Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

industrijski. . -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. komunalni. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. robno-novcani i novcani. zemljoradnicki. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. itd. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. srednjorocni i dugorocni.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. regulator ponude i traznje na trzistu. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. itd. -prema roku moze biti: kratkorocni. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni. zadruzni i privatni. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. Principi kreditne politike: opsti i specificni. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu.

kapacitet zaduzenja. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). ekonomske prilike. samostalne i akcesorne garancije. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. rok otplate kredita.). kam.. uslova korišdenja kred. namena trazenog kredita. monitoring kredita. dinamika koriscenja kredita. Kreditni referat sadrzi sl. kamatna stopa.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter.Uz zahtev. Plasmani sredstava banke u HOV. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl.. stopa. nacin koriscenja kredita. Podnosenje zahteva za kredit. itd.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. sopstveno ucesce i sl. Poslovi bankarskih garancija. zakljucivanje ugovora. kapital. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit. zalog.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. sediste i delatnost trazioca kredita.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. namena kredita. pokrivena i nepokrivena garancija. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. resenje o kreditnom zahtevu. dinmaika korišd. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. iznosa(visine) kred.elemente: naziv. (način otplate. koriscenje kredita. obrada kreditnog zahteva. Obrada kreditnog zahteva.elemente: iznos kredita. .plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. iznos trazenog kredita. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija.. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr. kreditna sposobnost trazioca. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. elemente: vrste (namene) kred. obveznice i akcije preduzeca. fiksne i limitirane garancije. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. rok vradanja. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. vracanje kredita.. sopstveno učešde..

tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. predmeti podložni kvarenju. odn.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu. plemenite metale isl. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl.banci na čuvanje u otvorenom vidu. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca. . Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans.pladanja u unutr. odn. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac.strane hartije od vrednosti. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. upakovane uplatno. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. odn. pre svega. HOV. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. stranu valutu. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari.. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. Međutim. HOV. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. valute.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. pre svega. dragocenosti i sl). blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. Njihov oblik.

Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva. trasat. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. načelo konstantne menične obaveze. štednih knjidica. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . načelo menčne strogosti. indosant. Nalog za isplatu je instrum. garanciju. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). najčešde se koriste nalog za prenos. načelo neposrednosti. načelo inkorporacije. isplati određenu sumu novca. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa.gotov. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva. avalista. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja.maksimuma.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. te prilikom podizanja. nalog za naplatu. indosator. Kao instrum. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. odn. te prilikom podizanja. odn. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. gotov. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). isplata po sudskim rešenjima isl. akceptant. isplata invalidnina. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. akreditiv. te obezbeđenje kredita. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. cirkularno kreditno pismo. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. odn. obračunski ček id. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. Tako npr.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. uslove. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. načelo samostalne menične obaveze. načelo menične solidarnosti. odn. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. Kao instrum. Ubrajamo: menicu. ček.

pladanje.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. ime onoga koji treba da plati. lizing kompanije i dr). ček je isključivo sredstvo pladanja. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. sporedni. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude.pismu.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima). protest) ima i određ. drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika.kred. svaki ček dospeva po viđenju i dr. preostali neiskorišdeni iznos. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi).razlika: ček isključivo sredstvo pladanja.kred. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. Cirk. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. brokerski . te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. te obezbeđenja kredita. ne može biti izdat na donosioca). Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju.pisma. indosiranje. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. čekovi se ne mogu akceptovati. Supsidijarni poslovi su pomodni. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. oznaka dana i mesta izdavanja čeka.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. naziv i potpis banke koja je ček izdala. Cirkul.kred. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. osiguravajuda društva. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. turističke agencije. Mora glasiti na određeno ime. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. pečat i potpis ovlašdenog lica posl. datum.

: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV. poslovi računovodstvenog konsatlina. nekretninama idr).finan. plasman HOV na primarnom fin. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. izradu prospekata i dr. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV. Osiguravajude društvo.tržištu. posl. neposrednu prodaju odn. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima.instituciji (forfeteru).banka i osigu. poslovi prometa (robom. odn. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike.neophodnih dokumenata da bi se od držav. franšizing poslovi. uz odbitak .tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV. poslovi osiguranja.banka samostalno soniva sopstv. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. posl. Pojavljujudi se na finan.tržištu odn. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV. tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera.tržištu. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn. forfeting i faktoring poslovi. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. poslovi marketinškog karaktera. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. čuvanje akcija u portfelju banke.društov zajednički osnovaju novo osigurav. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. svojinske transformacije. poslovi finansijskog konsaltinga. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri. U tom smislu posl.poslovi. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. poslovi oko registracije preduzeda. poslovi turističkih usluga i dr. lizing poslovi.društvo. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn.

Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). obuku menadžera i poslovne savete. automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. Ili poslovne banke. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. U isto vreme. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu.odgovarajudeg fiksnog iznosa. opremu. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. a sem toga dobijale su reklamu. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. .transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). Sa finansijskog aspekta. obezbeđuju obuku. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. iznajmi na korišdenje. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. odn. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. kreditiranje idr). Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu.

odn.. depozit.energiju neoph. opromena uslova na tržišut. priorodne resurse (npr. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. finansijski resursi (kapital. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. poverenje u banku). Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom.. nematerijalne resurse (npr. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). .tržišna i druga izloženost riziku. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. Kam. banke. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. kolaterali). indirektna izloženost riziku. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža.). izgleda i sl. njene funkcije. elektr. spekulacije.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. a na tržištu pada kamatna stopa. Sa aspekta banke.). nameštaj. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. tako i usled ponašanja menadžmenta banke. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. a u širem kao procena. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade.. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke.opremi za obradu podataka). kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. specijalisti. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom.

ivzedenim HOV od. finans. na osnovu odgovarajudih propisa. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. te preduzimanje adekvatnih mera. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. odn. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. kamatnog isl). Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. odn. rashodi i finansijski rezultati. transakcije na tržištu novca. transakcije na deviznom tržištu. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. velikih rizika kojima je banka bila izložena. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . dugoročnim finansijskim sredstvima. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. . Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. transakcije na tržištu kapitala. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. nekih drugih (npr. odn. transakcije na tržištu finansijskih derivata. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv.kreditnog. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. stavki u toj valuti. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom.derivatima. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti.

dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. što više ublaži. . pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. Ukoliko banka ima više profitnih centara. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. cesija. sredstva u obliku rezervi. asignacija. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. makar to bilo i na štetu rezervi banke. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. kako bi lakše upravljao bankom. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. kompenzacija. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja.

Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. prestavllja promenu duznika. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. internet bankarstvo. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. POS sistem. nego na sebe preuzima i rizik plasmana..Preuzimanje duga suprotno od cesije. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. odnosno zamena jedne aktive u drugu. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. bankomati. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. univerzalne. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. kucno bankarstvo. posto . bankarske. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje.

Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. naknada i drugih prihoda banke. . nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. provizija. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Nekamatni prihod je od raznih usluga.