P. 1
Farmakoterapija Koznih Oboljenja Za Sajt

Farmakoterapija Koznih Oboljenja Za Sajt

|Views: 1,006|Likes:
Published by Marija Ljubicic

More info:

Published by: Marija Ljubicic on Jun 08, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/30/2012

pdf

text

original

FARMAKOTERAPIJA KOŽNIH BOLESTI Miroslav Savić, Snežana Savić Koža je najveći organ, mase oko 3 kg i površine 1,5 do 2 m2, koji razdvaja

unutrašnjost organizma od okruženja i štiti organizam od nepovoljnih spoljašnjih uticaja. Zajedno sa akcesornim strukturama, dlakom, noktom, znojnim i lojnim žlezdama, čini integumentarni sistem. Koža ima barijernu, senzornu, motornu (vazoregulacija i piloerekcija), transportnu, egzokrinu (stvaranje i oslobađanje znoja i loja), termoregulatornu, endokrinu i regenerativnu funkciju, a istovremeno predstavlja i najveći organ imunološkog sistema. Konačno, koža ima izraženu socijalnu funkciju. Koža se sastoji od tri sloja: spoljašnji, nevaskularizovani sloj je epidermis, a unutrašnji, vaskularizovani slojevi su dermis i hipodermis. Histološki, epidermis sačinjavaju keratinociti, Merkelove ćelije (sa funkcijom mehanoreceptora), melanociti (čija melanogeneza definiše boju kože) i Langerhansove ćelije (profesionalne antigen-prezentujuće ćelije). Dermis predstavlja gusto vezivno tkivo sastavljeno od kolagena, elastičnih i retikularnih vlakana koja stvaraju fibroblasti. Dodatno, dermis poseduje mrežu krvnih i limfnih sudova i gusto je inervisan senzornim i motornim nervnim vlaknima. Konačno, dermis je „stanište“ akcesornih struktura kože: folikula dlake sa lojnim žlezdama (pilosebacealna jedinica), znojnih žlezda i nokatnih ploča. Hipodermis (supkutis) se sastoji od adipocita, fibroblasta i makrofaga (kao dela imunskog sistema kože), i dobro je snabdevan krvnim i limfnim sudovima i nervnim vlaknima. Kao organ kompleksne strukture, velike mase i površine, izložen različitim potencijalno štetnim uticajima, koža može da bude zahvaćena izuzetno raznolikim promenama, koje su primarno vezane za sâm organ, ali i vrlo često reflektuju patološka stanja koja primarno zahvataju unutrašnje organe, odnosno, sistemske bolesti (Tabela 1).
Tabela 1. Primeri bolesti koje zahvataju kožu. Podela prema tipu uzroka i zahvaćenosti unutrašnjih organa
Uzrok Infekcije Bolesti čiji su glavni efekti usmereni na kožu Bakterijske – impetigo Virusne – bradavice Gljivične - tinea Ekcem/dermatitis Psorijaza Šuga Vašljivost Mola, kancer kože Ulkusi Opekotine Neurofibromatoza Bolesti čiji su glavni efekti usmereni na unutrašnje organe, ali zahvataju i kožu Bakterijske – tuberkuloza, lepra, sifilis Virusne – varicella, HIV Gljivične – micetom Lupus erythematosus Inflamatorna bolest creva Onhocerkijaza Filarijaza Limfom, leukemija

Zapaljenje Infestacije Tumori Trauma Matabolički Genetski

Dijabetes, bolesti štitnjače Tuberozna skleroza

Izazov ispitivanja kože leži u razlikovanju normalnog od abnormalnog, značajnog od trivijalnog, i integrisanju relevantnih znakova i simptoma u odgovarajuću diferencijalnu dijagnozu. Činjenica da je koža podložna spoljašnjoj opservaciji jasna je prednost, jer za postavljanje dijagnoze često nisu neophodni posebni instrumenti, a po potrebi se može uzeti i uzorak za biopsiju. Međutim, nedovoljno obučen posmatrač može da se povede za različitim

1

Papula: Mala. u razmatranje treba uzeti četiri osnovne karakteristike kožne lezije: distribuciju kožnih erupcija. za razliku od drugih oblasti kliničke medicine. suptilne znake patološkog stanja. plava. Tabela 2. <0. tipove primarnih i/ili sekundarnih lezija koje su prisutne. Superficijalni melanom (desno): lezije pokazuju asimetriju. čvrsta lezija. a da previdi važne. ponekad (za laika) male razlike u boji i obliku odlikuju melanom u odnosu na benigni mladež (Slika 1).5 cm u dijametru. Ne bledi na pritisak. kao i raspored/obrazac po kome se lezije javljaju. koji su manjeg značaja. nazofarinksa i anogenitalne regije. Razlikuje se u odnosu na makulu samo na osnovu veličine. Opis primarnih kožnih lezija Makula: Jednolična promena boje ili konzistencije. ali i mukusnih membrana usne duplje. dijametra <2 cm. Idealno sprovedeno ispitivanje kože uključuje procenu kože. povećanje veličine ili razvoj simptoma kao što su pruritus ili bol). Prepoznavanje. bez izdignuća iznad površine okolne kože. Slika 1. Nevomelanocitni nevus (levo): benigna proliferacija nevomelanocita koju karakterišu hiperpigmentisane makule ili papule pravilnog oblika i uniformne boje. u dermatologiji se preporučuje sprovođenje fizikalnog pregleda pre uzimanja detaljne anamneze. smeđa. kako bi se izbegle subjektivne interpretacije porekla i uzroka kožnih erupcija (eflorescencija) koje pacijenti mogu da imaju. izdignuta iznad površine okolne kože i stoga palpabilna (npr. dlake i noktiju. oblik pojedinačnih lezija. zatvoreni komedon kod akni). Karakteristično. u Tabeli 3. očiju.. i istoriju promena (npr.istaknutim stimulusima koje pruža koža. nepravilnost ivice. ružičasta i bela). nosa. 2 . Na primer. Patch: Velika (>2 cm) ravna lezija boje koja se razlikuje u odnosu na okolnu kožu. varijabilnost boje (crna. Karakteristike primarnih lezija navedene su u Tabeli 2. a sekundarnih. Tokom fizikalnog pregleda. Pega je prototip pigmentisane makule. analiziranje i pravilno interpretiranje kožnih lezija predstavljaju sine qua non dermatološke dijagnoze. dijametar > 6 mm.

nevomelanocitni nevus). Tumor: Čvrsta. Napomena: Prisustvo pustula ne označava nužno i postojanje infekcije. Tečnost je često vidljiva. kod ekcematoznog dermatitisa). tečnošću ispunjena lezija. ivice mogu da budu istaknute (npr.. edematozna papula ili plak. Plik: Izdignuta. <0. kod psorijaze) ili da se postepeno stapaju sa okolnom kožom (npr.5–5. koji obično nastaje usled kratkotrajne vazodilatacije i povećane permeabilnosti krvnih sudova mikrocirkulacije. vezikule u alergijskom kontaktnom dermatitisu čiji je uzročnik otrovni bršljan (Toxicodendron)].5 cm u dijametru.5 cm u dijametru. 3 . a lezije su prozirne [npr. Razlikuje se u odnosu na papulu samo na osnovu veličine (npr. izdignuta iznad ravni okolne kože. Vezikula: Mala. Bula: Tečnošću ispunjena. izdignuta izraslina većeg dijametra (obično >5 cm)..odula: Veća (0. Plak: Velika (>1 cm) izdignuta lezija ravne površine. izdignuta. čvrsta lezija izdignuta iznad površine okolne kože. često prozirna lezija >0. Cista: Šupljina ispunjena tečnošću ispod dermisa Telangiektazija: Dilatacija površinskih krvnih sudova. Pustula: Vezikula ispunjena leukocitima.. eritematozna.0 cm).

hipopigmentisane ili hiperpigmentisane. nežnih naboranih lezija (atrofija epiderma). Promene mogu da budu eritematozne. U koži. Ulkus: Gubitak epidermisa i najmanje jednog dela pripadajućeg dermisa. Perutanje: Ekscesivna akumulacija stratum corneuma.Tabela 3. Površine koje normalno imaju dlaku mogu da se odlikuju destrukcijom folikula dlake. a izazvane su često češanjem. u zavisnosti od njihove starosti i karaktera. šiljate erozije koje mogu biti pokrivne krustom. Erozija: Gubitak epidermisa bez uporednog oštećenja dermisa. 4 . Ožiljak: Promena u koži usled traume ili inflamacije. Atrofija: Stečeni gubitak supstance. Krusta: Osušeni eksudat telesnih tečnosti koji može biti žut (serozna krusta) ili crven (hemoragijska krusta). atrofija može da se javi kao ulegnuće sa intaktnim epidermisom (usled gubitka dermalnog ili supkutanog tkiva) ili kao mesta sjajnih. Opis sekundarnih kožnih lezija Lihenifikacija: Vidljivo i palpabilno zadebljavanje epiderma sa prisustvom izraženih kožnih šara. Ekskorijacija (ogrebotina): Linearne.

relativna zaštićenost ekstremiteta Trup (obrazac „Božićnog drvca“). nokti imaju ulegnuća Grudi. Tinea dorzalna strana versicolor stopala—cipele. preko papula. krki patch-evi na mukoznim mebranama 5 . vezikule. prethodeći patch koga slede višestruke manje lezije Stasis dermatitis Zglobovi. obrve. poplitealne jame. često različita kožna oboljenja imaju slične manifestacije. leđa. donji deo noge Eritematozni patchevi i perutanje sa hiperpigmentacijom Varicella povezani sa znacima venske insuficijencije Dlanovi. perutanje i pruritus (npr. Folliculitis eritematozne papule. pustule. perutanje i može da bude lihenifikacija. trup. izložene površine— otrovni bršljan) Papule i plake pokriveni srebrnastim ljuspama. Herpes zoster obično trup. ali može da bude svuda Lice. nos. nokti (može da bude generalizovan) Kandidijaza Prepone. vezikula i pustula do krusti Simetrični eritematozni patchevi sa perutavom „ogrlicom“ Otvoreni i zatvoreni komedoni. Izabrana česta dermatološka stanja Dijagnoza Acne vulgaris Uobičajena distribucija Lice. čelo.U Tabeli 4 su navedeni standardna distribucija i uobičajene lezije koje se javljaju kod jednog broja izabranih dermatoloških stanja. Tabla 4. ušne školjke—nikl. pustule Eritem sa masnim Vlasište. kolena. crvenjenja). i ne sadrži dovoljno elemenata za postavljanje eventualne diferencijalne dijagnoze. žuto-smeđim perinazalna regija ljuspama Eritematozni patchAntekubitalne i evi i plakovi. pustule. Lista ima informativni. telangiektazije. abdomen. ciste Impetigo Herpes simplex Rosacea Seboroični dermatitis Obrazi (regija Eritema.ili hipopigmentisane makule Psorijaza Laktovi. podbradak papule. vezikule. Dishidrotični Duboke vezikule ivice prstiju na ekcem rukama i nogama Pityriasis rosea Alergijski kontaktni dermatitis Bilo gde Lokalizovani eritem. a s druge strane pojedina oboljenja mogu da se jave kao neuobičajena sa aspekta distribucije i/ili prirode lezija. poglavina. a svakako ne i sveobuhvatni karakter. donji deo leđa. ispod dojki. raširen pruritus Bilo gde Usne. gornji deo leđa Uobičajena morfologija Dijagnoza Uobičajena distribucija Sve kosmate regije Uobičajena morfologija Folikularne pustule Papule. usna šupljina Eitematozna macerirana područja sa pratećim pustulama. prsti.. beli. često sa krustama boje meda Grupisane vezikule koje progrediraju do erozija sa krustama Vezikule ograničene na dermatom (često bolne) Lezije se javljaju u naletima i brzo progrediraju od eritematoznih makula. proksimalni ekstremiteti Perutave hiper. Naime. tabani. genitalije Atopijski dermatitis Distribucija prema dermatomu. vagina.

pruritus Čvrsta crvena do smeđa nodula koja pokazuje udubljivanje kože sa lateralnom kompresijom Karcinom skvamoznih ćelija Lice. prisutni su i brojni kozmetički proizvodi. ponekad sa okružujućim crvenilom. pazušne jame Skin-colored or redbrown Makule ili papule boje kože ili Površine izložene crveno-smeđe. Kreda-bele makule fleksorna strana ručja. ali i medicinska sredstva. pazusi. ekstenzorne površine ekstremiteta. pruritus dojki Eritematozne papule sa centralnom tačkom Keratosis pilaris Keratotične folikularne papule sa Šuga okolnim edemom Žućkasto-smeđi do smeđi patch-evi Melazma Ujedi insekata Bilo gde Vitiligo Regija oko usana.. vrat Mesnate papule Kseroza Urtikarija Bilo gde Plikovi. koji imaju deklarisanu primenu kod različitih stanja i promena na koži. telangiektatičnom Dermatofibro Bilo gde ivicom na koži m oštećenoj suncem Otvrdle i moguće hiperkeratotične lezije koje često pokazuju ulceraciju i/ili krastanje Suvi. gornja usna Ljubičaste papule i plakovi ravne površine Varira sa mestom Stopala. sa suncu suvim. 6 . masnim akantolitička ljuspama dermatoza Trup. uši Ekstenzorna strana ekstremiteta. ispod “hodnici”. tinea Dermatofitije brada ili corporis—perutavi poglavina prstenasti patch-evi) Prepone. posebno donja usna. adherentnim ljuspama Kapilarni angiom Trup Crvene papule ispunjene krvlju Aktinična keratoza Keloid Bilo gde (mesto prethodnog oštećenja) Čvrst tumor. namenjenih kako za lokalnu – topikalnu. zglobovi. ali ne i strukturu i funkciju kože. obrazi. Ključna karakteristika lekova je njihova dokazana sposobnost da utiču na funkciju ili strukturu kože. i to bi trebalo da bude deobna linija u odnosu na druge proizvode. sedalna regija Čelo. pa čak i dijetetski suplementi. tako i sistemsku primenu. perutavi patch-evi. trup. posebno Eritematozne papule prednji deo grudi DERMATOLOŠKI LEKOVI Zdravstveni stručnjaci se susreću sa velikim brojem proizvoda koji su namenjeni za primenu kod različitih dermatoloških stanja. oštrim. eritematozni. (npr. prepone. lice Acrochordon (kožni papilom) Prepone. posebno nogu Trup. koji menjaju izgled.Lichen planus Ručje. pazušne jame. pre svega kozmetičke. usta (može da bude raširen) Ekstenzorne površine ruku i butina. pruritus Seboroična keratoza Prolazna Smeđi plakovi sa adherentnim. Pored lekova. slepoočnice. ružičast ili smeđ tumor Karcinom bazalnih ćelija Lice Papule sa biserastom. ruku i nogu. prostor Papule sa izmđu prstiju ekskorijacijom.

za vlasište su potrebne 3 jedinice.Lokalna primena lekova kod kožnih oboljenja predstavlja tradicionalno najkorišćeniji vid terapije (Slika 2). lakat ili koleno po jedna. mentol. a veoma oskudne rezultate prekliničkih i kliničkih ispitivanja.. koja podrazumeva preuzimanje supstance u vaskularni sistem (limfotok i/ili krvotok). etarsko ulje kleke. a treći korak je apsorpcija. ali i penetraciju i permeaciju. za celu ruku 4. hidrokinon. za lice i vrat 2. Konačno. ihtamol. tako da se njihovo korišćenje u velikoj meri zasniva na ličnom iskustvu kliničara koji ih propisuje. za jednu šaku. lipofilnost favorizuje. Površinski sloj epiderma. Posle dermalne primene. srebro-nitrat. Slika 2. ditranol. najčešće u farmaceutskim oblicima masti. koja predstavlja prelazak iz jednog sloja kože u naredni. krema ili rastvora. stratum corneum. eozin. a hidrofilnost lekovite supstance otežava perkutanu apsorpciju. prednji ili zadni deo trupa po 8 jedinica. ureu. ali svakako ne i sveobuhvatna lista aktivnih komponenti u ovim preparatima uključuje: katran kamenog uglja. fizičko-hemijske karakteristike leka-penetranta. Neke od navedenih aktivnih komponenti imaju dugu tradiciju primene. Struktura kože (koja zavisi od njene lokalizacije. Apsorpcija kroz kožu je uglavnom pasivan proces i fizičko-hemijska svojstva penetranta će umnogom odrediti njegovu sposobnost da penetrira i difunduje kroz ovu biološku barijeru. magistralno ili galenski pripremljenih lekova. Prvi korak je penetracija. drugi korak je permeacija. Ilustrativna. molekuli leka mogu da učestvuju u tri procesa. Međunarodna liga dermatoloških udruženja pripremila je listu esencijalnih dermatoloških lekova (Tabela 5). Broj lekova koji imaju dermatološke indikacije izuzetno je veliki.. a sagledavanje farmakoterapije kožnih oboljenja dodatno usložnjava česta empirijska primena u indikacijama koje nisu formalno razmatrane i prihvaćene od strane regulatornih agencija za lekove (eng. salicilnu kiselinu. cink-oksid. Praktičan savet kako proceniti potrebnu količinu masti ili krema: jedinica je količina koja staje na „vrh prsta“ iznosi oko 500 mg. očuvanosti i starosti). off-label ili unlicenced use). trihlorosirćetnu kiselinu. za celu nogu. Približno. Generalno.5. koja podrazumeva ulazak supstance u epiderm. u lečenju kožnih bolesti primenjuje se i veliki broj „specijaliteta“. čini glavnu barijeru sa kojom se suočavaju molekuli lekovite supstance iz preparata za lokalnu primenu. sumpor. Stratum corneum je sačinjen od više (10 – 25) slojeva izumrlih ćelija epiderma uronjenih u lipidni matriks i ima permeabilnost za vodu 1000 puta manju nego većina drugih bioloških membrana. koja se unekoliko razlikuje od aktuelne liste esencijalnih lekova koju izdaje SZO. Kao korisnu orijentaciju. glikopirolat. koji se i funkcionalno i strukturno razlikuje od prethodnog sloja. fizičko-hemijske karakteristike nosača u koji je penetrant inkorporiran i režim doziranja predstavljaju faktore koji utiču na perkutanu apsorpciju supstanci kroz kožu. 7 .

ali dostupni su i generički oblici Moguća interakcija sa oralnim antikoagulansima (ako se koristi na bukalnoj mukozi) Široko dostupan – bez poznatih značajnih interakcija Terapija druge linije Mikonazol (krem) Treba da se doda na listu Prisutan na listi Ekonazol (krem) Benzojeva kiselina + salicilna kiselina (Whietfieldova mast) Povidon jod (10%-ni rastvor) Hlorheksidin (rastvor) Gencijana violet (0. i.Tabela 5. oblici za odrasle i decu) Amoksicilin (per os. oblici za odrasle i decu) Eritromicin (per os.) Srebro sulfadiazin (1% krem) Neomicin sulfat + bacitracin mast Tetraciklin (3%-na mast) Prisutan na listi Piodermije (gnojno zapaljenje kože) Celulitis Piodermije Celulitis Piodermije Celulitis Akne Celulitis Piodermije (lakši oblici) Ulkusi Piodermije (lakši oblici) Piodermije (lakši oblici) Ulkusi Tinea capitis i teže varijante dermatofitoza Teže varijante dermatofitoza Dermatofitoze i kandidijaza Dermatofitoze i kandidijaza Dermatofitoze Terapija prve linije Prisutan na listi Prisutan na listi Prisutan na listi Topikalni antibiotici Prisutan na listi Terapija prve linije kada je Streptococcus pyogenes predominantan Terapija druge linije Koristan za uklanjanje krusti Može da se izbriše sa liste Treba da se doda na listu Terapija druge linije zbog potencijalno teških neželjenih efekata Koristan za uklanjanje krusti – jeftin i široko dostupan Oralni antimikotici Prisutan na listi Grizeofulvin (per os) Jeftin Treba da se doda na listu Topikalni antimikotici Prisutan na listi Terbinafin (per os) Skuplji.m. rastvor) 10-25%-ni benzil benzoat Antiseptici Prisutan na listi Prisutan na listi Prisutan na listi Piodermije (lakši oblici) Piodermije (lakši oblici) Piodermije (lakši oblici) Piodermije (lakši oblici) Herpes Terapija prve linije .000 u vodi) Aciklovir (per os. oblici za odrasle i decu) Doksiciklin (per os) Benzilpenicilin (i. Esencijalni lekovi koji se koriste u dermatologiji Klasa leka/status u postojećoj listi SZO Oralni (i parenteralni) antibiotici Prisutan na listi Lek Indikacije apomena Kloksacilin (per os. 200 mg) Permetrin (krem.5% u alkoholu ili vodi) Kalijum permanganat (rastvor 1:10.jeftin Terapija prve linije Terapija druge linije – vrlo jeftin – retko može da ispolji iritantne neželjene efekte Terapija druge linije – vrlo jeftin Prisutan na listi Antivirusni lekovi Prisutan na listi Skabicidi i pedikulicidi Prisutan na listi Prisutan na listi Obična šuga Vašljivost Obična šuga Terapija prve linije Terapija prve linije 8 .v.

ispucalosti i svraba. u dečjoj populaciji. Stanja suve kože obuhvataju širok raspon od uglavnom kozmetičkih neprijatnosti zimske isušenosti. grubog i perutavog izgleda. šake i dorzalnu podlakticu. Suva koža se 9 . SUVA KOŽA – XEROSIS CUTIS Termin suva koža opisuje integumentum suvog. u narednom tekstu će biti obrađen jedan broj farmakoterapijski značajnih stanja. a istovremeno bi izostalo tumačenje nekih praktično značajnih pojmova. šuga. sa aspekta fizičkog zdravlja minorna stanja. krem ili mast) Beli vazelin Preparati ditranola Prisutan na listi Prisutan na listi Prisutan na listi Prisutan na listi Prisutan na listi Treba da se doda na listu Prisutan na listi Treba da se doda na listu Može da se izbriše sa liste Široko dostupan Vrlo jeftin Veoma kaustični ako se ne koriste sa oprezom Relativni značaj različitih kožnih stanja i oboljenja menja su u zavisnosti od geografskih karakteristika. vašljivost (glave i tela). ekcem (dermatitis). rastvor 10% do 25% Mast sa krotamitonom Urea (5% ili 10%. razvijenosti društva. kao što su alopecija ili ožiljci. ihtioza ili kontaktni dermatitis. ali često za pojedinca subjektivni kriterijumi – vezani za socijalnu funkciju kože – pretežu nad objektivnim elementima. tinea capitis. Međunarodna liga dermatoloških udruženja je izdvojila 10 kožnih bolesti koje. kao i klasa lekova. Otuda. sa mogućim prisustvom crvenila. na 2 nedelje) Terapija prve linije Nisko-potentan 1% hidrokortizon (krem) Prisutan na listi 0. losion) Obična šuga Vašljivost tela Obična šuga Šuga sa krustama Prisutan na listi (kao filaricid) Topikalni steroidi Prisutan na listi Ivermektin (per os. psorijaza. druge superficijalne mikoze. 5%) Katran kamenog uglja Losion kalamine Fluoruracil mast 5% Smola podofiluma. bolesti.Treba da se doda na listu Lindan (krem. 3 mg i 6 mg) Terapija druge linije – toksičan ako se nepropisno koristi Terapija druge linije (200 µg/kg. prurigo usled ujeda insekata. Kako bi obrada svih ovih bolesti sa aspekta fenomenologije i farmakoterapije izašla iz predviđenog okvira obima. do ozbiljnih oboljenja kože kao što su atopijski dermatitis. 4 mg) Preparati salicilne kiseline Benzoil peroksid (krem ili losion. Područja najpodložnija pojavi suve kože obuhvataju potkolenu regiju noge. mogu da budu uzrok dugotrajne patnje i zahtevaju istovremeno seriozan i diskretan pristup pacijentu. poremećaji keratinizacije (psorijaza i ihtioza) i acne vulgaris. uzrasta i drugih objektivnih faktora. predstavljaju najveće opterećenje kako za pojedinca tako i za društvo: Piodermije. herpes (HSV 1 i 2).1% betametazon (krem) Atopijski i kontaktni dermatitis Psorijaza Atopijski i kontaktni dermatitis Psorijaza Urtikarija Prurigo Psorijaza (10% u kremu) Akne Akne Psorijaza Lokalizovan svrab Aktinična keratoza Anogenitalne bradavice (condyloma acuminatum) Lokalizovan svrab Kseroza Atopijski dermatitis Kseroza Psorijaza Visoko-potentan Razno Prisutan na listi Prisutan na listi Hlorfeniramin (per os.

acne vulgaris su multifaktorijalni poremećaj. i suzbijanjem zapaljenja. Tretman akni usmeren je ka eliminaciji komedona. S obzirom da se dalje poboljšanje akni može zapaziti i do 8 nedelja od završetka terapije. i time direktni uticaj na barijernu funkciju i plastičnost kože. U slučaju očiglednog recidiva. može se razmotriti ponavljanje ciklusa. smanjenjem populacije P. optimizacijom lipidnih komponenti u topikalnom preparatu može da se obezbedi njihovo preuzimanje u međućelijske prostore stratum corneuma. moisturizing) kreme. glicerin. i to normalizacijom folikularne keratinizacije. novi ciklus lečenja ne treba razmatrati najmanje do isteka ovog perioda. uz primenu istovetne dnevne i kumulativne doze izotretinoina. Kod adekvatno odabranih pacijenata ovaj lek može da dovede do veoma dobrog odgovora. Nagomilana rožasta masa i sebum stvaraju komedon. Konačno. Devojke/žene koje ne reaguju na oralne antibiotike mogu da prime hormonsku terapiju. adapalen). doksiciklin). Povećanje transepidermalnog gubitka vode predstavlja parametar oštećenja barijerne funkcije stratum corneuma koji omogućuje objektivizaciju praćenja poremećaja. u placebo kontrolisanim ispitivanjima je utvrđeno da oralni kontraceptivi mogu da dovedu do poboljšanja akni. smanjenjem aktivnosti lojnih žlezda. izotretinoin. koje kao "aktivne" sastojke sadrže masne komponente i humektanse. dok humentansi (propilenglikol. Iako područja sa aknama treba održavati čistim. kada povišen nivo androgena stimuliše lojne žlezde na povećanu produkciju sebuma. 16-24 nedelja terapije je dovoljno za postizanje remisije. Dodatno. preterano „ribanje“ može da pogorša stanje usled mehaničke rupture komedona. Uobičajeno. U težim slučajevima inflamacija napreduje i stvara ciste i nodule. Topikalni agensi kao što su derivati retinoinske kiseline (tretinoin. čije četiri osnovne komponente čine povećana produkcija sebuma. Masne komponente obrazuju epikutani masni film koji sprečava gubitak vode. benzoil peroksid ili salicilna kiselina mogu da izmene obrazac deskvamacije epiderma. abnormalna folikularna keratinizacija. koja može da ispolji i izvesno antiinflamatorno dejstvo. eritromicin ili klindamicin mogu da budu koristan dodatak lokalnom tretmanu. Ključni događaj se javlja tokom puberteta. Topikalni antibakterijski lekovi kao što su azelainska kiselina. Naime. koji su u potpunosti upoznati sa rizicima terapije izotretinoinom i zahtevima za praćenjem. Hiperkeratoza folikularnog epitela opstruira žlezdani kanal. Komedon predstavlja podlogu za anaerobni razvoj Propionibacterium acnes. Bakterijske lipaze hidrolizuju sebum. Zbog dokazane teratogenosti. Propisivanje izotretinoina treba da sprovode ili nadziru isključivo lekari stručni za sistemsku primenu retinoida u lečenju teških akni. Kod pacijenata sa umerenim do teškim aknama i izraženom zapaljenjskom komponentom korisno je uvođenje sistemske primene antibiotika (tetraciklin. kod pacijenata sa teškim nodulocističnim aknama rezistentnim na odgovarajuću primenu standardne terapije sistemskim antibioticima i lokalnom terapijom može da se uvede izotretinoin per os. ACNE VULGARIS Patogenetski. Pored toga bakterija oslobađa hemoatraktante za neutrofile. Minimalna do umerena bolest sa slabo izraženim zapaljenjem može da reaguje adekvatno na lokalnu terapiju. Rezultat je inflamacija sa papulama i pustulama. urea) privlače vodu iz dermisa u stratum corneum. Neutrofili oslobađaju lizozomalne enzime koji probijaju zid folikula i proinflamatorni medijatori se šire u okolni dermis.povezuje sa oštećenjem njene barijerne funkcije. Trajanje terapije zavisi od individualno prilagođene dnevne doze. koji predstavlja prekursor za aknotičnu leziju. spreče stvaranje komedona i doprinesu povlačenju postojećih cisti. koja je inače normalni konstituent kutane flore. inflamacija i anaerobna bakterija Propionibacterium acnes. U tretmanu barijernih poremećaja karakterisanih suvom kožom značajno mesto zauzimaju vlažeće (eng. izotretinoin je 10 . acnes.

Kod pacijenata koji ne reaguju adekvatno. Od posebnog značaja je adekvatno kontrolisanje pruritusa (atopijski ekcem se često doživljava kao"svrab koji se osipa"). i ekcem predstavlja inflamatorni odgovor kože na dejstvo oštećujućih agenasa. poput dermatitisa. ciljana kontrolisana ispitivanja nisu sprovedena i zbog toga se ovaj rizik mora smatrati neodređenim. i koriste. 2004) je predložila da se svako lokalno zapaljenje kože označi kao dermatitis. ali zahtevaju striktno poštovanje odobrenog režima primene. Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa istorijom depresije. Ovi imunosupresivni lekovi ne dovode do atrofije kože ili supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde. dermatitisa. kao i kod žena u reproduktivnom periodu. koliko je svaka klasifikacija arbitrarna. agresivne tendencije. EKCEM/DERMATITIS Kod zapaljenjskih oboljenja kože može se zapaziti neujednačenost nomenklature. Svetska organizacija za alergiju (Johansson i sar. Dok je za lečenje kontaktnih dermatitisa primaran cilj otkrivanje i otklanjanje odgovornog noksičnog agensa. pogoršanje depresije. vrlo retko. Naime. pre svega limfoma. Naime. kao sinonimi. Čak je predložena i primena odrednice sindrom atopijskog ekcema/dermatitisa. umerenu primenu nisko. osim ako su ispunjeni svi uslovi iz programa za prevenciju trudnoće. i primena ovih lekova opravdanom kod pacijenata kod kojih druge terapijske mogućnosti nisu dale rezultat. pri njihovoj primeni. adekvatnu hidrataciju kože. i energično lečenje sekundarnih infekcija.ili srednje-potentnih topikalnih glukokortikoida. 11 . primena sistemskih glukokortikoida može da dovede do povlačenja lezija kod pacijenata sa teškim egzacerbacijama koje ne reaguju na topikalnu terapiju. termini ekcem i dermatitis se mogu koristiti. Ipak. ilustruje činjenica da pregled literature pokazuje da do dve trećine pacijenata sa atopijskim dermatitisom nema atopijsku konstituciju. zabeleženi su kod pacijenata lečenih izotretinoinom. kao posledica infekcija i mehaničkih ogrebotina (ekskorijacija). Konačno. ekcema) usmerena je na izbegavanje svih kožnih iritanasa. promene raspoloženja. uz simptomatsku primenu najčešće visokopotentnih fluoriniranih topikalnih glukokortikoida (Tabela 6).apsolutno kontraindikovan kod trudnica i dojilja. u okviru koga se razlikuju ekcem (atopijski i ne-atopijski). Pojava limfadenopatije nepoznate etiologije zahteva obustavljanje dalje primene inhibitora kalcineurina. ispitivanja na životinjama i relativno mali broj izveštaja slučaja ukazuju na potencijalni rizik od pojave kancera. pokušaji samoubistva i samoubistvo. ili ne podnose dobro konvencionalnu antiinflamatornu terapiju. Hronični dermatitis je često suv. što se može postići sedirajućim antihistaminicima primenjenim pre spavanja. eritematozne makule i vezikule. mogu se primeniti topikalni inhibitori kalcineurina. Stoga. Imajući u vidu konfuznost postojeće nomenklature. sa zadebljalom i perutavom kožom (lihenifikacija). koje se mogu sliti u plake. Zajednički histološki nalaz kod zapaljenjskih bolesti kože jeste spongioza: razvoj intercelularnog edema epiderma i razdvajanje epidermalnih ćelija. odnosno ne pokazuje IgE-specifičnu senzitizaciju (Flohr et al 2004). Primarne zapaljenjske lezije kože uključuju papule. kontaktni dermatitis (alergijski i nealergijski iritantni) i druge forme dermatitisa.. Sekundarne lezije. a ispoljavaju se formiranjem krusti i vlaženjem. psihotični simptomi i. Depresija. Međutim. suicidalna ideacija. terapija atopijskog dermatitisa (odnosno. javljaju se kod težih formi i mogu da postanu dominantne. ako ne i pogoršanja. takrolimus mast ili pimekrolimus krem. anksioznost. ali treba znati da prekid sistemske terapije po pravilu dovodi do vraćanja. a kod svih pacijenata treba pažljivo pratiti znake depresije.

Kod inverzne psorijaze. Svi pacijenti treba da izbegavaju preterano isušivanje ili iritaciju kože i da održavaju odgovarajuću hidratisanost. infekcija.PSORIJAZA Psorijaza ili ljuskavica je hronično inflamatorno oboljenje kože koje karakterišu povratne egzacerbacije i remisije jasno odvojenih. U osnovi. Topikalna primena kalcipotriena (analog vitamina D) i tazarotena (retinoid) može da bude efikasna kod ograničene psorijaze i predstavlja alternativu klasičnim topikalnim sredstvima. antimalarici. zbog opasnosti od razvoja životno 12 . psorijaza je imunološko oboljenje. Standardan izgled psorijatičnog plaka (levo) i primer psorijaze koja zahvata veliku površinu (desno). u kome dolazi do patološke aktivacije T ćelija. što rezultuje sedmostrukim ubrzanjem proliferacije epidermalnih ćelija. sa oralnim ili topikalnim psoralenima (PUVA) može da bude visoko-efektivna terapija. ali nakon toga sledi pogoršanje ponekad u obliku teške gnojne psorijaze. nekontrolisana primena visokopotentnih steroida dovodi do kratkotrajnog poboljšanja. Psorijazu ima do 1% svetske populacije. eritematoznih papula i plakova. uključujući pazušnu jamu. jer samoinicijativna. Različiti faktori. psorijazu treba lečiti pod kontrolom specijaliste. pušenje. koji najviše zahvata laktove. trauma i lekovi (litijum. stres. Obavezno. a kod svakog četvrtog pacijenta bolest ima tešku formu. Slika 3. Glukokortikoide ne treba primenjivati sistemski. prepone. u poređenju sa normalnim epidermom. kolena. Drugi oblici bolesti su psorijaza u obliku kapi (psoriasis guttata). raširene psorijaze mogu se primeniti različiti sistemski lekovi. koji su često pokriveni srebrnasto-belim ljuspama (Slika 3). pupak i regiju ispod dojke. Kod teške. glutealnu regiju i vlasište. salicilna kiselina i antralin. Ultravioletno (UV) svetlo. Najčešći oblik psorijaze je tipa plaka. Terapija psorijaze zavisi od tipa. kao što su katran kamenog uglja. a može se primeniti sa velikim oprezom kod imunokompromitovanih pacijenata. alkohol. lokacije i obima bolesti. iako je dugotrajna primena ovih lekova često povezana sa postepenim gubitkom efikasnosti i atrofijom kože. koji stvaraju citokine odgovorone za hipeproliferaciju keratinocita. Kod većine pacijeanta sa lokalizovanom psorijazom tipa plaka stanje se može održavati topikalnim glukokortikoidima srednej potentnosti. kao što su klima. Dugotrajna UV svetlosna terapija se povezuje sa povećanom učestalošću melanomskih i ne-melanomskih kancera kože. plakovi zahvataju intertriginozne regije. i kontraindikovana je kod pacijenata koji primaju ciklosporin. gnojna psorijaza (psoriasis pustulosa) i psorijaza obolelih zglobova (psoriasis arthropathica). beta blokatori) mogu da pogoršaju stanje pacijenta sa psorijazom.

Posleddnjih godina je uveden je jedan broj bioloških lekova: adalimumab. Klasifikacija potentnosti obično korišćenih topikalnih preparata kortikosteroida Klasa IV . koji su uključeni u ekspresiju proinflamatornih gena. poput aktivatorskog proteina I i nuklearnog faktora κB.5 . Topikalni kortikosteroidi pokazuju antiinflamatorno. kod pojedinih dermatoza utvrđena je 1952.1% 0.0% 0. kao prvog uvedenog leka iz grupe kortikosteroida. uključujući i anamnestičke podatke o njima. Dokazi o psorijazi kao bolesti posredovanoj T limfocitima usmerili su terapiju ka lekovima koji bi direktno regulisali njihovu aktivnost.1% 0. Ciklosporin.1% 0. Tako.ugrožavajuće gnojne psorijaze po prekidu terapije.1. Opšte je pravilo da se imunosupresivni lekovi ne uvode kod pacijenata sa teškom infekcijom. kao inhibitor kalcineurina. koji neretko nisu bili predviđeni pri uvođenju u promet. Antimitotski efekti se povezuju sa ukupnim inhibitornim uticajem na sintezu proteina. može da ograniči primenu bioloških lekova.02% 0. Aktivnost u vazokonstriktornom eseju je značajna za poređenje potentnosti različitih kortikosteroida (Tabela 6).umereni aklometazon dipropionat betametazon valerat betametazon valerat triamcinolon acetonid triamcionolon acetonid Klasa II . Vazokonstriktivna aktivnost nije u potpunosti jasna. Sintetski retinoid acitretin je posebno koristan u okolnostima kada treba izbeći imunosupresiju. kao i da se tokom njihove primene preporučuje rutinsko ispitivanje na tuberkulozu. odnosno CD-11a. a alefacept i efalizumab su antitela usmerena na transmembranske antigene CD-2. Poseban aspekt njihove primene jeste suočavanje sa neželjenim efektima.0% 0. efikasno suzbija kako kako kožne.1.05% u optimizovanom vehikulumu 0.1% 13 .veoma potentni betametazon dipropionat halcinonid Koncentracija (procenat) 0. a njegovu primenu najviše ograničava dokazana teratogenost.05% 0. Metotreksat je efektivan. Tabela 6. antimitotsko i vazokonstriktivno dejstvo.05% 0. LOKALNI KORTIKOSTEROIDI Efikasnost hidrokortizona. naročito kod psorijatičnog artritisa. antipruritsko.02% 0. Iako su izuzetno velika očekivanja delom ispunjena. bradikinina i pojedinih prostaglandina. tako i artritičke manifestacije teške psorijaze.05% 0. inhibitori TNF-α mogu da pogoršaju kongestivnu srčanu insuficijenciju. Antiinflamatorna i imunomodulatorna dejstva su rezultat inhibicije sinteze transkripcionih faktora. imunosupresivno.05% 0. infliksimab i etanercept su antitela usmerena na TNF-α. godine. iskustva sa biološkim lekovima još uvek nisu dovoljna da bi se procenio njihov doprinos ukupnoj terapiji.blagi hidrokortizon hidrokortizon acetat Klasa III .5 . ali se može povezati sa inhibicijom oslobađanja endogenih vazodilatatora histamina.potentni betametazon dipropionat betametazon valerat metilprednizolon aceponat mometazon furoat Klasa I . a prisustvo malignih oboljenja.

uključujući izbor vehikuluma. Mogu da se razviju Cushing-ov sindrom. integritet epidermalne barijere. Apsorbovana frakcija kortikosteroida podleže istim farmakokinetičkim procesima kao i kod sistemske primene. i stoga su podložnija sistemskoj toksičnosti i supresiji osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde. Zapaljenje i/ili drugi patološki procesi u koži povećavaju perkutanu apsorpciju. Oboljenja kože kod kojih se kortikosteroidi mogu koristiti. bilateralni edem papile) i manifestacije adrenalne supresije (retardacija rasta. U uobičajene neželjene efekte topikalne primene spadaju: pogoršanje nelečenih infekcija. Test slobodnog kortizola i stimulacija ACTH mogu da budu korisni kod procene ove supresije. niski nivo hidrokortizona u plazmi i odsustvo odgovora na stimulaciju ACTH-om). U cilju smanjivanja neželjenih efekata treba koristiti preparat najniže potentnosti za koji se utvrdi da može ispoljiti zadovoljavajući efekt. i mogu da budu koristan terapijski dodatak u lečenju rezistentnih dermatoza. Primenu kortikosteroida kod dece treba ograničiti na najniže efektivne koncentracije. apsorpcija je posebno povećana. Preparat treba nanositi u tankom sloju (koriste se manje količine od onih navedenih u legendi Slike 2!). blaga. intrakranijalna hipertenzija (razmicanje fontanela.U Tabeli 7 su navedene moguće indikacije za topikalne kortikosteroide. obično reverzibilna depigmentacija (izbeljivanje kože). treba naglasiti da je odnos između koristi i rizika od primene topikalnih kortikosteroida kod dece povoljan. dobijanje na telesnoj masi. sa manifestacijama Cushing-ovog sindroma.alergijski kontaktni dermatitis . koje se popravlja posle završetka terapije. 1998) ajbolji odgovor Akutna zapaljenjska oboljenja.diskoidni ekcem -dermatitis pelena Slabije osetljiva oboljenja Psorijaza sa plakovima Seboroični dermatitis Hronični lichen simplex Lichen planus Supkutani kožni lupus erythematosus Papularna urtikarija (reakcije na ubod insekta) Slabo osetljiva oboljenja Palmoplantarna psorijaza Diskoidni lupus erythematosus Hronični hipertrofični lichen planus Granuloma annulare Keloidni ožiljci Topikalni kortikosteroidi mogu da se apsorbuju preko zdrave intaktne kože. Izražena sistemska apsorpcija topikalnih kortikosteroida može da dovede do reverzibilne supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde. Obim perkutane apsorpcije topikalnih kortikosteroida određuje više faktora. Posebno značajan faktor apsorpcije jeste mesto primene.atopijski ekcem . U regijama sa tanjim stratum corneum-om (pazušna jama. znojne žlezde). hiperglikemije i glukozurije. Ipak. Okluzivni zavoji značajno povećavaju apsorpciju. jedan ili dva puta dnevno. erupcije slične aknama (kortikosteridne akne) ili pogoršanje postojećih akni. irevezibilne atrofične strije. uključujući: . skrotum) ili brojnim porama (folikuli dlaka. nikako češće. uz izbegavanje visokopotentnih kortikosteroida i nanošenja leka na velike površine. deca mogu da apsorbuju proporcionalno veću količinu topikalnih steroida. Usled tanje kože i većeg odnosa između površine kože i telesne mase. ali se obično nikada ne povrati originalna struktura kože. glavobolje. retko hipertrihoza. perioralni dermatitis. i verovatni klinički odgovor (Lee i Marks. i da strah od lokalnih i sistemskih neželjenih efekata ne bi smeo da spreči njihovu primenu u 14 . purpura i telangiektazije. Tabela 7.asteatotski ekcem . kontaktni dermatitis. acne rosacea. samo na zahvaćeno područje. i upotrebu okluzivnih zavoja. kao i u intertriginoznim područjima. istanjivanje kože (atrofija).

lečenje treba prekiniti i otpočeti odgovarajuću terapiju. Primena kortikosteroida kod dermatoza na licu. treba izbegavati. ili čak „vikend terapiju“. Neophodno je stalno praćenje pacijenta. ako je neophodna. primenu kortikosteroida treba ograničiti na terapijske cikluse od 5 do 7 dana. kombinacija neomicina i bacitracina (videti Tabelu 5). Ipak. čini se racionalnom primena topikalnih antibakterijskih sredstava za mala područja oboljenja. a zatim primeniti adekvatnu terapiju. perioralni dermatitis. od uvođenja u kliničku praksu 1967. Kontraindikacije su nelečene bakterijske. Neki kliničari po pravilu izbegavaju topikalna antibakterijska sredstva zbog njihovih nedostataka. zahteva dodatni oprez. LOKALNA PRIMENA ANTIBAKTERIJSKIH AGENASA Iako većina kožnih infekcija zahteva sistemsku terapiju. fuzidinska kiselina. godine srebro sulfadiazin predstavlja zlatni standard u topikalnoj terapiji opekotina. akne rozacee. Potencijalne prednosti i nedostaci sistemske i topikalne antibakterijske terapije Sistemska primena Penetracija u kompletnu kožu Nema topikalne senzitizacije Lokalna primena Mali rizik od sistemskih neželjenih efekata Visoke koncentracije na površini kože Nema uticaja na intestinalnu floru Mogućnost primene sistemski neaktivnih antibiotika Sistemski neželjeni efekti Potencijal senzitizacije (iritantni ili alergijski kontaktni dermatitis) Razvoj rezistencije Moguć brz razvoj rezistencije Mala penetracija u inficirano tkivo Neki antibiotici slabo penetriraju Primena na pojedine segmente kože (zahtevnije u nezapaljeno tkivo za primenu) Prednosti edostaci 15 . u kratkom periodu vremena. gljivične ili virusne infekcije. pre svega mogućnosti razvoja alergijskog ili iritantnog kontaktnog dermatitisa (videti Tabelu 8). treba ograničiti na kratak period. potrebno je utvrditi osetljivost.indikovanim stanjima. mupirocin i srebro sulfadiazin. lokalna primena antibakterijskih agenasa na kožu ima dugu tradiciju. Takvu primenu. Ukoliko se javi kontaktna iritacija. dok hroničnu primenu. Kortikosteroidi se ne preporučuju u terapiji akni vulgaris i kožnog svraba. inhibitor sinteze proteina na nivou 50S subjedinice ribozoma. Kao i kod svih antibiotskih preparata. zbog ometanja rasta i razvoja. a sistemskih antibiotika u ostalim okolnostima (Slika 4). posebno u predelu očiju. Lek je indikovan u profilaksi i terapiji infekcija koje prate opekotine drugog i trećeg stepena. Najviše su korišćeni tetraciklin. Poslednji uveden lokalni antibiotik je retapamulin. Odluka o sistemskoj ili topikalnoj primeni antibakterijskih agenasa varira u zavisnosti od individualnog pacijenta i kliničara. kao i u profilaksi infekcije kožnih transplantata. varikozne i dekubitusne ulkuse. a pogoršavaju stanje otvorenih i inficiranih lezija. koji zbog jednostavnijeg režima primene (dve aplikacije dnevno tokom 5 dana) može da ima prednost u odnosu na fuzidinsku kiselinu ili mupirocin u terapiji ograničenih površinskih piodermija. Ukoliko se razvije nova infekcija tokom primene preparata. Izuzetan oprez neophodan je pri eventualnoj primeni na oštećenu kožu. posebno gljivica i stafilokoka. S druge strane. Ako je moguće. Tabela 8. moguće je favorizovanje rasta neosetljivih organizama.

Ukoliko izostane očekivani odgovor na infekciju. primena kombinovanih preparata treba da se ograniči na kratak period vremena. za mala područja zahvaćena oboljenjem. primenu kortikosteroida treba prekinuti do postizanja adekvatne kontrole infekcije. prioritetna je sistemska antibiotska terapija. U pojedinim zemljama je dostupan i određeni broj kombinovanih kortikosteroidnihantibakterijskih preparata. prisustvo topikalnog kortikosteroida u istom preparatu može da maskira eventualni kontaktni dermatitis uzrokovan antibiotikom. značaj ovakve terapije u hroničnim stanjima (atopijski dermatitis. U ovom slučaju. što znači da se tada ona primenjuje nepotrebno. Za razliku od uglavnom prihvaćene kratkotrajne primene lokalnih antibiotika kod manjih površinskih nekomplikovanih infekcija. najčešći izazivač je Staphylococcus aureus). a lokalno lečenje može da bude od koristi. lice. Od antibiotika. Glavna prednost ovih proizvoda je poboljšanje prihvatljivosti od strane pacijenta (primena jednog umesto dva preparata). U Tabeli 9 navedene su indikacije sa odgovarajućim koncentracijama. tetraciklin i neomicin. ili u prevenciji bakterijskih infekcija kod posekotina. oni najčešće uključuju fuzidinsku kiselinu. samo-medikaciju ovom klasom lekova treba obeshrabrivati. dlanove i tabane. U svakom slučaju. koji kreće od nosnih otvora i širi se centrifugalno. oni mogu da budu korišćeni i nakon vremena u kome antibakterijska komponenta može da bude korisna. 16 . akne) nije lako proceniti. U ovom slučaju hitna primena lokalne antibakterijske terapije može da bude efektivna. Levo: klasični primer monofokalnog impetiga (oblik piodermije koji zahvata epidermis. Ukoliko se proceni potrebnom. SALICILNA KISELINA Salicilna kiselina je primer tradicionalnog dermatološkog leka sa velikim brojem potencijalnih indikacija. Tipična područja primene uključuju vlasište. S negativne strane. kao što je impetigo. u zavisnosti od procene lekara. ogrebotina ili opekotina. Ponekad. Desno: difuzno rašireni impetigo koji vlaži. jer može da se primeni svuda gde je stratum corneum postao ljuspav i/ili zadebljao.Slika 8. Dodatno. što je predmet višegodišnje debate. kod devojčice koja ima atopijski dermatitis. primenjuje se i na kožu trupa.

5 2 1.8 3 17 . mast 2 6 2 10 Formulacija Krem. Koncentracije salicilne kiseline u terapiji različitih dermatoloških stanja Stanje Akne Perut Seboreični dermatitis Psorijaza Blago do umereno ljuspanje Teško ljuspanje Bradavice Obične ili plantarne Plantarne Žuljevi ili "kurje oči" Kolodijum Mast Kolodijum Flaster 5 17 25 60 5 17 15 50 Gel Krem. mast Šampon Krem.Tabela 9.8 5 1. mast Koncentracija(%) 0.

Kako bi se ovaj problem mogao rešiti? 18 . Ipak. a fizikalni pregled otkriva prisustvo zatvorenih i otvorenih komedona i veliki broj eritematoznih papula i pustula (50 ili više) na licu i gornjem delu leđa. Kod porodičnog lekara na inicijalni pregled i terapiju javlja se 17-godišnji mladić sa aknama u anamnezi.STUDIJE SLUČAJA Slučaj 1. zato što je čula da oni oštećuju kožu i nadbubrege. Kakva terapija bi bila odgovarajuća za ovog pacijenta? Slučaj 2. sada izjavljuje da je iscrpljena i da pre svega želi olakšanje za svoju kćerku. Desetogodišnja devojčica sa atopijskim dermatitisom javlja se pedijatru zbog svraba koji je postao nepodnošljiv tako da je doveo do gubitka sna. Akne su prisutne u kontinuitetu 6 meseci. Majka je odbijala da prihvati primenu topikalnih glukokortikoida.

James WD. 308-12. New and established topical corticosteroids in dermatology: clinical pharmacology and therapeutic use. cutaneous infections. Lawley TJ. 113: 832-6. 21: 9-11. et al. Johansson SG. 6th ed. Int J Dermatol 1999. 38: 16-24. McGraw Hill. McGraw Hill. New York. psoriasis. 2005. Local antibiotics in dermatology. acne. Braunwald E. McGraw Hill. Williams RE. Wolff K. 2005. 2008. 17th ed. In Kasper DL. Lebwohl M. 312-20. Eczema. Braunwald E. Marks R. Acne. J Allergy Clin Immunol 2004. Lawley TJ. and other common skin disorders. Pimpinelli N. Flohr C. Williams HC. McCall CO. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the Nomenclature Review Committee of the World Allergy Organization. The antibacterial-corticosteroid combination. How atopic is atopic dermatitis? J Allergy Clin Immunol 2004.IZABRANA LITERATURA Brazzini B. Approach to the patient with a skin disorder. Johansson SG et al. Johnson RA. Fauci AS. Wahlgren CF. N Engl J Med. October 2003. Lee M. 1: 211-5. Dermatol Ther 2008. Harrison’s principles of internal medicine. 2008. In Kasper DL. New York. Clinical practice. 17th ed. N Engl J Med. et al.Yancey KB. Fauci AS. Williams H. Gelmetti C. 2009. 3 :47-58. Fitzpatrick's color atlas & synopsis of clinical dermatology. 114: 150-8. 352: 1463-72. Aust Prescr 1998. New York. The role of corticosteroids in dermatology. Atopic dermatitis. 352: 2314-24. Harrison’s principles of internal medicine. 19 . What is its role in atopic dermatitis? Am J Clin Dermatol 2000. The role of salicylic acid in the treatment of psoriasis. Am J Clin Dermatol 2002. 21: 187-95.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->