P. 1
Poslovi Prikupljanja Sredstava Jeste Da Prikupljaju Slobodana Novcana Sredstva Od Finansijski Suficitarnih i Da Ih Plasiraju Finansijski Deficitarnih Transaktorima

Poslovi Prikupljanja Sredstava Jeste Da Prikupljaju Slobodana Novcana Sredstva Od Finansijski Suficitarnih i Da Ih Plasiraju Finansijski Deficitarnih Transaktorima

|Views: 99|Likes:
Published by Milan Lukic

More info:

Published by: Milan Lukic on Jun 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2012

pdf

text

original

Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

industrijski. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. -prema roku moze biti: kratkorocni. komunalni. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. regulator ponude i traznje na trzistu. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. Principi kreditne politike: opsti i specificni. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. . itd. robno-novcani i novcani. zadruzni i privatni.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. srednjorocni i dugorocni. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. itd. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. zemljoradnicki. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije.

dinmaika korišd.elemente: naziv. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. zakljucivanje ugovora. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl. itd.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. sediste i delatnost trazioca kredita. stopa.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. kreditna sposobnost trazioca. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. .. Obrada kreditnog zahteva. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. iznosa(visine) kred. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. (način otplate. nacin koriscenja kredita. ekonomske prilike. namena trazenog kredita. pokrivena i nepokrivena garancija. namena kredita. sopstveno ucesce i sl. rok otplate kredita.elemente: iznos kredita. Poslovi bankarskih garancija.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl.. zalog. obveznice i akcije preduzeca. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. koriscenje kredita.Uz zahtev. sopstveno učešde. resenje o kreditnom zahtevu. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije.).. kapacitet zaduzenja. Podnosenje zahteva za kredit. kapital. Kreditni referat sadrzi sl. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit. kam. elemente: vrste (namene) kred.. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika.. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. iznos trazenog kredita. samostalne i akcesorne garancije. monitoring kredita. kamatna stopa. dinamika koriscenja kredita. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr. fiksne i limitirane garancije. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. rok vradanja. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). Plasmani sredstava banke u HOV. vracanje kredita. uslova korišdenja kred. obrada kreditnog zahteva. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita.

pladanja u unutr. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku.banci na čuvanje u otvorenom vidu. . koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. HOV. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu.. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. upakovane uplatno. pre svega. pre svega. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. stranu valutu.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. odn. HOV. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. Međutim. Njihov oblik.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif.strane hartije od vrednosti.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. dragocenosti i sl). valute. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. predmeti podložni kvarenju. odn. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. plemenite metale isl. odn. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije.

nalog za naplatu. akceptant. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. isplata invalidnina. te prilikom podizanja. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na .maksimuma. gotov. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva.gotov. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. odn. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). indosator.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. indosant. načelo neposrednosti. Nalog za isplatu je instrum. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. odn. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. te prilikom podizanja. isplati određenu sumu novca. garanciju. Ubrajamo: menicu. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. te obezbeđenje kredita. načelo menčne strogosti. obračunski ček id. isplata po sudskim rešenjima isl. ček. Kao instrum. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. uslove. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. odn. štednih knjidica. odn. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. Tako npr. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. načelo menične solidarnosti. akreditiv. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. trasat.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. cirkularno kreditno pismo. avalista. načelo inkorporacije. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. načelo konstantne menične obaveze. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. načelo samostalne menične obaveze. najčešde se koriste nalog za prenos. Kao instrum. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente.

oznaka dana i mesta izdavanja čeka. osiguravajuda društva.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi). Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju. drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. indosiranje. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. lizing kompanije i dr). ne može biti izdat na donosioca).pismu.kred. svaki ček dospeva po viđenju i dr. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Cirk. turističke agencije. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. naziv i potpis banke koja je ček izdala. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata. pladanje. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima).pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. pečat i potpis ovlašdenog lica posl.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja.pisma.kred. sporedni. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis.kred. ček je isključivo sredstvo pladanja. preostali neiskorišdeni iznos. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. protest) ima i određ. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. Supsidijarni poslovi su pomodni. brokerski . Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. čekovi se ne mogu akceptovati. Mora glasiti na određeno ime. ime onoga koji treba da plati. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa).pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. datum.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. te obezbeđenja kredita. Cirkul.

Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. nekretninama idr).tržištu odn. Pojavljujudi se na finan. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV.neophodnih dokumenata da bi se od držav. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. poslovi prometa (robom. forfeting i faktoring poslovi. svojinske transformacije. poslovi turističkih usluga i dr.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV.tržištu. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV.društov zajednički osnovaju novo osigurav. neposrednu prodaju odn.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije.društvo. U tom smislu posl. posl. uz odbitak . tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. posl. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. poslovi marketinškog karaktera.instituciji (forfeteru). poslovi finansijskog konsaltinga. franšizing poslovi. poslovi osiguranja. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. izradu prospekata i dr.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. poslovi oko registracije preduzeda.banka samostalno soniva sopstv. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri. čuvanje akcija u portfelju banke. plasman HOV na primarnom fin.finan. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja.poslovi. poslovi računovodstvenog konsatlina.tržištu. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov.banka i osigu. odn. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. lizing poslovi. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. Osiguravajude društvo.

koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. Sa finansijskog aspekta. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije.odgovarajudeg fiksnog iznosa. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. Ili poslovne banke. obuku menadžera i poslovne savete. iznajmi na korišdenje. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. a sem toga dobijale su reklamu. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. U isto vreme. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. obezbeđuju obuku. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. odn. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. kreditiranje idr). nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa. . poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. opremu. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju.

ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama.). finansijski resursi (kapital. a na tržištu pada kamatna stopa. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža.. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. spekulacije. depozit. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. a u širem kao procena.tržišna i druga izloženost riziku.opremi za obradu podataka).). To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika.. odn. specijalisti. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. banke. Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. tako i usled ponašanja menadžmenta banke. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. indirektna izloženost riziku. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. Sa aspekta banke. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. izgleda i sl.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. opromena uslova na tržišut. nameštaj. Kam. Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. priorodne resurse (npr. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. kolaterali). elektr. . u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). nematerijalne resurse (npr. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. njene funkcije. poverenje u banku).. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu.energiju neoph.

Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. finans. stavki u toj valuti. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). kamatnog isl). transakcije na tržištu kapitala. transakcije na deviznom tržištu.derivatima. odn.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. na osnovu odgovarajudih propisa. dugoročnim finansijskim sredstvima. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. odn. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. ivzedenim HOV od. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. transakcije na tržištu novca.kreditnog. transakcije na tržištu finansijskih derivata. Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. velikih rizika kojima je banka bila izložena. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. rashodi i finansijski rezultati. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. te preduzimanje adekvatnih mera. nekih drugih (npr. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige. . Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. odn. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva).

Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. cesija. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. Ukoliko banka ima više profitnih centara. što više ublaži. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. makar to bilo i na štetu rezervi banke. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. asignacija. kompenzacija. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. . kako bi lakše upravljao bankom. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. sredstva u obliku rezervi. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD.

univerzalne. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF.. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. kucno bankarstvo. bankarske. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. odnosno zamena jedne aktive u drugu. bankomati. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. POS sistem.Preuzimanje duga suprotno od cesije. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. posto . RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. prestavllja promenu duznika. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. internet bankarstvo. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva.

Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. naknada i drugih prihoda banke. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. provizija. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. . Nekamatni prihod je od raznih usluga.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->