Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

-prema roku moze biti: kratkorocni. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. . regulator ponude i traznje na trzistu. zemljoradnicki. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. Principi kreditne politike: opsti i specificni. srednjorocni i dugorocni. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. zadruzni i privatni. itd. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. industrijski. komunalni. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. robno-novcani i novcani. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. itd. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione.

kam. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. namena kredita.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. elemente: vrste (namene) kred. itd. koriscenje kredita. zakljucivanje ugovora. nacin koriscenja kredita.Uz zahtev. . sediste i delatnost trazioca kredita.. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. sopstveno ucesce i sl. iznos trazenog kredita. uslova korišdenja kred.. iznosa(visine) kred.elemente: naziv. Obrada kreditnog zahteva. kapital. fiksne i limitirane garancije. kamatna stopa. dinmaika korišd. stopa.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. ekonomske prilike.). Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. Plasmani sredstava banke u HOV.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. Poslovi bankarskih garancija. obrada kreditnog zahteva... kapacitet zaduzenja. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti. rok vradanja. pokrivena i nepokrivena garancija. Podnosenje zahteva za kredit. namena trazenog kredita.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio.elemente: iznos kredita.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. obveznice i akcije preduzeca.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika. sopstveno učešde. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. dinamika koriscenja kredita. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl. samostalne i akcesorne garancije. resenje o kreditnom zahtevu. vracanje kredita. rok otplate kredita. zalog. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr.. Kreditni referat sadrzi sl. monitoring kredita. (način otplate. kreditna sposobnost trazioca. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit.

Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. Njihov oblik. odn. odn. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac. odn.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. pre svega. .banci na čuvanje u otvorenom vidu. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. Međutim. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. HOV. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. pre svega. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni.pladanja u unutr. stranu valutu. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. predmeti podložni kvarenju. dragocenosti i sl). Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu.. upakovane uplatno. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. plemenite metale isl. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja.strane hartije od vrednosti. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. valute. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca. HOV.

prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). isplati određenu sumu novca. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. te prilikom podizanja. indosator. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. načelo menčne strogosti. obračunski ček id. odn. trasat. odn. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. Nalog za isplatu je instrum.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. avalista. akreditiv. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. načelo neposrednosti. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. uslove.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. akceptant. najčešde se koriste nalog za prenos. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva.maksimuma. načelo konstantne menične obaveze. načelo samostalne menične obaveze. nalog za naplatu. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . načelo menične solidarnosti. indosant. gotov.gotov. isplata invalidnina. Kao instrum. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. te obezbeđenje kredita. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. Kao instrum. cirkularno kreditno pismo.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. štednih knjidica. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. te prilikom podizanja. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. Ubrajamo: menicu. odn. odn. garanciju. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. ček. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. isplata po sudskim rešenjima isl. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa. načelo inkorporacije. Tako npr.

drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. brokerski . Cirkul. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. ime onoga koji treba da plati. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). lizing kompanije i dr). Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. pečat i potpis ovlašdenog lica posl. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta.kred. Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima). Supsidijarni poslovi su pomodni. sporedni.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. indosiranje. svaki ček dospeva po viđenju i dr.pismu. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. turističke agencije. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. preostali neiskorišdeni iznos. oznaka dana i mesta izdavanja čeka. te obezbeđenja kredita. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). naziv i potpis banke koja je ček izdala.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. ne može biti izdat na donosioca). obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje.kred. Mora glasiti na određeno ime. čekovi se ne mogu akceptovati. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. Cirk. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata.kred. datum.pisma. osiguravajuda društva. pladanje. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. ček je isključivo sredstvo pladanja. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi). protest) ima i određ. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka.

poslovi prometa (robom. poslovi računovodstvenog konsatlina. poslovi oko registracije preduzeda. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV.poslovi. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV.tržištu. izradu prospekata i dr.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije.instituciji (forfeteru). čuvanje akcija u portfelju banke.društvo. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV. neposrednu prodaju odn.banka i osigu. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV.banka samostalno soniva sopstv. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. forfeting i faktoring poslovi. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. uz odbitak . Pojavljujudi se na finan. U tom smislu posl. svojinske transformacije. Osiguravajude društvo.finan. posl. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV. poslovi finansijskog konsaltinga. poslovi marketinškog karaktera.društov zajednički osnovaju novo osigurav. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn. lizing poslovi. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. franšizing poslovi. posl.tržištu odn. nekretninama idr). poslovi osiguranja.tržištu. poslovi turističkih usluga i dr. odn. plasman HOV na primarnom fin.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.neophodnih dokumenata da bi se od držav. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp.

Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. opremu. . Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. U isto vreme. obuku menadžera i poslovne savete. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. Sa finansijskog aspekta. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda.odgovarajudeg fiksnog iznosa. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. iznajmi na korišdenje. nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. obezbeđuju obuku. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. kreditiranje idr). Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. odn. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa. Ili poslovne banke. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. a sem toga dobijale su reklamu.

banke. poverenje u banku). bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. depozit. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. priorodne resurse (npr. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika.. a na tržištu pada kamatna stopa. finansijski resursi (kapital. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. spekulacije. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku.tržišna i druga izloženost riziku. specijalisti. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama.). Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke..). Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. opromena uslova na tržišut.opremi za obradu podataka). . Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. kolaterali). To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. Sa aspekta banke. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. elektr. Kam.energiju neoph. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. nameštaj. izgleda i sl. odn. a u širem kao procena. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade.. tako i usled ponašanja menadžmenta banke. nematerijalne resurse (npr. njene funkcije. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. indirektna izloženost riziku. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima.

odn. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. odn. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. odn. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. na osnovu odgovarajudih propisa. rashodi i finansijski rezultati. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. dugoročnim finansijskim sredstvima. transakcije na tržištu finansijskih derivata. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. finans. transakcije na tržištu novca. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . transakcije na tržištu kapitala. kamatnog isl). Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige. . Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke.kreditnog. te preduzimanje adekvatnih mera. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. ivzedenim HOV od. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. stavki u toj valuti. transakcije na deviznom tržištu. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti.derivatima. nekih drugih (npr. velikih rizika kojima je banka bila izložena.

Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. asignacija. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. sredstva u obliku rezervi.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. . te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. što više ublaži. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. kako bi lakše upravljao bankom. cesija. Ukoliko banka ima više profitnih centara.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. kompenzacija. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. makar to bilo i na štetu rezervi banke. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora.

internet bankarstvo. POS sistem. odnosno zamena jedne aktive u drugu. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. kucno bankarstvo.Preuzimanje duga suprotno od cesije. bankarske. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. prestavllja promenu duznika. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita.. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. univerzalne. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. posto . bankomati. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice.

Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. . prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. provizija. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Nekamatni prihod je od raznih usluga. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. naknada i drugih prihoda banke. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke.