TEMA: DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREDMET: MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Dr. Veroljub Mladenović

Student: Nikola Sarić 212-P/09

NIŠ 2012. Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3 2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................3 2.1. Definicija.........................................................................................................................3 2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4 3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5 4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6 5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8 5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................9 5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9 5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10 5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11 5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12 5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13 6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15 6.1. Uvod..............................................................................................................................15 6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16 6.2.1. Zaključci SWOT analize....................................................................................18 6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19 6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19 6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20 7. Zaključak……………………………………………………………………………...... 24 8. Literatura ………………………………………………………………………………. 25

2

raste i potreba za transportom ljudi. Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade. godine. saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal. a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja. kao što mu samo ime kaže. izostavljajući informacioni. Ranije pomenuti transport se može obavljati na mnogo načina. i to se jednom rečju naziva saobraćaj. Neka najosnovnija definicija saobraćaja bi bila da je saobraćaj zapravo smišljeno i organizovano kretanje transportnih jedinica na mreži saobraćajnica sa ciljem prenosa ljudi. društvo ili se ovo odnosilo na celokupno čovečanstvo). Uvod Rastom populacije u razvijenim. Drumski saobraćaj 2. 3 . saobraćaj koji se odvija na drumovima. Taj konstantni rast je prirodan i očekivan proces civilizacijskog razvoja i jedan od najvažnijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica. bavićemo se prevashodno drumskim saobraćajem kao važnim aspektom svakodnevnog života. železnički i vodeni. informacija. telekomunikacioni i cevovodni) može biti drumski. U daljem tekstu. kao i rastom potrošnje. Činjenica da će se najveći deo svakodnevnog kretanja običnog čoveka obavlja baš na drumovima i da je drum najosnovniji. po kategorijama primenljivi na različite učesnike u saobraćaju. doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica1. vazdušni. najbrži i najjednostavniji način da se osoba ili artikal prenesu od tačke A do tačke B (imajući na umu svakodnevne potrebe modernog čoveka i udaljivši se od koncepta masovnog i transporta na velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom ćemo se u daljem tekstu baviti. Čine ga i infrastruktura (sa svim putevima. Saobraćaj (u užem smislu. kao i onih koja su važeća u opštem smislu. robe ili sirovina a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. najrazvijenijim vidom transporta ljudi i nečim bez čega bi naš svakodnevni život bio potpuno nezamisliv. kao i etike učesnika u saobraćaju. Ipak. kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i međunarodnih konvencija. i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno. ali i u nerazvijenim zemljama. mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju. On ima svoja pravila i uređen je zakonima koji su. Definicija Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja.1. Primer konvencije koja uređuje drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. Drumski saobraćaj je. proizvodnje i životnog standarda. robe i informacija od jedne do druge tačke. drumski saobraćaj ne čine samo pravila.1. 2. Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova. petljama.

4. vozila bez sopstvenog pogona. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. putevi se dele na: 1. Dakle. zaprežna vozila i pešake. 3. drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji. 2. pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje. ne prekida se raskrsnicama. Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka. vozila. __________ 1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraćaju 7. godine. Osvrnimo se sad malo na prevozna sredstva. dokaz o vlasništvu ili ovlašćenje). Pri njihovoj izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala. godine doneo konvenciju o drumskom saobraćaju koja je stupila na snagu 21. semaforima. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to šta od nas zadata tema zahteva. Brzi put . fizički razdvojene smerove i rezervisan je za brzi saobraćaj. pravila koja se tiču tehničke 4 . oktobra 1968.put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. Doneta konvencija uređuje pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je procedure koje se tih. maja 1977.2. uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni pogon. tiču. To mogu biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu od velike važnosti van lokalnih okvira.2. Na taj način. dozvoljenoj brzini. Zemljani putevi. koja napuštaju zemlju registracije. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja. i 8. Auto put je najviša klasa druma. Podela drumskog saobraćaja Prema primeni. pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine. konvencija uređuje obaveze pribavljanja dokumentacije (zeleni karton. izgledu. makadamski putevi i sl. kao što smo videli.

Čitav istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraćajnih mreža na početku XXI veka. koji se smatra pretečom modernog automobila. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike napore izgradnji saobraćajne mreže. još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu. __________ 2* Preuzeto iz knjige »The Geography of Transport Systems«. 3..000 km odlično izgrađenih puteva (III vek). Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala. oznaku zemlje gde je vozilo registrovano. ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih). Istorijski razvoj drumskog saobraćaja2 Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje ekonomske kohezije. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. Rimljani su bili poznati graditelji puteva. Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla. Zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela. Američki veterinarski lekar. a kroz pet velikih faza. pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dužeg vremena. Milde. a godinu dana kasnije isti čovek konstruiše prvi automobil na četiri točka. nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja. 1885. potom Lui Reno. povezujući velike gradove u Mediteranu. svili. Kako je carstvo raslo.ispravnosti vozila.. gde se svaka odlikuje specifičnim inovacijama u transportnom sektoru. kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo.Comtos C. Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume. kao i pravila koja uređuju izgled i položaj registarskih tablica. Bilo je ograničenja u količinama robe koja se prevozila. Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska. jer je bilo reč o začinima. godine). Sa tehnološkim i ekonomskim razvojem.P. tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Frederik i Čarls Rojs. u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. tako se putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80. već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ograničenom trgovinskom razmenom. godine konstruiše prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem na tri točka. 3* Put svile je trgovački put koji je najduže korišćen u istoriji čovečanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina). kao i u brzini transporta ljudi i roba. bilo je teško govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu. Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka. U periodu od 1909 -1927. Dizraeli (napravio dvoetažni autobus). koji su preplavili američko tržište. ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao što su pustinje Gobi i Takla Makan 5 . Dore. Stock B. autora: Rodrigue J. vinu. Godina 1913. Transportna sredstva su se mahom vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju. Međunarodna trgovina je i tada postojala. Karl Benc. U takvom okruženju. Vinčenco Lančija. Mnogo vekova kasnije. parfemima – robi koja je do Evrope dovožena čuvenim Putem svile3. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „T“)4. Porše. Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u dužini od 6400 km. te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva. Prolazio je kroz sušne predele stepa. Ipak. Iz perspektive regionalnih ekonomija.

520. što ga je svrstalo na drugo mesto proizvođača automobila. odmah iz Volksvagena i njegove čuvene »bube«. drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.000. Uloga drumskog saobraćaja Još u predgovoru je pomenuta važnost koju drumski saobraćaj nosi u celokupnom razvitku jedne zemlje. panelovoza. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete. nafte). kontejnerovoza. godini je proizvedeno 70.493 vozila i to 52. Među ostalim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24.Slika 1. Sledeći bitan odraz uloge drumskog saobraćaja je i njegova ekonomska neophodnost. Takva produkcija automobila zahtevala je i povećanu proizvodnju sirovima (metala i gume.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda.modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže. Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca .794.117 automobila i 17. rashladnih trejlera i dr.000 km ili 70% svetskog saobraćajnog sistema)..Karl Benc za volanom svog automobila (1885) 4.376 namenskih vozila5 __________ 4* U periodu od 1913-1927. Naime. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na drumovima. . u 2009.726. ali i modernizaciju putne drumske mreže 6 .

Broj proizvedenih vozila u navedenim državama 6 Automobilska industrija ima godišnji obrt od 1. Nezvanični izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pružanja pomoći u hrani. ali je istim devastirana. kao i lošim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala.840 miliona dolara.Tabela 1. 6* Izvor OICA 7 .889. Studija koja će potvrditi ovo nikada nije sprovedena… Politički značaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture. poplave)… Ova uloga putne mreže se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. vulkani. sanitarijama i lekovima. poput ratova. __________ 5* Izvor OICA. ljudi i sirovina drumovima širom sveta i tek ćemo onda moći da sagledamo punu važnost ovog vida saobraćaja na globalnom nivou. Pored ekonomske i industrijske. sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraćaja. Vojno-strateška uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreže puteva u vanrednim situacijama. upošljava preko 8 miliona ljudi. Dodajmo na to i sve one koji žive od izgradnje puteva. uloga drumskog saobraćaja može biti i vojno-strateška i politička. . godine. ali i u direktnoj vezi između gradnje puteva. sve one čiji poslovi zahtevaju prevoz robe. pa sve to automobilsku industriju čini parčetom od 5% ukupne svetske industrije. pijaćoj vodi. a u ovu kategoriju slobodno možemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi. 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje. naročito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naročito važi za lokalne izbore). umrlo između 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. podaci za 2008. što je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu.

11* SEETO .)9. (2007). vodnog. vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji. Beograd. Ministarstvo za infrastrukturu. vodnog. 2007 10* Vlada Srbije. drumskog. Relativna dužina puteva u Srbija (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije.5.2015. 9* Strategija razvoja železničkog. (Niš – Sofija) i X (Niš – BJRM). 2008 . (2007). Integracija transportne mreže Srbije sa glavnom regionalnom mrežom se smatra ključnim ciljem politike10 za ekonomski i društveni razvoj zemlje. Gustina mreže puteva u Srbiji izračunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema uz podršku EU. Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid transporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom tj. definisalo je održivu strategiju transporta.Strategija razvoja železničkog. decembar 2006. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb (Beograd – Budimpešta) Xc. 8 . ____________ 8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji.2015. i formira deo SEETO11 regionalne glavne mreže. 2008 . prateći raniju podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). 27 decembar. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km železničkih pruga. drumskog. Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji. Ovo dodatno utiče na konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transporta u slučaju kada postoje bitne administrativne i fizičke prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni režim za profesionalne vozače. oko 74% u ukupnom putničkom transportu. zadržavanja na graničnim prelazima itd. koje zajedno predstavljaju najznačajnije drumske i železničke rute u Srbiji. Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12. Stanje putne mreže u Srbiji Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mrežom puteva. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša. Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015. zapravo pristup međunarodnom tržištu transporta se uglavnom izvodi režimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji.Saobraćajna observatorija za jugoističnu Evropu 12* Ministarstvo za infrastrukturu .

2003. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Mađarskom) i Xc (Niš-granica sa Bugarskom). 2008. mil. Više od polovine mreže opštinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. godine 5. tona 21990 21700 23541 28269 28737 27040 30368 22697 Tonski kilometri. Ovakvo stanje putne mreže uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja. problemi. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati. ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih. 2004. 2007. Generalno. 2009. ograničenja13 Putnu infrastrukturu Republike Srbije čini mreža puteva duga 40. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mreže.525 km. što umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja.540 km i opštinskih 23. ___________ 13* izvor: www. Panevropski Koridor X je najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije. mil. godine stanje na putevima je poboljšano. Stanje. 2006. 4683 4809 5603 6829 7787 8383 7881 5954 Tabela 2 .statistički prikaz prevoza putnika i robe od 2002.1. ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda. hilj. Pod naplatom putarine je 634 km puteva najvišeg ranga. puteva II reda 11. Međutim. Povezuje Austriju. Od 2001. Prevezeni putnici hilj. Oko 40% celokupne mreže ima kolovoz od tucanika ili zemlje. Srbiju. a svega 14% do 10 godina.5. članak: Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije . a održavanje puteva bila je prioritetna aktivnost. Mađarsku. Zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju puteva. stanje putne mreže nije zadovoljavajuće. izgrađeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Državnih puteva I reda ima 5. do 2009.rs . 2005.infrastrukturni prioriteti 9 . Mreža puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine. Sloveniju. Oko 32% državnih puteva staro je preko 20 godina. Hrvatsku. nizak nivo usluga i visoke troškove eksploatacije i transporta.org. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mreže regiona.780 km. 6124 5950 5883 6754 7416 6538 6747 6227 Prevezena roba. 97406 91019 89136 89019 92110 84647 86866 86624 Putnički kilometri. Bugarsku. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja Godina 2002.fren.845 km. Makedoniju i Grčku.2. putevi imaju dovoljne kapacitete za sadašnje i procenjeno srednjoročno povećanje saobraćaja.Fond za razvoj ekonomske nauke.

..…………. energetsku efikasnost i eksploatacione troškove......... Zakon o prevozu. Zakon o ugovorima o prevozu.….. 2006). Analiza sigurnosti putne mreže Srbije Putnu mrežu Srbije čine: 1. koji su osnova saobraćajne mreže. Ostatak odlazi na lokalne puteve. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraćaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja. Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju su u značajnoj meri međusobno neusklađeni i delimično usaglašeni sa direktivama EU... godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika. U periodu od 1990 . U drumskom saobraćaju primenjuju se odredbe međunarodnih bilateralnih sporazuma između Vlade RS i vlada drugih država. 5. Vozni park se ne održava adekvatno....6% u obimu putničkog saobraćaja. drumski saobraćaj je osnovni vid prevoza.604 km 2.. Zakon o javnim putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.U Srbiji. gde su nadležnosti podeljene sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Na magistralnim putevima. koji cine 60% putne mreže. godine zabeleženo je oko 16000 poginulih osoba.5525km *pri čemu Autoputevi (AP) u dužini od ……..2.... dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno. Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila.. većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola..2005..……………………….. Regionalni putevi (R) u dužini od ………………………………………………. ali je to još uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka. Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009.. kao i u evropskim zemljama. kao i zemljama u okruženju. osim oblasti bezbednosti saobraćaja.. zabeležen je najveći broj saobraćajnih nesreća (oko 50% od ukupnog broja). što sve negativno utice na životnu sredinu. godini učestvuje sa 70.. dok se na regionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraćajnih nesreća. Lokalni putevi (L) u dužini od……………………………………………………. Magistralni putevi (M) u dužini od ………………………………. Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraćaja. 250000 povređenih plus ogromna materijalna šteta. Postojeću regulativu u oblasti drumskog saobraćaja čine Zakon o međunarodnom prevozu.. Srbija nažalost zauzima prvo mesto14 Autoputevi su najbezbednije saobraćajnice.3% u obimu teretnog prevoza i sa 73.. Pristup međunarodnom transportnom tržištu.. Formirana je Agencija za bezbednost saobraćaja koja je zadužena za donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.. U 2009.……40845km Na putevima Srbije godišnje se dogodi prosečno 60000 saobraćajnih nesreća u kojima život izgubi 1000 ljudi..11540km 3.... zbog velikih brzina... __________ 14* Bez podataka za Albaniju 10 .23780km Ukupno.1.. sa 15000 teško i lakše povređenih osoba. U poređenju sa ostalim evropskim zemljama. međutim na njima su saobracajne nezgode najcešće fatalne...

Takođe često su korišćeni dugi pravci. više od 50% magistralnih i 60% regionalnih puteva je u lošem stanju. Danas. unapređenje zaštite životne sredine.Putna mreža Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja. korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. povećanje fizičkog obima prevoza robe i putnika. 11 . kada istim tim putevima saobraćaju vozila sa znatno poboljšanim karakteristikama. godine. nakon čega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. usklađivanje propisa kojima je uređena oblast drumskog saobraćaja sa propisima Evropske Unije. Tu spadaju projekti magistralnih. rekonstrukcijom. tako da su danas većina vangradskih puteva velikim dužinama postale gradske saobraćajnice. izlazi se iz granica putnog zemljišta). posebno na Koridoru X i tranzitu. tj. Većina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima. Rehabilitacije (pasivna bezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mreži. povećanje efikasnosti. Primenom dugih pravaca omogućavala se najbrža veza izmedu naseljenih mesta. konkurentnosti. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraćaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovništva. tj. pa čak i autoputeva. Sa tako usklađenim elementima imamo situaciju koja narušava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva.3. koji su bili skupi. tj. 5. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije. kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. onda se vrlo lako može pronaći uzrok potrebe za izmenu trasa. Uzroci ovakvog stanja putne mreže leže pre svega u nedovoljnom održavanju puteva u periodu do 90-tih godina prošlog veka i potpunog prestanka održavanja u narednih 10 godina za vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bivše SFRJ. Ako se zna da u to vreme nije postojao “Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja”. integrisanje u evropsku putnu mrežu. homogenu nesigurnost. Daljom analizom može se doći do zaključka da su na preko 30% magistralih i regionalnih puteva neophodne mere aktivne bezbednosti. ali je kvalitet te mreže veoma loš i prema analizi Direkcije za puteve Srbije. regionalnih. obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicama putnog zemljišta) za obezbeđivanje prihvatljivog stanja za korisnike. U to vreme u trasiranju je dominantno bilo praćenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova. Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva presvlačenje (ojačanje) kolovoza. Smatralo se da putovanja na vangradskoj mreži moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta. a često i teško izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. profitabilnosti i kvaliteta usluga.

Prioritet u izgradnji infrastrukture je završetak Koridora X do 2012. autoput Paraćin . Autoput bi približio nerazvijena područja Pešterske visoravni i planine Golija većim privrednim centrima i podstakao privrednu i turističku aktivnost u tim područjima. Finasiraće se sredstvima međunarodnih finansijskih institucija. državni putevi II reda. poboljšanjem efikasnosti i kvaliteta održavanja postojeće infrastrukture sprečiće se ubrzano propadanje. poboljšaće se naplata putarine i povećati protok sabraćaja.Pančevo -Beograd .Zaječar – Bugarska granica koji povezuje istočne delove Srbije sa Koridorom X.Batočina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Požarevac . autoput Kragujevac . Izgradnjom autoputa koji povezuje Vršac .Loznica.5. povećati konkurentnost Srbije. naročito manje razvijenih područja. Za rehabilitaciju i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u narednih deset godina biće potrebno oko 2.Ruma . Potrebno je uraditi Srednjoročni plan i program izgradnje i rekonstrukcije.Majdanpek . Uvođenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mreži. razvojni i strateški značaj.Beograd . Reformom održavanja puteva. Za izgradnju Koridora X obezbeđena su sredstva međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909. opštinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mreže. regiona i društva. godine. budžeta i privatnih ulaganja.Negotin. 12 . što ce dati impuls privrednom razvoju.Užice . pravovremenim delovanjem.5 milijardi evra. privući strane investicije u Srbiju. Na taj način će se povećati tražnja za prevozom.4. i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede. dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.Pančevo . Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7.Zrenjanin . Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeđenih finansijskih sredstava. Mađarska granica .5 milijarde evra. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora i intenzivirali turistički tokovi. koji ima ekonomski.Šabac . Za cenu koju plaća korisnik će dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti. Većim investiranjem smanjiće se zaostajanje Srbije u razvoju infrastrukture za zemljama EU. Mere i aktivnosti Infrastruktura ima ekonomski i društveni značaj. brzu pomoć.Kikinda . smanjiti ljudski i materijalni gubici. Ulaganje u savremeno održavanje i rehabilitaciju mreže puteva predstavlja takođe prioritet. informacije o putu i saobraćaju.Požega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara. koji ce povezati dva značajna tranzitna pravca Koridor X i put Južni Jadran. otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja.Kučevo .Preljina. a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvođačima. održavanja i zaštite državnih puteva do 2015. autoput Požega . Uvodiće se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog održavanja. pružiti optimalni nivo usluge i očuvati uloženi kapital. Radi kompletiranja nacionalne putne mreže potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad .Kotroman (granica sa BiH). intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari . Gradske obilaznice. povećati nivo bezbednosti. godine. Poboljšaće se saobraćajni uslovi. privući tranzitni saobraćaj.Bar . pretpristupnih fondova EU.Čačak . Mreža autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad: autoputem Pojate .Bukurešt i od Beograda ka Budimpešti i Beču. siguran i komforan parking.2 miliona evra.Kovin.

Unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira će se realizovati donošenjem odgovarajućih zakona. Na taj način smanjiće se dužina mreže državnih puteva i jasno podeliti nadležnosti i odgovornosti za sve kategorije puteva. dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine. Ovi znaci uključuju pojavu pukotina. Potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti tehničkih mera smanjenja štetnog uticaja buke. a najpre kolovoz puta. kao osnovni dokument za njegovu realizaciju. Primenom ITS-a postiže se efikasniji i ekonomičniji prevoz.Radi racionalizacije troškova izvršiće se nova kategorizacija puteva. Da bi se nivo usluge puta održavao na 13 . i saobraćaja..5. Uspešnost većine.zagađivač plaća’’ na osnovu koga vozila koja više zagađuju životnu sredinu plaćaju veće nadoknade za korišćenje javnih puteva. a uz poštovanje principa da korisnici puteva snose troškove infrastrukture. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i održavanje puteva imaju međunarodne sertifikate o neškodljivosti. kolotraga i uglačavanja površine puta. Za unapređenje zaštite životne sredine preduzeće se niz mera. povećati bezbednost. zbog klime. Neophodno je obezbediti dovoljne. godine. a stoga i nivo usluge koju on pruža smanjeni. stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. Uvođenjem novih tehnologija poboljšaće se efikasnost funkcionisanja saobraćajnog sistema i kvalitet usluga. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraćajem i infrastrukturom. Površina puta se degradira npr.Putevi Srbije“ urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. Zbog poboljšanja institucionalnog okvira formiraće se Agencija za drumski transport koja će izdavati licence domaćim prevoznicima. jednom napravljen ne traje zauvek. poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema. starosti kolovoza. Posle određenog vremena na njemu će se pojaviti znaci habanja.. Prema analizi iskustava drugih zemalja. povećava nivo bezbednosti i smanjuje zagađenje životne sredine. ako ne i svih. automatsko brojanje saobraćaja i primenu putnog meteorološkog informacionog sistema. itd. U jednom momentu dolazi se do tačke u kojoj je habanje toliko da su celovitost kolovoza. ITS u svetu ima mnogo širu primenu. 5. sertifikate o stručnoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima. Problem je što put. smanjiti zagušenja i negativni uticaji na životnu sredinu. Održavanje putne mreže Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreže puteva. Uvešće se i princip . Zakon o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju treba da reši u praksi uočene nedostatke i nepravilnosti. treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. kao što predviđaju standardi EU. Da bi se obezbedio održiv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljšati model finansiranja. izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte. Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP . Potrebno je i ažurirati katastar javnih puteva i zemljišta. Zakon o prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu. na osnovu koje će se pristupiti izradi strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke na državnim putevima. usaglašavati redove vožnje u linijskom unutrašnjem i međunarodnom prevozu putnika. kao i svih korisnika koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu.

Princip je jednostavan: nedostatak redovnog održavanja puteva uvećava pritisak na periodično održavanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno. oblast oko puta. . . Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) česte aktivnosti održavanja nazvane . . troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. Aktivnosti održavanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na: . svakih nekoliko godina. potrebne usled štete nastale usled poplava. Aktivnosti održavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani kolovoz. kontrola vegetacije na bankinama i nagibima. smanjenje stope propadanja kolovoza. . Bez odgovarajućeg održavanja.Smanjenje brzine propadanja kolovoza. održavanje zemljišta oko puta i drenažnog sistema. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. drenažni sistemi i oprema za kontrolu saobraćaja. klizanja zemljišta. Prva gore opisana prednost npr. Generalni Master Plan 14 . padanjem drveća. krpljenje udarnih rupa na putu.Periodično održavanje.Redovno održavanje. Snaith. vezuje se za uštedu u direktnim troškovima. Sledeće prednosti se pripusuju održavanju puteva13: . itd. One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i stručne radne snage nego redovnom održavanju.zahtevanom nivou potrebno je svake godine određena vrsta održavanja kako bi se obnovila svojstva puta i produžio njegov vek.Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti. Interventno održavanje obuhvata hitne popravke. jednom ili više puta godišnje.Smanjeni troškovi korišćenja vozila. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim održavanjem puteva imaju kao rezultat uštedu indirektnih troškova.Interventno održavanje. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obično su malog obima i relativno jednostavne. tj. .Kontinuirano obezbeđivanje otvorenosti puteva za saobraćaj. putevi propadaju i vek puteva je smanjen. a koji ne zavise od saobraćaja npr. Redovno održavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi često npr. Termin .redovno održavanje se koristi samo za one tipove održavanja koji se stalno ponavljaju. Iz perspektive celog životnog veka. Danielson. Druge aktivnosti je teže planirati unapred npr.održavanjem koje se stalno ponavlja. Periodično održavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno. Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998) 6. održavanje puteva je dobra investicija sa značajnim povraćajem investicija __________ 13* Robinson.

U tom cilju. . II faza . koje će privući nove investicije u siromašnije regione.1. Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreže..za sve vidove. političke i druge rizike. promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama.Evropske saobraćajne mreže (TEN-T). očekuje se postizanje sledećih rezultata: I faza .Troškovima redovnog i periodičnog održavanja za sve vidove.Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreži.pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove .Izrada master plana: . Svrha je da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.za sve vidove . .Izrada modela saobraćaja: Baze podataka koje se mogu ažurirati sa: . Najveća pažnja treba biti data projektima sa ponuđenom dinamikom realizacije pre 2017.cilj matrice kroz rast društvenih i ekonomskih vatijabli. Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju. vrstama roba .Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina programa. Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije može ažurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji uključuje pod-vidove i sadrži: . klasama vozila. unapređenim i bezbednijim saobraćajnim mrežama.Model ponude za opis različitih scenarija infrastrukture. projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu. . u vezi sa putnom mrežom u Republici Srbiji.Matricama izvor .Model potražnje za prognoziranje izvor . Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreža Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa) glavne mreže i Trans . .Definisanim kapacitetima deonica . Uvod Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim. 15 . do 2027. Za period od 2017.6.Podacima o troškovima transporta .Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a. . praktičan i opširan.Koherentni paket projekata za investiranje. Treba eksplicitno navesti tehničke. GMTS mora da bude ekonomski i tehnički opravdan.Model izbora vida saobraćaja. kao i karakteristike saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji.cilj . unaprediti kvalitet života u regionu. . Mora da sačini program investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.

Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiču na proces implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduženi za određene tipove podataka. Konsultant je pripremio model saobraćaja putne mreže koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj važećoj kategorizaciji puteva. Generalno govoreći. SWOT analiza Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne može se postići samo linearnim aktivnostima.Ulice U maju 2009. PREDNOSTI .Državni put I reda . Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreži na bazi raspoloživih podataka iz baze podataka puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije". U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno. 6. u svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pružaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leže. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva.Državni put II reda .2.infrastrukturni resursi 16 .Opštinski putevi . Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena.Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa značajem njihove uloge u povezivanju sledeće kategorije javnih puteva: .geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreže . U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na bazi gore spomenutih kriterijuma. Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili međunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u različitim periodima i na različite načine.

UNMIK . administrativnog i stručnog osoblja i inercija u transformaciji administrativnih procedura.nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedničke koordinacije. . . UN sankcije. održivo finansiranje i garancije za pozajmice. .mnogo graničnih prelaza na glavnim rutama. mentalitet radne snage.dobra turistička ponuda i intenziviranje protoka turista. organizovani kriminal).S W SLABOSTI PRILIKE . . isplatu duga. . .očuvanje ekološkog sadržaja . PPP.otpor prema promenama (pravni sistem. Zaključci SWOT analize 17 .suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini. korišćenje evropskih fondova) .prevaga politike nad profesionalnošću i stručnošću.pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije . .novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije. .2.politička pozicija zemlje.nedostatak menadžera sa iskustvom. .vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani. . udobnijoj i prijatnijoj okolini . . Tabela 3.gradski i prigradski putnički prevoz nije razvijen i pretežno se oslanja na jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistički autobus).dostupnost profesionalnih i stručnih resursa u Republici Srbiji . . u boljoj.nedostatak stabilnih finansijskih resursa.manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje. .1.interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreže.SWOT analiza O OPASNOSTI T 6.saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije kompletno izgrađena ni opremljena sa modernim tehničkim i tehnološkim sistemima. NATO bombardovanje. . .nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema.na distanci od 50-100 km od Koridora X .nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na strategiju transporta Republike Srbije . .nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost.razvoj multimodalnog sistema saobraćaja .međunarodna uprava AP Kosovo i Metohija). .kraće distance za putovanje u poređenju sa TEN-T EU South-Eastern priority axes (Koridor IV i IVa).mogućnost da se u budućnosti utiče na razvojne planove evropske mreže sa ciljevima razvoja Srbije .definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i globalni ciljevi.

Mora se sprovesti efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeđenim pristupom sa javnog puta. tranzit će rasti brže od opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Prelazak na ekološki održiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u određenom broju oblasti. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i održavanje prilagode ekološkim zahtevima. 5. Sprovođenje procedura javne nabavke. posebno bitni za donošenje odluka su: 1. Trebalo bi precizno definisati željene standarde u vezi sa pristupom. stručnim upravljanjem i osobljem i efektivnim procedurama kontrole. 2. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora. procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Isplata prošlih dugova.3. U uslovima limitiranog finansiranja. 4. Količina izvoza i uvoza kao i prihoda u Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i bržih procedura prelaska granice. Takođe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu putnika. mora se dati prioritet rehabilitaciji/održavanju putne mreže u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Upravljanje preko-graničnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple "kontrolne tačke" . Izvori finansiranja za održavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bi se osiguralo održavanje na bazi evropskih standarda. primena ugovornih klauzula na bazi učinka vodiće ka jačoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova održavanja javnih puteva. Uvećana uloga privatnog sektora i usklađivaje propisa u javnom sektoru i institucijama u cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima. kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruženjem. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graničnim prelazima. 6. Većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i trošak prekograničnog saobraćaja za putnike i teret. Broj smrtnih slučajeva na putevima Srbije se mora smanjiti. 6. Tranzit je osnova ekonomskog rasta u područjima usluga koja se nalaze duž ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreže. Potrebni su politička podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White Paper) i konceptom koga se ona drži kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergenciji i drugim političkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji. 7. Razvojni projekti 18 .Zaključci izvedeni iz SWOT analize. 3. Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za sve vidove prevoza. Prihodi Republike Srbije će se uvećati ne samo zbog međunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga. Cilj je da količina štetnih emisija treba da se slaže sa ciljevima koje je postavila EU.

zaključivši da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mrežu Srbije.Dobanovci . Konsultant je uključio ove projekte zajedno sa aktivnostima na održavanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje. Deonica puta Obilaznica Beograda Sektor „A“ Dužina (km) 10 19 Cena (EUR miliona) 115 . a očigledno je da će se ove deonice izgraditi u određenom vremenskom periodu.Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreže Republike Srbije (Autoput E-70).Dobanovci . godine za deonicu autoputa Dobanovci .Pančevo (E-70) Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. sa obezbeđenim sredstvima. Projekti minimalnih ulaganja Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreže Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme građevinskih radova.Deonica "B" sektori 5 i 6 Obilaznica Beograda . dok će se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75).Bubanj potok. Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti korišćena za prolazak puteva kroz područje grada Beograda.Deonica C: Bubanj potok .Bubanj potok .3. dve deonice koje su deo obilaznice Beograda čine projekte Minimalnog ulaganja: . Obilaznicu Beograda čine sledeće deonice: . Na taj način Konsultant može da proučava šta će se desiti na putnoj mreži ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice. Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19).Deonica "A: Batajnica .6.Deonica A: Batajnica .u izgradnji . Projekti minimalnog ulaganja će uključiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su: .1.našli izvor finansiranja koji je odobren U ovoj studiji. severnog dela (Autoput E-75).u fazi prikupljanja ponuda . vezano za putnu mrežu.Deonica B: Dobanovci . Čačka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200). Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre.

E-75 Horgoš . Postojeći polu-autoput na ovoj deonici biće unapređen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m širok razdelni pojas).393 221 336 161 95 4. Na ovoj deonici predviđen je zatvoreni sistem naplate putarine. Trenutni status tehničke dokumentacije je na različitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor o finansiranju. . Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih petlji. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta. Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj mreži i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. Ukupna dužina poteza je 108 km.977 22.2027.936 Tabela 4. Razvojni projekti puteva Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mrežu u različitoj fazi implementacije i definicije. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika različita izvora: Planova i programa korisnika i procene konsultanta. Predviđa se izgradnja novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg (desnog) kolovoza. ili preciznije njegova grana Xb. 20 .) 6. Procenjena vrednost troškova investicije je 132 miliona evra.600 4. u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi . sa ili bez razvojnih projekata kao i status raspoložive tehničke dokumentacije. Lista prikazanih projekata nije konačna. Takođe su predstavljeni izlazni rezultati modela.2. 13 23 14.3.Troškovi održavanja UKUPNI TROŠKOVI 2009. .Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-evropskog saobraćajnog Koridora X.416 37. Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog modela.Obilaznica Beograda Sektori “5” i “6” Ukupno nova izgradnja Godišnje održavanje glavne mreže Godišnje održavanje mreže opštinskih puteva Ukupno 2009-2027 .393 37.Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja *(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007.

Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreži (TEM) i deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc).4 km. prema Prostornom planu Republike Srbije. Procenjena vrednost troškova investicije je 605 miliona evra. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Detaljnog projekta.BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj mreži autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X. Ovaj put će biti autoput sa ukupnom dužinom od 22. Beograd . predviđen za Koridor autoputa. Ova deonica povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na Koridoru X. Trasa puta prati postojeći magistralni put M-1. sa 90 mostova (11. Državna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadležna za ekspertizu tehničke dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Južni Jadran. a građevinski radovi uključuju izgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojećeg. Grabovnica .Batočina (Projekat RDA5) je magistralni put M1.1 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 120 miliona evra. Ovaj autoput pravi vezu između Centralne Evrope preko Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom.11 koji je. Procenjena vrednost troškova investicije je 650 miliona evra. Na ovoj deonici se predviđa pet petlji.5km ukupna dužina) i 13 tunela (8.Crnogorska granica. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti. Ukupna dužina deonice je 83.E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreže autoputeva i deo je saobraćaja na Koridoru X (grana Xb). Ovaj Autoput ima veliki značaj za srpsku i evropsku mrežu kao najkraća veza između evropskih zemalja i Bliskog Istoka. U 2008. preko graničnog prelaza Kelebija. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine. Ovaj autoput je predviđen kao put sa zatvorenim sistemom putarine.Požega (Projekat RDB6). Ukupna dužina deonice je 98. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.1 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 75 miliona evra. Kragujevac . deonica: Požega – Boljare (Crnogorska granica) su završeni. Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763. Niš .3 km. Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je. Prva deonica autoputa dužine 5. deonica autoputa Deonica E-763 je deo transevropske putne mreže (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem.5 km je završena i sada je sledeća deonica dužine 4.Kelebija . Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme čini obilaznicu Subotice preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice.2km ukupna dužina). sektor 3. Deonica: Požega – Boljare . Na ovoj deonici se predviđaju tri nove petlje. Ova deonica doprinosi boljim saobraćajnim vezama između Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope.11.5 km u izgradnji. 21 .. Ukupna dužina poteza je 25. Postoje deonice na kojima je novoizgrađeni autoput dok će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put.

Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996. Sledeći korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti. Dužina deonice je 91. Ovaj autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i južni Jadran na istoku.6 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 570 miliona evra. Procenjena vrednost troškova investicije je 480 miliona evra. Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda završenog generalnog projekta. koji se završava u području Požege i nastavlja se vodi do Crne Gore: 1) Istočna opcija/1/L=106.Sarajevo sa Jadranskim morem (Hvatska). Tehnička dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se raspravlja o četiri varijante. E-761 je deo glavne regionalne mreže i povezuje Tursku . Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5. prema Prostornom planu Republike Srbije. sve tri varijante treba da budu predmet dalje razrade tj.Srbiju Bosnu i Hercegovinu . E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Pančevo .Bosnu i Hercegovinu . Ova deonica je predviđena za autoput koji povezuje Požegu sa crnogorskom granicom.Vršac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je.Bugarsku . Požega . koji ima varijante trase.Bugarsku . prema prostornom planu Srbije ova deonica je predviđena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Južni Jadran sa istočnim susednim zemljama. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mreže. ova deonica pripada transevropskoj mreži autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i južno Jadransko more.Niš . Imajući u vidu veoma male razlike između varijanti na istočnom koridoru. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija .806km/ 2) Istočna opcija/2/ L=111.Sarajevo . Beograd . Požega . Procenjena vrednost troškova investicije je 413 miliona evra.sa Jadranskim morem (Hvatska). ukupne dužine 110 km.097 km Procenjena vrednost troškova investicije je 850 miliona evra.Hvatsku. Tehnička dokumentacija je u fazi pripreme Generalnog projekta.Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9).Užice . Komisija je prihvatila tehničku dokumentaciju i odredila Istočni koridor. Pojate .Hvatsku. Na ovoj deonici predviđa se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. ukupna dužina je 109.Srbiju .Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11). na bazi tehničko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Požega – Boljari u funkciji obima saobraćaja. 22 .5km.Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mrežu Srbije i pored toga što je u trans-evropskoj putnoj mreži od sekundarnog značaja. E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku .Niš . Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2 milijarde evra. Ukupna dužina ove deonice je oko 60 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa. Ova veza povezuje Beograd i Pančevo sa rumunskom granicom. definisana u SEETO i budućem Sporazumu o transportu. Tehnički podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora. predviđen kao autoput.

Sarajevo .Pančevo . Ukupna dužina ove deonice je oko 120 km.Zrenjanin . Ukupna dužina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa. a Loznica . Tehnička dokumentacija je u fazi završnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. E761 povezuje regionalne aerodrome Sofija .Beograd .Zaječar . M19 magistralnu saobraćajnicu blizu grada Šapca. prema Prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istočne delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). pa sa Jadranskim morem. Iako je Srbija na strateški važnom položaju.Ruma i na njoj je predviđen pun profil autoputa. Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja posebno na Deonici Šabac . M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Požege.Bari u pan-evropskim koridorima.Loznica (projekat RDB12) . Na drugim deonicama predviđen je put sa dve trake.Ruma .Kovin (Projekat RDC13) . Prelazi E70 blizu grada Rume.Bar .Niš . Procenjena vrednost troškova investicije je 220 miliona evra.Paraćin (Projekat RDC10).Srbiju . E-761 je deo glavne regionalne transportne mreže i povezuje Tursku .Bugarska granica . Novi Sad .Kikinda . Zaključak Kroz urađenu analizu. jasno se nameću pojedini zaključci. potrebno je dosta ulaganja u postojeću infrastrukturu. Procenjena vrednost troškova investicije je 200 miliona evra.Loznica je 55 km.Šabac . Ukupna dužina M21 puta u projektu je oko 203 km. Sledeći korak je priprema idejnog projekta.Hvatsku.Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19.Bosnu i Hercegovinu .Mali Zvornik je 23km. 7.Bugarsku . Alternativna deonica Šabac . Mađarska granica .Šabac . Tehnička dokumentacija je u fazi završnog i pregledanog generalnog projekta. Novi Sad .Podgorica .Vršac .Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviđena kao magistralni put (dvotračni put) sa idejom da se uključe rute Temišvar .Ruma . kako bi se dovela u stanje koje 23 .Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne Gore.sa Jadranskim morem (Hvatska). Ukupna dužina ove deonice je 204.2 km. Procenjena vrednost troškova investicije je 670 miliona evra.

napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim stručnjacima i analizom postojećeg stanja. moraju se uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranžmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovođenja Master plana. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije: http://www. Sledeći korak u razvoju putne mreže Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta. Štaviše. kontinuirano ažuriranje. 8. kao i izradom planova za rekonstrukciju postojeće i izradu nove putne mreže.rs/ 24 . Literatura: 1. Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira. Sigurno je to da naši prioritetni putevi E70 i E75. a posebno ne u putnu mrežu. unapređenje i nadgledanje njegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloživim finansijskim izvorima.zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju. nisu u reprezentativnom stanju. te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja težak ali ne i neostvariv zadatak. koji Srbiju čeka u bližoj i daljoj budućnosti. prema tome.mi.gov.

7.rs/ 4.fren.Comtos C. Republički zavod za statistiku: www.net 25 . autori: Robinson. »Road Maintenance Management .gov. Stock B.P.2. Fond za razvoj ekonomske nauke: http://www. The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers: www. Vikipedija.Concepts and Systems« (1998). autori: Rodrigue J. slobodna enciklopedija: http://sr. Danielson.. OICA. »The Geography of Transport Systems«.oica. Snaith 6.org.stat.rs 5.org/ 3..wikipedia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful