Drumski saobracaj

TEMA: DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREDMET: MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Dr. Veroljub Mladenović

Student: Nikola Sarić 212-P/09

NIŠ 2012. Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3 2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................3 2.1. Definicija.........................................................................................................................3 2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4 3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5 4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6 5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8 5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................9 5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9 5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10 5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11 5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12 5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13 6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15 6.1. Uvod..............................................................................................................................15 6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16 6.2.1. Zaključci SWOT analize....................................................................................18 6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19 6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19 6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20 7. Zaključak……………………………………………………………………………...... 24 8. Literatura ………………………………………………………………………………. 25

2

železnički i vodeni. 3 . ali i u nerazvijenim zemljama. U daljem tekstu. a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja. Primer konvencije koja uređuje drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. Saobraćaj (u užem smislu. Činjenica da će se najveći deo svakodnevnog kretanja običnog čoveka obavlja baš na drumovima i da je drum najosnovniji. Taj konstantni rast je prirodan i očekivan proces civilizacijskog razvoja i jedan od najvažnijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica. drumski saobraćaj ne čine samo pravila. Čine ga i infrastruktura (sa svim putevima. Definicija Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja. doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica1. kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i međunarodnih konvencija. najrazvijenijim vidom transporta ljudi i nečim bez čega bi naš svakodnevni život bio potpuno nezamisliv. mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju. i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno. kao i rastom potrošnje.1. Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade. Drumski saobraćaj 2. informacija. On ima svoja pravila i uređen je zakonima koji su. izostavljajući informacioni. robe i informacija od jedne do druge tačke. telekomunikacioni i cevovodni) može biti drumski. petljama. Ipak. Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova. Uvod Rastom populacije u razvijenim. saobraćaj koji se odvija na drumovima. kao i etike učesnika u saobraćaju. 2. društvo ili se ovo odnosilo na celokupno čovečanstvo). i to se jednom rečju naziva saobraćaj. robe ili sirovina a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. Ranije pomenuti transport se može obavljati na mnogo načina. bavićemo se prevashodno drumskim saobraćajem kao važnim aspektom svakodnevnog života. kao i onih koja su važeća u opštem smislu. kao što mu samo ime kaže.1. godine. vazdušni. proizvodnje i životnog standarda. Drumski saobraćaj je. saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal. raste i potreba za transportom ljudi. Neka najosnovnija definicija saobraćaja bi bila da je saobraćaj zapravo smišljeno i organizovano kretanje transportnih jedinica na mreži saobraćajnica sa ciljem prenosa ljudi. po kategorijama primenljivi na različite učesnike u saobraćaju. najbrži i najjednostavniji način da se osoba ili artikal prenesu od tačke A do tačke B (imajući na umu svakodnevne potrebe modernog čoveka i udaljivši se od koncepta masovnog i transporta na velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom ćemo se u daljem tekstu baviti.

Doneta konvencija uređuje pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je procedure koje se tih. zaprežna vozila i pešake. pravila koja se tiču tehničke 4 . __________ 1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraćaju 7. drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji.2. 2. 4. fizički razdvojene smerove i rezervisan je za brzi saobraćaj. pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine. dokaz o vlasništvu ili ovlašćenje). tiču. vozila bez sopstvenog pogona. dozvoljenoj brzini. godine doneo konvenciju o drumskom saobraćaju koja je stupila na snagu 21. izgledu. uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni pogon. Osvrnimo se sad malo na prevozna sredstva. 3. ne prekida se raskrsnicama. putevi se dele na: 1. godine. Dakle.put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka. Zemljani putevi. semaforima.2. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja. kao što smo videli. vozila. konvencija uređuje obaveze pribavljanja dokumentacije (zeleni karton. To mogu biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu od velike važnosti van lokalnih okvira. Brzi put . maja 1977. i 8. koja napuštaju zemlju registracije. Pri njihovoj izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala. Auto put je najviša klasa druma. pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje. oktobra 1968. makadamski putevi i sl. Na taj način. Podela drumskog saobraćaja Prema primeni. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to šta od nas zadata tema zahteva.

Stock B. potom Lui Reno. pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena.P. Prolazio je kroz sušne predele stepa. Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u dužini od 6400 km. Dizraeli (napravio dvoetažni autobus). povezujući velike gradove u Mediteranu. godine).ispravnosti vozila. godine konstruiše prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem na tri točka. __________ 2* Preuzeto iz knjige »The Geography of Transport Systems«. Iz perspektive regionalnih ekonomija. jer je bilo reč o začinima. Karl Benc. Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska. ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva. Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka. Vinčenco Lančija. U periodu od 1909 -1927. Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla. u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. U takvom okruženju. Kako je carstvo raslo. već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom. sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala. tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema.Comtos C. svili.000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). 3. kao i pravila koja uređuju izgled i položaj registarskih tablica. ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao što su pustinje Gobi i Takla Makan 5 . bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu. Transportna sredstva su se mahom vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju. kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Međunarodna trgovina je i tada postojala.. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže. Ipak. Sa tehnološkim i ekonomskim razvojem. autora: Rodrigue J. Frederik i Čarls Rojs. Američki veterinarski lekar. Bilo je ograničenja u količinama robe koja se prevozila. još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „T“)4. Dore. tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80. kao i u brzini transporta ljudi i roba. nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja. 3* Put svile je trgovački put koji je najduže korišćen u istoriji čovečanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina).. Milde. koji se smatra pretečom modernog automobila. a godinu dana kasnije isti čovek konstruiše prvi automobil na četiri točka. gde se svaka odlikuje specifičnim inovacijama u transportnom sektoru. Zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela. 1885. koji su preplavili američko tržište. Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume. Istorijski razvoj drumskog saobraćaja2 Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje ekonomske kohezije. oznaku zemlje gde je vozilo registrovano. Rimljani su bili poznati graditelji puteva. Čitav istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraćajnih mreža na početku XXI veka. a kroz pet velikih faza. Godina 1913. Porše. parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile3. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. Mnogo vekova kasnije. vinu. ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih).

726. Naime. što ga je svrstalo na drugo mesto proizvođača automobila. Sledeći bitan odraz uloge drumskog saobraćaja je i njegova ekonomska neophodnost.modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže. . rashladnih trejlera i dr.Karl Benc za volanom svog automobila (1885) 4. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na drumovima. ali i modernizaciju putne drumske mreže 6 . kontejnerovoza. u 2009.117 automobila i 17. panelovoza. godini je proizvedeno 70.376 namenskih vozila5 __________ 4* U periodu od 1913-1927. nafte). Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete. Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca . Uloga drumskog saobraćaja Još u predgovoru je pomenuta važnost koju drumski saobraćaj nosi u celokupnom razvitku jedne zemlje.794. drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda. odmah iz Volksvagena i njegove čuvene »bube«.000. Takva produkcija automobila zahtevala je i povećanu proizvodnju sirovima (metala i gume. Među ostalim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24.520.000 km ili 70% svetskog saobraćajnog sistema)..493 vozila i to 52.Slika 1.

vulkani. poplave)… Ova uloga putne mreže se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. upošljava preko 8 miliona ljudi. godine.840 miliona dolara. naročito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naročito važi za lokalne izbore). kao i lošim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala. umrlo između 15 i 20% od ukupnog broja poginulih.Broj proizvedenih vozila u navedenim državama 6 Automobilska industrija ima godišnji obrt od 1. sanitarijama i lekovima. Pored ekonomske i industrijske. sve one čiji poslovi zahtevaju prevoz robe. Vojno-strateška uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreže puteva u vanrednim situacijama. 6* Izvor OICA 7 .Tabela 1. Nezvanični izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pružanja pomoći u hrani. uloga drumskog saobraćaja može biti i vojno-strateška i politička. podaci za 2008. 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje. što je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu. pijaćoj vodi. sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraćaja. ali i u direktnoj vezi između gradnje puteva. ljudi i sirovina drumovima širom sveta i tek ćemo onda moći da sagledamo punu važnost ovog vida saobraćaja na globalnom nivou.889. ali je istim devastirana. . Studija koja će potvrditi ovo nikada nije sprovedena… Politički značaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture. a u ovu kategoriju slobodno možemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi. pa sve to automobilsku industriju čini parčetom od 5% ukupne svetske industrije. poput ratova. __________ 5* Izvor OICA. Dodajmo na to i sve one koji žive od izgradnje puteva.

8 . drumskog. 2008 . Ministarstvo za infrastrukturu. Stanje putne mreže u Srbiji Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mrežom puteva. (2007). Beograd. ____________ 8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji. (Niš – Sofija) i X (Niš – BJRM). Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji. prateći raniju podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). Ovo dodatno utiče na konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transporta u slučaju kada postoje bitne administrativne i fizičke prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni režim za profesionalne vozače. vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji. 27 decembar.Saobraćajna observatorija za jugoističnu Evropu 12* Ministarstvo za infrastrukturu . Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid transporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom tj. zapravo pristup međunarodnom tržištu transporta se uglavnom izvodi režimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Gustina mreže puteva u Srbiji izračunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša. vodnog. 2008 .2015. 9* Strategija razvoja železničkog.2015. zadržavanja na graničnim prelazima itd. definisalo je održivu strategiju transporta. 2007 10* Vlada Srbije. 11* SEETO . koje zajedno predstavljaju najznačajnije drumske i železničke rute u Srbiji. Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km železničkih pruga. drumskog. decembar 2006. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb (Beograd – Budimpešta) Xc.Strategija razvoja železničkog. Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12. Relativna dužina puteva u Srbija (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije. vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji. (2007). i formira deo SEETO11 regionalne glavne mreže.5. a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema uz podršku EU. Integracija transportne mreže Srbije sa glavnom regionalnom mrežom se smatra ključnim ciljem politike10 za ekonomski i društveni razvoj zemlje. vodnog.)9. oko 74% u ukupnom putničkom transportu.

4683 4809 5603 6829 7787 8383 7881 5954 Tabela 2 . Oko 32% državnih puteva staro je preko 20 godina.fren. 2003. Mreža puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine. problemi. 2004. ___________ 13* izvor: www. a održavanje puteva bila je prioritetna aktivnost. ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih. Oko 40% celokupne mreže ima kolovoz od tucanika ili zemlje. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Mađarskom) i Xc (Niš-granica sa Bugarskom). putevi imaju dovoljne kapacitete za sadašnje i procenjeno srednjoročno povećanje saobraćaja.rs .statistički prikaz prevoza putnika i robe od 2002.1. 2006. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja Godina 2002. 2009. Više od polovine mreže opštinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. puteva II reda 11. Prevezeni putnici hilj.org. godine stanje na putevima je poboljšano. Stanje. Bugarsku. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mreže regiona.infrastrukturni prioriteti 9 .780 km.5. što umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja. Međutim. Makedoniju i Grčku. ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda. članak: Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije . mil. 97406 91019 89136 89019 92110 84647 86866 86624 Putnički kilometri. Panevropski Koridor X je najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije. a svega 14% do 10 godina. ograničenja13 Putnu infrastrukturu Republike Srbije čini mreža puteva duga 40. 2007.525 km. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mreže. Srbiju. Ovakvo stanje putne mreže uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja. 6124 5950 5883 6754 7416 6538 6747 6227 Prevezena roba. Generalno. hilj. stanje putne mreže nije zadovoljavajuće. 2008. Povezuje Austriju. Državnih puteva I reda ima 5.2. tona 21990 21700 23541 28269 28737 27040 30368 22697 Tonski kilometri. izgrađeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva.540 km i opštinskih 23. mil. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati. Pod naplatom putarine je 634 km puteva najvišeg ranga. godine 5. nizak nivo usluga i visoke troškove eksploatacije i transporta. Mađarsku. Hrvatsku. 2005. Sloveniju. Od 2001.Fond za razvoj ekonomske nauke.845 km. do 2009. Zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju puteva.

godini učestvuje sa 70.. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja.. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije Putnu mrežu Srbije čine: 1.. Magistralni putevi (M) u dužini od ………………………………. 5.U Srbiji.604 km 2. godine zabeleženo je oko 16000 poginulih osoba. Zakon o ugovorima o prevozu.1. Zakon o prevozu. Zakon o javnim putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.. Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju su u značajnoj meri međusobno neusklađeni i delimično usaglašeni sa direktivama EU... Regionalni putevi (R) u dužini od ………………………………………………. U drumskom saobraćaju primenjuju se odredbe međunarodnih bilateralnih sporazuma između Vlade RS i vlada drugih država. osim oblasti bezbednosti saobraćaja. Formirana je Agencija za bezbednost saobraćaja koja je zadužena za donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima...23780km Ukupno..2005... Pristup međunarodnom transportnom tržištu.. Postojeću regulativu u oblasti drumskog saobraćaja čine Zakon o međunarodnom prevozu. koji su osnova saobraćajne mreže.………….…. ali je to još uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka.. 2006).5525km *pri čemu Autoputevi (AP) u dužini od …….... kao i u evropskim zemljama... sa 15000 teško i lakše povređenih osoba.. __________ 14* Bez podataka za Albaniju 10 . koji cine 60% putne mreže. što sve negativno utice na životnu sredinu. dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno. Lokalni putevi (L) u dužini od…………………………………………………….... drumski saobraćaj je osnovni vid prevoza. 250000 povređenih plus ogromna materijalna šteta. Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009... U poređenju sa ostalim evropskim zemljama..3% u obimu teretnog prevoza i sa 73.11540km 3. većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola...... Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila.. Vozni park se ne održava adekvatno. Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraćaja. Na magistralnim putevima. Srbija nažalost zauzima prvo mesto14 Autoputevi su najbezbednije saobraćajnice. godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika.. zabeležen je najveći broj saobraćajnih nesreća (oko 50% od ukupnog broja).. dok se na regionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraćajnih nesreća.2. U 2009..……40845km Na putevima Srbije godišnje se dogodi prosečno 60000 saobraćajnih nesreća u kojima život izgubi 1000 ljudi..... Ostatak odlazi na lokalne puteve. energetsku efikasnost i eksploatacione troškove. zbog velikih brzina...6% u obimu putničkog saobraćaja..………………………. gde su nadležnosti podeljene sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. međutim na njima su saobracajne nezgode najcešće fatalne. kao i zemljama u okruženju. U periodu od 1990 .

obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicama putnog zemljišta) za obezbeđivanje prihvatljivog stanja za korisnike. Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva presvlačenje (ojačanje) kolovoza. Sa tako usklađenim elementima imamo situaciju koja narušava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva. ali je kvalitet te mreže veoma loš i prema analizi Direkcije za puteve Srbije. Uzroci ovakvog stanja putne mreže leže pre svega u nedovoljnom održavanju puteva u periodu do 90-tih godina prošlog veka i potpunog prestanka održavanja u narednih 10 godina za vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bivše SFRJ.Putna mreža Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja. Rehabilitacije (pasivna bezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mreži. Takođe često su korišćeni dugi pravci. regionalnih. tj. koji su bili skupi. homogenu nesigurnost. povećanje efikasnosti. rekonstrukcijom. Tu spadaju projekti magistralnih. podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraćaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovništva. 11 . izlazi se iz granica putnog zemljišta). više od 50% magistralnih i 60% regionalnih puteva je u lošem stanju. U to vreme u trasiranju je dominantno bilo praćenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova. povećanje fizičkog obima prevoza robe i putnika. usklađivanje propisa kojima je uređena oblast drumskog saobraćaja sa propisima Evropske Unije. Smatralo se da putovanja na vangradskoj mreži moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta.3. integrisanje u evropsku putnu mrežu. tako da su danas većina vangradskih puteva velikim dužinama postale gradske saobraćajnice. 5. kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. Ako se zna da u to vreme nije postojao “Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja”. kada istim tim putevima saobraćaju vozila sa znatno poboljšanim karakteristikama. profitabilnosti i kvaliteta usluga. Danas. posebno na Koridoru X i tranzitu. a često i teško izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. konkurentnosti. Primenom dugih pravaca omogućavala se najbrža veza izmedu naseljenih mesta. tj. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije. onda se vrlo lako može pronaći uzrok potrebe za izmenu trasa. Daljom analizom može se doći do zaključka da su na preko 30% magistralih i regionalnih puteva neophodne mere aktivne bezbednosti. nakon čega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. unapređenje zaštite životne sredine. godine. pa čak i autoputeva. Većina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. tj. korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina.

Loznica.4. Za rehabilitaciju i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u narednih deset godina biće potrebno oko 2. otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja. Ulaganje u savremeno održavanje i rehabilitaciju mreže puteva predstavlja takođe prioritet. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora i intenzivirali turistički tokovi. povećati konkurentnost Srbije. godine. Poboljšaće se saobraćajni uslovi. državni putevi II reda.Negotin. regiona i društva.5 milijarde evra.5. brzu pomoć.Zaječar – Bugarska granica koji povezuje istočne delove Srbije sa Koridorom X.Užice . Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7.Kučevo . naročito manje razvijenih područja. pružiti optimalni nivo usluge i očuvati uloženi kapital. Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava.Batočina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Požarevac .Zrenjanin . Na taj način će se povećati tražnja za prevozom. opštinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mreže.Čačak . pravovremenim delovanjem.Bar . i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede. smanjiti ljudski i materijalni gubici.Preljina. Reformom održavanja puteva. siguran i komforan parking.Kikinda . koji ima ekonomski.Pančevo . Gradske obilaznice.Beograd . povećati nivo bezbednosti. autoput Kragujevac . Uvođenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mreži. dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge. privući strane investicije u Srbiju. Za cenu koju plaća korisnik će dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti.Bukurešt i od Beograda ka Budimpešti i Beču.Požega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara.Pančevo -Beograd . Mere i aktivnosti Infrastruktura ima ekonomski i društveni značaj.Kovin. informacije o putu i saobraćaju. privući tranzitni saobraćaj. Mreža autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad: autoputem Pojate . autoput Požega . Većim investiranjem smanjiće se zaostajanje Srbije u razvoju infrastrukture za zemljama EU. budžeta i privatnih ulaganja.Ruma . Finasiraće se sredstvima međunarodnih finansijskih institucija. a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvođačima.5 milijardi evra. Izgradnjom autoputa koji povezuje Vršac . održavanja i zaštite državnih puteva do 2015. Potrebno je uraditi Srednjoročni plan i program izgradnje i rekonstrukcije. Radi kompletiranja nacionalne putne mreže potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad . Mađarska granica . Prioritet u izgradnji infrastrukture je završetak Koridora X do 2012. razvojni i strateški značaj. Za izgradnju Koridora X obezbeđena su sredstva međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909. intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari . godine.2 miliona evra. 12 . poboljšaće se naplata putarine i povećati protok sabraćaja.Šabac .Majdanpek . što ce dati impuls privrednom razvoju. pretpristupnih fondova EU. poboljšanjem efikasnosti i kvaliteta održavanja postojeće infrastrukture sprečiće se ubrzano propadanje. Autoput bi približio nerazvijena područja Pešterske visoravni i planine Golija većim privrednim centrima i podstakao privrednu i turističku aktivnost u tim područjima. koji ce povezati dva značajna tranzitna pravca Koridor X i put Južni Jadran. autoput Paraćin .Kotroman (granica sa BiH). Uvodiće se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog održavanja.

. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju treba da reši u praksi uočene nedostatke i nepravilnosti. a uz poštovanje principa da korisnici puteva snose troškove infrastrukture. Održavanje putne mreže Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreže puteva. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i održavanje puteva imaju međunarodne sertifikate o neškodljivosti. Uvođenjem novih tehnologija poboljšaće se efikasnost funkcionisanja saobraćajnog sistema i kvalitet usluga. a najpre kolovoz puta. kolotraga i uglačavanja površine puta. usaglašavati redove vožnje u linijskom unutrašnjem i međunarodnom prevozu putnika.Putevi Srbije“ urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraćajem i infrastrukturom. Ovi znaci uključuju pojavu pukotina. Uvešće se i princip . zbog klime. Problem je što put.Radi racionalizacije troškova izvršiće se nova kategorizacija puteva. jednom napravljen ne traje zauvek. Unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira će se realizovati donošenjem odgovarajućih zakona. U jednom momentu dolazi se do tačke u kojoj je habanje toliko da su celovitost kolovoza. Neophodno je obezbediti dovoljne. kao što predviđaju standardi EU. Na taj način smanjiće se dužina mreže državnih puteva i jasno podeliti nadležnosti i odgovornosti za sve kategorije puteva. povećava nivo bezbednosti i smanjuje zagađenje životne sredine. kao i svih korisnika koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu. Prema analizi iskustava drugih zemalja. poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema. Posle određenog vremena na njemu će se pojaviti znaci habanja. dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine. Uspešnost većine. Potrebno je i ažurirati katastar javnih puteva i zemljišta. Da bi se nivo usluge puta održavao na 13 . Da bi se obezbedio održiv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljšati model finansiranja. automatsko brojanje saobraćaja i primenu putnog meteorološkog informacionog sistema. 5. itd. izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte. Za unapređenje zaštite životne sredine preduzeće se niz mera. smanjiti zagušenja i negativni uticaji na životnu sredinu.zagađivač plaća’’ na osnovu koga vozila koja više zagađuju životnu sredinu plaćaju veće nadoknade za korišćenje javnih puteva. stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. sertifikate o stručnoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima. Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP . a stoga i nivo usluge koju on pruža smanjeni. treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. godine. na osnovu koje će se pristupiti izradi strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke na državnim putevima. starosti kolovoza.. povećati bezbednost. Potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti tehničkih mera smanjenja štetnog uticaja buke. ako ne i svih. kao osnovni dokument za njegovu realizaciju. ITS u svetu ima mnogo širu primenu. Zakon o prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu. Primenom ITS-a postiže se efikasniji i ekonomičniji prevoz. Zbog poboljšanja institucionalnog okvira formiraće se Agencija za drumski transport koja će izdavati licence domaćim prevoznicima. i saobraćaja.5. Površina puta se degradira npr.

klizanja zemljišta. Sledeće prednosti se pripusuju održavanju puteva13: . Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr.Kontinuirano obezbeđivanje otvorenosti puteva za saobraćaj. . Danielson. Aktivnosti održavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani kolovoz.Redovno održavanje. Prva gore opisana prednost npr. jednom ili više puta godišnje. Redovno održavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi često npr. Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) česte aktivnosti održavanja nazvane . Termin . Generalni Master Plan 14 . itd. . One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i stručne radne snage nego redovnom održavanju. vezuje se za uštedu u direktnim troškovima.Smanjeni troškovi korišćenja vozila. Snaith. Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998) 6. putevi propadaju i vek puteva je smanjen. održavanje puteva je dobra investicija sa značajnim povraćajem investicija __________ 13* Robinson. potrebne usled štete nastale usled poplava. Princip je jednostavan: nedostatak redovnog održavanja puteva uvećava pritisak na periodično održavanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno. troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. padanjem drveća. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obično su malog obima i relativno jednostavne.Interventno održavanje. Aktivnosti održavanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na: . tj. svakih nekoliko godina. kontrola vegetacije na bankinama i nagibima. .zahtevanom nivou potrebno je svake godine određena vrsta održavanja kako bi se obnovila svojstva puta i produžio njegov vek. . a koji ne zavise od saobraćaja npr. Periodično održavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno. Iz perspektive celog životnog veka. održavanje zemljišta oko puta i drenažnog sistema. drenažni sistemi i oprema za kontrolu saobraćaja. Interventno održavanje obuhvata hitne popravke.redovno održavanje se koristi samo za one tipove održavanja koji se stalno ponavljaju. . smanjenje stope propadanja kolovoza. Bez odgovarajućeg održavanja.održavanjem koje se stalno ponavlja. krpljenje udarnih rupa na putu.Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.Smanjenje brzine propadanja kolovoza. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim održavanjem puteva imaju kao rezultat uštedu indirektnih troškova. Druge aktivnosti je teže planirati unapred npr. oblast oko puta.Periodično održavanje.

praktičan i opširan. . unapređenim i bezbednijim saobraćajnim mrežama. Za period od 2017.Evropske saobraćajne mreže (TEN-T).Model ponude za opis različitih scenarija infrastrukture.pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove .za sve vidove . . Uvod Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim. . vrstama roba .1. unaprediti kvalitet života u regionu. Mora da sačini program investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027. II faza .Izrada master plana: . . Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju.cilj . Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreže. do 2027. projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu. . promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama. koje će privući nove investicije u siromašnije regione.Troškovima redovnog i periodičnog održavanja za sve vidove. Najveća pažnja treba biti data projektima sa ponuđenom dinamikom realizacije pre 2017. klasama vozila. Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreža Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa) glavne mreže i Trans . 15 .Model izbora vida saobraćaja. očekuje se postizanje sledećih rezultata: I faza . u vezi sa putnom mrežom u Republici Srbiji. Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije može ažurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji uključuje pod-vidove i sadrži: . Svrha je da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a..Matricama izvor .cilj matrice kroz rast društvenih i ekonomskih vatijabli. kao i karakteristike saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji. političke i druge rizike.Izrada modela saobraćaja: Baze podataka koje se mogu ažurirati sa: .Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa.Koherentni paket projekata za investiranje. U tom cilju.Definisanim kapacitetima deonica . GMTS mora da bude ekonomski i tehnički opravdan.Model potražnje za prognoziranje izvor . Treba eksplicitno navesti tehničke.6.za sve vidove. .Podacima o troškovima transporta .Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreži.

PREDNOSTI .Opštinski putevi . Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreži na bazi raspoloživih podataka iz baze podataka puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije".Državni put II reda .Državni put I reda . Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili međunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u različitim periodima i na različite načine.2. SWOT analiza Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne može se postići samo linearnim aktivnostima.Ulice U maju 2009.geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreže . Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena. Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiču na proces implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Generalno govoreći. brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduženi za određene tipove podataka. Konsultant je pripremio model saobraćaja putne mreže koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj važećoj kategorizaciji puteva.infrastrukturni resursi 16 . 6. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva. U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na bazi gore spomenutih kriterijuma.Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa značajem njihove uloge u povezivanju sledeće kategorije javnih puteva: . U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno. u svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pružaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leže.

interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreže.prevaga politike nad profesionalnošću i stručnošću.otpor prema promenama (pravni sistem. . u boljoj.razvoj multimodalnog sistema saobraćaja .2.očuvanje ekološkog sadržaja . Tabela 3. UN sankcije.novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije. organizovani kriminal).manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje. . UNMIK . . . .međunarodna uprava AP Kosovo i Metohija).mogućnost da se u budućnosti utiče na razvojne planove evropske mreže sa ciljevima razvoja Srbije .dobra turistička ponuda i intenziviranje protoka turista. . . . .pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije . mentalitet radne snage.nedostatak stabilnih finansijskih resursa.nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost.nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema.kraće distance za putovanje u poređenju sa TEN-T EU South-Eastern priority axes (Koridor IV i IVa).definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i globalni ciljevi.SWOT analiza O OPASNOSTI T 6.S W SLABOSTI PRILIKE . održivo finansiranje i garancije za pozajmice.vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani. .1. .nedostatak menadžera sa iskustvom. . PPP.politička pozicija zemlje. .suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini. NATO bombardovanje.dostupnost profesionalnih i stručnih resursa u Republici Srbiji . . udobnijoj i prijatnijoj okolini .na distanci od 50-100 km od Koridora X .nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na strategiju transporta Republike Srbije .nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedničke koordinacije. korišćenje evropskih fondova) .gradski i prigradski putnički prevoz nije razvijen i pretežno se oslanja na jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistički autobus). . . isplatu duga.saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije kompletno izgrađena ni opremljena sa modernim tehničkim i tehnološkim sistemima. . Zaključci SWOT analize 17 . administrativnog i stručnog osoblja i inercija u transformaciji administrativnih procedura.mnogo graničnih prelaza na glavnim rutama.

primena ugovornih klauzula na bazi učinka vodiće ka jačoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova održavanja javnih puteva. 6. U uslovima limitiranog finansiranja. Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za sve vidove prevoza. 5. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i održavanje prilagode ekološkim zahtevima. Uvećana uloga privatnog sektora i usklađivaje propisa u javnom sektoru i institucijama u cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima. Prelazak na ekološki održiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u određenom broju oblasti. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i trošak prekograničnog saobraćaja za putnike i teret. Broj smrtnih slučajeva na putevima Srbije se mora smanjiti. 6. 3. Mora se sprovesti efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeđenim pristupom sa javnog puta. Takođe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu putnika. procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Potrebni su politička podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White Paper) i konceptom koga se ona drži kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergenciji i drugim političkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji. tranzit će rasti brže od opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graničnim prelazima. mora se dati prioritet rehabilitaciji/održavanju putne mreže u odnosu na modernizaciju i izgradnju.Zaključci izvedeni iz SWOT analize. 7.3. Tranzit je osnova ekonomskog rasta u područjima usluga koja se nalaze duž ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. Razvojni projekti 18 . Izvori finansiranja za održavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bi se osiguralo održavanje na bazi evropskih standarda. Trebalo bi precizno definisati željene standarde u vezi sa pristupom. 4. 2. Većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva. posebno bitni za donošenje odluka su: 1. Prihodi Republike Srbije će se uvećati ne samo zbog međunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga. Količina izvoza i uvoza kao i prihoda u Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i bržih procedura prelaska granice. nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreže. Upravljanje preko-graničnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple "kontrolne tačke" . Cilj je da količina štetnih emisija treba da se slaže sa ciljevima koje je postavila EU. kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruženjem. stručnim upravljanjem i osobljem i efektivnim procedurama kontrole. Sprovođenje procedura javne nabavke. Isplata prošlih dugova.

Projekti minimalnog ulaganja će uključiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su: . sa obezbeđenim sredstvima. Deonica puta Obilaznica Beograda Sektor „A“ Dužina (km) 10 19 Cena (EUR miliona) 115 .1. Projekti minimalnih ulaganja Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreže Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme građevinskih radova. zaključivši da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mrežu Srbije.u fazi prikupljanja ponuda . Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti korišćena za prolazak puteva kroz područje grada Beograda. Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre.Bubanj potok. Obilaznicu Beograda čine sledeće deonice: .Bubanj potok . Na taj način Konsultant može da proučava šta će se desiti na putnoj mreži ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice.6. vezano za putnu mrežu.Dobanovci . godine za deonicu autoputa Dobanovci . Čačka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200).u izgradnji . severnog dela (Autoput E-75).Deonica A: Batajnica .Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreže Republike Srbije (Autoput E-70).Dobanovci .Deonica "B" sektori 5 i 6 Obilaznica Beograda . dok će se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75). Konsultant je uključio ove projekte zajedno sa aktivnostima na održavanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje.Deonica B: Dobanovci . a očigledno je da će se ove deonice izgraditi u određenom vremenskom periodu.našli izvor finansiranja koji je odobren U ovoj studiji. Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19).Pančevo (E-70) Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. dve deonice koje su deo obilaznice Beograda čine projekte Minimalnog ulaganja: .Deonica "A: Batajnica .3.Deonica C: Bubanj potok .

Obilaznica Beograda Sektori “5” i “6” Ukupno nova izgradnja Godišnje održavanje glavne mreže Godišnje održavanje mreže opštinskih puteva Ukupno 2009-2027 .393 37. Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika različita izvora: Planova i programa korisnika i procene konsultanta. . Trenutni status tehničke dokumentacije je na različitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor o finansiranju. . sa ili bez razvojnih projekata kao i status raspoložive tehničke dokumentacije. Na ovoj deonici predviđen je zatvoreni sistem naplate putarine. Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog modela. Predviđa se izgradnja novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg (desnog) kolovoza.393 221 336 161 95 4. Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih petlji. u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi .Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja *(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.2. Procenjena vrednost troškova investicije je 132 miliona evra. 13 23 14.2027.600 4.416 37.936 Tabela 4. ili preciznije njegova grana Xb. Razvojni projekti puteva Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mrežu u različitoj fazi implementacije i definicije.3. Lista prikazanih projekata nije konačna. Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj mreži i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. Ukupna dužina poteza je 108 km.) 6.977 22. Postojeći polu-autoput na ovoj deonici biće unapređen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m širok razdelni pojas). 20 . Takođe su predstavljeni izlazni rezultati modela.Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-evropskog saobraćajnog Koridora X.Troškovi održavanja UKUPNI TROŠKOVI 2009. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. E-75 Horgoš .

Procenjena vrednost troškova investicije je 605 miliona evra. Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme čini obilaznicu Subotice preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice. Ukupna dužina deonice je 98. deonica autoputa Deonica E-763 je deo transevropske putne mreže (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem. Prva deonica autoputa dužine 5. sektor 3. Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763. 21 . Ova deonica povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na Koridoru X..Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreži (TEM) i deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc).Batočina (Projekat RDA5) je magistralni put M1. Beograd . Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine.1 km. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Detaljnog projekta.5km ukupna dužina) i 13 tunela (8. Ovaj autoput pravi vezu između Centralne Evrope preko Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom. prema Prostornom planu Republike Srbije. predviđen za Koridor autoputa. Ovaj put će biti autoput sa ukupnom dužinom od 22. Državna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadležna za ekspertizu tehničke dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Južni Jadran.3 km.BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj mreži autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X. Ukupna dužina poteza je 25. Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je.4 km. Ova deonica doprinosi boljim saobraćajnim vezama između Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope. Na ovoj deonici se predviđaju tri nove petlje. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom putarine.1 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 120 miliona evra. Na ovoj deonici se predviđa pet petlji. Procenjena vrednost troškova investicije je 650 miliona evra.2km ukupna dužina). Postoje deonice na kojima je novoizgrađeni autoput dok će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put.E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreže autoputeva i deo je saobraćaja na Koridoru X (grana Xb). Trasa puta prati postojeći magistralni put M-1. Niš . deonica: Požega – Boljare (Crnogorska granica) su završeni.5 km je završena i sada je sledeća deonica dužine 4.5 km u izgradnji. Ukupna dužina deonice je 83.11 koji je. sa 90 mostova (11.Kelebija . U 2008. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti. a građevinski radovi uključuju izgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojećeg.Crnogorska granica.Požega (Projekat RDB6). Kragujevac . Ovaj Autoput ima veliki značaj za srpsku i evropsku mrežu kao najkraća veza između evropskih zemalja i Bliskog Istoka. Procenjena vrednost troškova investicije je 75 miliona evra. preko graničnog prelaza Kelebija.11. Deonica: Požega – Boljare . Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta. Grabovnica .

Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9). Ovaj autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i južni Jadran na istoku.5km.Sarajevo .Srbiju Bosnu i Hercegovinu . Požega .Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11). definisana u SEETO i budućem Sporazumu o transportu.Pančevo . Sledeći korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti. koji se završava u području Požege i nastavlja se vodi do Crne Gore: 1) Istočna opcija/1/L=106. Imajući u vidu veoma male razlike između varijanti na istočnom koridoru.Niš . Pojate . Ukupna dužina ove deonice je oko 60 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.Bugarsku . na bazi tehničko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Požega – Boljari u funkciji obima saobraćaja.Vršac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je.806km/ 2) Istočna opcija/2/ L=111. E-761 je deo glavne regionalne mreže i povezuje Tursku . Procenjena vrednost troškova investicije je 480 miliona evra. Komisija je prihvatila tehničku dokumentaciju i odredila Istočni koridor. Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2 milijarde evra. E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku .Bugarsku . ova deonica pripada transevropskoj mreži autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i južno Jadransko more.6 km.Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mrežu Srbije i pored toga što je u trans-evropskoj putnoj mreži od sekundarnog značaja.Srbiju . Procenjena vrednost troškova investicije je 570 miliona evra. koji ima varijante trase. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se raspravlja o četiri varijante. Tehnički podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora.Sarajevo sa Jadranskim morem (Hvatska). Ova deonica je predviđena za autoput koji povezuje Požegu sa crnogorskom granicom. ukupne dužine 110 km.097 km Procenjena vrednost troškova investicije je 850 miliona evra.Užice .Hvatsku. ukupna dužina je 109. 22 . Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5. Ova veza povezuje Beograd i Pančevo sa rumunskom granicom. prema Prostornom planu Republike Srbije. Procenjena vrednost troškova investicije je 413 miliona evra. Beograd . prema prostornom planu Srbije ova deonica je predviđena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Južni Jadran sa istočnim susednim zemljama.Niš .sa Jadranskim morem (Hvatska). Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda završenog generalnog projekta. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija . Na ovoj deonici predviđa se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. sve tri varijante treba da budu predmet dalje razrade tj. predviđen kao autoput. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Generalnog projekta.Hvatsku. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mreže. Dužina deonice je 91.Bosnu i Hercegovinu . Požega . E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996.

prema Prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istočne delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja posebno na Deonici Šabac .Srbiju .Kovin (Projekat RDC13) .2 km. a Loznica .Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19.Hvatsku.Paraćin (Projekat RDC10). kako bi se dovela u stanje koje 23 . Alternativna deonica Šabac . potrebno je dosta ulaganja u postojeću infrastrukturu.Loznica je 55 km.Beograd . Ukupna dužina ove deonice je 204. E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku . Procenjena vrednost troškova investicije je 670 miliona evra. Novi Sad . Ukupna dužina ove deonice je oko 120 km.Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena kao magistralni put (dvotračni put) sa idejom da se uključe rute Temišvar .Šabac .Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne Gore.Niš . Na drugim deonicama predviđen je put sa dve trake.Vršac . M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Požege.Pančevo . Sledeći korak je priprema idejnog projekta.Bar . E761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Zrenjanin .Bosnu i Hercegovinu .Loznica (projekat RDB12) . Iako je Srbija na strateški važnom položaju. jasno se nameću pojedini zaključci.Sarajevo . Tehnička dokumentacija je u fazi završnog i pregledanog generalnog projekta. Tehnička dokumentacija je u fazi završnog generalnog projekta i studije izvodljivosti.Ruma i na njoj je predviđen pun profil autoputa. Novi Sad .Bugarsku . pa sa Jadranskim morem. Mađarska granica .Ruma .Kikinda . M19 magistralnu saobraćajnicu blizu grada Šapca.Bari u pan-evropskim koridorima. Zaključak Kroz urađenu analizu. Ukupna dužina M21 puta u projektu je oko 203 km.Bugarska granica . 7.Šabac . Procenjena vrednost troškova investicije je 220 miliona evra. Ukupna dužina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.Podgorica .Ruma .Mali Zvornik je 23km.Zaječar . Prelazi E70 blizu grada Rume. Procenjena vrednost troškova investicije je 200 miliona evra.sa Jadranskim morem (Hvatska).

mi. Sigurno je to da naši prioritetni putevi E70 i E75. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije: http://www. koji Srbiju čeka u bližoj i daljoj budućnosti. unapređenje i nadgledanje njegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloživim finansijskim izvorima. nisu u reprezentativnom stanju. moraju se uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranžmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovođenja Master plana. te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja težak ali ne i neostvariv zadatak. kontinuirano ažuriranje. a posebno ne u putnu mrežu. Sledeći korak u razvoju putne mreže Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta. prema tome. kao i izradom planova za rekonstrukciju postojeće i izradu nove putne mreže. Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira.rs/ 24 . Literatura: 1.gov. napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim stručnjacima i analizom postojećeg stanja.zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju. 8. Štaviše.

7.rs 5.Concepts and Systems« (1998). The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers: www. Vikipedija. Danielson. »Road Maintenance Management .org/ 3..Comtos C. Snaith 6.org..stat. OICA. »The Geography of Transport Systems«. Stock B.wikipedia.net 25 . Fond za razvoj ekonomske nauke: http://www.rs/ 4.fren.2.oica. autori: Robinson. slobodna enciklopedija: http://sr.gov.P. autori: Rodrigue J. Republički zavod za statistiku: www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful