Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

-s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. robno-novcani i novcani. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. srednjorocni i dugorocni. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. . obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. itd. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. itd. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. zadruzni i privatni. zemljoradnicki. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. Principi kreditne politike: opsti i specificni. industrijski. -prema roku moze biti: kratkorocni. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. regulator ponude i traznje na trzistu. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. komunalni.

Podnosenje zahteva za kredit. sopstveno ucesce i sl. sopstveno učešde. kreditna sposobnost trazioca. . Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. sediste i delatnost trazioca kredita. zalog.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. iznosa(visine) kred. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. Poslovi bankarskih garancija. obveznice i akcije preduzeca. obrada kreditnog zahteva..Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. uslova korišdenja kred. kamatna stopa. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). iznos trazenog kredita. rok otplate kredita. nacin koriscenja kredita. rok vradanja. pokrivena i nepokrivena garancija.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. Obrada kreditnog zahteva. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije.). resenje o kreditnom zahtevu. zakljucivanje ugovora.. Plasmani sredstava banke u HOV. namena kredita. kapacitet zaduzenja.. kam. itd. namena trazenog kredita. (način otplate. kapital. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. dinmaika korišd. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. elemente: vrste (namene) kred. Kreditni referat sadrzi sl. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. ekonomske prilike. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. stopa.elemente: naziv. koriscenje kredita.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika. vracanje kredita.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog..to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr.. samostalne i akcesorne garancije. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl.elemente: iznos kredita. monitoring kredita.Uz zahtev. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. fiksne i limitirane garancije. dinamika koriscenja kredita. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit.

Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. stranu valutu. odn.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. Međutim. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. valute.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke.pladanja u unutr. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. HOV. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. HOV. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. pre svega. Njihov oblik.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac. predmeti podložni kvarenju. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. odn. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti.. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene.strane hartije od vrednosti. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca.banci na čuvanje u otvorenom vidu. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. upakovane uplatno. . pre svega. odn. dragocenosti i sl). plemenite metale isl.

najčešde se koriste nalog za prenos. trasat. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva. te prilikom podizanja. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. ček. avalista. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. isplata po sudskim rešenjima isl. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. Tako npr. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. isplata invalidnina.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. cirkularno kreditno pismo. načelo konstantne menične obaveze. odn. Ubrajamo: menicu. Kao instrum.maksimuma. odn. akreditiv. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). načelo inkorporacije. te obezbeđenje kredita. Kao instrum. indosator. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . indosant. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. načelo neposrednosti. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. uslove. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica).Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. načelo menične solidarnosti. štednih knjidica. gotov. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. nalog za naplatu. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva. odn. Nalog za isplatu je instrum. odn.gotov.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. te prilikom podizanja. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. načelo samostalne menične obaveze. isplati određenu sumu novca.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. načelo menčne strogosti. garanciju. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. akceptant. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. obračunski ček id.

kred. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. Cirk. naziv i potpis banke koja je ček izdala. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. te obezbeđenja kredita. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. svaki ček dospeva po viđenju i dr. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. indosiranje. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. ime onoga koji treba da plati. datum. drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. turističke agencije. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku.pismu. čekovi se ne mogu akceptovati. ne može biti izdat na donosioca). ček je isključivo sredstvo pladanja. Supsidijarni poslovi su pomodni. sporedni. oznaka dana i mesta izdavanja čeka.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju.kred. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi). obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). osiguravajuda društva. pladanje. pečat i potpis ovlašdenog lica posl. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima).čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. Cirkul. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. brokerski . preostali neiskorišdeni iznos. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. Mora glasiti na određeno ime. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke.kred. protest) ima i određ.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma.pisma. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata. lizing kompanije i dr).razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta.

pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. plasman HOV na primarnom fin. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov. posl. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima. poslovi prometa (robom. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. čuvanje akcija u portfelju banke. uz odbitak . U tom smislu posl. poslovi oko registracije preduzeda. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV. neposrednu prodaju odn. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova.tržištu. poslovi osiguranja. posl. poslovi finansijskog konsaltinga. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. Pojavljujudi se na finan.finan. odn. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja.društov zajednički osnovaju novo osigurav. poslovi marketinškog karaktera.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. franšizing poslovi. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. poslovi turističkih usluga i dr. forfeting i faktoring poslovi. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV. Osiguravajude društvo.tržištu odn. nekretninama idr).komisije dobila dozvola za emitovanje HOV. tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera.banka i osigu. izradu prospekata i dr.instituciji (forfeteru).banka samostalno soniva sopstv.društvo. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn.poslovi. poslovi računovodstvenog konsatlina. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan.neophodnih dokumenata da bi se od držav.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije. lizing poslovi. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV. svojinske transformacije.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV.tržištu.

Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Ili poslovne banke. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. obuku menadžera i poslovne savete. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. odn. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. obezbeđuju obuku. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. iznajmi na korišdenje. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. . proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. U isto vreme. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij.odgovarajudeg fiksnog iznosa. kreditiranje idr). a sem toga dobijale su reklamu. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. opremu. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. Sa finansijskog aspekta. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu.

za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. specijalisti. opromena uslova na tržišut. priorodne resurse (npr. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. banke. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika.. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. nameštaj. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. a u širem kao procena. izgleda i sl.).Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu... Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja.). izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. finansijski resursi (kapital. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. indirektna izloženost riziku. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. tako i usled ponašanja menadžmenta banke. Sa aspekta banke. depozit. a na tržištu pada kamatna stopa. kolaterali). elektr. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. spekulacije. nematerijalne resurse (npr.tržišna i druga izloženost riziku. Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. njene funkcije. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke.energiju neoph. . u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). odn.opremi za obradu podataka). poverenje u banku). Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. Kam.

. dugoročnim finansijskim sredstvima. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. velikih rizika kojima je banka bila izložena. te preduzimanje adekvatnih mera. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige. transakcije na tržištu finansijskih derivata. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. finans. odn.derivatima. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. odn. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. na osnovu odgovarajudih propisa. odn. nekih drugih (npr. da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. rashodi i finansijski rezultati. transakcije na deviznom tržištu. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. ivzedenim HOV od. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. transakcije na tržištu novca. Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. kamatnog isl). te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. stavki u toj valuti. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. transakcije na tržištu kapitala.kreditnog.

Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. cesija. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. . Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. kako bi lakše upravljao bankom. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. kompenzacija. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. sredstva u obliku rezervi. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. asignacija. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. makar to bilo i na štetu rezervi banke. Ukoliko banka ima više profitnih centara. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. što više ublaži. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke.

U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. odnosno zamena jedne aktive u drugu. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. univerzalne. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. bankomati. posto . POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. prestavllja promenu duznika. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. bankarske. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca.Preuzimanje duga suprotno od cesije. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. kucno bankarstvo. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. POS sistem. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman.. internet bankarstvo.

Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. naknada i drugih prihoda banke. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Nekamatni prihod je od raznih usluga. . smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. provizija. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful