TEMA: DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREDMET: MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Dr. Veroljub Mladenović

Student: Nikola Sarić 212-P/09

NIŠ 2012. Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3 2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................3 2.1. Definicija.........................................................................................................................3 2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4 3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5 4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6 5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8 5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................9 5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9 5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10 5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11 5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12 5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13 6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15 6.1. Uvod..............................................................................................................................15 6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16 6.2.1. Zaključci SWOT analize....................................................................................18 6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19 6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19 6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20 7. Zaključak……………………………………………………………………………...... 24 8. Literatura ………………………………………………………………………………. 25

2

Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade. telekomunikacioni i cevovodni) može biti drumski. izostavljajući informacioni. a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja.1. najrazvijenijim vidom transporta ljudi i nečim bez čega bi naš svakodnevni život bio potpuno nezamisliv. Taj konstantni rast je prirodan i očekivan proces civilizacijskog razvoja i jedan od najvažnijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica. U daljem tekstu. Drumski saobraćaj 2. Ipak.1. vazdušni. raste i potreba za transportom ljudi. bavićemo se prevashodno drumskim saobraćajem kao važnim aspektom svakodnevnog života. informacija. po kategorijama primenljivi na različite učesnike u saobraćaju. On ima svoja pravila i uređen je zakonima koji su. robe i informacija od jedne do druge tačke. kao i rastom potrošnje. Činjenica da će se najveći deo svakodnevnog kretanja običnog čoveka obavlja baš na drumovima i da je drum najosnovniji. kao što mu samo ime kaže. i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno. Primer konvencije koja uređuje drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. ali i u nerazvijenim zemljama. petljama. najbrži i najjednostavniji način da se osoba ili artikal prenesu od tačke A do tačke B (imajući na umu svakodnevne potrebe modernog čoveka i udaljivši se od koncepta masovnog i transporta na velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom ćemo se u daljem tekstu baviti. mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju. kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i međunarodnih konvencija. saobraćaj koji se odvija na drumovima. kao i etike učesnika u saobraćaju. saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal. Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova. robe ili sirovina a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. kao i onih koja su važeća u opštem smislu. Uvod Rastom populacije u razvijenim. doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica1. 3 . i to se jednom rečju naziva saobraćaj. Saobraćaj (u užem smislu. godine. drumski saobraćaj ne čine samo pravila. Definicija Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja. 2. Drumski saobraćaj je. proizvodnje i životnog standarda. društvo ili se ovo odnosilo na celokupno čovečanstvo). železnički i vodeni. Čine ga i infrastruktura (sa svim putevima. Ranije pomenuti transport se može obavljati na mnogo načina. Neka najosnovnija definicija saobraćaja bi bila da je saobraćaj zapravo smišljeno i organizovano kretanje transportnih jedinica na mreži saobraćajnica sa ciljem prenosa ljudi.

dozvoljenoj brzini. i 8. __________ 1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraćaju 7. izgledu. dokaz o vlasništvu ili ovlašćenje). uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja. semaforima. Osvrnimo se sad malo na prevozna sredstva. 4. Pri njihovoj izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala. koja napuštaju zemlju registracije. Dakle. pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje. fizički razdvojene smerove i rezervisan je za brzi saobraćaj. drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji. makadamski putevi i sl. zaprežna vozila i pešake. vozila bez sopstvenog pogona. tiču. pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine. ne prekida se raskrsnicama. oktobra 1968. Auto put je najviša klasa druma. maja 1977. Na taj način. pravila koja se tiču tehničke 4 . Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka. Podela drumskog saobraćaja Prema primeni. 2. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. Doneta konvencija uređuje pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je procedure koje se tih.2.2. uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni pogon. konvencija uređuje obaveze pribavljanja dokumentacije (zeleni karton. 3. Zemljani putevi. godine.put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. godine doneo konvenciju o drumskom saobraćaju koja je stupila na snagu 21. vozila. Brzi put . To mogu biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu od velike važnosti van lokalnih okvira. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to šta od nas zadata tema zahteva. kao što smo videli. putevi se dele na: 1.

kao i u brzini transporta ljudi i roba. svili. godine). tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva. Međunarodna trgovina je i tada postojala. sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala. autora: Rodrigue J. 3* Put svile je trgovački put koji je najduže korišćen u istoriji čovečanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina). Čitav istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraćajnih mreža na početku XXI veka. ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih). godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „T“)4. Prolazio je kroz sušne predele stepa. Kako je carstvo raslo. Istorijski razvoj drumskog saobraćaja2 Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje ekonomske kohezije. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže. koji su preplavili američko tržište. Bilo je ograničenja u količinama robe koja se prevozila. godine konstruiše prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem na tri točka. ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao što su pustinje Gobi i Takla Makan 5 . kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo.. ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. Stock B. Rimljani su bili poznati graditelji puteva. vinu. Mnogo vekova kasnije.000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). Ipak. Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u dužini od 6400 km. jer je bilo reč o začinima. pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena.Comtos C. Sa tehnološkim i ekonomskim razvojem. bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu. povezujući velike gradove u Mediteranu. potom Lui Reno. tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80. Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume. nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja.. Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. Transportna sredstva su se mahom vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju.P. Zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela. Karl Benc. koji se smatra pretečom modernog automobila. Dizraeli (napravio dvoetažni autobus). Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka. 3.ispravnosti vozila. Frederik i Čarls Rojs. Godina 1913. parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile3. Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska. U takvom okruženju. Američki veterinarski lekar. 1885. a kroz pet velikih faza. gde se svaka odlikuje specifičnim inovacijama u transportnom sektoru. __________ 2* Preuzeto iz knjige »The Geography of Transport Systems«. Dore. Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla. kao i pravila koja uređuju izgled i položaj registarskih tablica. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. Iz perspektive regionalnih ekonomija. u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. Vinčenco Lančija. još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu. a godinu dana kasnije isti čovek konstruiše prvi automobil na četiri točka. oznaku zemlje gde je vozilo registrovano. Milde. već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom. Porše. U periodu od 1909 -1927.

Uloga drumskog saobraćaja Još u predgovoru je pomenuta važnost koju drumski saobraćaj nosi u celokupnom razvitku jedne zemlje. Sledeći bitan odraz uloge drumskog saobraćaja je i njegova ekonomska neophodnost.117 automobila i 17. nafte). što ga je svrstalo na drugo mesto proizvođača automobila.376 namenskih vozila5 __________ 4* U periodu od 1913-1927. ali i modernizaciju putne drumske mreže 6 .modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže.726. rashladnih trejlera i dr. panelovoza. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na drumovima.794. Među ostalim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24.493 vozila i to 52.Karl Benc za volanom svog automobila (1885) 4. u 2009.Slika 1.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda. .000 km ili 70% svetskog saobraćajnog sistema)..000. drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu. godini je proizvedeno 70. Takva produkcija automobila zahtevala je i povećanu proizvodnju sirovima (metala i gume. Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca . odmah iz Volksvagena i njegove čuvene »bube«.520. Naime. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete. kontejnerovoza.

Tabela 1. . Vojno-strateška uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreže puteva u vanrednim situacijama. a u ovu kategoriju slobodno možemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi. pa sve to automobilsku industriju čini parčetom od 5% ukupne svetske industrije. godine. __________ 5* Izvor OICA. vulkani. sanitarijama i lekovima. Studija koja će potvrditi ovo nikada nije sprovedena… Politički značaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture. podaci za 2008. kao i lošim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala. Dodajmo na to i sve one koji žive od izgradnje puteva.Broj proizvedenih vozila u navedenim državama 6 Automobilska industrija ima godišnji obrt od 1. uloga drumskog saobraćaja može biti i vojno-strateška i politička. pijaćoj vodi. što je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu. naročito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naročito važi za lokalne izbore). 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje. 6* Izvor OICA 7 . sve one čiji poslovi zahtevaju prevoz robe. ali je istim devastirana. ali i u direktnoj vezi između gradnje puteva. ljudi i sirovina drumovima širom sveta i tek ćemo onda moći da sagledamo punu važnost ovog vida saobraćaja na globalnom nivou.889. poput ratova. Nezvanični izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pružanja pomoći u hrani. umrlo između 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. poplave)… Ova uloga putne mreže se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010.840 miliona dolara. upošljava preko 8 miliona ljudi. Pored ekonomske i industrijske. sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraćaja.

oko 74% u ukupnom putničkom transportu. Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015. vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji. prateći raniju podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema uz podršku EU.Saobraćajna observatorija za jugoističnu Evropu 12* Ministarstvo za infrastrukturu . 27 decembar. drumskog. 11* SEETO . (Niš – Sofija) i X (Niš – BJRM).2015. Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid transporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom tj. (2007). Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km železničkih pruga. Relativna dužina puteva u Srbija (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Ovo dodatno utiče na konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transporta u slučaju kada postoje bitne administrativne i fizičke prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni režim za profesionalne vozače. 9* Strategija razvoja železničkog. Stanje putne mreže u Srbiji Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mrežom puteva. Integracija transportne mreže Srbije sa glavnom regionalnom mrežom se smatra ključnim ciljem politike10 za ekonomski i društveni razvoj zemlje.5.Strategija razvoja železničkog. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb (Beograd – Budimpešta) Xc.2015. 2007 10* Vlada Srbije. Gustina mreže puteva u Srbiji izračunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. zapravo pristup međunarodnom tržištu transporta se uglavnom izvodi režimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. 8 . Beograd. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša. Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji. 2008 . vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji. 2008 . koje zajedno predstavljaju najznačajnije drumske i železničke rute u Srbiji. zadržavanja na graničnim prelazima itd. (2007). definisalo je održivu strategiju transporta. Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12. i formira deo SEETO11 regionalne glavne mreže.)9. ____________ 8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji. drumskog. vodnog. decembar 2006. Ministarstvo za infrastrukturu. vodnog.

Stanje. ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda. 4683 4809 5603 6829 7787 8383 7881 5954 Tabela 2 . Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja Godina 2002.statistički prikaz prevoza putnika i robe od 2002. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati. mil. Oko 32% državnih puteva staro je preko 20 godina.2. Ovakvo stanje putne mreže uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja. članak: Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije . 6124 5950 5883 6754 7416 6538 6747 6227 Prevezena roba. putevi imaju dovoljne kapacitete za sadašnje i procenjeno srednjoročno povećanje saobraćaja. Hrvatsku. Povezuje Austriju. Generalno. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Mađarskom) i Xc (Niš-granica sa Bugarskom).org. Od 2001. Pod naplatom putarine je 634 km puteva najvišeg ranga. 2009. ___________ 13* izvor: www. mil. nizak nivo usluga i visoke troškove eksploatacije i transporta. 2005. Više od polovine mreže opštinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. 97406 91019 89136 89019 92110 84647 86866 86624 Putnički kilometri. Državnih puteva I reda ima 5. ograničenja13 Putnu infrastrukturu Republike Srbije čini mreža puteva duga 40. Srbiju.5.540 km i opštinskih 23. Mađarsku.845 km. puteva II reda 11. a održavanje puteva bila je prioritetna aktivnost. što umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja. 2004. godine 5. Oko 40% celokupne mreže ima kolovoz od tucanika ili zemlje. stanje putne mreže nije zadovoljavajuće. 2008. Prevezeni putnici hilj. 2006. Zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju puteva. izgrađeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva.780 km.fren.infrastrukturni prioriteti 9 . problemi. Bugarsku.1. Panevropski Koridor X je najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije. 2007. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mreže regiona. Sloveniju. Makedoniju i Grčku.rs . Mreža puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine.525 km. Međutim.Fond za razvoj ekonomske nauke. 2003. do 2009. hilj. ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih. godine stanje na putevima je poboljšano. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mreže. tona 21990 21700 23541 28269 28737 27040 30368 22697 Tonski kilometri. a svega 14% do 10 godina.

Postojeću regulativu u oblasti drumskog saobraćaja čine Zakon o međunarodnom prevozu.....…. 2006).. energetsku efikasnost i eksploatacione troškove. Zakon o prevozu.3% u obimu teretnog prevoza i sa 73. Pristup međunarodnom transportnom tržištu. U poređenju sa ostalim evropskim zemljama.... dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno. 250000 povređenih plus ogromna materijalna šteta.. Zakon o javnim putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.. Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraćaja. Vozni park se ne održava adekvatno. koji su osnova saobraćajne mreže. godine zabeleženo je oko 16000 poginulih osoba. __________ 14* Bez podataka za Albaniju 10 . Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju su u značajnoj meri međusobno neusklađeni i delimično usaglašeni sa direktivama EU.. što sve negativno utice na životnu sredinu..………….………………………..23780km Ukupno..2005.. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije Putnu mrežu Srbije čine: 1.. dok se na regionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraćajnih nesreća.... većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola. zabeležen je najveći broj saobraćajnih nesreća (oko 50% od ukupnog broja).U Srbiji. 5..6% u obimu putničkog saobraćaja. sa 15000 teško i lakše povređenih osoba. Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila. međutim na njima su saobracajne nezgode najcešće fatalne. koji cine 60% putne mreže. Ostatak odlazi na lokalne puteve..……40845km Na putevima Srbije godišnje se dogodi prosečno 60000 saobraćajnih nesreća u kojima život izgubi 1000 ljudi. U drumskom saobraćaju primenjuju se odredbe međunarodnih bilateralnih sporazuma između Vlade RS i vlada drugih država.604 km 2.. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja. zbog velikih brzina. Na magistralnim putevima. drumski saobraćaj je osnovni vid prevoza. kao i u evropskim zemljama... godini učestvuje sa 70..1.5525km *pri čemu Autoputevi (AP) u dužini od ……... U periodu od 1990 . Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009.11540km 3.. U 2009..... Magistralni putevi (M) u dužini od ………………………………. Zakon o ugovorima o prevozu.. kao i zemljama u okruženju.. godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika. osim oblasti bezbednosti saobraćaja. Lokalni putevi (L) u dužini od……………………………………………………. ali je to još uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka.2. Regionalni putevi (R) u dužini od ……………………………………………….... Formirana je Agencija za bezbednost saobraćaja koja je zadužena za donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.... Srbija nažalost zauzima prvo mesto14 Autoputevi su najbezbednije saobraćajnice.. gde su nadležnosti podeljene sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

konkurentnosti. više od 50% magistralnih i 60% regionalnih puteva je u lošem stanju. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraćaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovništva. Uzroci ovakvog stanja putne mreže leže pre svega u nedovoljnom održavanju puteva u periodu do 90-tih godina prošlog veka i potpunog prestanka održavanja u narednih 10 godina za vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bivše SFRJ. Primenom dugih pravaca omogućavala se najbrža veza izmedu naseljenih mesta. rekonstrukcijom. posebno na Koridoru X i tranzitu. Daljom analizom može se doći do zaključka da su na preko 30% magistralih i regionalnih puteva neophodne mere aktivne bezbednosti. godine. izlazi se iz granica putnog zemljišta). a često i teško izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. unapređenje zaštite životne sredine. Danas. Takođe često su korišćeni dugi pravci. kada istim tim putevima saobraćaju vozila sa znatno poboljšanim karakteristikama. U to vreme u trasiranju je dominantno bilo praćenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova. tj. povećanje efikasnosti. onda se vrlo lako može pronaći uzrok potrebe za izmenu trasa.3. Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva presvlačenje (ojačanje) kolovoza. obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicama putnog zemljišta) za obezbeđivanje prihvatljivog stanja za korisnike.Putna mreža Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja. koji su bili skupi. povećanje fizičkog obima prevoza robe i putnika. Tu spadaju projekti magistralnih. kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. Rehabilitacije (pasivna bezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mreži. nakon čega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. Sa tako usklađenim elementima imamo situaciju koja narušava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva. profitabilnosti i kvaliteta usluga. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije. ali je kvalitet te mreže veoma loš i prema analizi Direkcije za puteve Srbije. 5. homogenu nesigurnost. Smatralo se da putovanja na vangradskoj mreži moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta. tako da su danas većina vangradskih puteva velikim dužinama postale gradske saobraćajnice. korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. pa čak i autoputeva. usklađivanje propisa kojima je uređena oblast drumskog saobraćaja sa propisima Evropske Unije. podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. tj. regionalnih. Većina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. Ako se zna da u to vreme nije postojao “Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja”. tj. 11 . integrisanje u evropsku putnu mrežu.

smanjiti ljudski i materijalni gubici. intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari .Batočina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Požarevac . dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge. Finasiraće se sredstvima međunarodnih finansijskih institucija. Prioritet u izgradnji infrastrukture je završetak Koridora X do 2012.2 miliona evra. 12 . državni putevi II reda. Za izgradnju Koridora X obezbeđena su sredstva međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909. pravovremenim delovanjem. godine. Mađarska granica .Zaječar – Bugarska granica koji povezuje istočne delove Srbije sa Koridorom X. poboljšanjem efikasnosti i kvaliteta održavanja postojeće infrastrukture sprečiće se ubrzano propadanje. povećati konkurentnost Srbije. privući tranzitni saobraćaj. autoput Požega . Poboljšaće se saobraćajni uslovi. Uvođenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mreži.Bukurešt i od Beograda ka Budimpešti i Beču.5 milijarde evra.5 milijardi evra.Kikinda . Izgradnjom autoputa koji povezuje Vršac . informacije o putu i saobraćaju. budžeta i privatnih ulaganja. regiona i društva. godine.Požega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara.Pančevo -Beograd .Kučevo .Šabac . Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava. Radi kompletiranja nacionalne putne mreže potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad . pretpristupnih fondova EU. Potrebno je uraditi Srednjoročni plan i program izgradnje i rekonstrukcije.Užice . povećati nivo bezbednosti.Zrenjanin . koji ce povezati dva značajna tranzitna pravca Koridor X i put Južni Jadran. naročito manje razvijenih područja.Preljina. poboljšaće se naplata putarine i povećati protok sabraćaja. Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7. otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja. i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede.Čačak . Za cenu koju plaća korisnik će dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti. Na taj način će se povećati tražnja za prevozom. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora i intenzivirali turistički tokovi.Bar . Mere i aktivnosti Infrastruktura ima ekonomski i društveni značaj.Ruma . opštinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mreže.Loznica. privući strane investicije u Srbiju. Mreža autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad: autoputem Pojate . što ce dati impuls privrednom razvoju. Uvodiće se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog održavanja.4.Majdanpek . autoput Kragujevac . Reformom održavanja puteva. a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvođačima. Autoput bi približio nerazvijena područja Pešterske visoravni i planine Golija većim privrednim centrima i podstakao privrednu i turističku aktivnost u tim područjima.5. autoput Paraćin .Kovin. Većim investiranjem smanjiće se zaostajanje Srbije u razvoju infrastrukture za zemljama EU.Pančevo . Za rehabilitaciju i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u narednih deset godina biće potrebno oko 2. Ulaganje u savremeno održavanje i rehabilitaciju mreže puteva predstavlja takođe prioritet. održavanja i zaštite državnih puteva do 2015. siguran i komforan parking. brzu pomoć.Kotroman (granica sa BiH). pružiti optimalni nivo usluge i očuvati uloženi kapital. koji ima ekonomski. razvojni i strateški značaj.Negotin. Gradske obilaznice.Beograd .

a stoga i nivo usluge koju on pruža smanjeni. U jednom momentu dolazi se do tačke u kojoj je habanje toliko da su celovitost kolovoza.zagađivač plaća’’ na osnovu koga vozila koja više zagađuju životnu sredinu plaćaju veće nadoknade za korišćenje javnih puteva. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i održavanje puteva imaju međunarodne sertifikate o neškodljivosti. Zakon o prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu. poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema. i saobraćaja. dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine. Da bi se obezbedio održiv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljšati model finansiranja. Za unapređenje zaštite životne sredine preduzeće se niz mera.5. Uvođenjem novih tehnologija poboljšaće se efikasnost funkcionisanja saobraćajnog sistema i kvalitet usluga. kao što predviđaju standardi EU. Zbog poboljšanja institucionalnog okvira formiraće se Agencija za drumski transport koja će izdavati licence domaćim prevoznicima. jednom napravljen ne traje zauvek. povećava nivo bezbednosti i smanjuje zagađenje životne sredine. automatsko brojanje saobraćaja i primenu putnog meteorološkog informacionog sistema. stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. a najpre kolovoz puta. zbog klime. Neophodno je obezbediti dovoljne. Površina puta se degradira npr. itd. ITS u svetu ima mnogo širu primenu.Radi racionalizacije troškova izvršiće se nova kategorizacija puteva. Na taj način smanjiće se dužina mreže državnih puteva i jasno podeliti nadležnosti i odgovornosti za sve kategorije puteva. ako ne i svih... Ovi znaci uključuju pojavu pukotina. izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraćajem i infrastrukturom. Održavanje putne mreže Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreže puteva. kao osnovni dokument za njegovu realizaciju. Potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti tehničkih mera smanjenja štetnog uticaja buke. 5.Putevi Srbije“ urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. Posle određenog vremena na njemu će se pojaviti znaci habanja. Problem je što put. Prema analizi iskustava drugih zemalja. Uvešće se i princip . Da bi se nivo usluge puta održavao na 13 . Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP . povećati bezbednost. starosti kolovoza. Potrebno je i ažurirati katastar javnih puteva i zemljišta. usaglašavati redove vožnje u linijskom unutrašnjem i međunarodnom prevozu putnika. Uspešnost većine. godine. Primenom ITS-a postiže se efikasniji i ekonomičniji prevoz. sertifikate o stručnoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima. na osnovu koje će se pristupiti izradi strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke na državnim putevima. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju treba da reši u praksi uočene nedostatke i nepravilnosti. Unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira će se realizovati donošenjem odgovarajućih zakona. kao i svih korisnika koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu. smanjiti zagušenja i negativni uticaji na životnu sredinu. a uz poštovanje principa da korisnici puteva snose troškove infrastrukture. kolotraga i uglačavanja površine puta.

Periodično održavanje. jednom ili više puta godišnje. Termin . putevi propadaju i vek puteva je smanjen. svakih nekoliko godina.Smanjeni troškovi korišćenja vozila. Druge aktivnosti je teže planirati unapred npr. Snaith. itd. padanjem drveća. kontrola vegetacije na bankinama i nagibima.redovno održavanje se koristi samo za one tipove održavanja koji se stalno ponavljaju.održavanjem koje se stalno ponavlja. Aktivnosti održavanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na: . troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) česte aktivnosti održavanja nazvane . Danielson. krpljenje udarnih rupa na putu. One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i stručne radne snage nego redovnom održavanju. . drenažni sistemi i oprema za kontrolu saobraćaja. Aktivnosti održavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani kolovoz. oblast oko puta. Periodično održavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno. .Redovno održavanje. a koji ne zavise od saobraćaja npr. Princip je jednostavan: nedostatak redovnog održavanja puteva uvećava pritisak na periodično održavanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. klizanja zemljišta. održavanje puteva je dobra investicija sa značajnim povraćajem investicija __________ 13* Robinson. Prva gore opisana prednost npr. potrebne usled štete nastale usled poplava. Bez odgovarajućeg održavanja.Kontinuirano obezbeđivanje otvorenosti puteva za saobraćaj.Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti. Iz perspektive celog životnog veka. smanjenje stope propadanja kolovoza. vezuje se za uštedu u direktnim troškovima. Generalni Master Plan 14 . Redovno održavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi često npr. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim održavanjem puteva imaju kao rezultat uštedu indirektnih troškova. Interventno održavanje obuhvata hitne popravke. održavanje zemljišta oko puta i drenažnog sistema.Interventno održavanje. Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998) 6. Sledeće prednosti se pripusuju održavanju puteva13: . . . tj. .Smanjenje brzine propadanja kolovoza. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obično su malog obima i relativno jednostavne.zahtevanom nivou potrebno je svake godine određena vrsta održavanja kako bi se obnovila svojstva puta i produžio njegov vek.

6.cilj . kao i karakteristike saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji.Evropske saobraćajne mreže (TEN-T). GMTS mora da bude ekonomski i tehnički opravdan.Matricama izvor . 15 .za sve vidove.Koherentni paket projekata za investiranje. promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama. Za period od 2017. klasama vozila. očekuje se postizanje sledećih rezultata: I faza . Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreže.Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a. Svrha je da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova. do 2027. II faza . .Model izbora vida saobraćaja.Definisanim kapacitetima deonica . Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreža Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa) glavne mreže i Trans .pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove .Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa. projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu. Treba eksplicitno navesti tehničke.za sve vidove . unaprediti kvalitet života u regionu.Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreži. Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije može ažurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji uključuje pod-vidove i sadrži: .Model ponude za opis različitih scenarija infrastrukture. . Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju. .Podacima o troškovima transporta .Model potražnje za prognoziranje izvor . . U tom cilju.Izrada modela saobraćaja: Baze podataka koje se mogu ažurirati sa: . unapređenim i bezbednijim saobraćajnim mrežama. . Mora da sačini program investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.1. Najveća pažnja treba biti data projektima sa ponuđenom dinamikom realizacije pre 2017. .cilj matrice kroz rast društvenih i ekonomskih vatijabli. u vezi sa putnom mrežom u Republici Srbiji. praktičan i opširan.Izrada master plana: . koje će privući nove investicije u siromašnije regione. političke i druge rizike. Uvod Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim.. vrstama roba .Troškovima redovnog i periodičnog održavanja za sve vidove.

Opštinski putevi . PREDNOSTI . U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na bazi gore spomenutih kriterijuma. brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduženi za određene tipove podataka. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva.Ulice U maju 2009. Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiču na proces implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. SWOT analiza Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne može se postići samo linearnim aktivnostima. Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreži na bazi raspoloživih podataka iz baze podataka puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena. u svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pružaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leže.Državni put I reda . Generalno govoreći. U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.infrastrukturni resursi 16 . 6.2. Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili međunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u različitim periodima i na različite načine.Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa značajem njihove uloge u povezivanju sledeće kategorije javnih puteva: .geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreže .Državni put II reda . Konsultant je pripremio model saobraćaja putne mreže koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj važećoj kategorizaciji puteva.

administrativnog i stručnog osoblja i inercija u transformaciji administrativnih procedura. UN sankcije.definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i globalni ciljevi.očuvanje ekološkog sadržaja .vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani.nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedničke koordinacije.manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje. u boljoj.SWOT analiza O OPASNOSTI T 6. PPP.nedostatak stabilnih finansijskih resursa.S W SLABOSTI PRILIKE .suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini. održivo finansiranje i garancije za pozajmice. .otpor prema promenama (pravni sistem.interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreže. Zaključci SWOT analize 17 . . . UNMIK . .dostupnost profesionalnih i stručnih resursa u Republici Srbiji . organizovani kriminal).nedostatak menadžera sa iskustvom. isplatu duga. . . .prevaga politike nad profesionalnošću i stručnošću.nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost. .gradski i prigradski putnički prevoz nije razvijen i pretežno se oslanja na jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistički autobus).kraće distance za putovanje u poređenju sa TEN-T EU South-Eastern priority axes (Koridor IV i IVa). . .razvoj multimodalnog sistema saobraćaja . . korišćenje evropskih fondova) .nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na strategiju transporta Republike Srbije .međunarodna uprava AP Kosovo i Metohija).1. Tabela 3. udobnijoj i prijatnijoj okolini . .politička pozicija zemlje. .saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije kompletno izgrađena ni opremljena sa modernim tehničkim i tehnološkim sistemima. . .mogućnost da se u budućnosti utiče na razvojne planove evropske mreže sa ciljevima razvoja Srbije .novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije. .pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije . .nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema.mnogo graničnih prelaza na glavnim rutama. NATO bombardovanje.na distanci od 50-100 km od Koridora X .2.dobra turistička ponuda i intenziviranje protoka turista. mentalitet radne snage.

Količina izvoza i uvoza kao i prihoda u Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i bržih procedura prelaska granice. Cilj je da količina štetnih emisija treba da se slaže sa ciljevima koje je postavila EU.3. 2. Potrebni su politička podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White Paper) i konceptom koga se ona drži kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergenciji i drugim političkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji. 7. Uvećana uloga privatnog sektora i usklađivaje propisa u javnom sektoru i institucijama u cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima. 6. Tranzit je osnova ekonomskog rasta u područjima usluga koja se nalaze duž ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. stručnim upravljanjem i osobljem i efektivnim procedurama kontrole. primena ugovornih klauzula na bazi učinka vodiće ka jačoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova održavanja javnih puteva. nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreže. Mora se sprovesti efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeđenim pristupom sa javnog puta. Broj smrtnih slučajeva na putevima Srbije se mora smanjiti. Trebalo bi precizno definisati željene standarde u vezi sa pristupom. 4. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i trošak prekograničnog saobraćaja za putnike i teret. Većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graničnim prelazima. posebno bitni za donošenje odluka su: 1. Prelazak na ekološki održiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u određenom broju oblasti.Zaključci izvedeni iz SWOT analize. Izvori finansiranja za održavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bi se osiguralo održavanje na bazi evropskih standarda. Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za sve vidove prevoza. tranzit će rasti brže od opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora. 3. Razvojni projekti 18 . Sprovođenje procedura javne nabavke. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i održavanje prilagode ekološkim zahtevima. Takođe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu putnika. U uslovima limitiranog finansiranja. Upravljanje preko-graničnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple "kontrolne tačke" . procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruženjem. Isplata prošlih dugova. mora se dati prioritet rehabilitaciji/održavanju putne mreže u odnosu na modernizaciju i izgradnju. 6. Prihodi Republike Srbije će se uvećati ne samo zbog međunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga. 5.

Čačka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200).Deonica B: Dobanovci .u izgradnji . sa obezbeđenim sredstvima. Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre.3.Pančevo (E-70) Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. Projekti minimalnog ulaganja će uključiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su: .Dobanovci . Deonica puta Obilaznica Beograda Sektor „A“ Dužina (km) 10 19 Cena (EUR miliona) 115 . Konsultant je uključio ove projekte zajedno sa aktivnostima na održavanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje. Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19). dve deonice koje su deo obilaznice Beograda čine projekte Minimalnog ulaganja: .Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreže Republike Srbije (Autoput E-70). zaključivši da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mrežu Srbije.1.Bubanj potok . Projekti minimalnih ulaganja Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreže Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme građevinskih radova. severnog dela (Autoput E-75). godine za deonicu autoputa Dobanovci .Deonica C: Bubanj potok . vezano za putnu mrežu.u fazi prikupljanja ponuda .Deonica "B" sektori 5 i 6 Obilaznica Beograda .6.Bubanj potok.Deonica "A: Batajnica . Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti korišćena za prolazak puteva kroz područje grada Beograda.Deonica A: Batajnica . dok će se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75).našli izvor finansiranja koji je odobren U ovoj studiji.Dobanovci . a očigledno je da će se ove deonice izgraditi u određenom vremenskom periodu. Na taj način Konsultant može da proučava šta će se desiti na putnoj mreži ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice. Obilaznicu Beograda čine sledeće deonice: .

Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika različita izvora: Planova i programa korisnika i procene konsultanta.600 4.2027.2.393 221 336 161 95 4. Predviđa se izgradnja novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg (desnog) kolovoza.936 Tabela 4. Lista prikazanih projekata nije konačna. 13 23 14. 20 . Ukupna dužina poteza je 108 km. . Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj mreži i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. . Razvojni projekti puteva Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mrežu u različitoj fazi implementacije i definicije.Troškovi održavanja UKUPNI TROŠKOVI 2009.977 22. Na ovoj deonici predviđen je zatvoreni sistem naplate putarine.) 6. sa ili bez razvojnih projekata kao i status raspoložive tehničke dokumentacije. Takođe su predstavljeni izlazni rezultati modela.393 37.Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-evropskog saobraćajnog Koridora X. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.Obilaznica Beograda Sektori “5” i “6” Ukupno nova izgradnja Godišnje održavanje glavne mreže Godišnje održavanje mreže opštinskih puteva Ukupno 2009-2027 . u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi . Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog modela. Procenjena vrednost troškova investicije je 132 miliona evra.416 37. Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih petlji.3. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. Trenutni status tehničke dokumentacije je na različitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor o finansiranju.Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja *(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007. E-75 Horgoš . Postojeći polu-autoput na ovoj deonici biće unapređen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m širok razdelni pojas). ili preciznije njegova grana Xb.

Na ovoj deonici se predviđaju tri nove petlje.E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreže autoputeva i deo je saobraćaja na Koridoru X (grana Xb). Ukupna dužina deonice je 98. Ovaj Autoput ima veliki značaj za srpsku i evropsku mrežu kao najkraća veza između evropskih zemalja i Bliskog Istoka. deonica: Požega – Boljare (Crnogorska granica) su završeni. Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763.3 km.11. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom putarine. Ova deonica doprinosi boljim saobraćajnim vezama između Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope. Deonica: Požega – Boljare . Ovaj autoput pravi vezu između Centralne Evrope preko Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom. sa 90 mostova (11.Kelebija . Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine. Prva deonica autoputa dužine 5. Niš . Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme čini obilaznicu Subotice preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti. sektor 3. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Detaljnog projekta.Batočina (Projekat RDA5) je magistralni put M1. Grabovnica . Ukupna dužina deonice je 83. predviđen za Koridor autoputa. Procenjena vrednost troškova investicije je 605 miliona evra. Na ovoj deonici se predviđa pet petlji.4 km.1 km. deonica autoputa Deonica E-763 je deo transevropske putne mreže (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem.Požega (Projekat RDB6). 21 .Crnogorska granica.. Kragujevac . preko graničnog prelaza Kelebija.5 km u izgradnji. Beograd . a građevinski radovi uključuju izgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojećeg.5km ukupna dužina) i 13 tunela (8. Ova deonica povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na Koridoru X. U 2008. Postoje deonice na kojima je novoizgrađeni autoput dok će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put.1 km.Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreži (TEM) i deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc). Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je.BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj mreži autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X.5 km je završena i sada je sledeća deonica dužine 4. Procenjena vrednost troškova investicije je 650 miliona evra. Trasa puta prati postojeći magistralni put M-1.11 koji je. Procenjena vrednost troškova investicije je 120 miliona evra. Ukupna dužina poteza je 25. prema Prostornom planu Republike Srbije.2km ukupna dužina). Državna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadležna za ekspertizu tehničke dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Južni Jadran. Ovaj put će biti autoput sa ukupnom dužinom od 22. Procenjena vrednost troškova investicije je 75 miliona evra. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.

Bosnu i Hercegovinu . Ova veza povezuje Beograd i Pančevo sa rumunskom granicom. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se raspravlja o četiri varijante. na bazi tehničko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Požega – Boljari u funkciji obima saobraćaja.Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11).Sarajevo sa Jadranskim morem (Hvatska). Ukupna dužina ove deonice je oko 60 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.sa Jadranskim morem (Hvatska).Niš .806km/ 2) Istočna opcija/2/ L=111. prema Prostornom planu Republike Srbije. prema prostornom planu Srbije ova deonica je predviđena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Južni Jadran sa istočnim susednim zemljama. Požega .Pančevo .Vršac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je. 22 .Hvatsku. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija .5km.Sarajevo . Ova deonica je predviđena za autoput koji povezuje Požegu sa crnogorskom granicom. ukupne dužine 110 km. Ovaj autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i južni Jadran na istoku. E-761 je deo glavne regionalne mreže i povezuje Tursku .6 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 570 miliona evra. Na ovoj deonici predviđa se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2 milijarde evra.Hvatsku.097 km Procenjena vrednost troškova investicije je 850 miliona evra.Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mrežu Srbije i pored toga što je u trans-evropskoj putnoj mreži od sekundarnog značaja. Procenjena vrednost troškova investicije je 413 miliona evra. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996. predviđen kao autoput.Niš . E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mreže. Dužina deonice je 91. koji se završava u području Požege i nastavlja se vodi do Crne Gore: 1) Istočna opcija/1/L=106. Tehnički podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora. ova deonica pripada transevropskoj mreži autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i južno Jadransko more.Bugarsku . Beograd .Srbiju Bosnu i Hercegovinu . Sledeći korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda završenog generalnog projekta.Bugarsku . Požega . Pojate . Imajući u vidu veoma male razlike između varijanti na istočnom koridoru. ukupna dužina je 109. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Generalnog projekta. koji ima varijante trase.Srbiju . Procenjena vrednost troškova investicije je 480 miliona evra.Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9). sve tri varijante treba da budu predmet dalje razrade tj. Komisija je prihvatila tehničku dokumentaciju i odredila Istočni koridor.Užice . definisana u SEETO i budućem Sporazumu o transportu.

Loznica (projekat RDB12) .Bugarsku .Podgorica . prema Prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istočne delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X).Bugarska granica .Zaječar . Ukupna dužina ove deonice je 204. Tehnička dokumentacija je u fazi završnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. Ukupna dužina ove deonice je oko 120 km.Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena kao magistralni put (dvotračni put) sa idejom da se uključe rute Temišvar . pa sa Jadranskim morem. Tehnička dokumentacija je u fazi završnog i pregledanog generalnog projekta. Zaključak Kroz urađenu analizu. Procenjena vrednost troškova investicije je 670 miliona evra. Ukupna dužina M21 puta u projektu je oko 203 km. Prelazi E70 blizu grada Rume. Alternativna deonica Šabac .Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne Gore.Srbiju . E761 povezuje regionalne aerodrome Sofija . potrebno je dosta ulaganja u postojeću infrastrukturu.Bari u pan-evropskim koridorima.Kovin (Projekat RDC13) .Hvatsku. Na drugim deonicama predviđen je put sa dve trake.Loznica je 55 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 220 miliona evra.Ruma .Ruma i na njoj je predviđen pun profil autoputa.Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19.Mali Zvornik je 23km.Šabac .Pančevo .Beograd . a Loznica . jasno se nameću pojedini zaključci. Ukupna dužina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.sa Jadranskim morem (Hvatska). M19 magistralnu saobraćajnicu blizu grada Šapca. Novi Sad . M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Požege. Mađarska granica .Niš .Šabac . Procenjena vrednost troškova investicije je 200 miliona evra.Kikinda .Sarajevo .Zrenjanin .2 km. 7. Iako je Srbija na strateški važnom položaju.Ruma .Bosnu i Hercegovinu . E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Novi Sad .Vršac . Sledeći korak je priprema idejnog projekta. Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja posebno na Deonici Šabac .Paraćin (Projekat RDC10). kako bi se dovela u stanje koje 23 .Bar .

kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju. moraju se uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranžmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovođenja Master plana. kontinuirano ažuriranje.mi. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije: http://www. unapređenje i nadgledanje njegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloživim finansijskim izvorima. kao i izradom planova za rekonstrukciju postojeće i izradu nove putne mreže.zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. Sledeći korak u razvoju putne mreže Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta. Štaviše. te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja težak ali ne i neostvariv zadatak.rs/ 24 . Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira. koji Srbiju čeka u bližoj i daljoj budućnosti. Sigurno je to da naši prioritetni putevi E70 i E75. Literatura: 1. 8.gov. nisu u reprezentativnom stanju. prema tome. a posebno ne u putnu mrežu. napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim stručnjacima i analizom postojećeg stanja.

7.org.P.fren.net 25 . Fond za razvoj ekonomske nauke: http://www..oica.wikipedia. The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers: www. »The Geography of Transport Systems«.Comtos C. Danielson.org/ 3.rs 5. Vikipedija.Concepts and Systems« (1998). autori: Rodrigue J.. Stock B. autori: Robinson.2. »Road Maintenance Management . Republički zavod za statistiku: www. Snaith 6.stat.gov.rs/ 4. slobodna enciklopedija: http://sr. OICA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful