljena su dva domainstva sa ukupno 6 lanova, kao i 11 grla krupne i sitne stoke. Do reenja konanog statusa iseljenih oni su privremeno zbrinuti u domainstva sa kojima su u rodbinskoj vezi. privremena evakuacija ljudi i stoke sa poplavljenog podruja Izvrena je evakuacija jedne porodice (sa 7 lanova), inae izbeglica iz Bosne, u prihvatni centar Zabuje. Kua u kojoj su iveli bila im je ustupljena na korienje, a unitena je od posledica klizita. zbrinjavanje za one bez krova nad glavom, u kontejner prikolice da, u organizaciji taba za zatitu od elementarnih nepogoda smetaj u atore i drutvene prostorije pomeranje stanovnitva i stoke zbrinjavanje u kue u selu, radilo se o salaima pored Tise evakuacija ugroenih, smetaj starih i iznemoglih u gerontoloki centar
Topola Ub Uice Valjevo Vrnjaka Banja Zemun Zrenjanin abalj itite
6.9.2.8. Ocena opremljenosti taba Ocena opremljenosti taba (1 najnia ocena, 5 najvia ocena) vrila se raunajui sa nabrojanim nedostacima u opremljenosti. Prosena ocena opremljenosti tabova iznosi 2,46, to jasno govori o vrlo slaboj opremljenosti optinskih tabova civilne zatite u Srbiji. Najbolje o tome govori injenica da samo 1% tabova daje ocenu 5, tj. konstatuje odlinu opremljenost, kao i da je samo 10% onih tabova koji kvalifikuju opremljenost vrlo dobrom ocenom 4 (a i to se obino pokriva sredstvima lokalnih organa vlasti).
Grafikon 37
Struktura ocene opremljenosti op{tinskih {tabova CZ
10%
1%
14%
38%
37%
ocena 5
301
20052006.
Ovakvu lou sliku stanja opremljenosti tabova tabovi najee obrazlau injenicama da im nedostaju materijalno-tehnika i finansijska sredstva, u obliku: sredstava za linu zatitu, opreme sa spasavanje i zatitu (tehnika oprema u vidu pumpi, alata, sredstava veze (mobilni telefoni, radio-veze i slini kanali komunikacije), vozila (posebno terenskih), raunarske i komunikacione opreme (tako da ne postoje baze podataka o potencijalima, odnosno resursima za upravljanje kriznim situacijama, baze podataka o vanrednim situacijama i relevantnim bezbednosnim dogaajima, za korienje savremene literature u elektronskom obliku i administrativno-dokumentalistike poslove, kontakt sa graanima i druge aktivnosti), strune literature (tabela 15). Prosena ocena opremljenosti tabova za zatitu elementarnih nepogoda glasi 2,95, dakle, neto je bolja od tabova CZ, ali isto tako nezadovoljavajua u smislu uspene borbe protiv nepogoda i drugih nesrea. Izuzetak predstavljaju operativni tabovi koji su uglavnom sredstvima lokalne samouprave odlino opremljeni, kao to je to sluaj u optinama Vrbas i Novi Beograd. Na slian potpomognuto je delovanje i nekih tabova CZ sa ocenom opremljenosti 5, npr. u optini Inija.
Grafikon 38
Struktura ocena opremljenosti {tabova za za{titu od elementarnih nepogoda
5% 26%
2% 34%
ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5
33%
302
Tabela 15
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Ada Nepostojanjem materijalne formacije OCZ konstatuje da je potpuno neopremljen za krizne situacije. Aleksandrovac Sva oprema je nabavljena pre 20 godina, nije vreno servisiranje opreme i sredstava. Aleksinac ne poseduje sredstva, ve angauje od lokalne samouprave, nema finansijska sredstva Alibunar Primetan je nedostatak adekvatnih sredstava za zatitu u datim situacijama, posebno pokretnih i linih sredstava zatite. Apatin Nedostaje oprema, raunari, kamere, sredstva veze, vozila itd. Aranelovac Neadekvatna i neispravna vozila, ne postoji materijalna osnova podrka (gorivo, dnevnice i slina sredstva za rad taba). Arilje Nema terenskog vozila, nedostatak birotehnike opreme, sredstava veze. Ba zastarela oprema Baka Palanka Postojea oprema za rad taba i angaovanje jedinica CZ stara, nedovoljna i neupotrebljiva. Sredstva veze neupotrebljiva, centar obavetavanja ne radi, sirene neispravne, obuka tabova i jedinica CZ nije izvrena, finansijska sredstva nisu obezbeena. Baka Topola Oprema je zastarela, dotrajala i nefunkcionalna. Uglavnom se oslanja na opremu profesionalne vatrogasne jedinice i dobrovoljno vatrogasno drutvo. Baki Petrovac Opremljenost zavisi od dobre volje pojedinaca, privatnika, preduzea i ustanova, jer nije adekvatno ureena oblast materijalne obaveze, a sm referat za odbranu neadekvatno je i nedovoljno opremljen. Bajina Bata nedostatak m/v, raunara, sredstava veze Batoina Bela Palanka Nedostatak birotehnike opreme i sredstava za rad kompjuter, kancelarijski materijal, nedostatak sredstava veze za rad na terenu (motorole, mobilni telefoni), nedostak terenskog motornog vozila za terenske uslove rada. Beoin nedostatak adekvatnih MTS i opreme Blace Nema skoro nikakvu opremu i MTS. ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 OCENA ocena: 1
303
20052006.
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Bogati nedostatak opreme i sredstava za rad, nedostatak goriva Bojnik Izraena je nedovoljna tehnika opremljenost preduzea, organa i slubi za zatitu i spasavanje crpne pumpe, graevinska mehanizacija i druga orua. Boljevac neobuenost lanova taba, nedostatak materijalnih sredstava za rad, neopremljenost uopte formacijskim sredstvima, potpuna zastarelost opreme Bor Nedostaju raunarska oprema, mobilna sredstva, radio-veze. Bosilegrad Brus Nedostaju terensko vozilo, sredstva za komunikaciju, finansijska sredstva. aak Preduzea koja se angauju koriste svoju opremu i mehanizaciju, a sm tab ima opremu kojoj je istekao rok trajanja ili je neupotrebljiva. ievac Oprema i MTS kojima tab raspolae neadekvatni su za krizne situacije, a oprema je zastarela. oka nedostatak terenskog vozila, sredstava veze, strune literature, raunarske opreme, MTS Crna Trava nedostatak opreme, zastarela postojea oprema, neizvoenje obuke, nedostatak finansijskih sredstava ukarica optina nema Centar za OJO uprija Struktura optinskog taba CZ neprimerena je potrebama, nedostaju administrativna lica koja treba da prate rad taba, nedostaju vozila i sredstva komunikacije (mobilni telefoni i radio-stanice), kancelarijski materijal i slino. Despotovac Dimitrovgrad nema sredstava veze, opremljenost svojih jedinica sa opremom i zatitnim sredstvima i MTS Doljevac Golubac Gornji Milanovac Grad Ni Grad Novi Sad Sve je staro i prevazieno, nema termina krizna situacija (to je pogreno i protivzakonito), ako je bilo, to je ista improvizacija. Grocka poboljati MTS Inija Opremljenost je, zahvaljujuci lokalnoj samoupravi, na maksimalnom nivou.
OCENA ocena: 3 ocena: 2
ocena: 2
ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 1
ocena: 2 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1
ocena: 3 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 4 ocena: 3 ocena: 2 ocena: 3
ocena: 4 ocena: 5
304
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Ivanjica Opremljenost taba je dosta loa, sredstva su stara, pohabana i zastarela. Jagodina Nedostaju sredstva veze, terenska vozila, raunarska oprema, lina sredstva zatite . Kanjia Nedostatak materijalne formacije za tab ne ukazuje na vrstu opreme i MTS kojima bi trebalo da bude opremljen. Kikinda niti ima MTS, niti raspolae finansijskim sredstvima Kladovo zastarela oprema CZ, nedostatak sredstava veze i vozila, slaba opremljenost za gaenje umskih poara, nedostatak opreme za zatitu od poplava (od line opreme do graevinskih maina) Kni male koliine zastarele opreme i sredstava Knjaevac Sva oprema je zastarela i dotrajala. Koceljeva nedostatak opreme i sredstava za rad Kosjeri Nedostaje raunarska oprema, vozilo. Kovaica Sva oprema CZ je zastarela, veina nije za upotrebu, vri se rashodovanje. Kovin tehnika neopremljenost, nema fonda za hitne intervencije Kraljevo Nedostaju sredstva za AOP (kompjuter, faks i sline aparate), TV, zastarela sredstva veze (koriste se sredstva MO), nema sopstvena sredstva za prevoz (teretno vozilo). Krupanj Nedostaju terensko vozilo, sredstva veze, oprema za rad na terenu. Kruevac nedovoljna obuenost i opremljenost taba za delovanje u kriznim situacijama izazvanim hemijskim akcidentima i elementarnim nepogodama u poslednjim godinama, nedovoljno finansijskih sredstava, zastarelost opreme i nemogunost nabavke nove i savremene opreme Kuevo nedostatak osnovnih MTS, nedostatak vozila, goriva, pumpi i dr. Kula Nedostatak MTS, a sve ono to je postojalo uniteno je u agresiji NATO-a na optinu Kula u 1999. godini. Kurumlija tab CZ nema nikakvu opremu, niti MTS, a po potrebi koristi opremu i MTS odreda CZ. Nema nikakve informatike opreme, niti sredstava komunikacije.
OCENA ocena: 2 ocena: 2 ocena: nema
ocena: 1 ocena: 3
ocena: 3 ocena: 4
ocena: 2 ocena: nema
ocena: 1
305
20052006.
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Lajkovac Nedostaje informatika oprema, neopremljenost jedinica CZ, neopremljenost preduzea, organa i slubi za zatitu i spasavanje. Lapovo materijalna i tehnika neopremljenost, neobuenost lanova taba Lebane nedostatak opreme i tehnike Leskovac nedostatak terenskih vozila, bonova za gorivo, sredstava veze Loznica Nedostaju vozila, gorivo, veza (sredstva veze), oprema. Luani nedostajua oprema, zastarela, neupotrebljiva Ljig nedostatak informatike opreme, neopremljenost JKP, neopremljenost jedinica CZ Ljubovija Nedostaju mobilna sredstva radio-veze, megafoni, lap top raunari i PC raunari za potrebe CZ, adekvatni gumeni amci sa vanbrodskim motorima, radio-stanica za uvezivanje sa HE Bajina Bata i HE Zvornik. Mali Io zastarela oprema Mali Zvornik nedostatak opreme i sredstava za rad Malo Crnie Medvea Nedostaje kancelarijski materijal, gorivo, sredstva veze Meroina nedostaju MTS, neizvrena obuka Mionica nedostatak informatike opreme za bazu podataka, neopremljenost i neobuenost jedinica CZ, preduzea, slubi i organa za zatitu i spasavanje Mladenovac Nedostatak terenskog vozila, najvei broj lanova taba nije opremljen i nije proao obuku. Nova Crnja Izraen je nedostatak vozila, neopremljenost intendantskom opremom, nepostojanje birotehnike opreme (raunar i slina sredstva), druga MTS za funkcionisanje taba. Nova Varo stara, dotrajala, prevaziena u tehnikom smislu i ve dosta neupotrebljiva oprema Novi Beej
OCENA ocena: 3
ocena: 3 ocena: nema ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3
ocena: 3 ocena: 2
ocena: 2 ocena: 3
306
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Novi Beograd nedovoljan broj pumpi, agregata, nema creva za pumpe za vodu Novi Kneevac nedostatak line opreme, nedostatak MTS (pumpe, agregati) Novi Pazar Nedostaju MTS za delovanje (spasavanje) u sluaju delovanja prirodnih i drugih veih nesrea, lina sredstva zatite, finansijska sredstva, prevozna sredstva. Obrenovac nedostatak terenskog vozila Odaci Oprema je zastarela usled dugogodinjeg korienja pohabana i u velikoj meri nije za upotrebu. Oseina nedostatak informatike opreme za bazu podataka, nedovoljna opremljenost jedinica CZ, preduzea i organa i slubi opremljenih i osposobljenih za zatitu i spasavanje Palilula ne raspolae nikakvom opremom (vozilo, odea, obua) Panevo Nema vozila, mobilnih telefona, goriva, finansijskih sredstava, a oprema jedinica CZ zastarela je i neupotrebljiva, nema specijalnih vozila za vanredne situacije. Parain Nedostaje savremena raunarska tehnika, nedostaju savremena sredstva veze, potreba za terenskim vozilom vozilo nije bilo registrovano i ispravno, nedostatak pogonskog goriva benzina. Peinci tab se oslanja na organizacije koje mogu da pomognu u odredenim kriznim situacijama, a njihovi rukovodioci su upravo i lanovi taba. Petrovac bez obzira na opremljenost taba, ovaj tab je u vie navrata od nadlenih institucija proglaavan za tab koji izvanredno funkcionie, graani u ovom tabu vide neku vrstu sigurnosti u sluaju nepogoda Pirot nedostatak MTS i opreme Plandite Nedostaju lina i kolektivna zatitna sredstva, sredstva za rad. Poarevac Nedostaju oprema, sredstva veze, prevoz i finansijska sredstva. Poega Obuenost i opremljenost taba je nezadovoljavajua. Preevo sredstva za rad (automatska obrada podataka), materijalno-tehnika sredstva iz formacije, sredstva koja posedujemo kupljena pre 20 godina, nedostatak slubenog vozila, nedostatak finansijskih sredstava (fond) za nabavku i opremanje) Priboj Neopremljenost taba sredstvima i opremom, nedostatak finansijskih sredstava.
OCENA ocena: 2 ocena: 3 ocena: 2
ocena: 4 ocena: 3 ocena: 3
ocena: 1 ocena: 4
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 2 ocena: 1 ocena: 2 ocena: 2 ocena: 2
ocena: 1
307
20052006.
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Prokuplje tab nema opremu i MTS, a koristi opremu i sredstva odreda za CZ, koja je stara vie od 25 godina. Nema savremenih sredstava komunikacije i informatike opreme. Raa postojea oprema zastarela i neupotrebljiva Rakovica Raka Nedostaju materijalna sredstva (finansije i specijalna mehanika). Rekovac nedostatak birotehnikih sredstava, adekvatnih sredstava veze, prostorije za rad, nepostojanje adekvatnih propisa iz ove oblasti Ruma tab se oslanja na preduzea koja su opremljena i osposobljena za zatitu i spasavanje od elementarnih i drugih nepogoda u vanrednim situacijama. Savski Venac Nedostaje oprema za lanove taba i za zbrinjavanje. Seanj tab ne poseduje specifina sredstva za sve situacije, kao to su: kuhinja, prenosni rezervoari vode za pie, sredstva za sanaciju terena, sredstva za dezinfekciju i slina. Ostala sredstva koriste se od graana i privrednih subjekata. Senta Nepostojanje materijalne formacije OCZ konstatuje se da je on u potpunosti neopremljen za upravljanje krizama Sjenica tab uglavnom ne poseduje nikakvu opremu i sredstva za uspean rad. Smed. Palanka Nedostaju sredstva komunikacije (prostorija, automobil, radio-veza), sredstva za rad, HTZ oprema, oprema za intervencije (pumpe), magacin, sredstva za dezinfekciju. Smederevo Nije opremljen formacijskim sredstvima, ve su koriena iz popisa, od preduzea i stanovnitva. Sokobanja zastarela i neispravna sredstva i oprema Sombor Nedostaju adekvatne uniforme, lap top raunari i sredstva veze Sopot zastarela oprema Sremska Mitrovica Nema tehnikih sredstava (kompjuterska oprema, faks, kopir-maina i slini aparati). Sremski Karlovci Stara Pazova vozila, pumpe za izvlaenje vode Stari Grad Nedostaju lina zatitna oprema, savremena sredstva veze, mobilni telefoni i kartice.
OCENA ocena: 1
ocena: 2 ocena: 3 ocena: 4 ocena: 2
ocena: 3
ocena: 2 ocena: 2
ocena: 1
ocena: 2 ocena: 2
ocena: 1 ocena: 2 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 3 ocena: 1 ocena: 3 ocena: 3
308
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Subotica Sva namenska oprema je zastarela i dotrajala, neodravana, neodgovarajue smetena. U sluaju potrebe koriste se sredstva preduzea u kojima su lanovi taba rukovodioci. Surdulica sve zastarelo Svilajnac oprema i MTS zastareli Svrljig Sem kvalitetnog ljudstva, tab ne raspolae nikakvim sredstvima i opremom. abac Materijalno-tehnika sredstva su zastarela, nedostatak raunara, motorna vozila neispravna i aktuelan je nedostatak goriva. Temerin dotrajala i zastarela MTS i nedostatak finansijskih sredstava Titel Zastarela oprema Topola Materijalno-tehnika formacija Optinskog taba civilne zatite nije definisana od strane nadlenog organa, pa je angaovanje sredstava i opreme zavisilo od mogunosti i kapaciteta MO referata za odbranu i optinske uprave. Trgovite nedostatak tehnikih sredstava i savremene opreme Trstenik Tutin MTS i oprema kojom raspolae Optinski tab CZ davno su nabavljeni i van su svakog roka upotrebe, neophodna je nabavka 1 kompjutera za potrebe taba. Ub nedostatak informatike opreme za bazu podataka, neopremljenost, neobuenost jedinica CZ, preduzea, organa i slubi za zatitu i spasavanje Uice Valjevo Nema savremene informatike opreme, vei problem nepripremljenost jedinica CZ. Varvarin zastarela oprema i nedovoljno opreme Velika Plana tab niim nije opremljen. Veliko Gradite neadekvatna sredstva veze, prevozna sredstva, birotehnicka sredstva, finansijska sredstva
OCENA ocena: 3
ocena: 2
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 3
ocena: 4 ocena: 3
ocena: 3
ocena: 2 ocena: 3
ocena: 4
ocena: 1
ocena: 1
309
20052006.
OPTINA / OBRAZLOENJE NEDOSTATAKA U OPREMLJENOSTI TABA Vladiin Han nedovoljna struna osposobljenost lanova taba i neopremljenost MTS i opremom Vladimirci u potpunosti neopremljen Vlasotince Nedostaju MTS i finansijska sredstva Vodovac nedostatak finansijskih sredstava i MTS Vraar nedostatak sredstava za obuku jedinica CZ, graevinska preduzea su u steajnom ili predsteajnom stanju, tako da bi teko pomogla u kriznim situacijama Vranje nedovoljna opremljenost materijalno-tehnikim sredstvima Vrbas Potrebna je informatika podrka kroz formiranje objedinjene baze podataka svih snaga i sredstava na teritoriji optine. Vrnjaka Banja nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak sredstava za komunikaciju, nedostatak opreme, nedostatak terenskog motornog vozila, nedostatak kompjutera Vrac Zastarela oprema, potrebno je doneti novu organizaciju taba i jedinica CZ, koje e biti opremljene, obuene i osposobljene za sve krizne situacije. Zajear pojedini lanovi taba nisu zavrili obuku za rad u tabu Zemun Nedostaju MTS za realizaciju mera CZ. Zrenjanin Nedostaju vozila, sredstva veze, druga oprema. abalj abari Nedostaju finansijska sredstva i oprema (odgovarajua). agubica Sva postojea oprema je zastarela i veim delom nefunkcionalna. itite tab nema nikakva sredstva za rad u kriznim situacijama (raunar, sredstva veze, vozila, odeu, obuu i slinu opremu). itorada Nema nikakvu opremu, ni MTS.
OCENA ocena: nema ocena: 1 ocena: 4 ocena: 2 ocena: 3
ocena: nema ocena: 4
ocena: 2
ocena: 2
ocena: nema ocena: 2
ocena: 3
ocena: 1 ocena: nema ocena: 2
ocena: 1
ocena: 1
310
6.9.2.9. Posledice na ivotnu sredinu usled elementarnih nepogoda koje su ugrozile optine u Srbiji tokom 2005. i 2006. godine Ispitanici su ukazali na kritine situacije u kojima je ivotna sredina bila zagaena u ukupno 16 optina (10% od ukupnog broja optina), i to: Baka Palanka, Bojnik, Crna Trava, Kraljevo, Kruevac, Kurumlija, Leskovac, Negotin, Preevo i Smederevska Palanka (ugroavanje zagaivaa ivotne sredine nepogodama), Vlasotince, ievac, Seanj, Varvarin, Vrnjaka Banja i itoraa (odlagalita komunalnih otpada ugroena nepogodama).
6.10. Zakljuak
Instrumenti kojima drava vodi svoju socijalnu, zdravstvenu, obrazovnu, ekonomsku i svaku drugu politiku pruie zadovoljavajue rezultate u vidu oseaja sigurnosti graana ukoliko i lokalna zajednica zauzme znaajnu poziciju u tim aktivnostima. U tom smislu i reforma sektora bezbednosti predstavlja neodlonu potrebu i jedan od vodeih ciljeva unutranje i spoljne politike drave, ali i bezbednosne politike na prostoru lokalne zajednice. Lokalna zajednica mora da se aktivno ukljui u identifikovanje i povezivanje potreba, prioriteta i resursa sa ciljem pomaganja svojim lanovima da poboljaju kvalitet sopstvenog ivota, a samim tim i ivota svoje zajednice. Ovo je posebno znaajno pri reavanju i prevazilaenju kriznih situacija i situacija gde moe biti znaajno ugroena bezbednost svih aktera lokalne zajednice. Dravna bezbednost i/ili ljudska bezbednost, u zavisnosti od toga iz kojeg se ugla percipiraju i kojoj se daje prednost, u svakom sluaju moraju da osnauju jedna drugu, s tim da institucionalni akteri moraju da planiraju svoje delatnosti tako da one, ak ni nenamerno, ne ugroze ljudski ivot. To podrazumeva i institucionalnu odgovornost da se razvijaju programi i usluge koje odgovaraju potrebama lokalne zajednice i u interesu su lanova zajednice. Istraivanje dimenzije ljudske bezbednosti koja se odnosi na bezbednost u zajednici ukljuuje mnotvo pokazatelja, iji izbor za prouavanje predstavlja svojevrsni izazov. Izbor koji je u ovom sluaju nainjen motivisan je eljom da se promeni nain na koji se bezbednosna pitanja saoptavaju, konceptualizuju i vrednuju. Prvi deo istraivanja nije dao mnogo kvantifikovanih podataka, ali je pokuao da identifikuje probleme u oblasti reforme sistema bezbednosti, sa posebnim osvrtom na policiju u zajednici i ujedno otvorio nova polja za istraivanje i razvijanje liste indikatora.215
215 Lista se ne sme proirivati do beskonanosti, ve se moraju utvrditi prioriteti.
311
20052006.
Najvaniji zakljuci do kojih se dolo istiu: zakonska reenja se moraju i dalje doraivati i usaglaavati sa evropskim standardima i preporukama koje se dobijaju od relevantnih meunarodnih organizacija; mora postojati politika volja da se reforma sektora bezbednosti sprovodi kontinuirano i sa efikasnim i efektivnim reenjima; sprovesti decentralizaciju i sve druge procese koje ona povlai za sobom u policiji i u domenu rada lokalne uprave i samouprave; konstruktivnu i kontinuiranu saradnju policije sa svim subjektima zajednice; otvorenost policije prema zajednici; posebnu ulogu u multietnikim sredinama i reavanje problema multietnikih zajednica; i slino. Civilna zatita, pored znaaja koji ima u odbrambeno-zatitnom sistemu Srbije, predstavlja i socijalno integralnu i prevashodno humanitarnu delatnost. U skladu sa tim civilna zatita je obaveza itave drutvene zajednice, ali i svakodnevna potreba, koja se razvija, izmeu ostalog, i kroz prepoznavanje autentinog javnog interesa u zatiti ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine. Prepoznavanjem opisnih i kvantifikovanih indikatora, a posebno uvidom u stanje na terenu, dolo se do sledeih zakljuaka: tabovi smeteni u sistemu odbrane zapostavljeni su ak i u novim nacrtima zakonskih reenja oblasti zatite i spasavanja; graani nemaju obuku, nemotivisani su i nespremni za saradnju u toku vanredne situacije (ujedno i najslabiji element funkcionisanja tabova odnos sa graanima); potreba pokretanja inicijative od lokala ka dravnom vrhu; preventivne aktivnosti smanjuju tete u materijalnim dobrima (npr. klizita na podrujima gde su ljudi izgradili stambene objekte bez graevinske dozvole); u realizaciji neophodnih aktivnosti, mera i procedura, s obzirom na okolnost da ne postoje zadovoljavajua zakonska reenja, esto je prisutna lina inicijativa, angaovanje i entuzijazam pojedinaca; profil prosenog optinskog taba ukazuje na zadovoljavajuu starosnu, obrazovnu, nacionalnu strukturu i strukturu prema iskustvu lanova, dok se u polnoj strukturi zapaa nedovoljno ukljuivanje ena, a u strukturi po strunoj osposobljenosti nedostatak ljudstva sa zavrenim fakultetima, specijalizacijama i drugim strunim kursevima, seminari312
ma, treninzima i slinim aktivnostima obuke, sa ciljem odravanja nivoa znanja i vetina ukorak sa rastuim pretnjama i izazovima savremenog doba (elementarne nepogode se oekuju sve ee, potom pretnje od tehniko-tehnolokih nesrea, hemijsko-biolokih incidenata, teroristikih akata i slinih nezgoda); profil prosenog taba ukazuje na veliku nehomogenost u brojnosti i dodatnom angaovanju lanova, to, naravno, iziskuje iru diskusiju o efikasnosti tabova sa 20 lanova, odnosno efektivnosti tabova sa 3 ili 4 lana; u proseku najvie problema tabovi imaju u odnosu sa graanima, to smo po sebi govori o nedovoljno razvijenoj komunikaciji unutar lokalne zajednice i nerazumevanju potreba graana, ija sigurnost mora biti u sri svake aktivnosti, ali i o nedovoljnoj bezbednosnoj svesti i kulturi pojedinaca; tabovi imaju i problema i u komunikaciji sa eksternim subjektima, dok se relativno dobro snalaze kada je re o komunikaciji unutar tima, proceni vrste i stepena opasnosti, to povruju i ocene saradnje, koja je znaajno bolja na lokalnom nivou u odnosu na dravni; oigledno nerazumevanje drave za probleme lokalnih samouprava ispoljava se posebno prepoznatom najloijom saradnjom sa ministarstvima finansija i poljoprivrede, kao i Ministarstvom za kapitalne investicije, koja su neravnomerno, sporo i neadekvatno izlazila u susret lokalnim organima kada su u pitanju nadoknade tete, kao najei oblik nezadovoljstva graana u kriznim i postkriznim situacijama; nadoknada teta se kree u obimu od 0% do 100%, sa izrazito nehomogenim stanjem po optinama: neke su optine lokalnim sredstvima i donacijama reavale probleme, neke su ekale i dobile nekakvu pomo drave (posebno nerazvijene optine, a ujedno pogoene najteim nepogodama poput Mionice ili Senja), ali ima i optina sa skoro nikakvom pomoi; opremljenost tabova je ocenjena vrlo loe i ukazuje na skoro katastrofalno stanje, nastalo totalnim zanemarivanjem oblasti CZ u poslednje skoro dve decenije (posebno loe u tabovima CZ, gde ima tabova skoro bez ikakve opreme, a sa punom kadrovskom formacijom); tabovima nedostaje, osim sredstava za linu zatitu i komunikaciju, vozila, agregata, pumpi i drugih tehnikih pomagala, i raunarsko-komunikaciona oprema, koja bi omoguila savremeno komuniciranje i uspostavljanje u tom domenu mree lokalnih institucija. 313
20052006.
6.11. Predlozi
jasno upravno i organizaciono smestiti i postaviti sistem civilne zatite; osnaiti zakonsku regulativu stvaranjem normativnih pretpostavki za objedinjavanje svih sistema zatite i premostiti zakonske nejasnoe i praznine;216 jasno definisati mesto i ulogu lokalne samouprave u sistemu lokalne zatite; jaanje strukture tabova CZ ne treba da se odnosi samo na njihovu sposobnost reagovanja na vanredne situacije, odnosno njihove humanitarne kapacitete, ve u prvom redu i na kapacitet za spreavanje vanredne situacije; modernizacija i transformacija sistema CZ zahteva redovne kontakte i saradnju sa strunjacima iz raznih delatnosti u nauno razvijenim centrima radi strune obuke i upoznavanja novih tehnologija; saradnja sa meunarodnim organizacijama (poput USAID-a); transfer kontrola i nadlenosti na lokalni nivo; ukljuivanje ena i to vie mlaih ljudi (2040 godina) u rad tabova, kao primer korienja potencijala ljudske infrastrukture optina (energija, ideje, motivi, sposobnosti, osveenje metoda komunikacije i funkcionisanja); organizovanje (ili ak obavezivanje na to) kontinuirane obuke za lanove taba (i saradnike) iz oblasti zatite i spasavanja, upravljanja krizama, postupanja u vanrednim situacijama, a posebno u segmentu preventivnog rada (upravljanje rizicima, razvoj preventivnih mera i radnji, komunikologija, PR, preventivne kampanje i druge aktivnosti); hitno opremanje tabova, bar propisanim materijalno-tehnikim sredstvima, koje moraju pomoi i drava (centralna vlast) i lokalna zajednica (sadejstvo svih operativnih snaga i organa), a posebno izgradnju raunarsko-komunikacione mree i aplikacija sa bazama podataka, koje bi posluile praenju svih relevantnih bezbednosnih dogaaja i komunikaciji tabova i eksternih subjekata, a to moemo shvatiti kao vrh piramide (ili moda osnovu) umreavanja lokalnih institucija; uspostavljanje sistema zatite i spasavanja usredsreenog na graanina, u kojem je delatnost svih operativnih organa usmerena na ostvarenje sigurnosti pojedinca; adekvatna i pravovremena pomo drave lokalnim zajednicama, preputanajem zajednici da koordinira aktivnosti, procenjuje prioritete i rasporeuje pomo, uvaavajui predloge i konstatacije strunih lica (lanova tabova i komisija za procenu teta), sa to manje administrativnih prepreka, nepoverenja i konica.
216 Razliiti oblici zatite reguliu se odreenim zakonskim reenjima, kao to su Zakon o zatiti od poara, Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o zatiti od poplava i niz drugih propisa. Nedostatak se ogleda u nepostojanju jednog sistemskog zakona koji bi objedinio sve mirnodopske sisteme zatite i spasavanja, i jasno definisao ulogu civilne zatite u drutvu.
314
6.12 Prilozi
Prilog I Anketni upitnik Struktura i funkcionisanje tabova civilne zatite (i tabova za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda) u optinama Republike Srbije
Potovani, Molimo Vas da to preciznijim i potpunijim popunjavanjem ovog upitnika pomognete sagldanju stanja u oblasti civilne zatite u Republici Srbiji reagovanja na krizne (vanredne) situacije izazvane elementarnim nepogodama i na taj nain date prilog istraivanju ove oblasti. Opti podaci Naziv optine: ________________________________________________ Lice za eventualne dalje kontakte: Ime i prezime: ________________________________________________ Kontakt-adresa, telefon, e-mail: ______________________________________ _____________________________________________________________ Zvanian naziv taba za koji dostavljate podatke: _______________________ _________________________
I Sastav operativnih organa i snaga

1. Da li u optini postoji tab civilne zatite? a. Da b. Ne 2. Da li u optini postoji ili je postojao jo neki tab iz oblasti zatite i spasavanja? a. Da b.Ne 3. Navedite njegovo ime: __________________________________________ 4. Navedite ko ga je formirao: ______________________________________ 5. Koliko lanova ima tab? _____________________ stalnih lan(ov)a 6. Koliko lanova ste proseno dodatno ukljuivali u rad taba? _____________________ lan(ov)a 7. Koje je najee zanimanje kadrova koje ste dodatno ukljuivali u rad taba? ______________________________________________________________ 8. Kakva je polna struktura taba? __________ lan(ov)a mukog pola __________ lan(ov)a enskog pola 315
20052006.
9. Kakva je obrazovna struktura taba? Sa visokom strunom spremom ________________ lan(ov)a Sa viom strunom spremom ________________ lan(ov)a Sa srednjom strunom spremom ________________ lan(ov)a 10. Kakva je nacionalna struktura taba (lanovi taba po nacionalnoj pripadnosti)? ______________________________________________________________ _____________________________________________________________ ______________________________________________________________ 11. Kakva je starosna struktura taba? 2030 godina ________________ lan(ov)a 3140 godina ________________ lan(ov)a 4150 godina ________________ lan(ov)a 5160 godina ________________ lan(ov)a preko 60 godina ________________ lan(ov)a 12. Koliko je iskustvo lanova taba u oblasti CZ, odnosno upravljanja vanrednim sutuacijama? 010 godina ________________ lan(ov)a 1120 godina ________________ lan(ov)a 2130 godina ________________ lan(ov)a preko 30 godina ________________ lan(ov)a 13. Kakva je struna osposobljenost lanova taba (civilna zatita, zatita i spasavanje, upravljanje krizom, vanrednim situacijama i rizicima)? a. zavren fakultet iz navedenih oblasti _____________ lan(ov)a b. zavrena specijalizacija iz navedenih oblasti _____________ lan(ov)a c. magistratura/doktorat iz navedenih oblasti _____________ lan(ov)a d. zavren kurs/seminar/trening iz navedenih oblasti _____________ lan(ov)a 14. Da li ste zainteresovani (lanovi taba) da pohaate neku vrstu edukacije iz navedene oblasti? a. Da b. Ne
II Funkcionisanje i saradnja sa institucijama

15. Da li ste ve imali pripremljene planove za upravljanje vanrednih situacija? a. Da b. Ne, nemamo ih ni sada c. Formirani su nakon pojave krizne situacije 316
16. Ocenite saradnju sa insitucijama u toku vanrednih situacijama (tokom redovnih aktivnosti, ako niste imali vanredne situacije u Vaoj optini) od 1 do 5 (1 najnia ocena, 5 najvia ocena)
na dravnom nivou
a. b. c. d. e. f. g. h. i. Ministarstvo odbrane ___________ Ministarstvo unutranjih poslova ___________ Ministarstvo poljoprivrede ___________ Ministarstvo zdravlja ___________ Ministarstvo za kapitalne investicije ___________ Ministarstvo finansija ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________
na lokalnom nivou
j. k. l. m. n. o. p. q. r. s. t. u. Dom zdravlja ___________ Crveni krst ___________ Nevladine organizacije (npr. humanitarne) ___________ kole ___________ Mediji ___________ Centar za socijalni rad ___________ Centar za osmatranje, javljanje i obavetavanje ___________ Javna komunalna preduzea ___________ Graevinske firme ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________ _____________________________________________ ocena ___________
17. Identifikujte elemente u funkcionisanju taba i vrednujte ih ocenom od 1 do 5 (1 najnia ocena, 5 najvia ocena): a. odnos sa graanima (odziv, dobrovoljnost, bezbednosna kultura i svest) ___________ b. problemi u funkcionisanju taba komunikacije (pravovremeno obavetavanje) ___________ koordinacija tima ___________ procena vrste opasnosti ___________ procena stepena (obima) opasnosti ___________ 317
20052006.
koordinacija sa spoljnim subjektima ___________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________ __________________________________________ ocena _________
III Vanredne situacije (elementarne nepogode i druge nesree) tokom 2005/2006. godine u optini
18. Da li je u optini izvrena procena tete, kao posledice vanrednih situacija tokom 2005/06. godine (posledice po zdravlje ljudi, posledice po ivotnu sredinu, materijalna teta)? a. Da b. Ne Ako je procena izvrena, molim Vas da upiete podatke: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 19. Da li je izvrena nadoknada tete? a. Da b. Ne U kojem obimu (ako je mogue, izrazite je u procentima u odnosu na ukupnu tetu)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 20. Da li je bilo pritubi graana na rad taba? a. Da b. Ne Ako je bilo pritubi, kojeg su najee oblika (npr. nepravovremeno obavetavanje, neadekvatna pomo i drugi propusti)? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 21. Ako ste vrili zbrinjavanje ugroenih ljudi (evakuaciju i sline operacije), koja reenja su primenjena? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 318
22. Ocenite kakva je opremljenost taba za upravljanje vanrednim situacijama (ocenom od 1 do 5: 1 najnia ocena, 5 najvia ocena)? Ocena: ___________ Nabrojte nedostatke u opremljenosti taba: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________
IV Zatita ivotne sredine

23. Da li su i koje elementarne nepogode zadesile vau optinu u 2005. i 2006. godini? a. poplave b. klizita c. zemljotres d. neto drugo: ___________ ___________________________________________________ Ako jesu, kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 24. Da li su i koji najvei zagaivai ivotne sredine bili ugroeni? a. Da b. Ne Ako jesu, kakve su posledice: ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 25. Da li je uraena hemijska analiza poljoprivrednog zemljita posle poplava? a. Da b. Ne Ako jeste, da li su rezultati poznati i dostupni? a. Da b. Ne 26. Da li su odlagalita komunalnog otpada bila poplavljena? a. Da b. Ne Ako jesu, kakve su posledice? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________ 319
20052006.
Prilog II Pregled operativnih snaga CZ (tabova CZ i tabova za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nepogoda) po optinama RS
OPTINA Ada tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Ada Aleksandrovac Drugi oper. tab: tab CZ tab za sanaciju posledica izazvanih elementarnim nepogodama na podruju optine Aleksandrovac tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
Formirao ga organ: SO Aleksandrovac Aleksinac Drugi oper. tab: Operativni tab za zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda Formirao ga organ: SO Alibunar Drugi oper. tab: tab CZ tab CZ, tab za odbranu od elementarnih nepogoda, tab za odbranu od poplava tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: Krizni tab za prihvat i smetaj izbeglih i raseljenih lica (postojao) Formirao ga organ: Skuptina optine Arilje Ba Baka Palanka tab CZ tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO B. P. Baka Topola tab CZ Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda (nikada se nije sastajao) Formirao ga organ: Izvrni odbor optine Baki Petrovac tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab civilne zatite Baki Petrovac Formirao ga organ: MO i SO B. Petrovac Bajina Bata Barajevo tab CZ tab CZ
Formirao ga organ: Predsednik optine Alibunar Apatin Aranelovac
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava, klizita i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Batoina tab CZ
320

OPTINA Beej tab CZ Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Beej Bela Palanka tab CZ Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava i drugih elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Struni kolegijum optinske uprave Beoin Blace Bogati tab CZ tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Bojnik Boljevac Bor Bosilegrad Brus Bujanovac aak ajetina ievac tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik optine oka tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava optine oka Formirao ga organ: SO Crna Trava ukarica tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Komisija za odbranu od poplava Formirao ga organ: optina uprija tab CZ Drugi oper. tab: tab za vanredne prilike optine uprija Formirao ga organ: Predsednik optine Despotovac tab CZ Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Dimitrovgrad tab CZ
Drugi oper. tab: tab/komisija za elementarne nepogode Formirao ga organ: VO
321

OPTINA Doljevac Gadin Han Golubac tab CZ tab CZ tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
20052006.
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Gornji Milanovac Grad Beograd tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od poplava Formirao ga organ: Grad Beograd Grad Kragujevac Grad Ni tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Gradski tab za upravljanje kriznim situacijama Formirao ga organ: Skuptina grada Grad Novi Sad tab CZ Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplave Formirao ga organ: Gradonaelnik Grocka Inija Irig Ivanjica Drugi oper. tab: tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ Operativni tab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda na podruju optine Ivanjica tab CZ
Formirao ga organ: Skuptina optine 9. 5. 2002. sa mandatom od 4 godine, vie ne funkcionie Jagodina Drugi oper. tab: tab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Jagodina Kanjia Kikinda tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Krizni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik optine Kladovo tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od tetnog dejstva voda, tab za praenje ptijeg gripa Formirao ga organ: Predsednik optine Kni Knjaevac Koceljeva tab CZ tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode
322

OPTINA VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
Formirao ga organ: Predsednik SO Koceljeva Kosjeri Kovaica tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Kovin tab CZ Drugi oper. tab: Povremeno se formira komisija za procenu teta od elementarnih nepogoda. Formirao ga organ: Kraljevo Krupanj tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode optine Krupanj Formirao ga organ: Predsednik optine Kruevac tab CZ
Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava na teritoriji optine Kruevac Formirao ga organ: SO Kruevac Kuevo tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava i elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Kuevo Kula Kurumlija Lajkovac tab CZ tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Operativni tab za elementarne nepogode i druge vee nesree Formirao ga organ: SO Lajkovac Lapovo tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: optina Lazarevac tab CZ
Drugi oper. tab: Krizni tab Formirao ga organ: Predsednik optine Lebane Leskovac Loznica tab CZ tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Loznica Izvrni odbor Luani tab CZ
323

20052006.
Drugi oper. tab: tab za intervencije u vanrednim uslovima Formirao ga organ: Izvrni odbor SO Luani Ljig tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih veih nesrea Formirao ga organ: SO Ljig Ljubovija tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Mali Io tab CZ
Drugi oper. tab: Krizni tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Mali Zvornik tab CZ
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Predsednik SO Mali Zvornik Malo Crnie tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: SO Medvea Meroina tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Krizni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Optinsko vee Mionica Drugi oper. tab: tab CZ Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nesrea SO Mionica tab CZ
Formirao ga organ: SO Mladenovac
Drugi oper. tab: tab za spasavanje od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Optina Mladenovac Negotin Nova Crnja tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skuptina optine Nova Crnja Nova Varo Novi Beej tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Novi Beej (na osnovu odluke SO i Zakona o vodama)
324

OPTINA Novi Beograd tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
Drugi oper. tab: Operativni tab za zatitu od poplava i zatitu od erozije Formirao ga organ: SO (nadlenost IO SO) Novi Kneevac tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Novi Pazar tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Optinski tab civilne zatite Obrenovac tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava i zatitu od erozije Formirao ga organ: OV Odaci Oseina tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih veih nesrea Formirao ga organ: SO Palilula tab CZ Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda Formirao ga organ: Optina Panevo tab CZ Drugi oper. tab: tab za sprovoenje mera zatite od poara Formirao ga organ: Predsednik optine Parain tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Skuptina optine Peinci tab CZ Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Optina Peinci Petrovac tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: Skuptina optina Petrovac Pirot tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Plandite tab CZ
Drugi oper. tab: tab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: Optinsko vee
325

OPTINA Poarevac tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
20052006.
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Poega tab CZ Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: Optinski tab CZ Preevo Priboj Prijepolje Prokuplje Raa Rakovica tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava i zatitu od erozije Formirao ga organ: Grad Beograd, reenje u: Sl. list grada Beograda, br. 14/04. i 30/04. Raka tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Raanj Rekovac Ruma tab CZ tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Optina Ruma Savski Venac tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Seanj tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Seanj Senta tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava optine Senta Formirao ga organ: SO Sjenica Smederevska Palanka tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO Smederevo tab CZ
326

Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Predsednik optine Sokobanja Sombor Sopot tab CZ tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava i zatitu od erozije optine Sopot Formirao ga organ: Izvrni odbor SO Srbobran tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava SO Srbobran Formirao ga organ: SO Srbobran Sremska Mitrovica tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Sremski okrug, Optina Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Stara Pazova tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Stari Grad tab CZ
Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava i zatitu od erozija Formirao ga organ: Optinsko vee Subotica Drugi oper. tab: tab CZ tab za zatitu od elementarnih nepogoda, Optinski tab za etvu i protivpoarnu zatitu tab CZ tab CZ
Formirao ga organ: Predsednik optine Surdulica Svilajnac
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Skuptina optine Svrljig tab CZ Drugi oper. tab: Krizni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: SO abac tab CZ Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Temerin Titel tab CZ tab CZ
327

OPTINA Topola Trgovite Trstenik Tutin tab CZ tab CZ tab CZ tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za upravljanje u kriznim situacijama Formirao ga organ: SO Tutin Ub Drugi oper. tab: tab CZ VRSTE TABOVA I PRAVNI OKVIR
20052006.
Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nesrea optine Ub tab CZ
Formirao ga organ: SO Uice
Drugi oper. tab: optinski tab za odbranu od bujinih poplava i klizita Formirao ga organ: Optina Uice Valjevo Drugi oper. tab: tab CZ Operativni tab za zatitu od elementarnih nepogoda i drugih nesrea optine Valjevo tab CZ tab CZ
Formirao ga organ: SO Valjevo Varvarin Velika Plana
Drugi oper. tab: Operativni tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Predsednik optine Veliko Gradite tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava i leda Formirao ga organ: Izvrni savet SO Vladiin Han tab CZ
Drugi oper. tab: tab za elementarne nepogode Formirao ga organ: SO Vladimirci Vlasotince tab CZ tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: OV Vodovac tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda, Krizni tab Formirao ga organ: Optina Vodovac, objedinjen sa tabom CZ Vraar Vranje tab CZ tab CZ
328

Drugi oper. tab: tab CZ za teritoriju optine Vranje Formirao ga organ: Predsednik SO Vrbas tab CZ Drugi oper. tab: tab za otklanjanje elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Vrnjaka Banja tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda Formirao ga organ: SO Vrac tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od poplava Formirao ga organ: SO Zajear tab CZ
Drugi oper. tab: tab za zatitu od elementarnih i drugih nepogoda Formirao ga organ: SO Zemun Drugi oper. tab: tab CZ Operativni tab za zatitu od poplava i erozija na podruju gradske optine Zemun tab CZ
Formirao ga organ: Optina Zrenjanin
Drugi oper. tab: Optinski tab za zatitu od elementarnih nepogoda Formirao ga organ: Predsednik optine Zrenjanin Zvezdara tab CZ
Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava i zatitu od erozije Formirao ga organ: Predsednik optine abalj tab CZ Drugi oper. tab: tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skuptina optine abalj abari tab CZ Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Skuptina optine abari agubica tab CZ
Drugi oper. tab: Optinski tab za odbranu od poplava Formirao ga organ: Optinsko vee SO itite itoraa tab CZ tab CZ
329
20052006.
6.13. Literatura
1. Nacrt Zakona o zatiti i spasavanju 2. Dokument vizije za reformu MUP-a Srbije 3. Ljudska bezbednost, Zbornik tekstova 1, priredila Dragana Duli, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2006. 4. Ljudska bezbednost, Zbornik tekstova 2, priredila Dragana Duli, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2006. 5. Vladimir Jakovljevi, Sistem civilne odbrane, Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2006. 6. Indikatori ljudske bezbednosti Izvetaj za 2004., Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005. 7. Ustav Republike Srbije, Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije, Beograd, oktobar 2006. 8. Zakon o policiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 101/05. 9. Roy Roberg, John Crank, Jack Kuykendal, Policija i drutvo, Office of Public Affairs Embassy of The United States of America, Sarajevo, 2004. 10. Sneana orevi, Lokalna samouprava, CeSIDova Mala biblioteka, Beograd, 2002. 11. Sneana orevi, Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, igoja, Beograd, 2002. 12. ivka uri, Lokalna uprava u Srbiji i Crnoj Gori, Slubeni glasnik, Beograd, 2005. 13. Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik RS, br. 9/02. 14. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zatite i o merama zatite i spasavanja civilnog stanovnitva i materijalnih dobara, Slubeni list SRJ, br. 54/94. 15. Uputstvo osnovni standardi u postupanju sa medijima, Biro za saradnju sa medijima, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije. 16. Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 83/06. 17. Zakon o odbrani Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 45 i 85/91. 18. Zakon o odbrani, Slubeni list SRJ, br. 43/94. 19. Zakon o Vojsci Jugoslavije, Slubeni list SRJ, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99. 20. Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica CZ i o merama zatite i spasavanja civilnog stanovnitva i materijalnih dobara, Slubeni list SRJ, br. 54/94. 21. Uredba o utvrivanju programa izgradnje, rekonstrukcije i odravanja vodoprivrednih objekata za 2003. godinu, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 15/03.
330
22. Opti plan za odbranu od poplava za period 20032008. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 34/03. 23. Reforma policije najnovija dogaanja u Srbiji i Crnoj Gori, OSCE, br. 4, Novi Sad, 2005. 24. Lokalna samouprava, asopis Stalne konferencije gradova i optina, Beograd. 25. Zavrni izvetaj prve faze projekta Unapreenje komunikacije izmeu medija i policije, Misija OEBS-a, Beograd, decembar 2005. 26. Todori S., Mladenovi M., Gostovi D., Politiki sistem, VIZ, Beograd, 2001, str. 345. 27. Dave Mellish, Zoran urevi, Rezultati evaluacije projekta Policija u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji, Nauka, bezbednost, policija, vol. IX, No. 23, Beograd, 2004, 215236.
Internet-adrese:
1. www.mup.sr.gov.yu 2. www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/pojmovnik 3. www.osce.org/hcnm 4. www.mod.sr.gov.yu 5. www.cdcs.org.yu 6. www.danas.co.yu
331
CIP , 364.2::316.37(497.11)2005/2006 STANJE ljudske bezbednosti u Srbiji : izvetaj za 20052006. godinu / [uesnici na projektu Dragana Duli ... et al. ; urednik Tamara Luki-Orlandi]. Beograd : Fond za otvoreno drutvo, 2007 (Beograd : Dosije). 331 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm Tira 400. Predgovor: str. 11. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svako poglavlje. ISBN 978-86-82303-21-3 a) 20052006 COBISS.SR-ID 139898380
ISBN 978-86-82303-21-3
9 788682 303213

Stanje Ljudske Bezbednosti U Srbiji 2006

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stanje Ljudske Bezbednosti U Srbiji 2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Stanje ljudske bezbednosti u Srbiji

FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI Izvetaj za 20052006. godinu