Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. zemljoradnicki. Principi kreditne politike: opsti i specificni. zadruzni i privatni. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. srednjorocni i dugorocni. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. itd.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. itd. regulator ponude i traznje na trzistu. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. komunalni. . uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. -prema roku moze biti: kratkorocni. industrijski. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. robno-novcani i novcani.

obveznice i akcije preduzeca. iznosa(visine) kred. Kreditni referat sadrzi sl.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika. elemente: vrste (namene) kred. dinamika koriscenja kredita. nacin koriscenja kredita. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl. dinmaika korišd. kapital. . Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. sopstveno učešde. Podnosenje zahteva za kredit. resenje o kreditnom zahtevu.elemente: iznos kredita. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita.. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice).plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. (način otplate. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl.. kam.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl.elemente: naziv. itd. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. kapacitet zaduzenja. sopstveno ucesce i sl. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti.)... monitoring kredita. koriscenje kredita.. namena kredita.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. stopa. Poslovi bankarskih garancija. uslova korišdenja kred. kreditna sposobnost trazioca. Plasmani sredstava banke u HOV. iznos trazenog kredita. ekonomske prilike. namena trazenog kredita. zalog. rok vradanja.Uz zahtev. Obrada kreditnog zahteva.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit. kamatna stopa. obrada kreditnog zahteva. samostalne i akcesorne garancije. pokrivena i nepokrivena garancija. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. zakljucivanje ugovora. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. sediste i delatnost trazioca kredita. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. fiksne i limitirane garancije. vracanje kredita.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. rok otplate kredita.

Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. odn. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu. dragocenosti i sl). Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Njihov oblik. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. valute. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. . nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. odn. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu.banci na čuvanje u otvorenom vidu. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. pre svega.pladanja u unutr.strane hartije od vrednosti. odn. HOV. pre svega. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. plemenite metale isl. HOV. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. upakovane uplatno. predmeti podložni kvarenju.. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. stranu valutu. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. Međutim.

U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. akceptant. gotov. Ubrajamo: menicu. te prilikom podizanja. načelo menične solidarnosti. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva. isplata po sudskim rešenjima isl.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. načelo inkorporacije. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. Kao instrum. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva. Nalog za isplatu je instrum. indosator. avalista. uslove. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. načelo konstantne menične obaveze. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica.maksimuma. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. načelo menčne strogosti. isplata invalidnina. načelo neposrednosti. trasat.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa. odn. obračunski ček id. ček. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. odn.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. štednih knjidica. te obezbeđenje kredita. isplati određenu sumu novca. garanciju. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. akreditiv. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. najčešde se koriste nalog za prenos. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. indosant.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). odn. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. načelo samostalne menične obaveze. odn. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. Kao instrum. cirkularno kreditno pismo.gotov. nalog za naplatu. te prilikom podizanja. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. Tako npr. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica.

kred. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). ime onoga koji treba da plati. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. protest) ima i određ.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata.kred. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. ne može biti izdat na donosioca). drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode.pismu. Supsidijarni poslovi su pomodni. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. brokerski . lizing kompanije i dr). Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju. čekovi se ne mogu akceptovati. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima). ček je isključivo sredstvo pladanja. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. sporedni. datum. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi). Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. Cirkul.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. oznaka dana i mesta izdavanja čeka. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. pladanje. preostali neiskorišdeni iznos. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. pečat i potpis ovlašdenog lica posl.kred. te obezbeđenja kredita. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. osiguravajuda društva. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. svaki ček dospeva po viđenju i dr. naziv i potpis banke koja je ček izdala.pisma. Mora glasiti na određeno ime.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. indosiranje. Cirk. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. turističke agencije.

društov zajednički osnovaju novo osigurav. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV.tržištu odn. odn.tržištu.tržištu. plasman HOV na primarnom fin. Pojavljujudi se na finan. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu.poslovi.instituciji (forfeteru). Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov. poslovi turističkih usluga i dr. U tom smislu posl. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. franšizing poslovi. nekretninama idr). Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri.banka i osigu. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. forfeting i faktoring poslovi. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. uz odbitak . izradu prospekata i dr. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. Osiguravajude društvo. poslovi računovodstvenog konsatlina. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV.neophodnih dokumenata da bi se od držav. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. čuvanje akcija u portfelju banke. tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. poslovi osiguranja. lizing poslovi.finan. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. posl. svojinske transformacije. poslovi oko registracije preduzeda. neposrednu prodaju odn.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV. poslovi marketinškog karaktera. poslovi finansijskog konsaltinga. posl. poslovi prometa (robom.društvo. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima.banka samostalno soniva sopstv. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV.

iznajmi na korišdenje.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. a sem toga dobijale su reklamu. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). odn. kreditiranje idr). Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa.odgovarajudeg fiksnog iznosa. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. obuku menadžera i poslovne savete. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. U isto vreme. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. . nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). obezbeđuju obuku. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. Ili poslovne banke. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. opremu. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. Sa finansijskog aspekta. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga.

Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade.). Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. izgleda i sl. Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa). Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. poverenje u banku).opremi za obradu podataka). Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. a na tržištu pada kamatna stopa. nematerijalne resurse (npr.tržišna i druga izloženost riziku. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. . njene funkcije. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn. elektr. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. opromena uslova na tržišut. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka.energiju neoph. Sa aspekta banke. kolaterali). specijalisti. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. nameštaj.).. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu.. tako i usled ponašanja menadžmenta banke. Kam. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. odn. depozit. spekulacije. finansijski resursi (kapital. a u širem kao procena. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima.. banke. indirektna izloženost riziku. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. priorodne resurse (npr.

stavki u toj valuti. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. transakcije na tržištu novca. transakcije na tržištu kapitala. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. na osnovu odgovarajudih propisa.kreditnog. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. transakcije na tržištu finansijskih derivata. velikih rizika kojima je banka bila izložena. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. odn. ivzedenim HOV od. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. dugoročnim finansijskim sredstvima. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu.derivatima. odn. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. finans. odn. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. transakcije na deviznom tržištu. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). nekih drugih (npr. te preduzimanje adekvatnih mera. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). U bilansu uspeha prikazani su prihodi. . Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. rashodi i finansijski rezultati. kamatnog isl). da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige.

kako bi lakše upravljao bankom. Ukoliko banka ima više profitnih centara. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. . Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. kompenzacija.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. asignacija. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. makar to bilo i na štetu rezervi banke. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. sredstva u obliku rezervi. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. što više ublaži. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. cesija. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja.

nego na sebe preuzima i rizik plasmana. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. kucno bankarstvo. internet bankarstvo. bankarske. POS sistem.Preuzimanje duga suprotno od cesije. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. univerzalne. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. posto . odnosno zamena jedne aktive u drugu. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. bankomati. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. prestavllja promenu duznika. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice.. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva.

Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. Nekamatni prihod je od raznih usluga. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. naknada i drugih prihoda banke. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. provizija. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful