Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

-u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. robno-novcani i novcani. zadruzni i privatni. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. . obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. komunalni. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. industrijski. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. srednjorocni i dugorocni. itd. zemljoradnicki. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. Principi kreditne politike: opsti i specificni. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. itd. regulator ponude i traznje na trzistu. -prema roku moze biti: kratkorocni.

(način otplate. kam. obveznice i akcije preduzeca. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). zakljucivanje ugovora. vracanje kredita. uslova korišdenja kred.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. namena kredita.elemente: naziv. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. rok vradanja. kamatna stopa.Uz zahtev.elemente: iznos kredita. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. koriscenje kredita. sopstveno ucesce i sl. Plasmani sredstava banke u HOV. kapital.. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. itd. . zalog. dinamika koriscenja kredita. Kreditni referat sadrzi sl.). rok otplate kredita. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti.. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. Podnosenje zahteva za kredit. kreditna sposobnost trazioca.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. ekonomske prilike. kapacitet zaduzenja. pokrivena i nepokrivena garancija.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit. fiksne i limitirane garancije. namena trazenog kredita. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. elemente: vrste (namene) kred. Obrada kreditnog zahteva.. obrada kreditnog zahteva. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr.. dinmaika korišd. Poslovi bankarskih garancija. resenje o kreditnom zahtevu. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. nacin koriscenja kredita. stopa.. sediste i delatnost trazioca kredita. monitoring kredita. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. sopstveno učešde. iznos trazenog kredita.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. samostalne i akcesorne garancije. iznosa(visine) kred.

Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. HOV. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. . Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. stranu valutu. upakovane uplatno. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. odn. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. predmeti podložni kvarenju. pre svega. odn. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja.banci na čuvanje u otvorenom vidu. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca.strane hartije od vrednosti. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti. plemenite metale isl. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene.pladanja u unutr. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. dragocenosti i sl). Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. Njihov oblik. odn. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. pre svega.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Međutim. HOV..platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. valute. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans.

avalista. odn. garanciju. odn.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. najčešde se koriste nalog za prenos. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. nalog za naplatu. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. trasat. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici.gotov. Kao instrum. uslove. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. načelo inkorporacije. Tako npr. indosant. načelo neposrednosti. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. indosator. isplata po sudskim rešenjima isl. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). ček. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. obračunski ček id. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. gotov. Ubrajamo: menicu. isplata invalidnina.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. cirkularno kreditno pismo. akreditiv. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. akceptant.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. te prilikom podizanja. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. odn. te prilikom podizanja. načelo samostalne menične obaveze. načelo menične solidarnosti. odn. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. Kao instrum. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko).maksimuma. načelo konstantne menične obaveze. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . isplati određenu sumu novca. načelo menčne strogosti. Nalog za isplatu je instrum. štednih knjidica. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. te obezbeđenje kredita. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva.

dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. čekovi se ne mogu akceptovati.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. Cirkul. pečat i potpis ovlašdenog lica posl.pisma. turističke agencije. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. svaki ček dospeva po viđenju i dr. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude.kred. datum. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). ček je isključivo sredstvo pladanja. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. ne može biti izdat na donosioca). ime onoga koji treba da plati.pismu. naziv i potpis banke koja je ček izdala. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. oznaka dana i mesta izdavanja čeka. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima). Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. Supsidijarni poslovi su pomodni. Cirk.kred. lizing kompanije i dr).kred. Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. brokerski . Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. Mora glasiti na određeno ime.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi).pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). sporedni. protest) ima i određ. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. te obezbeđenja kredita. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. pladanje. indosiranje. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. preostali neiskorišdeni iznos. osiguravajuda društva.

poslovi osiguranja. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri.finan. Osiguravajude društvo. nekretninama idr).tržištu odn.društvo. poslovi oko registracije preduzeda. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. poslovi prometa (robom. posl. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV.tržištu. lizing poslovi.društov zajednički osnovaju novo osigurav. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. uz odbitak .banka samostalno soniva sopstv. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn. franšizing poslovi.tržištu. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. poslovi računovodstvenog konsatlina.poslovi. poslovi turističkih usluga i dr. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. svojinske transformacije. posl.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV. poslovi finansijskog konsaltinga.neophodnih dokumenata da bi se od držav.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov. forfeting i faktoring poslovi. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. poslovi marketinškog karaktera. Pojavljujudi se na finan. čuvanje akcija u portfelju banke. tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera. izradu prospekata i dr.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima. plasman HOV na primarnom fin.banka i osigu.instituciji (forfeteru). Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. neposrednu prodaju odn. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. U tom smislu posl. odn. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV.

iznajmi na korišdenje. odn. automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. opremu. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. Sa finansijskog aspekta. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. U isto vreme. kreditiranje idr). a sem toga dobijale su reklamu. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor).odgovarajudeg fiksnog iznosa. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. obezbeđuju obuku. . obuku menadžera i poslovne savete. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Ili poslovne banke. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu.

Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“.. nematerijalne resurse (npr. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. opromena uslova na tržišut. banke. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. indirektna izloženost riziku. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade. elektr.). Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. tako i usled ponašanja menadžmenta banke.. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. spekulacije.. a na tržištu pada kamatna stopa. finansijski resursi (kapital. Sa aspekta banke. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. depozit. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. a u širem kao procena.). U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. priorodne resurse (npr. Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. nameštaj. odn. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu.opremi za obradu podataka). izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. specijalisti.energiju neoph. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. njene funkcije. Kam. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). . Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. poverenje u banku).tržišna i druga izloženost riziku. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. izgleda i sl. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. kolaterali).

te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. te preduzimanje adekvatnih mera. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. kamatnog isl). Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. odn. stavki u toj valuti. dugoročnim finansijskim sredstvima.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. transakcije na tržištu finansijskih derivata. na osnovu odgovarajudih propisa. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. finans. rashodi i finansijski rezultati. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. . Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. odn. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. transakcije na tržištu kapitala. ivzedenim HOV od. nekih drugih (npr. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). velikih rizika kojima je banka bila izložena. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. transakcije na deviznom tržištu. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. odn. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). transakcije na tržištu novca. U bilansu uspeha prikazani su prihodi.derivatima.kreditnog.

Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. asignacija. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. sredstva u obliku rezervi. cesija. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. što više ublaži. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. . ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. kako bi lakše upravljao bankom. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. kompenzacija. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. makar to bilo i na štetu rezervi banke.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. Ukoliko banka ima više profitnih centara. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora.

NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. internet bankarstvo. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. odnosno zamena jedne aktive u drugu. bankomati. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja.. posto . odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. bankarske. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. POS sistem. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana.Preuzimanje duga suprotno od cesije. prestavllja promenu duznika. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. univerzalne.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. kucno bankarstvo. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci.

prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni. Nekamatni prihod je od raznih usluga. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. provizija.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. naknada i drugih prihoda banke. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful