Poslovi Prikupljanja Sredstava Jeste Da Prikupljaju Slobodana Novcana Sredstva Od Finansijski Suficitarnih i Da Ih Plasiraju Finansijski Deficitarnih Transaktorima

Poslovi prikupljanja sredstava jeste da prikupljaju slobodana novcana sredstva od finansijski suficitarnih i da ih plasiraju finansijski deficitarnih transaktorima.

Poslovna banka prikupljajuci slobodan nov. sredstva kod sebe formira izvore sredstava za buduce plasmane. Ti izvori sredstava mogu da budu depozitni i nedepozitni. Depozitni izvori sredstava predstavljaju sredstvo koja kod banke drze njeni komitenti u obliku depozita. Depoziti koji se drze kod poslovne banke mogu biti: privrede i stanovnistva, oroceni i neoroceni ,dinarski i devizni, namenski i nenamenski, kamatni i beskamatni, itd. Depoziti privrede najcesce se dele na depozite po vidjenju, oroceni ili investicioni depoziti i specijalni depoziti. Depoziti stanovnistva drze se u obliku stednih depozita. Finansijsu osnovu stednih depozita cini tekuca i kumulirana stednja stanovnistva koja se formira u cilju pokrica planiranih rashoda u narednom periodu, ali i pokrica neplaniranih rashoda u vanrednim situacijama. Stedni depoziti se dele na neorocene ili stedne depozite po vidjenju i orocene i na namenske i nenamenske. Kreditni izvori sredstava dele se na krediti od CB, rediskontni krediti, relombardni krediti, selektivni krediti, krediti za likvidnost i krediti od drugih poslovnih banaka. Krediti od CB su dopunski izvor formiranja finansijskog potencijalaposlovnih banaka. Postoje dve kategorije i to su: revolving krediti i krediti za likvidnost. Rediskontni krediti odobravaju se poslovnim bankama na bazi pokrica diskontovanih menica koje su se nalazile u portfelju poslovne banke. Relombardni krediti odobravaju se na bazi pokrica realnih pokretnih stvari(zlato, dragoceni metali, umetnicki predmeti i sl.) ili HOV koji se nalaze u portfelju poslovne banke, a na osnovu kojih je prethodno odobren lombarni kredit. Selektivni krediti se odobravaju u ekonomski slabo razvijenim zemljama i preko njih CB utice na strukturu kreditnih plasamana poslovnih banaka, pokusavajuci da deluje na promenu ekonomske strukture i deminimiziranje ukupne privredne aktivnosti zemlje. Krediti za likvidnost-Poslovna banka treba da koristi kredit za likvidnost kao poslednje sredstvo i jedino u situaciji kada ne postoji druga mogucnost da resi krizu likvidnost Investicioni izvori sredstava- Banke prikupljaju slobodna novcana sredstva tako sto emituju i prodaju specificne vrste HOV. Politika plasiranja sredstava- ukupni plasmani banke mogu se podeliti na kreditne i nekreditne. Kreditni i nekreditni plasmani se beleze u aktivi bilansa stanja banke, te se ovi poslovi plasiranja sredstava nazivaju aktivnim bankarskim poslovima.

Pojam i znacaj kredita –Kredit za banku predstavlja duznicko-poverilacki posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novcanim sredstvima svome duzniku na ugovorom definisano vreme i pod drugim ugovorenim uslovima. zadruzni i privatni. komunalni. itd. robno-novcani i novcani. Funkcija kredita: mobilizatorska funkcija. itd. regulator ponude i traznje na trzistu. srednjorocni i dugorocni. industrijski. Kamata se obracunava po nominalnoj kamatnoj stopi i ona se sastoji od dve komponente:realne kamatne stope i stope inflacije. Navesti oblike obezbedjenja kredita -garancije -ustupanje i zalaganje potrazivanja -ustupanje i zalaganje prava -zalogu na pokretne stvari i robu -zalogu na HOV -prenos u fuducijarnu svojinu -hipoteka Vrste kredita: -prema obliku u kojem se daje i vraca deli se na : naturalni. Principi kreditne politike: opsti i specificni. obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja. -prema nacinu obezbedjenja: pokriveni i nepokriveni. podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. -s obzirom na davaoca kredita moze biti: bankarski. -s obzirom na uslove otplate dele se na: cele i amortizacione. -sa gledista primaoca kredita moze biti: zanatski. Cena kredita: kredit ima svoju cenu koju je korisnik duzan da plati za koriscenje tudjih sredstava i ona se materijalizuje kroz kamatu. -zavisno od placanje naknade na koriscenje: kamatne i beskamatne. -u zavisnosti od svrhe moze biti: potrosacki i proizvodjacki. zemljoradnicki. -prema roku moze biti: kratkorocni. obezbedjenje kontinuiteta i prosirenje reprodukcije. -u zavisnosti od namene za koje se odobravaju mogu biti: namenski ili nenamenski. -sa aspekta uslova povlacenja moze biti: jednokratni i sukcesivni. uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu i kontrolna funkcija. .

.kreditni referenti analiziraju trazioca kredita sa dva aspekta: formalnopravnog i materijalno finansijskog. Pored ovih plasmana postoje i poslovi garancija. (način otplate. kreditna sposobnost trazioca.projekcija ocekivanih efekata od odobrenog kredita i sl. ako to sam duznik ne ucini u roku i na nacin koji je ugovorom predvidjen. Pri donosenju odluke poslovna banka treba dobro da proceni stepen kreditnog rizika(rizik od nevracanja kredita u ugovorenom roku) i tada se polazi od 5 faktora koji ga determinisu( PRAVILO 5C): karakter. iznos trazenog kredita. Poslovi bankarskih garancija. koriscenje kredita. uslova korišdenja kred. resenje o kreditnom zahtevu. Resenje o kreditnom zahtevu na osnovu zakljucka iz kreditnog referata donosi se resenje o kreditnom zahtevu i donosi ga uglavnom kreditni odbor poslovne banke.elemente: iznos kredita. kam. sopstveno ucesce i sl. zakljucivanje ugovora. nacin koriscenja kredita. kapacitet zaduzenja.. rok vradanja. Nekreditni plasmani su najcesce plasmani sredstava poslovne banke u HOV. Zakljucak kreditnog referata sadrzi sl.Uslovi odobravanja kredita mogu biti opsti i posebni.. obveznice lokalnih vlasti(municipalne obveznice). Zahtev za kredit tražioca kredita sadrži sl. stepen izvrsenja obaveza prema poslovnoj banci. vracanje kredita. Sredstva koja se plasiraju u veliki broj HOV su najcesce: drzavne obveznice. namena trazenog kredita. kamatna stopa. Kreditna sposobnost trazioca podrazumeva se njegova sposobnost da o roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vracanje kredita. Obrada kreditnog zahteva. pokrivena i nepokrivena garancija. kredita i detaljno obrazloženje za šta de se kredit koristiti. Plasmani sredstava banke u HOV.elemente: naziv. kapital. ekonomske prilike...).Uz zahtev. zalog. . samostalne i akcesorne garancije. monitoring kredita. Podnosenje zahteva za kredit. sediste i delatnost trazioca kredita. dinamika koriscenja kredita.bankarskom garancijom se banka (kao garant) obavezuje da ce izvrsiti ugovorenu obavezu predvidjenu u garanciji umesto duznika. poslovi avaliranja i akceptiranja kao specificni oblici nekreditnih plasmana poslovnih banaka. obrada kreditnog zahteva. Postupak kreditiranja –odvija se u vise faza: podnosenje zahteva za kredit. Kreditni referat sadrzi sl. Razlikujemo: uslovne i bezuslovne garancije. Banci treba dostaviti svu dokumentaciju neophodnu za odobr.plasmani PB u HOV nazivaju se (finansijskim)investicijama ili investicionim plasmanima za razliku od kreditnih palsmana gde PB odobrava kredite. sopstveno učešde. iznosa(visine) kred. fiksne i limitirane garancije. namena kredita. elemente: vrste (namene) kred. itd. dinmaika korišd. obveznice i akcije preduzeca. stopa.to je prvi uslov da bi se kredit nekome odobrio. rok otplate kredita.

. odn.Poslovi avaliranja i akceptiranja predstavljaju specif. Trezorsko poslovanje U poslovnim bankama veoma je bitna institucija „trezora“ koji se zbog svoje važnosti smatra „bankom u banci“. nezapečadene uz spisak deponovanih predmeta sa njihovim tačnim opisom. Zatvoreni depoi: komitent banke može poslovnoj banci predati na čuvanje vrednosne predmete koji su zaključani u kasetu. za podmirenje potreba komitenata poslovne banke vezanih za gotovinu. upakovane uplatno. dragocenosti i sl). koverat ili kutiju koji su zapečadeni pečatom deponenta. Pod gotovinom u blagajni podrazumeva se domadi novac koji se nalazi u kasi poslovne banke i koji služi za tekude potreba blagajničkog poslovanja. Njihov oblik. U slučaju zatvorenog depoa banka odgovara samo za omot ostave a ne za unutrašnju sadrživu i vrednost deponovanih stvari. Kod otvorenih depoa komitent predaje predmete posl.tržištu za račun banke kao i za račun velikih komitenata banke. Komitenti kod poslovne banke mogu ostavljati u depou na čuvanje razne stvari npr. Preko trezora se obezbeđuje operativna likvidnost banke i on obavlja poslove na finans. podrazumevamo bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni.. pre svega. Pod trezorom se podrazumeva specijalno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (gotov novac.oblik nekreditnih plasmana posto se u njima poslovna banka obavezuje da ce isplatiti menicu koju je akceptirala umesto svog komitenta koji je izdao menicu. Blagajničko poslovanje Kada govorimo o blagajničkom poslovanju u poslovnoj banci mi pod time. Svaki od insrumeanta platnog prometa služi za određenu vrstu pladanja i on ima svoj naziv i porpisanu brojčanu oznaku. pre svega.banci na čuvanje u otvorenom vidu. HOV. odn. U isto vreme propisani su predmeti koji se ne mogu deponovati : lako zapaljivi predmeti. Međutim. blagajničko poslovanje u širem smislu obuhvata i poslove vezane za zamenu pohabanih i oštedenih novčanica i oštedenog kovanog novca. odn. sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju.+ Intrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu Pod instrum. Obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvanim načelima u u potrebi su jednoobrazni instrumenti pladanja u unutrašnjem platnom prometu. Devizno-valutni poslovi predstavljaju poslove koji su vezani za strana sredstva placanja. HOV. stranu valutu. komisione poslove koje banka obavlja u sveje ime i za tuđi račun-račun svojih komitenata. Depo poslovi Ovi poslovi spadaju u grupu neutralnih ili uslužnih bankarskih poslova. Zavisno od načina predaje i čuvanja vrednosti komitenata u banci depoi se mogu podeliti na otvorene i zatvorene. Veoma su rigorozni propisi koji regulišu način postupanja i rukovanja vrednostima u njemu. valute.pladanja u unutr.strane hartije od vrednosti. Pod stranim sredstvina podrazumevamo:devize.platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri pladanju između domadih (pravnih i fizičkih) lica. plemenite metale isl. te subzijanje falsifikovanja novčanica i kovanog novca. predmeti podložni kvarenju. Trezor je otvoren samo onda kada se radi u trezoru i po pravilu se zatvara posle svake trezorske operacije.

isplati određenu sumu novca. Ubrajamo: menicu. trasat. odn. načelo samostalne menične obaveze. po dokumentarnom (robnom) akreditivu. prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica). Specijalni instrumenti (obezbeđenja) pladanja Imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska pladanja ali i kao instrumenti osiguranja pladanja. štednih knjidica. Kao instrum. odn. te prilikom podizanja. Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i ako sredstvo obezbeđenja pladanja. U poslovanju sa menicama svi učesnici moraju da se pridržavaju slededih meničnih načela: Načelo pisanosti ili formalnosti. te obezbeđenje kredita. prema pojavnim oblicima (vlastita-solo i vučena-trasirana menica) itd. načelo konstantne menične obaveze. isprate gotovog novca sa računa fizičkom lica. isplata invalidnina. Kao instrum. odn. U tom smislu razlikujemo naloge za uplatu na račun i naloge za isplate sa računa. Menica se može definisati kao sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da de drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici. načelo menične solidarnosti. načelo neposrednosti. Nalog za uplatu služi za pladanja gotovim novcem kada lice koje vrši pladanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajn. cirkularno kreditno pismo. indosator. O roku dospeda poverilac podnosi obračunski ček na naplatu. gotov. uslove. načelo inkorporacije. avalista. isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. Mogu se podeliti na: prema popunjenosti (popunjena i blanko).platnog prometa koriste se za pladanja sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. te prilikom podizanja. načelo menčne strogosti. Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne elemente. ček. Akreditiv Akreditivom poslovna banka na zahtev svoga klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv.maksimuma.gotovinskog pladanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica. najčešde se koriste nalog za prenos. nalog za naplatu.pladanja javlja se i poštanska uputnica gde se uplata i isplataa gotovog novca obavlja preko pošte. indosant. odn.Intrumenti gotovinskog pladanja Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instr. akreditiv. Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt-poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa.pladanja pomodu koga se vrši isplata gotovog novca sa računa. U okviru meničnog pladanja pojavljuju se slededa lica: trasant. Nalogom za prenos privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovor računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na . Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive. Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja pladanja kao i pladanja između pravnih lica. Izdaje ga privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korsti drugog privrednog subjekta – poverioca. akceptant. obračunski ček id. a na teret računa drugog privrednog subjekta –dužnika prenesu određena novčana sredstva. kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva. isplata po sudskim rešenjima isl. garanciju.gotov. Nalog za isplatu je instrum. Instrumenti bezgotovinskog pladanja Bezgotovinski instrum. Tako npr.

drugostepeni bankarski poslovi koji predstavljaju dopunske poslove kojima se poslovne banke bave kako bi što potpunije zadovoljavale potrebe svojih komitenata i istovremeno ostvarile značajne prihode.pismu.kred. Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (lice koje treba da izvrši pladanje) da ima pokride novčane sume naznačene na čeku da bi se moglo izvršiti pladanje po čeku u korist remitenta. protest) ima i određ.pisma mogu se izdavati za isplate u govorom ili za bezgotovinska pladanja (sa oznakom:važi samo za virmanska pladanja). turističke agencije. Pored sličnosti sa menicom (avaliranje. kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka. sporedni. te i na taj način povedala sopstvenu profitabilnosti. ček je isključivo sredstvo pladanja.uvid robne dokumente navedene u akreditivu.razlika: ček isključivo sredstvo pladanja. Najčešde: gotovinski ček (u slučajevima podizanja gotovine sa računa). Bankarskim garancijama ne garantuje se samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika. čekovi se ne mogu akceptovati. obračunski ček (nije naplativ u gotovom novcu. pečat i potpis ovlašdenog lica posl. svaki ček dospeva po viđenju i dr. poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata. Na poleđini se vodi evidencija o pladanjima: iznos na koi glasi pismo pri prvom pladanju. pladanje. osiguravajuda društva.čbanke koja vrši isplatu po cirkularnom kred. može da glasi i na ime i na donosioca i po naredbi). Oni nisu primarni bankarski poslovi nego ih pre svega obavljaju za to spcijalizovane institucije (konstalting kude. Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnog) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog navedenog roka koristi novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. Ček mora da sadrži sledede elemente: na dokumentu mora biti oznaka „ček“. Garancija se koristi kao sredstvo pladanja u slučaju da glavni dužnik nije izvršio svoju obavezu nego je to umesto njega učinio jemac po osnovu izdate garancije. barirani ček (može se naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. Ček predstavlja sredstvo pladanja kojim se njen izdavalac obavezuje da de drugom privrednom subjektu po viđenju isplatiti novčani iznos naznačen na samom čenku. Mora glasiti na određeno ime.pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije) od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma. Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo pladanja ali i kao sredstvo obezbeđenja pladanja. U odnosu na to da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišdenja razulikujemo opozive i neopozive akreditive. lizing kompanije i dr). Cirk. Garancija je isprava kojom se garant obavezuje da de izvršiti pladanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku. ne može biti izdat na donosioca). dok prva kopija ostaje kod posloven banke izdavaoca cirkul. bezuslovni nalog o pladanju tačno naznačene sume novca. indosiranje. brokerski . Specifični oblik nekreditnih plasmana bududi da one mogu a ne moraju da dovedeu do angažovanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. ime onoga koji treba da plati.pisma. Supsidijarni poslovi su pomodni. naziv i potpis banke koja je ček izdala. Subsidijarni bankarski poslovi su veoma raznoliki a neki od njih su: konsaling poslovi. te obezbeđenja kredita. preostali neiskorišdeni iznos.kred.kred. datum. oznaka dana i mesta izdavanja čeka. Cirkul. Ako se radi o fizičkom licu mora stajati njegov broj lične karte kao i potpis. iznos koji se po nalogu ispladuje (numerički i slovima).

tržištu HOV gde se ona pojavljuje u ulozi brokera i/ili dilera. poslovi osiguranja.finan. izradu prospekata i dr. U tom smislu posl. Poslovna banka sa svojim ogromnim komitentskim bazama za koje obavlja veliki broj bankarskih poslova. Ovi poslovi povezani su uglavnom sa aktivnostima na primarnom finan.instituciji (forfeteru). poslovi marketinškog karaktera. prijem dividende na račun banke i pojedinačna isplata akcionarima itd. Konsalting poslovi U poslovnim bankama zaposleni su visokoobrazovani profesionalci raznih strudnih profila koji su u stanju da postojedim komitentima. poslovi računovodstvenog konsatlina.neophodnih dokumenata da bi se od držav. Poslovi osiguranja su jedni od najprofitabilnijih poslova uopšte te je logično da se i poslovne banke pokušavaju izboriti za svoje mesto u oblasti osiguranja. ona tehnički izvršava naloge komitenata u vezi sa kupovinom i porodajom HOV.banka vrši: savetodavnu funkciju komitentima koji nameravaju da vrše emisiju nove serije HOV.banka samostalno soniva sopstv. posl. poslovi turističkih usluga i dr. Poslovna banka može u poslovima oiguranja da se pojavi na različite načine: poslovna banka sa osiguravajudim društvom potpisuje ugovor o prodaji njegovog osiguranja i za to dobija ugovorenu naknadu. posl.društov zajednički osnovaju novo osigurav. Kada se banka pojavljuje u ulozi dilera onda ti poslovi spadaju u sopstvene bankarske poslove koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun nastojedi da ostari što vedu razliku između prodajne i kupovne cene HOV. Poslovi oko emisije i plasmana HOV komitenata Komitenti često angažuju poslovnu bnaku da im pruži pomod i uključi se neposredno u ove poslove. pružanje stručne pomodi iz oblasti poreske i carinske politike. Pojavljujudi se na finan. plasman HOV na primarnom fin. poslovi oko registracije preduzeda.tržištu. nekretninama idr). svojinske transformacije.poslovi.komisije dobila dozvola za emitovanje HOV.društvo. poslovi procene vrednosti kapitala koja se vrši pri novoj emisiji HOV u procesu privatizacije odn. forfeting i faktoring poslovi.: pružanje stručne pomodi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.tržištu u ulozi brokera poslovna banka obavlja posredničke poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu borkerske provizije. propagandne aktivnosti kako bi se obzebedio uspeh emisije i plasmana HOV. franšizing poslovi. računa da de i znatan broj komitenata i poslove osiguranja poveriti upravo poslovnoj banci što doprinosi i čvršdem povezivanju i lakšem rešavanju problema sa kojim s komitenti susredu u svome poslovanju. kao i drugim zainteresovanim licima pruže veoma kvalitetne i kvallifikovane usluge nrp. Forfteting i faktoring poslovi Forfeting poslovi predsvaljaju oblik finansiranja vedih izvoznih poslova koji se realizuju prodajom izvoznog potraživanja banci ili specijalizov. Brokerski poslovi Poslovne banke imaju zapaženu ulogu i na sekudnarn.banka i osigu.tržištu. odn. lizing poslovi. neposrednu prodaju odn. Osiguravajude društvo. čuvanje akcija u portfelju banke. uz odbitak .tržištu odn. poslovi prometa (robom. eventualnu garanciju da de biti uspešno plasirana nova serija HOV. Za ove poslove koje obavlja banka kademo da su supsidijarni jer nisu primarno bankarski nego ih pre svega obavljaju za to specijalizovane institucije-bezranski posrednici brokeri. izdavanje potvrda o upisu i uplati akcija. poslovi finansijskog konsaltinga.

Korisnik lizinga pladanjem zakupnine u stvari indirektno odpladuje deo vrednosti imovine koja je predmet zakupa. promet nekretninama (banka raspolaže kvalifikovanim kadrom za to a promet mode biti podržan i drugim uslugama-garancije. Na taj način izvoznik koji je porodao robu stranom kupcu na kredit dolazi do likvidnih novčanih sredstava uz određeno umanjenje. automobili idr) Preduzede kome je takav proizvod potreban a nije u mogudnosti da ga ga plati. obezbeđuju obuku. kreditiranje idr). poslovne banke se po pravilu preko svojih specijalizovanih preduzeda bave poslovima prometa kao npr: prodaja priizvoda komitenata banke što doprinosi povedanju likvidnosti komitenata ali i same banke. poslovi lizinga dopirinose razvoju tržišta i boljem plasmanu proizvoda. Otkupom potraživanja od izvoznika forfeter na sebe automatski prezuzima rizik naplate tog potraživanja. Ili poslovne banke. opremu. koristi mogudnost da tu opremu uzme u zakup. a na osnovu prezentovanja dokumenta kojima uvoznik garantuje otplatu duga. obuku menadžera i poslovne savete. Sve uključene banke u ovom franšizing aranžmanu dobile su pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti a pri tom je svaka banka zadržala svoju vlasničku strukturu. vrše kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu a u zamenu za to dobijaju proviziju kao i učešde u profitu. Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu. . Sa finansijskog aspekta. a sa druge strane ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovanja sopstvenih sredstava. Ovi poslovi ubrzavaju obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika što direktno utiče na poboljšanje njegove likvidnosti i istovremeno prebacuje rizik sa izvoznika na banku ili specijalizovanu instituciju. Franšizing poslovi Franšizing je metod u poslovnoj aktivnosti koja se sastoji u tome da velika korporacija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzedima. iznajmi na korišdenje.transakcijama koje su najčešde vezane za plsaman proizvoda u zakup velike pojedinačne vrednosti (oprema. proizvođač prodaje svoj proizvod na kredit i odmah uz pomod posrednika u lizing vrši naplatu svog potraživanja. a sem toga dobijale su reklamu. Rokovi dospeda kod faktoringa u ondosu na forfeting su po pravili kradi (od 30 do 90 dana) a iznosi potraživanja su manji. U isto vreme. Banke obuhvadene aranžmanom imale su pravo da koriste ime banke davaoca franšize. Poslovi prometa U cilju povedanja profitabilnosti i potrebe poboljšanja poslovanja komitenata. Slični poslovi su poslovi faktorina ali se u ovim poslovima kao posrednik ređe pojavljuje banka a češde specijalizovane institucije za poslove faktoringa (faktor). odn. Najpozatiji slučejive franšizinga nastali su u proizvodnji i distribuciji brze hrane (McD).odgovarajudeg fiksnog iznosa. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja de koristiti njegovo ime i poslovne metode. Poslovi liznga najčešde se koriste u fiansij. Ideja franšizina u ograničenom obimu preneta je i na bankarstvo. nabavka za komitenta deficitarnih materijala kako bi se proizvodnja blagovremeno završila (kreditirana od strane banke priprema robe za izvoz). Lizing poslovi Poslovima lizinga mogu se baviti specijalizovane instit.

bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odn.energiju neoph. specijalisti.).rizik nastajekako zbog delovanje okruženja. poverenje u banku). Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili celine neke stvar. Kamatni rizik se definiše kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. izloženost riziku kroz odgovornost prema tredim licima. za funkciju banke kao novčanog posrednika između onih koji imaju „nezaposlen“ novac i onih kojima taj novac treba da bi ga „uposlili“. Kreditni rizik se smatra osnovnim (primarnim) rizikom sa kojim se banka susrede u svome poslovanju i on se pojavljuje zbog toga što dužnici nisu u mogudnosti da banci vrate kredite o roku dospelosti sa pripadajudom kamatom. ljudski resursi (najkritičniji resurs-ključni direktori. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. tako i usled ponašanja menadžmenta banke.). nameštaj. odn. dok se rizik nematerijalne prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. kolaterali). Upravljanje rizikom banke ima za cilj da zaštiti sredstva i profit banke u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego što oni nastanu. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izloženošdu bankarskog posla različitim tipovima rizika. Kreditnik rizik se ne može u potpunosti eliminisati ali se može svesti na prihvatljivu meru uz striknto poštovanje svih procedura u postupku odobravanja kredita kao i monitoring kreditnog rizika. opromena uslova na tržišut. u uslovima osetnog pada kamatnih stopa).tržišna i druga izloženost riziku. finansijski resursi (kapital. izgleda i sl. Kam. priorodne resurse (npr... . ali i na status koji može imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. depozit. kontrola i finansiranje izloženosti gubicima. Upravljanje rizicima banke U najužem smislu upravljanje rizikom banke definiše se kao bančina fukcnija kupovine osiguranja. elektr. a u širem kao procena. banke. To se čini kombinovanjem faktora: interna politika banke i ugovori sa osiguravajudim kompanijama. U slučajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka de biti manje osetljiva na kamatni rizik nego što je slučaj sa fiksnim kamatnim stopama. Mogu se kvalifikovati: fizički resursi (zgrade. To znači da kreditni rizik možemo definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvršavanja obaveza od strane dužnika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate) Da bi poslovna banka ovu vrstu rizika u svome poslovanju smanjila na što je mogude manju meru neophodno je posebnu pažnju posvetiti izvorištima ptoencijalnog nastanka kreditnih rizika. indirektna izloženost riziku. Sa aspekta banke. njene funkcije.Pojam rizika u bankama Rizik može imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija važnih bankarskih resursa sa najvedom izloženosti gubicima. nematerijalne resurse (npr. On je rezultat ponašanja klijenata koji vrše poređenje između prinosa i troškova koji se javljaju ukoliko se prihvati neka od opcija koju sadrži dati bankarski proizvod (otplata kredita sa fiksnom kamatnom stopom u celini pre isteka roka dospeda. Pored direktnog kamatnog rizika postoji i indirektni kamatni rizik koji se još naziva i opcionim rizikom.. spekulacije. Drugi korak je identifikacija ključne izloženosti gubicima i možemo ih klasifikovati u četiri glavne grupe: direktna izloženost riziku. Za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zaključene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom a u međuvremenu je na tržištu došlo do porasta kamatnih stopa ili pak kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila pladanje fiksne kamatne stope.opremi za obradu podataka). a na tržištu pada kamatna stopa.

odn. Bilans banaka –poslovne banke su duzne da vode poslovne knjige. dugoročnim finansijskim sredstvima. Neaktivna aktiva: ovaj deo bankarske aktive formira se pood uticajem pre svega monetarne i izvršne vlasti u zemlji. na osnovu odgovarajudih propisa.derivatima. Upravljanje aktivom banke Upravljanje aktivom bilansa banke podrazumeva dobro poznavanje strukture te aktive. Sve poslovne promene se evidentiraju u okviru kontnog plana i podeljeni su u deset klasa. ivzedenim HOV od.Rizik likvidnosti Pod rizikom likvidnosti podrazumevamo rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka (dovoljnog iznosa) likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. te vodi računa o usklađenosti ročne strukture sredstava. finans. Usled fluktuacije kursa efekat za banku može biti negativan ali pozitivan. te preduzimanje adekvatnih mera. Transakcije na tržištu kapitala: institucionalni organizovan prostor na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za kapitalom. rashodi i finansijski rezultati. Transakcije na deviznom tržištu: dolazi do susretanja ponude i tražnje za stranim sredstvima pladanja. Postoje dva osnovna bilansa: bilans stanja i bilans uspeha. velikih rizika kojima je banka bila izložena. kamatnog isl). transakcije na tržištu novca. Mgmt banke de biti u stanju da kvalitetno upravlja aktivom svoje banke ukoliko je u stanju da uspešno prati i usmeravanja transakcije na svakom od navedenih delova aktive. zajmovi) i vlasničkog (akcije) . Devizni (valutni) rizik Podrazumevamo rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Bilans stanja banaka je dvostarni racun koji ima sa jedne strane prikazano stanje imovine(aktiva) i sa druge strane izvori sredstava i obaveze( pasiva). da: banka uvek raspolaže adekvatnim sredstvima likvidnosti. transakcije na tržištu finansijskih derivata. od strane menadžmenta na pet slededih delova: neaktivna aktiva. U cilju minimiziranja rizika likvidnosti nophodno je da menadžment upravlja ovim rizicima. Od zastupljenosti neaktivne aktive u ukpnoj aktivi poslovne banke zavisi i stepen usresređenosti mgmt-a na ovaj deo sredstava pri upravljanju bilansom banke. Transakcije na tržištu novca: na ovom tržištu dolazi do susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvim (pre svega tržište žiralnog novca i kreditno tržište). stavki u toj valuti.kreditnog. Veoma često nelikvidnost poslovne banke je posledica. U bilansu uspeha prikazani su prihodi. odn. Transakcije na tržištu finansijskih derivata: prostor na kom dolazi do susretanja ponude i tražnje za tzv. nekih drugih (npr. Ovoj vrsti rizika narocito su izlozene zemlje sa razvijenim finansijskim trzistem. Investicioni rizik-podrazumevamo rizik smanjenaj profita banke kod plasmana u HOV usled nestabilnosti na finansijskom trzistu. Ovoj vrsti rizika naročito su izložene bankeu ekonomski slabije razvijenim zemljama zbog čestih promena kursa domade u odnosu na strane valute. . transakcije na tržištu kapitala. Učešde neaktivne u ukupnoj aktivi poslovnih banaka u ekonomski razvijenim zemljama krede se od 3% (Japan) do 14%(Francuska). Banka je izložena ovom riziku kada ima stavke u aktivi i pasivo koje su komponovane od različitih valuta i kada dolazi do negativnih fluktuacija deviznog kursa. Kapital se na ovom tržištu pojavljuje u obliku dužničko-poverilačkog (obveznice. transakcije na deviznom tržištu. odn. Banka de biti u povoljnijom poziciji ukoliko dođe do apresijacije neke valute a banka u aktivi bilansa ima vedi iznos nego u pasivi.

Asignacija se novi duznik upucuje na izmirenje obaveza dosadasnjeg duznika prema njegovom poveriocu. što više ublaži. Pretpostavka za uspešnu primenu ALM koncepta jeste postojanje razvijenog upravljačkog informacionog sistema pomodu koga se može pratiti kretanje bilansnih i vanbilansnih pozicija u banci. U tom smislu u bankama u ravzijenim tržišnim ekonomijama poostoje komiteti za sprovođenje ALM. kako bi lakše upravljao bankom. dok je težnja akcionara da ostvare što vedu dividendu. pasive i vanbilansknih poslova u nastojanju da se poboljša profitabilnost.Upravljanje pasivom banke Mgmt banke treba kroz upravljanje pasivom da vrđi stalno prilagođavanje izvora sredstava u skladu sa sve vedom tražnjom za kreditima nastojedi pri tome da minimizira rizike i maksimizira profit. kompenzacija. Organizacija Alm pretpostavlja da se na centralizovan način u banci vrši kompleksno upravljanje aktivom i pasivom. akcionarima ne donosi nikakav neposredan porihod te Između akcionara i mgmt-a banke postoji određeni stepen antagonizma interesa. . sredstva u obliku rezervi. dok u manjim bankama odgovornost za sprovođenje ALM može da snosi odbor diretkora. Ukoliko banka ima više profitnih centara. preuzimanje duga i kontokreditni obracun i sl. Kompenzacija prestavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste izmedju privrednih subjekata putem medjusobnog prebijanja obaveza i potrazivanja. te da konfliktnost između profitabilnosti i likvidnosti koja je na ovom području naročito pristuna. U vedim bankama u sastavu komiteta za aktivu i pasivu (ALCO) ulaze viši menadžeri kao i izvršni direktnori banke. Podbilans pozajmljenih izvora sredstava: Pozajmljena sredstva predstavljaju direktnu obavezu banke prema vlasnicima tih sredstava. Mgmt banke nastoji da poveda rezerve banke. makar to bilo i na štetu rezervi banke. Podbilans vlastitih (sopstvenih) izvora sredstava: u vlastita sredstva sa kojima banka raspolaže ubrajamo osnivački kapital te kapital od. asignacija. Upravljenja pasivom bilansa banke podrazumeva upravljenja pre svega podbilansom vlastitih (sopstvenih) izvorima sredstava i pdobilansa pozajmljenih (tuđih) izvorim sredstava. Asignacija moze biti potpuna ( izmirenja obaveze u celosti) i nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza. Pri tome mgmt mora da se pridržava osnovnih načela bankarskog poslovanja. mere i aktivnosti banke koji se koriste radi optimalnog usklađivanja aktive. Mgmt banke nastoji da pribavi tuđa sredstva u adekvatnom obimu i podo što povoljnijim uslovima. cesija. a duznik ostaje isti kao i samo potrazivanje. Vlasnicima je banka u obavezi da vrada uz glavnicu i ugovorom unapred utvđenu kamatu. ALCO upravlja bilansnim i vanbilansnim strukturama u celoj banci. Cesija predstavlja prenosenje potrazivanja od strane dosadasnjeg poverioca na novog poverioca. Ostali oblici platnog prometa : predstavljaju klasicne oblike placanja. Obzirom da je kapital u obliku rezervi vlasništvo banke kao AD. ALM koncept Pod ALM konceptom (koncept upravljanja aktivom i pasivom) podrazumevaju se metodi.k likvidnost i sigurnost u okviru zakonskih mogudnosti.

bankarske.. POS sistem primenom ovog sistema kupac robe ili korisnik usluga momentom kupovine ili koriscenjem usluga vrsi placanje. Overdraft racuni predstavljaju tekuce racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka na bazi unapred dogovorenog aranzmana. Plasticne kartice kao spoj potrosackog kredita i putnickog ceka se mogu grupisati u tri grupe: specijalizovane. Hedzing transakcije prestavljaju finansijske transakcije kojima poslovna banka vrsi transfer riika. univerzalne. Rekupovina hartija od vrednosti predstavlja specifican aranzman na osnovu koga poslovna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti koje ce posle odredjenog ugovorenog vremena ponovo da kupi po ceni koja je poznata u momentu prodaje. internet bankarstvo. nego na sebe preuzima i rizik plasmana. odnosno transferisanje vec plasiranih kredita u utrzive obveznice na osnovu tih kredita. prestavllja promenu duznika. Elektronsko bankastvo novi oblici usluga: plasticne kartice. Radi se o orocenom stednom aranzmanu sa ugovorenom kamatnom stopom koji je istovremeno operativno i na raspolaganju komitentima i ya tekuca placanja. SVIP depoziti specijalna vrsta aranzmana izmedju poslovne banke i komitenta kojim se definisu minimalni i maksimalni limiti sredstava izvan kojih nece da bude saldo tekuceg ili stednog racuna komitenta. Sekjutizacija transformacija bankarskih kredita u hartije od vrednosti ( obveznice ) emitovane na bazi tih kredita. bankomati. odnosno zamena jedne aktive u drugu. Mogu se pojaviti u dva osnovna oblika: kao kreditne kartice ili kao debitne kartice. uslovljenih nestabilnoscu finansijske aktive pre svega promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva. kucno bankarstvo. POS sistem. najpoznatije linije podrzke su NIF i RUF. Novcana sredstva se direktvno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. Kreditne linije podrske predstavljaju oblike garantovanja kojima se povecava likvidnost komitenta. a poslovna banka organizuje te emisije i plasman. NOW aranzmani predstavlja kombinaciju izmedju stednog i tekuceg cekovnog racuna. RUF aranzmani je kreditna linija podrske predstavlja vecu obavezu banke kod emisije i plasmana HOV. NIF aranzmani pmogucavaju komitentu da u duzem vremenskom periodu moze da u vise navrata emituje i plasira HOV. Kontokorentni obracun se vrsi izmedju privrednih subjekata koji imaju medjusobne intezivne i dugorocne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao duznici i kao poverioci.Preuzimanje duga suprotno od cesije. posto .U ovom aranzmanu poslovna banka na sebe ne preuzima samo obavezu organizacije i plasmana HOV. Svop poslovi predstavljaju finansijske operacije kod kojih se vrsi istovremena kupoprodaja trzisnog materijala.

provizija. Kamatni rashodi na pribavljene izvore sredstva. prodajni troskovi i opsti troskovi uprave. Jedan od siroko prihvacenih telekomukacionih sistema je SWIFT. Swift elektronski bankarski sistem koristi se i u medjubankarskom sistemu placanja u zemlji i sa bankama u inostranstvu kao elektronski transfer sredstava . smanjuju se operativni troskovi u bankama i povecava se investiciono ulaganje u nove tehnologije. Bankomati se zamenjuje fizicki rad salterskih sluzbenika. Nekamatni prihod je od raznih usluga. . Upravljanje rashodima banke dve vrste rashoda: kamatni i nekamatni.se preko terminala daje elektronski nalog banci da transferise odredjenu sumu novca sa racuna kupca na racun prodavca. Upravljanje prihodima banke u osnovi sadrze 2 vrste prihoda: kamatni prihod i nekamatni prihod. nekamatni rashodi banke koji mogu da budu direktni produkcioni troskovi. Kamatni prihod predstavlja rezultat smisljenog i organizovanog plasiranja sredstava banke. naknada i drugih prihoda banke.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful