Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

komunalni. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni.Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. itd. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. itd. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. zadruzni i privatni. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. industrijski. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. robno-novcani i novcani. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. regulator ponude i traznje na trzistu. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. srednjorocni i dugorocni. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. zemljoradnicki. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. Principi kreditne politike: opsti i specificni. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. . -prema roku moze biti: kratkorocni. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu.

poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. uslova korišdenja kred. .elemente: iznos kredita.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. dinmaika korišd. stopa.. pokrivena i nepokrivena garancija. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl. (način otplate. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. kapital.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. fiksne i limitirane garancije. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. zakljucivanje ugovora. Podnosenje zahteva za kredit. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. kam.. Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika. obrada kreditnog zahteva. nacin koriscenja kredita.. dinamika koriscenja kredita. elemente: vrste (namene) kred. sopstveno ucesce i sl. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). zalog. Poslovi bankarskih garancija. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke. koriscenje kredita.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. itd. sediste i delatnost trazioca kredita. kapacitet zaduzenja. Plasmani sredstava banke u HOV. rok vradanja. monitoring kredita. rok otplate kredita.Uz zahtev. namena trazenog kredita. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. kreditna sposobnost trazioca.. Obrada kreditnog zahteva. resenje o kreditnom zahtevu. obveznice i akcije preduzeca. vracanje kredita. namena kredita.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni. sopstveno učešde. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. Kreditni referat sadrzi sl. ekonomske prilike. kamatna stopa.elemente: naziv. iznosa(visine) kred.. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr. samostalne i akcesorne garancije.). iznos trazenog kredita.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog.

Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. odn. dragocenosti i sl). Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu. pre svega. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize. Njihov oblik.. pre svega. HOV. stranu valutu. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. plemenite metale isl. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. odn.banci na čuvanje u otvorenom vidu. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca. koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta.pladanja u unutr. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju. . Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl. HOV. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. predmeti podložni kvarenju. Međutim. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. odn. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. upakovane uplatno.strane hartije od vrednosti.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu. valute. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac.

Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. isplata po sudskim rešenjima isl. štednih knjidica. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko). te obezbeđenje kredita. indosant. indosator. Kao instrum. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. odn.platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. obračunski ček id. odn. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. Nalog za isplatu je instrum. Tako npr. cirkularno kreditno pismo. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. Kao instrum. načelo menične solidarnosti.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. isplata invalidnina. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. najčešde se koriste nalog za prenos. isplati određenu sumu novca. te prilikom podizanja. avalista. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. ček. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. odn. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. načelo neposrednosti. gotov. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja.gotov. načelo konstantne menične obaveze. garanciju. odn. Ubrajamo: menicu. akreditiv. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. akceptant. načelo samostalne menične obaveze. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. trasat. načelo menčne strogosti.maksimuma. te prilikom podizanja. nalog za naplatu. načelo inkorporacije. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva. uslove.

pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. Mora glasiti na određeno ime.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. ne može biti izdat na donosioca). Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku.kred. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. ček je isključivo sredstvo pladanja. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima). svaki ček dospeva po viđenju i dr. čekovi se ne mogu akceptovati. oznaka dana i mesta izdavanja čeka. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. brokerski .kred. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. pečat i potpis ovlašdenog lica posl.uvid robne dokumente navedene u akreditivu. preostali neiskorišdeni iznos. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti.kred.pisma. Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. Supsidijarni poslovi su pomodni. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. sporedni. te obezbeđenja kredita. lizing kompanije i dr). indosiranje. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi).pismu. protest) ima i određ. turističke agencije. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. osiguravajuda društva. naziv i potpis banke koja je ček izdala. datum. drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode. pladanje. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). ime onoga koji treba da plati. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. Cirkul. Cirk.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju.

lizing poslovi. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu.tržištu odn. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. svojinske transformacije. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. odn. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. poslovi marketinškog karaktera. nekretninama idr). Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV. poslovi računovodstvenog konsatlina. Pojavljujudi se na finan. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri. poslovi prometa (robom.tržištu. posl. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV. poslovi turističkih usluga i dr. U tom smislu posl. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV. poslovi osiguranja.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije.poslovi. čuvanje akcija u portfelju banke. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima.banka i osigu. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. plasman HOV na primarnom fin. poslovi finansijskog konsaltinga.neophodnih dokumenata da bi se od držav.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. franšizing poslovi. uz odbitak .društvo. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp.finan. neposrednu prodaju odn. poslovi oko registracije preduzeda.tržištu. posl. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn.banka samostalno soniva sopstv.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova.društov zajednički osnovaju novo osigurav.instituciji (forfeteru). tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera. Osiguravajude društvo. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. izradu prospekata i dr. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov. forfeting i faktoring poslovi.

odn. . Sa finansijskog aspekta. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema.odgovarajudeg fiksnog iznosa. kreditiranje idr). automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. U isto vreme. Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. obezbeđuju obuku. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. iznajmi na korišdenje. nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). opremu. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD). Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Ili poslovne banke. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. obuku menadžera i poslovne savete. a sem toga dobijale su reklamu.

tako i usled ponašanja menadžmenta banke. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. banke. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. spekulacije. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. a na tržištu pada kamatna stopa.).opremi za obradu podataka). elektr. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. kolaterali). nameštaj. depozit. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. indirektna izloženost riziku. Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. a u širem kao procena. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade. njene funkcije. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. priorodne resurse (npr. Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope. finansijski resursi (kapital. poverenje u banku). specijalisti.rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. Sa aspekta banke. izgleda i sl. odn. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. nematerijalne resurse (npr.. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn.. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. opromena uslova na tržišut. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika.energiju neoph.tržišna i druga izloženost riziku..). U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. Kam. . Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa).

kamatnog isl). odn. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. ivzedenim HOV od. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). dugoročnim finansijskim sredstvima. Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. stavki u toj valuti. odn. Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. transakcije na tržištu novca. transakcije na tržištu finansijskih derivata. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. nekih drugih (npr. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige.kreditnog. finans. te preduzimanje adekvatnih mera. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. . Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. transakcije na tržištu kapitala. transakcije na deviznom tržištu. rashodi i finansijski rezultati. odn.derivatima. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. na osnovu odgovarajudih propisa. velikih rizika kojima je banka bila izložena. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice.

Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. cesija. sredstva u obliku rezervi. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. Ukoliko banka ima više profitnih centara. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. makar to bilo i na štetu rezervi banke. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. asignacija. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. kompenzacija. kako bi lakše upravljao bankom. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. . Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti. što više ublaži. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive.

POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci. prestavllja promenu duznika. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. POS sistem. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. univerzalne. odnosno zamena jedne aktive u drugu. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca.. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane.Preuzimanje duga suprotno od cesije. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. bankarske. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. internet bankarstvo. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. bankomati. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje.U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. posto . kucno bankarstvo.

Nekamatni prihod je od raznih usluga. smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. provizija. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. naknada i drugih prihoda banke.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. . Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful