TEMA: DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREDMET: MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Dr. Veroljub Mladenović

Student: Nikola Sarić 212-P/09

NIŠ 2012. Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3 2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................3 2.1. Definicija.........................................................................................................................3 2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4 3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5 4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6 5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8 5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................9 5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9 5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10 5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11 5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12 5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13 6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15 6.1. Uvod..............................................................................................................................15 6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16 6.2.1. Zaključci SWOT analize....................................................................................18 6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19 6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19 6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20 7. Zaključak……………………………………………………………………………...... 24 8. Literatura ………………………………………………………………………………. 25

2

Drumski saobraćaj je. Uvod Rastom populacije u razvijenim. saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal. bavićemo se prevashodno drumskim saobraćajem kao važnim aspektom svakodnevnog života. najbrži i najjednostavniji način da se osoba ili artikal prenesu od tačke A do tačke B (imajući na umu svakodnevne potrebe modernog čoveka i udaljivši se od koncepta masovnog i transporta na velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom ćemo se u daljem tekstu baviti. robe i informacija od jedne do druge tačke. Ranije pomenuti transport se može obavljati na mnogo načina. vazdušni. a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja. Definicija Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja. 2. Primer konvencije koja uređuje drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. telekomunikacioni i cevovodni) može biti drumski. petljama. i to se jednom rečju naziva saobraćaj. Čine ga i infrastruktura (sa svim putevima. robe ili sirovina a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. Saobraćaj (u užem smislu. železnički i vodeni. Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade. proizvodnje i životnog standarda. 3 . najrazvijenijim vidom transporta ljudi i nečim bez čega bi naš svakodnevni život bio potpuno nezamisliv.1. Drumski saobraćaj 2. godine. drumski saobraćaj ne čine samo pravila. kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i međunarodnih konvencija. Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova. po kategorijama primenljivi na različite učesnike u saobraćaju.1. i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno. kao i etike učesnika u saobraćaju. raste i potreba za transportom ljudi. mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju. On ima svoja pravila i uređen je zakonima koji su. doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica1. Činjenica da će se najveći deo svakodnevnog kretanja običnog čoveka obavlja baš na drumovima i da je drum najosnovniji. Ipak. ali i u nerazvijenim zemljama. saobraćaj koji se odvija na drumovima. Neka najosnovnija definicija saobraćaja bi bila da je saobraćaj zapravo smišljeno i organizovano kretanje transportnih jedinica na mreži saobraćajnica sa ciljem prenosa ljudi. kao i rastom potrošnje. izostavljajući informacioni. kao i onih koja su važeća u opštem smislu. kao što mu samo ime kaže. informacija. U daljem tekstu. društvo ili se ovo odnosilo na celokupno čovečanstvo). Taj konstantni rast je prirodan i očekivan proces civilizacijskog razvoja i jedan od najvažnijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica.

2. 4. Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka. i 8.put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. kao što smo videli. tiču. ne prekida se raskrsnicama. Pri njihovoj izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala. izgledu. __________ 1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraćaju 7. pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine. Dakle. uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni pogon. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja. pravila koja se tiču tehničke 4 . semaforima. vozila. konvencija uređuje obaveze pribavljanja dokumentacije (zeleni karton. Zemljani putevi.2. oktobra 1968. Brzi put . fizički razdvojene smerove i rezervisan je za brzi saobraćaj. dokaz o vlasništvu ili ovlašćenje). Podela drumskog saobraćaja Prema primeni. 3. koja napuštaju zemlju registracije. dozvoljenoj brzini. To mogu biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu od velike važnosti van lokalnih okvira. drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji. zaprežna vozila i pešake. godine doneo konvenciju o drumskom saobraćaju koja je stupila na snagu 21. godine. makadamski putevi i sl. Auto put je najviša klasa druma. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to šta od nas zadata tema zahteva. Doneta konvencija uređuje pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je procedure koje se tih. pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. maja 1977. Na taj način. vozila bez sopstvenog pogona. putevi se dele na: 1. Osvrnimo se sad malo na prevozna sredstva. 2.

Istorijski razvoj drumskog saobraćaja2 Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje ekonomske kohezije. Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. Karl Benc. vinu. Porše. sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala. 3* Put svile je trgovački put koji je najduže korišćen u istoriji čovečanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina). Dore.ispravnosti vozila. Međunarodna trgovina je i tada postojala. u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. Transportna sredstva su se mahom vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju. 3. godine). godine konstruiše prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem na tri točka. potom Lui Reno. kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Američki veterinarski lekar. Dizraeli (napravio dvoetažni autobus). Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla. Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka. svili. koji se smatra pretečom modernog automobila. Zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „T“)4.P. Stock B. bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu. koji su preplavili američko tržište. Sa tehnološkim i ekonomskim razvojem.000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). jer je bilo reč o začinima. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. 1885. Prolazio je kroz sušne predele stepa. Frederik i Čarls Rojs. gde se svaka odlikuje specifičnim inovacijama u transportnom sektoru. tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80. Vinčenco Lančija. već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom.. Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume. ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih). Čitav istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraćajnih mreža na početku XXI veka. Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u dužini od 6400 km. U periodu od 1909 -1927. te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva. Mnogo vekova kasnije. ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. Ipak. Bilo je ograničenja u količinama robe koja se prevozila. __________ 2* Preuzeto iz knjige »The Geography of Transport Systems«. Kako je carstvo raslo. tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže. Rimljani su bili poznati graditelji puteva. povezujući velike gradove u Mediteranu. pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena. a kroz pet velikih faza. oznaku zemlje gde je vozilo registrovano. ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao što su pustinje Gobi i Takla Makan 5 . Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska. U takvom okruženju. kao i u brzini transporta ljudi i roba. a godinu dana kasnije isti čovek konstruiše prvi automobil na četiri točka. parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile3. još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu.. autora: Rodrigue J. Godina 1913. kao i pravila koja uređuju izgled i položaj registarskih tablica. Iz perspektive regionalnih ekonomija. Milde. nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja.Comtos C.

. ali i modernizaciju putne drumske mreže 6 . U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na drumovima. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete. odmah iz Volksvagena i njegove čuvene »bube«.000. drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.Slika 1. kontejnerovoza. u 2009.493 vozila i to 52. Sledeći bitan odraz uloge drumskog saobraćaja je i njegova ekonomska neophodnost.794. rashladnih trejlera i dr. .000 km ili 70% svetskog saobraćajnog sistema). godini je proizvedeno 70. Među ostalim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24. Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca . što ga je svrstalo na drugo mesto proizvođača automobila.117 automobila i 17.Karl Benc za volanom svog automobila (1885) 4. Naime.520.376 namenskih vozila5 __________ 4* U periodu od 1913-1927. Uloga drumskog saobraćaja Još u predgovoru je pomenuta važnost koju drumski saobraćaj nosi u celokupnom razvitku jedne zemlje. panelovoza. nafte).godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda. Takva produkcija automobila zahtevala je i povećanu proizvodnju sirovima (metala i gume.modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže.726.

. što je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu.840 miliona dolara. Nezvanični izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pružanja pomoći u hrani. ali i u direktnoj vezi između gradnje puteva. sanitarijama i lekovima. vulkani. Vojno-strateška uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreže puteva u vanrednim situacijama. upošljava preko 8 miliona ljudi. Dodajmo na to i sve one koji žive od izgradnje puteva. 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje. sve one čiji poslovi zahtevaju prevoz robe. umrlo između 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. godine. sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraćaja. uloga drumskog saobraćaja može biti i vojno-strateška i politička. __________ 5* Izvor OICA. 6* Izvor OICA 7 . naročito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naročito važi za lokalne izbore). pa sve to automobilsku industriju čini parčetom od 5% ukupne svetske industrije.889. poput ratova. a u ovu kategoriju slobodno možemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi. ljudi i sirovina drumovima širom sveta i tek ćemo onda moći da sagledamo punu važnost ovog vida saobraćaja na globalnom nivou.Tabela 1. ali je istim devastirana.Broj proizvedenih vozila u navedenim državama 6 Automobilska industrija ima godišnji obrt od 1. Pored ekonomske i industrijske. Studija koja će potvrditi ovo nikada nije sprovedena… Politički značaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture. poplave)… Ova uloga putne mreže se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. kao i lošim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala. podaci za 2008. pijaćoj vodi.

Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji.2015. 2007 10* Vlada Srbije. koje zajedno predstavljaju najznačajnije drumske i železničke rute u Srbiji. Ministarstvo za infrastrukturu. Stanje putne mreže u Srbiji Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mrežom puteva. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb (Beograd – Budimpešta) Xc. Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12. drumskog. vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji. vodnog. 2008 . vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji. a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema uz podršku EU. Integracija transportne mreže Srbije sa glavnom regionalnom mrežom se smatra ključnim ciljem politike10 za ekonomski i društveni razvoj zemlje. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km železničkih pruga. i formira deo SEETO11 regionalne glavne mreže. Ovo dodatno utiče na konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transporta u slučaju kada postoje bitne administrativne i fizičke prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni režim za profesionalne vozače.2015. 8 .Strategija razvoja železničkog. Gustina mreže puteva u Srbiji izračunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. 2008 . (Niš – Sofija) i X (Niš – BJRM). Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša. Relativna dužina puteva u Srbija (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid transporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom tj. 9* Strategija razvoja železničkog. ____________ 8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji.5. decembar 2006.Saobraćajna observatorija za jugoističnu Evropu 12* Ministarstvo za infrastrukturu . zapravo pristup međunarodnom tržištu transporta se uglavnom izvodi režimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. zadržavanja na graničnim prelazima itd. prateći raniju podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). (2007). 11* SEETO . Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015. drumskog. 27 decembar.)9. Beograd. definisalo je održivu strategiju transporta. (2007). vodnog. oko 74% u ukupnom putničkom transportu.

nizak nivo usluga i visoke troškove eksploatacije i transporta. Hrvatsku. mil.1. Zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju puteva. Stanje. a održavanje puteva bila je prioritetna aktivnost. 2006. Prevezeni putnici hilj. Mađarsku. stanje putne mreže nije zadovoljavajuće.fren. Panevropski Koridor X je najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije. Srbiju.Fond za razvoj ekonomske nauke. godine stanje na putevima je poboljšano. Od 2001. 6124 5950 5883 6754 7416 6538 6747 6227 Prevezena roba. izgrađeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja Godina 2002. Povezuje Austriju. putevi imaju dovoljne kapacitete za sadašnje i procenjeno srednjoročno povećanje saobraćaja. tona 21990 21700 23541 28269 28737 27040 30368 22697 Tonski kilometri. 2009. a svega 14% do 10 godina.540 km i opštinskih 23. ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mreže.5. 4683 4809 5603 6829 7787 8383 7881 5954 Tabela 2 . Makedoniju i Grčku. 2003. Bugarsku. Ovakvo stanje putne mreže uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja.org. Oko 40% celokupne mreže ima kolovoz od tucanika ili zemlje.780 km. ___________ 13* izvor: www. 2008. što umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Mađarskom) i Xc (Niš-granica sa Bugarskom). Sloveniju. Više od polovine mreže opštinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mreže regiona.2. članak: Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije . problemi.525 km. ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih.infrastrukturni prioriteti 9 . do 2009. 2005. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati. Državnih puteva I reda ima 5. Pod naplatom putarine je 634 km puteva najvišeg ranga.statistički prikaz prevoza putnika i robe od 2002. 2007. ograničenja13 Putnu infrastrukturu Republike Srbije čini mreža puteva duga 40. Mreža puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine.rs . hilj.845 km. puteva II reda 11. Generalno. Međutim. godine 5. 2004. Oko 32% državnih puteva staro je preko 20 godina. mil. 97406 91019 89136 89019 92110 84647 86866 86624 Putnički kilometri.

………………………...1. zbog velikih brzina.... U poređenju sa ostalim evropskim zemljama.... koji su osnova saobraćajne mreže. U periodu od 1990 ..………….. što sve negativno utice na životnu sredinu. Zakon o javnim putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.. Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009....... Regionalni putevi (R) u dužini od ………………………………………………..5525km *pri čemu Autoputevi (AP) u dužini od ……... godini učestvuje sa 70. Lokalni putevi (L) u dužini od……………………………………………………. Magistralni putevi (M) u dužini od ………………………………... Pristup međunarodnom transportnom tržištu.23780km Ukupno.3% u obimu teretnog prevoza i sa 73.. Zakon o ugovorima o prevozu. koji cine 60% putne mreže. dok se na regionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraćajnih nesreća. U drumskom saobraćaju primenjuju se odredbe međunarodnih bilateralnih sporazuma između Vlade RS i vlada drugih država. godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika..2005. osim oblasti bezbednosti saobraćaja. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije Putnu mrežu Srbije čine: 1.……40845km Na putevima Srbije godišnje se dogodi prosečno 60000 saobraćajnih nesreća u kojima život izgubi 1000 ljudi. Srbija nažalost zauzima prvo mesto14 Autoputevi su najbezbednije saobraćajnice. međutim na njima su saobracajne nezgode najcešće fatalne... Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju su u značajnoj meri međusobno neusklađeni i delimično usaglašeni sa direktivama EU. Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraćaja. 2006). godine zabeleženo je oko 16000 poginulih osoba.604 km 2.U Srbiji. drumski saobraćaj je osnovni vid prevoza. Vozni park se ne održava adekvatno. U 2009. Formirana je Agencija za bezbednost saobraćaja koja je zadužena za donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.6% u obimu putničkog saobraćaja.. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja. dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno.….. većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola. kao i zemljama u okruženju. sa 15000 teško i lakše povređenih osoba.. energetsku efikasnost i eksploatacione troškove. Na magistralnim putevima.. kao i u evropskim zemljama..11540km 3. zabeležen je najveći broj saobraćajnih nesreća (oko 50% od ukupnog broja)... 5. Zakon o prevozu.2. Ostatak odlazi na lokalne puteve... 250000 povređenih plus ogromna materijalna šteta. Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila. ali je to još uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka. Postojeću regulativu u oblasti drumskog saobraćaja čine Zakon o međunarodnom prevozu. gde su nadležnosti podeljene sa Ministarstvom unutrašnjih poslova....... __________ 14* Bez podataka za Albaniju 10 .

tj. integrisanje u evropsku putnu mrežu. kada istim tim putevima saobraćaju vozila sa znatno poboljšanim karakteristikama.3. povećanje efikasnosti. izlazi se iz granica putnog zemljišta). onda se vrlo lako može pronaći uzrok potrebe za izmenu trasa. obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicama putnog zemljišta) za obezbeđivanje prihvatljivog stanja za korisnike. regionalnih. Većina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. koji su bili skupi. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije. Ako se zna da u to vreme nije postojao “Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja”. unapređenje zaštite životne sredine. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraćaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovništva. nakon čega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. U to vreme u trasiranju je dominantno bilo praćenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova. tj. povećanje fizičkog obima prevoza robe i putnika. profitabilnosti i kvaliteta usluga. Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva presvlačenje (ojačanje) kolovoza. tj. više od 50% magistralnih i 60% regionalnih puteva je u lošem stanju. korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. ali je kvalitet te mreže veoma loš i prema analizi Direkcije za puteve Srbije. a često i teško izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. Primenom dugih pravaca omogućavala se najbrža veza izmedu naseljenih mesta. usklađivanje propisa kojima je uređena oblast drumskog saobraćaja sa propisima Evropske Unije. Takođe često su korišćeni dugi pravci.Putna mreža Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja. godine. 5. Danas. pa čak i autoputeva. kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. posebno na Koridoru X i tranzitu. Rehabilitacije (pasivna bezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mreži. Uzroci ovakvog stanja putne mreže leže pre svega u nedovoljnom održavanju puteva u periodu do 90-tih godina prošlog veka i potpunog prestanka održavanja u narednih 10 godina za vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bivše SFRJ. Daljom analizom može se doći do zaključka da su na preko 30% magistralih i regionalnih puteva neophodne mere aktivne bezbednosti. 11 . Tu spadaju projekti magistralnih. Sa tako usklađenim elementima imamo situaciju koja narušava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva. tako da su danas većina vangradskih puteva velikim dužinama postale gradske saobraćajnice. homogenu nesigurnost. Smatralo se da putovanja na vangradskoj mreži moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta. rekonstrukcijom. konkurentnosti.

Zrenjanin .Pančevo -Beograd .Preljina.Ruma . Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava. Na taj način će se povećati tražnja za prevozom. Reformom održavanja puteva. koji ima ekonomski.Loznica. privući tranzitni saobraćaj. brzu pomoć.Bukurešt i od Beograda ka Budimpešti i Beču. Za cenu koju plaća korisnik će dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti.Pančevo .Negotin. 12 . smanjiti ljudski i materijalni gubici. Finasiraće se sredstvima međunarodnih finansijskih institucija. pružiti optimalni nivo usluge i očuvati uloženi kapital.Šabac . naročito manje razvijenih područja.Užice .Zaječar – Bugarska granica koji povezuje istočne delove Srbije sa Koridorom X. što ce dati impuls privrednom razvoju.Kučevo . povećati nivo bezbednosti. regiona i društva.Čačak . autoput Požega .Majdanpek . opštinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mreže.Požega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara. razvojni i strateški značaj. Mere i aktivnosti Infrastruktura ima ekonomski i društveni značaj. Mađarska granica .Kotroman (granica sa BiH). Izgradnjom autoputa koji povezuje Vršac . Uvodiće se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog održavanja.Batočina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Požarevac .Kikinda . pretpristupnih fondova EU. Gradske obilaznice. privući strane investicije u Srbiju. a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvođačima. godine. autoput Paraćin .5 milijarde evra. povećati konkurentnost Srbije. koji ce povezati dva značajna tranzitna pravca Koridor X i put Južni Jadran.Kovin. Radi kompletiranja nacionalne putne mreže potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad . Za rehabilitaciju i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u narednih deset godina biće potrebno oko 2. godine. dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge. siguran i komforan parking.5. državni putevi II reda. informacije o putu i saobraćaju. Za izgradnju Koridora X obezbeđena su sredstva međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909. Potrebno je uraditi Srednjoročni plan i program izgradnje i rekonstrukcije. Mreža autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad: autoputem Pojate . pravovremenim delovanjem. Većim investiranjem smanjiće se zaostajanje Srbije u razvoju infrastrukture za zemljama EU.5 milijardi evra. Prioritet u izgradnji infrastrukture je završetak Koridora X do 2012. Poboljšaće se saobraćajni uslovi. autoput Kragujevac . budžeta i privatnih ulaganja.Beograd . Autoput bi približio nerazvijena područja Pešterske visoravni i planine Golija većim privrednim centrima i podstakao privrednu i turističku aktivnost u tim područjima. održavanja i zaštite državnih puteva do 2015.Bar . Ulaganje u savremeno održavanje i rehabilitaciju mreže puteva predstavlja takođe prioritet.4. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora i intenzivirali turistički tokovi. poboljšanjem efikasnosti i kvaliteta održavanja postojeće infrastrukture sprečiće se ubrzano propadanje. i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede. Uvođenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mreži. poboljšaće se naplata putarine i povećati protok sabraćaja. otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja.2 miliona evra. Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7. intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari .

Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i održavanje puteva imaju međunarodne sertifikate o neškodljivosti. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju treba da reši u praksi uočene nedostatke i nepravilnosti. a najpre kolovoz puta. Potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti tehničkih mera smanjenja štetnog uticaja buke. Uvođenjem novih tehnologija poboljšaće se efikasnost funkcionisanja saobraćajnog sistema i kvalitet usluga. usaglašavati redove vožnje u linijskom unutrašnjem i međunarodnom prevozu putnika. Prema analizi iskustava drugih zemalja. zbog klime. 5. Da bi se nivo usluge puta održavao na 13 . Unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira će se realizovati donošenjem odgovarajućih zakona. smanjiti zagušenja i negativni uticaji na životnu sredinu. starosti kolovoza. treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. Za unapređenje zaštite životne sredine preduzeće se niz mera.. ako ne i svih. na osnovu koje će se pristupiti izradi strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke na državnim putevima. Neophodno je obezbediti dovoljne. Ovi znaci uključuju pojavu pukotina.Putevi Srbije“ urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. Problem je što put. kao osnovni dokument za njegovu realizaciju. ITS u svetu ima mnogo širu primenu.5. automatsko brojanje saobraćaja i primenu putnog meteorološkog informacionog sistema. Da bi se obezbedio održiv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljšati model finansiranja. itd. Održavanje putne mreže Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreže puteva. Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP . Površina puta se degradira npr. U jednom momentu dolazi se do tačke u kojoj je habanje toliko da su celovitost kolovoza.zagađivač plaća’’ na osnovu koga vozila koja više zagađuju životnu sredinu plaćaju veće nadoknade za korišćenje javnih puteva. stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. Potrebno je i ažurirati katastar javnih puteva i zemljišta. Na taj način smanjiće se dužina mreže državnih puteva i jasno podeliti nadležnosti i odgovornosti za sve kategorije puteva.. jednom napravljen ne traje zauvek. povećati bezbednost. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraćajem i infrastrukturom. Primenom ITS-a postiže se efikasniji i ekonomičniji prevoz. Uspešnost većine. Posle određenog vremena na njemu će se pojaviti znaci habanja. povećava nivo bezbednosti i smanjuje zagađenje životne sredine. sertifikate o stručnoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima. Zbog poboljšanja institucionalnog okvira formiraće se Agencija za drumski transport koja će izdavati licence domaćim prevoznicima. i saobraćaja. kao i svih korisnika koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu. kolotraga i uglačavanja površine puta. kao što predviđaju standardi EU. dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine. Uvešće se i princip . izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte. godine. a uz poštovanje principa da korisnici puteva snose troškove infrastrukture. a stoga i nivo usluge koju on pruža smanjeni. Zakon o prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu. poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema.Radi racionalizacije troškova izvršiće se nova kategorizacija puteva.

Interventno održavanje. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim održavanjem puteva imaju kao rezultat uštedu indirektnih troškova. Aktivnosti održavanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na: .održavanjem koje se stalno ponavlja. padanjem drveća. . itd. jednom ili više puta godišnje. krpljenje udarnih rupa na putu. Redovno održavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi često npr. a koji ne zavise od saobraćaja npr. Generalni Master Plan 14 . smanjenje stope propadanja kolovoza.Periodično održavanje. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obično su malog obima i relativno jednostavne. potrebne usled štete nastale usled poplava. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr.Redovno održavanje. svakih nekoliko godina. održavanje puteva je dobra investicija sa značajnim povraćajem investicija __________ 13* Robinson. Termin .Smanjeni troškovi korišćenja vozila. Prva gore opisana prednost npr.Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti. .zahtevanom nivou potrebno je svake godine određena vrsta održavanja kako bi se obnovila svojstva puta i produžio njegov vek. One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i stručne radne snage nego redovnom održavanju. Sledeće prednosti se pripusuju održavanju puteva13: . . Snaith. Princip je jednostavan: nedostatak redovnog održavanja puteva uvećava pritisak na periodično održavanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno. Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998) 6. vezuje se za uštedu u direktnim troškovima. tj. Aktivnosti održavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani kolovoz. Druge aktivnosti je teže planirati unapred npr. troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. drenažni sistemi i oprema za kontrolu saobraćaja. kontrola vegetacije na bankinama i nagibima. oblast oko puta. klizanja zemljišta. . Danielson. Iz perspektive celog životnog veka. putevi propadaju i vek puteva je smanjen. . Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) česte aktivnosti održavanja nazvane . Periodično održavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno.Smanjenje brzine propadanja kolovoza. Bez odgovarajućeg održavanja. Interventno održavanje obuhvata hitne popravke.Kontinuirano obezbeđivanje otvorenosti puteva za saobraćaj. održavanje zemljišta oko puta i drenažnog sistema.redovno održavanje se koristi samo za one tipove održavanja koji se stalno ponavljaju.

praktičan i opširan.cilj matrice kroz rast društvenih i ekonomskih vatijabli.Model izbora vida saobraćaja. 15 . političke i druge rizike. .Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreži. vrstama roba .Izrada modela saobraćaja: Baze podataka koje se mogu ažurirati sa: .Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa.Koherentni paket projekata za investiranje.Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a. Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju.pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove .za sve vidove . Svrha je da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova. promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama. Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreže.Model potražnje za prognoziranje izvor . kao i karakteristike saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji.Izrada master plana: .. . do 2027. GMTS mora da bude ekonomski i tehnički opravdan. .za sve vidove. Mora da sačini program investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027. Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije može ažurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji uključuje pod-vidove i sadrži: . II faza . Za period od 2017. projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu. U tom cilju. koje će privući nove investicije u siromašnije regione.6. klasama vozila.Evropske saobraćajne mreže (TEN-T). Treba eksplicitno navesti tehničke. unaprediti kvalitet života u regionu. .Podacima o troškovima transporta . . Najveća pažnja treba biti data projektima sa ponuđenom dinamikom realizacije pre 2017. očekuje se postizanje sledećih rezultata: I faza . u vezi sa putnom mrežom u Republici Srbiji.Definisanim kapacitetima deonica .1. Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreža Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa) glavne mreže i Trans .Model ponude za opis različitih scenarija infrastrukture. . unapređenim i bezbednijim saobraćajnim mrežama.Matricama izvor .Troškovima redovnog i periodičnog održavanja za sve vidove.cilj . Uvod Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim.

Ulice U maju 2009. u svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pružaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leže. SWOT analiza Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne može se postići samo linearnim aktivnostima.geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreže . Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva.infrastrukturni resursi 16 .Državni put II reda . Generalno govoreći. 6.Državni put I reda .Opštinski putevi . U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno. brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduženi za određene tipove podataka.Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa značajem njihove uloge u povezivanju sledeće kategorije javnih puteva: . Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili međunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u različitim periodima i na različite načine. U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na bazi gore spomenutih kriterijuma.2. PREDNOSTI . Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena. Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiču na proces implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreži na bazi raspoloživih podataka iz baze podataka puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Konsultant je pripremio model saobraćaja putne mreže koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj važećoj kategorizaciji puteva.

nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema.pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije .S W SLABOSTI PRILIKE . u boljoj.nedostatak stabilnih finansijskih resursa.nedostatak menadžera sa iskustvom. mentalitet radne snage. održivo finansiranje i garancije za pozajmice. UNMIK . .dobra turistička ponuda i intenziviranje protoka turista. . .saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije kompletno izgrađena ni opremljena sa modernim tehničkim i tehnološkim sistemima.prevaga politike nad profesionalnošću i stručnošću.suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini.dostupnost profesionalnih i stručnih resursa u Republici Srbiji .novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije. . organizovani kriminal). Zaključci SWOT analize 17 .nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost. .1.politička pozicija zemlje. . . .međunarodna uprava AP Kosovo i Metohija). .kraće distance za putovanje u poređenju sa TEN-T EU South-Eastern priority axes (Koridor IV i IVa).gradski i prigradski putnički prevoz nije razvijen i pretežno se oslanja na jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistički autobus). .manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje. . .nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedničke koordinacije. udobnijoj i prijatnijoj okolini .otpor prema promenama (pravni sistem. .na distanci od 50-100 km od Koridora X .očuvanje ekološkog sadržaja . Tabela 3. .nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na strategiju transporta Republike Srbije . .SWOT analiza O OPASNOSTI T 6. isplatu duga. . PPP. NATO bombardovanje. korišćenje evropskih fondova) .mnogo graničnih prelaza na glavnim rutama.interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreže.mogućnost da se u budućnosti utiče na razvojne planove evropske mreže sa ciljevima razvoja Srbije .vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani.razvoj multimodalnog sistema saobraćaja .2. administrativnog i stručnog osoblja i inercija u transformaciji administrativnih procedura. .definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i globalni ciljevi. UN sankcije.

U uslovima limitiranog finansiranja. Većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva. procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. 5. Sprovođenje procedura javne nabavke. 6. Razvojni projekti 18 . 4. Cilj je da količina štetnih emisija treba da se slaže sa ciljevima koje je postavila EU. Takođe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu putnika. mora se dati prioritet rehabilitaciji/održavanju putne mreže u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Upravljanje preko-graničnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple "kontrolne tačke" . 7. Tranzit je osnova ekonomskog rasta u područjima usluga koja se nalaze duž ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. 2. Količina izvoza i uvoza kao i prihoda u Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i bržih procedura prelaska granice. nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreže. Potrebni su politička podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White Paper) i konceptom koga se ona drži kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergenciji i drugim političkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i trošak prekograničnog saobraćaja za putnike i teret. Isplata prošlih dugova. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i održavanje prilagode ekološkim zahtevima. Broj smrtnih slučajeva na putevima Srbije se mora smanjiti. Mora se sprovesti efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeđenim pristupom sa javnog puta. Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za sve vidove prevoza. primena ugovornih klauzula na bazi učinka vodiće ka jačoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova održavanja javnih puteva. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graničnim prelazima. tranzit će rasti brže od opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Prihodi Republike Srbije će se uvećati ne samo zbog međunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga. Prelazak na ekološki održiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u određenom broju oblasti.3. Trebalo bi precizno definisati željene standarde u vezi sa pristupom. 6. kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruženjem. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora.Zaključci izvedeni iz SWOT analize. stručnim upravljanjem i osobljem i efektivnim procedurama kontrole. Uvećana uloga privatnog sektora i usklađivaje propisa u javnom sektoru i institucijama u cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima. posebno bitni za donošenje odluka su: 1. 3. Izvori finansiranja za održavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bi se osiguralo održavanje na bazi evropskih standarda.

3.Bubanj potok . Čačka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200). Na taj način Konsultant može da proučava šta će se desiti na putnoj mreži ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice.Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreže Republike Srbije (Autoput E-70). Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti korišćena za prolazak puteva kroz područje grada Beograda. Deonica puta Obilaznica Beograda Sektor „A“ Dužina (km) 10 19 Cena (EUR miliona) 115 .Deonica A: Batajnica . Projekti minimalnih ulaganja Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreže Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme građevinskih radova. a očigledno je da će se ove deonice izgraditi u određenom vremenskom periodu.Dobanovci . sa obezbeđenim sredstvima. dok će se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75).u izgradnji . Konsultant je uključio ove projekte zajedno sa aktivnostima na održavanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje.Deonica B: Dobanovci .u fazi prikupljanja ponuda .našli izvor finansiranja koji je odobren U ovoj studiji. dve deonice koje su deo obilaznice Beograda čine projekte Minimalnog ulaganja: . Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19). Obilaznicu Beograda čine sledeće deonice: .Bubanj potok. godine za deonicu autoputa Dobanovci .Pančevo (E-70) Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980.Deonica C: Bubanj potok . severnog dela (Autoput E-75).Deonica "B" sektori 5 i 6 Obilaznica Beograda . Projekti minimalnog ulaganja će uključiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su: .6. vezano za putnu mrežu. zaključivši da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mrežu Srbije.Deonica "A: Batajnica . Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre.Dobanovci .1.

Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog modela. Na ovoj deonici predviđen je zatvoreni sistem naplate putarine. E-75 Horgoš . Procenjena vrednost troškova investicije je 132 miliona evra.3.Troškovi održavanja UKUPNI TROŠKOVI 2009.600 4. . 13 23 14.977 22. 20 . Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih petlji. Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika različita izvora: Planova i programa korisnika i procene konsultanta. Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj mreži i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model.416 37. sa ili bez razvojnih projekata kao i status raspoložive tehničke dokumentacije.Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja *(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007. Lista prikazanih projekata nije konačna. u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi . Predviđa se izgradnja novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg (desnog) kolovoza. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta.2027.936 Tabela 4.2.) 6.Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-evropskog saobraćajnog Koridora X. Ukupna dužina poteza je 108 km.393 37.Obilaznica Beograda Sektori “5” i “6” Ukupno nova izgradnja Godišnje održavanje glavne mreže Godišnje održavanje mreže opštinskih puteva Ukupno 2009-2027 . . ili preciznije njegova grana Xb. Postojeći polu-autoput na ovoj deonici biće unapređen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m širok razdelni pojas). Razvojni projekti puteva Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mrežu u različitoj fazi implementacije i definicije.393 221 336 161 95 4. Takođe su predstavljeni izlazni rezultati modela. Trenutni status tehničke dokumentacije je na različitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor o finansiranju. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.

a građevinski radovi uključuju izgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojećeg. Ova deonica doprinosi boljim saobraćajnim vezama između Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope. Niš . deonica autoputa Deonica E-763 je deo transevropske putne mreže (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem. sektor 3.11 koji je. Ukupna dužina poteza je 25. Ovaj put će biti autoput sa ukupnom dužinom od 22. Ukupna dužina deonice je 83. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Detaljnog projekta.E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreže autoputeva i deo je saobraćaja na Koridoru X (grana Xb).5 km je završena i sada je sledeća deonica dužine 4.3 km. Postoje deonice na kojima je novoizgrađeni autoput dok će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put. sa 90 mostova (11. deonica: Požega – Boljare (Crnogorska granica) su završeni. Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763. U 2008.1 km.BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj mreži autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X.Kelebija . Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom putarine. Deonica: Požega – Boljare . Ovaj autoput pravi vezu između Centralne Evrope preko Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom. Na ovoj deonici se predviđaju tri nove petlje. Beograd . Procenjena vrednost troškova investicije je 120 miliona evra. Procenjena vrednost troškova investicije je 75 miliona evra. Grabovnica . 21 .Požega (Projekat RDB6).5 km u izgradnji. Prva deonica autoputa dužine 5.Batočina (Projekat RDA5) je magistralni put M1. prema Prostornom planu Republike Srbije. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine.. Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je.Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreži (TEM) i deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc). Trasa puta prati postojeći magistralni put M-1. Procenjena vrednost troškova investicije je 605 miliona evra. Ovaj Autoput ima veliki značaj za srpsku i evropsku mrežu kao najkraća veza između evropskih zemalja i Bliskog Istoka.1 km. predviđen za Koridor autoputa. Kragujevac . Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme čini obilaznicu Subotice preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice. Ukupna dužina deonice je 98. preko graničnog prelaza Kelebija.4 km. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti. Ova deonica povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na Koridoru X.2km ukupna dužina). Procenjena vrednost troškova investicije je 650 miliona evra.11.Crnogorska granica. Na ovoj deonici se predviđa pet petlji. Državna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadležna za ekspertizu tehničke dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Južni Jadran.5km ukupna dužina) i 13 tunela (8.

Požega .Niš . Na ovoj deonici predviđa se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. Ukupna dužina ove deonice je oko 60 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa. Pojate . Procenjena vrednost troškova investicije je 413 miliona evra. prema prostornom planu Srbije ova deonica je predviđena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Južni Jadran sa istočnim susednim zemljama. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Generalnog projekta.Niš . Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2 milijarde evra. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se raspravlja o četiri varijante.Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mrežu Srbije i pored toga što je u trans-evropskoj putnoj mreži od sekundarnog značaja.Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9). Tehnički podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora. na bazi tehničko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Požega – Boljari u funkciji obima saobraćaja.Sarajevo . Ovaj autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i južni Jadran na istoku. Ova deonica je predviđena za autoput koji povezuje Požegu sa crnogorskom granicom.Užice . Požega . ukupne dužine 110 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 480 miliona evra.806km/ 2) Istočna opcija/2/ L=111.Bugarsku .Srbiju Bosnu i Hercegovinu . Imajući u vidu veoma male razlike između varijanti na istočnom koridoru.Sarajevo sa Jadranskim morem (Hvatska). koji ima varijante trase. Procenjena vrednost troškova investicije je 570 miliona evra. prema Prostornom planu Republike Srbije.Bugarsku . definisana u SEETO i budućem Sporazumu o transportu.5km.Hvatsku.Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996. predviđen kao autoput. 22 . Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mreže.6 km. ukupna dužina je 109. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija . Komisija je prihvatila tehničku dokumentaciju i odredila Istočni koridor. sve tri varijante treba da budu predmet dalje razrade tj.097 km Procenjena vrednost troškova investicije je 850 miliona evra. E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Sledeći korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti.Srbiju .Pančevo .Hvatsku.Bosnu i Hercegovinu .Vršac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je. Beograd . koji se završava u području Požege i nastavlja se vodi do Crne Gore: 1) Istočna opcija/1/L=106. E-761 je deo glavne regionalne mreže i povezuje Tursku . Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija . Dužina deonice je 91. Ova veza povezuje Beograd i Pančevo sa rumunskom granicom. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda završenog generalnog projekta. ova deonica pripada transevropskoj mreži autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i južno Jadransko more.Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11).sa Jadranskim morem (Hvatska).

Paraćin (Projekat RDC10).Bar .Bugarsku .Bosnu i Hercegovinu .Šabac .Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena kao magistralni put (dvotračni put) sa idejom da se uključe rute Temišvar .Zaječar . kako bi se dovela u stanje koje 23 .Hvatsku.Vršac .Mali Zvornik je 23km. M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Požege. potrebno je dosta ulaganja u postojeću infrastrukturu.Kikinda . Ukupna dužina M21 puta u projektu je oko 203 km.Loznica (projekat RDB12) .Šabac . Ukupna dužina ove deonice je oko 120 km. Na drugim deonicama predviđen je put sa dve trake. Ukupna dužina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.sa Jadranskim morem (Hvatska).Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19.Zrenjanin .Pančevo . prema Prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istočne delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). Novi Sad . Alternativna deonica Šabac .Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne Gore. E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Sledeći korak je priprema idejnog projekta. Prelazi E70 blizu grada Rume.Kovin (Projekat RDC13) .Ruma . Tehnička dokumentacija je u fazi završnog i pregledanog generalnog projekta.Niš . E761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Beograd . Procenjena vrednost troškova investicije je 670 miliona evra. Iako je Srbija na strateški važnom položaju. 7.2 km.Ruma . Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja posebno na Deonici Šabac . Ukupna dužina ove deonice je 204. Mađarska granica .Loznica je 55 km. Tehnička dokumentacija je u fazi završnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. jasno se nameću pojedini zaključci.Podgorica .Bugarska granica .Sarajevo .Bari u pan-evropskim koridorima. Zaključak Kroz urađenu analizu. Procenjena vrednost troškova investicije je 220 miliona evra.Srbiju . a Loznica . M19 magistralnu saobraćajnicu blizu grada Šapca.Ruma i na njoj je predviđen pun profil autoputa. Novi Sad . pa sa Jadranskim morem. Procenjena vrednost troškova investicije je 200 miliona evra.

gov. 8. Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira. kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju.rs/ 24 .zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. a posebno ne u putnu mrežu.mi. kontinuirano ažuriranje. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije: http://www. nisu u reprezentativnom stanju. kao i izradom planova za rekonstrukciju postojeće i izradu nove putne mreže. unapređenje i nadgledanje njegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloživim finansijskim izvorima. moraju se uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranžmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovođenja Master plana. Štaviše. prema tome. koji Srbiju čeka u bližoj i daljoj budućnosti. te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja težak ali ne i neostvariv zadatak. Sigurno je to da naši prioritetni putevi E70 i E75. Sledeći korak u razvoju putne mreže Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta. napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim stručnjacima i analizom postojećeg stanja. Literatura: 1.

fren. slobodna enciklopedija: http://sr.gov. autori: Rodrigue J.Concepts and Systems« (1998). Fond za razvoj ekonomske nauke: http://www.rs/ 4.P.wikipedia.rs 5.org/ 3. »Road Maintenance Management . autori: Robinson. Snaith 6.oica..2.stat. Stock B. Vikipedija. Republički zavod za statistiku: www. The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers: www. OICA.net 25 ..Comtos C. »The Geography of Transport Systems«.org. Danielson. 7.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful