P. 1
Drumski saobracaj

Drumski saobracaj

|Views: 2,020|Likes:
Published by sabnox

More info:

Published by: sabnox on Jun 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/31/2013

pdf

text

original

TEMA: DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREDMET: MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Dr. Veroljub Mladenović

Student: Nikola Sarić 212-P/09

NIŠ 2012. Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3 2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................3 2.1. Definicija.........................................................................................................................3 2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4 3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5 4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6 5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8 5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................9 5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9 5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10 5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11 5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12 5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13 6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15 6.1. Uvod..............................................................................................................................15 6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16 6.2.1. Zaključci SWOT analize....................................................................................18 6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19 6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19 6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20 7. Zaključak……………………………………………………………………………...... 24 8. Literatura ………………………………………………………………………………. 25

2

raste i potreba za transportom ljudi. kao i rastom potrošnje. informacija. Taj konstantni rast je prirodan i očekivan proces civilizacijskog razvoja i jedan od najvažnijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica.1. Primer konvencije koja uređuje drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. petljama. Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade. telekomunikacioni i cevovodni) može biti drumski. drumski saobraćaj ne čine samo pravila. i to se jednom rečju naziva saobraćaj. najbrži i najjednostavniji način da se osoba ili artikal prenesu od tačke A do tačke B (imajući na umu svakodnevne potrebe modernog čoveka i udaljivši se od koncepta masovnog i transporta na velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom ćemo se u daljem tekstu baviti. U daljem tekstu. robe i informacija od jedne do druge tačke. robe ili sirovina a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. po kategorijama primenljivi na različite učesnike u saobraćaju. Čine ga i infrastruktura (sa svim putevima. Neka najosnovnija definicija saobraćaja bi bila da je saobraćaj zapravo smišljeno i organizovano kretanje transportnih jedinica na mreži saobraćajnica sa ciljem prenosa ljudi. društvo ili se ovo odnosilo na celokupno čovečanstvo). železnički i vodeni. godine. Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova. a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja. Ranije pomenuti transport se može obavljati na mnogo načina. mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju. 3 . Saobraćaj (u užem smislu. najrazvijenijim vidom transporta ljudi i nečim bez čega bi naš svakodnevni život bio potpuno nezamisliv. proizvodnje i životnog standarda. kao što mu samo ime kaže. kao i etike učesnika u saobraćaju. 2. doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica1. saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal. Ipak. vazdušni. On ima svoja pravila i uređen je zakonima koji su. ali i u nerazvijenim zemljama. Uvod Rastom populacije u razvijenim. i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno.1. Činjenica da će se najveći deo svakodnevnog kretanja običnog čoveka obavlja baš na drumovima i da je drum najosnovniji. Definicija Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja. bavićemo se prevashodno drumskim saobraćajem kao važnim aspektom svakodnevnog života. kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i međunarodnih konvencija. izostavljajući informacioni. Drumski saobraćaj je. kao i onih koja su važeća u opštem smislu. saobraćaj koji se odvija na drumovima. Drumski saobraćaj 2.

kao što smo videli. Na taj način. Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka. pravila koja se tiču tehničke 4 . 4. Osvrnimo se sad malo na prevozna sredstva. izgledu. pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja.2.put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. makadamski putevi i sl. pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje. drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji. Pri njihovoj izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala. tiču. ne prekida se raskrsnicama. Auto put je najviša klasa druma. __________ 1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraćaju 7. Podela drumskog saobraćaja Prema primeni. dozvoljenoj brzini. godine. zaprežna vozila i pešake. Dakle. koja napuštaju zemlju registracije. Brzi put .2. godine doneo konvenciju o drumskom saobraćaju koja je stupila na snagu 21. maja 1977. Zemljani putevi. dokaz o vlasništvu ili ovlašćenje). i 8. vozila bez sopstvenog pogona. konvencija uređuje obaveze pribavljanja dokumentacije (zeleni karton. vozila. Doneta konvencija uređuje pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je procedure koje se tih. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to šta od nas zadata tema zahteva. 2. semaforima. oktobra 1968. To mogu biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu od velike važnosti van lokalnih okvira. fizički razdvojene smerove i rezervisan je za brzi saobraćaj. putevi se dele na: 1. 3. uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni pogon.

Bilo je ograničenja u količinama robe koja se prevozila. jer je bilo reč o začinima. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže. Čitav istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraćajnih mreža na početku XXI veka. Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska. U takvom okruženju.ispravnosti vozila. Porše. Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka.000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu.P. godine konstruiše prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem na tri točka. Rimljani su bili poznati graditelji puteva. Ipak. u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. Zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela. ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih). U periodu od 1909 -1927. ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao što su pustinje Gobi i Takla Makan 5 . Iz perspektive regionalnih ekonomija. autora: Rodrigue J. Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume. Frederik i Čarls Rojs. Dore. parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile3. koji se smatra pretečom modernog automobila. vinu.Comtos C. 1885. kao i u brzini transporta ljudi i roba. ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. Istorijski razvoj drumskog saobraćaja2 Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje ekonomske kohezije. tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Milde. Kako je carstvo raslo.. Stock B. Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla. Prolazio je kroz sušne predele stepa. Međunarodna trgovina je i tada postojala. Transportna sredstva su se mahom vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „T“)4. Mnogo vekova kasnije. Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u dužini od 6400 km. 3* Put svile je trgovački put koji je najduže korišćen u istoriji čovečanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina). Karl Benc. 3. bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu. već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom. a kroz pet velikih faza. kao i pravila koja uređuju izgled i položaj registarskih tablica. Vinčenco Lančija. gde se svaka odlikuje specifičnim inovacijama u transportnom sektoru. tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80. potom Lui Reno. Dizraeli (napravio dvoetažni autobus). te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva. Godina 1913. oznaku zemlje gde je vozilo registrovano. godine). pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena. __________ 2* Preuzeto iz knjige »The Geography of Transport Systems«. svili. nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja. koji su preplavili američko tržište. sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala. Američki veterinarski lekar. povezujući velike gradove u Mediteranu.. Sa tehnološkim i ekonomskim razvojem. a godinu dana kasnije isti čovek konstruiše prvi automobil na četiri točka.

493 vozila i to 52. Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca . Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete. Sledeći bitan odraz uloge drumskog saobraćaja je i njegova ekonomska neophodnost. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na drumovima..Slika 1.520. godini je proizvedeno 70.376 namenskih vozila5 __________ 4* U periodu od 1913-1927.794.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda.000. Takva produkcija automobila zahtevala je i povećanu proizvodnju sirovima (metala i gume.726. . što ga je svrstalo na drugo mesto proizvođača automobila. u 2009. ali i modernizaciju putne drumske mreže 6 . kontejnerovoza. Naime.000 km ili 70% svetskog saobraćajnog sistema). panelovoza. Uloga drumskog saobraćaja Još u predgovoru je pomenuta važnost koju drumski saobraćaj nosi u celokupnom razvitku jedne zemlje. nafte). odmah iz Volksvagena i njegove čuvene »bube«. Među ostalim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24.modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže.Karl Benc za volanom svog automobila (1885) 4. rashladnih trejlera i dr.117 automobila i 17. drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.

pa sve to automobilsku industriju čini parčetom od 5% ukupne svetske industrije. ali i u direktnoj vezi između gradnje puteva. kao i lošim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala. __________ 5* Izvor OICA. naročito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naročito važi za lokalne izbore). poput ratova. Nezvanični izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pružanja pomoći u hrani.840 miliona dolara.Broj proizvedenih vozila u navedenim državama 6 Automobilska industrija ima godišnji obrt od 1. Studija koja će potvrditi ovo nikada nije sprovedena… Politički značaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture. ljudi i sirovina drumovima širom sveta i tek ćemo onda moći da sagledamo punu važnost ovog vida saobraćaja na globalnom nivou. Pored ekonomske i industrijske. što je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu. sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraćaja. a u ovu kategoriju slobodno možemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi. 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje.Tabela 1. Dodajmo na to i sve one koji žive od izgradnje puteva. podaci za 2008. upošljava preko 8 miliona ljudi. uloga drumskog saobraćaja može biti i vojno-strateška i politička. ali je istim devastirana. . Vojno-strateška uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreže puteva u vanrednim situacijama. pijaćoj vodi. sanitarijama i lekovima.889. sve one čiji poslovi zahtevaju prevoz robe. umrlo između 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. poplave)… Ova uloga putne mreže se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. godine. 6* Izvor OICA 7 . vulkani.

2008 . 2008 . 9* Strategija razvoja železničkog. (Niš – Sofija) i X (Niš – BJRM). Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid transporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom tj.Strategija razvoja železničkog. 11* SEETO . 27 decembar.5. vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji. decembar 2006. (2007). Ovo dodatno utiče na konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transporta u slučaju kada postoje bitne administrativne i fizičke prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni režim za profesionalne vozače. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km železničkih pruga. zapravo pristup međunarodnom tržištu transporta se uglavnom izvodi režimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola.Saobraćajna observatorija za jugoističnu Evropu 12* Ministarstvo za infrastrukturu .2015. Beograd. definisalo je održivu strategiju transporta.)9. Stanje putne mreže u Srbiji Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mrežom puteva. Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji. drumskog. ____________ 8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb (Beograd – Budimpešta) Xc. Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12. oko 74% u ukupnom putničkom transportu. zadržavanja na graničnim prelazima itd. i formira deo SEETO11 regionalne glavne mreže. 8 . vodnog. Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015. drumskog. Integracija transportne mreže Srbije sa glavnom regionalnom mrežom se smatra ključnim ciljem politike10 za ekonomski i društveni razvoj zemlje. a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema uz podršku EU. 2007 10* Vlada Srbije. koje zajedno predstavljaju najznačajnije drumske i železničke rute u Srbiji. Ministarstvo za infrastrukturu.2015. Gustina mreže puteva u Srbiji izračunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. Relativna dužina puteva u Srbija (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije. vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji. prateći raniju podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). (2007). vodnog.

org. Mađarsku. što umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja.5. godine stanje na putevima je poboljšano.fren. 2009. ___________ 13* izvor: www. a svega 14% do 10 godina. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mreže. Stanje.statistički prikaz prevoza putnika i robe od 2002. nizak nivo usluga i visoke troškove eksploatacije i transporta. članak: Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije . Pod naplatom putarine je 634 km puteva najvišeg ranga. 2004. 2005. mil. 2006.540 km i opštinskih 23. putevi imaju dovoljne kapacitete za sadašnje i procenjeno srednjoročno povećanje saobraćaja. Oko 32% državnih puteva staro je preko 20 godina. a održavanje puteva bila je prioritetna aktivnost. stanje putne mreže nije zadovoljavajuće. ograničenja13 Putnu infrastrukturu Republike Srbije čini mreža puteva duga 40. 2007.525 km. Prevezeni putnici hilj. Od 2001. Mreža puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine. hilj. tona 21990 21700 23541 28269 28737 27040 30368 22697 Tonski kilometri. ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda. Međutim. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja Godina 2002. Povezuje Austriju.780 km. Više od polovine mreže opštinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. Oko 40% celokupne mreže ima kolovoz od tucanika ili zemlje. Srbiju. do 2009.845 km. mil. Hrvatsku. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati. 2008. izgrađeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Panevropski Koridor X je najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije.2.rs . Bugarsku. godine 5. Državnih puteva I reda ima 5. Generalno.1.infrastrukturni prioriteti 9 . Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mreže regiona. Makedoniju i Grčku. Sloveniju. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Mađarskom) i Xc (Niš-granica sa Bugarskom). 6124 5950 5883 6754 7416 6538 6747 6227 Prevezena roba. Zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju puteva.Fond za razvoj ekonomske nauke. 2003. 97406 91019 89136 89019 92110 84647 86866 86624 Putnički kilometri. 4683 4809 5603 6829 7787 8383 7881 5954 Tabela 2 . ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih. problemi. puteva II reda 11. Ovakvo stanje putne mreže uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja.

... Regionalni putevi (R) u dužini od ………………………………………………. U 2009..... Lokalni putevi (L) u dužini od……………………………………………………. energetsku efikasnost i eksploatacione troškove.23780km Ukupno. Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju su u značajnoj meri međusobno neusklađeni i delimično usaglašeni sa direktivama EU. godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika... kao i zemljama u okruženju.. Na magistralnim putevima.……40845km Na putevima Srbije godišnje se dogodi prosečno 60000 saobraćajnih nesreća u kojima život izgubi 1000 ljudi..2005.1.…. Ostatak odlazi na lokalne puteve... ali je to još uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka.. dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno.2. koji cine 60% putne mreže.U Srbiji. Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila. 2006). koji su osnova saobraćajne mreže..11540km 3... Formirana je Agencija za bezbednost saobraćaja koja je zadužena za donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.. godini učestvuje sa 70. 5. U periodu od 1990 .. Zakon o javnim putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.... 250000 povređenih plus ogromna materijalna šteta.... drumski saobraćaj je osnovni vid prevoza. U poređenju sa ostalim evropskim zemljama...5525km *pri čemu Autoputevi (AP) u dužini od …….. međutim na njima su saobracajne nezgode najcešće fatalne.. zabeležen je najveći broj saobraćajnih nesreća (oko 50% od ukupnog broja).604 km 2. Srbija nažalost zauzima prvo mesto14 Autoputevi su najbezbednije saobraćajnice.. većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije Putnu mrežu Srbije čine: 1.………………………. __________ 14* Bez podataka za Albaniju 10 .6% u obimu putničkog saobraćaja. Vozni park se ne održava adekvatno. kao i u evropskim zemljama.. Magistralni putevi (M) u dužini od ………………………………. Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009. Zakon o ugovorima o prevozu. godine zabeleženo je oko 16000 poginulih osoba... zbog velikih brzina. Zakon o prevozu. što sve negativno utice na životnu sredinu. U drumskom saobraćaju primenjuju se odredbe međunarodnih bilateralnih sporazuma između Vlade RS i vlada drugih država... Postojeću regulativu u oblasti drumskog saobraćaja čine Zakon o međunarodnom prevozu. Pristup međunarodnom transportnom tržištu.... gde su nadležnosti podeljene sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.3% u obimu teretnog prevoza i sa 73..………….. dok se na regionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraćajnih nesreća. osim oblasti bezbednosti saobraćaja. sa 15000 teško i lakše povređenih osoba.. Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraćaja. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja.

pa čak i autoputeva. obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicama putnog zemljišta) za obezbeđivanje prihvatljivog stanja za korisnike. 11 . Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraćaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovništva. kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. Rehabilitacije (pasivna bezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mreži. tj. integrisanje u evropsku putnu mrežu. 5. ali je kvalitet te mreže veoma loš i prema analizi Direkcije za puteve Srbije. onda se vrlo lako može pronaći uzrok potrebe za izmenu trasa. usklađivanje propisa kojima je uređena oblast drumskog saobraćaja sa propisima Evropske Unije. posebno na Koridoru X i tranzitu.3. nakon čega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. kada istim tim putevima saobraćaju vozila sa znatno poboljšanim karakteristikama. tj. više od 50% magistralnih i 60% regionalnih puteva je u lošem stanju. U to vreme u trasiranju je dominantno bilo praćenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova. koji su bili skupi. podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. regionalnih. Takođe često su korišćeni dugi pravci. Tu spadaju projekti magistralnih. a često i teško izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. Ako se zna da u to vreme nije postojao “Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja”. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije. Danas. Smatralo se da putovanja na vangradskoj mreži moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta.Putna mreža Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja. konkurentnosti. korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. povećanje efikasnosti. tako da su danas većina vangradskih puteva velikim dužinama postale gradske saobraćajnice. tj. povećanje fizičkog obima prevoza robe i putnika. Većina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. godine. Primenom dugih pravaca omogućavala se najbrža veza izmedu naseljenih mesta. unapređenje zaštite životne sredine. Daljom analizom može se doći do zaključka da su na preko 30% magistralih i regionalnih puteva neophodne mere aktivne bezbednosti. Sa tako usklađenim elementima imamo situaciju koja narušava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva. rekonstrukcijom. profitabilnosti i kvaliteta usluga. homogenu nesigurnost. Uzroci ovakvog stanja putne mreže leže pre svega u nedovoljnom održavanju puteva u periodu do 90-tih godina prošlog veka i potpunog prestanka održavanja u narednih 10 godina za vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bivše SFRJ. Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva presvlačenje (ojačanje) kolovoza. izlazi se iz granica putnog zemljišta).

12 . pružiti optimalni nivo usluge i očuvati uloženi kapital. budžeta i privatnih ulaganja.Kotroman (granica sa BiH).Loznica. Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava.Bukurešt i od Beograda ka Budimpešti i Beču. Za cenu koju plaća korisnik će dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti. a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvođačima. Uvodiće se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog održavanja. godine. pretpristupnih fondova EU. informacije o putu i saobraćaju.5 milijardi evra. Mađarska granica . Mreža autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad: autoputem Pojate . Izgradnjom autoputa koji povezuje Vršac . Gradske obilaznice.Kikinda . održavanja i zaštite državnih puteva do 2015. koji ce povezati dva značajna tranzitna pravca Koridor X i put Južni Jadran. Radi kompletiranja nacionalne putne mreže potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad .Zrenjanin . Finasiraće se sredstvima međunarodnih finansijskih institucija. Poboljšaće se saobraćajni uslovi. dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.Požega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara.Užice .Majdanpek . Za izgradnju Koridora X obezbeđena su sredstva međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909. otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja. što ce dati impuls privrednom razvoju.Batočina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Požarevac . Prioritet u izgradnji infrastrukture je završetak Koridora X do 2012. intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari .Šabac . autoput Požega .Čačak . Na taj način će se povećati tražnja za prevozom. brzu pomoć. pravovremenim delovanjem. privući strane investicije u Srbiju.Beograd .Negotin. državni putevi II reda. smanjiti ljudski i materijalni gubici. Autoput bi približio nerazvijena područja Pešterske visoravni i planine Golija većim privrednim centrima i podstakao privrednu i turističku aktivnost u tim područjima.4. Većim investiranjem smanjiće se zaostajanje Srbije u razvoju infrastrukture za zemljama EU.Kučevo . koji ima ekonomski. autoput Kragujevac . opštinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mreže. regiona i društva.Preljina. poboljšanjem efikasnosti i kvaliteta održavanja postojeće infrastrukture sprečiće se ubrzano propadanje.Kovin. privući tranzitni saobraćaj. naročito manje razvijenih područja. poboljšaće se naplata putarine i povećati protok sabraćaja. godine.Bar . Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7. i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede. Potrebno je uraditi Srednjoročni plan i program izgradnje i rekonstrukcije.5.Ruma .Pančevo -Beograd . povećati konkurentnost Srbije. Mere i aktivnosti Infrastruktura ima ekonomski i društveni značaj. Za rehabilitaciju i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u narednih deset godina biće potrebno oko 2.Pančevo . Reformom održavanja puteva. povećati nivo bezbednosti. autoput Paraćin . Ulaganje u savremeno održavanje i rehabilitaciju mreže puteva predstavlja takođe prioritet. razvojni i strateški značaj. siguran i komforan parking. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora i intenzivirali turistički tokovi.2 miliona evra.Zaječar – Bugarska granica koji povezuje istočne delove Srbije sa Koridorom X.5 milijarde evra. Uvođenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mreži.

Potrebno je i ažurirati katastar javnih puteva i zemljišta. dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju treba da reši u praksi uočene nedostatke i nepravilnosti. kao osnovni dokument za njegovu realizaciju. Zbog poboljšanja institucionalnog okvira formiraće se Agencija za drumski transport koja će izdavati licence domaćim prevoznicima. Površina puta se degradira npr. Da bi se obezbedio održiv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljšati model finansiranja. Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP . U jednom momentu dolazi se do tačke u kojoj je habanje toliko da su celovitost kolovoza. kao i svih korisnika koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu. Održavanje putne mreže Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreže puteva. i saobraćaja. Ovi znaci uključuju pojavu pukotina.zagađivač plaća’’ na osnovu koga vozila koja više zagađuju životnu sredinu plaćaju veće nadoknade za korišćenje javnih puteva. Problem je što put. Neophodno je obezbediti dovoljne. Na taj način smanjiće se dužina mreže državnih puteva i jasno podeliti nadležnosti i odgovornosti za sve kategorije puteva. na osnovu koje će se pristupiti izradi strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke na državnim putevima. itd. godine. kolotraga i uglačavanja površine puta. Unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira će se realizovati donošenjem odgovarajućih zakona. automatsko brojanje saobraćaja i primenu putnog meteorološkog informacionog sistema. sertifikate o stručnoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima. ako ne i svih. izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte. treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. Potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti tehničkih mera smanjenja štetnog uticaja buke. a uz poštovanje principa da korisnici puteva snose troškove infrastrukture. ITS u svetu ima mnogo širu primenu. smanjiti zagušenja i negativni uticaji na životnu sredinu. usaglašavati redove vožnje u linijskom unutrašnjem i međunarodnom prevozu putnika. kao što predviđaju standardi EU. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i održavanje puteva imaju međunarodne sertifikate o neškodljivosti.. povećava nivo bezbednosti i smanjuje zagađenje životne sredine.5.Radi racionalizacije troškova izvršiće se nova kategorizacija puteva. Uvođenjem novih tehnologija poboljšaće se efikasnost funkcionisanja saobraćajnog sistema i kvalitet usluga. Da bi se nivo usluge puta održavao na 13 . Uspešnost većine. poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema.Putevi Srbije“ urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. jednom napravljen ne traje zauvek. Posle određenog vremena na njemu će se pojaviti znaci habanja. 5. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraćajem i infrastrukturom. zbog klime. a stoga i nivo usluge koju on pruža smanjeni. Zakon o prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu. Primenom ITS-a postiže se efikasniji i ekonomičniji prevoz. Uvešće se i princip . Za unapređenje zaštite životne sredine preduzeće se niz mera. a najpre kolovoz puta. starosti kolovoza.. povećati bezbednost. Prema analizi iskustava drugih zemalja.

putevi propadaju i vek puteva je smanjen.Smanjenje brzine propadanja kolovoza. Danielson. Aktivnosti održavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani kolovoz. oblast oko puta. svakih nekoliko godina. smanjenje stope propadanja kolovoza. potrebne usled štete nastale usled poplava. Aktivnosti održavanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na: . . Princip je jednostavan: nedostatak redovnog održavanja puteva uvećava pritisak na periodično održavanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno. Snaith.Interventno održavanje. a koji ne zavise od saobraćaja npr. krpljenje udarnih rupa na putu.održavanjem koje se stalno ponavlja. . itd. Druge aktivnosti je teže planirati unapred npr.Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.redovno održavanje se koristi samo za one tipove održavanja koji se stalno ponavljaju. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obično su malog obima i relativno jednostavne. Bez odgovarajućeg održavanja. .zahtevanom nivou potrebno je svake godine određena vrsta održavanja kako bi se obnovila svojstva puta i produžio njegov vek.Redovno održavanje. tj. klizanja zemljišta. jednom ili više puta godišnje. Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998) 6. Iz perspektive celog životnog veka. vezuje se za uštedu u direktnim troškovima.Kontinuirano obezbeđivanje otvorenosti puteva za saobraćaj. Sledeće prednosti se pripusuju održavanju puteva13: . Termin . .Periodično održavanje. . održavanje puteva je dobra investicija sa značajnim povraćajem investicija __________ 13* Robinson. Periodično održavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno. padanjem drveća. drenažni sistemi i oprema za kontrolu saobraćaja. kontrola vegetacije na bankinama i nagibima.Smanjeni troškovi korišćenja vozila. održavanje zemljišta oko puta i drenažnog sistema. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim održavanjem puteva imaju kao rezultat uštedu indirektnih troškova. Interventno održavanje obuhvata hitne popravke. Generalni Master Plan 14 . One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i stručne radne snage nego redovnom održavanju. troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. Prva gore opisana prednost npr. Redovno održavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi često npr. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) česte aktivnosti održavanja nazvane .

1. vrstama roba . .Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a. koje će privući nove investicije u siromašnije regione.Izrada modela saobraćaja: Baze podataka koje se mogu ažurirati sa: . Treba eksplicitno navesti tehničke.Podacima o troškovima transporta . Za period od 2017. Uvod Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim. u vezi sa putnom mrežom u Republici Srbiji. Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreže.6. . .pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove . Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreža Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa) glavne mreže i Trans .Evropske saobraćajne mreže (TEN-T).Definisanim kapacitetima deonica . Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije može ažurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji uključuje pod-vidove i sadrži: . praktičan i opširan. unapređenim i bezbednijim saobraćajnim mrežama.za sve vidove .Model potražnje za prognoziranje izvor . očekuje se postizanje sledećih rezultata: I faza .Model izbora vida saobraćaja.za sve vidove.Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreži. promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama. unaprediti kvalitet života u regionu.cilj . Mora da sačini program investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.. kao i karakteristike saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji.Koherentni paket projekata za investiranje. .Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa.Izrada master plana: . U tom cilju.Model ponude za opis različitih scenarija infrastrukture. klasama vozila. političke i druge rizike. Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju. Svrha je da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.cilj matrice kroz rast društvenih i ekonomskih vatijabli. 15 .Matricama izvor . projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu. II faza . .Troškovima redovnog i periodičnog održavanja za sve vidove. do 2027. Najveća pažnja treba biti data projektima sa ponuđenom dinamikom realizacije pre 2017. GMTS mora da bude ekonomski i tehnički opravdan. .

Državni put I reda . 6. Generalno govoreći. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva.Opštinski putevi . Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili međunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u različitim periodima i na različite načine. u svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pružaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leže. brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduženi za određene tipove podataka.Državni put II reda . PREDNOSTI . Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreži na bazi raspoloživih podataka iz baze podataka puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije".geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreže .Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa značajem njihove uloge u povezivanju sledeće kategorije javnih puteva: . Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiču na proces implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena. U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na bazi gore spomenutih kriterijuma. U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.Ulice U maju 2009. SWOT analiza Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne može se postići samo linearnim aktivnostima.2.infrastrukturni resursi 16 . Konsultant je pripremio model saobraćaja putne mreže koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj važećoj kategorizaciji puteva.

administrativnog i stručnog osoblja i inercija u transformaciji administrativnih procedura. . .1. . Tabela 3. . UNMIK .suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini.2. .nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedničke koordinacije.gradski i prigradski putnički prevoz nije razvijen i pretežno se oslanja na jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistički autobus). u boljoj.na distanci od 50-100 km od Koridora X . . udobnijoj i prijatnijoj okolini .interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreže.nedostatak menadžera sa iskustvom.definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i globalni ciljevi. isplatu duga. . .vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani. .dobra turistička ponuda i intenziviranje protoka turista. .politička pozicija zemlje.SWOT analiza O OPASNOSTI T 6.mogućnost da se u budućnosti utiče na razvojne planove evropske mreže sa ciljevima razvoja Srbije .očuvanje ekološkog sadržaja .kraće distance za putovanje u poređenju sa TEN-T EU South-Eastern priority axes (Koridor IV i IVa).razvoj multimodalnog sistema saobraćaja . mentalitet radne snage.novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije. . .pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije . organizovani kriminal).otpor prema promenama (pravni sistem. .prevaga politike nad profesionalnošću i stručnošću.nedostatak stabilnih finansijskih resursa. PPP. NATO bombardovanje. Zaključci SWOT analize 17 .S W SLABOSTI PRILIKE .saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije kompletno izgrađena ni opremljena sa modernim tehničkim i tehnološkim sistemima. održivo finansiranje i garancije za pozajmice. UN sankcije. .manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje.dostupnost profesionalnih i stručnih resursa u Republici Srbiji . .nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na strategiju transporta Republike Srbije . .međunarodna uprava AP Kosovo i Metohija). korišćenje evropskih fondova) .mnogo graničnih prelaza na glavnim rutama.nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost. .nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema.

Tranzit je osnova ekonomskog rasta u područjima usluga koja se nalaze duž ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. Takođe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu putnika. stručnim upravljanjem i osobljem i efektivnim procedurama kontrole. 5. tranzit će rasti brže od opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graničnim prelazima. procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Sprovođenje procedura javne nabavke. 4. Prihodi Republike Srbije će se uvećati ne samo zbog međunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga. primena ugovornih klauzula na bazi učinka vodiće ka jačoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova održavanja javnih puteva. 7. 6.3. Razvojni projekti 18 . kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruženjem. Broj smrtnih slučajeva na putevima Srbije se mora smanjiti. Cilj je da količina štetnih emisija treba da se slaže sa ciljevima koje je postavila EU. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i održavanje prilagode ekološkim zahtevima. Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za sve vidove prevoza. Većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva. Količina izvoza i uvoza kao i prihoda u Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i bržih procedura prelaska granice. Prelazak na ekološki održiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u određenom broju oblasti. Trebalo bi precizno definisati željene standarde u vezi sa pristupom. Uvećana uloga privatnog sektora i usklađivaje propisa u javnom sektoru i institucijama u cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima. mora se dati prioritet rehabilitaciji/održavanju putne mreže u odnosu na modernizaciju i izgradnju. 2. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora. Mora se sprovesti efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeđenim pristupom sa javnog puta. Izvori finansiranja za održavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bi se osiguralo održavanje na bazi evropskih standarda. Potrebni su politička podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White Paper) i konceptom koga se ona drži kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergenciji i drugim političkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji. 3. posebno bitni za donošenje odluka su: 1. nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreže. U uslovima limitiranog finansiranja. 6.Zaključci izvedeni iz SWOT analize. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i trošak prekograničnog saobraćaja za putnike i teret. Isplata prošlih dugova. Upravljanje preko-graničnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple "kontrolne tačke" .

vezano za putnu mrežu.Deonica "B" sektori 5 i 6 Obilaznica Beograda .Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreže Republike Srbije (Autoput E-70).Deonica "A: Batajnica .1. Čačka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200).Dobanovci .6.u fazi prikupljanja ponuda .našli izvor finansiranja koji je odobren U ovoj studiji. Projekti minimalnog ulaganja će uključiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su: .Bubanj potok. dok će se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75).Deonica A: Batajnica .Deonica C: Bubanj potok . a očigledno je da će se ove deonice izgraditi u određenom vremenskom periodu. Konsultant je uključio ove projekte zajedno sa aktivnostima na održavanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje.3. Deonica puta Obilaznica Beograda Sektor „A“ Dužina (km) 10 19 Cena (EUR miliona) 115 . Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre. zaključivši da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mrežu Srbije.Dobanovci . sa obezbeđenim sredstvima. godine za deonicu autoputa Dobanovci .Bubanj potok . Projekti minimalnih ulaganja Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreže Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme građevinskih radova.Pančevo (E-70) Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. Obilaznicu Beograda čine sledeće deonice: .u izgradnji . dve deonice koje su deo obilaznice Beograda čine projekte Minimalnog ulaganja: . Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti korišćena za prolazak puteva kroz područje grada Beograda. Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19). Na taj način Konsultant može da proučava šta će se desiti na putnoj mreži ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice.Deonica B: Dobanovci . severnog dela (Autoput E-75).

Trenutni status tehničke dokumentacije je na različitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor o finansiranju.Obilaznica Beograda Sektori “5” i “6” Ukupno nova izgradnja Godišnje održavanje glavne mreže Godišnje održavanje mreže opštinskih puteva Ukupno 2009-2027 .393 37.Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja *(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007.416 37. Predviđa se izgradnja novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg (desnog) kolovoza. 20 .Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-evropskog saobraćajnog Koridora X. u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi . E-75 Horgoš . Postojeći polu-autoput na ovoj deonici biće unapređen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m širok razdelni pojas).393 221 336 161 95 4. Lista prikazanih projekata nije konačna. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta. Ukupna dužina poteza je 108 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 132 miliona evra. Razvojni projekti puteva Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mrežu u različitoj fazi implementacije i definicije.936 Tabela 4. 13 23 14. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. ili preciznije njegova grana Xb.977 22. sa ili bez razvojnih projekata kao i status raspoložive tehničke dokumentacije. .2.2027.3. Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika različita izvora: Planova i programa korisnika i procene konsultanta. . Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog modela.600 4. Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj mreži i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih petlji.Troškovi održavanja UKUPNI TROŠKOVI 2009. Na ovoj deonici predviđen je zatvoreni sistem naplate putarine. Takođe su predstavljeni izlazni rezultati modela.) 6.

Ova deonica povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na Koridoru X. Beograd . Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta. Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme čini obilaznicu Subotice preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice. Kragujevac . Procenjena vrednost troškova investicije je 75 miliona evra.11.11 koji je. Ukupna dužina deonice je 83.1 km. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine. Državna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadležna za ekspertizu tehničke dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Južni Jadran.E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreže autoputeva i deo je saobraćaja na Koridoru X (grana Xb).Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreži (TEM) i deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc). Na ovoj deonici se predviđaju tri nove petlje. predviđen za Koridor autoputa. Ovaj put će biti autoput sa ukupnom dužinom od 22. Procenjena vrednost troškova investicije je 650 miliona evra.3 km. Prva deonica autoputa dužine 5. Grabovnica . Ovaj autoput pravi vezu između Centralne Evrope preko Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom. Niš . sa 90 mostova (11. U 2008. preko graničnog prelaza Kelebija. Trasa puta prati postojeći magistralni put M-1. Na ovoj deonici se predviđa pet petlji.5 km je završena i sada je sledeća deonica dužine 4.BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj mreži autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X.Batočina (Projekat RDA5) je magistralni put M1. Ukupna dužina deonice je 98. Ovaj Autoput ima veliki značaj za srpsku i evropsku mrežu kao najkraća veza između evropskih zemalja i Bliskog Istoka. Deonica: Požega – Boljare . Ukupna dužina poteza je 25. prema Prostornom planu Republike Srbije.Požega (Projekat RDB6).Kelebija .4 km.5km ukupna dužina) i 13 tunela (8. Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763. a građevinski radovi uključuju izgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojećeg.1 km. deonica autoputa Deonica E-763 je deo transevropske putne mreže (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom putarine. Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je.Crnogorska granica. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Detaljnog projekta.. deonica: Požega – Boljare (Crnogorska granica) su završeni. Ova deonica doprinosi boljim saobraćajnim vezama između Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope. sektor 3. Procenjena vrednost troškova investicije je 605 miliona evra.2km ukupna dužina). Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti. Procenjena vrednost troškova investicije je 120 miliona evra. 21 . Postoje deonice na kojima je novoizgrađeni autoput dok će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put.5 km u izgradnji.

22 . Procenjena vrednost troškova investicije je 413 miliona evra. prema prostornom planu Srbije ova deonica je predviđena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Južni Jadran sa istočnim susednim zemljama. ova deonica pripada transevropskoj mreži autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i južno Jadransko more.Sarajevo . E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .097 km Procenjena vrednost troškova investicije je 850 miliona evra.Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996.Hvatsku. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda završenog generalnog projekta. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Generalnog projekta.6 km.Užice .Srbiju Bosnu i Hercegovinu . Tehnički podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora.Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11). Beograd . E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . koji se završava u području Požege i nastavlja se vodi do Crne Gore: 1) Istočna opcija/1/L=106. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se raspravlja o četiri varijante.5km. Dužina deonice je 91.Niš . Procenjena vrednost troškova investicije je 480 miliona evra. ukupna dužina je 109.Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9).Bugarsku . Ova veza povezuje Beograd i Pančevo sa rumunskom granicom. sve tri varijante treba da budu predmet dalje razrade tj. Na ovoj deonici predviđa se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji.Niš . E-761 je deo glavne regionalne mreže i povezuje Tursku .Pančevo . Sledeći korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti. Ovaj autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i južni Jadran na istoku. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mreže. definisana u SEETO i budućem Sporazumu o transportu. Komisija je prihvatila tehničku dokumentaciju i odredila Istočni koridor.sa Jadranskim morem (Hvatska).Srbiju . predviđen kao autoput.Vršac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je. na bazi tehničko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Požega – Boljari u funkciji obima saobraćaja. Procenjena vrednost troškova investicije je 570 miliona evra.Hvatsku. koji ima varijante trase. prema Prostornom planu Republike Srbije. Ukupna dužina ove deonice je oko 60 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa. Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2 milijarde evra. Pojate .Sarajevo sa Jadranskim morem (Hvatska). Ova deonica je predviđena za autoput koji povezuje Požegu sa crnogorskom granicom. Požega .Bugarsku .Bosnu i Hercegovinu .Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mrežu Srbije i pored toga što je u trans-evropskoj putnoj mreži od sekundarnog značaja. Imajući u vidu veoma male razlike između varijanti na istočnom koridoru. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija . Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5. Požega .806km/ 2) Istočna opcija/2/ L=111. ukupne dužine 110 km.

M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Požege. Procenjena vrednost troškova investicije je 670 miliona evra. Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja posebno na Deonici Šabac .Mali Zvornik je 23km.Sarajevo . Tehnička dokumentacija je u fazi završnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. jasno se nameću pojedini zaključci.Vršac . Na drugim deonicama predviđen je put sa dve trake.Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena kao magistralni put (dvotračni put) sa idejom da se uključe rute Temišvar .Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne Gore. Novi Sad . pa sa Jadranskim morem. Novi Sad .Zrenjanin .Pančevo .Bosnu i Hercegovinu .sa Jadranskim morem (Hvatska). Iako je Srbija na strateški važnom položaju. kako bi se dovela u stanje koje 23 .Bari u pan-evropskim koridorima. Ukupna dužina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa. Ukupna dužina ove deonice je oko 120 km.Šabac . potrebno je dosta ulaganja u postojeću infrastrukturu. a Loznica .Loznica (projekat RDB12) . 7.Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19.Hvatsku.Niš . Prelazi E70 blizu grada Rume.Bar . E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Ukupna dužina ove deonice je 204.Bugarska granica . Sledeći korak je priprema idejnog projekta. M19 magistralnu saobraćajnicu blizu grada Šapca.Paraćin (Projekat RDC10).Kovin (Projekat RDC13) .Kikinda .Zaječar . prema Prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istočne delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). Ukupna dužina M21 puta u projektu je oko 203 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 200 miliona evra.Ruma .2 km.Bugarsku .Loznica je 55 km.Ruma i na njoj je predviđen pun profil autoputa.Srbiju .Šabac . E761 povezuje regionalne aerodrome Sofija . Mađarska granica .Ruma .Beograd . Zaključak Kroz urađenu analizu. Alternativna deonica Šabac .Podgorica . Procenjena vrednost troškova investicije je 220 miliona evra. Tehnička dokumentacija je u fazi završnog i pregledanog generalnog projekta.

Sigurno je to da naši prioritetni putevi E70 i E75. kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju. kontinuirano ažuriranje.mi. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije: http://www.zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja težak ali ne i neostvariv zadatak. moraju se uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranžmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovođenja Master plana. 8. napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim stručnjacima i analizom postojećeg stanja. unapređenje i nadgledanje njegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloživim finansijskim izvorima. prema tome. nisu u reprezentativnom stanju. Literatura: 1. Štaviše. koji Srbiju čeka u bližoj i daljoj budućnosti. kao i izradom planova za rekonstrukciju postojeće i izradu nove putne mreže. Sledeći korak u razvoju putne mreže Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta.gov. Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira. a posebno ne u putnu mrežu.rs/ 24 .

Fond za razvoj ekonomske nauke: http://www.rs 5. autori: Rodrigue J. Republički zavod za statistiku: www.P.net 25 .gov.org.fren.wikipedia.oica. slobodna enciklopedija: http://sr.org/ 3.Concepts and Systems« (1998). Vikipedija.Comtos C.stat. »Road Maintenance Management .2. OICA. autori: Robinson.. Snaith 6. The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers: www. 7. Danielson. Stock B.rs/ 4.. »The Geography of Transport Systems«.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->