P. 1
Jan Mekdonald - Bespuce

Jan Mekdonald - Bespuce

|Views: 68|Likes:
Published by Zeljko Ivkovic

More info:

Published by: Zeljko Ivkovic on Jun 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/25/2012

pdf

text

original

JAN MEKDONALD BESPUĆE

1. Tri dana je Doktor Alimanando pratio zelenka kroz pustinju. Pozvan prstom sačinjenim od aranžiranih zrna pasulja-pričanika, jedrio je pustinjom crvenog šljunka, pustinjom crvenog kamena i pustinjom crvenog peska u poteri za njim. I svake noći, dok je sedeo kraj vatre naložene ostacima mumificiranog drveta i unosio zapise u dnevnike, podizao se mesec-prsten, ta zakovitlana blistava struja veštačkih satelita, prizivajući zelenka iz dubina pustinje. Prve noći, meteori su svetlucali visoko u stratosferi kada je zelenko došao Doktoru Alimantandu. "Pusti me blizu svoje vatre, prijatelju, dopusti mi da se zagrejem, zakloni me, jer ja potičem iz toplijeg doba nego što je ovo." Doktor Alimantando mahnu zelenku da priñe bliže. Posmatrajući neobičnu, golu priliku, Doktor Alimantando je morao da upita: "Kakav si ti stvor?" "Ja sam čovek", reče zelenko. Njegova usta, usne, jezik bili su zeleni kao lišće dok je govorio. Zubi su mu bili sitni i žuti kao zrna kukuruza. "A šta si ti?" "I ja sam čovek." "Onda smo isti. Podloži malo tu vatru, prijatelju, daj da osetim plamen." Doktor Alimantando šutnu čvor sivog drveta i iskre umakoše visoko u noć. Nešto kasnije, zelenko reče: "Imaš li vode, prijatelju?" "Imam, ali pazim na nju. Ne znam koliko ću dugo prelaziti preko ove pustinje, niti hoću li pronaći vode bilo gde tokom putovanja." "Sutra ću te povesti do vode, prijatelju, ako mi večeras daš svoju čuturicu." Doktor Alimantando je dugo ostao nepomičan pod zatumbanim svetlima mesecprstena. Onda je otkačio jednu čuturicu sa ranca i dodao je zelenku preko

plamena. Zelenko je čuturicu iskapio. Vazduh oko njega svetlucao je, sa aromom zelenila, poput šume posle prolećne kiše. Onda je Doktor Alimantando zaspao i ništa nije sanjao. Sledećeg jutra, tamo gde je sedeo zelenko bio je samo crveni kamen kraj žara vatre. Druge noći, Doktor Alimantando se ulogorio, večerao i uneo zapis u dnevnik. Onda je sedeo, samo sedeo, ispunjen ushićenjem zbog kamene pustinje. Jedrio je, jedrio i jedrio, dalje od brda Deuteronomije, dalje od pustinje crvenog šljunka, pustinjom crvenog kamena, preko zemlje ponora i pukotina, nalik na okamenjeni mozak, preko pločnika od uglačanog kamena, izmeñu erodiranih tornjeva od tamnog vulkanskog stakla, kroz šume okamenjene već milijardu godina, niz vodene tokove suve već milijardu godina, kroz vetrom izvajane palisade od drevnog crvenog peščanog kamena, preko ukletih pljosnatih uzvisina, survavajući se preko tankih granitnih rubova u beskrajne odjekujuće kanjone, držeći se, razrogačen od strave, za svaki rukohvat dok su se promagneni levitatori upinjali da dasku za vetar održe u vazduhu. Bežao je pred dugim vetrom, jedrio je, jedrio i jedrio sve dok prve čiode večernjih zvezda ne bi probole nebo. Dok je sedeo tako i dok su laseri plavog usijanja grčevito trepereli u luku iznad njega, zelenko mu je ponovo došao. "Gde je voda koju si obećao?" upitao je Doktor Alimantando. "Posvuda je nekada bilo vode, i biće je ponovo", reče zelenko. "Ovaj kamen je nekada bio pesak, i biće ponovo pesak na plaži, za milion godina." "Gde je voda koju si obećao?" povika Doktor Alimantando. "Hodi sa mnom, prijatelju." Zelenko ga povede do ureza u crvenoj litici i tamo, u najdubljoj tami, žuborila je samotna, bistra voda koja je curkala iz pukotine u kamenu i padala u mali, tamni basen. Doktor Alimantando napuni čuturice, ali ne otpi. Plašio se da ne zagadi drevnu samotnu vodu. Tamo gde je stajao

zelenko, bledozeleni izdanci sada su izbijali iz otisaka njegovih stopala. Tada je Doktor Alimantando zaspao i te noći baš ništa nije sanjao. Sledećeg jutra, kraj žara vatre, tamo gde je sedeo zelenko, nalazilo se sparušeno sivo drvo. Treće večeri posle trećeg dana, kada je projedrio pustinjom crvenog peska, Doktor Alimantando je naložio vatru, ulogorio se i zapisao svoja zapažanja i razmišljanja u kožom uvezane dnevnike finim, delikatnim rukopisom, koji je sav bio u petljama i vijugama. Te večeri je bio umoran; prolazak pustinjom peska iscrpeo ga je i isušio. Isprva je osećao trnce ushićenja i peska nošenog vetrom dok je jahao na dasci za vetar naviše i preko, naviše i preko, naviše i preko nepreglednih talasa peska. Jahao je nad crvenim peskom i plavim peskom, žutim peskom i zelenim peskom, belim peskom i crnim peskom, talas za talasom za talasom sve dok ga talasi nisu slomili, iscrpeli i isušili, ostavivši ga izmoždenog da se suoči sa pustinjom sode, pustinjom soli i pustinjom kiseline. A iza tih pustinja, na mestu iza iscrpljenosti, nalazila se pustinja nepomičnosti, kao da je nastala iz tornjeva gradova sahranjenih milijardu godina pod peskom, ili iz tornjeva gradova koji će se roditi i stajati tu tek za milijardu godina. Tamo, u srcu pustinje, Doktor Alimantando se zaustavio, i pod nebom ogromnim i ispunjenim signalnim svetlima Jedrenjaka koji je pristizao do ruba sveta, zelenko mu je došao treći put. Čučnuo je na pete iza ruba svetlosti vatre, crtajući prilike kažiprstom u pesku. "Ko si ti?" upita Doktor Alimantando. "Zašto me pohodiš noću?" "Mada putujemo različitim dimenzijama, i ja sam, kao i ti, putnik u ovom suvom i bezvodnom mestu", reče zelenko. "Objasni to o 'različitim dimenzijama'." "Vreme i prostor. Ti prostor, ja vreme." "Kako je to moguće?" uzviknu Doktor Alimantando, koji se strasno zanimao za vreme i temporalnost. Zbog vremena je i bio oteran iz svog doma na zelenim obroncima Deuteronomije. Susedi koji nisu mogli da trpe njegovu bezazlenu i

kreativnu ekscentričnost u svom tesno definisanom svetu krava, daščanih kuća, ovaca, utrapljene stočne hrane i belih plotova, obeležili su ga kao 'demona', 'čarobnjaka' i 'decoždera'. "Kako možeš da putuješ kroz vreme, da činiš ono što ja već godinama težim da postignem?" "Vreme je deo mene", reče zelenko, uspravivši se i otresavši telo vršcima prstiju. "Tako sam naučio da ga kontrolišem kao što sam naučio da kontrolišem i bilo koji drugi deo svog tela." "Možeš li toj veštini naučiti drugoga?" "Tebe? Ne. Tvoja boja je pogrešna. Ali mislim da ćeš jednog dana dokučiti i drugačiji put." Srce poskoči Doktoru Alimantandu u grudima. "Kako to misliš?" "To ti treba da zaključiš. Ja sam ovde samo zato što budućnost tako zahteva." "Suviše dobro postavljaš zagonetke za mene. Reci šta misliš. Ne mogu da trpim sopstvenu glupost." "Ovde sam da bih te poveo tvojoj sudbini." "O? Tako?" "Ako me ne bude ovde, odreñeni nizovi dogañaja neće se zbiti; to su zaključili moji drugovi, jer oni mogu potpuno da manipulišu vremenom i prostorom, i oni su me poslali da te povedem tvojoj sudbini." "Budi odreñeniji, čoveče!" uzviknu Doktor Alimantando, prasnuvši onako prek. Ali svetlost vatre zatreperi, jedra lañe 'Prezidijum' koja su ispunjavala nebo zasvetlucaše na sjaju iščezlog sunca, i zelenko nestade. Doktor Alimantando ostade da čeka zaklonjen svojom daskom za vetar, da čeka sve dok mu vatra nije zgasnula u jarki crveni žar. Onda, kada je shvatio da se zelenko te noći neće vratiti, on zaspa i usnu čelični san. U tom snu titanske mašine boje rñe gulile su kožu pustinje i polagale gvozdena jaja u njeno osetljivo meso. Iz jaja su se izlegale koprcave metalne larve, gladne hematita, magnetita i nefrita. Čelični crvi sazdali su sebi visoko gnezdo od dimnjaka i peći, grad izbljuvanog dima i

šištave pare, zvonkih čekića i letećih varnica, reka belog istopljenog čelika i pulpastih belih trutova koji su služili crvima. Sledećeg jutra, Doktor Alimantando se probudio i video da se vetar tokom noći pojačao i prekrio dasku peskom. Tamo gde je zelenko čučao na rubu svetlosti vatre, nalazio se napukli kamen zelenog malahita. Vetar je ojačao i poneo Doktora Alimantanda dalje iz srca pustinje. Udisao je vazduh oštar poput vina i osluškivao prasak vetra u jedrima i šapat vetrom nošenog peska koji je tekao dalje od njega i bežao mu. Osećao je kako mu se znoj suši na koži, a so ga je pekla i usecala mu se u lice i šake. Jedrio je, jedrio i jedrio, čitavo jutro. Sunce samo što je stiglo do zenita, kada je Doktor Alimantando ugledao svoju prvu i poslednju fatamorganu. Linija čistog, sjajnog srebra protezala se pravo kroz razmišljanja o vremenu i njegovim putnicima; najčistije srebro jarkog sjaja protezalo se pravcem istok-zapad iznad linije niskih brežuljaka koja kao da je obeležavala kraj pustinje peska. Prilazeći bliže, Doktor Alimantando je razabrao tamne senke u srebrnom sjaju i zeleni odsjaj, kao od nekih zelenih stvari koje tamo možda rastu. Varka suvog uma, rekao je sebi, podigavši lebdeću dasku za vetar naviše, kroz jedva vidljiv prolaz izmeñu litica punih pećina, ali dok se približavao vrhu uspona uvideo je da to nije bila varka suvog uma, niti bilo kakva fatamorgana. Sjaj zelenila zaista je bio sjaj zelenog rastinja, senka je bila tamna silueta neobične kamene izbočine koja je na vrhu nosila mikrotalasni relejni toranj načičkan antenama kao perjem, a linija srebra bila je upravo to: dva železnička koloseka od šina standardnog promera, koje su blistale na suncu. Doktor Alimantando je neko vreme hodao po zelenoj oazi prisećajući se mirisa zelenila, izgleda zelenila, osećaja zelenila pod tabanima. Sedeo je i slušao žubor vode koja je tekla kroz kaskadni sistem malih kanala za navodnjavanje, kao i strpljivo kloparanje, škripu pumpi na vetar koje su je izvlačile iz nekog sloja podzemne vode. Doktor Alimantando se poslužio bananama, smokvama i narom i ručao je smrknuto u senci pamukovog drveta. Bilo mu je drago što je došao do

kraja surove pustinjske zemlje, a opet, duhovni vetar koji ga je nosio tim izdvojenim krajevima zamro je u njemu. Sunce je sijalo na oazu ispunjenu zujanjem pčela, a Doktor Alimantando je utonuo u lenji, udobni dremež. Posle ko zna koliko vremena, probudi ga ubod krupnog peska na obrazu. U jednom lenjom trenutku, zatvorenih očiju, značenje toga mu je izmicalo. Onda ga uviñanje tresnu kao čekić meñu oči. On se naglo uspravi, uzdrhtavši do dna duše od naleta čistog užasa. U svojoj žurbi, zaboravio je da priveže dasku za vetar. Nošena sve jačim vetrom, neprivezana daska poskakivala je i nadletala suvu ravnicu. Bespomoćan, Doktor Alimantando je posmatrao kako njegovo jedino sredstvo izbavljenja jedri dalje od njega preko Visoravni. Posmatrao je svetlozeleno jedro sve dok nije nestalo kao mrlja na horizontu. Onda je dugo i glupavo stajao i pokušavao da smisli šta da radi, ali nije mogao da misli ni na šta osim na tu podrugljivu, skakutavu dasku za vetar. Izgubio je svoju sudbinu, pustio je da odjedri od njega na vetru. Te noći, zelenko će istupiti iz vremena da bi razgovarao sa njim, ali njega neće biti tamo zato što je propustio sudbinu i svi ti nizovi dogañaja koje su veliki umovi zelenaka predvideli nikada se neće zbiti. Sve je nestalo. Zgañen glupošću i mučninom, Doktor Alimantando je spustio ranac i ponadao se izbavljenju. Možda će prugom naići neki voz. Možda će moći da prepravi neki mehanizam u relejnom tornju kako bi poslao svoj poziv za pomoć preko vazdušnih talasa. Možda bi vlasnik ovog plodnog, zelenog, varljivo blagog mesta mogao da mu pomogne. Možda... Možda. Možda je sve to samo san, dremež iz koga bi mogao da se probudi i zatekne svoju izlupanu dasku za vetar kako lebdi kraj njega. Posle 'možda' sledilo je 'samo da'. Samo da nije zaspao, samo da je privezao to uže... Samo da. Podzvučna tutnjava od koje škripe kutnjaci zatrese oazu. Vazduh zatreperi. Voda zadrhta i prosu se u kapljicama sa lišća biljaka. Metalni relejni toranj se zatrese i Doktor Alimantando preneraženo skoči na noge. Kao da je došlo do

nekog poremećaja ispod pustinje jer je površina ključala i napinjala se kao da se neki ogromni predmet tumba i okreće duboko ispod nje. Pesak se nadu u veliki crveni plik i prsnu, u bujicama iskliznulih krupnih zrna, da bi otkrio ogroman predmet nalik na kutiju, jarkonarandžastu, sa blago zaobljenim ivicama, koja se pomaljala ispod Velike Pustinje. Na njenim kao planina visokim bokovima nalazila se reč ROTEH, ispisana crnom bojom. Privučen kobnom ljubopitljivošću, Doktor Alimantando priñe bliže rubu litica. Narandžasta kutija, velika kao kuća, nalazila se na pustinjskom tlu i moćno je zujala. "Orf", šapnu Doktor Alimantando, dok mu je srce lupalo od strahopoštovanja. - Dobar dan, čoveče! reče iznenadni glas u glavi Doktora Alimantanda. "Šta?" zaskiča Doktor Alimantando. - Dobar dan, čoveče. Izvinjavam se što te nisam spremnije dočekao, ali, vidiš, na umoru sam, i taj proces mi zadaje velike muke. "Molim?" - Ja umirem; moji sistemi otkazuju, kidaju se kao konci, moj nekada titanski intelekt hrli prema idiotluku. Pogledaj me, čoveče, moje divno telo je puno ožiljaka, plikova i mrlja. Umirem, napušten od svoje braće, koja su me ostavila da umrem u ovoj groznoj pustinji umesto na rubu neba kako priliči jednom orfu, štitova spuštenih tako da plamtim u kratkoj zvezdanoj slavi u gornjem sloju atmosfere. Neka su prokleta ta neverna braća! Kažem ti, čoveče, ako je to ono do čega je došao mlañi naraštaj, onda mi je drago što napuštam ovo postojanje. Samo da to nije tako nedostojanstveno. Možda mi ti možeš pomoći da umrem dostojanstveno. "Da ti pomognem? Tebi? Pa ti si orf, sluga Blažene Gospe, ti bi trebalo da pomogneš meni! Kao ti, i ja sam napušten ovde, i ako mi neko ne pomogne, moja propast uslediće ubrzo posle tvoje. Ovde me je ostavila ćudljiva sudbina, izdalo me je sopstveno prevozno sredstvo." - Imaš noge. "Sigurno se šališ."

ali to je prognoza Petstogodišnjeg Plana. Petstogodišnji Plan ne dopušta stanište u ovom mikrookruženju za još šest godina. smem li ja da obratim pažnju na svoje? "Ali. poštedi me cviljenja i dopusti da umrem dostojanstveno. Život jednog orfa je dug.Kakva god da ti je sudbina. Priznajem. Ja ti više ne mogu pomoći.. ali ti možeš ostati ovde dok ne naiñe voz i ne odveze te nekuda.. ali održaće te i pomoći da preživiš. "A kada će to biti?" . daj mi mira i predaj moju dušu u ruke Naše Gospe od Tarzisa. jedan orf. ti me moraš odvesti odavde! Moja sudbina nije da budem.Za dvadeset osam meseci. ako si sasvim završio sa gnjavažom i sopstvenim mukama. "Dvadeset osam meseci?" . da umre?" . I ti i ja ćemo ostati ovde. E sad. ali mi nismo ništa manje smrtni od tebe. to što ti hoćeš da budem. "Čuvar komunikacionih sistema: postoje veliki dogañaji koje moram pokrenuti drugde!" . Istina. Ne mogu te otpremiti sa ovog mesta. ne mogu otpremiti ni sebe. A sad. ona se mora od sada odvijati odavde. okruženje koje sam pripremio teško je i surovo. A sad.Čoveče. Prodorno zujanje naglo prestade. ali orf je ležao i dalje nepromenljiv i .Odgovoriću još na to pitanje. Doktor Alimantando zadrža dah u iščekivanju sve dok to nije počelo da mu smeta.." . jedan ROTEH-ov modul za inženjering životne sredine..Čuvar komunikacionih sistema. a posle moje smrti imaćeš pristup svoj opremi koja se u meni nalazi.Žao mi je. na mestu koje sam ja stvorio. a još manje zvanično. "Da umreš? Umreš? Kako može jedna mašina. ne gnjavi me svojim sitnim potrebama. budi ljubazan. a onda više neću odgovarati. ja sam star skoro sedam stotina godina. čoveče. tvoje prisustvo je ovde neplanirano. čoveče..

U zamci zemlje i gravitacije. čoveče! Ovo sa umiranjem nije tako lako kao što sam zamišljao.nepromenjen na crvenom pesku. U dva minuta do dva. Siñi do mene. Pronašao je izuzetno lepe pećine kojima je bila prošarana kamenita izbočina sa mikrotalasnim relejom. Tamo gore. bezosećajni orfovi kotrljali su se i tumbali. Prvi dragulji meseca-prstena sijali su na nebu. čudne stvari. Doktor Alimantando istraživao je malo kraljevstvo. čoveče. Tamna tačka pojavila se na glatkom metalu. Spuštao se mrak. Čudne stvari. Doktor Alimantando je večerao bez apetita i otišao na spavanje." .povikao je. Shvatio je da mora da je prejedrio preko zakopanog orfa. pomozi mi. Odmotao je vreću za spavanje da bi se izvetrela i otišao da nabere večeru. On požuri preko još toplog peska prema zujećem licu grdosije. siñi do mene i ja ću ti pokazati kako mi se možeš smilostiviti.Zašto neko ne može da umre onda kada to poželi? Pomozi mi. njihov brat na samrti bacao je džinovske ljubičaste senke na pesak. zraci reflektora-tragača probadali su tamu. zaklonivši oči pred sjajem reflektora. jer ovo sporo onesposobljavanje. "Ljudska bića vrlo lako umiru. . a da to nije ni znao. čoveče. otprilike veličine novčića od jednog centavosa. ovo mehaničko propadanje.Dabogda istruleo ROTEH! . . a delovi moćnog tela orfa izbijali su napolje i uvlačili se unutra. Noćni vazduh zujao je od energije. zauvek uhvaćeni u činu padanja. U tišini punoj poštovanja. otvarali i zatvarali. Orf oseti Doktora Alimantanda koji je drhtao u svojoj spavaćici i prostreli ga reflektorima kao sveca-mučenika. viknu Doktor Alimantando. a ne ljudsko biće". "To je zato što si mašina. Pomozi mi! I tako se Doktor Alimantando smandrljao bosonog niz tešku stazu koju je načinio tog jutra.Pomozi mi. rukotvorinu koju mu je orf zaveštao. Doktor Alimantando požuri kroz mrkli mrak pećina da bi video šta se dešava. . njih je Doktor Alimantando odabrao za svoj dom. Njegova oskudna imovina izgledala je trivijalno u velikim okruglim pećinama. probudi ga snažan glas. ne da se istrpeti.

čoveče. Od toga je sačinio.. Onda. Dok se velika mašina opuštala u smrti. na uzdignute skele pumpe na vetar.Ovo je aktivator uništenja mojih sistema. zabrinut i sa osećanjem krivice zbog onoga što je učinio. Dan za danom. veoma postepeno. Pomozi mi. zar starost više ne izaziva poštovanje meñu vama. veoma sporo. u ovo degenerisano doba? Poštuj moje želje. solarni kolektor u obliku romba pet puta viši od njega i postavio ga. ." . Uradi to. Ujutro je otišao da očerupa telo orfa koga je ubio. prešao je na probijanje prozora u zidovima pećina i zastaklio neuporedivi pogled na Veliku Pustinju plastikom iz orfove fabrike za polimerizaciju. sve sa malo rada i domišljatosti. Raščerečio je leš i odneo ga komad po komad uz litice do svog novog doma.. a zatim na odeljke dok je Doktor Alimantando gradio nove solarne kolektore. sve dok na kraju ne bi načinio novu. električne grejne ploče. poletom ispunjenog i krajnje prijatnog rada. varioci metana. životno zujanje orfa poče da jenjava i zamire. ljudima. komore i odeljci otvarali su se i otkrivali čudesne mehanizme njene unutrašnjosti. ne želim ništa drugo do da me nema. sva moja kola stopiće se i ja ću umreti. uz izvesne poteškoće. Dodirni ga i ja ću prestati da postojim. njeni mnogobrojni paneli. star koliko i ova zemlja po kojoj hodaš. pumpe za navodnjavanje. Doktor Alimantando je obožavao domišljatost. star sam sedam stotina godina. Obezbedivši energiju i toplu vodu. orf je bio svoñen na jadnu ljušturu. paneli za osvetljenje..Čoveče. čoveče. Doktor Alimantando se odvukao natrag u krevet. Pročeprkao je po utrobi mašine da bi isekao komade mašinerije od kojih su se mogli napraviti dobri automatski kultivatori. Svi moji sistemi će se pogasiti. Svaka nova poboljšana sprava oduševljavala ga je danima. "Ne znam. sistemi prskalica. Doktor Alimantando dodirnu tamnu tačku i ona smesta izblede u topao narandžasti metal. naročito sopstvenu. Kada je bio potpuno siguran da je orf mrtav. da bi prestalo i nestalo u tišini Velike Pustinje. Uradi to. Dodirni tačku. posle pet dana mahnitog.

i još jednu. i još jednu. da živi životom plodne usamljenosti na vrhu pustinjskog tornja. i seo da posmatra veliku pustinju sve dok voz nije prešao preko istočnog horizonta. da bi sa poslednjom kapi iz boce podigao čašu i nadenuo ime svemu što je mogao da vidi. u privatni svet nepoznat čak i onima koji su sazdali svet. gde čovek može dugo i duboko da razmišlja o sudbini i gustini. a onda je jedne noći olujni vetar dunuo zaista jako. Sve je to Doktor Alimantando učinio. . udobno. Doktor Alimantando je preobrazio oazu u iščekivanju u pravo. i pošto je oskudevao u hartiji. bila je za njega toliko opčinjavajuća da ju je posećivao veoma retko. I tako. popeo se sa bocom graškovog vina do sobe za osmatranje vremenskih prilika. Jer shvatio je da je sudbina nešto nedokučivo. sa četiri prozora koji su gledali u sva četiri smera kompasa. kako bi ostala izuzetna. i to sedam meseci ranije. tako jako da je Doktor Alimantando. pa još jednu. a onda je jednog popodneva ugledao paru voza na zapadnom horizontu i shvatio da je orfovo obećanje ispunjeno. Ujutro. Sačekao je da voz bude dovoljno blizu da može da pročita naziv Železnica Vitlejem Ares. drhtao sklupčan u vreći za spavanje. u sobu za osmatranje vremenskih prilika. tehnološko skrovište pustinjaka. ubrzo pošto je prvi voz u istoriji prošao kroz Vaseljenu Doktora Alimantanda. prekrivao je zid algebarskim izrazima i teoremama simbolične logike. kao od žive. zapisao je svoja razmatranja na zidovima pećina crnim ugljenom. zahvaljujući svom proučavanju znao je da mnogo staza vodi kroz predele vremena i paradoksa kojima se može doseći njeno odredište. Gledao je dugo kroz svaki prozor. jednog jutra. o vremenu. na svom krevetu domaće izrade. jer zar nisu sudbina i odredište ista reč pisana drugim slovima? Ovo je bila njegova sudbina. Mogao je da se seti i gorih stvari. Ali kroz njenu smrt. prostoru i smislu života. a onda se popeo u najvišu odaju svoje kuće. kosti mrtve mašine nestale su kao neki drevni grad ispod nanosa peska. Godinu i jedan dan. Najviša pećina.potom na ploče. Onda je nasuo sebi čašu graškovog vina.

privukavši sve poglede na sebe. a onda šestog dana to više nije bilo neophodno. ali očajanje i pustinja bili su jedino što je preostalo gospodinu Jerihonu. pošto su ubice u gradskoj odeći sišle sa voza. Pet dana je gledao preko ramena. uključujući i njegovog ožaljenog . Tako je kazivala i sveukupna mudrost njegovih Egzaltiranih Predaka koji su se tumbali u limbočipu usañenom u njegov hipotalamus."Bespuće". tvrd i crn kao uglačani koren nekog pustinjskog drveta. Tako je kazao Džim Jerihon. a gospodin Jerihon je istog sata otišao odatle. već na Odredište. pronašli su ga u Namanga Petlji. Pronašli su ga u Telfersonu. ali on je i dalje pumpao pumpao pumpao tu smešnu ručnu dresinu kilometrima i kilometrima i kilometrima kamena i plamtećeg crvenog peska. pokrenuo dresinu. "Ti si Bespuće. Gospodin Jerihon je zgrabio ručku još jednom i polako. Bio je to očajnički potez. Na šakama je imao plikove od vrele ručke i zaliha vode mu se smanjivala. Gospodin Jerihon pumpao je ručku dresine kroz šume i ravnice. Tako nije trebalo da umre jedan Paternoster Egzaltiranih Porodica. Sada je pumpao kroz Veliku Pustinju. Nije se radovao umiranju na kamenju i plamtećem crvenom pesku. Bio je tvrdokoran. zadrti čovek. 2. močvare i planine. Pumpao je kroz pirinčana polja i voćnjake. On je bio najmlañi Paternoster ponikao iz Egzaltirane Loze i bila mu je potrebna uskladištena mudrost njegovih predaka. bezvremen i nepokolebljiv. zapleo je jezikom. bolno. On je bio mali. iskapivši poslednju čašu graškovog vina." I to ostade Bespuće. Pumpao bi to ručno vozilo do ivice sveta i preko ako bi ga to sakrilo od ljudi koji su želeli da ga ubiju. Možda je igla ubice bila prikladnija. Bio je strpljiv. a čak je i on imao poteškoća da pronañe Ksipotl. pronašli su ga u Ksipotlu. da se otisne preko Velike Pustinje. A možda i nije. iako je Doktor Alimantando shvatio kada se otreznio da uopšte nije mislio na Bespuće. Pumpao je kroz doline i metropole.

narkotici. On usmeri vid onako kako ga je učio Paternoster Avgustin. gospodin Jerihon još jednom zgrabi ručku. I on ih je zaista iskoristio. ropstvo: hiljadu i jedna privredna mogućnost. Žmirnu. zagleda se podrobnije. rečima ohrabrenja. Egzaltirani Preci nagnali su ga da se preseli iz Metropolisa u Novi Svet. Zeleno na crvenom i solarne ploče. zaključila je nagomilana mudrost Egzaltiranih Predaka. rekli su. obrisa znoj koji mu je pekao oči. Zeleno. snaga mu je bila na izmaku. kocka. kompjuterske prevare. Ručka se spusti. Zatvorio je oči pred jarkim sjajem sunca i usredsredio se. rečima prekora. moći će da nastave meñusobne sukobe. iznuñivanje. ali je takoñe izazvala njegove rivale da odustanu od sitnih trvenja i udruže se kako bi uništili njega i njegovu Porodicu. I nastade muk. ucena. sunčeva svetlost u odsjaju na solarnim pločama. Komplementarno zeleno na crvenom. . Stanište. Ručka se podiže. Paternostera Vilema. da bi preživeo prvih nekoliko meseci na svojoj funkciji.Privreda u razvoju. Čak i uz pomoć Damanskih Disciplina. gospodin Jerihon ugleda načas zeleni treptaj na bliskom horizontu. fokusirajući ga na granice izmeñu predmeta gde razlike postaju očigledne. Drskost njegove kriminalne smelosti možda je nagonila javnost na zastajanje daha od izbezumljenog divljenja. ali je bio najbolji. rečima prezira. Glasovi Egzaltiranih Predaka bučali su u njemu kao vrane u katedrali. Dresina se pokrenu uz škripu. mogao je da razabere majušne čiode svetla.neposrednog prethodnika. Gospodin Jerihon zastade da obriše slani znoj sa čela. Time potpomognut. Osnažen svojim poricanjem. pokušavajući da iz nadbubrežne žlezde istisne noradrenalinski nalet koji bi mu dao snagu da nastavi dalje. . korupcija. Gospodin Jerihon nije bio prvi. porok. Ručka se spusti. rečima saveta. Kada se ponovo uspostavi mir. Dok se podizala. hiljadu i jedna mogućnost za posao koja se da iskoristiti. Ručka se podiže. Gospodin Jerihon zgrabi ručku sa obnovljenim poletom. jer iskorišćavanje je i bilo svrha postojanja Egzaltiranih Porodica: zločin. "Umuknite!" zaurla on na jonski plavo nebo.

tradicionalno oružje časti meñu Egzaltiranim Porodicama. Njegovi neprijatelji udarili su svi odjednom. zajedno sa odećom na leñima i cipelama na nogama. Džejmson Jerihon je imao novi identitet. decu. bila su jedine stvari koje je gospodin Jerihon uspeo da ponese sa sobom u Noći Uništenja. U deliću-delića-delića sekunde pre nego što su državni revizorski programi upali u njegovu kreditnu matricu. Sledeći put znaće da tako ne postupi. sve što je ikada voleo i sve što je ikada stvorio. Njegovo osoblje umiralo je svuda unaokolo. svuda. Sada je bežao preko Velike Pustinje na ukradenoj dresini Železnice Vitlejem Ares u potrazi za poslednjim mestom na svetu gde bi iko pomislio da ga potraži. onda. Tako mu je nalagala čast. U njega je bio umotan pištolj na igle sa rukohvatom od ljudske kosti. A oni su sa svoje strane potcenili Džejmsona Jerihona. ali posao je posao) i poslali ubice i tragačke programe za njim. Ta dva predmeta. od onih koje su nekada zvali 'Gledston'. Džejmson Jerihon je preneo sedam miliona dolara na depozitne račune lažnih kompanija u bankarskim filijalama pedeset gradića širom severne polulopte planete. u krupnim apoenima. Jedan je bio svileni šal sa kockastim šarama. Drugi je bila varljivo mala kožna torba. Žalosno ih je potcenio: oni nisu bili tupani i sitni parohijski kriminalci kakvim ih je smatrao. Džejmson Jerihon je za sobom ostavio dom. dobro. ženu. Aktivirao je plan za slučaj bekstva. paljevina i ubistava. U deliću trenutka pre nego što su virusni programi razorili njegovu mrežu podataka i pretvorili je u proteinsku supu.Meñu nogama su mu se nalazila dva predmeta. radiće sam. gospodin Jerihon je zastao na trenutak kako bi se divio delotvornosti svojih protivnika. . ako su mislili da će on pred njima pasti. Još dok se njegovo carstvo rušilo oko njega u orgiji bombardovanja. U njoj se nalazilo tri miliona dve stotine pedeset hiljada Novih dolara u hartijama od vrednosti Ujedinjene Banke iz Ravnodnevice. Podigao je samo ono što je sada ležalo u njegovoj crnoj 'Gledston' torbi kada su Paternosteri provalili da je njegova smrt bila falsifikovana (neki jadni dvojnik.

ne za čoveka koji je navikao na velike arhitektonske vidike drevnih gradova Velike Doline. On siñe sa škripave dresine da bi natopio plikove vodom u valovu kraj kuće. pasulj. "Aloooooo. Egzaltirani Preci se saglasiše.. luk.Bližilo se veče kada je gospodin Jerihon stigao do staništa. matoka. Kukuruz.. Voda je tekla crvenkasta kroz kanale za navodnjavanje izmeñu parecela. pregršti solarnih kolektora i pumpi na vetar. Tu je bila jedna kuća. Izgledao je podozrivo. "Zovem se Jerihon". spanać. najmoćnijem gradu od svih. "Lepo će poslužiti". straćara od grubog ćerpiča oslonjena uz visoku crvenu stenu istačkanu prozorima. reče gospodin Jerihon. A opet. "Aloooo." Nešto kasnije." Nije bilo odjeka. reče visoki. "Čujte. krompir. kao koža. gradu-prstenu. samo sam u prolazu. koji je odrastao u Metropolisu. sama izolovanost tog mesta veoma je impresionirala gospodina Jerihona. šargarepa. "Alo!" viknu gospodin Jerihon iz sveg glasa. neka prilika pojavi se iz niske straćare od ćerpiča. mršav čovek. pa su smatrali da je čitava planeta njihova i bili su prilično netrpeljivi prema pridošlicama. Meñu samim prvim naseljenicima. izuvijane brkove. beo i sladak. ali treba mi neko . Ovlažio je crvenu maramicu i nakvasio vrat toplom vodom dok je u mislima nabrajao proizvode iz bašte. Jedan pustinjski soko zakrešta sa vrha mikrotalasnog tornja. mršavi kožni čovek. veoma mrk. u želji da stekne prednost. kao i sa mnoštvom blago zapuštenih zelenih bašti." "Alimantando". jam. "Drago mi je što smo se sreli". Tu ga niko nikada neće tražiti. prilično nesigurno. reče gospodin Jerihon. razno bilje." Dva muškarca se nakloniše jedan drugom prilično kruto. Nije postojalo ništa od čega bi mu se glas odbio. sa jednim mikrotalasnim relejnim tornjem... ti Deuteronomaši. reče gospodin Jerihon svima u sebi. visok. izuzev crvenih brda na južnom horiozontu. Nije bilo impresivno. Imao je dugačke. Alimantando je bilo ime iz Deuteronomije: osetljivi ljudi. "Doktor.

. poput Vebenerovih postulata o sinhronosti. i Čen Cuovog trostrukog paradoksa. Nalazim se usred veoma važnog istraživanja i voleo bih da me ne uznemiravate u razmišljanju. Možete li mi pomoći?" Doktor Alimantando je zagledao nezvanog gosta. krov nad glavom." "Šta to istražujete?" "Pravim zbirku hronodinamičkih teorija. rekao je on. tako da je sada bilo toliko blizu pionira da je čak i Rael Mandela. malo vode." U podozrivom pogledu doktora Alimandanda zaiskri poštovanje. Samo sam u prolazu. svoje oko za vremenske prilike. i prljavo vreme je stiglo i približavalo se neprestano. ali ona je potrajala dvadeset godina. tri dana od jutra kada je Deda Haran okrenuo levo oko." I gospodin Jerihon ostade tu samo jednu noć.mesto gde bih prespavao. Oluja je sada bila blizu i šinska laña bežala je pred njom punim jedrima ne bi li ukrala svaki kilometar udaljenosti od ključanja mrkog oblaka prašine. "Vidite. shvatio da ne postoji mugućnost da mu izmaknu i da je jedina nada za njegovu porodicu da pronañe neko sklonište pre nego što ih ne proguta prašina. "Stiže prljavo vreme". Slegnuo je ramenima. ja sam veoma zauzet čovek. Samo jednu noć. prema zapadnom horizontu i primetio prljavožutu boju neba." "Sigurno?" "Prilično sigurno." Egzaltirani Preci izbaciše prikladan odgovor na površinu uma gospodina Jerihona. "Koliko mislite da se zadržite?" "Samo jednu noć. proklet darom pragmatizma. 3. malo hrane. "A. Tri dana je bežala pred olujom.

reče ona glasom koji se podvuče ispod krika vetra i žica. Šinska laña zadrhta i izgubi nešto od svoje strmoglave brzine. tamo ima nečega zelenog. u Marčison Fletsu. bila kazna za to. "Osećam miris. Prasak vetra dohvati glavno jedro i pocepa ga po sredini. Rael Mandela ponovo ošamari u mislima sam sebe zbog preke odluke da povede ženu. Pomeranje poluge skretnice na jednu stranu poslalo bi njegovu porodicu južno. Njegove mape i karte bile su neumoljive. oca i neroñeno dete preko Velike Pustinje. Ovo je. u naseljene zemlje Deuteronomije i Velikog Oksusa. Onda Eva Mandela ustade. prelepa Eva Mandela. u poodmakloj trudnoći. "Tamo ima nečega". a nozdrve bile raširene kao u preplašene srne. Osećao je zadovoljstvo pri pomisli o sebi kao o smelom pioniru koji osvaja nove prostore. zakotrljana mrka prašina kuljala je po tlu. Pre četiri dana."Još brže. izbor je bio jednostavan. Stomak joj se nadimao u trudovima. Harane. ROTEH-ovi kartografi nisu označili nikakvo stanište hiljadu kilometara duž ove pruge. ti imaš oko za to. povodeći se. a svinje grebale po rešetkama svojih kaveza. ali oči su joj izgledale odsutno. povešaše i poslednju maramicu jedra tako da je šinska laña zujala i pevala po pravim čeličnim šinama. dok bi je pomeranje na drugu poslalo preko Velike Pustinje do praznih prostora Severne Argire i Transpolarisa. U prikolici sa opremom. Tada nije oklevao. još brže!" povika on. a Deda Haran i mila. što raste. sve bliža i bliža. . Grede su krckale. grabeći palamar koji je zujao. Pri tom se još tri jedra pocepaše sa praskom nalik na pucnjeve iz puške. Onda naredi da se jedra skupe. dok se vozilo na vetar ljuljalo i njihalo. gradi novu zemlju sopstvenim rukama. palamari odapinjali i vrištali. šta možeš da vidiš?" Deda Haran uperi svoje oko za vremenske prilike duž geometrijski savršene linije i u vrtlogu prašine i jari koja je nagoveštavala oluju. Bio je gord. sušto oličenje supruge. Rael Mandela je zurio zaprepašćeno u lepetanje rita od tkanine jedra. dakle. koze i lame preplašeno su meketale. Iza.

mašine. ekseri. i još toga. "Naseobina!" viknu on. zavrtnji. nosi i spusti. Vetar dohvati šinsku lañu koja malo zadrhta i malo poskoči pa. mehaničko dizanje i nošenje bilo je prilično zastrašujuće: stoka. štofovi. alati. vetar je narastao u prkosni krik i ispunio vazduh letećim iglama prašine. "Naseobina! Spaseni smo!" "Još jedara!" zaurla Rael Mandela. Doktor Alimantando i gospodin Jerihon ugledali su šinsku lañu još dok je bila daleko. Dok su radili. visoku metalnu kulu i nekoliko solarnih kolektora u obliku romba. Doktor Alimantando ih pozva prstom umotanim u tkaninu i povede u toplu. "Još jedara!" Deda Haran je žrtvovao drevni porodični barjak od najfinije svile iz Novog Merioneda kojim je nameravao da ponosito proglasi sinovljevo kraljevstvo u zemlji iza pustinje. Za Evu Mandelu njihovo neumorno. materijali. predmeti za domaćinstvo. Radili su u nemoj sinhronizaciji. Rael Mandela je žrtvovao šest listova nezamenljive plastične solarne oplate. korenje. suvu pećinu. "Gde možemo to da stavimo?" vrisnu Rael Mandela. . Dok je šinska laña mahnito kočila u mlazu krikova. sve bez ijedne izgovorene reči. škripe i varnica.on ugleda ono što je Eva Mandela namirisala: mehur zelenog rastinja. čiode i boje. Oni su se suprotstavili prvim naletima i udarima uskovitlane prašine da bi svili nežne latice solarnih kolektora u čvrste pupoljke i uvukli pernate antene i tanjire u relejni toranj. Doktor Alimantando i gospodin Jerihon potrčaše da pomognu pri istovaru provijanta. nosi i spusti. porodica Mandela jurnu po šinama prema utočištu. a Eva Mandela svoju venčanicu od krem organdina i najfinije podsuknje. lišenoj ličnih posebnosti. pre nalik na putujući karneval zahvaćen provalom oblaka nego na pionire koji osvajaju nove zemlje. tipičnoj za ljude koji su zajedno proveli mnogo vremena u usamljenosti. i sve je to bilo zajedno podignuto na katarku. dok su mu krpe jedara lepetale oko ušiju. semenje. glava i šaka umotanih u debele krpene turbane. parče raznobojne tkanine koja leti pred frontom oluje.

Sebe su nazivali dokona gospoda. porodični barjak i šest listova vredne solarne oplate hujali u vrtlogu naviše u atmosferu. rekao je detetu u levoj. rekao je detetu u desnoj ruci. Oni su bili prvi prirodni grañani Bespuća. a levoruka mistika njegove žene prešla u kćerku. Putnici su ih zvali nevoljnici. očiju koje su zurile mlečno-slepe. Malo crvenog peska procurelo je u ulaz pećine. i njihov status grañana uspostavio je status grañana i za njihove roditelje i dedu. zahvaljujući naročitim kontaktnim sočivima za kataraktu koje je proizvodila . tako da je njegova desnoruka racionalnost prešla u sina. poznavaoci slobode. suvoj pećini pri svetlosti lojanica. Upravnici železnice zvali su ih ljudi iz slivnika. susedna za vašu opremu. 4. jer oni nisu mogli da nastave dalje iza pustinje dok su bebe na sisi. I tako su ostali zauvek i nikada nisu pronašli zemlju iza planina za kojom svaki Mandela od tada večno traga. istiskivala i istiskivala i istiskivala i istiskivala sve dok nije istisnula dve uplakane bebe u svet. treperavoj svetlosti sveća Rael Mandela je podigao sina i kćerku. Vriska njihovog prispeća izgubila se u jačem vrisku oluje. naučnici Univerzuma Života." U sedamnaest sati i sedamnaest minuta naletela je oluja prašine. Radžandra Das živeo je u rupi ispod Platforme 19 Glavne Stanice Meridijan. U istom trenutku Eva Mandela je počela da se poraña. Veseli Duhovi. skitnice. pale duše i vitezovi zle sudbe. a ispod Glavne Stanice Meridijan bilo je mnogo rupa. "Limal". Dok su njena venčanica. ruku ispruženih da prime kišu centavosa. tako da je tamo bilo mnogo ljudi. nošeni vetrom koji bi čoveku strgnuo meso sa kostiju. Tu rupu delio je sa mnogo drugih ljudi. jer zna da je Bespuće uvek na jedan korak od raja i da on time ne može biti zadovoljan. ona je istiskivala i istiskivala i stenjala i dahtala i istiskivala i istiskivala u toploj. i otvarali su im svoje novčanike dok su ovi čučali na stepenicama stanice. tumarala. nesrećnici. "Tasmin". prosjaci. U žutoj. njene podsuknje. i time ih prokleo svojom kletvom."Ova za vas. gunde i propalice.

Radžandra Das je bio obdaren sposobnošću opčinjavanja mašina. mašine bi za njega učinile sve. Umeo je da izmami dve godine života iz četvoromesečnih sijalica. On je postojao u potpunosti samo unutar podzemne zajednice Glavne stanice i živeo od onoga što su prosjaci mogli da prikupe kako bi plaćali za njegove usluge. koji bi zapevušio. Nije bilo ničeg mehaničkog. pitanje je šta ugled uopšte može da znači u kraljevstvu skitnica). Uživao je izvestan ugled. Mašine su ga ludo volele. ponovo ih sastavlja i čini ih boljim nego pre. Kad god bi se neka sprava pokvarila u rupama pod Glavnom stanicom Meridijan. bio je iznad darova ljudi Meridijana koji su putovali vozom. išla bi pravo Radžandri Dasu. zato što je bio nadaren. Mogao je da podesi radio-aparate tako fino da hvataju kosmičko čavrljanje izmeñu ROTEH-ovih staništa na visokoj orbiti. a mašine su volele na sebi njegove dugačke. mašine bi prele za njega. čačka po njima. zamrmljao i pogladio svoju urednu smeñu bradu. A Radžandra Das bi ispravio štipaljku i podesio neispravnu cediljku i sve bi ponovo bilo baš kao što treba. Onda bi izvadio odvrtke iz jakne sa mnoštvom džepova. spretne prste koji su im mazili unutrašnjost i izvijali njihove osetljive komponente. rastavio spravu i za pet minuta je popravio tako da bi radila bolje nego ranije. Takve sposobnosti nisu prošle nezapaženo kod zvaničnika stanice. Mogao je da preveže protetičke ruke i noge (kojih nije nedostajalo u Glavnoj stanici Meridijan) tako da budu jače i brže od mesnatih delova koje su zamenjivale. Radžandra Das.'Istočna kompanija za svetlost. pa mašinovoñe iznervirano treskaju svoje alatke sa indukcijom E-M polja o beton. ili da štipaljka broj 3 neprestano spada. naočari i optiku' iz Istočne hlebne ulice. tada bi najmlañi podšegrt bio odaslan u lavirint prolaza i tunela pun izmeta da dovede Radžandru Dasa. meñutim. Mašine bi pevale za njega. . i kad bi se povremeno dogodilo da se neka pred-fuziona cediljka naprosto ne smiruje kako treba. voleo je da ih rastavlja. ako ne i bolje. (mada. On je voleo mašine. električnog. elektronskog ili podmolekularnog što ne bi proradilo za Radžandru Dasa.

Jednom mesečno. poštovan. Drugi je bio da nijedan pobednik nikada ne sme da odbije nagradu. Na kraju. drugar iz rupe i verni isporučilac. Izvlačeno je jedno ime i pobedniku je nuñeno da napusti Glavnu stanicu Meridijan iste te noći vozom po sopstvenom izboru.D. zaista? Da. Kako god bilo. udobnu. po legendi). To je mogla biti čista sreća. Bilo je to lukavo delo socijalnog inženjeringa koje je smislila legendarna skitnica poznata samo kao Stari Mudrac." . toplu.. suvu rupu. I onda je bubanj u sobičku sa razglednicama ranijih pobednika na zidovima tiho zazujao. u Mudrost. Jer Stari Mudrac je prozreo zamku koju je predstavljala Glavna stanica Meridijan. više od stotinu ljudi stajalo kraj pruge da bi ga ispratilo. Stari Mudrac doneo je dva zakona koja su važila za njegovu igru. Radžandra Das je pobedio i dok je pakovao svoje malobrojne stvari u platnenu vreću. mislim. A onda je Radžandra Das jednog dana osvojio Veliki Železnički Loto. upravnika stanice: "Radžandra Das je dobio na lotou. Prvi je bio da svako ime bez izuzetka mora ući u bubanj. ime svakog podzemnjaka ispod Glavne stanice Meridijan ulazilo je u veliki bubanj. (star koliko i svet." "Ali to je na sasvim drugoj strani sveta. odlazi večeras.. mogla je to biti i čista želja mašine sa bubnjem da ga zadovolji. dobio je na lotou". imun na periodična čišćenja tunela koja je vršila transportna policija. vest se proširila Glavnom stanicom Meridijan. "Kuda ideš?" upitao je ðong Pot Huan. voljen i udobno po strani. Bilo je to poricanje svakog potencijala u jednom ljudskom biću. poziv za večnost zadovoljnog prosjačenja i samouniženosti. Pošto je bio Star i Mudar. kako iznad. R.I tako je Radžandra Das imao čaroban život. kašljucnuo i iskašljao ime Radžandre Dasa. A opet.. tako i ispod tla. "Ne znam... od Bočnog koloseka za teretnjake u aveniji Esterhazi do kancelarije gospodina Populeskua. a evo kako je dejstvovalo. Oduvek sam želeo da vidim Mudrost.. jeste li čuli? Radžandra Das je dobio na lotou. Bio je to prijatan zatvor. tako da je u vreme kada je ponoć došla i kada je Radžandra Das čučao u jami za ispitivanja kraj Glavnog koloseka broj dva i čekao da se promeni signal.

brži vozovi vrištali u prolazu. ruke su se pružale da ga pljesnu po leñima a glasovi izvikivali ohrabrenja. On krenu po rubu vagona i pokuša da otvori vrata. Voz nastavi da tutnji u noć. U grčevitom. Iz bleska i pare pojavio se voz. U dvanaest sati i dvanaest minuta. Pošto nije bilo ničega za gledanje osim crvene pustinje u velikim količinama. Radžandra Das izbrojao je dvanaest. Radžandra Das se osmehivao i mahao im dok je trčao."Time je vrednije kao cilj. Voz je lagano ubrzavao. hiljadu i po tona kloparajućeg i zveckavog čelika Vitlejem Aresa. . U zoru se probudio i doručkovao mango. Bila su otključana. Raskomoti se na gomili kutija sa mangom. Radžandra Das otvori vrata i ukotrlja se unutra. isprekidanom snu. ukradenim iz 'Krišnamurtijeve prodavnice posebnih alata' u Vodenoj ulici. Otvorio je vrata i seo oklembesivši noge izna šina. Dok je trčao izmeñu voza i redova dobronamernika. Radžandru Dasa je probudila mala eksplozija u podnožju kičme. Eskplozija se ponovi. dvaput. Radžandri Dasu se činilo da je voz stajao dugo na bezimenim ukrštanjima dok su svetliji. jednom. prevrnuo se i neko čekinjavo. Zvezde su mu buknule pred očima." Onda je signal postao zelen i duž koloseka u jarkom sjaju Glavne stanice Meridijan začulo se huktanje i dahtanje fuzijom zagrejane pare. bez vazduha. obedujući režnjeve mangoa koje je isekao svojim nožem Odbrambenih snaga sa mnoštvom sečiva. Radžandra Das odabra svoj vagon i naskoči na spojnicu. svoj srećni broj. Čarolija ga nije napustila. i skočio. posmatrajući kako se sunce diže iza ogromne crvene pustinje. neizdrživo spori i teški. oznojeno lice zapahnu ga ogavnim zadahom. jeknuo je i pokušao da udahne. Bez daha toliko da ne može čak ni da zaurla. klicanje i pljesak dopreše do njega iz mraka. u agoniji. ponovo je zaspao i sanjao tornjeve Mudrosti kako blistaju u svetlu osvita dok se sunce dizalo iza Sirtijskog mora. Radžandra Das je sada bio dovoljno budan da to prepozna kao udarce u bubrege. Teretni vagoni nezgrapno su se zakotrljali kraj skrovišta Radžandre Dasa. Povici.

to je ubistvo!" "Baš me briga". a onda trepnu. hej? Na nekom civilizovanom mestu?" Stražar se osmehnu. lenji propalitet i skitnica. "Ne ne ne ne ne". ponovi čekinjavi smrad radi efekta i šutim izbi Radžandri Dasu vazduh. ništavilo švercersko". reče lice dok je vuklo Radžandru Dasa prema vratima. Stražar otvori vrata i pusti unutra buktanje blistavog sunca. pronašavši vazduha u nekom džepu svojih pluća da bi molio. Osećao je kako mu modrice postaju ljubičaste uzduž i popreko po leñima. zaslepljen. zašišta para. Onda se nañe na tvrdoj zemlji. Ruka zgrabi izlizani kaput Radžandre Dasa i podiže ga. Uz grubu škripu kočnica. ponovo bez vazduha. "Gde smo. voz se zaustavi. ruku podignutih u zaludnoj odbrani. šta je ovo?" upita Radžandra Das. "Prokleti. Voz se oglasi sirenom i krenu dalje. jer on spusti Radžandru Dasa na hrpu kutija sa mangom i sede da ga pogleda. ali neki ostatak pristojnosti koji Železnica Vitlejem Ares još nije dodirnula mora da je reagovao." Radžandra Das oćuta. zavapi Radžandra Das. pljunu. ne u pustinji. "Hej hej hej. molio je Radžandra Das. trule zube. Radžandra Das oseti po pritisku na ljubičaste modrice da voz usporava. Platnena vreća tresnu ga bolno po grudima. Stražar je mokrio po njemu i smejao se grohotom dok je trpao bradavičavi ud natrag u užegle pantalone. ne ne ne šutiraj". zareža masno lice.pomisli on. Voz je usporavao. "Ne ne ne ne ne ne ne ne ne. zabućkaše klipovi. Vrela tečnost curkala je Radžandri Dasu po licu i pekla ga. . lupkajući palicom po butini. trepćući. uspravi se. Noga se podiže za novi šut. "Ideš preko". Krv! . ništavilo švercersko". lenji propalitet i skitnica. otkrivši rasklimatane. silaziš. Začu se pisak. vagon se trže. "Ne ovde. "Čim sledeći put iole usporimo. progunña oznojeno lice. Posle pola sata."Prokleti. Crvena pustinja jurila je pod točkovima.

vozovi i teretni vagoni. Mogla je to isto tako biti i krv. njihovih cevi i mogućnosti da njihovi tokamaci eksplodiraju i raznesu je u slobodne atome u višim delovima atmosfere. koga su obožavale tombole. a onda ćemo biti u Rajskoj Dolini. Zabrinjavala ju je njihova brzina. beli zid ili dva. "Miša. "Poslužiće". reče on. Zgromljavala ju je njihova težina. koliko još treba da proñe dok ne siñemo iz ove užasne mašine?" Mikal Margolis. Mrzela je vozove. industrijski hemičar. poslušni sin i mladi pionir. moraš da ustukneš da te izdanak ne bi udario u bradu. Miša. pa reče sitnoj. ali ne i stražari. reče Radžandra Das. minerolog. Plašila se njihove pare. "postoje li možda razglednice sa slikama ovog mesta?" 5. pregršt velikih solarnih kolektora u obliku rombova i zdepasti mikrotalasni relejni toranj na vrhu gomile stena koje su izgledale kao da neko u njima živi. nešto pumpi na vetar. odvrati pogled od hipnotičke crvene pustinje. a zvuk njihovih točkova bio je zvuk nailaska sudnjeg dana. Naročito vozove koji su morali da prolaze kroz grozne crvene pustinje. kada posadiš seme. Neke prilike su mu prilazile. reče Radžandra Das železničkoj kompaniji uopšte. gde kiša pada samo u dva ujutro. Čak i ovaj. nešto zelenila. škrte i divne zbog svog geološkog potencijala. koji je prolazio kroz groznu crvenu pustinju. Mokraća je načinila tamnocrvenu mrlju u prašini. gde pitome ptice pevačice doleću i pevaju ti na . Plašila ju je njihova glomaznost. Što se vozova tiče. Radžandra Das se zagleda iz sedećeg položaja u mesto na kome se našao. čiste. Babuška nije volela vozove."Gadovi". gde. nerazaznatljive u podnevnoj jari. nešto drveća. oni su prema Babuški bili uglavnom ravnodušni. Obrisa lice rukavom. staroj majci: "Proći ćemo kroz pustinju kad budemo prošli kroz pustinju. nikada stražari Železnice Vitlejem Ares. Radžandra Das ustade i poñe u susret svojim novim domaćinima. Niske kuće od ćerpiča. "Hej".

koji donese čaj od nane u malom čajniku ukrašenom crnozlatnim znakom Železnice Vitlejem Ares. dok mu kožna kutija za uzorke lupka po leñima. obogatiti i provesti svoje dane u izobilju. Miša. ja sam tu. U ovoj pustinji nema gradova. muški predeo. koliko još. jer to je bio raj jedino za nekog industrijskog hemičara. zdravlju i sreći. tako da se nećemo zaustaviti sve dok ne stignemo tamo. da bi onda svenule. menjamo vozove. Majko. . Hvala ti. Jedine ptice u Novom Kosmobadu bile su promukle crne vrane. Mikal Margolis joj je uzvraćao osmehom i pitao se šta će reći majci kada stignu u Rajsku Dolinu. da bi onda umrle. Miša. Ne volim vozove. Iza polarizovanog prozora nalazila se uzbudljiva crvena pustinja. Na sledećoj stanici prelazimo na planinski voz koji će nas odvesti do Rajske Doline. Brinuće o tome kada doñe vreme." "O. majko. Babuška je pijuckala čaj i osmehivala se sinu izmeñu gutljaja. Utonuo u takvo sanjarenje. ubrzo je zaspao zbog blagog ljuljanja voza. tamo je kiša padala samo u dva ujutro zato što su rafinerije tada ispuštale otpadne gasove u atmosferu.prstu i gde ćemo se ti i ja. tamo su biljke nicale preko noći zbog etilena u tlu." Mikal Margolis pozvoni stjuartu. majko. Uopšte ih ne volim. "Ali. želiš li malo nane da ti smiri živce?" "To bi bilo stvarno veoma lepo. a one koje sede na prstima bile su vešto napravljeni mehanički duplikati. Dopadalo joj se ono o pitomim pticama pevačicama koje će joj sedeti na prstima. A sad. i tamo su sve ptice odavno podlegle otrovnim isparenjima. Zamišljao je kako jaše tuda na konju. To mi se ne sviña." "Ništa ne brini. šljunkovita zemlja čuda sirovog stenja i minerala." Babuški je prijala jednostavna čudesna priča njenog sina. umotan u veliki šal i turban. kao deo programa Kompanije za odnose sa javnošću. Miša?" "Do sledeće stanice.

" "Majko. a neko mu je drmao rame i vikao: "Gospodine. draga majka?" Mikal Margolis pokaza na neke reči ispisane lepim. Uz škripu. vaša majka. a gde su planine?" "Iza zgrada." "Ma nemoj? A gde te je onda to dovela tvoja jadna." Drski nosač je morao da spusti torbe." "Majko!" zaurla Mikal Margolis. "Gospodine." Babuška nije bila na svom sedištu. možeš da vidiš preko zgrada. vaša majka. Ne u Pandemonijumu. majušna. već u onom drugom. "Miša. gospodine. ovo nije ta stanica. Skoči dok je vagon prolazio kraj završetka priručne platforme. kakav si šok to priredio meni.Probudio se u pandemonijumu. gospodine." On se usredsredi na bledo stjuartovo lice. gospodine. svojoj jadnoj. bradatog mladića koji se cerio ispod gomile paketa i torbi. gospodine. gospodine. "Miša! Hodi! Ne smemo gubiti vreme. strašnijem. Majko. toliko su niske. Mikal Margolis jurnu prema prozoru i vide kako njegova majka zadovoljno klizi niz šinski nasip. toliko se smejao. Moramo pronaći tu drugu stanicu. Lice joj je bilo kao lice lutke. vaša majka. terajući rukom napred nekog vitkog. "Gospodine. "Majko!" Babuška diže pogled i mahnu. vremešni voz poče da se kotrlja. srećna porcelanska lutka od žene. probudite se. gospodine. Mikal Margolis ga gurnu ispruženom rukom na prazno sedište i jurnu prema vratima. dragoj majci! Zaspao u vozu. ni manje ni više. Ventili su šištali. glasovi vikali. propustićemo planinski voz. "Ovo nije ta stanica!" Ali njegove reči izgubile su se u naletu pare i grmljavini tokamaka koji su se zagrevali. gospodine!" povika uzmlatarali stjuart. Babuška se obrnu na platformi u oluji male uvreñenosti. belim oblucima kraj samih šina. Hajde. Sav prtljag je nestao. metal zveketao o metal. . "Majko!" zagrme on. kako je glasilo ime stanice gde se prelazilo na liniju za Rajsku Dolinu. "Majko.

a onda naložio Mandelama. histerisala i grdila. ali svakako ne toliko moćna. da ispiše ime grada gordim. Ponudio im je utočište u jednoj od toplih suvih pećina kojima su brda bila prošarana sve dok ne odluče da odu ili da sagrade neko trajnije stanište. ali ne i tvoju jadnu. Doktor Alimantando ju je saslušao. i Doktor Alimantando je sada morao da odluči šta da radi sa njima. signale. stanov. Samo dan ranije naručio je od Radžandre Dasa. otprilike dvadeset minuta. voz koji je nosio Babušku i Mikala Margolisa došao je sa horizonta i zastao da baci pogled. dragoj majci. čija je kuća bila sazidana za porodicu. ne. vis. šine. belim oblucima tako da svaki voz u prolazu zna da se ljudi Bespuća ponose svojim gradom. čoveka za sitne poslove i staničnog nosača." "I to je sledeća stanica. stražare i sve što je imalo i najmanje veze sa Železnicom Vitlejem Ares sve do onog najgoreg čistača klozeta u trećoj klasi." "Onda krivi za to železničku kompaniju. Nije imala nameru da spava u nekoj prljavoj pećini sa izmetom šišmiša na podu i gušterima koji bi joj pravili društvo. 7. čarobnjakovog šegrta. krivi grad. dragu majku!" pušila se Babuška. mašinovoñe. svojoj jadnoj. 'na korak od Raja' došao je da smiri raspravu kako bi mogao da se vrati svojim hronokinetičkim proučavanjima u miru. majko. da prime ženu. Doktor Alimantando. Svejedno. Mikal Margolis je . momka za sve. Ovaj grad ne bi trebalo ni da se nalazi ovde. vozače. Babuška je odbila ponudu utočišta. niti je želela da to deli sa sinom. 1250 m. sa ono malo uljudnosti koliko je mogao da prizove u sebi. Konačno. nominalni voña Bespuća. njene vozove. Kruta od uvreñenosti."U Bespuće. Kao da je bio namamljen zlobno saosećajnom magijom. nevernim raspikućom koji ne zna kako treba da se ponaša prema jednoj staroj dami. klela i uglavnom psovala železničku kompaniju. zar ne?" "Trebalo je da siñemo u Pandemonijumu. Čarolija Radžandre Dasa nad mašinama bila je moćna. on je prizvao Babušku i njenog sina u postojanje. vagone. Voz nije trebalo da se zaustavlja ovde.

ti si mnogo mnogo džentlmen". ali nije bilo majke. To je bila suština prečišćene dileme Mikala Margolisa. ali ono što jeste pronašao bili su kristali sulfata dileme. Venčanje je zakazano za sledeće proleće. Babuška je našla vršnjaka u Dedi Haranu. U domaćinstvu Mandela. Ali ne još. a on za to nije imao hrabrosti. kako mi ono kažemo u Bespuću. posebno za Babušku. tako da pećina i nije bila odveć loša. Jedne takve večeri. koji ju je poslužio vinom od graškove mahune. sve do uništenja Bespuća. "Anastasja Tjuriščeva Margolis. reče ona. Tamo je bilo izmeta šišmiša i bilo je guštera. ali snažno i neistrošeno. Vremenom. iskrzano vremenom poput porcelanskog boga. reče Deda Haran. Njeno rastavljanje na upotrebljive sastojke i njegova potraga za ličnom protivmajčinskom hrabrošću provešće ga kroz preljubu. Babuška je prvi put primetila njegovu izuzetnu sedu kosu i fino uspravno telo. 6. napustio bi rod najroñeniji. dok je Deda Haran ispisivao 'boksit' na mestu za dvosložne reči. zabavio slatkorečivim laskanjem i zatražio od sina da sazida dodatnu sobu u inače razbaškarenoj kući Mandela. ubistvo i izgon. Dozvolila je svojim očima da se zadrže na gvozdeno čvrstoj bradi i ljupkim sitnim očima sjajnim poput dugmadi. Nikada nije pronašao svoju sreću u stenju Bespuća. Mikal Margolis je u svojoj pećini sanjao o mineralnim izvorima Rajske Doline. ako bi napustio nju. ti si mnogo mnogo dama". a onda tiho uzdahnula i zaljubila se u njega. . morao bi da napusti Bespuće i majku. "Harane Mandela. u ranu jesen.prihvatio pećinu. kako mi ono kažemo u Starom Novom Kosmobadu. Svake večeri pijuckali bi vino. ona se rafinisala u čisti oblik: da bi pronašao svoju sreću. prisećali se dana kada su i oni i svet bili mladi i igrali igre rečima koje je Babuška toliko volela.

nosnim i repnim. koji ga ispratiše glavama i preturiše se.Jednog popodneva. "Pre je kao avionski motor". "Ne postoje pčele-ubice". "Jednomotorac?" oglasi se Doktor Alimantando. reče Rael Mandela. zvuk je postajao sve bučniji i bučniji. Svi se sagnuše izuzev Limala i Tasmin. "Jednomotorac i jednosed za zaprašivanje?" Takve stvari su se često viñale u Deuteronomiji. dvosed. okreće se. reče Babuška.. "Pčela-ubica?" upita Eva Mandela. napinjući svoj podešeni sluh. avion se odvoji od sunca i zagrme iznad Bespuća." Kakav god bio izvor. ako ne grešim. sa krilima pod uglom i naniže zakošenim repom. dok su ljudi još nezvanično žmirkali. Pčele-ubice ne bi ih nimalo potresle. reče Mikal Margolis. reče gospodin Jerihon. bili su smeli. Tada gospodin Jerihon ugleda crnu mrljicu na sunčevom licu.. Blizanci zagrgoljiše. "Šta to bi?" "Gledajte. ubrzo posle zvaničnog završetka sieste." U najvišoj tački zaokreta svi jasno razabraše avion koji ih je razbudio. sa dva 'Majbah/Virtel' motora u dvosmernoj konfiguraciji. reče Radžandra Das. neustrašivi pustolovi. istezali se i zevali budeći se iz znojavog sna. Bila je to izdužena stvar u obliku morskog psa sa dva propelera. ali ne za zaprašivanje. "Eno ga. "Ili kao roj pčela". gledajte!" Zavijajući kao veliki roj pčela-ubica. Niko nije propustio da primeti . "Dvomotorac. "Zvuči kao neka velika pčela". već za izvoñenje vratolomija. "Pre će biti dvomotorac". reče Deda Haran. 'Jamaguči i Džons'. Pred njima se nisu mogla zatvoriti nijedna vrata u gradu. "Ili kao veliki roj velikih pčela". vraća se. Sada su se već gegali i bili u uzrastu kada su neprestano padali napred. u Bespuću se začula buka kakvu niko nikada ranije nije čuo. izgubivši ravnotežu.

"Sleće!" Oprema za prizemljenje izbijala je iz krajeva krila. Treći put avion nadlete kuće od ćerpiča u Bespuću. samo zato što ste vi. čarter-letača i neustrašivih kaskadera sve do čukunbabe Indire. Ime joj je bilo Persis Taterdemalion. u venama je imala avionski tečni vodonik. bitange glupe. sa majčine loza zaprašivača. tu je bilo tri pokolenja Letećeg cirkusa Rakete Morgana. Avion prolete i poslednji put. ali pilot se oslobodio i. zaoravši dugu zaokrenutu brazdu u prašini.jarke tigraste pruge naslikane na njegovom trupu i režeći. gledajte samo!" I pilot briznu u plač. nikada više neće poleteti. komercijalnih pilota. "Mislim da sleće!" viknu gospodin Jerihon. Avion još jednom nadlete Bespuće. suviše tupi da znate da ne treba da trčite pred avion! Gledajte šta ste uradili. ustao i vrisnuo: "Bitange jedne glupe! Bitange jedne tupe glupe! Zašto ste to uradili? A? Upropašćen je. avion se zanese. jedva izbegavši vrh relejne kule. Ljudi Bespuća zamahaše. koja je navodno pilotirala Jedrenjacima . gotovo u visini glava. pilot nam uzvraća mahanjem!" Ljudi još više zamahaše. a u nervima vetar. Sa očeve strane. upropašćen. Glave se ponovo sagnuše. polomi krilni točak na kamenu i sruči se na bok. Ljudi se razbežaše. Avion se ponovo obruši prema gradu. nosa i zakošenog repa. Bila je roñena sa krilima. Avion na trenutak zastade u zaokretu i popodnevno sunce blesnu sa poliranog metala. Treći put se izvuče u tesnom zaokretu. "Neće mu uspeti!" reče Doktor Alimantando. pa se obruši prema praznom mestu sa druge strane železničkih šina. "Gledajte. Naiñoše na avion koji je jurio nosom prema njima. povukavši poklopac kabine unazad. zubati kez na nosu. ali svejedno potrča sa ostalim ljudima prema velikom oblaku prašine koji se dizao iza koloseka. Grañani Bespuća požuriše da pomognu pilotu i putniku.

Bila je velika. išla je prema istoku preko gornje polovine sveta sve dok nije došla do ravničarskog grada po imenu Stanica Volamura. Crveni indikatori na displeju zatrepereli su i sunovratili se prema oznaci za prazno. Ukazala je na curkanje mikrotalasnog . Nije mogla da se vrati u Stanicu Volamura. ovo poslednje bilo je sasvim tačno. Tako angažovana. Čitava istorija zemlje leži u kamenu ispod vas: jemčim za jedan dolar i pedeset centavosa. Persis Taterdemalion je primetila da joj se pokazivač goriva nije pomerio. Persis Taterdemalion bila je roñena da leti. rekla je. zapanjujućeg luka ili visokog stuba na stotinu kilometara udaljenosti. vinuta. sranje". novac. voljene osobe ili života. razmahnuta ptica. omogućavajući onima koji plate skromnu naknadu da iz vazduha vide svoje farme. bez ijednog kanjona. divite se silama Prirode koje su izvajale zapanjujuće prirodne lukove i visoke kamene stubove." Za Džunijusa Lambea. Ponovo je kucnula. to je bilo očigledno. vremenske prilike izbliza. omamljenog od jarosti na zadnjem sedištu. a ROTEH-ove mape nisu je nimalo utešile. Posle dvadeset minuta leta od Stanice Volamura. nebesku atrakciju koja ne samo da je zaprepašćivala publiku vazdušnom akrobatikom i vratolomijama što su prkosile smrti. već ju je takoñe obrazovala. "O. ili da razgledaju lokalne znamenitosti. leteći cirkus sa jednom ženom i jednom arenom. "Pogledajte Veliku Pustinju".Prezidijuma dok su izmišljali svet. "čudite se vrtoglavim dubinama moćnih kanjona. Indikatori su ostali tamo gde su bili. od desete godine. energija i ljubav bili su. usmereni u 'Vazdušni bazar zapanjujuće Taterdemalion'. Sve njeno vreme. Za nju je gubitak aviona bio ništa manje bolan od gubitka uda. pevala je ovčarima iz Stanice Volamura. Uključila je na traku snimljen komentar o čudima Velike Pustinje ne bi li primirila Džulijusa Lambea i potražila na kartama obližnje naselje gde bi mogla da prisilno sleti. Kucnula ga je. ovo je putovanje koje nikada nećete zaboraviti. Proverila je opremu za radio-lociranje.

rekla je i podvrgla sebe. pa čak ni moć aparata za zavarivanje Raela Mandele. pa ću i odleteti". objavila je. i vrt kako ne bi gladovala. ogorčena zbog toga što su njena krila slomile budale. "Otići ću odavde samo na krilima." Poslednjom suzom goriva spustila je svoju voljenu pticu. Mogla je da razabere crvene crepove na krovovima kuća." Radžandra Das je pokušao da svojom čarolijom vrati točak na kraj krila. od one vrste osobene za releje u planetnoj komunikacionoj mreži. Mikal Margolis predložio joj je dve stvari. Pronašla je maleno naselje tamo gde nikakvog naselja nije trebalo da bude. Jedne noći. čisti. "Doletela sam. ali ona nije mogla da bude srećna jer je imala nebo pred očima. ipak". mir grañana remetila je čudna buka iz Margolisovog . Bili su tu uredni kvadrati zelenila. "Drži se". i dvadeset sledećih noći. za koga je to bila prva naznaka da nešto možda nije u redu. "Da pogledamo. nerazblaženi avionski tečni vodonik. a svetlost je bleštala sa solarnik-kolektora i kanala za navodnjavanje. posmatrala kako ptice s večeri jašu naviše na toplim strujama i pitala se koliko bi morala da raširi ruke da bi se digla poput njih i bila povučena naviše u spiralu vazduha sve dok ne nestane iz vidokruga. rekla je Džunijusu Lambeu. Gledala je kako se mršave pustinjske ptice okupljaju na antenama relejnog tornja. I tako je Doktor Alimantando pronašao kuću za Persis Taterdemalion. "Slećemo. i pošto je znala da će moći da zaboravi nebo samo ako se izgubi u njima.zračenja samo dvadeset kilometara dalje. Stajala je na ivicama visokih stena. Te noći. A bilo je i ljudi. nije bila dovoljna da avion ponovo bude doveden u ispravno stanje. prihvatila je obe. i šta se onda desilo? Toliko je bila zgañena da je odbila da ode iz Bespuća sa Džunijusom Lambeom Ares Eskpresom Ljagoned-Svetkovina u 14:14. Za jedinu preživelu iz 'Vazdušnog bazara zapanjujuće Taterdemalion' najmrskije je bilo to što je aparat za zavarivanje Raela Mandele radio ni manje ni više nego na stopostotni. ali njegova moć. avion i putnika svojoj odluci.

prema svetlosti i buci.R. on mi više nije sin. "niti jednom nogom nećemo stupiti tamo. Dan posle proslave. skraćeno B. kakva sramota! A sada.. što nije bilo naročito mnogo. P. Odričem ga se. ta jazbina greha i sodomije! Hotel/B. rekla je svom budućem mužu.A. a?<$FU originalu: Bethlehem Ares Railroad. odn. Ostalo je zvučalo kao unutrašnja dekoracija.staništa. MARGOLIS." Pljunula je u izveštačenom ogorčenju na tle ispred Hotela/Železnice Vitlejem Ares. prev. gospodina Jerihona i Raela Mandelu preko železničkih šina i trojica muškaraca rasklopili su peskom izgreban kaskaderski avion i spakovali ga u petnaest sanduka za čaj. Deo te buke bilo je i zavijanje i rika snošaja. . Persis Taterdemalion odvela je Radžandru Dasa. Tamo je pisalo: HOTEL/ŽELEZNICA VITLEJEM ARES JELO * PIĆE * SMEŠTAJ VLASNICI: M. "Kad može da zanemarisvoju dragu majku da bi se upustio sa nekom jevtinom strankinjom i ispunio mirne noći zvucima kakve ne želim ni da opišem.> Harane".A. Kada se pojavila tabla. Te noći. Čak je i Doktor Alimantando bio primoran da napusti svoja izučavanja da bi te večeri bio na proslavi. Od sad.-a obavezno se odnosila i na njenog muža. sve je postalo očigledno. ha! Kao da njegova draga majka ne zna šta to znači! Misli da njegova draga majka ne ume da čita. Deda Haran bi rado otišao. Persis Taterdemalion i Mikal Margolis priredili su svečano otvaranje. izjavila je preneražena Babuška. pa ga je Babuška s prekorom gledala svaki put kada bi ga uhvatila da čežnjivo baca pogled napolje.A. TATERDEMALION "To nije moj sin". sa onoliko kukuruznog piva koliko je svako mogao da popije.R. prim. jer je bilo samo pet gostiju. Deda Haran i Babuška ostali su da čuvaju malog Limala i Tasmin.R. Njena potpuna zabrana prelaska praga B.

ðovan' Galačeli bio je visok." 7. mada niko nije bio spreman da kaže šta je to više. mršav i tanak kao motka. a koji Umberto. A .Persis Taterdemalion nije prozborila ni reč za vreme operacije rasklapanja. koji Lui. Agneta Galačeli bila je zdepasta žaba od žene. najmračniju pećinu Hotel/B. u dva sata i dva minuta. eto. sa srcem od tople mlečne čokolade. Niko nije znao koji je Ed. ta reč koju ne smete pominjati pred njihovim roditeljima): ili tako ñavolski zgodne. Prvo je bilo da su pronañeni napušteni u jednoj kartonskoj kutiji na ivici kukuruzne njive ðovan' Galačelija. koji Lui.a i stavila ključ u jednu teglu. Ed. I znali su to. ali meñu ljudima Burma Šejva bilo je sigurno da oni nikada nisu videli tako istovetne trojke ('klonove'. malih perverzija sa kožom i gumom. nasmejani bogovi ljubavi. Lui i Umberto bili su tamnooki. Drugo je bilo da su oni nešto više od trojki. Nikada nije uspela da natera sebe da sasvim zaboravi gde se ta tegla nalazi. a Ed u Umberta ili Luija. dece.A.R. o majku mu. prevrnula se preko Mikala Margolisa i šapnula mu u uho: "Dragi. prosto je izletela. Čak ni sami momci nisu bili sigurni koji je Ed. Umberto u Luija ili Eda. Treće je bilo da su Galačelijevi dečaci razmenili identitete makar jednom od najranijeg detinjstva tako da je Lui odrastao ili u Eda ili u Umberta. Jednog jutra. rečeno je. gde su grañani o njima imali tri zajednička mišljenja. Bila su tri brata Galačeli: Ed. znaš li šta nam treba? Šta nam zaista treba da sve bude savršeno?" Mikal Margolis je zadržao dah. znate. "Bilijarski sto. u očekivanju burmi. iz straha da ne uvredi bezgrešnu gospoñu Galačeli. kovrdžavi. pošto su bili trojke potpuno istovetne poput zrna graška u mahuni ili dana u zatvoru. a koji Umberto. Zaključala je delova svog aviona u najdublju. uz sve moguće permutacije daljih trampi. Lui i Umberto. Odrasli su u poljoprivrednoj zajednici Burma Šejv.

Bilo gde u svetu niko ne bi izgubio ni tren sna zbog glupe devojčice kao što je Magz Majagez. skraćeno Magz." Braća Galačeli nisu odabrala niti jedno. Zbog čega su braća Galačeli i morala da napuste Burma Šejv u sitne sate jednog utorka ujutro. Za Magz je trenutak uviñanja nastupio dve nedelje posle njene vožnje po zabačenijim njivama u zadnjem delu kamiona Galačelijevih. šta ćete onda? Pričajte. bila Beladona. Luija i Umberta on je nastupio kada je kamion bio zasut sačmom posle zaustavljanja ispred kuće Majagezovih. Tamo bi živeli zadovoljno sve do kraja života da nije došlo do jednog žalosnog nesporazuma sa nožem. petljaju okolo i ne ostavljaju mesta sumnji da je i ona jedna od momaka. "Pa. ili ćete svi da se oženite njome". prava i mašinstva iz univerzuuma u obliku rupe u zidu. motorizovanim železničkim vagonom koji su sami napravili od kamiona sa farme. a Burma Šejv je bio Burma Šejv. baš kao i ona. pijanim utovarivačem šatlova i devojkom u baru u ulici . U obližnjoj Beladoni. Bratska solidarnost bila je stožer života braće Galačeli. ipak. Uvek postoji neka takva devojka. Beladona je. Njegova žena potkrepila je taj zahtev sačmaricom. pa su braća Galačeli stoga odabrala Beladonu umesto Burma Šejv.isto tako i sve devojke u Burma Šejvu. igraju se. Odbili su da kažu sa kojim od njih je Magdala Majagez zatrudnela. Za Eda. gde su išli da se raspitaju zašto Magz nije tako dugo došla da ih poseti. Bila je tu ta devojka. ni najmanje. niti drugo. rekao je Soni Majagez. ne shvate da ona ni najmanje nije jedna od njih. il' se ženite. Bilo je sasvim moguće da to ni sami nisu znali. Zvali su je Magdala. Tamo su stekli diplome od deset dolara iz oblasti poljoprivrednih nauka. "Ili će jedan od vas da prizna. od onih koje flertuju. sve dok momci ne postanu momci i tada. Nije se pokolebala suočena sa rezigniranim ocem i jarosnim komšijom. samo u Ulici Tomobolova moglo se izbrojati četrdeset osam salona za pobačaj i dvanaest biroa za usvajanje transplanta za glupe devojčice upravo u njenoj situaciji.

Braća Galačeli osmehnula su se i mahnula. "Ed. istog trenutka. ima jedna teorija koja tvrdi da za svakoga postoji jedna osoba koja će mu ispuniti ljubav savršeno i potpuno." reče Ed. objasni drugi. vruću. reče treći. Edu je dao radionicu u kojoj će moći da popravlja mašine." reče Umberto.. Privukla ih je mreža blistavih čeličnih šina koje su prekrivale svet kao paučina: farmer. a potpuno ispunjenje te zajedničke ljubavi bila je Persis Taterdemalion. predstavi ih jedan od njih. Braća Galačeli. Sledećeg jutra. Persis Taterdemalion pojavi se iz pivskog podruma. vruće kupatilo i vruću večeru". ali i dalje ñavolski zgodni. koja su bila jedna ista osoba pomnožena tri puta. Skočili su sa svog vagona smrknuti i znojavi. i upali u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. Vidite. i odjednom. mehaničar. "Ed. On je Umbertu dao veliko parče zemlje. "Tražimo. očajnički i strasno zaljubiše u nju. Lui i. gde je postavljala novu bačvu. Glave su se okrenule da ih pogledaju.. braća Galačeli otišla su u posetu Doktoru Alimantandu pošto su se tu trajno nastanila.Primavera. I tako su ponovo pobegli.. zapravo. naravno da su delila tu zajedničku. jedinstvenu ljubav. Ed je bio mehaničar." reče Lui. "Čistu postelju... "Da?" upita ona. "Tražimo mesto gde ćemo prespavati". gde je najpribližnija stvar potpuno poštenoj policiji ona potpuno korumpirana. došli bilo je Bespuće. Umberto farmer. jer još je postojao nekakav zakon u Beladoni. mogli su da uspeju bilo gde u svetu. "Čistu postelju. Sa takvim kvalifikacijama.. a pošto Luiju nije mogao da dâ . Lui pravnik. Ali mesto do koga su. oni se strahovito. jer svet je još bio dovoljno mlad da za svaku ruku postoji više nego dovoljno posla. Tresnuli su po zvonu na recepciji jedan za drugim. Lui i Umberto". pravnik.

I što je duže izgarao. njegova partnerka u postelji i poslu. zubar sa neobičnim opsesijama. oteraće ih. zakleo se da nikada neće lečiti nijednog Galačelija. Jedne večeri je uhvatio sestru kako flertuje sa braćom Galačeli. Jedan od takvih bio je njen brat Morton Kvinsana. Problem je bio u tome što je ona bila predmet požude svog brata Mortona. Ali predmet i zadovoljenje njegove požude bila je Persis Taterdemalion. nagnati ih na stenjanje. čim je toliko ljudi za nju znalo. I tako je izgarao nadohvat nje u paklu osujećenosti. kao i oni nju. Svi su znali da on u potaji žudi za njom. trpljenje i . 8. pošto je to bilo nešto najsličnije pravosuñu što je Bespuće moglo da ponudi. Veterinarka u Kući Dvanaest. čija posesivnost prema sestri nikoga nije mogla da prevari.kancelariju. Ali ona ga nije volela. Ali poštovanje i posesivnost Mortona Kvinsane bili su takvi da nije mogao ni prstom da pipne svoju sestru. oteraće ih bez razmišljanja. to su vrelije gorele vatre opsesije. dao mu je komad zemlje gotovo podjednako velik kao i Umbertov i posavetovao ga da se lati uzgajanja životinja. čije je ime bilo Marja Kvinsana. uz vrisku zbog zubobolje. čak ni kao brata. pije njihovo piće. ne. kao što nije volela ni Mikala Margolisa. Tada i tamo. Mikal Margolis imao je problem. takoñe je imala problem. Ali ta samoljubav bila je brušena kao dijamant sa mnogo sjajnih površina tako da su se zraci te samoljubavi odbijali od Marje Kvinsane na one oko nje i navodili ih na pomisao da ona voli njih. čak ni ako agonija trulog zuba oslobodi životinju u njima i natera ih da udaraju glavom o zidove. čak ni ako mu doñe molećivo. tako da ta žudnja i nije bila potajna. dodiruje njihove grube i ružne šake. smeje se njihovom sirovom seljačkom humoru. okružni sud ili makar ugao šanka gde bi ovaj upražnjavao svoju veštinu. Bio je bolno zaljubljen u veterinarku koja je stanovala preko puta u Kući Dvanaest. Jedina osoba koju je volela bila je ona sama.

A opet.škrgutanje zubima zbog toga što su bacili mrežu svojih žarkih želja na njegovu sestru Marju. u debelo crno staklo. snažnu ženu kako hoda platformom sa prirodnom gracioznošću i nagoveštenom snagom mačke-lovca. Zbog svoje majke. Mikal Margolis je osetio kako mu šok kičmenog elektriciteta topi podnožje srca. kao mali kvarcni kristal koji otkucava vreme. Mnogo se Margolisovih i Taterdemalioninih životinja porazboljevalo te jeseni. a zatim razdvojile. Kada bi se u hotelu razbolelo neko pile. pohotnom. svejedno je nošeno Marji Kvinsani. mesto gde leži svo poštenje i pristojnost. Persis . "Hej. "Šta je sa spremanjem večere za ove gladne ljude?" A kada su Morton Kvinsana i njegova sestra došli u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. Nije mogao da pomisli ništa drugo osim da voli nju. Voleo je nju. Kada im je Doktor Alimantando Kvinsanama dao pećinu. Mikal Margolis je uzimao na stanici bačve sa pivom i sanduke sa alkoholnim pićima. Oscilirao je izmeñu ljubavi dobre žene i ljubavi loše žene. Mikal Margolis nije bio srećan. Kada je njegova majka objavila veridbu. oboma im je dao po činiju vrućeg jagnjećeg pilava i onoliko besplatnog piva koliko su mogli da popiju. kada je ugledao visoku. koja bi ga bockala i pipkala veštim prstima dok bi Mikal Margolis zamišljao kako ti prsti to isto rade njemu. poletom ispunjenom Persis Teterdemalion. pranje čaša?" upitala je Persis Taterdemalion. Druga takva budala bio je Mikal Margolis. Onda su Morton i Marja Kvinsana sišli sa nedeljnog voza sa namirnicama iz Meridijana. Mikal Margolis je došao da kopa jarak. "A šta je sa služenjem pića?" rekla je Persis Taterdemalion. a čišćenje. ali u treptaju kontakta. nasip i branu sve dok mesec-prsten nije zablistao poput dijamanata. a onda se šalio sa njima i ćeretao sve do zatvaranja. nikada nije bio srećan u ljubavi. Mikal Margolis je odmahnuo i otišao. požurio je da im pomogne da sagrade dom. Kada je Doktor Alimantando Kvinsanama dao zemljište. Oči su im se srele. postao je srećan u ljubavi. srećan sa živom. makar bilo namenjeno i za večernji kazan.

dok je Mortonova zaljubljenost sve više jačala. One su je zabavljale. A opet. staraj se o Mortonu." Mikal Margolis se okrenu da pogleda Persis Taterdemalion.Taterdemalion. A šta je sa onom veterinarkom. Prezirala je svog budalastog brata. gubitnike je još više prezirala. priprosta i nedužna poput orla na nebu. kada će Morton ostati sam. već je pet godina verno postupala po majčinoj volji. ljudi su samo još jedna vrsta životinja. rekla je njena gvozdena mati na samrti. Zbog toga su tu bile igre. prezirala je tog glupog momka koji je imao kafanu. Onda bi makar mogla da mu se otme i omogući svom imenu da svet čuje za njega. nije marila. zar ne?" "Ne. Ozbiljno. igra. Mikal Margolis je zastenjao i oglasio se zvukom čiste osujećene požude." Mikal Margolis još glasnije zastenja. "Staraj se o Mortonu". pazi ga. zar ne? Možda bi ona mogla da ti pomogne. Što se tiče Marje Kvinsane. ali pobrini se da ne odluči ni o čemu. proteklih nekoliko dana uopšte ne misliš na posao. i pobeñivanje. U pitanju je bila igra. Pošla je sa njim u pustinju posle one afere sa devojčicom u parku. figure u igri nisu važne. pitala ga je da li je bolestan. jer dok je pobeñivala. davale joj nadu da će zahvaljujući njima biti dovoljno snažna da stupi na taj jutarnji voz za Mudrost. Baš tako. osećala je samo prezir prema svima dovoljno slabim da je vole. "staraj se o njemu. ona nije marila. Jednim nadahnutim gambitom mogla je da trijumfuje i nad Mikalom Margolisom i nad svojim prokletim bratom. a? Mislim. . "Šališ se. ljubavi." Staraj se o Mortonu. ali mora doći vreme. Preoteće glupog momka od te pegave i benave žene sa kojom je živeo i vodio ljubav. to. Zapovedam ti. pusti ga da misli da on odlučuje o svemu. sačuvale joj razum u tih pet godina. da. "Možda bi trebalo da odeš kod nekoga. ono što je važno jeste um koji ih pomera. Marja. majko. a istog jutra ona će uhvatiti prvi voz za Mudrost. nije mogla da se odupre izazovu.

Ona je koliko jutros nasula tri boce hirurške tečnosti za sterilizaciju u rezervoar. da. sa prtljagom za petoro. zatim u krevet (a Mikal Margolis je sve vreme drhtao kao trska). samo je mali Džoni Staljin. pozvala ga je unutra na piće. Merčisonvilu. Igra ju je nagnala da ga zamoli da doñe i pogleda njen sud za metan ne bi li ustanovio zbog čega ne radi kako treba. sa prostorom za prtljag za troje. Prve noći. igre su joj sačuvale razum. a to je učinio gospodin E. rajskom gradu Bespuće. Stanici Volamura i Bespuću. Poslužitelj spavaćih kola zaključao se u svoju kabinu i odvrnuo radio.A.R." Marja Kvinsana se osmehnula. I zato je smislila da izlazi da hrani piliće svakog dana u isto vreme kada je i Mikal Margolis preko puta. Novom Poduhvatu. pokušavalo je da spava u kupeu za troje ljudi. koji je upravo sedeo u jednoj beloj sobi suočen sa pitanjima inspektora ðijen Ksao-Pina iz policijske ispostave u Bleriotu koja su se ticala prevarnih radnji. nekadašnji agent za prodaju nekretnina u Venkatačalumovom birou za imigraciju i naseljavanje. 9. Igra se odvijala valjano. Venkatačalum. već su im takoñe bile izdate duplirane karte za isti kupe u spavaćim kolima Noćnog voza za Ravnodnevicu u 19:19. uzrasta nepune četiri godine.-a hranio svoje. zatim na seks.O. Niko nije uspeo mnogo da odspava u vagonu 36 Noćnog voza za Ravnodnevicu. Venkatačalum uopšte nije imao pravo ni da prodaje). Nijedna porodica nije htela da popusti onoj drugoj. Problem izmeñu porodica Staljin i Tenebre započeo je kada su ustanovile da im je prodato isto parče zemlje i idiličnom. "Hemijski problemi. "neko je sasuo tovar korišćenog sredstva za sterilisanje unutra i inhibirao bakteriofage. Ne samo da su porodice Staljin i Tenebre kupili isto parče zemlje (koje gospodin E. P. Petoro ljudi. Morali su sami da reše svoje sporove. sa stajanjem u Severnom Benovom Gradu. mada bi Radžandra Das taj posao bolje obavio. P. imao . u zadnjem dvorištu Hotela/B. gospoñice". Anensiju. I u tom krevetu proliveno je seme uništenja Bespuća. rekao je Mikal Margolis. Iz zahvalnosti. zatim na razgovor.

. mali Džoni je astmatično hrkao. Gospodin i gospoña Staljin bacakali su se i gunñali na skučenom krevetu. agresivnih gestova rukama dok je voz zveketao i kloparao. Ženevjev.krevet za sebe. "Bespuće! Tri minuta!" Kuc kuc kuc. Gospodin Staljin je optužio Gastona Tenebrea da mu je preturao po prtljagu dok je njegova porodica tobože spavala. Zvocanje je izbijalo u naletima. približavajući se u takvim grčevima i cimanjima sve više Bespuću. a dvoje udobno spavalo. probdeće celu noć i prespavaće ceo dan. neumoljiva logistika kupea za spavanje preuzela kontrolu. ljubavne svañe. nalik na nalete snega koji predskazuju jaku zimu. "Bespuće!" viknu kondukter koji je izišao iz skrovišta i zakucao na vrata srebrnom olovkom. Jedan krevet je morao da se preklopi kako bi se napravila sedišta za dvoje. veoma nervozan mali i debeli dečak. tako da su preostala tri tela na dva kreveta. i došao je četvrti dan i četvrta noć. Kuc kuc kuc. Potom bi troje sedelo. ako Staljinovi budu probdeli ceo dan i prespavali celu noć. Njegova majka se prećutno složila i dala mu tri ili četiri pilule za spavanje namenjene odraslima da bi ga ućutkala i umirila. Onda je prosta. Sledeći dan protekao je u krtoj tišini sve dok se Gaston Tenebre nije nakašljao tačno u četrnaest sati i rekao da bi možda bilo dobro da svi spavaju po smenama. Gospoña Staljin optužila je gospoñu Tenebre da je varala na kartama. Ženevjev Tenebre je optužila mladog Džonija Staljina da je pokušao da joj zaviri pod suknju dok se pela na gornji ležaj. a Gaston i Ženevjev Tenebre imali su svoje male privatne. Džoni Staljin bio je razmažen. sa mnogo besnog šapata i malih. išao unazad i cepao se da bi formirao nove vozove. To je bilo stoga što je on bio veoma nervozan mali i debeli dečak koji je vrištao i vrištao i razboleo se od vrištanja sve dok nije dobio krevet za sebe. uz to i narkos. Prilikom bauljanja radi prelaska sa sedišta na krevet trećeg jutra došlo je do formalnog početka neprijateljstava. Taj aranžman isprva je izgledao pravično. On i njegova žena. Gaston Tenebre je optužio gospodina Staljina da je nepristojno navaljivao na njegovu lepu ženu u redu za klozet druge klase.

Limal i Tasmin Mandela pronašli su ga kako nabusito sedi kraj glavnog metanskog suda dok su tražili nešto novo čime bi se poigrali u novom danu. reče Tasmin. videli su: "Zelene doline. "Ja neću. jer da jesu." "Kako se zoveš?" upita Tasmin. Džoni Staljin se udalji kako bi se osamio sa svojim jadom. "Bićeš dugo ovde?" "Mislim da hoću. spremna za plug". možda ne bi ni sišli sa voza. jarke treptaje solarnih kolektora i gole kosture nosača pumpi. široku sunčevu svetlost sedmog jutarnjeg sata. Onda skupi lice kao vlažan sunñer koji se upravo cedi i pripremi se na vrišteće histerisanje. reče je Gaston Tenebre. reče Ženevjev Tenebre. "Bogata zemlja." "Onda ćemo ti mi pokazati gde ovde može da se igra".. "Miran.Anarhija je paradoksalno vladala dva minuta i trideset sekundi dok su porodice Staljin i Tenebre ustale umile se odenule sakupile torbe knjige dragocenosti debele sinove i nabile se tresnule zaglavile u uskim hodnicima da bi ispale kroz uska vrata na tanušnu." Gospoña Staljin ga žestoko zviznu po levom uhu. i dva brza. "Ti si nov. kanale za navodnjavanje gde možeš da puštaš male jedrenjake. "Mama!" zavapi. Ali kada su pogledali. reče Džoni Staljin. četrdeset osam sekundi starija od brata. reče gospoña Staljin. obore gde Rael Mandela drži male životinje roñene . "Vazduh blag od mirisa miliona pupoljaka". vodene pumpe." reče gospodin Staljin. što je bilo baš šteta. reče Limal... pa samim tim i nevoljen. Džoni Staljin pogleda bleštavi beli ćerpič i sprženu crvenu zemlju. neprimećen. "Zdravo". Sve to da nijednom nisu pogledali kroz prozore gde se nalaze. "Džoni Staljin".. vitka deteta povedoše bledog i slinavog Džonija Staljina za ruku da mu pokažu divnu kaljugu za krmače. spokojan raj na zemlji". On još besnije zakuka. što posluži kao znak porodicama Staljin i Tenebre da jedna drugu zaspu baražnom vatrom opakih pogrda koje su ostavile tragove na obližnjim zidovima.

i proglasio ih stanovnicima Bespuća. Zato što kažu da si neprirodna." "Kaži mi ponovo. oče. gospodina Jerihona. ni malčice. vodom i bobicama roditeljima koji su se još svañali. i žbunje sa bobicama. prostora i svega ostalog. zbog čega bi te kažnjavali? Zar ja nisam tvoja kćer. Zadovoljan svojim solomonskim rešenjem. Doktor Alimantando se vratio sobi za osmatranje vremenskih prilika i izučavanju vremena. od ljudi koji žele da te odvedu od mene. Bespuće je bilo premalo da sebi priušti takav luksuz velikih gradova kao što su zaraćene porodice. veoma star i veoma ljubazan na prilično zastrašujući način. Prve dve noći proveli su u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares dok je Doktor Alimantando razmišljao šta da radi sa njima. a da niko ne mari. "Kaži mi ponovo. Konačno je pozvao svoje najpouzdanije prijatelje i savetnike. kaži mi ponovo. Zato što kažu da si roñena suprotno zakonu. moja malena ptičice.zahvaljujući njegovom kompletu sa klicama.<% 10. koji je bio veoma visok. nakaza. veštački eksperiment. Raela Mandelu i Radžandru Dasa. govnima. oče. i ja zbog toga moram biti kažnjen. zašto idemo tamo?" "Da bismo umakli lošim ljudima koji pričaju loše stvari o tebi i meni. gde možeš da jedeš sve dok ti ne pozli." "Ali. pa su zajedno. tvoja malena ptičica?" . Pokazali su mu kuću Doktora Alimantanda. uz pomoć Egzaltiranih Predaka gospodina Jerihona. Staljinovi i Tenebreovi moraće da nauče da žive zajedno. došli do zapanjujuće jednostavnog zaključka. a Doktor Alimantando je odveo dečaka umazanog blatom. oče. zašto ti ljudi žele da me odvedu od tebe?" "Zato što si ti moja kćer. Zato im je Doktor Alimantando dao kuće jednu do druge i zemljište sa zajedničkom meñom i samo jednom pumpom na vetar. kao i samog Doktora Alimantanda.

" "Znači. gde to idemo?" "To se mesto zove Bespuće. Svaka žena borila se sa . bili su tihi ljudi."Ti jesi moja malena ptičica i jesi moja kćer.. Bili su jednostavni. mačkice moja. a ja to ne bih mogao da podnesem. Ali. kćer koju je sačinio za sebe." "I tamo idemo?" "Da. Ne bih mogla da te nemam. lutke. Niko nije primetio da silaze iz voza. tuñe dece i drugih ljudi.. trešnjice moja malena. ili bilo koje druge tvorevine. ali oni kažu da nisi ništa više od. i toliko je maleno i daleko da se za njega zna samo zbog priča koje se o njemu ispredaju. jer oni bi da me odvedu od tebe." "Da." "A da li me ti voliš više od samog života. na poslednje mesto na svetu. U to Bespuće. niko nije primetio duže od jednog sata da ih nema. iako je on voli više od samog života. Ruti. a takvi ljudi smatraju da je protivzakonito da čovek ima takvu kćer. a čak ni tada niko nije mogao da se seti kako su ti saputnici izgledali. ili mašine. koji je dočekivao svaki voz što je stizao u njegovu sklepanu stanicu. samoprozvani upravnik stanice. oče. niko nije primetio da ulaze u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares u dvadeset i dvadeset. nalazila se najlepša žena koju je iko od njih ikada video. bili su nevidljivi pod gomilama tuñeg prtljaga. bićemo zajedno. neupadljivi." "Ni ja. U kupeu treće klase sporog putničkog voza koji je prolazio pustinjom izmeñu Meridijana i Beladone. niko ih nije video da stižu u Bespuće. i upravo zbog toga bežimo od tih loših ljudi. kaži mi ponovo. Svaki muškarac u prostoriji bio je primoran da proguta knedlu. a? Uvek." Meredit Modra Gora i njegova kćer. niko nije pitao sme li da sedne kraj njih ili ostavi gomilu prtljaga živine dece sebe preko njih. u epicentru sjaja. oče. Niko im se nije obraćao. neprimetni ljudi. oče?" "Volim te. tuñe živine. Kada su sišli na maloj pustinjskoj stanici. čak ni Radžandra Das. Onda je nešto veoma nalik na kontrolisanu eksploziju svetlosti ispunilo hotel i tamo.

devojčice zapanjujuće običnosti." Tako je molio Meredit Modra Gora. koga njegova zajednica nažalost nije umela da shvati. Desetak srca prelomilo se po sredini i sva ljubav izletela je iz njih poput lasti da bi počela da kruži oko neverovatnog stvorenja. savršeno razumem kako to izgleda biti neshvaćen u sopstvenoj zajednici i mogu vas uveriti da niko nikada nije oteran iz Bespuća. Za sve siromahe. Onda je božja svetlost nestala i ustupila mesto tami za žmirkanje i trljanje očiju.A. za sve njih ovde ima mesta. krivce. Izuzetna dešavanja u B.-u još su bila predmet razgovora kada su se Meredit Modra Gora i njegova kćer popeli da posete Doktora Alimantanda. moja kćer (tu se Ruti naklonila i osmehnula kao što je strpljivo uvežbavala u njihovoj hotelskoj sobi). da apsorbuje poput sunčeve svetlosti lepotu svega oko sebe i čuva je sve dok ne odluči da je otpusti." On pogleda . avaj. jer. nalik na blesak svetiljke silovite lepote. potrebna joj je zaštita od surovih i zlonamernih ljudi. sve odjednom. Veliki čovek je radio u svojoj sobi za osmatranje vremenskih prilika i prekrivao zid nečitkim algebarskim simbolima u crnom ugljenu. moja kćer je jadno i jednostavno stvorenje. To je bila prva tajna Ruti Modre Gore. Druga je bila da ju je njen otac načinio takvom u svojoj boci postanka. prikraćene. veoma običnog čoveka i devojčicu od nekih osam godina koja je bila u potpunosti najobičnije. Onda bi se ponovo vratila aljkavoj anonimnosti. Ja sam odgajivač stoke iz Marsarita. Kada su ponovo mogli da vide.R. progonjene. a ovo je Ruti. opsednute prošlošću. "Ja sam Meredit Modra Gora. ostavivši za sobom u srcu sliku neizrecivog gubitka. Doktor Alimantando je obrisao naočari. "Dragi moj gospodine. lišene ljubavi. Jer takva je bila priroda Ruti Modre Gore. Bilo je to kao da je Bog Lično ušao u prostoriju.neizrecivom potrebom da uzdahne. gladne. očajnike. beskućnike. zarobljeno u mentalnom uzrastu petogodišnjakinje. Stoga tražim sklonište za sebe i svoju jadnu kćer. svi su ispred sebe ugledali nekog sitnog. Kćer mi znači više od svega. najbezličnije stvorenje koje su ikada videli. ali njoj je potrebno sklonište.

mačkice moja. Pravilo broj dva jeste da nema vike u vreme sieste. ugrožen primicanjem matematike." Ruti je ponekad govorila glupe i očigledne stvari. Sve dok ne bude sagrañena. Idite kod Raela Mandele po oruña za obradu zemlje. kaleme i korenje. Ali." On pruži Mereditu Modroj Gori svitak. je li ovo mesto u kome ćemo ostati zauvek?" "Jeste. Pravilo broj jedan jeste da kucate pre nego što uñete. kako i priliči prvom danu proleća. koze. možete besplatno boraviti u gradskom hotelu. koji im je pozajmio motiku. jasan i plav. ali šta je Meredit Modra Gora mogao da očekuje od devojčice mentalnog uzrasta petogodišnjakinje? U svakom slučaju. Takoñe im je dao malo kultura ubrzanog rasta za svinje. voleo je njena glupa pitanja. a kod gospodina Jerihona u vezi sa zidanjem kuće. mada malo suvo. gasom iz zajedničke fabrike metana i električnom strujom iz zajedničkog solarnog pogona. lukovice. A sada. <%-2>i Raela Mandelu. kaži mi. Popunite ih kada stignete i vratite ih meni ili Persis Taterdemalion. Pećina 9. piliće i lame iz svoje zalihe ćelija. rizome." "Lepo je. koji mu je obećao kuću za nedelju dana. upamtite dva pravila. Voleo je njenu odanu zavisnost i krajnje obožavanje. "A vaše mesto je Parcela 17. sadilicu i raznovrsno seme. ali ponekad bi poželeo da ju je stvorio sa višim koeficijentom inteligencije. Babuška i Deda Haran venčali su se pod pamukovim drvetom u vrtu Doktora Alimantanda. budak. Poštujte ta pravila i bićete ovde srećni. sa vodom. 11. u Bespuću su dani većinom bili vedri. Prvog dana proleća godine Druge.<%0> "Oče. "Dokumenta o statusu grañanina. zar ne?" "Baš tako. tako je. ašov. . Dan je bio vedar." I tako je Meredit Modra Gora poveo svoju kćer i posetio gospodina Jerihona.glavni Petstogodišnji plan na zidu sobe za osmatranje vremenskih prilika.

Doktor Alimantando je rado mislio da ume lepo da čita. Smatrao je da veoma dobro zvuči." Mikal Margolis nikada majci nije umeo da kaže ne. majko? Svakako bi mogla da nañeš nekog boljeg?" "Pokušala sam. Zato me moraš ti predati. Doktor Alimantando je obavio ceremoniju. Jagnjad su pečena iscela nad jamama ispunjenim užarenim ugljevljem. Pristao je. Miška. cvrkutala je Babuška jedini put kada su se sreli po dolasku u Bespuće. ubrzo su se toliko najeli mlečnih anñela da im je bilo muka. i zbog toga. Rael Mandela je bio kum. ali bilo bi ispod časti da bilo ko osim sina preda svoju dragu. i deca su skakala i skidala ih. Miška. nije skinuo nijedan kolač i cvileo je sa gañenjem pod stolom do kraja popodneva. Sam je to napisao. a Mikal Margolis je drage volje predao mladu. "Moraš predati svoju dragu majku". prireñena je proslava. uprkos prekoru Persis Taterdemalion zbog njegove slabosti i rečima sa kojima se majka rastala od njega.jasni i plavi. Bila je to prva proslava u istoriji Bespuća. papirni fenjeri popaljeni su u krošnjama. "O. i bilo je to kao da je galaksija . uprkos prednosti u godinama. ovo je izuzetan dan za tvoju majku i ne želim da je pokvari prisustvo te jevtine žene lakog morala. Deca su dugačkim slamkama gurkala insekte kako bi se aktivirali. Slatkiši su bili vezani trakama za granje pamukovog drveta. razumeš li?" I tako je Persis Taterdemalion zadržana dobrano pozadi dok je Doktor Alimantando obavljao ceremoniju. a čaše hladnog voćnog punča kvasile su grla svatova. Eva Mandela i mala Tasmin bile su deveruše. Kada su prve zvezde probile kupolu noći. Posle sveg čitanja i pevanja. vitki majmuni od dece. mali. Limal i Tasmin. pokušala. poslužavnici lokuma i punjenih urmi kružili su okolo za one koji vole da grickaju. velike posude matoke i kuskusa pušile su se. razmene prstenja i krunisanja glava. Bucmasti Džoni Staljin. "Ja. a mali kavezi sa živim svicima pokačeni o grane. ostaće i najbolja. ostarelu majku na venčanju. i ne zaboravi.

neka počne igranka! Neka zasvira muzika!" Ed Galačeli je zapetljao oko dugmeta za traženje stanica i začula se muzika grebuckava. Radžandra Das i Ed Galačeli dokotrljali su na kolicima veliki radio koji su napravili u potaji za venčanje. poletnu muziku Sletišta Zapadne Ravnodnevice. svečanom narodnom plesu njegove rodne Deuteronomije. snažna.i u trenu. Začu se klicanje. i napolje je pokuljala muzika. muzika od koje se pocupkuje.zvezda mekog zelenog sjaja pala iz meseca-prstena i uhvatila se u granje drveća. Začu se pljesak. "Da zaigramo?" predloži Deda Haran svojoj nevesti. koja se osmehivala i pomerala svoje telo uz njegovo na takav način da je on ostatak noći proveo plešući sa bolnom erekcijom. . koga je smatrala izvanredno hitronogim. a Džoni Staljin se šunjao i služio ostacima hrane. Mikal Margolis je igrao sa Marjom Kvinsanom. radio se oglasio čujnim uzdahom ekstaze. Persis Taterdemalion igrala je sa svakim bratom Galačeli naizmenično i videla isto lice toliko puta da se osećala kao da je cele noći igrala sa istim čovekom. Neprestano preplašen zbog majčine cenzure. loše podešena. Radžandra Das je svojim čarobnim prstima dodirnuo dugme za podešavanje. Doktor Alimantando je vodio Evu Mandelu u nezgrapnom. Radžandra Das se duboko poklonio i objavio: "Dame i gospodo. Tada se zbio najčudesniji dogañaj te večeri. srećni mladenci. daleka. Nadahnuti njihovim primerom. obrtali su se u talasima podsuknji i rukom izvezene svile po utabanoj zemlji. od jednog sanduka Raela Mandele. Onda je deda Haran zgrabi . ali ipak muzika. Ostavljena za tu noć. mada je Ženevjev Tenebre odigrala jednu brzu igru sa gospodinom Jerihonom. dragi prijatelji. Svatovi su zadržali dah u iščekivanju. svi su pronašli parove i igrali igrali igrali uz svetovnu. ubedljiva. Babuški se pojaviše jamice na obrazima kada mu se osmehnula i naklonila. Limal i Tasmin Mandela ñipali su zajedno okolo sa nesmanjenom energijom. Bračni parovi Staljin i Tenebre plesali su i komentarisali koliko su njihovi neprijatelji nespretni i neugledni.

zar ne? Reci mi. pogrešno. hoćeš li pristati da imamo dete? Hoćeš li?" Pomislivši. pa je onda i to moguće za nas. reče radio. igrali i igrali pod užurbanim mesecima sve dok spiker na radiju nije rekao da stanica sada prestaje emitovanje programa i svima poželeo laku noć. budi ozbiljna. . Oči su joj bile ozarene i svetlucale su kao granat. čuda se svakog dana dešavaju. da je to samo prolazni hir nedavno venčane žene. Harane. najdraža.. Venčanje je bilo divno za Babušku i Deda Harana. čoveče moj.. svaki prema svom krevetu." "Ali. radost tog para nije bila potpuna.Igrali su." "Mužu. I svi su lepo proveli noć. "Najbolja noć". rekao je Radžandra Das gospodinu Jerihonu dok su se pijano teturali. to je ono za šta živim! Ah." Ubrzo je zaspao. ovo je Dvanaesta Dekada. Babuška je sedela u krevetu sve dok nije svanulo. svi koji su ih videli osetili su auru ljubavi koja ih je okruživala dok su bili zajedno i to ih je obradovalo. Suviše smo stari za decu. A svi Egzaltirani Preci saglasili su se sa time. A opet. jer u njegovom srcu nalazila se senka. naravno. "Piiiiiiiiiiiiiiiiii". preturio se na krevet i zarežao: "Naravno. reci mi. Deda Haran je spustio šolju. želiš li dete?" "Pa." "Ženo. Tu senku je u svet izgovorila Babuška jedne noći.. to bi bilo divno.. tako nam govore. mužu dragi? Malo. "Šta?" "Zbog čega ne možemo imati dete. biti supruga jeste divno. "Laku noć!" rekoše svi. ali. ali biti i majka! Harane. savršeno dete. umotana zbog hladne večeri u skerletnu flanelsku pižamu. ako budem pronašla način da rañamo. želim da rodim dete. Ovo je doba mogućeg. "Harane." Deda Haran se zagrcnuo vrućom čokoladom.

12. Limal za desnu. "Dobrodošli u Bespuće". pokazavši na ekran displeja. ali bez svog počasnog poglavara nisu znali šta da rade. blizanci su spazili oblak dima na rubu druge polovine sveta iza šina." . Posle venčanja njihovog prirodnog dede. okrenuo tamo optikon. podjednako prokleta misterijom. ljubazan. pomalo u strahopoštovanju zbog reči ROTEH na prednjoj strani šarenog traktora. "Šta tamo piše?" "ROTEH". pa napolje na vrelo sunce u četrnaest i četrnaest. ali donekle zastrašujući. deda pomalo nalik na čaronjaka. reče Tasmin. "Gledajte". u kome su klijale klice racionalnosti. pa su stajali nesigurno u blizini. i povukoše niz strme. reče Limal. Ogromna obla žena sa licem nalik na krompir pružala im je posetnice. Kroz optikon. "Da poñemo i susretnemo to Lotjanino Srce. Doktor Alimandanto je postao daleko pogodnija dedovska pojava. reče Doktor Alimantando. zavojite stepenice. Ostali stanovnici stigli su pre njih. Baš je uživao u ulozi dede. oblak prašine poprimio je oblik šarene gusenice. Deca ga uzeše za ruke. reče Doktor Alimantando. u veoma brzoj vožnji preko suve ravnice. Deca su oponašala njegov postupak. Malo je toga u Bespuću izmicalo pažnji Limala i Tasmin Mandele. Pohrlili su da jave Doktoru Alimantandu. "Lotjanino Srce: Genetsko obrazovanje". "Alimantando. Tasmin za levu. Doktor Alimantando je čuo kako Limal i Tasmin kloparaju uz zavojito stepenište i bio je zadovoljan. Pre nego što je i sam Doktor Alimantando. koja se posle uvećanja pretvorila u kamion i dve prikolice. važi?" predloži Doktor Alimantando. obuzet algebrom u svojoj sobi za osmatranje vremenskih prilika. poklonivši se po propisu.

Vrata se otvaraju u dvadeset sati. Govorila je sa neobičnim naglaskom koji niko nije mogao sa sigurnošću da prepozna. sigurni ste da ste registrovani u Birou za razvoj?" "Pa".. "Lotjanino Srce: genetski inženjer. stari i mladi. Iz zvučnika je navirala brza muzika od koje su stopala sama cupkala. Evo. veliki i mali.. stoci. a svako dobija besplatno čašu vina. vrtu. konsultant za hibridizaciju. "ovaj. reče ona. sa sjajem u oku. Stalno se dešava. zahvaljujući velikodušnosti ROTEH-ovog Veća za oblasni razvoj."Drago mi je što smo se upoznali".. Privezan helijumski balon lebdeo je stotinu metara visoko i vukao dugi barjak na kome su bila ispisana čudesa Putujuće genetsko-obrazovne predstave Lotjaninog Srca." Ona svakome pruži po posetnicu i povika glasom nalik na grmljavinu: "Kartice koje imate daju vam pravo na jednu besplatnu posetu. domaćim životinjama i rastinju. nalepnice i plakate. Limalu. uz čašu vina." Ona nakloni glomazno telo Doktoru Alimantandu. Svi su bili veoma uzbuñeni. povedite porodicu. besplatno. Onda"." U dvadeset sati. živini.. grmnu Lotjanino Srce. Doñite." "Nije važno". ali nije to moja stvar. hodite svi da vidite kako ROTEH može da pomogne vašoj plantaži. "Stalno nailazim na to. "Jedna stvar". ne zbog moguće koristi za njihova mala imanja (Rael Mandela je bio sve zabrinutiji zbog pražnjenja njegove banke klica i time izazvanog meñusobnog ukrštanja stoke u gradu). već zbog toga što je u mestu od deset . doñite. dodade ona. žena i dete u Bespuću stajali su u redu ispred putujuće predstave Lotjaninog Srca. ROTEH-ov službenik za eugenično obrazovanje. voćnjaku. pa Tasmin. "onda ću vam pokazati kako ga pravim. Traktor i dve prikolice nekako su se rasklopili u pupoljak šarenog platna i blistavih neonskih svetiljki. reče Doktor Alimantando. "ovo mesto ne vidi se ni na jednoj karti. Srediću to sa momcima u Porcelanskoj Planini kada se vratim. Šešire za dečicu. svaki muškarac. Prvih deset dobijaju besplatne ROTEH-ove značke. reče krupna žena.. Putujućoj genetsko-obrazovnoj predstavi Lotjaninog Srca: sva čuda današnje biotehnologije na raspolaganju su vam. Hvala. sve u Velikoj šarenoj predstavi biotehnologije. pašnjacima..

Bili su zapanjeni hormonima plodnosti koji su omogućavali kozi da okoti čak i do osam jarića odjednom. govorili 'oh' i 'ah' pred ubrzivačima rasta koji mogu da dovedu svako živo stvorenje. Konačno je Lotjanino Srce lično morala da ih izbaci kada je zatekla Limala i Tasmin kako pokušavaju da proguraju Džonija Staljina kroz gasnu komoru u rashlañeni kavez pirana-šišmiša. belog vina i ružice Lotjaninog . leče biljne bolesti. belim vinom ili ružicom. tobože preneraženi genetskim mešavinama koje su vrebale. veliki džak od plavog veštačkog mesa koji je vario sve oblike otpadaka domaćinstva i krvario iz bradavica crnim. biljku ili životinju (čak i ljudsko biće. Limal. Svi su dobili po torbu mešanih ROTEHovih sitnica. zadirkujući agapante da škljocaju čeljustima širokim čitav metar i zmajeve da izbacuju male kugle veštičje vatre. ograničenje na prvih deset bilo bi nepravedno. čudili se kompletima za kloniranje pomoću kojih su se živi pilići odgajali iz običnihi ljuski jaja i perja. i bojažljivo su i obazrivo ulazili u zamračenu sobu sa oznakom Čudovišne mešavine. Opremljeni narandžastim papirnim kapama sa rečju ROTEH i crnim simbolom ognjenog točka sa devet žbica. Ljudi su ostali do kasno. imajući u vidu malobrojno stanovništvo Bespuća. Lotjanino Srce otvorila je širom vrata i ljudi su pokuljali unutra u masi koja se gurala i laktala. s nevericom gledali veštački stvorene bakterije koje mogu da jedu kamen. rekla je Lotjanino Srce) do pune zrelosti za nekoliko dana. naručivali. prave plastiku.kuća. po želji. U dvadeset i dvadeset. Tasmin i Džoni Staljin ostali su tamo satima. i ispijali čašu za čašom izvrsnog crnog. gde je čak i dolazak nedeljnog voza dogañaj. Pitali su. rikale ili puzale u svojoj zaštićenoj sredini. ljudi su gledali čudesa ROTEH-ove genetske nauke. bilo samo nešto manje vredno strahopoštovanja od mogućnosti da Panarh i svi anñeli Pet Nebesa promarširaju iznad Bespuća uz zvuke flauta i doboša. Sa čašom vina u ruci. stvaraju gas metana i proizvode gvožñe od peska. kolačili oči u aparaturu za vrenje Lotjaninog Srca. pripeće putujuće predstave. dizali puna naručja besplatne literature koje je bilo u izobilju. veoma kasno za seljane koji ustaju i ležu sa suncem.

savršenu u svakom fizičkom detalju. "Gospo. i da. Gospodin Jerihon i njegovi Egzaltirani Preci upustili su se s njom u podsticajan. Moraće da se začne izvan tela. i to bih mogla da izvedem podešavanjem jedne od posteljica koje držim u zalihama. zagleda se u Babušku. nadstrešnica i šareni šatori sklapali su se natrag u prikolice. da li je moguće da mi sva ta nauka i tehnologija daju ono što najviše želim na celom svetu. ali pitam se. a zvezde snažno sijale kada je Babuška došla Lotjaninom Srcu. to je elementarna stvar." Lotjanino Srce.Srca. šta sve danas može da se uradi. pitali su Lotjanino Srce da li bi za svu trojicu mogla da stvori istu ženu. porodice Tenebre i Staljin pribavili su raznovrsne sojeve ogromnih i gnusnih puževa koje će pustiti jedni drugima u baštu. verovatno. Nikakav. ne postoji nikakav način da rodite dete. goveñe. sa previše crnog. Rael Mandela je kupio čitavo pakovanje plazme za klice ('zajemčeno snažnije i zdravije'. Persis Taterdemalion je poručila kućnu vinariju koja proždire otpatke (iako ju je Velika šarena biotehnološka predstava žalosno podsećala na Vazdušni bazar zapanjujuće Taterdemalion). Lotjanino Srce ih je izbacila sa smehom iz svoje kancelarije. Ali to ne znači da ne možete da ga dobijete. braća Galačeli nepotrebno su se motala pod jednom pumpom na vetar. videla sam vaše divote i čudesa. uzvišen razgovor duži od jednog sata. trebalo . "Madam. belog i ružice u sebi. Braća Galačeli. velika majka-zemlja od žene. ali rekla im je da se vrate posle predstave ukoliko požele da probaju koliko je savršeno njeno obilato meso. mogli biste to čak i sami. krave su se obično koristile za surogate ljudskih beba. a to je dete. rekla je Lotjanino Srce) da bi popunio zalihe na izmaku. madam. žilavu poput pustinjskog vrapca. znate li to? Mogla bih da oplodim jaje in vitro. Meredit Modra Gora kupio je malo bakterijskih tretmana za svoj krompir. sve je to zaista divotno i čudesno. Svi neoni su se pogasili. sitnu. a poslednja od svih došla je Babuška.

i ako samo pipneš ovu teglu bez mog pristanka. ta naša kćer. Genetski. taj. pravo ste blago.. ovo je moje dete. imamo naše dete!" uzdahnula je i skinula diskretni pokrov da bi otkrila crvenu pulsirajuću stvar u staklenoj tegli. Smirila ga je pevušenjem. mužu. sa mužem. dete Harana i Nastasje Tjuriščeve Mandele. ukoliko ne uspem. u devetnaest. otići ću i nikad se neću vratiti. usisavajuće veštačke materice. gospo?" "To mora on da kaže." Babuška se iskrala u noć. koje mi je draže od svega na ovom svetu. "Biće prelepa. gde je svetlost svitanja mogla da je hrani.bi da budem u stanju da pronañem negde u vama jaje. "Taj. "Mužu Harane.. taj. iako nipošto nećete moći da ga nosite u sebi. ulepšaće svet svojom lepotom. mala i prkosna kao kos. doñite sutra kod mene.. jeste naše dete?" grmnu Haran Mandela. Štap mu je drhtao u ruci. Babuška se ispreči izmeñu razjarenog muža i vlažne. "Harane Mandela. da li je vaš muž još potentan?" "Molim?" "Da li bih od njega mogla da dobijem uzorak sperme. naša kćer." "Madam.. Na prozoru. Ali Babuškino ponoćno šunjanje nije prošlo sasvim neprimećeno. je li moguće da dobijem dete?" "Sasvim. Niko nije primetio dolazak i odlazak. plesaće. Ako želite da to učinite. mogla bih da uzmema malo ćelijskih uzoraka. pobačaj. posegnuvši za stamenim štapom da razbije tu nečistu stvar. niko nije tri dana kasnije video kako Babuška nosi kući posteljicu u Beldenovoj tegli. a braća Galačeli su se iskrala iz noći. Ali recite mi. pevaće. Tenebreovi . Babuška je stajala pred njim. posteljica je podrigivala i pulsirala. Isto tako. ono će biti vaše." "Samo radim svoj posao." Odlučnost Dede Harana bila je pokolebana." Deda Haran vrati štap na njegov držač i ode u krevet. Pošto su čuli da Staljinovi od Lotjaninog Srca poručuju ogromne i gnusne puževe.

sa matericom plodnom poput Crnice Oksusa. Nije mu verovala zato što je odbijao da joj dâ dete. dok je čitavo naselje mahalo Lotjaninom Srcu i pratilo je pri polasku natrag prema Porcelanskoj Planini. čistu i prostu. dok se krila u patuljastom žbunju matoke i pazila na puževe. Videla je staricu i zavežljaj u njenom naručju i shvatila. zamisao. a sada ova babuskera. zahvaljujući sigurnom i neporecivom uviñanju. Sledećeg jutra. ne. to nije bilo pošteno. strašna divna zamisao. matora. gde će njihovom gradu isposlovati zvaničan ROTEH-ov blagoslov. starmali govnar.su neprestano bili na straži zbog mogućih puževskih pohoda njihovih neprijatelja. Nekoliko minuta prljavog posla u ribljem smradu i ponovo je nestala u oblaku prašine i krivice. pravu prirodu Babuškinog posla sa Lotjaninim Srcem. Ženevjev Tenebre je klisnula u dograñeni deo kuće Mandela u kome su stanovali Babuška i Deda Haran. Ženevjev Tenebre nije verovala svom mužu. i na šta su uopšte imali da budu tako prokleto ponosni kada im je sin jedinac bio samo debeli. "Dete. da. dok se majušni blastocit unutra . tanak papir izmišljotina koje su se svodile na sebičnost. Posteljica je drhturila i pulsirala na prozorskom pragu. udata Mandela. a ona. ali Gaston Tenebre joj ga nikada ne bi dao. dete koje bi vezalo porodicu u čvrst Gordijev čvor bliskosti. dete koje bi je izjednačilo sa tim prokletim snobovima Staljinovima. Prišla joj je sa gañenjem i odlučno. Ženevjev je pazila na puževe. U noći kada je Babuška došla u posed blastocita. zašto nećeš da mi ga daš?" zvocala je svakodnevno i svakodnevno je Gaston Tenebre pronalazio neki slab izgovor. želim samo dete. sa teglom stitnutom uz srce. nema seme koje bi u njoj proklijalo. ima dete koje fizički ne može da nosi. sasušene materice. A njeno roñeno srce poludelo i je prepuklo od zavisti. loše naravi i toliko razmažen da je bio gotovo upropašćen? Dete bi pružilo Ženevjev Tenebre sve što je želela. a onda joj se javi zamisao. sebičnost. Iz torbe je izvukla teglu za biološko održavanje koju je njenom mužu dao Rael Mandela. nimalo. dete.

ali od pomisli na to nekud. pa čak i svet izvan neba. "Posao ili zadovoljstvo?" "Posao". Kada su završile čaj i karamele. zamišljala je da oseća kako se u materici ukradeno dete već rita i proteže. Nadala se da će biti devojčica." Operacija je potrajala deset minuta. Osećanje krivice sasvim je nestalo. deca su osećala uznemirenost i nelagodnost. Ženevjev Tenebre je pokucala na vrata Marje Kvinsane. tako se zvao taj proces. 13. Vozovi koji su zahuktalo dolazili i odlazili u neredovnim razmacima dolazili su odnekud i odlazili nekud. a opet tako tesno omeñen da je jedan trogodišnjak mogao da ga čitavog optrči za manje od deset minuta. Da postoji neki svet i nebo. po malenom gradu Bespuću. Nije imala vremena da mi ga sama usadi. i obuhvatao je žrtvovanje čitavih prepodneva koja su mogla mnogo korisnije da . plastičnom kombinezonu. Ženevjev Tenebre je šmugnula kući svom uobraženom i sitničavom mužu. Ona stavi teglu za održavanje na operacioni sto. Biće zanimljivo posmatrati izraz na njegovom licu. U džepu njene suknje zveckala je tegla imunopotiskivača koji će joj pomoći da ne odbaci fetus. Volela su svoj svet. Bio je to jedini svet koji su poznavali. reče Marja Kvinsana. Da nedostatak fetusa ne bi bio primećen. gospoño Tenebre". širok poput neba. Čim se slegla prašina od odlaska Lotjaninog Srca. Rael Mandela se plašio da će mu deca izrasti u divljake. Pitala se kako da saopšti mužu. mali i udoban kao jorgan na krevetu. Tri godine su trčala nedužna i bez ikakvog znanja poput pilića.slepo i bledo prevrtao. A ipak je Rael Mandela insistirao da saznaju stvari o tim drugim svetovima. "Ovo je dete koje je za mene napravila Lotjanino Srce. 'Obrazovanje'. ali rekla je da biste vi bili kadri za to. u krug. sve to puno ljudi i istorije. blizancima nikada nije palo na pamet. "Dobro jutro. reče Ženevjev Tenebre. oštra i profesionalna u zelenom. zavukla je nedozreli mango u veštačku matericu. odagnano zgodnim instrumentima Marje Kvinsane.

Katarina sazdali svet. tupa poput starih čizama. Muzika je i dalje svirala. Ljude je počelo da zamara čekanje na vrućini. Pljunuo je u prašinu. Radžandra Das. momci i devojke. U Bespuću nije ostalo mesta nikakvoj sumnji da mu se sprema veliki trenutak. Rael Mandela je nepokolebljivo tvrdio da njegova deca neće izrasti u pogrbljene robove lopate. koji je bio ljubazan. jedinstveni. ili za učenje čitanja iz majčinih divnih ilustrovanih slikovnica koje su pripovedale o danima kada su ROTEH i Sv. "Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka". Vazduh se zagrevao. sve do dana kada je u grad stiglo Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka. To jest. pročitao je Radžandra Das upadljiva oglasna slova ispisana crvenom i zlatnom bojom na lokomotivi i vagonima.. Iznenada se istovremeno začuše fanfare i nalet pare. ali ne i naročito vičan komunikaciji. Ženevjev Tenebre se umalo nije onesvestila. Daleko su više voleli da provode dane zagorčavajući život debelom Džoniju Staljinu blatom. koji je tako mnogo znao o svetu da je to bilo zastrašujuće. . Vreme je prolazilo. U noći pre dolaska velikog zabavljača. izbacivao oblake pare i treštao živahnom muzikom iz zvučnika postavljenih na lokomotivi dok su se ljudi okupljali da vide šta je sad to došlo. "Dame i gospodo. izmetom i neponovljivim akrobatskim podvizima na skelama pumpi za vodu. Stajao je tamo. Pokušao je da u njima podstakne uzbuñenje zbog učenja.. na istočnom horizontu pucketao je i svetlucao srebrni i zlatni vatromet.se upotrebe za slušanje Doktora Alimantanda. Imaće sve ono što on nije mogao da ima. Adam Blek!" zaurla glas koji je zazvučao neobično mehanički. ali njih je čak i genetsko-obrazovna predstava Lotjaninog Srca ostavila hladne. ili gospodina Jerihona. Iz vagona se spustiše stepenice. vodom. Limal i Tasmin ostali su poletni divljaci. Neki visoki. voz bez voznog reda ušao je u sklepanu stanicu Bespuća i nezvanični šef stanice. Sledećeg jutra. mahanjem ga je uputio na bočni kolosek. Svet će biti njihova igračka. Ipak. od čega svi poskočiše.

umetnosti i prirode. bečite oči na Tupsonijance. Postarao se da ga svi dobro pogledaju.elegantni muškarac stupi napred. Onda je povikao: "Dame i gospodo. filozofije. gde se čuda svakodnevno zbivaju. I. i zasvira marševsku muziku zaglušujućom snagom. dame i gospodo. a lokomotiva izbaci pet prstenova pare. naravno. tanka kravata. umetnost. zlatnom i zelenom vagonu. pričali i kikotali se za vreme ilustrovanog predavanja Adama . priroda. da. ili za robu koju sami odaberete u istoj vrednosti. da. učite o tajnama fizike. čudesa zemlje i neba. počujte priče misterije i mašte Adama Bleka. pola mašine. Bilo je teško zamisliti ikoga ko bi više ličio na Adama Bleka. pred sobom vidite najveću riznicu ljudskog znanja: Putujuće vrelo i obrazovnu atrakciju Adama Bleka. vaša za samo pedeset centavosa. sopstvenim umom. Oni su zijali u Tupsonijance. sa sve četiri strane globusa. teologije. čudite se najnovijim dostignućima nauke i tehnologije. pedeset centavosa. umetnosti i prirode nisu uzbuñivale Limala i Tasmin Mandelu. pola ljude. priče o čudnim mestima i dalekim zemljama. Adam Blek otvori vrata svoje zemlje čudesa saznanja i Rael Mandela i njegova bandoglava deca umalo ga ne počistiše s puta na čelu pohoda na obrazovanje. Nosio je pozlaćeni štap. Pogledajte moćna dela ROTEH-a iz prve ruke kroz Optikon po patentu Adama Bleka. ova riznica drevne mudrosti. filozofije. Oko vrata bila mu je vezana crna. Istorija. vrpoljili se od dosade dok je kompjuterizovani voz sa sopstvenim umom pokušavao da ih uvuče u razgovor. da. sve je to unutra. koji sâm sobom upravlja. Nosio je tamni frak i pantalone sa pravom zlatnom trakom. Tajne fizike. imao je brkove tanke poput linije povučene olovkom. upravo ovom vozu. a oči su mu svetlucale kao crna smola. momci i devojke. sve to može biti vaše. hemije. jedan unutar drugog. divite se vozu. divote nauke i tehnologije. a na glavi je imao ogroman okrugao šešir. pola mašine. pola ljude. Adam Blek vam predstavlja svoje Putujuće vrelo znanja i obrazovnu atrakciju!" Živahni kicoš vešto kucnu štapom po crvenom. dame i gospodo. hemije. nauka.

tu je Avernus. oblaka kometa koji okružuje naš sistem.." Tačka svetla na rubu prostorije eksplodira u sistem dva velika sveta. drugi kugla plava kao opal." Zvezda je sada bila daleko sunce. ali svetle mrljice prolazile su im kroz prste. ne bi izgledao veći od novčića od pedeset centavosa. tamo vidite daleku Nemezis. ovde Haron.. Limal je ustanovio da mu stolica škripi ako se ljulja napred-nazad. vratićemo mu se za trenutak. beživotna lobanja. Ali moćna dela ROTEH-a. nateraše ih da iskolače oči. pre nego što budemo obratili pažnju na Matični svet na kome su nikli ljudi naše zemlje. "Približavamo se svom sunčevom sistemu simuliranom brzinom dvadeset hiljada puta većom od brzine svetlosti. "Naše sunce". "Prolazimo kraj spoljnih svetova. iza gomile stenovitih asteroida.Bleka o prirodnim čudima sveta. najbliži Suncu. ako bi naš svet. bela. bio oljušten kao pomorandža i smešten na površinu moćnog Jupitera. i vagon najednom ispuniše lebdeće iskre svetlosti. daleku. najmoćnijeg od svih svetova. koga sada vidite. naš dom. beli svet-lobanja projuri kraj posmatrača u zvezdanu . to je Uran sa prstenom. reče Adam Blek. Sedeli su u vagonu na tvrdim plastičnim stolicama. Blizanci pokušaše da ih uhvate i zadrže u rukama. ali najpre da načas posetimo blistavu Afroditu i majušni Hermes. sa mlečnim mrljama nalik na mermer. Uskomešana spiralna maglina proñe pravo kroz Limalove grudi. tamo gde su braća Galačeli sedela iza Persis Taterdemalion. Jedna zvezda odvoji se od svetlucave galaktičke mreže i naraste u veličini i sjaju sve dok ne ocrta jasne senke na zidovima vagona. evo Jupitera. On posegnu da je zgrabi. Planete su klizile u svečanom mimohodu kugli i prstenova. ali ona izlete kroz zadnju stranu vagona. Tada neki glas reče: "Svemir: poslednja granica". Pozadi se začuše krici... ovo je naš svet. koja su videli kroz Optikon po patentu Adama Bleka. Mrtvi. Hronos takoñe sa svojim prstenovima. jedan je bio mutna. Posejdon. usporićemo kako biste mogli da osmotrite veličanstvene planete. Dok budemo ulazili u sistem svetova. i upravo je to radio kada se prostorija najednom nañe u tami crnoj kao smrt. slabašnu družbenicu našeg sunca.

"Stari. gurala ih je sve dublje i dublje maltuzijanska masa u neprestanom rastu. Ljudi nastanjuju naš svet samo sedam stotina godina. "Pred sobom vidite Matični svet. živi tepih mesa koji diše prebačen preko brda i dolina. Zato su ljudi primorani da se popnu tim žbicama. pevušio je Adam Blek publici koju je hipnotisao plesom reči. jer mogao je to isuviše dobro da zamisli. čije dimenzije nisu mogli ni da zamisle. oživljavali su desetinama miliona miliona svetala gradova koji su se prostirali preko čitavih kontinenata. Videli su da je taj zahuktali plavi svet ovenčan srebrnim prstenom. I pretrpan. Malu. Zamišljao je kako taj glomazan globus mesa u eksploziji pada sa neba povučen sopstvenom težinom i mrvi ga svojim masama. nalik na žbice točka bicikla. gde energije i resursa ima u izobilju. planina i ravnica. Ne možete zamisliti koliko je pretrpan. "Stanovništva ima tako mnogo da su kopnene mase odavno popunjene." Limal Mandela se držao za oca iz straha. Dok su njegovi oblacima zastrti predeli zamicali u noć. Adam Blek nastavi predavanje. To je vrlo star svet. Mogao je da vidi sve te gole.daljinu. Zastrašujuće stvari na nebu toliko su ih potresle da nisu mogli ni da se pomere. planetu na kojoj je nikla naša rasa. sve dok im voda ne bi prekrila glave. sve do obale mora. koje su vezivale svet-prsten sa svetom-sferom. mračnu prostoriju ispuni strahopoštovanje. a čak ni u velikim gradovima koji plove okeanima tog sveta više nema mesta. ali na Matičnom svetu postoje civilizacije stare hiljade i hiljade godina. stari svet". neverovatno star." . Blizanci su sedeli nemi i mirni. ćelave ljude nagurane rame uz rame. Veoma pretrpan. Tu su ljude gurali do pojasa u masnu vodu. većina je došla pošto je njegovo prilagoñavanje čoveku dovršeno pre manje od jednog veka. a blizanci shvatiše da lebde iznad plavog sveta-materice kao dva musava Panarhova serafima. kako bi živeli u gradu-prstenu koji su sačinili oko svog sveta. orbitalnim liftovima. Žiža holograma ponovo se pomeri i svi jasno videše tanke prečke. "star i istrošen." Plavi Matični svet okretao se pod sveznajućim pogledom blizanaca.

Plašio se donekle da bi mogao da ugleda sebe ispod tog velikog providnog krova. Limal Mandela sedeo je širom otvorenih usta. "i obratiti pažnju na ono što nam je bliže. neka majušna i zatumbana. Gledali su odozgo na Olimp. i tu je počivalo proročko oko. Dok se njihova planeta približavala. sve sami sveti . "Uprkos njegovoj veličini. Još bliže. ugledali su blistavi mesec-prsten. Najbliže od svih. koje je prostoriju ispunilo nerazaznatljivim lebdećim obličjima. cevi. kocke i iskrivljeni trapezoidi. i načičkane zemlje Velike Doline. Neka su bila toliko ogromna da su im trebali čitavi minuti da proñu prostorijom. neki pametni ljudi. reče Adam Blek. lepezaste formacije i čudni izraštaji. Pre hiljadu godina. stanovništvo tamo raste tako brzo da mašine koje ga dograñuju svakog sata u svakom danu ne mogu da održe korak sa povećanjem. i pojaviše se detalji geometrijskih oblika. njegov prsten. Sada ćemo reći zbogom Matičnom svetu". ogromnih poput čitavih gradova. pune varoši i gradova. toliko se njegov vrh visoko izdizao iznad najviših snegova. satelit-lobanja i natiskani trilioni smanjiše se u daleku tačku. zgromljen znanjem. zelene šume. i plavi opalni svet." Sada zemlja naraste pred blizancima i oni ugledaše snežne polove koji su im bili poznati iz atlasa. Sa druge strane njihovog oca.Žiža projekcije bila je usmerena na srebrni prsten i rastvorila se u uznemirujuću hrpu geometrijskih oblika koji su rasli jedan iz drugog poput kristala. tako da su strelovito letela meñu posmatračim obuzeta svojim malim poslovima. "Ovaj grad zove se Metropolis". a ispod njih gurale su se i laktale prilike male poput bakterija. sfere. plava mora opkoljena kopnom. žute ravnice i široke crvene pustinje. Oči Tasmin Mandele bile su čvrsto zatvorene i skrivene iza stisnutih prstiju. "Gledajte. na svima njima negde je pisalo ROTEH. sile koje su oblikovale naš svet i stvorile od njega mesto na kome čovek može da živi. neka užurbana poput insekata. jasno su se videli providni krovovi. Gospodin Jerihon je u istom trenutku nemo izgovorio ime 'Metropolis'. kako sedi pod nogama Paternostera Avgustina.

Majušne mušice zujale su oko toga i mahnito radile. predvideli su ovo što ste vi upravo videli. u prirodnoj veličini. prev. sa svetim imenom ispisanim slovima koja su. naša je zemlja bila mrtva i beživotna poput one bele lobanje od sveta koji ste videli pre par minuta. i koliko sada seju život na jalovim mestima zemlje. sigurno bila visoka dve stotine metara. Drugi su magnetna super-jezgra. Moraju se naći drugi svetovi. Treći su 'vane'. neki su orfovi. "Ono što sada vidite jeste nekoliko orbitalnih ureñaja pomoću kojih ROTEH održava delikatnu ravnotežu životne sredine našeg sveta. Njegova sestra bila je razrogačena i bezizražajna poput ikone neke svetice. u originalu: Remote Orbital Terraforming and Environmental Control Headquarters. 'magnetosi'. neki su odbojnici koji premeštaju kometni led iz oblaka koji ." Prostorijom kliznu neki ogroman. Orbitalni štab za daljinsko teraformiranje i kontrolu životne sredine. Neki od njih su mašine za kontrolu vremenskih prilika. Ipak. osnovali su ROTEH. koje infracrvenim laserima greju oblasti površine planete kako bi generisale razlike u pritisku. koji rade direktno na svetu. prim.> i potpuno naoružani naukom i tehnologijom tog doba radili sedam stotina godina kako bi od ove zemlje stvorili pogodno mesto za čoveka. načičkan malim. blistavim prozorima. ali na licu Eve Mandela bio je izraz nerazumevanja. "Smiri se". pa time i vetrove. ali svi svetovi na dohvat ruke bili su mrtvi i beživotni. ti su mudraci znali da se on može preinačiti tako da život na njemu opstane. čak i ovaj. Da.mudraci. prošišta njegov otac. orbitalna ogledala koja osvetljavaju mračne noći u nedostatku meseca. Limal Mandela je skakao gore-dole na stolici uzbuñen obličjima na nebu. koji generišu snažno polje što štiti naš svet od bombardovanja naelektrisanih solarnih čestica i kosmičkog zračenja. da Matični svet neće moći da izdrži sve te ljude koji će na njemu živeti. bez sumnje. asimetričan predmet. Obrativši se različitim vladama država Matičnog sveta. On potraži majku ne bi li u njoj našao nekoga sa kime bi mogao da podeli toliko uzbuñenje.

ali bolje bi bilo da nosi svoje staro ime. i blizanci i svi oko njih glasno uzdahnuše kada je jedro od tri miliona kvadratnih kilometara najednom bilo obasjano. i sada se još jednom bezbedno vraćamo poznatom.. baš kao i za očeve očeva naših očeva i majke majki naših majki. Okretalo se nezgrapno tako da ga je sunce uhvatilo. na samom rubu Sunčevog sistema. Nekada je njih bilo mnogo više. nešto tako ogromno i složeno da prkosi mašti. Zrnca prašine lebdela su u zracima svetiljki. Blerio i Beladona. dok se Limalu i Tasmin nije učinilo da će se razbiti u paramparčad na tvrdom tlu. zbunjujuće mesto. Svetla se ponovo popališe. ali oni su zajedno sa ROTEH-om krenuli prema većim izazovima. A sada. ponirući sve brže. dole dole. neki će se vratiti kući. spolja. da ukrote pakleni svet koji zovemo Afrodita. kada stigne u prijemne gradove čija su imena Sletište." Vrata se otvoriše na kraju vagona.smo maločas videli. neki će propasti i potonuti do društvenog dna. "Jedra dovoljno široka da u njih umotate svet". a neki su 'partaci'. naopako. Za njih će to biti neobično. Zglavci na rukama pobeleše i Babuška vrisnu. čvrstom tlu.. . da ozelene bezvazdušni mesec Matičnog sveta. Pre jedne godine i jednog dana otisnuo se iz Metropolisa sa milion i tri četvrti kolonista usnulih u stanju zastoja u teretnim mahunama." Deci se činilo da lete kao velika svemirska ptica oko ramena sveta i vide daleko iza kaskadnog meseca-prstena kako nešto ogromno prilazi svetu. Neki će umreti. dok je deklamovao: "Jedrenjak Prezidijuma. Adam Blek stupi u svetlo i reče: "Time je okončan naš obilazak čudesa zemlje i neba. zastrašujuće oružje silnog uništenja kojim ROTEH može da brani ovaj krhki svet od napada.. Lucifer. i donose ga našem svetu kako bi se održala hidrostatička ravnoteža. nešto nalik na leptira širokog kilometrima i kilometrima i kilometrima. a onda diže glas do dramatične visine. Stigli su na naš svet. koji stiže na ROTEH-ovo orbitalno pristanište. odmeriće svet dugim pogledom i pomisliti da su stigli u raj. ali većina. i njihovo je putovanje sada okončano. šapnu Adam Blek." Bestelesna tačka posmatranja obruši se prema zemlji.. pogledajte ovo.

Tasmin Mandela isto je tako posmatrala čudesa zemlje i neba. Blizanci su izgledali očarano. bilo u trenutku njihovog roñenja. šta mislite o tome?" upita Rael Mandela svojoj deci. poštuju poretke daleko veće i izuzetnije inteligencije u uzlaznoj spirali svesti na čijem vrhu sedi Bog Panarh Nedokučivi: Neizgovoriv i Nečujan kao Svetlost. kada ih je prokleo svojom porodičnom kletvom. naizgled anarhičnih gomila obličja koja svejedno pokreću svet kao podmazani časovnik. onda se dooznati mogu i čitave Vaseljene materije i uma. nabreklih od čovečanstva. nije bilo više misterija. Glava Limala Mandele bila je puna planeta u padu. 14. dok oni. Prigrlio je Veliki Plan i video ga u minijaturnim kopijama gde god bi mu se pogled zaustavio. Bili su zagnjureni u sopstvene misli. Možda su naučili nešto vredno. čiji se planovi samo mogu nagañati u Njegovim otkrovenjima koja padaju kao neki slatki destilat niz zavoje helikoide svesti. onda je dobro uložio dve bačve jagoda i pile koje je potrošio na obrazovanje svoje dece. sve se moglo objasniti.propustivši navalu prašnjave sunčeve svetlosti. bilo zahvaljujući klijanju tog ukletog semena u Holografijumu Adama Bleka. Ljudi su vrlo tiho izlazili u koloni na popodnevno sunce. Sve je pokazivalo napolje i naviše. točkova svetlosti širokim hiljadama kilometara. Shvatio je da i ljudska i materijalna Vaseljena dejstvuju u skladu sa osnovnim načelima i da. i njegov racionalni deo posegnuo je napolje i prigrlio sve što je video. Rael Mandela nije mogao da zna šta je učinio svojoj deci. ukoliko se ta načela mogu dooznati. . Videla je da svaki organizacioni poredak poštuje više poretke. Ako se korenje učenja primilo u njima. ali radije je odabrala stazu misticizma. sve je pokazivalo unutra. "Pa. opet. Sve se moglo shvatiti. Ne odgovoriše mu.

avgustembra. pa bocnu matericu olovkom. "Napolje. 21. rasprši ogavnu sivu sluz u vazduhu. naše dete! Ja. a onda se pokida po sredini i lipsa. zapahnuvši sobu zagušljivim smradom. u dvadeset i dvadeset. Pronašao je nekakve trule . Kucnu po tegli. moram biti sa svojim detetom. "Napolje"." Deda Haran onjuši smrdljivi vazduh.. da bi ih zabravio za sobom. Mehurići proključaše na površini Beldenove tegle i rasprsnuše se. Zadržavajući vazduh da ne bi povratio. Deda Haran poče da čačka olovkom po ostacima u raspadanju. sa zvukom cepanja. Potočić crnog fluida bio je istisnut iz posteljice i uprljao je hranljivu tečnost. Srce mu se steže od slutnje velikog zla. 7520 sati. sat za satom. "Ali. majka. Babuška je skočila usred jedne od njihovih beskrajnih igara rečima baš kada je Deda Haran hteo da stavi 'zoomorf' kao trostruku reč. Deda Haran joj priñe sa strepnjom. zapovedi on Babuški. "Šta je bilo. "Moja beba je stigla! Naša beba! O. zapovedam to!" Deda Haran zgrabi svoju ženu za ramena. Posteljica se zgrči i. Harane! Mužu. Užasno podrigivanje sada je u erupcijama dopiralo iz posteljice koja se grčila. Veštačka materica je podrhtavala i grčila se.Uveče u petak. a soba je bila puna gnusnog zadaha raspadanja. okrenu je oko ose i izgura kroz vrata. Ispljunu bujicu gnusnog crnog fluida isprekidanu zagušljivim prdežima. tvoj muž. on požuri u sobu i zateče svoju ženu kako stoji sa rukama na ustima i zuri u posteljicu. Nije bilo nikakvog znaka da je unutra ikada bilo deteta. Harane. i uskliknula: "Vreme je! Vreme je! Moja beba. dve stotine i osamdeset dana.. pumpala i nadimala se dan za danom. "Vreme je!" zablebeta Babuška. o moja beba!" I jurnula je u sobu gde je posteljica pulsirala. u veliku loptu modrocrvenog mesa. Posteljica se oglasi žalosnim cviljenjem poput gasa koji kulja pod visokim pritiskom. cvete srca moga?" uzviknu Deda Haran. Ja. Deda Haran prekri usta i nos maramicom. "U čemu je stvar?" Ne dobivši odgovor." Ona pruži ruke prema mesnatoj gnusobi na prozorskom pragu. podrigivanja.

. Harane. niko neće ponovo ući u tu sobu. gde je sedeo uveče.crne komade nečega što je ličilo na ljusku mangoa.. znajući da je došlo vreme. u iščekivanju ovog izuzetnog trenutka. ljudsko biće?" "Nikada nije bilo nikakvog deteta".. Oglasila se prigušenim jecanjem i stenjanjem." On priñe ulaznim vratima i baci ključ u noć što je dalje mogao. Ženevjev Tenebre se presamiti od nove kontrakcije. reče Deda Haran.... "Vodi me Kvinsani. on iziñe iz sobe i zaključa je za sobom.." "Dete". reče Gaston Tenebre. visok i beskoristan poput vlažne trske. jadna ptica u staklenoj bašti. uskraćivao i ostavljao me." . svetogrdna stvar dogodila se ovde večeras". "Prešao si se. mužu. idiote uobraženi. da. zagledan pravo ispred sebe. "Moje dete. Marji Kvinsani. "Dete".. hiljadu kilometara odatle.. "Tvoje dete". Zadovoljan što deteta nije bilo. uskraćivao si mi. "Dok god budem živ. Gaston Tenebre uzvrteo se i uzmahao kao mala. je li mrtvo?" Babuška proguta knedlu.. da se uvošti od pića.R." Ona glasno uzdahnu kada je prože novi bol." "Šta?" grmnu Gaston Tenebre. čekam. pa sam tako i ja tebe ostavila da čekaš i sada. "Dolazi.. "Je li. je li živo. "Tvoje dete. "Najmilija. šapnu ona. Tačno u trenutku kada je Babuška skočila i ostavila igru.. nešto nije u redu?" upita Gaston Tenebre iz svoje stolice kraj vatre. ni živog ni mrtvog.A. Ženevjev Tenebre osetila je u sebi neizdrživ bol." Tu i tada on prekrši zavet koji mu je žena nametnula i ode u Taterdemalionin B. šapnu ona. Tvoje dete.. Namerno je krila trudnoću devet meseci. čekanju je kraj. Materica je bila prazna. "Kakvo dete?" Ženevjev Tenebre se osmehnu uprkos bolu. "Lotjanino Srce nas je prevarila. moje dete.. Potpuno prazna. reče on svojoj ženi. "Strašna. pušio huka-lulu i sanjario o slatkoj preljubi.

Prikupila je onoliko dostojanstva koliko joj je preostalo i prišla vratima. njen muž je bio važan koliko i obična muva zunzara. "da bebu nije dobio par koji ju je želeo. Persis Taterdemalion je objavila da kuća časti pićem. reče Marja Kvinsana. a dobio ju je par koji je nije želeo?" Svi su to smatrali zgodnim rezimeom. . "Pomozi mi." Kada je u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares pukao glas o iznenadnom roñenju trećeg prirodnog grañanina Bespuća. Ženevjev Tenebre pomisli da lice Marje Kvinsane koje se nadnosilo iz postanestetičke umrtvljenosti prilično liči na lice lame. njeno dete. svinjo beskorisna". Ženevjev Tenebre se osmehnu odsutno. zastenja ona i Gaston Tenebre priñe i pomože joj da po hladnoj. gde je Gaston?" upita Ženevjev Tenebre. Takoñe je shvatio da ništa ne bi mogao da dokaže. "Nije mnogo teže od pomaganja pri poroñaju koze". Ta zaglušujuća misao kružila je u superprovodničkom kolu njenog uma sve dok joj se beba spakovana kao poklon nije našla u naručju. nosila ga u sebi devet meseci. tamnoj noći doñe do zubne i veterinarske klinike Kvinsana. "Ali mislila sam da je ipak najbolje da te uspavam. prokomentarisao je Radžandra Das. učinila ga delom sebe skoro pola godine? "Arni Nikolodea". reče joj poverljivim šapatom. šta mu je učinjeno. Važno je bilo da je u njenom naručju dete. koji je potpuno shvatio." "Gaston. Kozje lice njenog muža nagnu se blizu njenog. govorljiv zahvaljujući kukuruznom pivu i vinu iz hotelske mešine za vrenje. dok se noć pretvarala u jutro. "Nije li čudno". čije je lice lame bilo ozareno osmehom. "Mala Arni. bilo je zdravica i veselja za sve osim za Dedu Harana. Tada je protrese najžešći niz kontrakcija. šapnu ona. "Razgovaraćemo kada budemo nasamo". zar ga nije sama rodila. a onda se svega setila.

umalo nije zamolio mašinovoñe da ga povezu: u Mudrost. živeo je zahvaljujući svojim vijugama i milostinji suseda. blistavi san njegovog srca. Adam Blek se vratio u Bespuće. neviñeni novitet. za vaše zadovoljstvo i uživanje. Bespuće je bilo mirno. Previše lenj za zemljoradnju. "Priñite. magijski ulivao obnovljenu čilost u njihove pokvarene kultivatore i nepouzdane aparate za praćenje sunca. stopostotnog anñela!" (tras tras) "Da. dohramala je u Bespuće sa loše podešenim tokamakom. tumarala. I dalje je bio princ ljudi iz slivnika. O zimskoj ravnodnevici. I dalje je živeo u rupi: u Velikoj Pustinji. Kao da se vratio u stare dane. . na nedaće. gundi i propalica. Radžandra Das je nekada živeo u rupi ispod Glavne stanice Meridijan. Njegov dolazak su zemljoradnici umorni od zime dočekali sa dobrodošlicom kao da je stiglo proleće. Radžandra Das je nekada bio princ ljudi iz slivnika. U napadu nostalgije. drao se on. dok se crvena prašina presijavala mrazom. skitnica. istinskog. tumarala. Anñela iz Kraljevstava Slave! Zarobljenog u Nebeskom Cirkusu. prosjaka. Onda je pomislio na stražara koji ga je izbacio iz voza. dame" (tras) "gospodo" (tras) "momci" (tras) "i devojke. bolne udarce i rad. dok je sunce stajalo nisko nad horizontom. priñite. naporan rad koji bi ga čekao na takvom putovanju. sećao se. priñite. priñite". pomagao Edu Galačeliju u konstrukciji mehaničkih aparata od male praktične vrednosti izuzev kada je u pitanju trošenje vremena koga je bilo na pretek. prosjaka. Ostaće ipak još malo. pravog. gundi i propalica. skitnica. Niko drugi nije mogao da mu konkuriše za tu čast. Jednom je popravio lokomotivu Železnice Vitlejem Ares: Klase 19. "Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka još jednom" (i tu je udario pozlaćenim štapom po malom kamenom bloku da bi naglasio značaj rečenog) "predstavlja vam čudesa sa sve četiri strane sveta u sasvim novoj" (tras tras) "predstavi! Uključujući. ali Bespuće je bilo udobno i tu se plod mogao ubrati sa drveta. Bespuće je bilo izolovano.15.

Crne draperije prekrivale su prozore i šaputale. pomerane vrelim vazduhom iz ventilatora. Ruke i noge bile su mu od metala spojenog zakivcima. i zahvaljujući tome morao je da stoji na hladnoći duže od jednog sata pre nego što je došao na red. samo pedeset centavosa za pet minuta sa ovim čudom našeg doba." "Onda. "Ne vidim nikog drugog." U vagonu je bilo toplo. možete li zaista dopustiti sebi da ne prisustvujete ovom jedinstvenom fenomenu?" (tras tras?) "Ako biste bili tako ljubazni da formirate red. Imalo je lice i telo izuzetno lepog mladića.dobri grañani. Radžandra Das nije znao koliko je dugo stajao i zurio pre nego što je anñeo izdužio mehaničke noge u dugačke štule i sišao sa trapeza. Pet minuta. Radžandra Das je video da to nije puki spoj čoveka sa veštačkim protezama. "Samo jedan?" upita Adam Blek. Ovo je bilo nešto potpuno drugačije. Teleskopski je poprimio ljudsku visinu i pribio lice uz rešetke. pedeset centavosa. U središtu vagona nalazio se veliki i težak čelični kavez." "Nemam pedeset centavosa. bez vrata ili brava. krajnje čvrst. Na trapezu koji je visio sa tavanice kaveza sedelo je melanholično stvorenje za koje je Radžandra Das trebalo da poveruje da je anñeo. oči u oči sa izbuljenim Radžandrom Dasom. može. Sjajna plava aura ocrtavala je anñela i predstavljala jedino osvetljenje u crnom. Primate dva saća?" "Dva saća. dobri ljudi. Udobno je spavao kraj svoje vatre kada je voz Vrela stigao. vremena ima dovoljno za svakoga. Kod ramena i bokova. meso je bilo stopljeno sa metalom. iako nije bilo ni nalik anñelima o kojima ga je na svom pobožnom kolenu učila njegova draga. pedeset centavosa. toplom vagonu. Nije bilo vidljivih granica izmeñu kože i čelika." Radžandra je zakasnio na predstavu. pokojna majka. .

sluga Blažene Gospe od Tarzisa. Radžandra Das tiho zviznu u divljenju."Ako imaš samo pet minuta. kakva si ti to vrsta anñela. A što se tiče pola. "Auu!" reče Radžandra Das. "Svaka budala može da vidi da nećeš nigde prenositi nikakve poruke. "Krila. predlažem da me nešto pitaš". "Ja sam anñeo. Neobična nabreknuća pojaviše se i počeše da mu se pomeraju pod mesnatim delovima." "E. ono što ja hoću da znam jeste. lepim krilima. pa. do ñavola. Znači. Kavez je bio premali da bi dozvolio rotorima da se potpuno otvore. gos'n. "Lepe sise. i anñeo je sa oklembešenim elisama izgledao još jadnije i beskorisnije." Iz njegovih leña rasklopiše se dve sklopive helikopterske elise." "Pa. očvrsnuše i stvoriše novi telesni predeo. pošto si propustio pitanje broj dva. ti si i jedno i drugo. da li želiš da zamolim Našu Gospu nešto za sebe ili za druge. umoran od davno uspostavljene rutine." Anñeo napući usta zbog te sitne uvrede. reče tobožnji anñeo. moje nije". smrtniče. Od tebe sam očekivao više. sjajnim odorama i tako to." . reče anñeo uzbudljivim kontraaltom. U svakom slučaju. "Gledaj. sad. jer mene su uvek učili da su anñeli kao gospe sa dugačkom kosom. "Danas više nema prokletog dostojanstva. Čarolija zurenja bila je razbijena. Ne. Potkožne izbočine spojiše se. reče Radžandra Das. "Kakvo si ti to stvorenje?" "To je obično prvo pitanje". ne dok si u tom kavezu i dok nastupaš za gospodina Adama Bleka. serafim Petog Reda Nebeske Vojske Anñela. ili da prenesem tvoju poruku dragim pokojnicima s one strane vela smrti? To je obično drugo pitanje. kako bi onda bilo da odgovoriš na pitanje broj tri?" Anñeo uzdahnu. E." Oreol anñela zatrepere. Crte lica stopiše mu se i potekoše kao kišnica sa krova. to je treće pitanje koje postavlja većina smrtnika.

Ipak". mi smo bili prvi. Reci mi. pretvorivši se u izuzetno lepu mladu osobu neodreñenog pola. to uvuče elise rotora u leña i osmehnu se neutešnim osmehom. smrtniče. Arhangelska. najveći deo snage kanališe mi se kroz rotore. oni su najnoviji modeli. Iziñi. čovek. Sada zavreñujući svoju zamenicu. Znao je kako izgleda kada se život popiša na nekoga. bili smo prototipovi Blažene Gospe." Anñeo se nasloni na rešetke svog kaveza o reče poverljivo: "Ja sam samo običan anñeo. "Hej hej he." Adam Blek zaviri kroz vrata i reče: "Vreme je isteklo. smrtniče. "mi anñeli prevashodno smo projektovani za letenje." Pogleda strogo anñela. ali mi anñeli." "Čekaj malo. oni mogu da urade praktično sve. stvarno. Petog Reda Nebeske Vojske. Arhangelsci. dodade anñeo žalosno. ovako ili onako. desilo kada bih otvorio sve zavese?" "Adam Blek doñe i sve ih ponovo navuče. Hvala ti za tu pomisao. Radžandra Das oseti kako mu se igla saučešća zabada u srce. Na tvojoj sam strani. čekaj malo. zbog toga Adam Blek drži ovaj kavez u mraku. Lorarha. Prvog Reda. Kerafa. Znao je kako je to kada se neko nalazi na mestu koje nije sam odabrao. kažeš da su te napravili?" "Sve nas prave."Ili ni jedno ni drugo". kako to da ne možeš da razvališ ovaj kavez malim prstom? Učili su me da su anñeli prilično moćna bića. a ne jedan od onih glavonja poput FARIOSTERA ili TELEMEGONA. smrtniče?" upita anñeo umorno. inače bih mogao da upijem dovoljno sunčeve energije da razvalim ove rešetke. nemo' da si tako osetljiv." . ne za borbu. Ono što hoću da kažem jeste da smo mi anñeli projektovani tako da radimo na solarnu energiju. "Još nešto." "Šta bi se. a ona je poboljšavala dizajn kod svakog sledećeg modela: kod Avataha. dakle. reče anñeo i ponovi trik sa facijalnim stapanjem. "Opet ih zadržavaš razgovorom? Rekao sam ti da skratiš priču. ali bilo bi potrebno oko tri nedelje neprekidne sunčeve svetlosti da povratim svoju punu anñeosku moć.

Velikim Plavim Plimutom. To me je omamilo. Još minut. bila je to prilično velika predstava. kao na to ko je stvorio svet." Adam Blek se povuče da prebroji zaradu: šest dolara i pedeset centavosa. Imaš li pojma kako izgleda biti anñeo-alkoholičar? Stalno sam im govorio da radim na solarnu energiju.radimo to s vremena na vreme. "Nema brave. Pandrknuo sam. u redu?" "O. Duhovnom Menažerijom. ali Adam Blek poznaje hagiografiju. tri boce graškovog vina i dva saća. sa sve Velikim Silama. "Iza mene nema nikoga. paradirao iznad nekog sirotog grada zvanog Francuz u Velikoj Ravnici . Dok sam se opepelio. Smrtnici su se pitali šta da rade sa jednim anñelom iz Nebeske Vojske. reče Radžandra Das. važi. sa zlim mislima u glavi. a anñeli kojima je dosadno postanu neoprezni. "Dobro. gde su me hranili projom i pivom. ali oni to nisu mogli da shvate. šta je sa pokušajem bekstva?" predložio je Radžandra Das." . Bio sam u Velikoj Pratnji Blažene Gospe. zavario je vrata. uleteo sam pravo u visokonaponski deo Francuzovog mikrotalasnog linka. Smrtnici su me spustili tako što su isekli kablove. i prilično sam se dosañivao zbog čekanja." "Pa. Ja sam bio u poslednjem talasu. Jahačem na Mnogoglavoj Zveri i tako to. pravimo veliku cirkusku paradu. kako si se uopšte našao u ovom kavezu?" "Puka neopreznost. pa su me strpali u ovaj kavez i u podrum. Dominionima. svaku bravu na kavezu mogao bih da obijem. Blažena Gospa ima tu novu politiku o neposrednom uplivu kod organskih bića. Pa. kada je naišao Adam Blek i kupio mene i moj kavez za petnaest zlatnih dolara. kako bi smrtnici i dalje mislili na više stvari. toliko mogu da kažem za nas. Mi umemo sa mašinama."Hej hej hej. "Kao. čovek. pričaj mi još". a baš smo došli do zanimljivog dela razgovora. čemu žurba?" usprotivi se Radžandra Das. Iskočili su mi osigurači. tako da je prošao dobar deo dana dok svi nismo prošli. pile. jer kada sam povratio snagu i kada su mi izrasla nova kola.

Drugo. šapnu anñeo očajnički. šta je to?" pitali su ljudi jedni druge. nabacujući na sebe dnevnu odeću. Tog jutra kada je došao. "Šta je to. "I obećaj mi da ćeš učiniti dve stvari kada iziñeš. "Ti možeš da me izbaviš."To ne valja"." Anñeo rečito slegnu ramenima. Probudio je sve iz sna i tada su shvatili da ne dele isti zajednički košmar. Šta nam sledeće spremate? Svetu Katarinu u kavezu. Napolje. predstava i po". pomeni me Blaženoj Gospi kada je vidiš. Pomisli da već može da čuje struganje metala po metalu. "Sakrij to". ROTEH je ušao u svet kao tupo zujanje u snovima ljudi. Ali iz džepa izvadi nož Odbrambenih Snaga sa mnogostrukim oštricama." Dlan se okrenu da mahne u znak pozdrava. "Niko ne bi trebalo da se nalazi u kavezu zbog greške. ukraden u Krišnamurtijevoj specijalizovanoj gvožñari. setivši se rupa ispod Glavne stanice Meridijan. Prvo. ščepavši rešetke debljine prsta. objektivna pojava. ne vraćaj se. Armagedonu." "Pomozi mi". Adam Blek je čekao da zaključa vrata. a tanjiri padali sa polica i razbijali se na podu. da je buka stvarna. i da mašine budu dobre sa mnom. i sad to stvarno mislim. znam to. Vreme je isteklo. Adam Blek ponovo zaviri kroz vrata. to će biti teško nadmašiti. reče Radžandra Das i okrenu se da napusti zamračeni vagon." "To je verovatno samo pitanje broj pet". zato što me je ona učinila takvim da budem dobar sa mašinama. a iskrao se iz njih kao teško pulsiranje. Zatvaram za ovu noć. a?" On namignu vlasniku predstave. Nikad. "Dobro. toliko stvarna i objektivna da je svaki nepričvršćeni predmet u kući zvečao. reče Radžandra Das. "Bogami. nuklearnom . ne pomerajući usne. 16. napomenu mu Radžandra Das. pa ga stavi anñelu na dlan. šapnu. čitam ti to u srcu. zbacujući košmarna sujeverja o Apokalipsi. "Pravo da velim.

pošast jalovosti. treslo im kosti pod kožom. tako sjajno blistavih na suncu zore da su bili zaslepljujući za oči: hiljadu srebrnih nebeskih letelica treslo je zemlju i nebo treštanjem svojih motora. Dvadeset tri lañe ispunile su nebo i zemlju motorima koji su tutnjali tutnjali.uništenju. tačno na onom mestu gde se Persis Taterdemalion srušila u Bespuće. već dvadeset tri. masnim crnim slovima: 'Planetno odeljenje za održavanje'. . u potrazi za grañanima koji su stajali zapanjeni na svojim terasama i verandama. niti stotinu. shvatili su da ih nema hiljadu. Treslo je kamen pod njihovim nogama. pošast sarkazma. dvadeset dve lañe podigle su se visoko u vazduh. Pulsiranje je narastalo sve dok nije ispunilo čak i prostor u unutrašnjosti njihovih lobanja. i dalje veoma upečatljive za prvi jutarnji prizor. Svaka je bila promera punih pedeset metara. pošast gladi i žeñi. pošast mutiranih koza-sveždera) mimoiñe. treslo ljude koji su se peli uz stepenice i izlazili na vrata kuće da vide šta se dešava. Obasjana sa visina. Uz riku toliko snažnu da je od nje pucao kamen. Iznad Bespuća lebdelo je hiljadu srebrnih tanjira. Kada je kašalj prestao. meñuplanetnom ratu ili nebu koje im se ruši na glave. dok su reflektori ostavljali dugačke grabuljaste mrlje na nebu. čak ni pedeset. Piloti su im uzvratili mahanjem i zablesnuli ih reflektorima. nagnule se i odletele na zapad. Jedan preostali dirižabl spustio se niže i prizemljio sa suprotne strane železničke pruge. Kada su se ljudi privikli na zamisao da se ROTEH-ove letelice nalaze u vazduhu iznad njihovog grada. Deca Bespuća mahala su posadama u isturenim kontrolnim kabinama. ROTEH-ovo sletanje bilo je potpuno kontrolisano i izvedeno sa nadmenom lakoćom. laña je počivala na stajnim trapovima i iz njene blistavo osvetljene unutrašnjosti spuštalo se stepenište. Reflektori blesnuše i prošpartaše gradom. Babuška pade na kolena i pomoli se da je Anñeo Pet Bočica Uništenja (pošast tame. svaka je imala sveto ime ROTEH zajedno sa serijskim brojem i zapisom ispod toga. treslo nebo i zemlju. Sa stepenicama je došao i miris doručka koji se priprema. Elise lañe nagnule su se naviše pri sletanju i digle zagušljive oblake prašine u vazduh.

gospodine. jer lañe su mogli slobodno da lete. Bespuće će ispariti u udaru kometnog jezgra teškog negde oko dve stotine megatona. učtivo se nakloni. Ljudi su posmatrali dešavanja oko vazdušnog broda sa mešavinom strepnje i uzbuñenja." Nepoznati. Dobro došli u naš grad.Svi grañani Bespuća okupili su se na gradskoj strani pruge." . brzine pet kilometara u sekundi. Doktor Alimantando. koji je i dalje zurio (što je bilo krajnje nepristojno po merilima sramežljivog Deuteronomijanca). do lañe. stanovnika dvadeset dva. "Ti si šef. "U utorak šesnaestog maja. službenik za naselja i razvoj. imamo veoma dobar hotel u kome će vam biti zgodno i udobno. reče gospodin Jerihon Doktoru Alimantandu. krajnje prijatno. čisto. I evo šta im je Dominik Frontera rekao. nadam se da ćete uživati u svom boravku. "Dominik Frontera. koga ñavola vi to radite ovde?" Preki Doktor Alimantando prasnu." Doktor Alimantando otrese malo prašine sa svoje stalno prašnjave odeće i preñe stotinu metara sa druge strane pruge. a ona nije. Ovo su mogli biti najbolji posetioci do sada. "Ja bih to isto mogao vas da pitam. svi osim Persis Taterdemalion. Neki izuzetno uredan muškarac u divnom belom odelu sa visokim okovratnikom siñe niz stepenice lañe i zagleda se u Doktora Alimantanda. "Samo napred". 'na korak od raja'. visina hiljadu dvesta pedeset. ROTEH-ovo planetno odeljenje za održavanje. klimnu glavom jedva poklonivši pažnju formalnostima. prašnjav i ponizan. oko trideset četiri kilometra odavde. privremeni predsednik zajednice zvane Bespuće. A Doktor Alimantando smesta sazva sastanak svih stanovnika kako bi Dominik Frontera mogao i njima da kaže ono što je rekao njemu. koja je pobegla kada je osetila prvi dodir reflektora na koži. u šesnaest sati i dvadeset četiri minuta. "Ja sam Doktor Alimantando. sa Porcelanske Planine." I tako mu Dominik Frontera reče. za tri dana. jevtino. Niko se nije oglasio povikom ohrabrenja u znak podstreka.

stabilna jednačina. ali krhka. Sa druge strane znaka jednakosti stajali su . odagnavši zračenje i oluju solarnih čestica koja bi inače sterilisala površinu zemlje. Nje nije bilo dovoljno.Nastade haos. vremenske prilike i oni manje opipljivi agensi. bio je suočen sa podivljalom ruljom željnom da ga ubije od batina barskim stolicama od borovine . Igrao bi bekgemon u svom omiljenom uglu Čen Cuove čajdžinice. Vana. mora da je napunila svih četrdeset. Dominik Frontera uzdahnu. u oblasnom štabu u Meridijanu. u oazi koja je bila predviñena za ekološki inženjering tek dve godine posle udara. Sa jedne strane jednačine bila je stvorena životna sredina zemlje: vazduh.sve zato što je pronašao popišani mali grad tamo gde nikakav popišani mali grad nije trebalo da se nalazi. Dominik Frontera je teško mogao da pretpostavi da je dvadeset dvoje ljudi kadro da stvori takav džumbus. Pošto je mir ponovo uspostavljen. i sada bi bio kod kuće. Trebalo je da dovrši ispitivanje mesta udara za jedno prepodne. objasnio je zbog čega Bespuće mora biti uništeno. poput orbitalnih magnetnih superprovodnika koji su ispleli zaštitnu mrežu oko planete. ili sloja metalnih jona koji je počivao visoko iznad tropopauze i pojačavao ambijentalnu svetlost sunca. Sve je to imalo veze s vodom. Svet je održavao niz ekoloških jednačina koje uvek moraju biti u ravnoteži. i orbitalnih nebeskih ogledala.gledaj samo onu matoru. Reaktivni naboji šištali su i pušili se meñu crepovima. ali ništa joj ne bi bilo slañe nego da oliže moju krv sa poda . potom je promukao od vike. koja su peglala lokalne diferencijale temperature i pritiska. Umesto toga. voda. ali ljudi su i dalje urlali. Doktor Alimantando stade da udara čekićem privremenog predsednika sve dok nije slomio blok. Ništa od toga nije trebalo da mu se dogodi. srkutao rakiju iz Beladone i posmatrao pupoljke kajsije. besneli i mahali najboljim stolicama Persis Taterdemalion u vazduhu. Trenutna preneražena tišina prijala mu je. Izvuče zatupasti Presnijev reaktivni pištolj iz pilotske futrole i opali tri brza hica u tavanicu Hotela/Železnice Vitlejem Ares.

radite ovde? Ovde ne bi trebalo da bude ni oaza. možda koji usamljeni putnik. koga ñavola. 'odnekud' se odnosilo na gigatone kometnog leda koji čeka sa strane u sunčevom sistemu na svoj gravitacioni šlagvort). Šta vi. sa sve većom populacijom i sve većim zahtevima od sveta i njegovih resursa. ali njih možemo da upozorimo da napuste tu oblast pre udara. tada nisu imale na koga da padnu. I šta smo zatekli? Šta smo zatekli?" Glas Dominika Frontere podigao se toliko da je postao piskutav. i ukoliko ta jednakost pretpostavlja povremeno dovoñenje vode odnekud ('povremeno' je značilo svakih desetak godina u sledećih pola milenijuma. sredimo uništene pruge i pozovemo orfove da siñu sa orbite kako bi od pustinje napravili vrt. jednačina uvek mora biti u ravnoteži (tu Dominik Frontera uperi cev svog pilotskog pištolja u publiku da bi naglasio rečeno). gde ekološki inženjering nije bio planiran najmanje još za četiri godine. "vršili smo udare kometnih glava. oblast Severozapadne Četvrtsfere. domaći i doseljeni. I ta jednačina uvek mora biti u ravnoteži! U slučaju aritmetičkog. "Vas.narodi zemlje. na površini sveta: ono leda što ne bi isparilo pri ulasku u atmosferu učinilo bi to pri udaru. komete su padale stopom od najviše tri nedeljno. a mi volimo da led obaramo ako možemo. "U prošlosti". To je plan. hteli-ne hteli. već gomili glupih seljaka. Dominik Frontera mu mahnu da sedne. E. sad. geometrijskog. logaritamskog prirodnog priraštaja. sve je teže pronaći mesta na koje se može oboriti led. onda će voda stizati. "Kao što možete da zamislite. usamljena nebeska laña. Naravno. usamljeni voz. objasnio je Dominik Frontera redovima otvorenih usta. . otkad je počelo naseljavanje. a time i kišu. a ogromne količine prašine bačene naviše silinom eksplozije izazvale bi nastanak vodenih oblaka. jer to je daleko najjevtiniji način stvaranja vodene pare. pa se ražesti. U rano doba." Dominik Frontera se seti da ne drži predavanje nekom gimnazijskom razredu na času geografije. a potom možemo da doñemo. a kamoli grad!" Doktor Alimantando ustade da ispriča svoju priču o daskama na vetar i ludim orfovima. odabrali smo ciljnu oblast.

pošto očistimo poprište udara. ali ne mogu ništa da uradim. sa svim svojim kozama.. Možda onda. Te stvari se kvare. kratko i jasno. dobro. ranije obavestili da postojite. "Lotjanino Srce?" upita Dominik Frontera. prekasno je. "Planirate propast!" Dominik Frontera pokuša da umiri situaciju. reče Dominik Frontera.. kuća od kartona. dodade Lui. rekla je da će ispričati Porcelanskoj Planini". lamama. Da ste samo nekoga."Poštedite me objašnjenja. Ono o čemu je reč jeste da će kometa za tri dana da udari tako da će se ovaj grad rasprštati okolo kao sos. ako vam se ovde zaista sviña. Ono što mogu da uradim jeste da pozovem natrag eskadron laña i naredim da vas sve presele odavde. putuje već sedamdeset dva meseca. "A.. Kometa stiže. udariće na trideset četiri kilometra odavde i ovaj gradić i njegova mala oaza sklopiće se kao. možda ćete moći da se vratite ovamo. programiranje nekog orfa otišlo je u majčinu. ne postoji drugo mesto na koje bi mogla da padne. Kometa se ne može skrenuti. ne u ovako kasnoj fazi. svinjama. "Dobro.. ima li pitanja?" . Niste vi odgovorni. niste vi krivi. Dominik Frontera diže ruke kako bi uspostavio tišinu i mir. slažem se da je došlo do birokratske omaške na najvišem nivou to se ne dovodi u pitanje. eto. kao." Začuše se urlici protivljenja. Njegov pilot rečito slegnu ramenima. ali za tri dana svi morate otići." "A šta je sa Lotjaninim Srcem?" viknu Ed Galačeli. "Birokratske budale!" drao se Morton Kvinsana. bilo koga. u šesnaest i dvadeset četiri. Grañani ga zasuše pogrdama zbog tog jadnog izgovora. "Ona je obećala da će nekome ispričati o nama". složi se Umberto. objasni Doktor Alimantando. Došlo je do zajeba u odeljenju za orbitalni ekološki inženjering. Dobro. ali ja ne mogu tu ništa da uradim. decom i imovinom. bili bismo u stanju da proračunamo drugačije orbite. Stvarno mi je žao. drugo ministarstvo". Žao mi je. Ovako. "Žao mi je. A sad. "Da. živinom. U utorak šesnaestog maja. "Putujući predstavnik Ministarstva opšteg obrazovanja".

mi smo ga napravili. na podijumu. ako oni imaju nameru da naude sebi time što nemaju dovoljno zdravog razuma da se uklone opasnosti s puta. tako je!" Onda Ruti Modra Gora ustade i muk se spusti oko nje kao sneg. U prostoriji je vladala napeta tišina kakva prethodi nečem izuzetnom. Doktor Alimantando vide da joj lice postaje sve svetlije u deliću sekunde pre nego što je Ruti Modra Gora pustila lepotu akumuliranu četiri godine na Dominika Fronteru. Dominik Frontera sačeka da zvuk zamre. imanje." "Gospodine Frontera". "Sledeći. moja žena. to je potpuno drugo pitanje. i nemam nameru da izgubim još jedan. pripada meni." Začu se burni pljesak. E sad. gospodine. "Neću dozvoliti da naudite mojim prijateljima". u kome si ti. napravio rupe. sagradili. deca. Dominik Frontera nije imao . ne želim to da ostavim kako bi bilo uništeno tom vašom kometom. inženjeri koji ćuškate planete okolo kao bilijarske kugle. Sve što imam jeste ovde. već sam ostala bez jednog posla. "Kada biste ih voleli koliko i ja. nije mi ni na kraj pameti da naudim vašim prijateljima."<%0> "Gospo. i ne dozvoljavamo da bude uništen. promrmlja ona tupo. dom. Ja ostajem. naš je. koja je iz čitave gužve razabrala da su njeni prijatelji u opasnosti. a ne monolog bezbadežnih slučajeva." Persis Taterdemalion ustade i viknu: "Ovo mesto. pošaljite svoju kometu na neko drugo mesto. Meñutim. "Molio bih pitanje. Vi. ne biste im naudili. Zato ću vas naterati da zavolite mene. letačkog." Ruti nije razumela odgovor ROTEH-ovog predstavnika." Mikal Margolis žustro zaklima glavom i viknu: "Tako je. Vaša kometa neka ide drugde. reče priprosta Ruti.Rael Mandela skoči pre svih ostalih. "Ovo je naš grad. "ne smete nauditi mojim prijateljima." Gore. Privremeni predsednik zaglavi pod privremeni predsednički sto i prekri oči rukama. "Da?" upita Dominik Frontera umorno.

poput obojene rumbo-igračice u nekom opijumskom paklu Beladone.R. a onda pohita iz Hotel/B. samo da bi se svetla pogasila u trenutku konačnog otkrovenja. već od besa. "Vas dvoje. pokažite mu gde. Stoga. gde je vijugala oko zidova. Ramena su mu se tresla. Doktor Alimantando je punio zidove svoje sobe za osmatranje vremenskih prilika hronodinamičkim simbolima. Rekao je svojim ljudima da će izbaviti njihov grad. tišina. sve dok u središtu tavanice nije preostalo prazno mesto veliko otprilike kao dolarska novčanica." Preneraženost se pojača. nalažem svima vama da se pripremite za evakuaciju.A. svi ste čuli šta je ovaj naš prijatelj imao da kaže. . i uopšte ne sumnjam da je to tačno. u krug i u krug. krivudala je kroz dnevnu sobu. trpezariju i hodnik. monumentalnog besa na podrugljivu Vaseljenu koja. Alimantando. koga su spasla polarizovana kontaktna sočiva. Doktor Alimantando preuze kontrolu. pokušaću da spasem naš grad!" On ustade da prihvati opšte odobravanje koje je trajalo nekoliko minuta. "Pa. "Tišina. Ispod te tačke Doktor Alimantando je sedeo i držao se za glavu. Stajao je punih trideset sekundi u svetlu nove pre nego što se oglasio neobičnim piskom i srušio na pod kao džak graška. Jer ja. Opšti žamor ućutka jednim pogledom. Pokaza pilotu lañe.-a da spase svet. "Vodite ga odavde u neku od soba". naloži on. naviše i naviše. uz novo stepenište i u osmatračnicu za vremenske prilike. preko zidova klozeta. zbacuje sloj za slojem odeće koja je skriva. Evakuacija je poslednje sredstvo. Nisu se tresla od suza. kroz kupatilo. uz stepenice. 17. sa malim digresijama i skretanjem u spavaće sobe broj jedan i dva. Struja logike začeta tri godine ranije u donjem levom uglu njegove kuhinje.takvo upozorenje. Noć i dan." On pokaza Persis Taterdemalion i Mikalu Margolisu da pomognu pilotu da ponese ljubavlju obeznanjenog agenta ROTEH-a do mesta oporavka.

a onda se u čeljustima neizbežnog preda smrti. zmija da guta sopstveni rep. To je bio neuspeh zbog koga se najviše osećao zgromljeno. prožima talas smirenosti. mada će mu oni oprostiti. Nije želeo njihovo praštanje. tako ih je video. Duboko je mario za svoje ljude. . Sići će sa gore i reći svojim ljudima da idu. on ih je spasao. Točak mora da se okreće. decu koju je mislio da nikada neće poželeti. Bilo je šest i šest ujutro. crne poput čokolade. Želeo je samo njihovo razumevanje. kada moraju biti spaseni. To uviñanje izazvalo je kod Doktora Alimantanda veliko popuštanje napetosti. Sada. ili zapanjen. bogate poput Kralja Solomona. bogate zemlje. Jingjang-Sorengu i Univerzuumu Liks i svela sve to na nulu. kako ga zapljuskuje.I nije to mogao da uradi. Podozrevao je da je sigurno jednostavna. Znao je da formula sigurno postoji. Izneverio je sebe. a insekti naletali na staklo. Trebalo je da bude preneražen. otekao kroz pukotine u stenama u Veliku Pustinju. iscureo kroz njegovu kuću. Izneverio je nauku. ali on nije mogao da je nañe. da oseti neku vrstu ljudske emocije iznenañenja. ali zelenkovo prisustvo na ivici njegovog stola izgledalo je kao nešto najprirodnije. u ponedeljak petnaestog. Zvuk nalik na zveket zvončića za vetar natera ga da odvrati pogled od prozora. Sa istočnog prozora video je kako usamljeni Rael Mandela obavlja svoje jutarnje poslove koji su počinjali u šest sati. Izneverio je svoje ljude. Poput životinje koja se bori i bori i bori. Jutarnja izmaglica nosila je miris rastinja iz vlažne. Nije mogao da pronañe algebarsku formulu koja bi stajala u ravnoteži sa petnaest godina pisanja po zidovima u bespuću. on to nije mogao. Sada nisu bili neophodni. Čvrsto je zatvorio oči i osetio kako veliki mir dopire iz pustinje. gnev je iščileo iz njega. kao svoje ljude. Kada im nije bio potreban spas. Gasne svetiljke su pucketale. Nije mogao da pronañe nedostajuću inverziju.

. i sve vreme mrmljao: "Da. i čekao priznanje svog tvorca. Pratio je trag logike do njegovog izvora u donjem levom uglu kuhinje. promrmlja. do kuhinje. pet godina."Dobro jutro".. preko tavanice. "Hranljive materije su veoma korisne. Model Jedan.simbol." Pratio je spiralu crnih ugljenih jednačina unazad. da." "Touché." Doktor Alimantando se pope na sto i zagleda u jednačinu. "Daaaaa! Uklapa se! Uklapa! Nula! Čista. Nekoliko zelenih listova bilo je razbacano po stolu. Glasni povik trijumfa začu se iz dubina kuće Doktora Alimantanda. u osmatračnici za vremenske prilike.. da". Izvuče štapić od crvene krede sa nekog nevidljivog mesta i ispisa kratku jednačinu simboličke logike u prostoru velikom kao dolarska novčanica nasred tavanice. niz nove stepenice. Kako onda da te ubedim?" Zelenko stade na sto. 18... "Da". . zelenko je sedeo na stolu sa krajnje samozadovoljnim osmehom na licu.. po podu na sve četiri.. skrenuvši u spavaće sobe broj jedan i dva." Zelenko proguta štapić od crvene krede. da. zelenka više nije bilo. "Mislim da ovo tražiš. zar ne?" "Jesi li ti samo proizvod moje mašte?" upita Doktor Alimantando. divna. zar bi sebe voleo da smatraš čovekom koji halucinira?" "Ne bih voleo sebe da smatram čovekom koga posećuju animirani ostaci povrća. oko zidova. "da. niz stepenice. "Mora da smo se mimoišli u tom sledećem logorištu. u krug i u krug.. izgledao je kao mala šivaća mašina uhvaćena u paukovu mrežu. eto šta si . okrugla. Ležao je na stolu koji je Doktor Alimantando koristio za doručak. "Mislim da si nešto od te sorte: arhetip. Alimantandov vremenski ključ. preko hodnika.. oko klozetske šolje. konstrukcija mog uma pod stresom: halucinacija.. reče zelenko." "Ma daj. znaš. trpezarije i dnevne sobe. Gore. potpuna nula!" Kada je stigao do osmatračnice. kroz kupatilo.

"te tako stvaraju temporalnu razliku izmeñu dva nefazna polja. "Zar bih stvarno mogao to da zatražim od ikog drugog? Naravno. zar ne?" Zagledao je vremensku mašinu sa sve većim oduševljenjem. verovatno nešto vezano za vremensko putovanje. ima nekih temporalnih paradoksa koji se moraju razrešiti." "Hoćeš da kažeš da ćeš to upotrebiti na sebi?" upita Radžandra Das. posle ručka. ali mislim da sam se pobrinuo za to. reče gospodin Jerihon." "Da se vratim u prošlost i izmenim istoriju? Naravno. Sigurno niko u Bespuću." "Čekaj malo". biće dosta meñuvremenskog curkanja. "To je otprilike efekt kome težim". "Baš izgleda kako valja." "Bože moj. i to što je pre moguće. ali sa promenljivom faznom kontrolom". tako da to niko nikada neće znati. čitava stvar pretvara se u petlju. Takoñe.."Ovo je bilo ñavolski teško napraviti". sve će se promeniti sa njom. Mislim. shvatate šta hoću da kažem. eto ga. ne dajte da vas to brine. ako uspem. "Zar ćeš da uradiš ono što mislim da ćeš da uradiš. "Pola vremena proveli smo radeći stvari čiji razlog nismo znali". Te se stvari stiču u jednu. Glavni paradoks jeste u tome da. Jedva čekam da ga isprobam." To je rekao Ed Galačeli." "To su praktično dva sinhronizovana unifikovana generatora polja koji rade u tandemu. reče Radžandra Das. reče Doktor Alimantando. pojaviće se neki drugi izgovor za moj nestanak. "Naravno." "Znam kako radi". to jest.. Uspeo je da okruži vremenski ključ svetlucavim plavim mehurom. "Ja sam ga projektovao. svrha mog vremenskog putovanja biva poništena. "To je samo istorija. reče gospodin Jerihon. i kada je izmenim. reče Doktor Alimantando. a vremenski ključ nagradi ga moćnim zujanjem. "Ali." Doktor Alimantando zapetlja po dugmićima za fino podešavanje. reče Ed Galačeli. ali mislim da bi trebalo da nestanem iz Bespuća i da se ne vraćam. u trenutku proboja biće dosta vremenskih odjeka oko značajnih čvorišta i možda ćete pronaći deliće .

tih starih paralelnih Vaseljena. vojnički. Jedna vreća za spavanje. moći ćete da mi pomognete pri prvom ljudskom putovanju u istoriji.alternativnih istorija. Odatle. Proveo je pet godina i dobar deo kredita deponovanog u Deuteronomijskoj Banci prikupljajući je. Doktor Alimantando je planirao kako da izmeni istoriju. Isprva je to bila dokona fantazija. vojnička. Biće to dobro utrošen životni vek. On ode do jednog naročitog kredenca u kuhinji i otvori ga. On odstupi od vremenskog ključa. tako da je sada bio tu i spremao se da otputuje u razna vremena i mesta na način na koji niko nikada ranije nije putovao. pa budite spremni na to da će se tu i tamo dogoditi koje čudo. sa zaptivcima za dvostruko zatvaranje i integralnom prostirkom za tle. preslikanih preko ove. od trenutka kada su poštom poručeni predmeti počeli da stižu od firmi iz Meridijana. reče Doktor Alimantando. a onda. Moći će da provede čitav život za jedno veče. Čačkanje po istoriji obično izaziva dosta vremenskih padavina. pa. Gospodo. videli ste roñenim očima da je putovanje kroz vreme praktično moguće. dok bude spasavao svoj grad. Pomislio je da počne od orfa koji mu je zaveštao oazu. zadrhta i nestade u nizu zamrljanih naknadnih slika. Doktor Alimantando se osmehivao nad svakim predmetom dok ga je izvlačio i spuštao. . ona vrsta hobija kome se ljudi predaju kao dokazu krajnjeg ispunjenja nemogućih snova. ovaj uzdahnu. "Gde ode?" upitaše Radžandra Das i Ed Galačeli. moći će da luta kroz čitavo vreme i prostor. njegovi spretni prsti pronañoše željeni položaj kontrola za vremenski transfer. "Tri sata u budućnost". "Uzeću ga negde oko ručka. Sklopivi šator za jednu osobu." Dok je govorio." Dok je ručao praziluk i sir. fantazija je vukla za sobom san. u stilu mumije. Unutra se nalazila gomila njegove opreme za vremenskog putnika-amatera. i ako mi se pridružite u trinaest i dvadeset.

Jedan džepni kratkotalasni primopredajnik. Jedan paketić tableta za sterilisanje vode. Jedna vojnička kuhinja za kampovanje.Jedno providno plastično izolaciono odelo. prilagoñena napajanju iz njegovog prenosivog izvora energije. Signalne rakete. Jedan mali komplet alata. sunñerom i peškirom. sklopiva. sa sve mehurastom kacigom i maskom za udisanje kiseonika. tri sočiva i dvanaest rolni samorazvijajućeg filma. Jedne naočari za sunce. i konzerva suvih šibica. Šešir za sunce i dve tube kreme za sunčanje. Jedan primerak Kompletnih dela Stražara Rija. jedne naočari za pesak. sekstant i interni tragač. Kompas. Šal od čiste svile: sa plavim kašmir-šarama. jedne dugačke gaće za hladno vreme. Vrećica sa sapunom. Pet svezaka u kožnom povezu i jedna zajemčeno večna hemijska olovka. uključujući antihistamine. Pribor za prvu pomoć. zajedno sa geološkim kartama kako bi mogao da odredi svoj položaj na površini planete pri izlasku iz polja fluksa. Jedan nož Odbrambenih Snaga. Čarape. Dva kompleta čistog rublja. lepljive i vinilne zakrpe za odelo pod pritiskom i šator. jedna kalajna pljoska rakije iz Beladone. Jedna kompletna preobuka. Kamera. . Četkica za zube i pasta (spermint). Pet stotina dolara u gotovini. sa sečivom za svaki dan u godini. Za upotrebu uz gore navedeno. Šest tabli čokolade za hitne slučajeve. Kompresovana sledovanja samo za očajničke situacije. Jedan ručni dozimetar jonizacije. morfin i antibiotike opšteg dejstva.

sa dovoljno snage da raznese omanji oblakoder. voljenu pustinjsku odeću i dok je navlačio na sebe dugački. "Samo ti to uradi. U kaskadi mnogostrukih slika. Onda pogleda na sat." "Previše pričaš. veličine i oblika sklopivog kišobrana. Gospodin Jerihon. iznašao je osam stotina šest razloga da ne poñe. Osam stotina šest protiv. Vaseljena. Bilo je skoro trinaest sati. Sve se sklapalo do izuzetno malih dimenzija. razumeš?" "Razumem. pustinjski kaput. vi to nikada nećete znati. Sa napajanjem iz gore navedenog. vojnički." "Zbog prirode hronodinamike. Radžandra Das i Ed Galačeli uñoše. pošto ću biti osloboñen vremena." . Pokušaću da ostavim poruku o onome što sam uradio. reče Radžandra Das. tačni onoliko koliko samo gospodin Jerihon ume da bude tačan. Onda ode i presvuče se u iznošenu. On nabaci glomazni ranac i priveza kontrolne nonijuse oko ručnog zgloba. mog stanovišta. izmeniću čitavu istoriju i vi uopšte nećete znati da ste bili u opasnosti zato što opasnost neće ni postojati.Jedna prenosiva trans-stabilna muonska energetska jedinica sa multinabojnim sifonom za re-energizaciju iz bilo koga izvora energije: kućne proizvodnje. On ga uze i dodade putničkoj opremi. Jedan veliki ranac sa ramom. sivi. ako budem mogao." On pokaza na sto. "Sada. premestiće se u neku novu liniju sveta. ili pre ova subjektivna linija sveta. "Spreman?" upita gospodin Jerihon. Doktor Alimantando poče da pakuje opremu. "Zar čovek može da bude iole spreman za nešto ovakvo? Slušajte. Doktore". Sa objektivnog stanovišta. negde u prošlosti. jedan prenosivi tahijonski blaster kućne proizvodnje. Naprosto. a jedan za. za sve to. Bolje da ne zakasniš. vremenski ključ stiže iz prošlosti. morao je. ako budem uspeo. On ode do kuhinjskog stola da broji sekunde na zidnom satu.

Samo pripazi na moje ljude umesto mene. kao dvostruka slika koju ponekad vidite kada vam oči nisu u žiži. ustanovili su da je na delu bila suptilna revolucija. Tako. Grad-duh. pre nego što neka transtemporalna anomalija ne poništi taj trenutak. svi su usnili isti san. Ako uspem. i on nestade. Tamo napolju ima isuviše toga što želim da vidim. Onda prebaci nekoliko prekidača na ručnim kontrolama. a grad koji je lebdeo u nepojmljivom smeru bilo je Bespuće koje su sagradili i voleli. Ali možda navratim s vremena na vreme. Nisu mogli da znaju da su u tom trenutku umrli da bi bilo roñeni u novi život. čim ujutro ustanete. sa sve stanovnicima-duhovima (koji toliko podsećaju na prave stanovnike da se ne bi moglo razabrati ko je ko). "Na kraju još jedna stvar." On pritisnu crveno dugme na ručnim kontrolama. Oprosti se sa svakim od njih i dade im tablu svoje čokolade za hitne slučajeve. zapravo. Oni su bili duhovi. neću se vratiti. iako sam opsednut njome. "Vratite nam naše duhove!" Jer duhovi su podjednako deo zajednice kao i njen vodovod ili biblioteka. odvojio se od Bespuća kao usireno mleko od surutke i odlebdeo. U noći pre Kometnog Utorka. tako da me očekujete i čuvate mi jednu praznu stolicu. ostade sve bleñi trag naknadnih slika u obliku Alimantanda. "Hej!" povikali su ljudi u svojim snovima. Vreme je za polazak. duhovi od krvi i mesa. čvrsti. mada niko nije mogao da kaže kuda. Meni to nimalo ne smeta. Ali kada su se vratili u utočište zajedničkog snevanja. prošlost mi nikada nije smetala. Sanjali su da je zemljotres prodrmao grad tako snažno da je iz zidova i podova istresen neki drugi grad. stvarni. Čudno.Doktor Alimantando se osmehnu. Vremenski ključ zazuja. Začu se krik izmučenog kontinuuma. Upozori ih da je brzo pojedu." Onda se obrati gospodinu Jerihonu: "Znao sam sve vreme ko si. . jer kako zajednica da postoji bez svojih sećanja? Onda nastade udar koji na tren prodrma svakog spavača iz stanja brzih očnih pokreta.

prenut budilnikom svog komunikatora. to dopire iz tvoje oblasti! Neko u krugu od pet klika oko tebe zajebava se sa hronokinetičkom skretnicom za koju nema dozvolu! Trag mreže verovatnoće vodi do tebe!" "Za Boga miloga!" uskliknu Dominik Frontera. neko se igra vremenom! Orbitalci su procenili sa verovatnoćom većom od devedeset odsto da je naša Vaseljena bačena u drugačiju vremensku liniju: šta god bilo.. čitavu prokletu istoriju sveta!" "Nisam shvatio. "Znam ko je to!" A onda je ponovo spavao i sanjao Ruti Modru Goru. orbitalci su očitali ogromnu navalu energije verovatnoće fokusirane na pet godina. kao i svake noći od." Njemu pretpostavljena službenica. kada? Zašto? Zašto ju je voleo? Vaseljena se izmenila. Prava kučka od žene. A ujutro je bio Kometni Utorak i svi su se probudili." "Prokletstvo.." "Uh. koji zaista nije imao nikakvog razloga da bude u Bespuću. "Frontera. gordu na njihovim zidovima. Ruti Modra Gora nikada nije otvorila pupoljak svoje lepote pred Dominikom Fronterom. .. to će promeniti istoriju." "Asro Omelijančik. sada kada je prošlost izmenjena. a Doktor Alimantando je takoñe obećao poneko malo i čudesno meñudimenziono curkanje u noći kada je izmenio svet. čoveče.Iz sna se probudio Dominik Frontera. a ipak je spavao u svojoj sobi u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares i sanjao Ruti Modru Goru zato što Vaseljene dolaze i prolaze. petnaest godina i osamnaest godina u prošlost sa hron-odjecima gore-dole duž vremenske linije. ali ljubav ostaje. Protrljao je oči da bi iz njih prognao san i Ruti Modru Goru.. takvo je učenje Panarha iz koga izvire vaskolika ljubav. protrljali oči da isteraju čudne noćne snove i pogledali gradsku povelju. najednom budan i svestan. "Došlo je do pravog haosa. kakve to veze ima sa mnom?" "Prokletstvo.

poneki meteor izgarao je u ništavilo. Ne obazirući se na zemaljske sprave za merenje vremena. zatreptavši da odagnaju mrlje pred očima. Svi su od srca zahvalili Doktoru Alimantandu (kad god da je) za to što je sve ispravio i sredio. Blaga kiša leda . Uzdasi zajedničke zapanjenosti pozdraviše taj prizor. iznenadni pupoljak svetla ispuni nebo.povelju koju je Doktor Alimantando potpisao sa ROTEH-om pre toliko godina da bi ovde osnovao grad. sa toplim prostirkama i pljoskama vrućeg čaja začinjenog rakijom iz Beladone. spremni za ono što će. kometa je došla kad je došla. i došla je sa tupom grmljavinom koja je uzdrmala kamen pod nogama posmatrača dok su iznad njihovih glava. Predstava je bila završena. zvanoj Kota Bespuće. kako ih je Dominik Frontera uveravao. "Zraci čestica". a grupe ljubičastih jonskih munja obasjavale čitavu pustinju u delićima sekunde fantomskog osvetljenja. Na visini od četrdeset kilometara. uranio je četrdeset osam sekundi. povelju koja je značila da će nailazeća kometa biti pretvorena u paru u gornjim slojevima atmosfere umesto da se sruši na zemlju sa ogromnom silinom uništenja. Snažan zlatni sjaj ispuni horizont i lagano izblede. Svi su pljeskali. meteori pljuštali poput raketnih mlazeva. U četrnaest i četrnaest. "Gledajte to!" Kao da je rekao abrakadabra. pražnjenja aurore nematerijalno gasnula. Po časovniku Eda Galačelija. što je ROTEH inače praktikovao. svi su bez izuzetka bili na uzvisini meñu brdašcima. Nebo iznenada prošaraše plavi zraci koji se spojiše na još nevidljivoj kometi poput žbica u središtu točka. a onda je blesnula i isparila zahvaljujući strujama nabijenih čestica. ali po lovačkom hronometru gospodina Jerihona. Kometni Utorak okasnio je dva minuta. Jonske munje grčevito su pucketale i prolazile. koji se upinjao da ga čuju usred nebeske buke. biti spektakl decenije. viknu Dominik Frontera. "Uuu!" rekoše svi. visoko u jonosferi. Kometa 8462M bila je razbijena ROTEHovim zracima čestica u komade leda veličine i oblika zamrznutog graška.

tropopauzu i stratosferu. danima i nedeljama. da bi sazdala sloj oblaka. to stvarno nije bilo loše. ili ekvivalentnu kaloričnu vrednost ramsteka veličine planete Posejdon.126 x 1016 J. troposferu. Ko može da kaže koja je istinita. Ali to nije bio deo Kometnog Utorka. proñe kroz kamen ispod pustinje. svakako su osećali crvene kiše rñe koje su sporadično padale godinu i jedan dan posle Kometnog Utorka.padala je kroz jonosferu. Kada je i poslednja zvezda padalica sagorela nad horizontom. I ovo je priča o Kometnom Utorku. a koja lažna? 19. E sad. da se ta para i dignuta prašina popnu desetinama kilometara u atmosferu. značajno koliko i san. Radžandra Das je napućio zamišljeno usne i rekao: "Pa. a opet tako prisno povezanog sa njim poput štampe sa druge strane lista. četiri puta brži od zvuka. svakako dovoljno da Kometa 8462M trenutno ispari. Ali to je bilo daleko/davno. dovoljno da napaja vakuumski prekidač do kraja Vaseljene. Mikal Margolis je često odlazio u duge šetnje Velikom Pustinjom kako bi vetar mogao da mu oduva žene iz glave. Ni najmanje. Na jednom mestu daleko od Bespuća. dve stotine pedeset megatona prljavog vodenog leda. i da udarni talas. Mogao bih da živim s time ako bih morao. nalik na nečisti šerbet." I to je priča o Kometnom Utorku. digne veliki talas peska u vazduh i pokopa Bespuće sa čitavim njegovim tovarom snova i smeha ispod sloja peska dubokog petnaest metara. I to je druga priča o Kometnom Utorku. Prateći pečurkasti oblak svakako su mogli da vide duhovi Bespuća u svom izgnanstvu u gradovima Meridijan i O. A vetar je duvao kao što je duvao već sto pedeset hiljada godina i kao što će . primena Njutnove formule o kinetičkoj energiji daje nam za energiju osloboñenu ovim dogañajem iznos od 3. sjurilo se sa neba brzinom od pet kilometara u sekundi i tresnulo u Veliku Pustinju. U danima svoje najmračnije podvojenosti.

Ponekad je čeznuo za postojanom ljubavi Persis Taterdemalion. bio je zaokupljen jer samo što nije načinio slučajno otkriće. Nije imao hrabrosti da sasvim umakne silama koje su ga uništavale. . kada ga je krivica grizla u dnu stomaka. kroz polja privlačenja svoje tri žene. sloj kondenzovane vodene pare koja je prekrivala najveći deo Severozapadne Četvrtlopte i pretvorila se u kišu da bi pala na Beladonu. a ne naučnik neba i. Meridijan. širok kao nebo. gde je nekako zaboravila da padne. ćutljivi revolveraši. hodač po dinama. uživao u samoći i mogao da pušta svoje fantazije u bioskopu mašte: pustinjski razbojnici. smeli pustolovi u potrazi za izgubljenim gradovima. Posle sto pedeset hiljada godina svetlosti i vazduha bez prekida. metresu i majku. Bazao je satima gore-dole po padinama. a sunce znojem isteruje krivicu iz njega. usamljeni kopači blizu zlatne žice. Bilo je to zaveštanje Komete 8462M. crn i uzburkan poput ñavoljeg mleka. malo je znao o tome. a ponekad je želeo da bude u stanju da potpuno umakne njihovim uskomešanim gravitacijama i tumara slobodan kroz svemir.duvati još sto pedeset hiljada godina. visoki jahači. tako je Mikal Margolis lutao. i svugde osim na Bespuće. Mikal Margolis. smrknuti. uostalom. nekoliko sati nasamo meñu crvenim dinama bilo je najviše što je mogao da učini da bi se udaljio od zvezdanih žena svog života. Transpolaris i Novi Merioned. a mario još manje: on je bio naučnik zemlje. Pustinjske šetnje bile su njegovo bekstvo. bio sve ono što mu žene nisu dopuštale da bude i pokušavao da oseti kako vetar duvanjem. Danas ni vetar nije duvao. Imao je tri žene. odbegla planeta. a opet je u tim satima bio sâm. ponekad. ljubavnicu. i baš kao što učeni astronomi Univerzuuma Liks smatraju da dinamika sistema sa tri zvezde nikada ne može biti stabilna. Gusti sloj oblaka ležao je iznad Velike Pustinje. ali to opet ne bi bilo dovoljno da oduva krivicu koju je Mikal Margolis osećao u srcu. tražio je majčin oproštaj. ponekad žudeo za pikantnim i lascivnim odnosom koji je imao sa Marjom Kvinsanom. niti je sunce sijalo. sunce i vetar su omanuli.

" "I Arni Tenebre. "To je nešto mnogo mnogo bolje!" ciknu Arni Tenebre. primetivši kako prilika sija snažnije od sunca skrivenog oblacima. biljaka i neobičnih geometrijskih šara. koji je jedva bio u stanju da razabere obličje. ali Mikal Margolis. Crveni šljunak. poskakujući od uzbuñenja. sagnuo se da uzme pregršt i pusti da mu iscuri kroz prste. Tada sva deca pogledaše i videše ne ono što su želela da vide. ja sam Limal. ne odmah. šest dana posle njenog drugog roñendana. popeli su se na Kotu Bespuće da prave papirne jedrilice i bacaju ih iznad brežuljaka. "To je čovek svetlosti". reče Limal Mandela. 20. Džoni Staljin. "Zdravo. Onda su svi primetili i zapanjili se. Zatvorio je pesnicu da zadrži preostali pesak. Beskoristan. a ovo je moja sestra. "A ovo je naš drug. Tasmin Mandela.Pesak. a to je bio visoki mršavi čovek u belom odelu sa visokim okovratnikom po kome su bile projektovane pokretne slike ptica. ustao i oduševljeno viknuo u svaki kraj Velike Pustinje. "To je čovek". Deca strčaše da dočekaju nepoznatog. sa svetlom otkrovenja u očima. Prezreni pesak. reče Limal Mandela. . kada se pojavio Šaka. "To je anñeo". a krila na njegovim leñima uopšte nisu bila krila već velika crvena gitara koju je prebacio preko ramena. Limal i Tasmin Mandela. reče Džoni Staljin. Džoni Staljin i mala Arni Tenebre. reče Tasmin Mandela. ja!" reče mala Arni Tenebre. čije su oči bile najoštrije. "Naravno! Naravno! Naravno!" Napunio je peskom torbicu za ručak i otplesao natrag do Bespuća. pomislila je da je to samo varka jare. Tasmin". već ono što je tamo želelo da bude viñeno. videvši dva crvena krila svijena pozadi. životinja. poput izmagličastih toplih struja koje su nosile papirne jedrilice naviše u spirali. Tada nisu znali da je to Šaka. u teške sive oblake.

"Mi se zovemo Šaka". u poteri za legendarnim zelenkom. gos'n. nemoguć za ikoga manje fleksibilnog od njega. jer samo je Doktor Alimantando (izgubljen u vremenu. "Hej. "Zove se Šaka"." I dvoje ga zgrabiše za ruke. Onda Persis Taterdemalion prozbori i umiri buru. jedno potrča kao prethodnica. neka ga Bog sačuva u toj ludosti) ikada ikada ikada prešao Veliku Pustinju. Ponuda za prihvat je data i primljena. baš kao i napred. . reče Limal. hoćeš?" Šakine oči potražiše osobu koja je to zatražila. "Gledajte šta smo našli"." On skinu gitaru sa ramena. "Znači da je za piće". u iščekivanju da budu pohvaljena zbog svog čudesnog otkrića. poput ptičjih. Ustade i izvede složen naklon. kroz zelene. reče stranac. "Smemo li da izujemo čizme? Velika Pustinja je nemilostiva prema tabanima. rekoše deca. reče Šaka svojim čudnim odsutnim glasom. sede na jedan sto. odsviraj nam nešto na toj gitari. kao da govori iz dubina sna. kolena su mu se savijala nazad. Čovek zvani Šaka skinu čizme i svi užasnuto uskliknuše. zapišta Arni Tenebre. daleko pozadi. Slike ubrzanog cvetanja pupoljaka preñoše mu preko odela. reče Rael Mandela i klimnu glavom prema Persis Taterdemalion da natoči čašu hladnog kukuruznog piva. u senkama šanka. nožni prsti dugi i fleksibilni poput prstiju na rukama. Imao je čudan glas. jer to je bilo mesto na koje su najpre dolazili svi stranci. Stopala su mu bila uska i prefinjena kao ženske šake. "Gde je ovo mesto?" "Ovo je Bespuće!" rekoše deca u horu. a jedno kao odstupnica i zagalopiraše uz brežuljke. "Hodi. a njegova kolena. "Prešao je čitavu Veliku Pustinju". "Veoma vam hvala". Grmljavina se prosu meñu gostima. Deca posedaše oko njega. a sjaj njegovog oslikanog odela bacao mu je neobične senke na ajkulasto lice. drvećem oivičene uličice Bespuća do Hotela/Železnice Vitlejem Ares.

pronalazila ih. stolicama i ogledalima na zidovima. oštar. vitkim prstima i pusti roj tonova u vazduh. mislim da hoćemo. dolaziš?" Niko nije čuo da je ušao gospodin Jerihon. Šaka opruži neobične prste na rukama. bilo je tu veselja. Kada se završilo. "Jesam li u pravu?" Šaka ustade. niko nije mogao da poveruje da je gotovo. "Spolja. melodija da vas rasplaču i melodija od kojih su vam divotni žmarci prožimali leña. Bilo je melodija koje su preturale stolove i melodija od kojih je staklarija zvečala. Muzika je pronalazila tonove u stolovima. nogama. Onda mu Umberto Galačeli doviknu: "Hej. Niko nije ni znao da je on tu. uzimala i ugrañivala u sebe. muzika je plakala. zapravo. muzika se smejala. lepršava muzika neba. "Stopala. dok nije rekao: "Ja ću vam reći odakle je. to je univerzalna alatka ROTEH-ovog orbitalnog osoblja. zar ne?" Gospodin Jerihon bio je uporan. Bilo je melodija zbog kojih ste morali da se smešite. sa gitarom u krilu. Bila je tu muzika igre svetlosti vatre i beskrajnog zvižduka dalekih zvezda. podrumu i klozetu. Nikada nije svirana takva muzika kakva je svirana tog popodneva u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. čarolije." On uze gitaru i udari akord. muzika je živela. za trenutni pregled . Niko nije mogao da poveruje da samo jedan čovek. Niko nije video da je seo za šank. napet. može da proizvede tako moćnu muziku. Odzvanjajući muk ispunio je vazduh. Bila je tu veličanstvena drevna muzika pustinje i vazdušasta. Peščani sutoni sijali su crvenom i ljubičastom bojom na njegovom oslikanom odelu. tugovanja i ludila. sa takvima se rañaju radi upotrebe u otvorenoj gravitaciji. zar ne? Dodatne ruke? I oslikano odelo. gos'n. Bilo je tu melodija od kojih su noge cupkale i melodija koje su izazvale nagli ples. Onda dodirnu žice dugačkim. i izvlačila zvuke iz mesta koja su godinama čamila neotkrivena. muzika je ñipala. nalazila je melodije u spavaćoj sobi i kuhinji."Pošto gospa tako traži. odakle. muzika je volela." Gospodin Jerihon pokaza prema tavanici. muzika je umirala.

gradonačelnikom Dominikom Fronterom." Čak ni raskošno iskustvo Egzaltiranih Predaka gospodina Jerihona nije moglo da ga pripremi na ono što je Šaka tada učinio. držeći gitaru defanzivno ispred sebe. On može da javi RORTEH-ovim momcima u Porcelanskoj Planini da te provere. Tasmin. tanjir i čašu. Imaš li ti dozvolu?" Čovek zvani Šaka nape se. krčag vode. jesam li u pravu?" Šaka ne reče ni da ni ne. Minijaturni čarobnjaci predali su svoje poklone Šaci. jastuk za sedenje. To je bilo jedino skrovište koje više nisu mogli da koriste. malo pomorandži i banana. 21. Arni Tenebre mu je dala bojanku i nove voštane boje koje je dobila za roñendan i koje su stigle čak iz jedne gradske radnje koja se bavila kataloškom prodajom. Jednom su Limal i Tasmin pokušali da sakriju Džonija Staljina u jednoj tajnoj pećini. životinja ili čovek mogli da se kriju dugo. pa je majka doletela da ga izbavi. Gospodin Jerihon nastavi. Bilo je to najbolje moguće skrovište. ali njega je spopao napad vrištanja. Prihvatio je njihov dar sa zahvalnošću i nagradio ih melodijom i pričom. nešto sveća. Donosili su Šaki ukradene stvari koje su smatrali potrebnim da bi mu bilo udobno: prostirku. a i deca s njim. na desetine uistinu dobrih mesta gde su igračka. Vrišteći akord moći iz crvene gitare izobliči svet i stade da kida um hromnim zubima. dugo. "Pa. spreman da umakne. Tu niko neće pronaći Šaku zato što niko od odraslih nije ni znao da tu postoji tajna pećina. Oko Bespuća je bilo dosta mesta za koja niko od odraslih nije znao. . "Možda bi trebalo da porazgovaraš sa našim oblasnim nadzornikom. Džoni Staljin i Arni Tenebre sakrili su Šaku u jednoj maloj pećini iza kuće gospodina Modre Gore. šta radiš ovde? Nareñenja o isključivanju zabranjuju ljudskim bićima prilagoñenim svemiru da doñu na površinu osim sa dozvolom. Šaka nestade. Limal. Zaklonjen vriskom gitare.vizuelnih informacija: pretpostavljam da samo izvodi nasumične testove slikama u nedostatku podataka.

Ispunjenje tih svetih naloga. zapravo. kada osoba preuzima odgovornost i svaki pojedinac mora da od više mogućih izabere budućnost za sebe. Ti zadaci bili su razlog za njihovo postojanje. da bi živeli slobodno u ogromnim prostranstvima meseca-prstena. sve do trenutka kada on postane sposoban da upravlja sobom. pa su silazili na svet neprilagoñeni. proželi. koje im je dala lično Blažena Gospa. ušli u njega sve dok ne bi postali simbiot tela i biljke. omotali ga. gde bi kvazi-razumni Psimbiji. Bilo je to doba većine i razuma. Stoga je donet jedan jednostavan zakon. Prvi je bila briga i održavanje. zahtevalo je takvu koncentraciju napora nebeskih ljudi da niko nije mogao biti pošteñen zbog nekih manje važnih zadataka. Drugi je bila odbrana od onih tuñinskih sila koje bi mogle da požele. gde su živeli samo vrlo kratko i umirali u velikom . izbrisanih sećanja na sve što je bilo ranije. Ta čarobna rasa imala je dva velika zadatka. vegetativna stvorenja svetlosti i vakuuma. ili da podesi kontrole trans-mat mašine na dobro čuvanu kombinaciju koordinata znanih kao Tačka Epsilon. kao ljudska bića. kao i upravljanje svetom koji su sačinili njihovi preci. bilo je onih koji su smatrali da je o svim tim budućnostima užasno razmišljati. da preuzme katarinističke zavete i služi ROTEH-u i njegovoj zvezdanoj pokroviteljki. Treća je bila da se oslobodi telesnog i spoji s mašinama kako bi živeo kao bestelesni duh u kompjuterskoj mreži. ali koji su. na svetu. postali tako neobični i strani da su. Prva je bila da prati put besmrtnih predaka. Druga je bila da se podvrgne operaciji prilagoñavanja kod lekara i odabere izgnanstvo i novi život dole. došli.Evo priče koju je ispričao Šaka. U letećim gradovima koji su kružili oko zemlje kao krhotine razbijenog stakla živela je rasa ljudi koji su još smatrali da. da unište najveće ljudsko delo. predstavljali zasebnu vrstu. pohlepe ili neshvatljive gordosti. u vekovima samonametnutog izgnanstva. pa su birali sopstvenu. A opet. Neki su želeli da ostanu ono što su bili. imaju nešto zajedničko sa svojom braćom vezanom za tle. iz ljubomore. uzeli tog pojedinca.

gitare su zavijale i vrištale kao oznojeni ljubavnici. slobodne muzike koja je dopirala iz njihovih ventilacionih proreza. ukrao je bratovljevo odelo od tkanine sa živim slikama i šmugnuo iza zidova da bi jurio tunelima i gazištima. a odgovorni grañani koji su poštovali zakon i dužnost budili su se iz svojih snova u slobodnom padu da bi hvatali tragove odjeka divlje. I kada su sve borbe bile završene i poslednje kapi krvi istisnute iz razrovanih vršaka prstiju. na gredama i žicama. Za jednu sezonu. već Muzici. sve jača sunčeva svetlost ne bi oterala u senke. Dok su se večernje senke beskrajno izduživale niz svetlosne bunare Stanice Karioka. a električna gitara gospodar svetlosti i tame. kako bi prisustvovala muzičkim dvobojima. obavijena sopstvenim krilima kao pokrovom. A neki su tražili utočište iza zidova sveta u vazdušnim šahtovima i svetlosnim bunarima. tako da više niko nije čuo za njih. Šahtovi i tuneli odzvanjali su ludačkom muzikom. kada je i poslednji sprženi gitarski leš bio izbačen kroz izlazne komore da se tumba kroz svemir. I svi njegovi podanici. Neki su uzimali brodove i jedrili u noć prema bližim zvezdama. krunisan je Kralj i svi su objavili da su Šaka i njegova crvena gitara najbolji u Stanici Karioka. Dok god je trajao mrak i dok god ih. pod zvezdama koje su se sporo okretale. kao vampire. Onda se pročulo da Kralj Stanice Makartni želi da izazove Kralja Stanice Karioka.jadu. jer on nije želeo da služi Blaženoj Gospi. Takav je bio i Šaka. Šaka je vladao tunelima i prolazima Stanice Karioka. slušala su sudar gitara. Nagrada je bilo Kraljevstvo gubitnika. Čitavog dana oslikano odelo Kralja Stanice Karioka (koje . ali nije se tako brzo moglo i postati: Kralj u svetu gde je muzika bila zakon. Rukavica je bačena. i nije bilo nikoga da ga izazove. I postao je Gospodar Tamnih Mesta. što se moglo brzo izgovoriti u malo reči. braća i sestre pacovima. Sreli su se u opservacionom mehuru u otvorenoj gravitaciji. stvorenja blistavih krila nalik na heroinske anñele u blesku su proletala kroz prostore pune odjeka i rojila se poput vampira. O svom desetom roñendanu. na tradicionalni dan odluke. muzike o kakvoj nikada ranije nisu sanjali.

dorskog. zvezde su se zaledile na svojim lučnim putanjama. Gitare su pratile jedna drugu kroz harmonijske predele modusa: jonskog. Kralj Stanice Makartni bio je ravnopravan sa Kraljem Stanice Karioka. Kralj Stanice Karioka znao je da je našao ravnopravnog takmaca u Kralju Stanice Makartni. plastiku. Započe dvoboj. Sada je preostao samo još jedan način da pobedi. Paževi su Kralju Stanice Makartni dodali njegovu mašinu: devet stotina godina star 'stratokaster'. kao metadonski snovi. koja je nanjušila krv i čelik u vetru. ispisujući spore srebrne puževske tragove po kupoli od glasita. a druga započela. Onda je paž dodao Kralju Stanice Karioka upravo naštimovanu gitaru. Tamo-amo. frigijskog. prevedeno sa drevnih jezika. nije nameravala da svom robu dozvoli taj slabićki luksuz predaje. . Njihove melodije uvijale su se i meñusobno umotavale oko tema kao ptice u letu sa tako preciznom veštinom da niko nije mogao da kaže kada se jedna okončala. eolskog i lokrijskog. bitka se vodila. Ali gitara. Sudija dade znak. a pahuljice kristalizovanih moćnih akorda spuštale se kao sneg da bi prekrile glave devojaka zvezdanom prašinom.je on radije nosio nego prnje. značilo 'Bela kuća'. lidijskog i miksolidijskog. On je dodirnuo žice prstima i osetio sa uzbuñenjem kako mu se zloduh genija penje uz ruku i pretvara mu mozak u tečnost. Sunčeva svetlost zabuktala je na njegovoj zlatnoj boji i nagnala posmatrače. a cena te pobede biće uistinu strašna. Gitare su suktale kao noževi-skakavci. ali i dalje nijedan od njih dvojice nije mogao da stekne prednost nad onim drugim. da utonu u svetu tišinu izazvanu strahopoštovanjem. Gitare su kreštale kao silovani anñeli. Vreme je usporilo u džungli skala i arpeña: vremena nije bilo. metal i sintetičko krzno ljudi iza zidova) projektovalo je neverovatno stare crno-bele slike: vizuelnu zabavu čije je ime. U svim obaveznim fugama. Njihove improvizacije slobodne forme odjekivale su u ogromnoj katedrali vazdušnog šahta broj dvanaest. koji su visili o stopalima i repovima sa poprečnih žica.

gde su im milost ukazale Male Sestre Tarzisa i odvele ih u svoj dom za sakate prosjake. koji će izvršiti presudu Grupe Devetnaestoro primenom malih. unutrašnjost strančeve lobanje obasja nebeska svetlost. cena koju je platio za svoju krunu? Tada su krilate žene smrknutih lica u tesnim žutim kombinezonima pokuljale iz svih ulaznih komora. njegova gitara i embrion duše Kralja Stanice Makartni bili su prebačeni u industrijski geto Sletišta. Mračna muzika udari kao Božja pesnica. kolika. Jezik mračne munje izbi iz crvene gitare i sprži strančev 'stratokaster'. i crvenu gitaru sa njim. ali kakva je bila cena. ne želi da kaže. živih nečastvih stvorenja koja je Šaka oslobodio. posegnuo je u sebe do onog mračnog mesta gde borave divlje stvari i sa molitvom Blaženoj Gospi otvorio to mračno mesto svetlosti i pustio da crnilo pokulja iz njega. naoružano palicama za šokove i pištoljima ljubavi. Puštena s lanca. na zabranjeni svet. Kralj dva sveta. Brzinom misli. Odvele su Kralja Dva Sveta uvezanog narkotičnim koncem. Opkolile su Kraljeve podanike. To bi bio Šakin kraj da nije pobegao od svetih doktora Svete Katarine. Duž njenih žica. podelile ih uredno u grupe od po šestoro i odvele u neizvesnu. a Kralj Stanice Karioka bio je uistinu Kralj. ali obezbeñenu budućnost. u telu ubice. vrištećom dušom i više ga neće biti. osim da je umakao i spasao crvenu gitaru od peći. Odvele su Kralja vidarima Svete Katarine. crvena gitara zaurlala je kao uspaljeni demon i usisala tamni fluid u interna pojačala i sintisajzere. koje su odzvanjale tuñinskim harmonijama o čijem postojanju niko nikada nije ni sanjao. o-tako-pažljivo odmerenih doza mijelinskih potiskivača. Kako im je pobegao.Kralj Stanice Karioka. Zasule su penom za gašenje požara ugljenisani leš Kralja Stanice Makartni koji se tamo tumbao. kroz koje će još jednom vratiti u život dušu ubijenog. Za trenutak. tako da je bio mrtav mrtav mrtav. Publika pobeže u vrisku od crnih. a to je bio Šaka. a onda mu očne duplje sagoreše u blesku i dim pokulja iz njih. a taj ubica platiće svojom nasmejanom. pa su zajedno podesili kontrole stanične trans-mat kabine tako da ga pošalju dole. Jedan . on. ostavivši samo zadimljene komade. Stanično obezbeñenje. blesnuše ljubičaste munje.

. Zašto ste to učinili?" "Zato što je on naš drug". Probadajući ga krivicom kad god bi dodirnuo žice crvene gitare. reče Limal Mandela. I tako je Šaka lutao svetom širom i popreko. reče Arni Tenebre. da zauvek luta svetom sa crvenom gitarom na leñima. i uredio mu bekstvo od Malih Sestara Tarzisa. gde je tumarao godinu i jedan dan po pirinčanim farmama i nudio se da spretnim stopalima seje seme na poplavljenim poljima. "To je bila dobra priča". a pošto je pogodio odakle je Šaka stigao. jer sveti doktori Svete Katarine tragali su za njim po šaru globusa. pronašli bi ga. Šaka posegnu za svojom crvenom gitarom kako bi ispalio novi akord paralize. "Svaki čovek ima dobru priču". "Polako". još nešto što se brzo dalo izgovoriti. progonjen duhom ubijenog čoveka koji iza njegovih očiju čeka da mu uzme dušu. reče Arni Tenebre. Šaka je uspeo da isprosi vožnju kamionskim konvojem preko Planina Eklezijasta u samo srce drevne zemlje Velikog Oksusa. Deca uspaničeno vrisnuše. čašu piva ili nekoliko centavosa u džepu. Pratio sam trag kapljica sve do ovog mesta. starac ga je naučio svemu što je znao o običajima tog sveta. reče Rael Mandela. "Zato što mu je trebao neko ko će biti ljubazan prema njemu".stari prosjak bez nogu naučio ga je kako da se oslobodi kolica i hoda. duh ga je terao dalje kroz neprekidne podsetnike na ono što su sveti doktori Svete Katarine još imali da mu urade. jer takve stvari mora naučiti ili će propasti. "Zato što je bio uplašen". reče Rael Mandela. Noću ga je budila iz sna u vrisku i znoju iz snova o sopstvenoj smrti. Ali. i ako bi ikada prestao da se kreće. reče Tasmin Mandela. To je bila kletva Šake. jer duša čoveka koga je ubio nije mu dala mira. vratili na nebo i uništili. Noću je zabavljao seljane melodijama svoje crvene gitare i tako uspevao da zaradi činiju supe." Deci reče: "Treba više da pazite na vodu kada sledeći put budete hteli nekoga da krijete. ali se sporo moglo ostvariti. "Ne želim ti ništa nažao. nije mogao da se smiri.

Možemo li nešto da učinimo za vas da bismo pokazali koliko smo vam zahvalni?" "Da". smišljate alibi. Reći ću im ako pitaju. Rael Mandela je uživao u mirnim satima pre nego što bi se ostatak sveta probudio u zevanju i prdežima. ja velim da su pravi odgovori već u tebi. ili ti nikada neće doći. stoga je bio veoma iznenañen kada je zatekao Šaku budnog. niti bi trebalo da se tiče bilo koga. gos'n Šaka. jer ako je istina što je rekao. nisam baš siguran da je dobra ta novotarija sa gradonačelnikom. reče Rael Mandela. deco?). Sutra ćemo krenuti dalje. a i vi. Deca se horski pobuniše. i mogu da ti kažem ovo. Ovo je trebalo da bude mesto za novi početak. "Hvala. što je samo još jedan način da kažem kako neću nikome reći da si tu. da ste ga videli kako odlazi preko pruge." Šaka klimnu glavom. "Tišina". rekao je da odavde niko nikada ne sme biti oteran zbog nečega što je ranije činio. uz mali naklon zahvalnosti. . najednom ispunivši pećinu svojim prisustvom. ubrzo će ionako morati dalje. deco. Obično su se samo ptice budile pre njega. otišao je u prošlost ili budućnost. reče Rael Mandela. sad. gospodine. šta je neko radio u prošlosti mene se ne tiče. Hodite deco. a večeraćete u mojoj kući. ne znam. nikome reći da je ovde?" upita Džoni Staljin. Kada je Doktor Alimantando izumeo ovo mesto (sećate ga se. spremnog i obuzetog nekim tajnovitim privatnim poslom. I ne slažem se sa ljudima koji trče gradonačelniku da bi od njega tražili sve one prave odgovore. Doktora Alimantanda više nema. stvari su bile mnogo bolje kada se Doktor Alimantando brinuo za ovo mesto. Ovo je mesto za novi početak. Tle se iskrilo mrazom pod čeličnosivim nebom kada je Rael Mandela odneo izbeglici činiju žitne kaše i dve banane u pećinu. valjda. "Kažeš da si Spolja. ali mislim da je bio u pravu." 22."Nećete. E. "Čuo sam tvoju priču. Pa. pa onda možda znaš zbog čega kiša nije pala sto pedeset hiljada godina.

ali zbog čega nije pala kiša?" Šaka se posluži žitnom kašom i reče izmeñu punih kašika: "Zbog raznoraznih stvari. "Ššš. reče Arni Tenebre. voda ne može da doñe odatle." "Vidiš?" upita Šaka. Kako voda može da doñe s neba? Na nebu je sunce." "Svakako. . agenasa taloženja. Grafičko očitavanje klimatskih i ekoloških režima Sletišta Ravnodnevice za sedam stotina godina otkad je započelo teraformiranje. zahvaliti vam se i poći." "To je nemoguće". Pronaći će nas pomoću kompjuterske veze. već moram sve da čitam unazad u odrazu iz ovog krčaga s vodom. Problem je u tome što i oni imaju nas. pa molimo za malo tišine dok se usredsredimo. kiša uopšte ne može da vas čuje. Boje su letele. pa ćemo doručkovati. voda dolazi iz tla. ona reče strogo: "Bez veze. zaboravili ste ime kiše. Ubacili smo se u Anagnostasa na Stanici Papa Pije da vidimo možemo li locirati prekid u lokalnoj mikroklimi. skretanja mlaznih struja. Malu pećinu ispunila je treperava svetlost.Njegovo oslikano odelo postalo je crno kao noć. i linije pune svetlucavih brojeva. mikroklimatskih zona verovatnoće. Kada je Šaka objasnio. Vrtoglavi displej najednom se isključi. Ali ako ste zaboravili njeno ime iz srca. i to ne samo da stiže munjevito brzo. "Nikada nisu naučili ime kiše. užurbanih grafikona i obojenih rečenica obrtale su se kao paoci točka po toj izuzetnoj tkanini. gos'n". reči se komešale." A na to deca. "Kaži nam ime kiše." Rael Mandela zadrhta. barometrijskih gradijenata. ime koje ima svaka stvar i na koje sve doñe kada se pozove. povikaše: "Zaboravili ime kiše?" "Šta je to kiša?" upita Arni Tenebre. "Imam ga. ime iz srca. koja su krišom pratila Raela Mandelu do pećine. "Šta se dešava?" upita Rael Mandela. pravo ime. reče Rael Mandela. polja katastrofe: ali uglavnom. iako nije mogao da shvati zbog čega. Vremenskih anomalija.

reče Limal Mandela. ustade i onjuši vazduh. pokaži nam". pa ćemo i mi pomoći vama. Svima su satovi stali u dvanaest i dvanaest. Koliko znamo. "Aha. "U redu. "Ovde. i ličio je na motorni tricikl šestosed za sve terene. hajde. Gospodine. <%-3>Vozili su se i vozili pod velikim sivim oblakom. Dok je vozio glomazno vozilo kanalima izmeñu planina crvenog peska. Vi ste pomogli nama. pokaži nam kako voda može da doñe s neba". reče Tasmin. Ovo je to mesto. napravi nam kišu tako da možemo da je zovemo po imenu". Šaka je zabavljao decu pričom o tome kako je prešao pustinju. "Da. Šaka spusti činiju i kašiku. ali teorija je čvrsta. koja su posrtala i klizala se po nesigurnom pesku. Sklepao ga je Ed u slobodnim trenucima. Rael Mandela ga nikada ranije nije vozio. dodade Džoni Staljin."Da. Televizijski oblaci hitali su mu po oslikanom odelu. gde je zvonjava pokopanih gradova dopirala ispod nestalne površine pustinje. Rael Mandela ga je sledio sa decom. . upravljao je sve sigurnije. sa velikom nadstrešnicom poput onih koje se stavljaju na prodavnice. Deca su se kikotala i klicala dok je bagi poskakivao po neravnom putu niz brežuljke i hitao prema poljima dina. Šaka mahnu Raelu Mandeli da stane. dalje od staništa ljudi u predeo gde je vreme bilo fluidno i neuobličeno kao pesak u vetru." Peščani bagi braće Galačeli bio je neobična mešavina vozila." "Da li biste mogli da ga pozajmite? Treba da odemo dosta daleko: igraćemo se silama na prilično kosmičkom nivou. postoji li način da se ode u pustinju?" "Braća Galačeli imaju peščani bagi. naglašavajući najvažnije i najzanimljivije delove. niko ranije nije pokušao zvučnu setvu oblaka. Dovešćemo kišu u Bespuće. Osećate li?" On skoči sa peščanog bagija i iskobelja se na vrh velike crvene dine.

zapisano ovde. "Ovo je srce pustinje". odavde njena snaga polazi i ovamo se vraća. Onda započe kišna muzika. nesumnjivo i vaš Doktor Alimantando dok je prelazio preko Velike Pustinje." Zajedno krenuše dugim koracima niz klizavi nagib dine u kaskadama obrušenog peska. u srcu pustinje. mi smo bili privučeni dok smo prolazili. 'onaj koji nastanjuje zalive i fjordove'. izjedena vremenom i peskom. Deca dotrčaše do skulpture kako bi dodirnula njene tuñinske površine. Rael Mandela je pronašao neki zapis na stranom jeziku. "Osećam da mu nije ovde mesto". "vidite li to?" U udubljenju dine stajala je poluzakopana skulptura nalik na pauka. Niko nije progovarao. od zarñalog metala. nosi i kaplje."Eno". kao da neka ogromna sila crpi život iz vazduha i reči koje u njemu lebde. "Hodite. reče Šaka. ili ako bi se prevelo bukvalno. Rael Mandela nije bio nadaren za jezike. "Ja ne osećam ništa". "Osećam da je staro. Već je dugo dugo tu. hladno i mrtvo". Ovo je drevno svemirsko vozilo. Spustilo se ovde pre oko osam stotina godina. reče Šaka. reče Limal. reče Arni Tenebre. nije bilo potrebe za rečima. znači Severni Moreplovac. u srcu. Gospodin Jerihon bi nesumnjivo to mogao da prevede. reče Tasmin Mandela. Oslušnu napeto. "Ovde je njena snaga najveća. Šaka skinu crvenu gitaru i odsvira harmoniju. reče Džoni Staljin. Vreme se motalo oko tačke označene kao dvanaest i dvanaest. kao prvi ljudski pokušaj da se proceni koliko je ovaj svet prikladan za život. zrnasti marš pustinje u dizanju vrtlog u vihoru. Njegovo ime. a one neophodne uzela je pustinja. ñavoljom voljom oblikovani kamen sve stvari potiču iz peska i u pesak ." Gore su oblaci postali gusti i bremeniti. Slutio je neobičnu ravnu tišinu na mestu izmeñu dina. "Osećam da je živo". gospodine Mandela. Šapat peska na crvenoj dini. Pesak je moćan tu. i tako je bilo već stotinama godina. Sve biva privučeno ovamo.

Bacala se sa rikom i zavijanjem na zidove oblaka: divlja i nesputana. ravni i geometrijske preciznosti njihovih preseka. slušajte glas peska. tiganja i kupatila u zimska jutra šibanih vetrom tako da plovejezde klize u belim armadama po plavomplavomplavom moru. a opet ima još pesama za pevanje. rekla je crvena gitara. tamo gde su prava imena. nestalne krajine promenljivih kraljevstava vazduha zavijaju ukrug ukrug ukrug i u krug i ukrugukrugokoglobusa: gitara je pevala pesmu vazduha i peska. Gitara je vapila za osloboñenjem. toplotnih štitova.se vraćaju. sve veća i veća. domena večnih vertikala. Vreme se upinjalo da nastavi dalje od dvanaest i dvanaest. postojala je pesma za sve to. rečnogtokakapkapkapunaletuispražnjenihpotočića što se množe u potoke rečice pritoke reke u more more! Gde pruge svetlosti i toplote šetaju kao Božji prsti. i muzika. Muzika je besnela u nebo kao nešto elementarno. povišenog kumulusa. imena tako lako zakopana pod naslagom svačijih svakodnevnih malih poslova. što oblakenosi u struja mase diže spušta. sad pevaj pesmu svetlosti i toplote: pruga. ime koje su tim stvarima ljudi dali u svom srcu. Oblaci su bili uzburkani zbog takvog pritiska. svetlosnih pruga. skriveno poput harmonija u žicama gitare. Odrazi ludačkih slika trepereli su po Šakinom odelu . ovo je pesma toplote. ali pesma ih nije puštala. nikoga od njih. zagušljivosti pustinjskih tepiha i pećnica. vazdušasti barometarski slojevi zaklonjenih frontova spiralnih depresija: element zona i granica mada bezgraničan. pesma jastučastihpaperjastihšećernovatastihvisokihvunastih izdisaja parnih vozova. a pesma oblaka jedna je od njih. dok nije raskinula granice ljudskog poimanja i zašla izvan poimanja. pre no što kiša bude mogla da padne padne padne. koja izgovara duša. počuj i glas vode usisane u vazduh. srebrnih sunčevih obrva upitno podignutih iznad tamnog perimetra velova oblaka: ovo je pesma svetlosti. Te su pesme bile prava imena stvari. a vetar ga diže goregore gore u kraljevstvo barometarskih granica gde more poprima oblik akorda durskog stratusa i molskog cirusa. slušajte vetar. vetar s druge strane sveta. rekla je gitara. lavlju riku.

stolove i nepričvršćene predmete. Koncentrični zidovi vode širili su se iz tajnog srca pustinje. ispunio je čitav svet. Kiša je padala kao nikada ranije. Crvene reke tekle su uskim sokacima. Babuška i Deda Haran priredili su privatni piknik u vreme sieste. Pogledali kišu. u odeći pripijenoj za .od bele tkanine. Ljudi nisu marili. Tada se oblaci provališe i sto pedeset hiljada godina prosu se po tlu. Bujice crvene vode pokuljale su u sve kuće i odnele tepihe. Deca su pružala ruke u neverici da dohvate teške kapi. Bila je tako jaka da su jedva mogli da vide svetlo signalnog releja na vrhu kuće Doktora Alimantanda. Na uzvišenju zvanom Kota Bespuće. Ljudi su pogledali grad. Babuška je omamljeno trpala tanjire i prostirke u pletenu korpu koja se brzo punila vodom. Ljudi su bili zabezeknuti. mali ali spektakularni vodopad preskakao je brežuljke. Kiša je kažnjavala Bespuće. i najednom. Onda su čuli dobovanje po crepovima i svi povikali: "Kiša. slep i zadihan. Pa još jedna i još jedna i još jedna i još jedna. stolice. Nebo se praznilo na zgurenu. Sve je skakalo i šištalo pod tim potopom. Jadna u svom natopljenom taftu. Bila je to kiša: kiša! Voda sa neba. bez vazduha u plućima. Druga joj se pridruži. pade kiša. čokoladne ilovače pune iščupanih sadnica i povrća. Kišna pesma bila je završena. Skliznu niz bok olupine svemirskog istraživača i ostavi tamnu mrlju u pesku. kanali za navodnjavanje u vrtovima narasli su u bujice guste. kiša. Voda je to pretvorila u panično bekstvo. Deca su se sakrila pod peševe pustinjskog mantila Raela Mandele. kraj suše koja je pustinjsku zemlju držala u šaci sto pedeset hiljada godina. Pa još jedna. potraži prestravljenu decu i sakri ih pod mantil. kiša!" i izjurili na uličice i sokake da bi okrenuli lica prema nebu i pustila da kiša iz njih ispere suve godine. jadnu grupicu ljudi. Tada pade jedna kišna kap. Svet nije mogao da podnese još mnogo istine. Zgledali su se. mrke. Rael Mandela. Glas kiše. bez muzičke pratnje.

i bio je to mali blesavi smeh koji je rastao i rastao i rastao sve dok se nije pretvorio u gromoglasni grohot. divnim. Zbacili su odeću sa sebe i pojurili goli u provalu oblaka dopustivši da im kiša puni oči i usta. Kao po božanskoj zapovesti. Dogodiće se nešto ogromno. ruke i noge. nasmejali su se još grohotnije. kose slepljene za glave. dobrim dobrim smehom. Linija alhemije napredovala je kao zahuktali talas po poljima dina. Tamo se odvijao mistični preobražaj. Neko drugi prihvati smeh. Ljudi su ponovo bili samo ljudi i poprimali su iznova živote muškaraca i žena. Ljudi su se smejali. sa nogama u dalekim brdima i glavom u nebesima. svi su se smejali. lica umrljanih crvenim blatom. Ljudi zadržaše dah. sliva im se niz obraze i brade. kap po kap. Na dodir sunca iza kiše. klicali i plesali u šljapkavom crvenom blatu. pustinja je zelenela. Pramenovi isparenja dizali su se kao duhovi iz tla. Tada se dogodi nešto čudesno. Došao je trenutak u oduševljenju ljudi kada su mogli jasno da vide i da čuju jedni drugima glas usred huka. i kada su se zgledali. Sunce se probijalo i obasjavalo pustinju lokvama svetla. Kiša je isušila ROTEH-ove oblake. Velika Pustinja eksplodira bojama. popuštao. "O. žute. zelenilo se prostiralo koliko god je oko gospodina Jerihona moglo da dopre. gledajte!" uskliknu Ruti Modra Gora. prljavu odeću. Kap po kap. Neko se nasmeja. da bi se onda pretvorio u običan laki pljusak. Posle kiše zavlada tišina nalik na muk pre Stvaranja. Pade i poslednja kap. grudi i trbuhe. delikatne .tela. Dvostruka duga dizala se. onda još neko i još neko. Oblaci su nestali i sunce je sijalo na čistom plavom nebu. Za samo nekoliko minuta. pred zapanjenim očima ljudi Bespuća. kiša je slabila. Kiša je prestala. plave. Voda je kapala sa crnih rombova solarnih kolektora. Kap je sledila kap koja je sledila kap kada je kiša počela: isto tako. Ona pokaza prema dalekom horizontu. dine su se prostrle u poentilistički predeo crvene. navukli su natopljenu. Posramljeni svojom golotinjom. kiša se i okončala. obojeni u crveno i goli kao stanovnici Hanzeove Zemlje odbegli u brda. i za trenutak. Potop je jenjavao.

Deca su provirila ispod njegovog mantila kao ptići. reče Rael Mandela. "Ne verujem". Glatka plastična koža bila je puna plikova. negdašnjeg Kralja Dva Sveta. Rael Mandela je prišao instrumentu i podigao ga. . zli doktori su ga se dočepali"." "Kao da su se ponovo rodili?" upita Arni Tenebre. Od čoveka koji je sebe nazivao Šaka. zagledan u nebo. šapnu Rael Mandela crvenoj gitari. Mislim da su tu obojica. oprljena. "Kuda se deo?" upita Tasmin. Kao da je kiša isprala sve njene grehove. "Hoće li ugurati mrtvog čoveka u njega?" upita Džoni Staljin. žice su popucale: preciznim. napušteni grad isparavao je na popodnevnom suncu u dva sata i dva minuta. "A kazaću vam i zašto. da su se na samom vrhuncu svoje muzike stopili kao što se pesak topi u staklo. ostao je samo komad oslikane tkanine otcepljen sa televizijskog odela. U srcu pustinje. žice pocrnele. Iza njih. "Da. Tanak dim izbijao je iz stopljenih unutrašnjih sintisajzera i pojačala. Rael Mandela je primetio da je kiša prestala. Bilo je nečeg čistog u crvenoj gitari posle njene smrti.bele. Vetar je namreškao okean latica i zapahnuo grad mirisom stotinu miliona svetova. konačnim zvucima. Zato što mislim da ono što imaju nije ni Šaka ni taj mrtvac. "Previše muzike". i sada kao da počinju sasvim iznova. Ljudi Bespuća sjuriše se sa svojih golih kamenih brežuljaka u beskrajne cvetne doline. vrat od ružinog drveta rascepljen po sredini. "Jesu li ga uhvatili zli doktori?" upita Arni Tenebre. "Ovog puta stvorila si previše muzike." "Šta se dogodilo sa Šakom?" upita Limal. reče Rael Mandela. pragovi spljeskani. Pod njihovim sandalama zeleni izdanci otvarali su se kao opruge časovnika dok im je lahor njihao blede stabljike. Cvetovi su iznikli oko crvene gitare. Dok je Rael Mandela prevrtao mrtav predmet u rukama.

TATERDEMALION. Na osnovu ovlašćenja koja je imao kao gradski upravnik. 23. Nadam se da nam neće zameriti. rekla mu je. Na vrata Hotel/B. Onog trena kada je voz krenuo. naravno da hoću. deco. "Ako je to sve. I U." Drugi srećno venčani par za isto toliko dana proveo je medeni mesec meñu hiljadu izuzetnih i jedinstvenih sela Porcelanske Planine." Limal Mandela je pokušao da vuče crvenu gitaru za sobom kako bi je odneo kući kao uspomenu. E. Dominik Frontera je priznao svoju mističnu ljubav roñenu u drugoj dimenziji. Kada joj je Dominik Frontera kazao. Dominik Frontera proglasio ih je poliandrijski venčanim i otpratio ih na voz za Meridijan. otišao je i zatražio od Meredita Modre Gore ruku neugledne Ruti. koja je ušla u prostoriju na zvuk cmizdrenja. u srcu. Šteta što su ga našli i uzeli natrag tako brzo. jadni čoveče. opsesivnu viziju lepote koja ga danonoćno muči. Luija Galačelija i Umberta Galačelija u deset sati pre podne. U 20 SATI. nismo stigli da mu zahvalimo za kišu. L."Baš kao da su se ponovo rodili. Tamo je pisalo: ZATVORENO NA JEDNU SEDMICU: PONOVNO OTVARANJE U NEDELJU 23. Meredit Modra Gora je oklevao. idemo. nije osećao ljubomoru niti mržnju. Znak je ispisao Mikal Margolis.A. i on se vratio u svet praznih šaka. Dok je brisao svoje ime da bi ga zamenio imenima svojih uspešnih takmaca u ljubavi. VLASNICI: P. gde će provesti medeni mesec pod vulkanima. Persis Taterdemalion udala se za Eda Galačelija. a onda se rasplakao. GALAČELI. ali bila je previše teška i otac mu je rekao da je ostavi tamo. kraj starog svemirskog istraživača. šta bih mogla da učinim da ponovo postaneš srećan?" upitala je nedužno Ruti. jedne nedelje početkom proleća godine 127. To nije bilo lepo od nas.R-a bio je postavljen znak. Pa. već samo . Venčanje je za njega bilo dirljivo iskustvo. "Ah.

"Pa. izvini. Persis Taterdemalion se vratila u Bespuće sa svojim starim. mada je racionalnost nalagala da oseća to.. sa svoja tri muža i velikim profesionalnim stolom za bilijar koji su napravili Mekmurdo i Čung iz Landrijskog Druma. kad si i ti ovde. ne sa saznanjem da pripadaš nekome drugome. jedna stvar. Je l' da?" Morton Kvinsana oćuta. Zaista." . Kada je Persis Taterdemalion/Galačeli ugledala katance i znak. Shvatio je da ne može nikako da se ljuti na nju. Obećano je besplatno osveženje. da nosiš tuñe dete. "Ne moraš da ideš. "Morton mi je veoma privržen".." Jednu sedmicu kasnije. braćom Galačeli. kad je pala kiša? To je ono što ne mogu da shvatim. Zaključao je vrata i bacio ključ u bunar. zlovoljno zalupivši vrata. moraće naprosto da se navikne na činjenicu da su se stvari malčice izmenile sad. Bila je to sudbina.. Onda je otišao da pokuca na vrata Marje Kvinsane. a ljutnja na sudbinu jalova je koliko i ljutnja na vremenske prilike. Marja Kvinsana je brzo shvatila situaciju. "Šta sad to bi?" upita Mikal Margolis. Ipak. otišla je pravo kod Mikala Margolisa. zašto si morala to da uradiš?" "Šta?" "Da zatrudniš sa. gordim imenom. uzeću Mikala kao pomoćnika u ordinaciji. od svih mogućih ljudi! Šta ste to radili onog dana. zar nisi videla gde žive? Kao u svinjcu." Glas Mikasa Margolisa bio je pun zgrušane ljubavi.. zašto oni. "Mislio sam da je najbolje da odem.. "Mortone. koja su poigravala oko konopaca za vuču i motki za nošenje. Uzmi moj udeo u hotelu kao svadbeni dar i nadam se da će ti doneti radost. Svi su pripomogli da se on prebaci sa stanice u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. zaklicala su u iščekivanju neiscrpnih krčaga bistre limunade. "Ne bi išlo..tupu slutnju sudbine koja mu se primiče." Mikal Margolis je sterilisao alat za kastriranje svinja. ne bismo mogli da se vratimo u stare dane. reci mi. Ne bi nam ponovo išlo. ali izjuri. a deca. reče Marja Kvinsana.

"Pa. Prišao je dečaku. Gledaj. Mikal Margolis je osetio kako krivica u njemu narasta kao magla." . star sedam godina i tri frtalja. Limal Mandela. do ñavola. kako je samo poletela! "Nisam znala šta radim."U redu je. dok su joj propeleri nosili krasuljke nevene mak u istovetnim lučnim putanjama dalje od okruglih bradavičastih motora. "Zaboga miloga!" uskliknuo je tiho. ali zar nisu i svi ostali. Kada je sto ostao slobodan. "Kako to radiš?" Limal Mandela slegnu ramenima. bila je tada luda. posmatrao ga je.R-a. Radosno je strgla sa sebe odeću kada je pala kiša i utrljala divno crveno blato u kosu. gospodin Jerihon je udarao kugle sa savršenom lakoćom čoveka kome Egzaltirani Preci proračunavaju sve uglove. Posmatrao je kako Limal Mandela završava svoju sto-sedmicu. od tih žena koje ga privlače Rošovoj granici srca. mislila sam da letim." Taj izgovor nije ubedio čak ni nju. Posle rastanka. a onda prelazi na sto petnaest. Ispružila je ruke kao krila viiiiiii u krug i u krug. i ako taj poludeli grad sa svim tim istim licima nije bio izgovor da se s vremena na vreme poludi. Ed Galačeli je čuo zvuk kugli koje padaju u džepove i zainteresovao se. zurila u nebo." Setila se da je ležala na leñima u krevetu od crvenog maka onog dana kada je pala kiša. osećala je kao da bi mogla večito da pada poput debele. Mora da ode. uzeo je tak i dok su ostali obraćali pažnju na pivo i paprikaš od pasulja. naprosto ih udaram tamo gde mi se čini da treba.. Iza šanka. svi smo tada poludeli. počeo da igra varijantu od sto sedam. bila sam tada luda. šta jeste? Možda je malo preterala: braći Galačeli nikada nije trebalo mnogo ohrabrenja. Blažena. koji je bio zauzet postavljanjem trougla crvenih kugli za novu vežbu. spustila se u cvetne livade. ump-vump. osećala se dobro. ump-vump u njoj. bremenite kišne kapi i da rasprši svoje ženske fluide po suvoj zemlji.. i to brzo. U novoj bilijarskoj sali Hotel/B. ali kada se EdUmbertoLui popeo na nju. obrtala mali crveni mak meñu prstima.A. pevušila neku glupu pesmicu dok je milion svetlosnih godina daleko nešto učinilo ump-vump.

mislim da sam stekao osećaj. Postala je toliko krupna i loptasta da su je muževi odveli u veterinarsku ordinaciju Marje Kvinsane kako bi zatražili i njeno mišljenje. ledene jesenje noći. Grad se razveselio. Sve je u uglovima i brzini. vreme je!" .A. gledao sam gospodina Jerihona i radio sve što i on. Pod rukovodstvom Eda Galačelija. kiše su padale. što je kod nje izazivalo veću potištenost nego što je bilo ko mogao da zamisli. izazovima i novčanicima počeše da mu curkaju umom. Limal Mandela je postao mlada ajkula i gulio je kožu neobaveštenim naučnicima tla. A Mikal Margolis se približio blesavo blizu matičnoj masi Marje Kvinsane i po zakonima emocionalne dinamike zasenio Mortona Kvinsanu." "Koliko veliki?" "Pa. Mislim da bih sa ovim ramom mogao da probam veliki brejk. u potpunosti kontrolišeš ono što se dešava. vreme je!" rekao je i zaždio da svoje upozorenje prenese i drugim domaćinstvima. "Stižu. Maksimalan. a prinosi rasli."Hoćeš da kažeš. To je veoma dobra igra. Meseci trudnoće Persis Taterdemalion prolazili su.R-u u gravidnom jadu. pelješeći im dolare za pivo. Jedne oštre. Postajala je sve krupnija." "Zaboga miloga!" I Limal Mandela izvede maksimalni brejk od sto četrdeset sedam. Zamisli o opkladama. Marja Kvinsana je osluškivala skoro čitav sat kroz aparat za praćenje skotnosti lama i na kraju tog razdoblja objavila trudnoću sa blizancima. "Stižu. a Ed Galačeli se potpuno prenerazi. Persis Taterdemalion se nezgrapno kretala po Hotel/B. geofizičarima i biljnim patolozima u prolazu. Radžandra Das je obišao i pokucao na sva vrata u Bespuću. nikada pre nisi uzeo tak u ruke?" "A kako bih?" "Zaboga miloga!" "Pa. loptastija i neaerodinamičnija.

sa izuzetkom Babuške i Dede Harana. Proslavili su. Braća Galačeli (starija) nisu bila sigurna. A to pitanje je glasilo: Ko je ubio Gastona Tenebrea i ostavio ga kraj pruge sa glavom razbijenom poput ljuske rovitog jajeta? 24. Spremalo se suñenje. Radžandra Das je postavio pitanje koje je svakome bilo na vrhu jezika. jer nijedno mesto nije stvarno dok neko tamo ne umre i ne stavi veliku crnu čiodu na monohromne mape mrtvih. istiskivala i huktala da bi konačno istisnula dva sjajna sina na svet. baš kao i njihovi očevi. ispijao je besplatne runde u Hotel/B. . Ed. koji je od njih otac?" Veliko Pitanje zazujalo je Bespućem kao roj nepodnošljivih insekata. Obeležiće Bespuće kao stvarno mesto. Potpuna vladavina pitanja Radžandre Dasa trajala je dvadeset četiri sata. "Blizanci! Blizanci Persis Taterdemalion!" Za pet minuta. a u spavaćoj sobi Marja Kvinsana i Eva Mandela smetale su jedna drugoj dok je Persis Taterdemalion istiskivala i huktala i huktala. Moguće i dogañaj za sva vremena. Kao što se moglo očekivati. čitav grad. Bilo je to toliko važno da je Dominik Frontera razgovarao sa pretpostavljenima preko svog mikrotalasnog releja i zatražio usluge Suda Pajpauder. "Dobro.R-u.A. bili su jednaki kao jaje jajetu. Biće to dogañaj godine. da bi ga onda zamenilo još bolje."Ko to stiže?" upita gospodin Jerihon. "Sevrijano i Batisto!" objaviše braća Galačeli (starija). Umberto ili Lui? Persis Taterdemalion to nije znala. Svi su ga željno iščekivali. ali niko nije imao hrabrosti da ga izgovori. onda. i dok su braća Galačeli (starija) bila unutra sa majkom i braćom Galačeli (mlañom). vešto zadržavši brzonogog Merkura spretnim zahvatom.

Dva dana kasnije. Javnost i porota gledali su se preko središta vagona. Stoga je. Sudnica Pajpauder nalazila se u jednom vagonu." Tri pravnika sa licima poput lasica ustadoše i pokloniše se. Voz je smesta bljunuo gomilu advokata i sudija s perikama." Sudija Dan je strašno patio od šuljeva. Za Persis Taterdemalion. tako da su osećali žestoke bolove teniskog vrata za vreme unakrsnog ispitivanja. Lui Galačeli je drhtao. za jednu sudnicu. znojio se i osećao preterano stezanje pantalona meñu nogama. Sudija je predsedavao na jednom kraju. Časni Sudija Dan zauzeo je svoje mesto i suñenje je počelo. "Zastupnici optuženog?" "Ja. Lui Galačeli. sada zaseda. Pik i Medil. . sa druge strane stajao je optuženi. "I kako glasi optužba?" Zapisničar se diže i pokloni. niti upražnjavao svoju nauku. časni sudijo. on je izgledao veoma pametno i sigurno u svojoj advokatskoj odori. oni su često nepovoljno uticali na ishod suñenja. Nikada ranije nije nosio odelo koje je mirisalo na naftalin." On ustade i pokloni se. crnozlatni voz pojavio se iznad horizonta da bi ga na bočni kolosek mahanjem skrenuo Radžandra Das. zapisničara i članova sudskog obezbeñenja koji su odmah pomoću sudskog naloga od svih starijih od deset godina obrazovali porotu. privremeni šef stanice. bila prilično dugačka i uska. "Ova legalno konstituisana Mobilna Sudska Služba pod jurisdikcijom Ministarstva pravde Severozapadne Četvrtsfere (kako je to odredila Korporacija Vitlejem Ares) za rešavanje onih slučajeva i zahteva koji ne mogu biti razmatrani pred Zvaničnim Sudovima i odgovarajućim legalnim institucijama. sa svojim knjigama. U prošlosti. savetnicima i pljoskom rakije. "Zastupnici Države i Kompanije?" "Gospoda Praj.

" Radžandra Das je proglašen privremenim sudskim službenikom. kao što je to bio gospodin Staljin. svi dokazi govorili su protiv gospodina Staljina." Dodao je: "Prvo suñenje."Da je u noći trideset prvog julavgusta. prekori ih Sudija Dan. i rado bi ga linčovala i obesila o vetrenjaču-pumpu. do kraja suñenja. gospodina Gastona Tenebrea. Navalili su na usamljenu vetrenjaču-pumpu za obe bašte radosno kao lešinari koji sleću na mrvu lamu. Bio je kriv kao sam ñavo. "Pozovite Ženevjev Tenebre!" viknu on. Kako je prozivan svedok za svedokom. Promeškoljeni šuljevi čupkali su ga za čmar. Pozovite prvog svedoka. moramo nastaviti sa porotom koju imamo. da je većina ljudi smatrala suñenje traćenjem vremena i novca. "Još jedan ispad i narediću da se sudnica isprazni". "Dalje. "Kako se optuženi izjašnjava?" upita Sudija Dan. "Održaćemo suñenje". "Sve mora biti legalno i po propisu. ali pošto druge nema. hladnokrvno i umišljajno života lišio gospodin Josif Staljin. Ženevjev Tenebre iziñe na podijum i dade svoju izjavu. postalo je sasvim jasno da je gospodin Staljin kriv kao sam ñavo. Biće to teško suñenje. stanovnika zvanično registrovanog naselja Bespuća. a uopšte nije imao alibi za tu noć. U brzom sledu. Lui Galačeli ustade. podigavši trijumfalno kažiprste. nisam sasvim uveren da je porota potpuno nepristrasna. On je bio tako očigledan izbor za ubistvo svog omrznutog suparnika Gastona Tenebrea." Red je ponovo uspostavljen posle pet minuta treskanja sudijskim čekićem. zauze propisnu pozu advokata i izjavi glasno: "Da nije kriv." Retko je u istoriji pravosuña postojao osumnjičeni čija je krivica bila tako jasna. Tužioci su pobili njegov alibi (da je igrao domine sa gospodinom Jerihonom) i iskopali dugotrajni sukob izmeñu porodica Staljin i Tenebre. Imao je motiv i priliku. "Primarni motiv!" povikali su u horu. sručili su govorkanja o prepirci u vozu pri dolasku u Bespuće. onda vešanje. rekao je Dominik Frontera. zavist zbog dece (u tom ." Uprkos protestima da je nedužan. stanovnik Bespuća.

Gospoda Praj. Ženevjev Tenebre je izišla iz sudnice) i hiljadu i jednu sitnu pakost i mržnju pravo u krila porote. Sve je bilo spremno za osudu gospodina Staljina zbog ubistva suseda Gastona Tenebrea. U Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. "Pa. "Sveta Majko. Lui Galačeli. Nije mu se dopadao gospodin Jerihon. na bazi nevena. jeste li igrali domine zajedno u noći ubistva ili niste?" "Naravno da jesmo"." Video je da gospodin Jerihon ulazi i naručuje pivo. više životinje nego ljudi. i onda ćeš svakako morati da kažeš da si igrao domine u noći ubistva!" . U očajanju. koga ñavola. Na njegovo iznenañenje. a drugi u činjenici da je bol u njegovim hemoroidima postao toliko neizdrživ da ne bi mogao ni da pomisli na još jedan sat u sudijskoj stolici. svi su ustali. uprskao sam stvar. majku mu. Ali nije ta odbojnost nagnala Luija Galačelija da glasno pozove gospodina Jerihona da priñe. već činjenica da je gospodin Jerihon odbio da iziñe na podijum za svedočenje i potvrdi alibi njegovog klijenta. reci to onda i na sudu! Slušaj. Pikom i Medilom. Pik i Medil bila su trijumfalna. Nijednom od braće Galačeli nije se dopadao gospodin Jerihon. koji je shvatio da ne može da se meri sa gospodom Prajem. Sudija Dan se saglasio. naložiću da te privedu kao ključnog svedoka odbrane. "Pa. zatražio je odlaganje. kažem.trenutku. Časni sudija imao je dva motiva. Prvi se sastojao u činjenici da je Sud Pajpauder radio na dnevnice. reče gospodin Jerihon. Kraj njega osećali su se grubo i nespretno. Suñenje je odloženo. Odbrana je bila demoralisana. Lui Galačeli je tiho sedeo u uglu i razmatrao dnevne dogañaje nad bocom besplatne rakije iz Beladone. a Sudija Dan se povukao na večeru koja se sastojala od kotleta i ružice da bi zatim održao intimni susret sa teglom masti za hemoroide Mame Li. zašto koga ñavola nisi podržao Džoov alibi? Zašto koga ñavola nisi istupio kao svedok i rekao: 'Igrali smo domine u to i to vreme te i te noći' i okončao taj slučaj?" Gospodin Jerihon slegnu ramenima. "Zašto.

Zbog čega si uopšte mislio da znam?" "Da čovek ne poveruje. U radionici Doktora Alimantanda. čak ni po sudskom nalogu. Doktor Alimantando nam je ostavio uputstva za pravljenje njegovog Modela Dva za slučaj da u vremenu nešto krene kako ne treba." "Očaravajuće". prazne i prašnjave od onog dana kada je." "Do ñavola. Hoćeš da kažeš da je sve to o nekakvom malom zelenom vremenskom putniku istina?" "Trebalo je više da razgovaraš sa svojim bratom. molim te."Neću se pojaviti kao svedok. dve godine ranije." "Hoćeš da kažeš da ne znaš?" "Naravno da ne znam." . On nam je pomogao da to napravimo." Gospodin Jerihon povede advokata do stare kuće Doktora Alimantanda." "O? Kako?" "Poñi sa mnom. "Niko ne zna da ovo postoji. ali to je Alimantandov vremenski ključ Model Dva. ni najmanje očaran." Pre nego što je Lui Galačeli stigao da postavi ikakvo teško advokatsko pitanje. Doktor Alimantando čarobno nestao u vremenu da bi lovio mitskog zelenka. daj. "Kakve to veze ima sa mojim svedokom?" "Time ćemo naviti vreme unazad kako bismo bacili pogled na noć ubistva i videli ko je uistinu počinio zločin. gospodin Jerihon reče zavereničkim šapatom: "Mogu da ti pribavim sve potrebne dokaze i bez izlaska na podijum za svedoke. zašto ne? Plašiš se da te neko ne prepozna? Možda sudija? Plašiš se unakrsnog ispitivanja?" "Baš tako. gospodin Jerihon obrisa prašinu sa jedne male mašine koja je ličila na mašinu za šivenje uhvaćenu u paukovu mrežu. reče Lui Galačeli. mogao bi sebe da dovede u stanje zastoja na nekoliko miliona godina i stigne ovamo da uzme rezervnu mašinu." "Ma.

"Samo ti gledaj i sačekaj. To je bio njegov izraz. Noć je bila hladna. a šta je to?" upita Advokat Lui." Nešto nalik na minijaturnu gromovnu oluju bombardovalo je gornje zakrivljenje mehura prilično lepim. Lui Galačeli je mlatarao rukama da bi se zagrejao i pokušavao da čita nebesku heliografiju. Dah mu je visio i isparavao u velikim oblacima. "Mislim da je to duh". Laseri su grčevito bleskali po kupoli neba. "Elektromagnetnogravitaciono polje sa promenljivim entropijskim gradijentom". "Mislim da smo prevideli Problem Vremenske Inverzije"." "Pokušavam. "Ne." Radžandra Das i Ed Galačeli prekinuli su večeru kada su ih poveli do mesta kraj pruge gde je Radžandra Das pronašao telo. razmišljao je naglas gospodin Jerihon. reče Ed Galačeli. Tri inženjera digoše pogled sa svoje vremenske mašine. "O. "Spreman." Ed Galačeli pomeri prekidač daljinskog upravljača i zarobi Bespuće u providnom plavom mehuru. čiji su zaleñeni prsti nespretno leteli po finim komandama. pokušavam". Glava mu je bila savijena pod nemogućim uglom i kao da je ključao od potisnutog . Krećemo. kao i noć ubistva. "Zaboga miloga!" uskliknu njegov brat Lui. Oluja entropijske ektoplazme zgrušavala se u providni plavi lik Gastona Tenebrea u prirodnoj veličini. mada krajnje nedelotvornim plavim munjama. "To ne treba da se dogodi". šta je to. Zvezde su sijale kao čelični šiljci na kopljima. Ed Galačeli ga pogleda. reče Ed Galačeli. "Zaboga miloga!" reče Ed Galačeli. reče Radžandra Das. "Uradite nešto pre nego što neko primeti. Gospodin Jerihon je izvršio fino podešavanje generatora polja. reče Radžandra Das nepotrebno.

Prvi advokat koji je ikada podvrgnuo jednog duha unakrsnom ispitivanju. čak ni dekorativni beli čaršavi kojima je ljudska imaginacija prekrivala golotinju svojih aveti. "Dovedite ga". reče Lui Galačeli. Mehur se još jednom skupi. reče Lui. zgrčen i iskrivljen unutra u bolnom čvoru ektoplazme." "ðavola". Polje elektromagnetnogravitacione promenljive entropije više nije bilo veće od jednog metra. nemo . preseče vetrenjaču i odseče trećinu gradske solarne farme. duh se mrštio na svoje tamničare i zasipao kupolu zatvora majušnim munjama. Jedva čekam da sutra predstavim duha ubijene žrtve koji će svedočiti u sopstveno ime. reče gospodin Jerihon čvrsto. "Nadam se da neće to okrenuti na nas". reče Radžandra Das. "To je vremenski zavisan skup ličnih engrama holografski uskladišten u matricu lokalnog prostornog napona. Onda imamo svog svedoka. "U redu. reče Radžandra Das. "Izgleda prilično besno". "I ti bi da su te ubili". ključajući od neizrecivog besa. "Duhovi ne postoje". reče Lui Galačeli. "To je duh. dok je u mislima pripremao pitanja. Gospodin Jerihon pljesnu manje spretne prste i pomilova nonijuse. "O. Odeća očigledno nije prelazila u zagrobni život." "Izgleda kao da jeste". "Uradi to ponovo". nesvesno zauzevši pozu iz sudnice. reče gospodin Jerihon. Možda je to bilo zato što je bio potpuno nag. Duh je sada kružio velikom brzinom pod najvišom tačkom svoje kupole. Plavi mehur se skupi do polovine svoje zapremine. ne?" rekoše tri glasa istovremeno. Sada udaljen manje od stotinu metara. U njegovim mislima. Ime Galačeli šaputalo se gde god se odvijala borba protiv nepravde i gde su se branila ljudska prava. Ući će u istoriju prava." Šest ruku posegnu za kontrolama generatora polja. Pročačkajte tu stvarčicu i pogledajte možete li ga poneti. reče Radžandra Das.besa. Duh. slučaj je već bio uspešno rešen.

" . bili prilično šokantni i krajnje neprikladni za nekoga ko je navodno prešao u blizinu samog Panarha. Sačinio je mentalnu belešku da na gradski. doneo je rešenje da se suñenje nastavi sa porotom od osam porotnika. a sada su mu nedostajala dva porotnika. Naložio je svom sudskom službeniku. onom dronjavom ugursuzu Radžandri Dasu. a kada se to pokazalo uzaludno.je izvikivao zavete koji su za gospodina Jerihona. Lui Galačeli pokuša da mu postavi nekoliko preliminarnih pitanja. Umberto Galačeli se zabavljao nekoliko sati tako što je pljuvao u polje sile i pokazivaom duhu deo svoje ogromne zbirke fotografija žena koje upražnjavaju. taj smešni poluobrazovani seljak sa predimenzioniranim mišljenjem o sopstvenoj pravnoj potkovanosti. ozbiljno predlagao da ovako kasno u postupku dovede ključnog svedoka. Doručak mu je bio hladan i neprikladan. ili misle o tome kako upražnjavaju seks same. "Kako se zove taj ključni svedok?" Lui Galačeli se nakašlja. Sudija Dan bio je loše raspoložen za odrezivanje presude. da ih potraži u gradu. inače prilično veliki račun. dok duh ne nauči da treba da poštuje zvaničan sudski postupak. vičnog čitanju sa usana. Vremenski ključ Model Dva i stešnjeni fantom smešteni su u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares da sačekaju jutro. ili se spremaju da to urade. Od lokalne vode dobio je proliv zbog koga je. "Duh Gastona Tenebrea. 25. sa drugim ženama. osećao kao da sere mlazeve plamena. raznoraznim domaćim životinjama i masivno obdarenim muškarcima. saznao je na radiju da je njegov trkaći konj pao i slomio vrat na Deset hiljada metara Morongaj Fletsa. u kombinaciji sa šuljevima. A sada je branilac. doda još pedeset zlatnih dolara zbog donošenja tog dodatnog rešenja. ali duh je bio tako uvredljivo nezahvalan da je on naložio Radžandri Dasu da polje smanji na bolnih petnaest centimetara i ostavio ga takvog cele noći.

ubio u noći trideset prvog julavgusta. ko je?" Ženevjev Tenebre doñe svesti taman da čuje kako njen muž navodi ime svog ubice. ili radije. Nije to on učinio. otprilike u dvadeset minuta posle ponoći?" Duh se čilo premetnu u svojoj plavoj kristalnoj kugli. "Da li me čujete?" zacvile duh. Čmar je ponovo počeo da ga svrbi. Optuženi je doručkovao prženi hleb i kafu. Sudija Dan se borio sa upornim porivom da zavuče kažiprst u guzicu i češe je u osujećenju sve dok ne prokrvari. Sudija Dan tresnu čekićem i objavi: "Duh može da svedoči. Ed Galačeli ugura vremenski ključ. svedoke i posmatrače. Nije on bio taj koji me je ubio.Gospoda Praj. optuženi. Još nije bilo ni traga ni glasa porotnicima koji su nedostajali: Mikalu Margolisu i Marji Kvinsani. prvi sam koji će to da prizna. posmatrači i svedoci otišli su da obrañuju svoje njive. sve je oprošteno i zaboravljeno. "E sad. Ne. pokojni gospodine Tenebre. porota. Pošto nije video kraja raspravi ukoliko se ne umeša. Pik i Medil su se smesta našla na nogama. Fantomov glas čuo se grebuckavo ali jasno kroz radio pojačalo Eda Galačelija. pa su je izneli. Posle jednog sata. ali sada. Sudija Dan je uzdahnuo. gospodine Tenebre. Ženevjev Tenebre se onesvestila. Tek vraćena svesti." Radžandra Das je obišao njive i kuće Bespuća da bi prikupio porotnike. On je to učinio. "Pozovite duha Gastona Tenebrea." Lovci duhova pokazaše jedan drugom stisnute pesnice u znak trijumfa. "Bio je to Mikal Margolis. Argumenti su se sudarali i meñusobno parirali. "Džoi i ja smo imali u prošlosti odreñene nesuglasice." . Advokati su se prepirali. Proñoše dva sata. i proveri kablove koje je pričvrstio oko mehura. Ženevjev Tenebre se smesta ponovo obeznani. pošto sam prešao u blizinu Panarha." "Onda. Model Dva. da li vas je ovaj čovek.

odakle nam mala Arni. a Sudija Dan je toliko jako udarao čekićem da mu je glava spala s drške." Posle metempsihoze sa Nebeskom Egzaltiranom Ravni. "A šta je sa bebom. mene. pa sam flertovao sa Marjom Kvinsanom zato što je to jedna fina. "Kako si mogao to da mi učiniš?" "Red!" reče Sudija Dan. blistavoj strasti. Mikala i svog brata Mortona. A Mikal Margolis. Duh nastavi svoju priču o tajnim sastancima i intimnom šaputanju pod svilenim čaršavima na krajnje zaprepašćenje stanovnika Bespuća. grmnu on. Ženevjev Tenebre se onesvestila i treći put. eh?" upita duh. "Verovatno nije trebalo to da radim". taj moj sin". "Dobro me je povukla za nos. Uživala je u tome da manipuliše ljudima. "Otkad sam prešao u drugi svet saznao sam mnogo toga zanimljivog. Gaston Tenebre je saznao za istovremenu vezu Marje Kvinsane sa Mikalom Margolisom. Na zaprepašćenje i divljenje zbog toga što je tajna preljubnička veza takvog intenziteta (i sa u javnosti toliko primetnom ličnošću kao što je Marja Kvinsana) mogla tako uspešno da se skriva u populaciji od samo dvadeset dva stanovnika. on je oduvek bio tvrdoglav momak i ljubav mu nikada nije baš išla od ruke: to što je morao da se takmiči sa mnom za njega je bilo previše. fina žena. nasilnoj smrti i tajnoj trostrukoj vezi izmeñu Gastona Tenebrea. Mikala Margolisa i Marje Kvinsane. okretala jednog protiv drugog." Sumnjičav. spremna za četvrto.U tarapani koja je usledila. a Babuška je trijumfalno zapištala: "Rekla sam vam da ništa ne valja. samo što se oporavila od trećeg onesvešćivanja. sve ću vas pokažnjavati zbog nepoštovanja suda". Kao na primer. "Ako još bude ovakvog ponašanja." Ženevjev Tenebre briznu u plač i Eva Mandela je izvede iz sudnice. Mikal . "Igrala se nama. cvileo je fantom. "ali još sam sebe smatrao privlačnim muškarcem: želeo sam da znam da li sam izgubio svoj uticaj na žene. draga. pa." "Gastone!" vrisnu njegova udovica. duh Gastona Tenebrea izneo je svoju prljavu priču. Kada je red ponovo uspostavljen. posvedočivši o preljubi. Ali sada sam pametniji. igrala se nama iz čiste zabave.

Pronašao je Gastona Tenebrea dok je ovaj išao kući posle sastanka kraj pruge. "Svakako. reče Rael Mandela. "Vremenski zavisni skup ličnih engrama holografski uskladišten u matrici lokalnog prostornog napona?" upita inženjer Ed. "Onda je podigao kratko parče šine. Sudija Dan izneo je svoj rezime." Duh je tu završio svedočenje. Morton Kvinsana je klisnuo tokom završnog svedočenja. da bi sledećih dvanaest godina zvocala duhu zbog njegovog neverstva. "I to je presuda svih vas?" "Jeste. i naložio joj da se povuče i donese presudu. sve dok nešto staro i gadno poput crnog čira nije prsnulo u njemu. i tresnuo me njime sa strane po vratu. Napetost je narastala sve dok nije osetio kako mu krv ključa oko kostiju kao okean koji se razbija o stenje. kokoš i lama mogla da vidi kakvog sjajnog advokata Bespuće ima. Luija Galačelija su izneli na ramenima iz Suda Pajpauder i u paradi poneli po gradu tako da je svaka koza. Tada je počela njegova drhtavica. Neprimećen." Sudija je oslobodio gospodina Staljina. koje je ležalo kraj pruge. zamolio porotu da bude objektivna u vezi sa onim što je videla i čula.Margolis pratio je Marju Kvinsanu i Gastona Tenebrea i uhodio ih dok su vodili ljubav." Ženevjev Tenebre odnese kući vremenski ključ sa malim mehurom u kome je bio njen muž i stavi ih na policu. U četrnaest i četrnaest. . porota se vratila. Začulo se klicanje i pljesak. U ordinaciji se tresao od potisnutog besa. pa su ga izgurali napolje. Smesta mi je presekao kičmu. sada svedena na sedam porotnika. Ubio me je u trenu. ispuštao instrumente i obarao stvari. dužine oko pola metra. Ženevjev Tenebre je uzela svoju kćerku i otišla da zatraži od Eda Galačelija muževljevog duha. Porota se povukla u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares. "Da li je optuženi kriv ili nije?" "Nije kriv".

naknadu za isleñivanje. prihvatiće plaćanje bilo u . osmogodišnjoj ksantijskoj devojčici tamnoplavih očiju. naknadu za pristup dosjeima. uključujući sitne troškove. kao na prvu stranu do one koja je nañena krivom. razbivši im vrata kundacima pušaka. član 16 Zakona o odgañanju pravnih troškova (za oblasne i sudove po ugovoru o delu) sve prelazi na optuženog. iznajmljivanje sudskog osoblja na dva dana. promuca gospodin Staljin. Platio sam Luiju Galačeliju njegovih dvadeset pet dolara". 3548 Novih Dolara i dvadeset osam centavosa. naknadu za sudijinu sluškinju. "Meñutim. namirnice. i on obuhvata iznajmljivanje sudnice. da mu utrlja melem u šuljeve. Čovek koji je progovorio pruži mu parče papira. naknadu za tužioce. sudske troškove. Meñutim. "Sve sudske troškove obično plaća kriva strana". ružicu. naknadu za beležnike. upotrebu energije i svetlosti. po odeljku 37. dnevnice za isto. Dok su Staljinovi slavili te noći uz pečenu ćurku i graškovo vino. reče oficir. pošto je Kompanija velikodušna prema onima čija su sredstva ograničena. "Ovo je vaš račun za usluge koje vam je pružio Sektor pravnih usluga korporacije Vitlejem Ares. pošto je kriva strana umakla. upotrebu hartije. sudsku taksu i zamenu jednog sudijskog čekića: ukupno. radosno raspoloženje pokvarila su im četiri naoružana čoveka odevena u crnozlatnu kožu. njeno osiguranje. melem za šuljeve. dolaznu i odlaznu taksu za lokomotivu. "Josif Menke Staljin?" upita voña. "Ali platio sam." Staljinovi zinuše kao patke u oluji. Gospodin Staljin se radosno vratio svojoj ženi i slinavom sinu. naknadu za sudiju.Sudija Dan se vratio u svoj vagon-garderobu i naložio ličnoj sluškinji. Žena i sin istovremeno pokazaše na muža i oca. najam. čiji je nos generisao potok sjajne sluzi tokom čitavog suñenja.

pa pravo na voz. Morton Kvinsana se vratio u praznu ordinaciju.gotovini. A ovo je" ." nastavi on." Dok je Džoni Staljin. Sud Pajpauder niko više nikad nije video. sa sve viljuškom u ruci. Pogled mu zastade na Džoniju Staljinu. na neodreñeni rok od najmanje dvanaest i najviše šezdeset godina. To je. poveli sokakom. "Potpišite tu i tu". uvek i jedino njega. pravog krivca. "potvrda o konfiskaciji vašeg sina zbog dospelih sudskih troškova plativih Sudu Pajpauder. i dok je sedela kod kuće i . bilo u naturi. Noge su mu se klatile kroz gomilu pepela i stopljenog metala. ista stvar: kako joj je samo bio neveran.. napravio jaku omču i obesio se o tavansku gredu u ime ljubavi. Već punu godinu. "U gotovini ili naturi". i izdaće vam.on tresnu parče plavog papira na dlan gospodina Staljina . kako je samo njega volela. reče oficir. izveli su ga iz kuće. zubarske knjige. "On će biti dovoljan. zubarske mantile. nijednom za sve te godine. molila je gospoña Staljin. vrištao i slinio kao zaklana svinja. samo njega. a za njima su na podu ostajali mali sivi tragovi. "Tako. Uzeo je zubarske alatke. Kada je vatra zamrla u pepelu. star 8 i 3/4. Oficir naškraba nešto u svojoj beležnici. koji je već odmeravao prostoriju očima sudskog izvršitelja. 26. sve to nagomilao usred ordinacije i zapalio. lokomotiva je potpalila svoje fuzione motore i odvezla se iz Bespuća. otkinuvši ružičasti formular po perforiranoj liniji. uzeo je parče užeta od konoplje iz kredenca. iz dana u dan.. sudski nalog za regresiranje od gospodina Mikala Margolisa. na vaš zahtev. U gromoglasnoj moćnoj rici. nikada ni pomislila nije na drugog muškarca. zubarsku stolicu. sa viljuškom ćuretine na pola puta izmeñu tanjira i otvorenih usta. nikada." "Ali mi nemamo para"."vaša priznanica. reče on gospodinu Staljinu." Tri naoružana uzaptioca umarširaše u trpezariju i podigoše Džonija Staljina sa stolice.

jer . do odlaska u krevet u suton. zbog izdajstva žene koja ga je tako obožavala i šta je samo uradio. pred čitavim gradom. a ona o tome nije imala pojma". koje vole ljubavlju neuporedivom. o da. žena koju je muž varao. kada je potpaljivala zorom vatru. i kada je čuo njene jecaje. da. ali da li je ikada jednom pomislio na jadne odane žene. lično. pa je primila. sa tom ženetinom. e. a pošto joj je sve to saopštio. Raelova sestra. o tome kako je jedna žena ukrala bebu od starice koja nije imala dece i kako je ta žena želela tu bebu više od ičega u vidljivom ili nevidljivom svetu. a onda joj je saopštio ono što je saznao kada je načas dodirnuo panarhijsko sveznanje. gde mora da se krije od ljudi koji govore za nju u prolazu: "Eno je. da. šta je on radio. to. i sada je mogao da vidi kako ju je zvocanje poružnelo u telu i duši i mrzeo ju je zbog toga. pravda je pobedila. rekao je sledeće: "Idi pred ogledalo. i upitaj se. mrzeo ju je. pa je rešio da je kazni. mrzeo je pakost koja ju je terala da mu zvoca zvoca čitavu večnost na grudima Panarha. znaš ti jako dobro: da. i šta je samo uradio sa tom ljubavlju. ni manje ni više. ne. šta je uradio. kćerko. sa tom besramnicom lošeg porekla (neka joj materica istruli. jer to je ono što si. a? Šta je uradio? Samo ju je straćio na neku jevtinu ženturaču koja nije zvoczvoczvoczvoczvocala od buñenja. hranila i rodila tu bebu kao da je njena. seks. da. sad svi znaju zahvaljujući njemu. i tako je jednog dana zviznuo i počeo da doziva kćerku sve dok nije spustila knjigu i pribila lice uz mehur. ja nisam tvoj tata". Arni. osramotio je pred čitavim gradom. ide. svog ličnog suparnika i neprijatelja. dok su joj usne dodirivale plavo polje sila: "Misliš. Arni. gde više nije mogla ponovo da proñe gordo i dignuta čela. jer. mnogo je on mislio na suparnike i neprijatelje. i kada je ona otišla pred ogledalo u svoju sobu. gledajte je. njegovim divnim i uzvišenim namerama da oslobodi tog Staljina optužbe. mislim na tebe. bio je veoma zadovoljan. ili ličiš na Mandele. Limalova i Tasminina tetka". da li si se ikad zapitala odakle si došla?" a Arni je odgovorila.obožavala ga u hramu svog srca. zahvaljujući njegovom dobrom srcu. i tako to?" na šta je on rekao: "O. a onda joj rekao: "Arni. da li zaista izgledaš kao jedna Tenebre. a dojke svenu kao suvi patlidžani) i nije bolje ni zaslužio.

i toliko se pakosno radovao da se oduševljeno premetao u svom treperavom plavom mehuru. Ime mu je bilo Spretni O'Rork. princ igrača ili kralj psihopata? "Koliko polažeš?" upita on. čak i potpuno pomračena. Ipak. "Da bacimo za brejk?" "Glava." Lica za šankom zaklimaše u odobravanju. njegova zvezda sijala je snažnije od svih ostalih igrača bilijara u Bespuću.posejao je seme uništenja svoje žene u devojčici koja nikada nije bila njegova kćerka. Pretpostavio je da je ovaj star izmeñu devet i deset godina. Je li iko video Limala?" Tamna mrlja se odvojila od najtamnijeg stola u najtamnijem uglu i zapuzala prema bilijarskom stolu. a cipele od kože iz Hristadelfije. 'Sultan Bilijara'. Nazivao je sebe mnogim velikim imenima: 'Svetski Šampion'. samopouzdan: gledaj samo kako vraća kredu za tak u džep prsluka." . Imao je dijamantne plombe u zubima i pozlaćeni tak. ali bio je zvezda na zalasku i svi su to znali. u tom bolnom uzrastu izmeñu detinjstva i muževnosti. Gomila novčanica od deset dolara narastala je na šanku. jer čovek koji je bio sve to što je tvrdio da jeste. Kako da nastupi: oštro i grubo. "pod uslovom da nije već u krevetu. ne bi igrao bilijar za uloge od deset dolara u bilijarskoj sali Hotela/Železnice Vitlejem Ares. Mlad. a on je nakupio znatnu gomilu novčanica pre nego što je upitao ima li još izazivača. 27. Kao da su se cerila. "Znam ja jednog". ili kao majstor taktike. Odelo mu je bilo od najfinije organca-svile. 'Majstor Zelene Čoje'. 'Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Upoznala'. "Koliko hoćeš?" "Čitav svežanj?" "Mislim da imam toliko. Spretni O'Rork odmeri svog protivnika. reče Persis Taterdemalion.

protumačiću ti sudbinu. svaki je bio označen tajanstvenim simbolima i neobičnim imenima. Pravog dara." Gde je jedan devetogodišnji muškarac-dečak naučio da bude tako samouveren? Spretni O'Rork gledao je kako se njegov protivnik saginje nad tak. u zlatotisku: 'Samoneviñenje'. verovatno si već smislio gde hoćeš da ti se kugle zaustave. Moraš da isključiš um i pustiš srce da odluči. Ja brejkujem. felš. I igrao je svom snagom. On je stajao pozadi u neskrivenom divljenju pred dečakovom veštinom i kada je poslednjom crnom kuglom dečak pobedio rezultatom tri prema dva. obrtanje. Nije mi krivo što sam izgubio stotinu dolara u igri sa protivnikom poput tebe. "Jedan savet. ali mršavi dečak upalih očiju mora da je crpeo snagu iz tame. Ti igraš racionalno. Od tebe zavisi strana. da ti učinim jednu uslugu. 'Promene i menjanje'. a iz načina na koji ih razbacaš. Igrao je sa smrtonosnom ujednačenošću koja je Spretnog O'Rorka samlela kao vodenički točak. neće delovati. Liči na zmiju. Ako to uradiš. Krajem pete. "Sinko. Bilo je to uživanje gledati. 'Pred njim'. 'Iza njega'. bio je umoran i nemotivisan. ali dečak je bio svež i precizan kao kada je brejkovao u prvoj. 'Izvan njega'. jer svaki potez odigrao je podjednako pažljivo i promišljeno kao onaj pre njega. profesionalac mu je prvi čestitao." Mršavi dečak uze tak i obrisa ga krpom. Samo udari te poreñane kugle osnovnom. gibak i elegantan."Pismo. imaš dara. Nikada to ranije nisi video?" Spretni O'Rork izvuče široku rolnu crne čoje iz kofera i raširi je po stolu. Ali mislim da mogu da ga pobedim. "Pravila su jednostavna. ugao. brzina. pomisli bilijarski kockar. Spretni O'Rork napravi trougao raznobojnim kuglama i postavi belu kuglu na zlatnu tačku označenu sa 'Nastupiće'. Dozvoli da ti proreknem sudbinu?" "Ti proričeš sudbine?" "Po stolu i kuglama. Stari kockar odigrao je protiv dečaka pet partija. Čoja je bila podeljena u odeljke. 'Ogromnost'." . ispredao nit svoje veštine tako fino da je mislio da će pući. Ipak.

previše star za devetogodišnjeg dečaka. Vidiš tirkiznu kuglu. ali taj neko neće biti odatle. limun-zelena." Limal Mandela se ponovo nasmeja. starče. Iznenadno pucketanje tamne energije nagna sve da uzdrhte. starče?" "Pogledaj crnu kuglu Smrti. "Tako kugle kažu. kugla Putovanja. nalazi se u mojim grudima. Ali ovo je najbolji deo. Pogleda niz tak. bela kugla. Ja bih protumačio da to znači da ćeš se sukobiti sa moćnom silom tame moguće čak i sa samim Uništiteljem. nije se ni pomerila sa tačke udarca. A onda se sve ponovo umiri. "Moje srce." "Moje srce? Ovde?" Smeh Limala Mandele bio je ružan. To je jedino mesto gde je moje srce. Pobedićeš. Ambiciju. Gledaj. Ali. počiva na Zlatnom Blagu. ako je verovati kugli Hitrine. takoñe ćeš naći nekoga ko će te zavoleti na tom mestu slave i bogatstva. izgubićeš sve. i kada je izgubiš. Uhvati se za srce. kugla Ljubavi. vidi tamo. Otići ćeš odavde." ." U Hotelu/Železnici Vitlejem Ares zavlada iznenadna hladnoća. gledaj. Spretni O'Rork pevušio je i obigravao oko stola. Limal Mandela se osmehnu i upita: "Hoću li pobediti?" "Tvoja kugla je odmah do samog polja. kraj kugle Grimiznog Srca. ubrzo. a njih ćeš naći tek kada se vratiš kući." "A kažu li kugle kada Limal Mandela mora umreti. Nikada nisam video ništa slično. U meni. vidi. Kugla boje mandarine. a osnovna kugla udari u raznobojne i razbaca ih po stolu. Za sekund. "Zanimljivo. koja leži podjednako u Zlatnom Blagu i Božjoj Kući. gde ti je ostalo srce.Dečak klimnu glavom. A kugla Odgovora. počiva tačno u Borbi odmah do sive kugle Tame. leži u Velikom Krugu dok ljubičasta kugla Pitanja leži u Promeni i Menjanju. sto je bio kvantni košmar rikošetirajućih sfera. Vidiš kako leži kraj Nade na liniji izmeñu Reči i Tame. Vodićeš svoju najveću bitku tamo gde ti je srce. Otići ćeš odavde da pronañeš odgovore na svoja pitanja.

na dan njegovog sazrevanja. zakotrljane kugle mrvile su sve protivnike Limala Mandele. Negde rano ujutro. biljnog patologa. Poput zatumbanih planeta iz košmara njegovog detinjstva."Istinu zboriš. a niko od nas ne može da izabere ni vreme. i on je njime čašćavao kafanu pićem. Bože. ali ja želim da kuglama sam sebi stvorim budućnost. želim da mu pokažem koliko sam dobar. ni način. Šta kažeš. geofizičara. ne za mistike. rekao je dok je ona prala čaše. gospodine O'Rork. Iako mu racionalnost nije dozvoljavala da poveruje velikodušnom proricanju kugli. nije li to prilično duboka misao za jednog devetogodišnjaka? Ali igrao si dobro. inženjera tla ili meteorologa u prolazu. a Spretni O'Rork prikupi čarobne kugle i tkaninu za čitanje sudbine. ni mesto." Limal Mandela zakotrlja crnu kuglu Smrti vrškom kažiprsta. Bilijar je igra za racionaliste. muzika glasna. Tamo ima ljudi. igrao si najbolje. a svet se ne zatvara u tri i tri minuta. Ipak. svi moramo umreti. kada su prekrivači bili navučeni na novu pobedu na čoji. mora da postoji neko drugo mesto gde su svetla jaka. Limal Mandela je otišao kod Persis Taterdemalion. "Pa. a stolice podignute naopako na stolove. Posle te noći. gos'n. Limal Mandela je bio ubeñen u svoju veličinu. Novčani ulog bio je beznačajan. na svoj deseti roñendan. zajedno sa legendom o dečaku iz Bespuća koji je bio nepobediv dok god je ostajao u svom rodnom gradu. čiji se . Želim da vidim taj svet. botaničara. već zbog moći. tamo gore." On iziñe. vreme je da ovaj devetogodišnjak ode na spavanje. "Hoću više". "Mora da postoji više. u srcu je video svoje ime ispisano krupnim slovima meñu zvezdama i on je počeo da igra ne zbog ljubavi ili novca. Ime Limala Mandele prenošeno je tamo-amo prugom. Njegova veličina nalazila je novu potporu svaki put kada bi razbio nekog geologa. želim to više od svega. Hvala za čitanje sudbine. Nije nedostajalo mladih lovaca na glave revnosnih da ospore tu legendu: njihov poraz samo ju je osnaživao. I želim to.

i poneo dva taka u koferu za štapove.svetovi okreću oko bilijarskih kugli. zbunjujućem mestu. "Znam. Češanje bi značilo predaju telu. svet može imati oblik kakav god poželiš. Znam. ali nikada se nije češala. Nikada nije sekla kosu. 28. Sačekao je na mraznoj hladnoći pod svetlucavim zvezdanim nebom noćni poštanski voz za Beladonu. Svrbelo ju je i gnojilo se. Nokti na njenim rukama i nogama uvijali su se na krajevima. hoću da odem odavde. Tog jutra. Danas si muškarac i gospodar sopstvene sudbine. i počuj to odmah. hoću da ukrstim svoju veštinu sa njihovom. prašnjavoj pletenici. Poñi odmah. Ali počuj ovo. Limal Mandela je spakovao mali ranac sa odećom. Ti odlučuješ kakva će ona biti. masnoj. Prisećala se osećaja zarobljenosti na malom. Tak od javorovine koji je njen otac lično napravio ležao je upakovan na . Nikada se nije prala." "Misliš. Započela je rat protiv svog tela na deseti roñendan." Oči vlasnice kafane bile su suzne. a kosa joj je visila sa glave sve do struka u debeloj. U zoru je bio pola kontinenta daleko. i ja hoću sve da ih izazovem." Persis Taterdemalion spusti svoju čašu i zagleda se dugo u jutro. kao i meñu maljama njenih prepona i smrdljivim. već samo razumevanje. Nije tražio njihovo praštanje. znojem ulepljenim i umršenim dlakama ispod pazuha. Legija parazita tamo je našla utočište. Udahnuo je duboko. tiho. želela bih da imam hrabrosti i slobode da poñem s tobom. stavio osam stotina dolara ušteñevine u cipelu. pre nego Što izgubiš hrabrost. Limale. i otišao zauvek. To je bio dan kada je Limal otišao. Video je poklone koje su majka i otac nameravali da mu daju za roñendan i pokolebao se. pre nego što se predomisliš. da poñem?" "Poñi. gde će te povesti. Bože. Napisao je poruku roditeljima i ušunjao se u njihovu sobu da im je ostavi kraj kreveta.

istegla se do tačke pucanja. belo. Dopalo bi joj se da je duhovni vetar odnese kao papirnu kesu. u društvu lama. jela povrće pravo iz zemlje u bašti. "mi smo svetlost. "Svetlost". Shvatila je da bi joj se to dopalo. u svetlost se vraćamo. Pogledala je svoje telo. ali ta bliskost je nestala. od svetlosti. diže se na Božjem vetru. neutaživih apetita. razložila se. mističnost je pohrlila u prazninu Tasmininog uma. O podnevu. izvan sveta. Blizanci više nisu bili u ravnoteži. zbacila je sa sebe odeću koju je fino istkala Eva Mandela na razboju svoje posvećenosti. pokušavajući da od njega sazna šta znači biti žena. Osećala je da jedri. Gadila se njegove beskrajne gladi. koje sija večitim svetlom kao vodoskok uperen u nebo. tamo gde je nekada bio njen brat. i spavala bez krova nad glavom. Vetar koji nikada nije prestajao da duva cimao ju je kao da je zmaj koga hoće da odnese u nebesa. Hodala je bosa. i preobrazila je u stvorenje najčistije svetlosti. i osetila mržnju prema njegovoj glatkoći i izvajanim mišićima. Onda se Tasmin popela sama do isturenog crvenog stenja da ponovo pogleda obličje sveta. pod pamukovim drvećem. kada bi ostali . Nezauzdana. šapnula je. Kada je palo veče i kada je postalo očigledno da se Limal neće vratiti. Tu i tada. ljudski otpadak vinut sve više i više. u nebo ispunjeno anñeoskim bićima i delovima orbitalne inženjerske opreme. odleteli su u prostor. slepog neobaziranja na bilo šta osim sebe. izvan vremena. stavili su ga u kredenac." Otvorila je oči i ugledala dole crvenu pustinju i ružni mali grad zguren kraj nje. Pila je kišnicu iz bureta. a kredenac zaključali i zaboravili. tek zadevojčeno. velike daljine. i u panici pozvala u sebi glas svog brata. dalje jedno od drugoga. i da je glas povikao: "Mučenje tela! Mučenje tela!" Tasmin Mandela se javila kao odjek tog povika i objavila rat svom telu i materijalnim stvarima sveta. dalje od plamteće suve zemlje. nestala. Tada se Tasmin Mandeli učini da je u vetru čula glas iz velike. čak i kada bi kiša pretvorila uličice u tečnu prljavštinu ili kada bi mraz kljucao zemlju. Stajala je pred Velikom Pustinjom i pustila da je vetar šiba.kuhinjskom stolu. Mističnost jednog više nije vladao racionalnošću drugog: poput mašina bez kontrole.

stanovnici uživali u obožavanoj siesti, ona bi čučala na plamtećem kamenju Kote Bespuće, uronjena u molitvu, ne mareći za sunce od koga joj je koža tamnela, a kosa belela u boju kostiju. Meditirala je o životu Katarine od Tarzisa, koju je potraga za duhovnošću u pagansko, svetovno doba navela da odbaci ljudsko telo i stopi dušu sa dušama mašina koje su sazdale svet. Mučenje tela. Tasmin Mandela je prevazišla ljudsko stanje. Roditelji nisu mogli da dopru do nje, a prenebregla je pokušaje Dominika Frontere da je natera da pokriva svoju golotinju. Bilo je važno samo unutrašnje milozvučje, kaskada svetačkih glasova koji su ukazivali na put kroz zastor tela do nebeskih kapija. Bio je to put kojim je Blažena Gospa prošla pre nje, i ako je taj put zahtevao zgañene poglede pridošlica u Bespuću, zemljoradnika i vlasnika prodavnica, mehaničara i osoblja železnice, onda je to bila cena koju je morala da plati. Videla su je ružnu, ta nova lica sa Gvozdene Planine i iz Ljagoneda, Novog Merioneda i Velike Doline, šaputali su joj iza leña. Ona je sebe videla neopisivo lepu, duhovno lepu. Jednog dana meseca jula, kada je letnje sunce bilo u zenitu i kada su obluci pucali, a crepovi se lomili od podnevne vreline, Dominik Frontera je došao sav vreo i znojav Tasmin Mandeli, koja je čučala visoko kao kožnata ptica na isturenim crvenim stenama. "Ovo ne može dalje ovako", rekao joj je on. "Grad raste, novi ljudi stalno dolaze: Merčandanijevi, sestre Pentekost, Čungovi, Aksamenidesi, porodica Smit: šta će pomisliti, kakvo je to mesto gde devojke... žene tumaraju okolo gole po čitav dan i zaudaraju kao blatište u svinjcu? Ne može tako, Tasmin." Tasmin Mandela je zurila pravo ispred sebe prema horizontu, stisnuvši oči pred jarom. "Gledaj, moramo nešto da uradimo. Dobro? Važi. E sad, šta kažeš da se vratiš sa mnom svojim roditeljima, ili ako to ne želiš, Ruti će se brinuti o tebi, okupaće te, očistiti, odenuti ti neku lepu odeću, a? Šta misliš o tome?" Nalet vetra zapahnu Dominika Fronteru zadahom prljavštine. On se zagrcnu.

"Tasmin, Bespuće nije što je nekad bilo, i ne možemo se vratiti onome što je bilo. Ono raste, dočekuje Četrnaestu dekadu. Ne možemo prihvatiti takvo ponašanje. A sad, ideš li?" Ne pomerajući pogled, Tasmin Mandela reče: "Ne." Nije progovorila pedeset pet dana pre te reči i osećala je gañenje zbog njenog izgovaranja. Dominik Frontera je stajao neko vreme, slegnuo ramenima i sišao sa isturenog stenja onome što je ostalo od njegove sieste. Iste noći, Tasmin Mandela napustila je ljude Trinaeste dekade i lutala daleko duž brežuljaka sve dok nije pronašla pećinu gde je voda curkala odozdo, iz podzemnog okeana. Tu je obitavala devedeset dana, danju je spavala i molila se, noću prevaljivala dvanaest kilometara do Bespuća da pohara bašte ljudi Trinaeste dekade. Kada su počeli da se pojavljuju psi i sačmarice, osetila je božanski poziv da se još više udalji, te je jednog vedrog jutra hodala i hodala i hodala u Veliku Pustinju, hodala i hodala sve dok iz pustinje crvenog peska nije zašla u pustinju crvenog kamena. Tamo je pronašla kameni stub na kome će živeti isposnički, stenovitu iglu na koju će se nabosti. Te je noći spavala u podnožju kamenog stuba koji joj je pokazivao put prema Pet Nebesa, a za vlagu joj je poslužila rosa koju je lizala sa svog nagog tela. Od svitanja do sumraka tog dana pela se uz kameni stub; gipka i spretna kao pustinjski gušter. Rascepljeni nokti, izrovani nožni prsti, prsti na rukama puni plikova, iskidano meso: sve joj je to značilo podjednako malo koliko i glad u njenom trbuhu; sve su to bila divna mala mučenja, sitne pobede nad telom. Tri dana je sedela ukrštenih nogu na vrhu crvenog kamenog stuba, nije ni spavala ni jela, bez pića i bez najmanjeg pokreta, i terala je telesni vrisak dole dole dole, napolje napolje napolje. Ujutro četvrtog dana, Tasmin Mandela se pomerila. U dugoj noći, sanjala je da se pretvorila u stenu, ali ujutro se pomerila. Nije to bio neki veliki pokret, samo pomeranje suvih očnih jabučica kako bi pogledala oblak koji je dolazio sa juga, samotni tamni oblak prožet munjama. Iz tog oblaka dopirao je zvuk nalik na zvuk roja besnih pčela. Dok se približavao,

Tasmin Mandela je videla da je sazdan od mnoštva majušnih čestica u očajničkom kretanju, uistinu kao roj insekata. Približavao se oblak, približavao, i ona vide na svoje zaprepašćenje (Tasmin Mandela je još bila donekle kadra za izvesna ljudska osećanja) da se oblak sastojao od hiljada i hiljada svetih anñeoskih bića koja su se probijala kroz gornje slojeve vazduha. Bila su slična anñelu koga je Radžandra Das oslobodio iz Vrela znanja Adama Bleka, i u vazduhu su ih održavala zbunjujuće raznovrsna krila, elise, rakete, jedra, propeleri, baloni, rotori i mlazni motori. Anñeoska vojska projezdila je kraj nje sa juga, i bilo ih je toliko da su možda kružili i uzdizali se u troposferu da bi ponovo proparadirali. Onda se iz zujećeg oblaka pomolio masivni aparat, četvrtasti leteći predmet blistavoplav i srebrn, dugačak čitav kilometar. Svojom neobičnom konstrukcijom podsetio je Tasmin na slike rikši i autokola koje je videla u majčinim slikovnicama. Na njegovom zatupastom pramcu nalazio se hromni kez rešetke sa nazivom 'Plimut' ispisanim slovima visokim poput Tasmin Mandele. Ispod rešetke, bio je pravougaoni štit, svetloplav, sa natpisom žute boje:

DRŽAVA BARSUM KAT

Plavi Plimut se zaustavi iznad kamenog stuba i dok je Tasmin pokušavala da pogodi njegovu moguću svrhu (ROTEH-ova inženjerska stanica, zvezdane kočije, leteća tržnica, trik sunca i kamena), anñeoski hor zavi ispod njega i zapeva, uz pratnju citre, zmijaste trube, okarine, krumhorne i stratokastera:

Du ap a bi bap Šubi-dubi du Du ap šuvadi-šuvadi A-bap bam bu

Bi-bap a lula Šibap šubi-du Ri bap a lula Bibap bam bu.

Jedan usamljeni anñeo izdvoji se iz nebeskog hora i spusti na helikopterskim elisama sve dok se nije našao licem u lice sa Tasmin Mandelom.

O Blažena Smrtnice, sad ove Vesti Primi: Pripremi Sebe da te vidi Svetica, Naša Svetica, Naša Blažena Gospa, od Tarzisa, Gledaj je gde Dolazi, Blažena Katica!

Izdeklamovao je to u besprekornim jambičkom petercu. Elise u kontrarotaciji uzdigoše anñela u nebo. Veliki Plavi Plimut odsvira drevnu, drevnu melodiju zvanu 'Di-ksi' svojim petostrukim fanfarama i izbaci pristupnu rampu. Sitna, kratko ošišana žena u blistavo belom odelu sa projektovanim slikama siñe niz rampu i poñe prema Tasmin Mandeli, ruku ispruženih u univerzalnom simbolu dobrodošlice.

29. Ugledavši prvi put grad Keršo, prestonicu korporacije Vitlejem Ares, Džoni Staljin nije mogao sasvim da shvati šta, zapravo, vidi. Iz stražarske prostorije voza koji je kloparao kroz venac brda boje škriljca i rñe, učinilo mu se da je ugledao kocku, crnu poput njegovih stisnutih očnih kapaka, na čijim su gornjim ivicama bila zlatna slova KORPORACIJA VITLEJEM ARES KORPORACIJA VITLEJEM ARES KORPORACIJA VITLEJEM ARES. Ipak, nije mogao sebi da predoči razmere te kocke jer se ona nalazila u lokvi prljave vode koje joj je oduzimalo svaku perspektivu. Onda je ugledao oblake. Bili su to prljavobeli

kumulusi, nalik na uprljanu vatu, i okupljali su se negde na tri četvrtine visine kocke. Džoni Staljin se obrnu i pobeže od prozora da bi se sakrio od onoga što je video. Kocka mora da je imala osnovicu od gotovo tri kilometra. Sada je svet poprimio odgovarajuće razmere: brda su bila krastava od visokih peći i livnica, lokva i nije bila lokva, već veliko jezero u čijem se središtu nalazio Keršo. Strahotna opčinjenost privukla ga je ponovo spoljnom prizoru. Tanušne niti koje su spajale kocku sa obalama jezera sada mu se ukazaše kao široki zemljani vijadukti, dovoljno veliki da nose dva železnička koloseka, a ono što mu se učinilo kao ptice u letu oko površina kocke, bili su helikopteri i dirižabli. Sud Pajpauder zakloparao je po vijaduktu. Gordi crnozlatni ekspresi sukljali su kraj njega i ljuljali voz talasima pritiska. Po njihovom prolasku, Džoni Staljin je prvi put ugledao jezero izbliza. Činilo se da je puno masnog taloga i da se blago klobuči i isparava. Hromno žute i zarñalo crvene mrlje plovile su po površini, daleko odatle naftni gejzir izbacivao je crnu prljavštinu, a oblast veličine omanjeg grada eksplodirala je u žutim sumpornim ključalim mahnitim kaskadama kiselog blata, na stotine metara u svim mogućim pravcima. Na manje od pola kilometra od vijadukta, neki ogroman voštani ružičasti predmet dizao se iz polimerizovanih mehurova, kompleks tornjeva i ograda poput obrnute katedrale koja se neprestano mrvi pod sopstvenom težinom. Džoni Staljin zacvile od straha. Nije mogao da pojmi to pakleno mesto. Tada vide nešto nalik na ljudsku priliku, u neobičnoj odeći, u šetnji na suprotnoj obali jezera. Prizor ljudskog bića u toj hemijskoj divljini razveseli ga. Nije znao, a kamoli mario, da je to bio neki Akcionar Grada Keršo u šetnji po prijatnim obalama Sisa, otrovnog jezera, u surlastom respiratoru i izolacionom odelu. Akcionari Keršoa veoma su cenili prizmične boje i sjaj duge na površini jezera, njegove silovite gejzire, erupcije i spontano gomilanje polimera: setni vazduh Zaliva Sepije, propisno profiltriran kroz respirator i iznova udisan, izuzetno je

podsticao na razmišljanja o ljubavi i njenom gubitku; Zeleni Zaliv, bogat bakarnim nitratima, nadahnjivao je na smirene misli i staloženost neophodnu za donošenje menadžerskih odluka; bolesno truli Žuti Zaliv, koji je mirisao na smrtnost, bio je omiljeno mesto za samoubistva; Plavi Zaliv setan, zamišljen; Crveni Zaliv, koga su mnogo voleli Funkcioneri Nižih Nivoa, agresivan, dinamičan. Funkcioneri u šetnji po zarñalim obalama videli su da se Sud Pajpauder vratio, videli su da se neobičan polimerni hemoid diže iz hemijske čorbe i uzbuñeno zabrbljali preko svojih mikrofona. Takav fenomen smatrao se znakom sreće i onome ko bi ga opazio donosio je sreću u ljubavi, uspeh u poslu, dobro znamenje. Za putnika koji stiže u Keršo, bilo je to predskazanje velike sreće. Džoni Staljin, osam dana zaključan u stražarskom vagonetu, nije znao ništa o znamenjima i predskazanjima. Nije imao pojma o korporaciji Vitlejem Ares. Ali, ubrzo će je upoznati. "Akcionar 703286543", rekli su mu. "Ne zaboravi, 703286543." Bilo bi zaista teško da to zaboravi. Broj je bio odštampan na plastičkoj značci koju su mu dali, na jednodelnom odelu koje su mu dali, na vratima sobe koju su mu dali, i otisnut na svakom predmetu u majušnoj prostoriji bez prozora: na stolu, stolici, krevetu, svetiljki, peškirima, sapunu, primerku knjige Ka novom feudalizmu pod brojem obeleženim jastukom: Akcionar 703286543. Na prozivci u hodniku svakog jutra, debela žena u sivom papirnom odelu funkcionera nižeg ranga viknula bi: "Akcionar 703286543" i svakog jutra, Džoni Staljin bi podigao ruku i odazvao se: "Prisutan." Nalazio se odmah iza Akcionara 703286542 i neposredno pre Akcionara 703286544, i naučio je gde da stoji u redu po broju, ne po licu. Posle prozivke, debela žena bi pročitala mali odlomak iz Ka novom feudalizmu, kratko nahvalila vrline industrijskog feudalizma i glasno izdeklamovala proizvodnu normu za taj dan, koju su Akcionari glasno ponavljali dok su izvodili četrdeset sklekova, četrdeset čučnjeva, i trčali u mestu uz prilično vojničku muziku koja je treštala iz zvučnika. Onda bi poskidali papirne kape i držali ih na srcu, pevajući pesmu Kompanije. Dok bi Smena C marširala

hodnikom prema gravitacionom autobusu, debela žena izvikivala bi stanje akcija kompanije na svetskim berzama. Politika Kompanije predviñala je da svi Akcionari osete lično zadovoljstvo zbog svog sićušnog doprinosa korporaciji Vitlejem Ares. Debela žena bi ispratila Smenu C u gravitacioni autobus, uz proveru: Akcionar bla-bla-bla, Akcionar bla-bla-bla, Akcionar bla-bla-bla. Vrata bi se zatvorila, a gravitacioni autobus jurnuo bi goredolenaprednazadlevodesno, a Akcionar 703286543 izazvao bi salve smeha u svojoj smeni oponašanjem debele žene i njenog bla-bla-bla. Uz trzaj koji bi ih pobacao jedne na druge, gravitacioni autobus stigao bi na odredište, vrata bi se otvorila s treskom, a smeh i osmesi isključili bi se kao kasni noćni radio program dok bi Smena C marširala u fabriku. I mašine su imale brojeve: mašina broj 703286543 stajala je kod transportne trake izmeñu mašine 703286542 i 703286544. Akcionari bi zauzeli položaj, sirena bi se oglasila, poklopac na kraju transportne trake bi se otvorio, a komponente krenule serpentinom proizvodne linije. Od devet do jedanaest sati (kada je bila pauza za čaj) i od jedanaest i petnaest do trinaest (kada je bio ručak), Akcionar 703286543 uzimao bi parče plastike pomalo nalik na ljudsko uho i parče plastike u obliku kitnjastog slova P, a onda ih zavarivao jedno za drugo na svojoj mašini. Od trinaest i trideset do šesnaest i trideset zavarivao bi još ušiju i slova P, a onda bi se Smena C odjavila i izmarširala iz fabrike u susret Smeni A koja je marširala unutra. Ponovo bi ušli u gravitacioni autobus, došlo bi do novog cimanja gore-dole i tamo-amo, a onda bi se Akcionari iz Smene C opet našli u poznatim hodnicima. Nastupio bi jedan sat buke i pošalica u kupalištu hodnika, potom večera u trpezariji (toliko sličnoj fabričkoj trpezariji da se Akcionar 703286543 ponekad pitao nije li ta trpezarija jedna te ista), a potom bi drugari iz Smene C otišli u bar i zadužili fenomenalnim svotama svoje račune kupovinom glupavog dajkiri sladoleda i smešnog pića koje se uglavnom pravilo od kaše od malina. Ponedeljkom, sredom i petkom, odlazili su u bar. Utorkom i četvrtkom išli su u bioskop ili na neku živu predstavu, a subotom su

a udvarao se i njenoj idiotskoj kopilanskoj kćerki zvanoj industrijski feudalizam. Džoni Staljin nije shvatio da nema pojma kuda odlaze plastični komadi u obliku slova P. plastične masive. ali vodili su ga sa sobom iz nedelje u nedelju. . Solidarnost Smene bila je zvezda vodilja za život proizvodne jedinice. koji ih je zavarivao za parče plastike u obliku debelog čoveka. usred zavarivanja. niti šta se od njih pravi. govorili su njegovi drugari. Dok je sanjao jedne noći u svom brojem obeleženom krevetu. Klinac je previše mlad za to. ali on je voleo muziku. Nedeljom je bila Tržnica Čudesa i uveče su svi išli u relaksarijum Kompanije. plastične kontinente. ili se nisi držao ničega. Noću je pio i šegačio se sa momcima. Naučio je kako da se klanja menadžeru i da mu se krevelji iza leña. I Badi Merks je bio dobar. Zubi su mu dopirali neprijatno blizu bradavica plesnih partnerki. koju je svirao taj Glen Miler. ogromne plastične mesece u čijem je srcu bilo parče plastike u obliku uha zavareno za parče plastike u obliku slova P. Džoni Staljin je mnogo toga naučio u prvih nekoliko meseci koje je proveo u korporaciji. plastični odlivci tumbali su se oko njega i stapali u ogromne plastične planine. i prepuštao ih Akcionaru 703286544. meseci. turobno i bezlično poput papirnih maramica iz kutije sve dok jednog dana. jer bi njegov izostanak narušio njihovu solidarnost. a danju zavarivao komade plastike u obliku ušiju za komade plastike u obliku slova P. Dvanaest meseci je zavarivao dva parčeta plastike jedno za drugo i sada je morao da sazna zašto. Naučio je zapetljanu pseudonauku zvanu ekonomija i njene lažne zakone.išli na igranku jer je Palais de Danse bilo jedino mesto gde su mogli da sretnu devojke. ušiju i debelog čoveka. gde su mladi Akcionari pre vremena mogli da saznaju sve o Muškoj Zabavi. Naučio je kako da svima udovolji. To je bilo pre nego što je Džoni Staljin saznao za značenje tigrasto obojene kutije za sugestije. Akcionar 703286543 bio je malčice prenizak i malčice premlad da bi uživao i igranju. Držao si se svojih pajtaša. Prolazile su nedelje. naročito onu novu. a da istovremeno udovolji i sebi.

izgovorivši se na blagi proliv. Pratio je krivudavu proizvodnu liniju. otvorio ih i našao se u kratkom hodniku na čijem kraju su se nalazila nova vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. vrlo dobro. Onda bolje pogleda i vide da je tu sve potpuno drugačije.kombinacija radija. linija za demontažu. Deproizvodna linija. Na kraju proizvodne linije radiočajomatsvetiljke prolazile su kroz prorez u zidu i nestajale. gde su komponente prolazile kroz zid i polazile na svoje fuziono putovanje. Akcionar 703286543 nabacio bi svoj najbolji menadžerski izraz na lice (usavršen mesecima uvežbavanja) i rekao im kao nadozrnik: "Vrlo dobro. virio preko ramena Akcionara dok su ovi zavarivali." Počeo je da shvata kakav je to aparat . ustumarao se kraj kameno tihih Akcionara i stigao do početka linije. Džoni Staljin gurnu i druga vrata sa oznakom 'Samo za menadžere' i nañe se u prostoriji toliko sličnoj onoj iz koje je izišao.Jednog dana. sasvim sigurno korisna stvar. Provukavši se tiho kroz zaljuljane vratnice. Kraj njega. transportna traka nosila je kompletirane radiočajomatsvetiljke prema sledećem prorezu u zidu. Kraj transportne trake nalazila su se vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. samo tako. mada nije mogao da vidi gde su se uklapali njegovo plastično uho i slovo P. pustio je da se čitava smena odjavi i sakrio u klozet sve dok gravitacioni autobus nije zatutnjao i odzveketao naviše u svom šahtu. Radiočajomatsvetiljke pojavljivale su se iz zida i prolazile proizvodnom linijom gde su ih Akcionari Kompanije u papirnim radnim odelima i sa plastičnim identifikacionim značkama rastavljali na sastavne delove. da je na trenutak pomislio da je prošao kroz pogrešna vrata. lemili elektroniku i opremali proizvod. čajomata i svetiljke za noćno čitanje. Na kraju . Džoni Staljin je došao do mesta na liniji gde je njegov parnjak stavljao plastično uho i slovo P pod radio-snop i raskidao veze koje su ih spajale. Omamljen iznenañenjem. presovali kućišta i kutije. šrafili kvake. Džoni Staljin je gurnuo vrata. pred onima koji su mu uputili upitan pogled. većina ga nije primetila. Broj tog Akcionara bio je 345682307. Obuzeta radom za Kompaniju.

Kada je premeštaj obavljen. S poštovanjem. predlažem da istražite i potom zatvorite sve proizvodne linije za proizvod 34216. kod mesta 215682307. Akcionar 703286543 napisao je na ceduljici: 'U interesu normi izraženih u broju komercijalnih proizvoda po radnoj jedinici. ubacio je tu malu bombu u žutocrnu prugastu kutiju sa oznakom 'Sugestije'.' Sledećeg jutra. Mogao je sebi da priušti da se napija tri noći nedeljno. Neko sivo odelo u upravi zainteresovalo se za njega. čuo je kako Akcionar 108462793 šapuće nešto Akcionaru 93674306 dok je dodavao bočicu sa sosom na sastanku Sindikata u zadnjem delu Delehantijevog bara. kratko ošišano derle sa naočarima koje je vodio na romantične (i skupe) promenade kraj Zaliva Sepije i na koje je bacao novac. reka plastičnih i hromiranih komponenti prolazila je kroz prorez u zidu kraj koga su stajala vrata sa oznakom 'Samo za menadžere'. pretpostavljao je. sa novim kreditnim rejtingom. pripadnici Smene C bili su premešteni na nove proizvodne linije. Glena Milera. dok je pio koktele u baru. Veoma je voleo novu muziku. Hamiltona Bohanona. Kupio je mali radio za svoju sobu kako bi mogao da sluša Novi sat velikih orkestara nedeljom po podne. Staljin. Džimija Čunga i najvećeg od velikana. Dž. Jednog dana. pa je rešio da neprekidno potpaljuje vatru tog interesovanja. Te noći. U kabini u muškom toaletu. za ručkom. da bi anñeli čuvari u sivim odelima stalno lebdeli u njegovoj blizini.linije. Akcionar 703286543 našao se u novoj prostoriji gde je radio na novoj liniji. Akcionar 703286543. iznova i iznova. Za dve nedelje. koje su potpuno odudarale od radničkih kombinezona Kompanije. . Badija Merksa. Mogao je sebi da priušti kupovinu sitnica i tričarija od nakupaca u Tržnici Čudesa. Džoni Staljin se osmehivao u sebi na pomisao da su sivi ljudi u sivim odelima na svoj užas otkrili ekonomsku nakazu od fabrike koja je neprekidno pravila i rastavljala isti proizvod. ali ne i poverenje. Mogao je sebi da priušti devojku: mršavo. Džoni Staljin je olovkom napisao malu poruku anñelima u sivom i prepustio je kutiji za Sugestije.

Nagrada za Uzornog radnika godine (sektor lakog inženjeringa) došla je na svoj godišnji red. najednom postalo upražnjeno ('Premeštaj i Unapreñenje'. Džoni Staljin bio je najmlañi čovek koji je ikada unapreñen na taj položaj u odeljenju za laki poljoprivredni inženjering. Morao je prilično da odvrne radio kako bi prigušio sve te povike i krike. Džoni Staljin je anonimno razotkrio sistem sitne korupcije i potkradanja sa vezama čak i meñu nižim menadžerima. koji je bio sektorski nadzornik.Akcionari 108462793 i 93674306 sutradan se nisu pojavili na poslu. 'Optužujem Akcionara 396243088 da nije mislio Pravilne Misli o Kompaniji. "Moglo se to desiti svakome od nas". pa je. rekao je Uzorni radnik godine svojim . poslao je ceduljicu sivom odelu. a onda je nadzornik linije obavestio smenu da su se oni dobrovoljno javili za premeštaj na drugu liniju zbog nedostatka radne snage. On je nelojalan i nema poštovanja. njenom Časnom Odboru Direktora i načelima industrijskog feudalizma. Džoni Staljin je odbio da prisustvuje sednicama tribunala Kompanije na kojima je sud za radnike i menadžere optužio dvanaest osumnjičenih i otpustio ih po kratkom postupku. Dva dana kasnije. kao ni sledećeg dana. zahvaljujući dobro odabranom trenutku. Džoni Staljin bi to gotovo i poverovao da nije čuo čangrljanje racije policije Kompanije kod Delahantija kroz svoj prorez za ventilaciju. Za razliku od svih ostalih.' Kada je mesto Akcionara 396243088. postao Uzorni radnik godine (sektor lakog inženjeringa) samo dva dana pre nego što će korporacijska sekira pasti na dvanaest zaposlenja u poljoprivrednom odeljenju. Akcionar 396243088 kraj njega je krajnje neprijatno lupao po zidu sat ili više da bi utišao zvuk. Džoni Staljin se iskidao od smeha kao i svi ostali. rekao je linijski supervizor). ni sledećeg. Imao je kreditni rejting čoveka sa pet puta više godina i iskustva. pa podozrevam da gaji naklonost prema sindikatu. Akcionar 396243088 našalio se za ručkom o seksualnom ponašanju direktora Kompanije za vreme sednica odbora. U čvrstoj demonstraciji akcionarske solidarnosti.

kolegama u Smeni A dok su srkali dajkiri od mandarina u tek renoviranom Delahantijevom baru. sivoj. Staljin) i Akcionaru (Optužujem Akcionara 664973505. . sada prisutnih oko stola od hrastovine. Džoni Staljin je s pažnjom pamtio te klišee da bi ih koristio u sopstvenim govorima hvale i bodrenja. čestitali su mu. pronašao je koverat sa dokumentima o premeštaju u jedinicu za obuku proizvodnih menadžera. Po povratku u svoju sobu obeleženu brojem. poslužili su ga lepljivim koktelom. 'više vrednosti' i 'Akcionar koji shvata načela Industrijskog Feudalizma'. 'odanost Kompaniji'. Dž. Staljin)." I jeste. već jedanaest. s poštovanjem. proguran ispod vrata. i svi su bili skinuti sa proizvodne linije na kojoj su se pravili niži menadžeri. Dž. Na čelu stola sedeo je najstariji niži menadžer. sivo odelo kome su se povinovala ostala siva odela. Posle razgovora. na dužnom odstojanju od odličnika menadžerske kaste. 'blistavi primer'. s poštovanjem. za neodlučnost. "Moglo se to desiti svakome. Najstarije sivo odelo održalo je kratak govor pun izraza poput 'uzorni radnik'. Tada je otkrio da ne postoji jedno sivo odelo. Bilo je samo pitanje vremena kada će siva odela pozvati to oličenje industrijske vrline da se pridruži nižim menadžerima. s poštovanjem. koje je visilo o plastičnoj vešalici. Dž. U dnu stola. sivo. linijskog supervizora na proizvodnoj liniji 76543. 'proizvodna jedinica'. odeljenje lakog poljoprivrednog inženjeringa. kao lojalni i iskreni Akcionar neću pominjati. Akcionarima 216447890 i 552706123 (Sumnjam da Akcionari 216447890 i 552706123 održavaju nedozvoljene seksualne odnose u vreme koje plaća Kompanija. lenjost i nedostatak poleta u promovisanju Devetostrukih Vrlina Industrijskog feudalizma. a Džoni Staljin se poklonio i napustio menadžersku kastu. Staljin). Na unutrašnjoj strani vrata zatekao je papirno odelo standardne veličine. stajao je Džoni Staljin. Desilo se Akcionaru 26844437 (Sumnjam da se Akcionar 26844437 bavi industrijskom špijunažom i da sprema veliku izdaju za račun suparničkih kompanija koje ja.

Mudrost. uvek je tri sata ujutro. glaziranog i žeženog porcelana. Tu je selo koje visi o granama drveća poput prepletanih ptičjih gnezda. u svoju gubicu. sve što se od nje vidi jeste nekoliko tanjirastih antena. Liks stoji na obe usne velikog ponora. Za putnika koji se približava Beladoni preko suvih i prašnjavih Stamposa. Ovom spisku mora se dodati i Beladona. ali nevidljiva. drugo je sazdano od izuzetnog. od kojih je svaki remekdelo i u nadležnosti jedne katedre Univerzuuma. ROTEH-ova tvrñava. mornarska kurva od grada. . To je stara. ponosi se svojim porocima. a sa njihovih niskih cilindričnih kula diže se deset hiljada molitvenih zmajeva. U Beladoni. umolnica za neprekidnu mudrost Majstora Liksa. četvrto se sastoji od veselo obojenih karavana i paviljona koji vrludaju i lutaju po šumi. prestonica sveta. peto je sagrañeno na mreži od dijamantnih vlakana zakačenoj izmeñu vrhova Porcelanske Planine. najporočniji grad sveta čeka na putnika. Ljagoned je sazdan na ostrvu u jezeru i tokom vekova probio je te granice sagradivši čitave oblasti koje plutaju na prepletu pontona ili se nesigurno uzdižu na hiljadama stubova. taverni. A u gradu sa više barova. Beladona je tamo. sa dvadeset mostova. jeste federacija od stotinu malih sela smeštenih u izvanrednom parku. ali njena čudesa su manje očigledna. ravna je svakome od pomenutih. pod betonskim nebom. suši-restorana. samo nekoliko metara ispod njegovih nogu. Beladona se ponosi svojim apetitima. Tu ima više uličnih uglova nego bilo gde na svetu. gruba kučka od grada. A opet. visoki toranj za kontrolu svih vidova saobraćaja. seks butika. nekoliko prljavih tezgi od ćerpiča i par kvadratnih kilometara piste sa otiscima guma. poput božanske esencije u uskršnjoj nafori: nije laž. lučki grad. treće počiva na plutajućem ostrvu u jezeru. nalazi se na četrdeset bregova kraj Sirtijskog Mora i njeni kristalni tornjevi zaodenuti su zavesama zelenih lijana i letnjih cvetova. Porcelanska Planina. Nesumnjivo. gladan ljudi koje će uvući dole. prisutna. poput mravljeg lava. To su neki od velikih gradova sveta.30. po njima hodaju Majstori Fakulteta u odorama i kapuljačama.

tržnica sa mašinama za kocku. soba za probe. Ahmed Sinaj Ben Adam. 'Džak' Džonson. imena onih koje je Limal Mandela pobedio da bi postao šampion? Odmah ćete čuti. modnih butika. robovskih aukcija. jer je Beladona bila varoš u kojoj spiskovi doprinose veličini. odaja za mučenje. plesnih palata. Henri Naminga. kozmetičara. pivskih podruma. Isto tako. saraja. buvljih pijaca. gimnastičkih sala. hramova. salona za masažu. kockarskih ćumeza. 'Ledeni' Lari . striptiza. Vošington. džez klubova. kuća sa gejšama. onda ga je lakše pronaći u Beladoni nego u bilo kome drugom velikom gradu sveta. 'Kec' Kvartućo. jer Beladona voli da laska slavnim ljudima. 'Brzoprsti' Lo. Vikramasingi. onda. parternih predstava. bioskopa. oblasti za izlaganje i performanse. pozorišta. umetničkih galerija. bilijarskih sala. izložbi. Ali ako je on slavan kao Limal Mandela. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikada Dala. vinskih kafana. radnji za bildere. sauna. relaksarijuma. verskih kultova. privatnih bioskopskih klubova. kupališta. podruma za vezivanje. tezgi sa knjigama. cvećara. crkava i pogrebnika nego na bilo kome drugom mestu na svetu. bilo je vrlo malo onih koji nisu mogli da izdeklamuju spisak pobeda Limala Mandele. gospodin C. tržnica telima. Nema jednog jedinog velikog Beladonjanina koji za sobom nije ostavio nekoliko velikih spiskova. Rafael Rafael Mlañi. prodavnica oružja. senzacija. kladionica. kolica nakupaca. krčmi. Toni Džulijus. kazina. Itamuro (Sami) Joši. teško je pronaći nekoga ko ne želi da bude pronañen. revija. opijumskih jazbina.vinarija. Noburo Dž. alkoholnih palata. arkada za zabavu. 'Čeljust' Džekson Mlañi. bistroa. rafinerija narkotika. Džimi 'Dragulj' Petrolenko. restorana. vašarskih nakaza. pačinko-salona. Koja su to. Bišop R. bunko-kabina. kabarea otvorenih cele noći. muzeja bizarnog i spektakularnog. bordela. kafea. Lui Manzanera. privatnih detektivskih kancelarija. A. Asim. privatnih biblioteka. može da se nañe u zadnjoj prostoriji Džez Bara Glena Milera u Ulici Tuge. barova za slobodne. škola za kartanje. Nije bilo tog čistača ulica ili klozeta koji nije znao da Limal Mandela. Olifon Dau. javnih auditorijuma. sportskih sala. salona za tetoviranje.

flešetne pištolje od čistog zlata: sva ta trivijalna odličja gubitnika. zar to nije dovoljno? Šta još možeš da poželiš?" . za njega se nije moglo reći da ne poseduje višak uobraženosti. doteruje. vrući paprikaš za Beladoninih 175. a ostatak anonimno poklanjao u dobrotvorne svrhe za pomoć penzionisanim prostitutkama. Gledaj. Limal Mandela je bio skroman čovek. Isus Ben Sirah. Limale". Glenu Mileru. Nejemija Čung (Trbosek). gospodin Dejvid Bouvi. ovde si koliko. a pobedio si ljude iskusnije od sebe. tek što si napunio jedanaestu. Darma Alimangansoreng. 'Profa' Čaz Ksavijer. biserne takove. gospodin Norman Majler. Glen Miler ga je gledao jednog jutra pošto se orkestar spakovao i otišao kući.000 registrovanih prosjaka i rehabilitaciju zavisnika od alkohola. pustio bradu koja je samo naglašavala čeličnu nijansu njegovih očiju. Od bogatstva koje je gomilao. Crni Džon Delorean. gospodin Piter Melterdžons. U pobedi. ti si šampion. Postao je žustar. Mercedes Braun. čak velikodušnim životom. gospodin Piter Melterdžons (ponovo). Verovao je da je najbolji sa ubeñenjem postojanim poput neba. Hju O'Her. dijamantima ispunjene zube. narkotika i pornografije. Saloman Salrisijan. kako udara kuglu za kuglom. 'Frenči' Rej. Mikal 'Miki' Manzanera (nisu rod). usavršava se. "Previše se naprežeš. uterane neumoljivom matematikom taka. Zabrinut zbog fanatizma svog štićenika.Lemesku. Sudija (Sudija Dred) Simonsen. 'Riñi' Futuba. kutije za tak obložene krznom. Vladimir 'Nabadač' Drakul. vežba vežba vežba. Valentin Kvi. zadržavao dovoljno da mu telo i duša ostanu na okupu. nikad zadovoljan. gospodin Halran Elisijan. Kugle su zakuckale u džepovima. reče Glen Miler dok je odlagao trombon na sto. dvadeset šest meseci. Koliko god Limal Mandela živeo skromnim. smršao. Prezirao je skupe afektacije svojih protivnika. nabildovane telohranitelje. koji je osnovao sopstvenu muzičku etiketu 'Američka patrola' za andergraund bendove i napravio im studio u kome su mogli da snimaju. jednu godinu? Jedva nešto više. da budem precizan. dika Beladone. "Niko ne bi mogao da učini više od tebe. šesnaest odsto išlo je njegovom menadžeru.

planina i dolina. u nedelju uveče. a stizala su i deca. supruge. sredovečnih. "Nije dovoljno biti najbolji u Beladoni kada tamo negde možda postoji neko još bolji od mene. zdravih. muškaraca iz Oa." Bela se dokotrljala do središta stola i tu ostala. ćelavih. iz Ljagoneda i Liksa. žutih. snažne žene sa devet kontinenata. beličastih. mrkih. a prinosi narasli i sazreli u njivama pod letnjim suncem. nervoznih. smeñih očiju. pustinja i mora. onih koji nisu bili nijedno ni drugo. iz Sletišta Ravnodnevice.Limal Mandela je sačekao da raščisti sto pre nego što je odgovorio. Izazov je odaslat na radio talasima Sata velikoh orkestra Glena Milera. Limal Mandela će dati svoju krunu. "Sve. Čoveku koji bude mogao da ga pobedi. A izazivači čine sasvim drugi spisak. . mašine ostale neuposlene u fabrikama. niskih. zelenih očiju. Keršoa i Gvozdene Planine. iz škola. pametnih. I tako je roñen izazov. Blerioa i Prizemljenja. bez šešira. debelih. homića. muškaraca iz velikih gradova i malih naselja." Uzeo je kugle iz džepova i poreñao ih za novu partiju protiv samog sebe. neću moći da se smirim. skrušenih. Bilo je mladih muškaraca. onih koji su bili i jedno i drugo. muškaraca iz Velike Doline. glatko izbrijanih. prostih. Sve moguće. koje su nosile teret sveta na plećima. Od poraženog će zahtevati samo da se pokloni i prizna pobednika. starih. muškaraca sa brkovima. samopouzdanih. Sve dok ne budem znao postoji li takav ili ne. dolazili su i dolazili i dolazili sve dok se gradovi nisu ispraznili. i žene. loših. Kriza i Velikog Oksusa. muškaraca iz Ksantija. Transpolaraca i muškaraca iz Borealisa. plavih očiju. šuma i ravnica. Meridijana i Mudrosti. crnih. crvenih. nasmejanih. Velike Pustinje i Arhipelaga. mršavih. ozbiljnih. bradatih. pola ličnog bogatstva i reč da tak više nikada neće ni taknuti. ljubavnice i one jake. velike. oni kojima je smrt bila u očima. a devet kontinenata se diglo da na izazov odgovori. oni koji su Limala podsećali na Dedu Harana. radarskih očiju. oholih. muškaraca koji su voleli da pričaju. Dolazili su starci. normalnih. visokih. kosmatih. bolesnih. dobrih. srećnih. tužnih.

žene. Zmija. sa skresanim takovima i pivskim kutijama da na njima stoje dok udaraju kugle. zlo kome ne treba ime kojim bi se prikrilo. Mendesov Jarac. Nije bilo muškarca. ja sam taj." Govornik je ustao kako bi Limal Mandela mogao da vidi svog izazivača. deteta na planeti. jer je uzviknuo: "Koliko ramova? Koliko želiš da budeš ponižen?" "Svih sedamdeset šest?" predloži Neprijatelj. Matori Nik. odeven u crveni saten. ti mali raskokodakani picopevcu. Sotona.zabavišta i grupa za igranje. Stari Gospodin. Satana Mekratrig. Baci za brejk. ðavo. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikada Dala: ko je taj. A kada je pao i poslednji izazivač. "Važi se. Mefisto(feles). Bio je to elegantni gospodin maslinaste kože. Antihrist. Otac Laži. Igraj sa mnom. Matori Papak. On je bio Najveći Koga Je Vaseljena Ikada Dala." . Možda je Limal Mandela bio previše opijen pobedom da bi prepoznao svog neprijatelja. Ulozi. Arhizlotvor. možda mu je racionalnost branila da dopusti mogućnost paklenog ovaploćenja tog gospodina. Put Satanahja. Limal ih je sve pobedio. koji će me izazvati. digao tak iznad glave obema rukama i objavio: "Ja sam Limal Mandela. grešnik ili svetac. i uistinu. možda naprosto nije mogao da odoli nikakvom izazovu. nije ni morao da kaže kako se zove. čovek ili bog. Limale Mandela. Ariman. Nečastivi. Neprijatelj. smrtan ili ne. jer ga je trenutni treptaj paklene vatre u crnim satenskim očima razotkrio svima: Apolion. i nauči se poniznosti." "Samo trenutak. Gospodar Muva. "Od mene se ne traži da kažem kako se zovem. Hermes Trismegatus. on se popeo na sto. oslonjen o štap kao da je malčice hrom. reče elegantni muškarac. koji su mogli da pobede Limala Mandelu. "Ko si ti da mene izazoveš?" razmetao se Limal Mandela. samo da te izazovem". Lucifer. Diabolus. Iskušivač. ko je taj. koga ne mogu da pobedim?" "Ja sam on.

osmehnuvši se paklenom sebi. U berbernicama. Limal Mandela bi jeo. Plima i oseka bitke valjala se po zelenoj čoji. slušajući radio komentarepskog takmičenja na radiju Melstrom Morgana. Limal Mandela je shvatio da je naišao na protivnika kakvog nikada ranije nije sreo. ali iz razloga demonske časti neobjašnjivih za ljude. ako mi dozvoliš. gomile radoznalaca navalile su u Džez Bar Glena Milera. Neprijatelj je mogao da koristi i zloupotrebljava vaskoliku ljudsku nauku i duh. sušibarovima. bogatstvo i dušu. pio pivo ili malo dremao. Limale Mandela. i držali gomilu dalje od vrata. Ukoliko ti pobediš. grad Beladona klicao je Najvećem Igraču Bilijara Koga Je Vaseljena Ikad Dala."Isto kao za svakog drugog izazivača. Dosta teatralnosti. sad bi Limal Mandela nadoknadio manjak i poveo sa jednim. usredsreñene i stisnute gotovo do tačke gušenja i implozije. . Svaka četiri sata pauzirali bi po šezdeset minuta. u redu. kupalištima i rikšama." "U redu. nije mogao da koristi tu natprirodnu mudrost da bi nepropisno uticao na ishod igre. Njegove prirodne moći ipak su bile dovoljne da sa Limalom Mandelom igra nerešeno. a uzbuñeni Beladonjani gledali su postavljanje plakata na kojima je pisalo 'Mandela vodi sa jednim ramom prednosti' ili sedeli u barovima i kafeima. Borce nikada nije razdvajalo više od nekoliko ramova. Kada se pronela vest po hodnicima i sokacima da Limal Mandela igra sa ñavolom za samu svoju dušu. uzeće ti krunu. Jer zahvaljujući svojoj preñašnjoj božanskoj prirodi. reče Neprijatelj. ali ako izgubiš. Satana Mekratrig saviće koleno pred tobom. na bulevarima. ali obavezujućih za ñavole i Panarhe. policajci na konjima jahali su tamo-amo napolju. Limal Mandela je dobio bacanje i započeo partiju. sad bi Neprijatelj poveo sa dva rama. kupao se. Vrlo brzo. Mladi kuriri jurili su u novinske agencije sa najnovijim rezultatima partije." "To nije sasvim dovoljno. Glava ili pismo?" "Pismo". Neprijatelj bi sedeo sam u svojoj stolici i pijuckao apsint iz čaše koju je dosipao nervozni šanker.

Kvalitet njegove igre bio je neverovatan. nagonili da pomera ruku s takom. saginjao se ponovo nad sto dok mu je premor izbijao iz svake pore. Pijuckajući apsint. on je bio svež i vedar kao maslačak u letnjoj živici. Vaseljena zelene čoje sa majušnim šarenim solarnim sistemima kovitlala se pred očima Limala Mandele. Publika jeknu. Čovek je sopstveni bog. I tada Limalu Mandeli prekipe. Ti se lažno predstavljaš. iskobeljala napolje. uperi tak u Neprijatelja i viknu: "Ne možeš pobediti! Ne možeš pobediti.Ali Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Ikad Dala znao je da gubi. Gubio je inicijativu. Limal Mandela je bio uništen čovek. ti ne postojiš! Nema ñavola. ni svete Katarine. uskoprcala se u čeljustima. ružičasta i crna. čovek je sopstveni ñavo. On stade na svoj pomoćni stočić. Došao je red i na poslednji ram. i ako ću biti poražen od ñavola. sami. Izazivač 38 ramova. Samo su ga racionalnost i postojana vera u to da veština mora na kraju trijumfovati nad mračnim vradžbinama. a igrao je sa pronicljivošću koja je ličila na odjek svemoći. a svi vi ostali mu verujete! Verujemo mu! . postojimo samo mi. U udarcima protivnika bilo je zastrašujuće preciznosti. stalno nadoknañujući manjak kako bi ostao u partiji. Crna kugla je kliznula po stolu. Neprijatelju su bile potrebne crna i ružičasta. i Limal Mandela je znao da koliko god dobro igra. sada se čuo prizvuk očajanja. ti si običan starac u kostimu koji kaže 'Ja sam ðavo'. i najednom je to postala partija crne kugle. Limalu su za pobedu bile potrebne plava. Iscrpljen. Igra se svela na boje. Posle trideset dva sata za stolom. ðavo pogleda niz tak. njegov ljudski dar nikada neće moći da se meri sa demonskim savršenstvom Sotone. zaostajao i počinjao da kaska za ðavolom. U povicima i usklicima dobronamernih. taj je ñavo u meni. nema Panarha. ali nikako nije mogao da navali i preuzme kontrolu nad stolom. neobrijan. ali on je znao da gubi. Treća smena sudija objavila je rezultat: Limal Mandela 38 ramova. Limal je duboko udahnuo i pustio da ga prožme talog racionalnog.

koji je neprekidno blebetao. kao da je njegov pokret zaustavio vreme. Deset kilometara visok. Imala je ukus kao soba-testo sa sosom u hladno jutro posle hladne noći. I brbljivi Melstrom Morgan. Ruka mu se trže unazad. Sloboda. natprirodno savršenstvo nestalo je. Na dašak od džepa. Ukus joj je bio kao ukus prsta rakije iz Beladone na dnu čaše. Dok je kugla hitala po stolu. Bela kugla se otkotrlja po stolu i pomazi crnu nežno. paklena vatra zapalaca u očima gospodina i zgasnu. Džez Bar Glena Milera primiri se posle nepriličnog ispada. Crna kugla je gubila brzinu. Limal Mandela priñe stolu. crna kugla se zaustavi. Pošto je ostavila Mikala Margolisa u soba-baru u železničkom čvoru Išivara. ućuta. crna se zakotrlja prema džepu. kada misliš da je čaša prazna. ne mareći za premor koji mu je kidao svaki mišić. Crna zadrhta i upade u džep poput obrušenih porcelanskih planetoida iz njegovih košmara. uplašen stari gospodin. ne verujem u tebe! Nema mesta ñavolu u racionalnom svetu!" Sudija pokuša da vaspostavi kontemplativni mir bilijarske sale. zbrisalo ga je bezverje Limala Mandele. gubila momenat sile. Limal Mandela postavi tak u položaj za udarac. prešla . poput milovanja ljubavnika. napustila soba-bar. Marja Kvinsana uperila je srce prema Mudrosti i pustila da je ponese sloboda. Nečastiva moć. Mendesov Jarac još jednom pogleda niz tak i udari. istim onim preciznim mašinskim pokretom koji je izveo deset hiljada istovetnih puta u proteklih dan i po. 31. Prostorija ponovo utihnu. Zavlada grobna tišina. sa rečima zamrznutim u mikrofonu. Imala je tako dobar ukus da je ona ustala posle doručka i napustila Mikala Margolisa. Bela kugla udari crnu. Najednom. ðavo je bio samo umoran.Verujem mu! Ali sada više ne. A sloboda ga je imala. Grad Beladona oglasi se krikom iščekivanja. Osmehnuo se samo za sebe i pustio da tak jedva dodirne kuglu. Grad Beladona zadrža dah. Toliko je dugo bila zarobljenik tuñih potreba da je zaboravila na ukus slobode.

Dok su je dva omladinca odmeravala od glave do pete i žvakala paan. Adam Blek je bio malo stariji i malo . i voz krenu iz železničkog čvora Išivara. tokamaci riknuše. možda topla nostalgija. "Naravno. Marja Kvinsana je pratila duha slobode preko pola sveta sve dok ga nije sustigla na teretnom koloseku iza glavne stanice u L'Esperadu. "Ima li ikakvih izgleda da se provozam?" upita ona. ali Marja Kvinsana je mogla da razazna natpis u žutom sjaju natrijumskih svetiljki: Putujuće vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka. bez i ono malo sitniša neophodnog da vide čudesa predstave Adama Bleka. erodiran godinama izlaganja čudesima i divotama. sa bojom koja se ljuštila i otrcan. Mala grupa staničnih propalica stajala je dokono u podnožju stepenica. "U tom slučaju. zašto ne?" Mašinovoña Aron otvori vrata kabine. Zašto ne?" Marja Kvinsana je premetala ukus slobode po ustima kao smotano lišće paana. "Mi bismo isto to mogli tebe da pitamo". Marja Kvinsana nije znala šta ju je nateralo da ode tamo te noći. besposličila i čekala na signal. da bi prišla teretnjaku koji je dremao na bočnom koloseku. Progurala se izmeñu propalica i ušla.ulicu tamo gde su starci gañali mlazevima soka od mrke konoplje izlupanu mesinganu pljuvaonicu. Osećala je na sebi oči Mikala Margolisa pri svakom koraku dok se pela u kabinu gde su dvojica mašinovoña. stopirajući noćne transportne dirižable. Voz je bio oronuo. reče tamnoputi mladi mašinovoña na čijoj je kapi pisalo Aron. Kurvanje je bilo sitniš u valuti ambicije. Signal se promeni. Marja Kvinsana se pope i sede izmeñu najednom napetih mladih mašinovoña. naravno. starih najviše deset godina. čekajući po pola dana kraj Velikih Magistralnih Drumova sa visoko podignutim totemom vetrom šibanog palca. možda želja da čačka po krastama. možda neki atavistički poriv. Menjajući vozove u satima osvita. načas je pogledala preko ulice prema Mekmurdovom soba-baru gde su je susrele izdate oči Mikala Margolisa iza staklenog prozora.

ženu sa petoro dece pod skutima i stomakom nabreklim sa šestim. U toj čudnoj svetlosti. ženu radosnu. vremenske slike bezbroj mogućih budućnosti koje mogu da vas zadese. "Ogledala u Dvorani Adama Bleka nisu obična ogledala. meditiraju i u skladu s tim promene život. ženu golu na krevetu sa glicerinskim punjenjem. Marja Kvinsana je shvatila da je trik u tome da zadrži slike u perifernom vidiku. Marji Kvinsani se dopalo to što ga je prepoznala. već vremensku." Dok je deklamovao svoju staru priču.tužniji. "Ako poñete sa mnom. Adam Blek je poveo Marju Kvinsanu kroz mrkli mrak i lavirint klaustrofobičnih skretanja i zavijutaka." Uzeo je Marju Kvinsanu za ruku i poveo je u zamračeni vagon. Marja Kvinsana ga je čula kako uzima vazduh. i on onda objavi: "Neka svetlost obasja budućnost!" Prostoriju ispuni oštra ljubičasta svetlost iz fenjera neobičnog oblika koji je visio sa tavanice. Odražavaju hronone. a on nije prepoznao nju. ne fotone. pokazaću vam čudesa Dvorane sa ogledalima. izmicale u trenu kada bi ih oko pojmilo. i ta vizuelna varka omogućila joj je da opazi mistične sopstvene slike u raznim budućnostima: ženu u borbenoj maskirnoj uniformi sa MRCV-om prebačenim preko ramena. ženu umornu. Kada je završio govor. ženu plemenitu i moćnu u sudijskoj odori. Vama će prikazati moguće budućnosti na različitim životnim raskršćima. ali inače isti." Adam Blek je pogleda sa izrazom nekoga ko pokušava da prebira po sećanju. Kao i uvek. i pametni ljudi obično zapamte to. Marja Kvinsana ugleda sebe u hiljadu hiljada hiljada odraza u beskrajnom lavirintu ogledala. ženu . "Pošto?" "Pedeset centavosa." "U gotovini ili naturi. zahvaljujući složenim mehanizmima koji su okretali ogledala. koje se razilaze kroz vreme kada na njih padne pogled onoga koji traga. jer njih su izlili Majstori Livci iz Merioneda koji su svoju veštinu toliko usavršili da njihova ogledala ne odražavaju fizičku sliku. bežale. Slike su bežale. on stade.

Marja Kvinsana pogleda tamo gde je pokazao i ugleda nasmejanu. "Mislim da jeste. stupa iz ogledala u ogledalo lakim koracima jaguara. čim bi ih opazila. i sa svakim korakom. slika se obrnu i ona vide sebe onakvu kakva je nekada bila. i shvatila je da je u nekom trenu ona postala slika. videla je da njen plen usporava. lica nade i lica koja su zaboravila na svaku nadu zbog toga što znaju da je ono što sada imaju sve što će ikada imati: bila su tu lica smrti. "Smrt je svačija budućnost". kao lovac. lica očajanja. Tako je sebe oduveka zamišljala. puna znanja. Hodala je koracima moćnih.. oprženih poput crnog ugljena." Marja Kvinsana stupi napred da sustigne buduću sebe." "Onda pogledaj ovamo". hiljadu lica krvavih ili pepeljasto sivih.uplakanu. prekrivenih gnojavim čirevima bolesti. "Moja si!" uzviknu ona i zgrabi sliku.. Potrčala je. zaboravila sam. sardoničnu priliku koja se osvrće preko ramena i odlazi u lavirint. Evo. a opet neznalica. samopouzdanje je naviralo u njoj poput pupoljka. Moć i autoritet su prelazili iz koraka slike u njene korake. čvrsto joj stisnu rame. Sa uzdahom prestravljenosti." . Slika se sruši uz prasak naleta vazduha i rasprši se u stvetlucavu prašinu. one bi se okretale kao stranci u vozu. uzmi je. tako hodaju oni koji stvaraju i menjaju svetove. reče Marja Kvinsana. Bila su tu lica osujećene ambicije. "Verujem da je to bilo vredno iskustvo". sigurna. i dok su joj se ogledala uklanjala s puta da bi pokazala samo prazne meñusobne odraze. prema sopstvenim budućnostima. pedeset centavosa." "Samo napred. reče Adam Blek učtivo. a slika se pretvorila u nju. reče Adam Blek. Marja Kvinsana se približila na dohvat odbegle slike. a opet nesigurna. "Pokaži mi budućnost živih. "To je budućnost koju želim. ženu mrtvu. sa snagom na gotovs u stomaku. rob slobode. a Marja Kvinsana se nañe još jednom na ulazu Dvorane sa ogledalima. sasušenih starošću i trošenjem ili smirenih u lažnom počinku koji smrt daruje onima što se protiv nje najviše bore.

a ja više nisam ona žena koja sam tada bila. Dve neobične stvari nisu te večeri mogle da se uklope u njen plan. ispričajte svojim prijateljima i roñacima sve o opčinjavajućoj predstavi Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka. Poče kiša." Marja Kvinsana preñe preko pruge prema bočnom koloseku osvetljenom natrijumskim svetiljkama. 32. živeće u domaćinstvu Mandelinih. madam. hladna. Osmehnu se i uzvrati mu mahanjem. Otići će u Mudrost i ustoličiti trojstvo sloboda u sebi. Pa. ali ta je sloboda imala svrhu." "To se može reći za sve nas. madam. i ako bih mogao da vas zamolim za jednu uslugu. jer sloboda je bez odgovornosti bezvredna. živim ili mrtvim. Otkad joj je očev duh rekao da je ukradeno dete. Potražiće odgovornost. bojim se. gde je voz sa hemikalijama i natpisom 'Mudrost' na cisternama zagrevao fuzioni motor. Marja Kvinsana je premetala po glavi slike koje je videla. Arni Tenebre je odbijala da živi pod istim krovom sa bilo kojim od roditelja. Ako je već Mandela. Sada je znala šta je. Jedna je bila to što se odraz Adama Bleka nije pokazao ni u jednom vremenskom ogledalu. Još je imala slobodu. vaše lice mi je poznato. Plaćaju samo nezadovoljni. Zadovoljnoj mušteriji nikada ne naplaćujem. a toj dvojnosti dodaće moć. igličasta kiša. Druga je bila činjenica da je slika koju je prigrlila hodala prema Bespuću. hvala vam na poseti. oni uvek plaćaju. delom i zbog . jer odgovornost bez moći je nemoć. Zatekla je Dedu Harana usnulog na verandi meñu sadnicama (odnedavno je postao strasni vrtlar. davno i daleko. zar ne? Ali sada mislim da sam vas se setio. madam. laka vam noć. Ali opet. retka. neću naplatiti."Vama. ona vide da joj mašinovoña maše. imate li ikakve veze sa mestom zvanim Bespuće?" "Bilo je to. Sada blizu voza sa hemikalijama. Imala je cilj.

ona je bila dovoljno jaka da se otrgne kalupu društva i da živi u stenama kao mrmot. poveravala se svojoj slici. mada su je svi i dalje zvali mala Arni Tenebre. koji se proslavio u Beladoni. Imala je devet godina i bila je gospodarica sopstvene sudbine. Mrzela je njihove male izlive ljubavi. ježila se od njihove silne ljubaznosti. i njegovo zadovoljstvo pukim svojim bivstvom dovodilo je do besa Arni Tenebre. Pronašla je način da uñe u kuću Doktora Alimantanda i provodila duge sate blažene samoće u čitanju njegovih knjiga i spekulacija o vremenu i temporalnosti. naprosto bilo. a i tih nekoliko reči svodilo se samo na zadirkivanje i okrivljavanje? Ona je bila značajna osoba i mrzela je ljude koji su se smejali njenoj taštini." Bespuće je bilo grad bez značaja i imena kojima odzvanjaju nebesa. Mrzela je da je zovu mala Arni Tenebre. "Oslobodiću se". sama u napuštenoj sobi za osmatranje vremenskih prilika." I tako je napustila domaćinstvo Tenebre i došla pod krov porodice Mandela. Bespuće joj je bilo dosadno. Usta su mu bila širom otvorena i hrkao je. rekla je svom ogledalu. što je za posledicu imalo to da je njena majka sada živela praktično kao izopštenica i samo su Staljinovi razgovarali sa njom. Bilo je.osujećenog roditeljstva). nestao nestao nestao. i kada su plamen i bes utrnuli. naklonila mu se i rekla: "Gospodine Mandela. Usvojeni roditelji bili su joj dosadni. koja to nije mogla da trpi. Arni Tenebre mu je ubacila ljutu papričicu u otvorena usta. nateraću nebesa da odzvanjaju mojim imenom. svi oni zanimljivi i pustolovni: a šta je sa Arni Tenebre? . ja sam vaša kćerka. "Pokazaću im ja". Ja sam jedna vrlo značajna osoba. "Kao Limal. "Bila Mandela ili Tenebre. Zar ona nije izazvala najveći skandal u Bespuću posle smrti njenog oca. pa zašto ne bih i ja?" Prenebregavala je prisustvo ljudi. pa je očekivala da je ozbiljno shvataju. što je dokazalo i usvajanje nove porodice. pa čak i Tasmin. Arni. jer je znala da ljudi misle da je ona mala pohlepnica koja igra na kartu osećanja jednog starca i starice. svi su nestajali iz Bespuća. čak i svog izlapelog oca i majke. nadenuvši sebi novo ime. Nestao je.

krila se u senci lepezastog drveta i gledala kako gerilci upadaju u kuću Doktora Alimantanda i rade nešto oko mikrotalasnog tornja. Bila je to muzika subverzivnih. da to pustinjom stiže njeno spasenje. oni koji bi bili uhvaćeni kako slušaju Sving-radio bili bi osuñeni na globu. U nekim gradovima. valjala po zemlji ispred kuće u kojoj su zatvorenici bili čuvani. pa se držala pozadi u gomili kada su naoružani vojnici pročitali proklamaciju da su oni Korpus Istine Severozapadne Četvrtsfere. pa čak i na javno bičevanje." Sving-radio je emitovao vampirsku muziku. strašnu. Videla je logo na sanducima radio opreme i najednom shvatila razlog okupacije. "Sving-radio". Nije se pridružila protestima kada su Dominik Frontera i tri nameštenika Železnice Vitlejem Ares zarobljeni i smešteni u kućni pritvor dok potraje okupacija. Zapravo. rastrojena i musava od suza. . Ćutala je dok su vojnici objašnjavali proklamovane ciljeve Svezemaljske Armije: zatvaranje sveta za dalje useljavanje. prenošenje kontrole nad održavanjem uslova životne sredine sa ROTEH-a na planetne vlasti. niti je bila prisutna kada se Ruti Frontera. terorista. anarhista koji su tumarali pustarama sveta na svojim terenskim triciklima. dok je vršcima prstiju pratila reči na sanducima. pedesetodnevnu javnu službu. promrmljala je za sebe. Isprva se plašila da ne otera tu vojsku spasa kao neku nervoznu ptičicu. i pre nego što se prašina pretvorila u desetak muškaraca naoružanih MRCV-ima i žena u borbenim uniformama na motornim triciklima za sve terene. konfiskovanje radija. "Sving-radio. delegiranje svakog kontinenta u oblasni autonomni parlament. promovisanje uistinu domaće planetne kulture neuprljane mutljagom i degenerisanjem Matičnog Sveta.Jednog dana ugledala je valjanje prašine koja se približavalo ravnicom i shvatila. i razbijanje transplanetnih korporacija koje su uništavale svet svojom teškom korupcijom. da pripadaju Svezemaljskoj Armiji i da je ovaj grad pod privremenom okupacijom iste. u potrazi za mikrotalasnim tornjevima u koje bi mogli da utaknu svoje nelegalne predajnike i emituju subverzivnu.

deca su podešavala radio na Zabavu 881. "Zabava 881".anarhičnu muziku deci u ćorsokacima." Kao da je Bog poslao dole svoje svete anñele da pevaju i igraju samo za nju. Bila je to podrumska muzika iz zadimljenih suterena duboko pod Beladonom i studija za snimanje smeštenih u rupama po zidovima. Bio je nezakonit zato što je u pitanju bila propaganda koja nije imala nikakvu političku poruku. od favela Oduševljenja do stočnih stanica Vulamagonga. a večeras će ta čuvena najavna melodija zagrmeti globusom iz Bespuća. betonu ili utabanoj zemlji: smela. Bio je to najbolje odrañeni reklamni posao u istoriji profesije. Čoveka Koji Je Propao Kroz Vremensko Zakrivljenje: Glena Milera. a isto toliko roditelja nosilo je tu melodiju na usnama ne znajući čak ni šta je ona. reče Arni Tenebre. Badija Merksa i samog Kralja Svinga. praznim gimnastičkim salama. dok se bližio dvadeseti sat. u Bespuću. terala je devojke da zadižu suknje i krate kombinezone. "Ne čačkaj opremu. Bila je to subverzija kroz uživanje. Te noći je slušala Sving-radio u dva i dva minuta pod jorganima kako . u zatvorenim barovima. Bila je to najbolja muzika na svetu. "Hej!" Neka kršna mlada žena mahala je Višenamenskim Borbenim Oružjem prema njoj. terala te je na ples. bio je to Sving-radio. na zadnjim sedištima rikši. i njegov uspeh mogao se meriti činjenicom da je pola miliona klinaca svakodnevno zviždukalo njegovu čuvenu najavnu melodiju. Od pirinčanih polja Velikog Oksusa do tornjeva Mudrosti. zabravljenim opštinskim domovima kulture." Arni Tenebre pobeže natrag u svoje skrovište pod lepezastim drvetom da odatle gleda kako vojnici rade sve do večere. i njegovog Orkestra. sa imenima kao što su Američka patrola. druškane. stopala su ti gorela od nje. opaka podrumska muzika Daramdžit Singa i Hamiltona Bohanona. potpuno nezakonit. a momke da rade kolut napred i nazad i obrću se na podu. i maloj Arni Tenebre/Mandeli koja je slušala Veliki Veliki Zvuk Nove Muzike pod jorganima u dva i dva minuta ujutro. "Ovde. zapravo. druškane. Žuti pas i Kicoševa lova: bila je to muzika koja je šokirala majke. mala.

" "Mi smo tajna. Arni Tenebre ga je zablesnula svojim blistavobelim zubima i otkopčala bluzu kako bi pokazala svoje prpošne devetogodišnje dojke." "E. Kada je došao na vrata. i ne možemo naprosto da povedemo sa sobom svakoga ko to poželi. zar . Izvesni Inženjer Čandrasekar. Arni Tenebre mu je uzvratila osmehom i sagnula se još više kako bi mogao da vidi šta krije s prednje strane. osmehnuo joj se sledećeg jutra dok je čupala šargarepu iz bašte. Samo me povedi sa sobom. iz Velikog Oksusa." Arni Tenebre se uspravi i nadnese svetlom išarano telo nad Inženjera Čandrasekara. Zar ne možeš da mi uzratiš na to?" "A šta je sa tvojim ideološkim stavom?" "Misliš. nabrajajući ideologije lepljivim prstima." Noga Inženjera Čandrasekara nesvesno je cupkala i pratila Ritam Velikog Svinga. ispod kombinezona. baš jeste.njeni usvojeni roditelji ne bi mogli to da čuju. opaka muzika svirala i svirala i svirala. ali Arni Tenebre je bila malo uplašena zbog sile koju je oslobodila u mladom vojniku. koje su zasjale kao kupole hrama na svetlu meseca-prstena. sve ono 'blizu neba' i tako to? Naravno. vrlo pokretljiva jedinica. Znam ja činjenice. Moraćete za par dana da pronañete novi relej. seljače ne mnogo starije od nje. Ali te večeri je otišla u drvenu baraku koju je Korpus Istine koristio za emitovanje i potražila potporučnika Čandrasekara. Arni Tenebre je uključila radio i rekla: "Povedi me sa sobom. Inženjer Čandrasekar došao je da zapodene razgovor sa njom i pokušao da je dodirne. "To mu doñe ovako. "Nije to tako lako. Tog popodneva." "Ja sam tebi upravo ukazala najveće poverenje koje jedna žena može da ti ukaže. pa je odbila njegovo detinjasto udvaranje. Potom su ležali pod prugama svetlosti koja se probijala kroz kapke svetlarnika. Slušaj ovo. Tražiš preveliko poverenje. Suze osujećenosti tekle su joj niz obraze dok je luda.

farme za sve te ljude? I upravo u tome je smisao Svezemaljske Armije. Deda Haran zalupa na zid i viknu joj da malo utiša taj radio. I ako po deset takvih vozila stiže godišnje." "Blagi Bože. On je izmislio ovo mesto. Slušaj. i kada oni stignu na našu zemlju. I ako se tako nastavi stotinu godina. gde su vam predajnici. hrana.." ." "Gledaj. a priča se da je upoznao zelenka i otputovao sa njim kroz vreme." "Već jesi. a odakle hrana." "Ne mislim na to. to mu doñe petnaest miliona ljudi. induktore elektromagnetogravitacionih polja koje možete koristiti bilo za napad. na primer. čekaju ih kuće. Je li tako?" "Pa. cvetiću moj mali. na primer. bilo za odbranu. ja umem da radim stvari koje ne bi ni poverovao. Ali njegova kuća je. milijardu i po ljudi. hiljadu jedrenjaka. tamo. ovde je pre dosta godina živeo jedan starac. i puna je ideja o stvarima u koje ne bi mogao ni da poveruješ. možete pomoću njih čak i poništiti gravitaciju na malim udaljenostima. u čuvanju zemlje za njene ljude. fabrike." "U šta to. zaposlenje. mada u to nisam baš sigurna. Jesam li onda primljena?" "Ne.ne? Jedan jedrenjak Prezidijuma može da nosi milion i po kolonista. eno. na stvari sa kojima biste postali nepobedivi. voda i zaposlenje. "Hoću da me primite!" "To ne zavisi od mene. što znači pet gradova veličine Meridijana. polja raštrkavanja svetlosti koja bi vas učinila gotovo nevidljivim.. farme. Mislim na oružje. to mu doñe trista gradova. pojednostavljeno govoreći.." Arni Tenebre kriknu osujećeno i ujede Inženjera Čandrasekara za grudi." "Tako. u odvraćanju svih tih pohlepnika koji bi da nam oduzmu naš divni svet i napune ga svojim groznim telima. godišnje. ne bih mogao da poverujem?" "Na primer.. u zvučne blastere. kuće. voda. znači da znam načela.

Horizont je tonuo pod suncem i svet je bio preplavljen obličjima i svetlom. evo pogodbe. Ne. uzmi odeću i javi svom šefu da stiže Arni Mandela. Ako želiš da poñeš. pitala se gde je . E. za Tasmin Mandelu je status svetice bio prilično dosadan. hrpi ćilibara." "Nego šta ću. sad. morate uzeti i mene. a ona je bila tu. i primala spiskove molbi od starica sa mrtvim muževima (propisno mrtvim muževima. zatupljujućeg malog života Arni Tenebre. Uprkos oreolu oko levog ručnog zgloba i kontroli nad svim postojećim mehaničkim stvarima. videla sam. ne. u svojoj maloj mračnoj sobi. Arni Tenebre oseti divlju. Dakle. pomoću ovih papira nagnaću nebesa da odzvanjaju mojim imenom. sad lepo. Stoga je smatrala da je neobična neugodnost meñu nogama odgovarajuća cena za mogućnost da sedi iza Inženjera Čandrasekara na njegovom terenskom triciklu. Shvativši da ne postoji beznačajnija zatupljujuća mala rupa od one koju je upravo napustila. Spustila je pogled na značku Svezemaljske Armije prikačenu za njen mrki kombinezon i osetila da u njoj navire sjaj uzbuñenja. to je moje. zelenilo bujalo. Ovo je bilo njeno ispunjenje. E. zapevala joj. žestoku radost. rekla je vetru. poskakivanje na zadnjem sedištu pobunjeničkog tricikla. pripitomila je i zavrnula joj šiju. Bio je to vrhunac beznačajnog." Arni Tenebre je verovala da treba da plati samo onoliko koliko joj nešto vredi. s vremena na vreme. Mrzela je da provodi sate i sate u malom hramu koji je njen otac dodao ionako neplanski zidanoj kući: napolju je sijalo sunce. crvenila i blistavog srebra. ili ne?" "Polazimo sutra u zoru. Držala se čvrsto pripijena za Inženjera Čandrasekara i osećala da joj obrazi gore od pustinjskog vetra koji je pokušavao da joj strgne tubu sa umotanim dokumentima sa ramena."Znam da je to tamo. Ako želite to. 33. budi tamo. odlazak u izgnanstvo sa romantičnim revolucionarima. Uhvatila je pticu spasenja. jesam li primljena. Arni Tenebre se osvrnu prema Bespuću.

i zahvaljujući njemu možeš da kontrolišeš sve mašine. pošto je čovek došao. jer jedino je mašina bilo. ali to sam što sam i moram da nosim tu odgovornost. kratko ošišano derle od žene. Ali Blažena Gospa joj je dala sveto breme. moje veze moraju se ponovo definisati. Načinili su od mene svog boga: ja od njih nisam tražila da od mene načine boga.njena tetka otišla onog jutra kada je nestala iz Bespuća sa zbrda-zdola okupljenim pobunjenicima) ili spuštala lekovitu levu ruku na pokvarene radioaparate. ne vraćaju se kući u snopu svetlosti iz letećeg Plavog Plimuta. i pomoću njih sam oblikovala ovaj svet i učinila ga dobrim i prijatnim mestom za čoveka. izvini na izrazu. Da nije bilo tog istog oreola oko njenog levog ručnog zgloba. Zato tebi dajem svoj proročki glas i svoju moć nad mašinama: ovaj oreol" . ali prilično su spremni da budu moji zastupnici na zemlji. činilo bi joj se da se to uopšte nije dogodilo. zrak žute sunčeve svetlosti probio bi se kroz vrata i Tasmin Mandela bi poželela da može da se vrati u gušterske dane." To joj je sada ličilo na san. To je pseudoorgansko polje informacione rezonance. ne mogu govoriti ljudskim bićima drugačije nego ljudskim glasovima.i on je zasjao iznenada oko njenog levog ručnog zgloba ľ "prvi je znak tvog proroštva. Devojke iz malih varoši koje tumaraju lude. Kada bi jedna pobožna starica izišla. lišen svake odgovornosti izuzev one prema Bogu Panarhičkom. Vidiš. terane dušom. Devojke iz malih varoši nisu proročice. a druga ušla. "Moj svet se menja". Stoga sam odabrala izuzetne smrtnike. kada se sunčala gola i duhovna na vrelim crvenim stenama. automatske sadilice. One umru u pustinju i pretvore se u kost i kožu. po Velikoj Pustinji. reklo je sitno. odeveno u oslikanu tkaninu. a još manje želela da budem taj bog. Devojke iz malih varoši ne susreću svece. motore rikši i pumpe za vodu da bi ih popravila. A sada. "Sedam stotina godina bila sam svetica mašina i samo mašina. jer jednog dana ćeš morati da položiš račune o njegovoj upotrebi. . Devojke iz malih varoši nemaju moć kontrole nad svim mašinama zahvaljujući oreolu oko levog ručnog zgloba. Koristi ga mudro i dobro.

ona je tako rekla. otići će u tihi ugao vrta Dede Harana i na nekom mirnom mestu meñu stablima skinuti odeću da oseti jednostavno zadovoljstvo pukog postojanja. jer jednog dana ćeš morati da položiš račune za njegovu upotrebu. neki starac se pojavio na rubu grada. dok Tasmin Mandela nije došla da se nasmeje toj . i iskopao veliku rupu u tlu. da drema uz radio u vreme sieste. Nikada neće ugledati svetlost dana. proročka misija Tasmin Mandele svakako se nije sastojala samo od sedenja u sobi zadimljenoj tamjanom i izvoñenja jednominutnih čudesa za sujeverne babe koje su živele duž pruge. Ni novinari iz časopisa nisu joj pomagali. čije se svañalaštvo. Nije ni pomenula odgovornost." "Ona? Tako nazivaš Našu Gospu od Tarzisa?" "Tako. u hotelu. iz nekog razloga. Pa se pobunila. izvešće to na licu mesta. Jednog letnjeg jutra. svelo na puki sukob supružnika. nikada ne dozvoli da ti neko nadene titulu koju sama nisi odabrala!") nije od nje zahtevala nikakvu posebnu vrlinu. Blažena Katarina ("Zaboga. kraj zida." Proročica Tasmin počela je da ručava u Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. kao i čitavo sledeće jutro. gugutala je njena majka. na njivi. "Koristi to mudro i dobro. i Keti. nogu i oko. mogu da doñu i pronañu me. isceljenje ili molitva. već samo da bude mudra i iskrena. "Ako me žele. sadi leje pasulja u očevoj bašti i mala bele zidove u još belju boju. Pozajmio je ašov od Staljinovih. na verandi. red hodočasnika ima da se protegne sve do Meridijana. zovi me Keti: nikada. kraj železničke pruge. u nedostatku dostojnog neprijatelja. Ali. Tasmin. Hodao je oko te rupe. ali bila je sigurna da kada se časopis bude pojavio u novinarnicama širom sveta. hodao i hodao dan i noć.To je bilo tačno. mila." "Ali. Još nije videla časopis. roditelji su od nje sakrili poslate probne primerke. Ako zatreba neko čudo. ti imaš odreñene odgovornosti". Imao je mehaničku levu ruku. Kada zahtevi vernika postanu preveliki. izazvavši mnogo komentara zbunjenih stanovnika Bespuća.

šatora. Lokomotiva je vukla pet oronulih vagona za kojima se vijorio eskadron molitvenih zmajeva i balona. Bio je to voz kakav niko nikada ranije nije video." Tasmin Mandela nije bila sigurna da li se njegov poslednji komentar odnosio na njega ili nju. škripava. dakle. "Ti to ozbiljno?" "Smrtno ozbiljno. a od sastavnih delova sagradili na brzinu sklepano naselje straćara. šištava stara skalamerija čiji su kotlovi pretili da se rasprsnu sa svakim udarom izmučenih pogonskih vratila.čudnovatosti. zagleda se dugo i podrobno u nju. tezgi i favela. . Siroto Dete Bezgrešne Ugradnje. mogla bih da budem. i na zapovest Nadahnuća Kadilaka rastavili vagone i lokomotivu. amblema i svetih tričarija svake vrste. Usred te mahnite aktivnosti niko od posmatrača nije propustio da uoči da svi radnici imaju najmanje jedan mehanički deo tela. barjaka. nema greške". jesi li ti ta?" "Pa. Vozovi su bili nakrcani putnicima." "Pomozi mi. starac stade. Čitao sam o tebi u časopisima. ti si ta?" "Ko si ti da me to pitaš?" "Nadahnuće Kadilak. Bila je to zveketava. pa upita: "Tako. nekada Juan P. i moram da znam. mlada ženo. objavi on. Dva dana kasnije. Tupsonijanac iz Hirondele. hoćeš li?" Tasmin pruži levu ruku sa oreolom. "Ti si ta. Ugledavši je. On obavi metalnu šaku Nadahnuća Kadilaka i plava vatra zapucketa mu duž mehaničkih udova i zapalaca iz njegovog veštačkog oka. i bila je načičkana gomilom religijskih zastava. Oni su pokuljali kroz vrata i prozore kao pod pritiskom. u Bespuće je stigao voz.

"Blaženo Dete". mehaničkim. prazna čelična usta. koga ñavola. Uzviknu: "Ne! Ne želim da mi služite! Ne želim da budem vaša proročica. plastične oči. Dok je posmatrala naselje straćara i njegove bedne stanovnike. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje oglasiše se krikom. duhovnih i svetovnih. radite?" "Došli smo da služimo proročicu Blažene Gospe". Mi verujemo u duhovnost mehaničkog. za mladu ženu koju je Gospa blagoslovila da bude proročica. Avaj. reče Nadahnuće Kadilak. "Šta to. naša revnost u poštovanju ovog poslednjeg načela dovela je do toga da nas proteraju iz Ekumenske Enklave Hristadelfije: spaljivanje fabrika bilo je potpuno nenamerno. Meñutim. osmehnuvši se jezivim osmehom. mi verujemo u emulaciju telesnog mučenja na osnovu primera koji je dala sveta Katarina." Dok je Nadahnuće Kadilak završavao. te smo došli da odgovorimo anñeoskoj viziji i služimo joj. bili smo žrtve žalosnog nesporazuma i velikog zlostavljanja. Kako ti možemo služiti?" Tasmin Mandela pogleda metalne udove. saznali smo preko raznih kanala. reče Nadahnuće Kadilak. stigla je Tasmin Mandela. "gledaj svoje stado. da bismo kroz nju postigli svoj savršeni preobražaj u mehaničko. "Mi smo Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje". i na taj šlagvort kiborzi-graditelji naselja se pokloniše. potpuni preobražaj tela u metal. nastavi Nadahnuće Kadilak. metalne glave.Ubrzo je stigla zvanična delegacija sa Dominikom Fronterom na čelu. "Nekada znani kao Tupsonijanci. metalna srca. čije je meditacije remetila sve veća buka. vaša gospodarica! Ne želim vas! Vratite se . i jednaka prava za mašine. tako da svoje grešne delove tela zamenjujemo duhovno čistim. Zgadiše joj se. i tri njegova novoimenovana policajca koje je zatražio od Meridijana za slučaj da Svezemaljska Armija pokuša novi državni udar. "To je ona! Ona! Ona je ta!" Čitava masa Tupsonijanaca pade na kolena u pozu obožavanja.

tamo odakle ste došli i ostavite me na miru!" Ona pobeže od jarosnih vernika. sela je na pod i sklupčala se. Sirote. Bili su jadni. žute železničke kompozicije istovarivale su već umešani beton i grañevinski pesak u male. da imaju bilo šta sa mnom!" Ona zabaci ruke iznad glave i pusti svu svoju svetu moć. reče Nadahnuće Kadilak. slobodi i odgovornosti. Zatekla je Nadahnuće Kadilaka kako nadgleda nalivanje temelja. "Ne želim njihova grozna metalna tela. a velike. mesto hodočašća i otkrovenja za sve koji traže. metalna ramena. žutim kacigama. jadna deca. gvozdene uši. "Duhovno središte sveta. Tasmin Mandela je ogladnela i vratila se u Bespuće da pojede činiju jagnjećeg čilija u Hotel/B. Videla je njihove metalne šake. žuti transportni dirižabli spuštali su tovare prenapregnutih čeličnih greda od po dvadeset tona. polumetalna lica koja su virila iz njihovih ružnih." . čuješ li?" vrisnula je zidovima svoje pećine. a Tasmin Mandela zasu tavanicu munjama osujećene sile. u nesvesnom odjeku gradonačelnikovih reči dobrodošlice. ne želim da mi služe. da me obožavaju. Posle četiri dana razmišljanja i donošenja odluka u svojoj pećini. u svoje staro utočište. u velikim.A. limene grudi. žute kontejnere. kada se ispraznila. gade mi se. duž spoljnjeg ruba stena. "Da li ti se dopada?" "Šta to?" "Grad Vere".R-u. Bio je odeven u žuti radni kombinezon i imao je žutu kacigu. žutim bagerima i velikim. Osetila je sažaljenje. Pokazaće im bolji put. Konačno. žutim buldožerima. "Do ñavola. "Ne želim ih. Vazduh zasvetluca plavetnilom. kamen zastenja i uzdrhta. metalne noge. jevtinih kolibica. slabe budale. Zatekla je svoj grad pun grañevinskih radnika sa tvrdim. Njen oreol sijao je tako snažno da niko nije mogao da gleda u njega. šta se dešava?" upita Tasmin Mandela. Predstavila je sebi u glavi Sirotu Decu Bezgrešne Ugradnje. čelične oči. Navešće ih na samopoštovanje. On dade Tasmin sličnu žutu kacigu. Veliki. metalne ruke. razmišljajući o moći.

" "Ne želim nikakvu baziliku. Imala je meku maslinastu kožu i oči tamne poput onog tajnog mesta odmah do srca. "Odakle pare za sve ovo? Kaži mi to. usne su joj se tiho pomerale dok je šaputala litaniju. eto. Zašto misliš da se ovo zove Grad Vere?" 34." Tovar grañevinskih greda zanjiha se nad njihovim glavama. ocem. niti otkrovenje za sve koji traže. reče Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Tasmin je znala da već vidi dovršenu baziliku. i tada se Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala ukopao ispred malog uličnog hrama uglavljenog izmeñu muškog striptiz kluba i tempura-bara. "Moram je imati. Ne želim da budem središte duhovnog sveta." Ime joj je bilo Santa Ekatrina Santesteban. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala i Kralj Svinga šetali su jednog dana ulicom Tombolova u Beladoni. reče Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. U godinama koje je provela iznad gospodina Čambalaje. Gospo. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Upoznala i Kralj Svinga gledali su je kako završava molitvu. koža joj je poprimila miris začina i . Ispred devetokrake zvezde sveta Katarine molila se neka mlada žena. četiri sestre i tri brata. "Gledaj"."Kako reče?" "Tvoja bazilika. Živela je sa majkom. začina i aroma u ulici Depoa. "Zaljubio sam se". pa. mačkom i pticom pevačicom u stanu iznad Čambalajine Prodavnice specijaliteta. ispod teretnog letača koji se spuštao. pali štapić tamjana i prikucava molitvu za gredu dovratka hrama. ne želim Grad Vere. "Pare? Ah. Naš poklon tebi: Grad Vere." Nadahnuće Kadilak je nadgledao radove. Po izrazu njegovog lica. a oči su joj hvatale svetlost sveća dok joj je pogled bio uperen u nebesa.

a nevesta i mladoženja izišli su od matičara i ušli u rikšu pod baldahinom podignutih takova. Približavala mu se mnogo meseci. Glen Miler je bio kum.. Limal Mandela je vladao zemljom Bilijarijom potpuno. skromno se poklonio i zaprosio njenu ruku. majkom. Raela Mlañeg. mačkom i pticom pevačicom. ako se izuzme Limal Mandela'. potom zbog svog prvog sina. Srećan zbog svoje žene. Imala je jedanaest godina. pa čak i Kontinentalni i Svetski Šampionat prošli su bez njega i šampioni su krunisani sa titulama poput 'Majstor Beladone. i tada mu je sinula jedna zabludela misao. četiri sestre i tri brata. šalila se ona. Orkestar Glena Milera pratio je svatove na posebnoj samohodnoj platformi sve do stanice Bram Čajkovski i svirao izbor svojih najvećih hitova dok su se nevesta i mladoženja ukrcavali u voz. niko nije hteo ni da igra s njim. ñumbira i korijandera. . tresnula ga je i vezala se za njega kroz Santu Ekatrinu. Volela je da se smeje. Venčali su se deset dana kasnije. bio je blaženo slep za činjenicu da ga Bog priprema za Veliku Stvar. osim Limala Mandele'. Pokrajinski. Pošto je porazio Antiboga. Zrna pirinča i sočiva zasula su ih kao kiša.tamjana. Limal Mandela ju je ludo voleo. mašući gomili koja je klicala. Limal Mandela je stisnuo šaku svoje žene. Ovo je bila jedina iracionalna stvar koju je ikada uradio. malo je zaustavila svoj nailazak kada je porazio ñavola. Osmehujući se. Pošto niko nije mogao da ga pobedi. pred njenim ocem. U tom trenutku. Volela je da se šali. Sopstveno savršenstvo praktično ga je diskvalifikovalo iz igre. ili 'Profesionalni šampion Sletišta Ravnodnevice. Ali iracionalnost se prikupljala oko njega. "Ja sam poluzapržena". bez izazova. pratio ju je ulicama i sokacima do njenog doma iznad prodavnice gospodina Čambalaje i tamo. Privučen tragom kardamoma.. ali ponovo se približavala. Gradski. Kaana. a dobronamerni su zalepili papirne molitve dobrog znamenja za zadnju stranu rikše i bočni zid voza. potom mlañeg sina. izmeñu muškog striptiz kluba i temputa-bara.

Ni nalik tome. Odsustvo iz sale za takmičenja omogućilo je iracionalnosti da ga postepeno prožme. Limal Mandela je bacio novčić i brejkovao prvi od trideset sedam ramova. 'Sreća' nije imala analognu reč u Anagnostasovom nerazumljivom jeziku. svi su znali da taj izazivač mora biti neko. Bio je to psihonambulist. Kao što je tako tačno pretpostavio godinama pre nego što mu je Spretni O'Rork pokazao sudbinu koju je odbijao da prihvati. Ali Anagnosta Gabrijel je bio ovaploćenje racionalnosti. postojao je srećan . "Koliko?" upitao je Limal Mandela u zadnjoj sobi Džez Bara Glena Milera. Odsustvo iz sale za takmičenja omogućilo mu je da provodi više vremena sa svojom ljupkom ženom i decom. Izazivač je bio beznačajni miš od čoveka koji je nosio naopake naočari i izgledao kao nervozni pripravnik u nekoj velikoj korporaciji.. začarani čovek. stvorenje iz dečjih priča o duhovima. Nisu razgovarali o ostalim opkladama. "Trideset sedam ramova". Iza svakog poteza Kaspera Milkvetosta. majušni fragment te računarske snage vršio je precizne proračune obrtaja. Kada se bilijarskim krugovima Beladone pronela vest o izazivaču koji dovodi u pitanje nadmoć Limala Mandele. impulsa i kretanja. I to bi bilo sve što bi se dalo reći o njemu da nije bilo značajne činjenice da je isekao svoju ženu u sitne komade. a on je za sve njih rutinski radio koreografiju. samleo ih u pljeskavicu. Za njegovu superprovodničku dušu. bilijar je bio vrhunska igra racionalnosti. One nisu bile važne. začarani čovek. pa je sada za kaznu bio samo telesni domaćin projektovanoj ličnosti ROTEH-ovog kompjutera po imenu Anagnosta Gabrijel. jer on je bio igrač čija je veština bila čvrsto vezana za njegov osećaj za mesto. rekao je Kasper Milkvetost. Možda je Panarh Lično uzeo tak u ruku kojom je upravljao galaksijama da bi ponizio gordog čoveka. Uvek pre toga.. Ulog je bila titula Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. ili nešto. krajnje izuzetno.Limal Mandela nije mario za to. kugle na stolu nisu se nimalo razlikovale od baleta orbitalne tehnologije u rasponu od monitora veličine zrna grožña do habitata prečnika više desetina kilometara.

Ali taj ispad ga je postideo i demoralisao. nikada ne govori to." On pusti uzdrmanog voñu orkestra." Limal Mandela se razbesne i unese se. "Ne govori to. Glen Miler je odvukao Limala Mandelu u stranu i šapnuo mu: "Napravio si nekoliko grešaka. Limal Mandela nikada nije gubio nerve. U pauzi meñu partijama (jer čak i začarani ljudi moraju da jedu. i kada se igra nastavila. piju i mokre). Limal Mandela je oduvek smatrao da veština uvek pobeñuje sreću. oči suve kao dva pustinjska kamena. rekao je sebi. znojav. Sâm stvaraš svoju sreću.slučaj. Tako je glasila legenda. a za njom je nastupila tišina tako duboka da se kuckanje kugli moglo čuti iz svakog ventilacionog šahta u gradu. Anagnosta Gabrijel je iskoristio svaku njegovu grešku. "Limal Mandela gubi. nije mogao da pogodi kugle. Bio je nadracionalizovan. razumeš? Sreća je veština. nenamerna protivnikova greška koja bi dovela Limala Mandelu u situaciju da dobije partiju. Zla sreća. posramljen i uplašen visinom plime iracionalnosti koja se digla oko njega. upoznao je kako izgleda kada neko igra sa njim. Ruke su mu bile obamrle i nespretne. ne želim to nikada više da čujem. dok su kompjuterski voñene ruke Kaspera Milkvetosta postizale brejk za brejkom. Limal Mandela gubi!" Vest se vinula u spirali iz Džez Bara Glena Milera kroz ulice i sokake Beladone. Bilo je to poput velike stene koja se kotrlja i mrvi ga. Limal Mandela je krio svoju dušu. Dok je sedeo na svom mestu i automatski brisao tak. Mrzeo je mržnju prema sebi koju je prizvao u bezbroj poraženih protivnika. grizla i proždirala dušu. džez muzičaru u lice. Sada je počelo da se ispostavlja da je imao pravo. ali kompjuteri se ne demorališu. Bila je to grozna stvar koja je mrvila. akumulirani niz nesrećnih slučajeva koji bi demoralisao protivnika i naterao ga da sam sebe pobedi. Limal Mandela je upoznao kajanje u svom tihom uglu. niti greše. . a mržnja prema sebi proždrala je njegovu snagu. Tako je terao druge da se osećaju: razapeti na mržnji prema sebi.

da vam ponesem torbe? Ser. reče on. prelomio je sve svoje takove na pola i spalio ih." Pet dana kasnije.Kompjuter ga je smrvio fino poput peska. pustite nas unutra. nosači su ga vukli za peševe kaputa. Nije mogao da digne pogled i suoči se sa Santa Ekatrinom koja je sve to gledala. Kući. gos'n Mandela. ne u sramoti koja me okružuje svakog minuta. ljudi iz slivnika i bednici previše siromašni čak i za klupu treće klase. Na stanici Bram Čajkovski. pustite nas unutra. Onda je uzeo ženu. bio je Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. mogao da dobije. mozaikom obložene kupole stanice Bram Čajkovski. Poslednja kugla je ubačena. Čak su ga i neprijatelji sažaljevali. niti milosti. Igra će se nastaviti sve dok pobeda ne bude sigurna. Počeo je da prepušta ramove koje je. molim vas. gos'n Mandela. svakog dana. Dok je prolazio ispod ogromne. Natrag. gunde. koji je delao kroz sinapse osuñenog ubice. Limal Mandela se u tišini vratio stolu. Satiran je pred očima posmatrača. Limal Mandela je sedeo na svom mestu. Povrh ognja bacio je svoj ugovor sa Glenom Milerom. ne shvatajući agoniju svog štićenika. Santa Ekatrina kleknu da ga uzme u naručje. ROTEH-ov Anagnosta Gabrijel. a da mu se ne zgadi. Nagnuli su se preko i zalupali na prozore kupea. gos'n Mandela. "Vraćam se". sa malo odlučnosti. gos'n Mandela. Grad i svet pozdravili su ga. "Šta nije u redu. Limal Mandela je gubio partiju za partijom. ljubazni gospodine. A onda se okončalo. i tim crnim novcem kupio četiri karte za sledeći voz do Bespuća. Limal Mandela je zurio ispred sebe i nije video ništa osim plime iracionalnosti koja ga je preplavila. ser. sinove. Nije bilo sažaljenja. "Da vam ponesem torbe. "Ne mogu ostati ovde. pobeñen sopstvenim oružjem. torbe. da vam ponesem torbe?" Ubacio je prtljag u voz. za ljubav Božju. molimo vas. čoveče?" upitao je Glen Miler. pustite nas unutra!" . dozivajući: "Za ljubav Božju. poskakali su sa signalnih stubova na krov. prtljag i onoliko novca koliko je mogao da vidi. dobri gospodine.

sa erkondišnom.Limal Mandela je navukao zavese. vagon. Tamo će biti muzeja i auditorijuma. prve klase. bol mišica i železničkog čvora Išivara. Cilindar sa smotanim dokumentima visio je o ramenu Mikala Margolisa dvadeset pet centimetara iznad pruge. Zauzeo je najmanje neudoban položaj i pokušao da zamisli grad Keršo. boemskih umetničkih četvrti. Više nije osećao bol. imao je mnogo vremena za razmišljanje i sopstveno preispitivanje. 35. Model 12. noseći sa sobom Novu Kolumbiju. Model 12. Mračno je neodoljivo privlačilo mračno. Mikal Margolis je visio ispod vagona Železnice Vitlejem Ares. Počeo je da podozreva da selektivno pamti. U prvoj takvoj prilici posle železničkog čvora Išivara. više nije bilo uznemiravanja. Mikala Margolisa i cilindar sa dokumentima. hiljadu restorana sa hiljadu svetskih . i posle prve stanice kod Katedral Ouksa. Njegove mišice sada su bile čvrste. mogle su da ga nose po čitavoj putanji sveta oko sunca. a Nova Kolumbija je visila sa zadnje strane sveta dok je ovaj kružio oko sunca brzinom od dva miliona kilometara na sat. Vagon Železnice Vitlejem Ares. smislio je plan koji ga je poveo blistavim šinama kroz železničke čvorove. Železnički čvor Išivara bio je na drugoj polovini sveta. visio je ispod Nove Kolumbije. do podruma ispunjenih glicerinom i mekanom gumom. skretnice. Dok je visio ispod vozova. od partija igre Go u zabačenim čajdžinica. železnicu. sa erkondišnom. prve klase. Smotuljak papira o njegovom ramenu ne bi mu dopustio nikakvu drugu sudbinu. okačenog ispod vozova. preko koncerata najveće svetske simfonije greha. stanice. pozvao stražara. prema gradu Keršou. nivo za nivoom rekreacionih centara gde se mogao zadovoljiti svaki hir. rampe i depoe za ponoćno manevrisanje. Njegova mašta ispunila je veliku crnu kocku ogromnim tržnicama gde su izuzetne rukotvorine iz hiljada radionica mamile oči i novčanike.

gastronomija i pokrivenih parkova tako mudro projektovanih da bi čovek poverovao da šeta pod otvorenim nebom. već nevidljivost pojedinca pred telom korporacije. srećnu i dobro izribanu. Mislio je na decu. pogled iz njih što puca na Sis i njegovu masnu obalu. kroz mesingana vrata deset puta viša od čoveka. i Mikal Margolis se nañe u ogromnoj dvorani od sjajnog mermera i uglačane . i stanove u tihim porodičnim rezidencijalnim četvrtima otvorene prema jarkim i prozračnim svetlarnicima. Mogao je da vidi bučne livnice gde su konstruisali gorde lokomotive Železničke kompanije Vitlejem Ares. prljavi dah dva miliona Akcionara izdisan u atmosferu. Mislio je na šahtove za kišnicu i briljantan ekonomski sistem čuvanja i prečišćavanja vode. Centralni depo iz koga su ih slali po čitavoj severnoj polovini sveta. To je nivo onih bez broja. Mikalu Margolisu nije uvežbana nevidljivost pomogla da neprimećen umakne iz Centralnog depoa u masi Akcionara Kompanije. Okačen ispod vagona prve klase Noćnog ekspresa Nove Kolumbije. Mikal Margolis je svojim unutarnjim okom obuhvatio sva moguća dela korporacije Vitlejem Ares i glasno jeknuo: "Pa. gde uče radosno lekcije iz industrijskog feudalizma. Zamišljao je apartmane menadžerskih kasti na spoljnoj opni. jer su svake sekunde svakog dana okružena njegovim vrhunskim dostignućem. sa sve širom panoramom što je visina veća. Mermernim stepeništem. evo me!" Tada mu prvi kiseli dah Sisa zastade u grlu i zaslepi mu oči suzama. podzemne hemijske fabrike koje su brbotale i izbacivale otpad u jezero Sis. mislio je na vazdušna okna uz koje su se večito dizale spirale uragana. Postoji nivo još niži od nivoa mašinskog rmbanja kroz koji je Džoni Staljin ušao u prestonicu korporacije Vitlejem Ares. To je nivo rezervisan za one koji se dovezu do Centralnog depoa okačeni ispod vagona prve klase Noćnog ekspresa Nove Kolumbije. mislio je. što im ne pada teško. Keršo. u školima Kompanije. i fabrike-farme gde su sakupljali sojeve veštačkih bakterija iz rezervoara sa otpadnom vodom da bi ih upotrebili u hiljadu restorana sa hiljadu kuhinja. To je nivo nevidljivosti.

. ser.255 drugih ljudi bude pre mene samo radi." "U vezi sa čelikom. Pohabane cipele Mikala Margolisa vulgarno su odzvanjale po svetom mermeru. znate. Red A. molim vas da stanete u red A radi preliminarne molbe za sastanak kod podsekretara odseka za pod-podplaniranje. "Kancelarija Severozapadne Četvrtsfere za projekte i razvoj. Pred njim je bila veoma velika i ružna statua Krilate Pobede sa natpisom: 'Laborare est Orare'." "To vam je Oblasna kancelarija za razvoj. sektor za gvožñe i čelik. Debeljko u papirnom odelu Kompanije zapilji se u njega odozgo. "Obezbedite mi sastanak." "Da?" "Želeo bih da vidim nekoga iz industrijskog razvoja. neke molbe da vidim nekog podsekretara." "Preliminarna molba za preliminarnu molbu za sastanak sa podsekretarom odseka za pod-pod-planiranje. "Ne mogu da čekam da 33. trebalo bi da stanete u red B. Broj 2304.. sektor za gvožñe i čelik. nalazio se mermerni sto iznad koga je visio znak sa natpisom UPITI ZA RAZGOVORE." On pruži Mikalu Margolisu ceduljicu." "Ali. kroz ova vrata. Pa.tišine. "Vaš broj: 33." Mikal Margolis iskida oba broja u komadiće i baci ih u vazduh. "Da?" "Želeo bih da zakažem sastanak.. preko mermerne ravnice. moliću." "Oblasna kancelarija za razvoj." Debeli recepcionar zakucka po svom kompjuteru. Oblasna kancelarija za razvoj.256. najkasnije za sutra. "Eto. odmah. Vrata B. u Velikoj Pustinji?" "Trenutak samo. ovo je važno!" Mikal Margolis zamaha smotanim dokumentima recepcioneru pod nosom. soba 156302." On otcepi novu cedulju sa brojem." "U oblasti Bespuća." . da biste sačekali na molbu za Prioritetni Program. ako je toliko hitno. ZAKAZIVANJA I AUDIJENCIJE. Nekoliko kilometara dalje.. iza mermernog grudobrana.

. za dobro svih nas. Vrištavac... Crnozlatni policajci Kompanije pojaviše se iz nevidljivih vrata i krenuše prema njima. i pretila predvorju malim crnim MRCV-om. Mogu li to dobiti. skitnicu. "Šta se dešava?" upita Mikal Margolis. tumarala. ser. Niko ne mrdnu. da budem precizan. Evo. pa vi ste jedan od onih. pa idite u red B."To je potpuno nemoguće. kako bih znao ko to traži sastanak. ti! Dolazi ovamo! Miči se!" Jedan od policajaca Kompanije sigurno je posegnuo za komunikatorom. Iznenadna eksplozija automatske vatre nagna sve da se bace na pod." "Broj?" "Akcionarski broj. vrisnu." "Onda imate privremenu posetilačku vizu. koji obično vrišti u takvim prilikama.." "Molim?" "Dajte mi svoj broj i stanite u red B. Ne možete se igrati sistemom. u 13:30 sati. gundu i propalicu!" vrisnu recepcionar. jer mermerni opiljci zavrištaše i zanjištaše posle novog rafala." Začu se zvonjava. .. Dajte mi vaš. Najraniji sastanak je sledećeg oktembra. "Da niko nije mrdnuo!" viknu on. sa menadžerom za vodovod i kanalizaciju. šesnaestog. tako da ima čisto polje vatre. Mikal Margolis pogleda kuda da umakne. "Uhapsite ovog tipa iz slivnika. Slobodnjaka!" Gusta pena izbijala mu je na usta. Valjda imate akcionarski broj?" "Ne. novi broj. "Bez broja! Bez vize! Sveta Gospo. Pokaza na sebe i nemo izgovori reč ja? "Da.. jedan od onih.. Mikal Margolis nespretno ustade. "Dolazi ovamo!" Mikal Margolis se obazre ne bi li opazio nekog drugog na koga je naoružani mislio. "Uhapsite ovog." Jarosni krik debelog recepcionara nagna sve glave u mermernoj katedrali da se okrenu.. Policajci isukaše kratke palice za šokove i jurnuše. Naoružani mu pokaza da mu priñe izokola. moliću?" "Nemam privremenu. Neka prilika u sivom papirnom odelu stajala je kraj vrata za red A.

" Mikal Margolis trže ruku natrag kao da je pokušao da uhvati zmiju ili kabl kroz koji prolazi dvadeset hiljada volti. ali niko nije želeo da me . "Arpe Magnuson. Skinuo bi ti glavu. Vidiš. "A sad. "Trči. inženjer sistemske službe. prati me i ne gnjavi nikakvim pitanjima. imao sam veliku zamisao o revolucionizaciji Keršoovog sistema za rashlañivanje. prolaza. cevi i snopova provodnika. kao i ti. hrastovih ili plastičnih hodnika: samo je trčao." "Sa MRCV-om?" "Slobodnjak". ko si ti?" upita on. Izbavitelj palcem podesi laser svog MRCV-a na nasumično emitovanje i uz njegovu plavu svetlost povede Mikala Margolisa kroz džunglu kablova. visokim koracima čoveka koji svakog trena očekuje metak u kičmu." Iz unutrašnjeg džepa on izvuče dimnu bombu i baci je u predvorje. reče naoružani u poslovnom odelu." "Slobodnjak?" "Nezavisna jedinka u zatvorenoj ekonomiji Kompanije. izbavitelj stade i otvori deo plastične zidne oplate prilično zgodnom spravicom. "Unutra. Posprdni naziv. "Vidiš tamo one svetlucave čestice. pazi na njih. kao da to sve objašnjava. reče on kada je Mikal Margolis posegnuo za jednim kablom da bi se pridržao pošto se zateturao na rubu vazdušnog okna dubokog dva kilometra. "Ma. jašta. i ja sam želeo da budem neko u Kompaniji. Kada su zvuci potrage i potere postali dovoljno daleki. Tamo se nalazi laser za komunikacije." Mikal Margolis nije znao koliko je daleko trčao." "Tu?" Zvuci potrage i potere najednom se pojačaše. "Pazi na to". "Unutra. "Tuda prolazi dvadeset hiljada volti. kroz koliko mermernih."Spasavam te". reče inženjer sistemske službe. šta god da se desi." Dva muškarca baciše se u zidnu šupljinu i zatvoriše zid za sobom.

Džitni. pa čak i da spava u krevetu Kompanije sve dok Kompanija ne povuče . meseci koji su usledili bili su najsrećniji meseci u životu Mikala Margolisa. kiseline. kompjuter umalo nije propustio da zabeleži taj poziv policiji. Pazi na promaju iz tog otvora za ventilaciju. S vremena na vreme. a njima baš i nije mnogo stalo da popravljaju stvari. jer je to politika Kompanije. pa se tako pročuje. opasan i divan. iza zidova. u mreži potpornih kablova razapetoj preko Vazdušnog okna 19. zahvaljujući životu iza zidova i sporadičnim pohodima Kompanijinih ekipa za čišćenje. biće sve u redu. Takoñe. za Kompaniju je bolje da kupiš nove. jer ovde brojeve ne traže. kad se nešto pokvari. Pa sam se vratio ovamo. To je bilo pre oko četiri godine. davao mu je brojeve identiteta mrtvih Akcionara i tako opremljen. Zamalo da zakasnim da te pronañem. programirana stopa kvarova. "Dobrodošao meñu Slobodnjake. a ja doñem i to popravim. a stvari se stalno kvare. pa se pojavi neko kao ti. U ovoj kocki postoje mesta kojih nema ni na jednoj shemi Kompanije. Mikal Margolis je mogao da nekažnjeno obeduje u svakom restoranu Kompanije u gradu. koji je živeo u njihovim odajama. hemijskog otpada. Bio je neprestano u opasnosti. i pridružio se Slobodnjacima. Život je bio okrutan. ovde život nije lak." Magnuson se okrenu i pruži ruku Mikalu Margolisu. i nikada se nije osećao komotnije niti opuštenije. Kompjuter Slobodnjaka." Usred provalija. i ja ga sklonim iza zidova. držim na oku Upite zbog potencijalnih Slobodnjaka: malo-malo. nestanaka struje i električnih udara. odradim poneki samostalni poslić za Akcionare.. ali ako izdržiš prvih dvanaest meseci. da se kupa u kupalištima Kompanije." "Ima vas još.." "Pomoću MRCV-a?" "Prvi put da sam morao da ga upotrebim. prijatelju. ne bez broja ili vize.primi. To je bilo ono o čemu je sanjao na dugim putovanjima po pustinjskom rubu. mahom stvari u kući. osim tebe?" "Oko dve hiljade. odeva u papirna odela Kompanije koja su se kupovala u automatima na uličnim uglovima.

On potraži gas-masku. PRATI ME I DOBRO GLEDAJ. Tada bi se vratio u svet prolaza i pristupnih šahtova i dremao u svojoj mreži razapetoj iznad ventilacionog okna dubokog jedan kilometar. Tela mrtvih miševa ležala su i krutila se na metalnim rešetkama. a zvučnim oružjem na ručnim zglobovima izobličavali su vazduh. Promišljenost.broj preminulog iz opticaja. iz odseka za vodovod i kanalizaciju. Alarmi su bili signal približavanja. Proverio je da li su mu smotani dokumenti još o ramenu. Iz njihovih rančeva tunelom je kuljala magla neurotoksičnog gasa. zaljuljan dahom stotina hiljada Akcionara. kuda je Ekipa za čišćenje nedavno prošla. skočio bi pravo u ventilaciono okno. Glava Arpea Magnusona sa gas maskom proviri iz prolaza. Da ga Slobodnjaci nisu dobro obučili. Kada se začuo alarm. Misli pre nego što delaš. Bila je tamo gde ju je ostavio. praćena rukom i ispisanom porukom. Zraci svetla iz baterijskih svetiljki probiše se kroz oblake otrovnog gasa. . Ekipe za čišćenje. Broj pritužbi na štetočine u tunelima nagomilao se toliko da je odsek za vodovod i kanalizaciju bio primoran na akciju. Oni klimnuše glavama i zraci svetla sa njihovih kaciga poskočiše i zanesoše se. bez spontanosti. u funkcionerskim papirnim odelima. Hiljade ampera pulsirale su mu uz obraz. debeli ljudi-baloni u providnim izolacionim odelima. skela i šahtova sve dok ne stigoše do čvorišta sa ventilacionim oknom desetog nivoa. Pribranost je značila opstanak. umalo nije iskočio iz mreže. Sačekao je da se pribere. Dva muškarca potrčaše kroz lavirint prilaza. Ekipa za čišćenje zagaca u vidokrug: dva muškarca i jedna žena. On začkilji kroz pukotinu u oplati i vide da se gas valja tunelom. Jedan pripadnik Ekipe za čišćenje podiže alarm Mikala Margolisa i pokaza ga drugima. a onda zgrabio okačeno uže i zaljuljao se do ruba okna. On je navuče i zaljulja se u glavni prolaz za strujne kablove koji se pružao uporedo sa servisnim šahtom.

Mikal Margolis je u tunelima proveo dve godine pre nego što mu se ukazala prilika. sektor za gvožñe i čelik. ime. a onda počeše mahnito da se njišu tamo-amo.što je bilo dokaz delotvornosti oružja Ekipe za čišćenje. organizatora sektora. život i dušu. mlañih analitičara sistema. jednog utorka ujutro. sto. u dva toma. ali Mikal Margolis nije bio spreman da provede nekoliko godina u virtuelnoj ekonomiji crnog novca da bi se provukao izmeñu ličnih asistenata. Arpe Magnuson krenu za pupčanicima natrag do vazdušnog ventila. zadužena posebno za takve dužnosti. Rizik takvog direktnog pristupa Menadžeru/Direktoru za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere bio je velik: mogućnost prepoznavanja iznosila je gotovo sto odsto. direktora prodaje. popadaše na pod i ostaše nepokretni. Konačno. izdanje Rija i Rija. pupčanici Ekipe za čišćenje. privremenih službenika za vezu. vlažne eksplozije. pošto je to najbolje jutro za duševni mir poslovnog čoveka. Informacije u njegovom smotuljku papira bile su važne. otprilike u 10:15. Najednom. Mikal Margolis je podesio . dva čoveka jasno začuše tri tihe. I tako. I pre nego što ga je iz gejzira poluskuvanog izvukla Brigada Hrizanteme. pod-menadžera i ličnih menadžera direktora projekata. Znao je šta je to. ako je verovati Psihologiji menadžerske prakse Lemjuela Šiprajta. pomoćnih menadžera za proizvodnju. Neki mlañi pomoćni podpod-sekretar za proizvodnju bacio se u gejzir Žutog Zaliva zbog loše odluke koju je doneo u vezi sa projektom Arkadija. Mikal Margolis je uzeo njegov broj. zraci svetla iz svetiljki na glavama zalediše se u mestu. mlañih pod-menadžera. direktora projekata. kancelariju. glavnih direktora. Par sekundi kasnije. on odvrnu creva za vazduh i prespoji ih za kanalizacionu cev desetog nivoa. stan. Pokazavši Mikalu Margolisu da pažljivo posmatra. mrke. Mikal Margolis klimnu glavom. posao. Arpe Magnuson pokaza na tri vijugava creva. Kompjuter je izvestio o smrti u odseku za planiranje i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. Mrka prljavština pokulja kroz creva i pohrli u daljinu mutnu od gasa.

Usta Mikala Margolisa najednom se skupiše kao papagajev čmar.svoju papirnu kravatu i pokucao na vrata Menadžera/Direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. ni najmanje slinavog ili plačljivog kao što ga je Mikal Margolis pamtio." Mamac je progutan. ser. jer je pesak. "Ne sećam se da postoji ikakav Projekt Bespuće". Mikal Margolis uñe. Sve se to nalazi u ovom izveštaju." "Vrlo zanimljivo." Zauzet svojim kompjuterskim terminalom. Studije o isplativosti koje je zatražio savet za planiranje. čista rña. . Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere okrenu mu lice. praktično. reče Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. "Uñite". U tom glasu bilo je nečeg neobično poznatog. "Projekt Bespuće. Mikal Margolis bio je siguran da Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere ne zna lica ni imena svih zaposlenih u svom sektoru. ser: projekt vañenja rudnog peska. "Ustanovljeno je da crveni pesak u oblasti oko izolovanog naselja Bespuće sadrži fenomenalno visok nivo oksida gvožña. Projekt je predviñao izučavanje načina za eksploataciju tog resursa pomoću bakteriološkog postupka na pesku rñe. Isprva. moćnog. opasnog. koji bi ga učinio prikladnijim za preradu. "Podsetite me još. Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere bio mu je okrenut leñima. Mikal Margolis nije prepoznao elegantnog mladića. mada ne preglasno: "Minerološki izveštaji o projektu Bespuće. uglañenog. pokloni se učtivo i reče jasno. reče Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere." Blef je bio toliki da je morao da uspe zbog same drskosti. gospodine Margolis. Bio je podjednako siguran da je Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere toliko zauzet da svakako ne može da se seti svih svojih odluka." Srce Mikala Margolisa zaustavi se u tom opasnom trenutku.

bezgranična. Džoni Staljin.. reče: "Pa. gospodine Margolis." "Akcionar 703286543. vaš dosje. Pritisnu uglove malim tegovima za papir u obliku golih dečaka koji su ležali na leñima. hemijsku. biološku i ekonomsku studiju da sve to poduprete?" Mikal Margolis zapetlja po ukradenoj akt-tašni i raširi papire na stolu Menadžera/Direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere." Mikal Margolis je stajao i čekao da stigne policija Kompanije. onda mora da vredi da se pogleda. "Ja ću joj pokloniti zemlju". znam ja sve o vama. "Ona je toliko nalik na more."Blagi Bože. rekao je Lui Galačeli. neukroćena. a opet podatna. 36. sa gomilom prljavih gaća pod glavom. zar ih nećeš pozvati?" "Nisu potrebni." On baci pogled na Eda Galačelija. Gospodine Margolis. sve. "Samo je čitava zemlja dovoljno dobra za nju. Ono što ste vi možda učinili mojoj porodici u prošlosti ostalo je u prošlosti." "Šta s njim?" "Hoću da ga vidim." "Ja ću joj pokloniti more". dok je vezivao pertle pred ogledalom.. sa nogama podignutim u vazduh." "Ali. Posao je krenuo kada su počeli da dolaze hodočasnici. o. masnog i zaokupljenog primerkom . rekao je Umberto Galačeli dok se izležavao u vreme sieste na svom krevetu. Čekao je i čekao i čekao. more." "Ali vi ste osuñeni ubica i Slobodnjak. moj otac je bio budala i da sam ostao u Bespuću. postao bih siroti zemljoradnik umesto poslovnog čoveka i industrijalca. Verujem da ste pripremili kompletnu minerološku. nemirna. Konačno. A sad. A sad. Ako vredi tolikog rizika da iziñete iz zidova i upustite se u ovu šaradu... Za nju. pokažite mi dosje.

na očeve. u isto vreme svake noći. Izgledali su ñavolski dobro i bili raskalašno šarmantni. Eduardo. Tih sedam dana prošlo je kao tren. Te noći. a razmišljala je i o tome da uzme u najam kuću preko puta sokaka kako bi proširila lokal. Davanje njiva u najam pokazalo se tako unosno da je ušao u posao sa Raelom Mandelom. govorila je redovnim mušterijama i klimala glavom prema zgurenim pobožnim hodočasnicima koji su sedeli u svojim uglovima sa likerom od guave i mislili čiste misli o Gospi Tasmin. Čak je i Persis Taterdemalion toliko radila da je uzela dodatno osoblje. ubacivala im paketiće muških pilula za kontracepciju u džep košulje. "Hej. i da niko ne primeti. Lui je šesnaest sati dnevno učestvovao u sitnim suñenjima Dominika Frontere: hodočasnici su doneli sitan kriminal i sitne kriminalce. Tri dobrodušna policajca koje je Dominik Frontera dobio iz policijske službe Meridijana jedva su suzbijali navalu sitnog kriminala. Ed Galačeli spusti časopis i blago se osmehnu. i mada su gradonačelnik i iznureni pravnik slušali i do pedeset slučajeva dnevno. otišao je Meridijan Ekspresom ne rekavši braći kada će se vratiti. koje je davao u najam po cenama taman tolikim da ne upropaste mušterije. . ravnala im kovrdžvu crnu kosu koja bi se ponovo uzjogunila čim bi izišli na vrata. gradski aps bio je neprekidno pun. uzdahnula i začudila se koliko su porasli za samo devet godina. "Posao cveta. Nije bilo devojke u čitavom Bespuću koja nije poželela da spava sa Sevrijanom i Batistom. pretvarajući golo stenje u plodne obradive površine. Do dvadesetog roñendana Persis Taterdmalion preostalo je još sedam dana. Umberto je malo promenio profesiju. po mogućstvu istovremeno. pozivala ih je za šank i udešavala. a ona bi ih pogledala." Onda bi Sevrijano i Batisto šmugnuli napolje zajedno. "Posao cveta". Setivši se toga. šta ćeš ti pokloniti našoj ljupkoj ženi za roñendan?" Oduvek nesklon nepotrebnim govorima.Praktičnog mehaničara. prešavši sa obrañivanja zemlje na trgovinu nekretninama.

"Kakav je to muž koji nije prisutan za ženin roñendan?" upita Lui. Zaslužila si to. nije mogla da se seti koliko. "A ja ti dajem more"." Ed je bio crni klon porodice. Čak ni vreme nije bilo kao nekada. Posle dvadesete." "Pojaviće se on. Trebalo bi da se ponosi time. Ah. Dragi Ed. govorila je sebi. Na pola puta. ručni rad patuljaka draguljara iz Jazua. ali svrab je još bio tu. Ed se još nije pojavio. Dobar hotelijer. Trgnuvši se. Dvadeset godina. ali u srcu srca znala je da bi radije letela. reče Rael Mandela. Trgnuvši se. Tako je govorila sebi. "Deset godina si radila bez odmora. govorili su o Hotelu/Železnici Vitlejem Ares. A Eda još nije bilo. i lako je mogla da ga prečuje u buci proslave da ga nije čekala i osluškivala deset godina. pa su postali advokati i trgovci nekretninama. Žalac je nestao. Ta profesija nije bila nimalo nečasnija od pilotske. leti. Čudno kako vreme leti. Dok su njegova braća bila gladna uspeha." I obojica je poljubiše. reče Umberto. Ed se zadovoljavao time da ostane u svojoj maloj šupi gde je popravljao sitnice i za to nije tražio novac. shvatila je da ima mušteriju.. Gde li se samo deo? Osvanuo je dvadeseti roñendan i Umberto i Lui priredili su doručak iznenañenja za svoju ženu. Oni pokazaše svoje poklone Persis Taterdemalion. Ona nije bila pilot.. "Još dva piva. Tada Persis Taterdemalion začu zvuk. sa tortama. i dade svojoj ženi dijamantski prsten. Persis Taterdemalion shvati da je do njenog roñendana ostalo još samo pet dana. Kada su ljudi govorili o hodočašću u Bespuće. Ima li ikakvog traga onom tvom odbeglom mužu? Umberto kaže da je otišao pre tri dana. "Ja ti dajem zemlju"." "U redu je". "Izvini. reče Umberto. Sada idi i ostani koliko god želiš. reče Lui i dade joj vaučer za odmor na Ostrvima Vetrova u Moru Argira.Devet godina. Bila je hotelijer. Nije to bio bogzna kakav zvuk. "Propalica i ništarija". Nije pomislila na letenje već. zemljoradnik prljavih prstiju. nemaš čemu da se nadaš. Odlutala sam i zalutala. vinom i ukrasima. Nostalgija svakako nije. .

Zbog stare slabosti koje nije mogla da se otarasi. a ona je stajala u oblaku prašine i oblutaka koje je podigao vazdušni talas i gledala kako avion zaokreće. Umberto joj je poklonio zemlju. I dalje je bila zapanjena svojom tadašnjom energijom. rumenog od Štalerovog piva. iako ju je on sada zvao 'Gospoñica Kvinsana'. crna mrlja koja je postala najpre ptica. ali i dalje je samo ona mogla da ga čuje. tihi Ed. Nije bio u pitanju kvalitet hrane. Raani. riblju čorbu i paprikaš. Zvuk ju je pozivao napolje iz hotela. pomislila je. Dupli Majbah/Virtelov motor u dvosmernoj konfiguraciji. koliko god bio bez premca. Nije u pitanju bila ni vesela pojava Raana Turinena. U pitanju je bilo to. Čudo kako je. Persis Taterdemalion volela je samo i potpuno njega jer od svih njenih muževa samo ju je on razumeo dovoljno da joj pokloni ono što je najviše želela. pa soko. a zatim gromoglasni kaskaderski dvomotorac Jamaguči i Džons koji je nadleteo iznad njene glave. Od šesnaest do ponoći služila je hranu. Sada je znala šta je to. Zaštitila je oči od sunca i zagledala se." Činiju vrele sveže hrane poslužila je tinejdžerka tupog pogleda. a onda ustajanje u osam ujutro i odlazak . Mala neće potrajati ni tri meseca. pomisli Marja Kvinsana. Ali klopa je bila veoma dobra. Od tog trenutka. Kao obuzeta Arhangelskom. a kamoli tri godine. vraćala se iznova i iznova u riblji restoran Raana Turinena na Okeanskom bulevaru. "Kao i obično. Ed zadovoljan onim što jeste. čestica. povučeni Ed. ona ustade. 37. Eno. Videla je kako Ed Galačeli maše sa putničkog sedišta. Lui more. za tri godine koliko je tu radila i dok je mogla besplatno da je dobije. što zaborav nije mogao da spere tri godine koje je provela radeći tu. gospoñice Kvinsana?" "Hvala. iz sunca.Zvuk se pojačao. na otvoreno. ali Ed joj je vratio nebo. koja je žvakala paan. nije ni okusila.

Izglasan je novi Izborni Savet i mnogi stari reakcionari ('profesionalni političari'. ali i dalje je bila zahvalna što postoje Raano i njegovi dolari. šta mrzi. Simpatizer partije. kako ih je etiketirala Marja Kvinsana) ustanovili su da su ostali bez nominacije kada su ponovo došli na red oblasni izbori. ali misao u njenom srcu glasila je: 'sirote marionete. Ipak. borac protiv profesionalizma. a njen manifest nakovanj na kome je iskovana Nova Partija. Izmanipulisala ih je i dovela na vlast tako što im je rekla da slušaju narod. "kad toliko znaš o tome šta narod želi. U meñuvremenu. rekla je. bila je čekić. i nije bio neki izbor. "Trebalo bi i sama da se kandiduješ". na balkonu. za dve godine. pa spuštanje jedara na Doku 66. aktivista partije. šta ga čini srećnim. Njeno sušto licemerje nikada ne sme biti otkriveno: to da ona. za šta mari. zapravo. Slušajte. dovoljno da ponovo ispiše partijski manifest za izbore za oblasnu skupštinu Sirtije i da partiju uznese do pobedničkih balkona širom kontinenta. Bila je tamo. Umakala je hleb u činiju i posmatrala ribarsku flotu koja se zamajavala svojim mrežama i jedrima kraj dokova preko puta Okeanskog bulevara. Na ovim izborima. zapravo. slušajte narod. predložio je Mohandas Dži. Njeno vreme će doći sa svetskim izborima. pljeskala uspešnim kandidatima. a onda je došlo vreme da odluči hoće li biti kandidat partije ili služiti riblju hranu. Godine i decenije. To je izgledalo kao posvećenost. sirote marionete'. zadovoljiće se mestom savetnika. Tri godine . Revnosna opredeljenost za reforme počistila je kadrove. teži da unese čitavu novu dimenziju profesionalizma u političku arenu. Ali ono što je. Još je tu bilo isuviše političkih moćnika dovoljno snažnih da je unište. Tada. slušajte šta mu se dopada. šta ga ljuti. A bilo je ambicija. član partije. sa drugim lojalnim partijskim akivistima.u kancelarije Partije na Prospektu Kajanga gde je punila koverte." Odbila je. To. Marja Kvinsana je pažljivo birala korake. a za šta ne. Mnogo je toga naučila iz hranom natrpanih ustiju njegovih mušterija. htela bilo je da slušaju Marju Kvinsanu dok im govori da slušaju.

Ta devojka koja je bila sa njima. kada budete izabrani. gospoñice K. jašta. pa sam morao da razlupam par glavurdi. Ma. slobodno može da ode iz mog restorana.kasnije." "Ne podnosim emisije o izborima. E. zar ne. Ja to ne dozvoljavam ovde. a na njoj je bilo da tu mrežu izvuče. pa su počela da dele letke. znam da ćete to zaustaviti. Manifest je bio mreža. Politika je bila kao more. nije dobra za decu. neka svako zna. "Kakva je večera. ako želite da slušate. Ne znam. donekle se plašim i da će doći da podmetnu ovde požar: čuo sam da su to već radili. zamislite. mislim. gospoñice K? Morate ih zaustaviti. Raani. Galebovi su kreštali i leteli iznad otvorenog potpalublja ribarskih brodova. doći će vreme da se proslavi kao voña partije. Privatnost izbornog opredeljenja jeste ustavno pravo svakog čoveka." "Sjajno. i ta muzika koju puštaju. mišljenje je jedno. danas su unutra natrapala dva propaliteta sa bedževima Svezemaljske Armije. pa sam ih izbacio. Uradićete nešto sa njima. ali ubijanje i bombaški napadi." "Tiho. Ma. Raani. Glasaću za vas. zar ne? Vi ćete uraditi nešto po pitanju te Svezemaljske Armije." "Dobro. Raano Turinen sede teško za sto preko puta nje. gospoñice K. upamti. pa. nešto tu mora da se uradi. Podivljaju od nje. ja to ne trpim u svom restoranu." ." "Ne stidim se. dobro. Izlaziš sutra na izbore?" "Naravno. Čovek može da misli šta god hoće. ko se sa mnom ne slaže. sve to oko te Svezemaljske Armije. Bili su prilično nezgodni. Godine i decenije. stanovništvo ulov.. gospoñice K?" "U skladu sa tvojim standardnim. postoje demokratska prava. Samo ću pokvariti ljudima apetit. Raani. jašta." "Ne u mom restoranu. izuzetnim kvalitetom. gospoñice Kvinsana? Ma.. svi su oni ludi. Zvučim kao lama. pokušala je oči da mi iskopa. Za pet minuta ste na radiju.

voleo je da mu donose obroke tako da može da jede u miru svog vrta. Ulaz dvadeset centavosa." Da bi zaštitio privatnost. Pitao se hoće li ga ikada ponovo videti. Kada je mislio te misli. "Dajem ti reč. reče Marja Kvinsana. Zadovoljan njihovim radom. podigao je kapiju koju je zaključao robusnim katancem i stavio jedan ključ u džep. a drugi okačio o dugački zlatni lančić ženi oko vrata." Odskora. i platio im da dignu zid oko vrta. "To je moj vrt." Tada radio najavi političku partijsku emisiju koju će u ime Nove Partije voditi gospoñica Marja Kvinsana. u neremećenom prisećanju. i ona se zapita dok je muzika svirala koliko će još svojih izbornih obećanja ispuniti sa tolikom sigurnošću kao obećanje da će slomiti Svezemaljsku Armiju. Voleo je da provodi vreme u razmišljanju o stvarima iz prošlosti. pomislivši na nabrekle džepove hodočasnika koji su se jatili da vide njegovu kćer. koja se pretvorila u divlju zverčicu od deteta. 38. Mislio je na svoju usvojenu kćer. Mislio je na svoje detinjstvo u Tomsons Folsu. mislio je na detinjstvo svog sina i detinjstvo sinovljevog sina. i Babuška je jednom ili dvaput došla u suton da ga odvede kući. "Ne dolazi u obzir". rekao je Rael Mandela. "Trebalo bi da ga otvoriš za javnost". Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. reče Deda Haran. Evgeniju. . Sada. tako da je ispod njih bila divna hladovina. unajmio je šačicu očajnički siromašne Sirote Dece iz sklepanog naselja zvanog Grad Vere oko velike sive bazilike. za privatnu i ličnu upotrebu moje žene. mislio je na unuku koja je postala božanstvo protiv svoje volje. i unuka. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje počela su da je nazivaju Sivom Gospom. Deda Haran je provodio sve više i više vremena u vrtu koji je napravio. pošto su stabla sasvim izrasla. mene i onih gostiju koje sâm pozovem."Hoću". mislio je na svoju prvu ženu. "Vrt Mira Sive Gospe.

naš vrt može protezati beskonačno i biti beskrajno raznolik". kako bi mogla da sačini mapu . prodavcima religijskih koještarija i besramno skupim hotelijerima postala prevelika. prodavci peciva i bledoliki turisti grubo su se gurali kraj njih na pločniku. "Deda Harane. i neočekivane stvari koje u njemu nalazimo jesu seme koje je on posadio u našoj mašti. majušne slapove. i puno paperjastih oblaka. Dok su zaključavali kapiju za sobom. da?" Rano sledećeg jutra. lavirint. zar ti se ponekad ne čini da se naš vrt proteže izvan zidova koje sam sagradio oko njega?" pitao je Deda Haran. tako je i on odgajao nas. šumarke sa svežom hladovinom. pa onda ga moramo istražiti! Sutra ćemo početi. i dok su radili zemljom umrljanim prstima duž staza i cvetnih leja. ako je tačno to što kažeš. stigli su do kamene klupe ispod vrbe i tu seli da se odmore. oni bi se zaključali u vrt da slušaju pesmu ptica i poskakivanje riba u malom potoku." Sedeli su dugo bez reči na kamenoj klupi ispod vrbe. kao da su pronalazili delove čijeg se sañenja nisu sećali: tajne dolove. Posle šetnje duge skoro čitav sat po neobičnoj kaldrmisanoj stazi. jer vrt nikada nije dovršen dok god je njegov vrtlar živ. do kapije u zidu. "Mužu Harane. ni najmanje nalik na oštro plavocrno nebo Bespuća. u tišini onih starih ljudi kojima ne treba govor da bi opštili. "Mislim da se. posmatrali oblake. Kada je svet počeo da okreće lice od sunca. sveske za crtanje i olovke. Babuška pogleda u nebo.Kada bi buka i huka novog Bespuća sa svim njegovim preduzetnicima. Sadili su cveće i grmlje. peščani vrt. Babuška i Deda Haran otisnuli su se u istraživanje vrta. reče Deda Haran. ostavili su kamenu klupu i vratili se puteljcima divljijim i divnijim od svih kojima su ikada ranije koračali. koje joj je izgledalo čudnovato meko. mislim da kao što smo mi odgajali ovaj vrt. "Najdraža ženo. U torbi je nosila još osamnaest takvih. Babuška oduševljeno pljesnu rukama. Babuška je vezala jedan kraj velikog klubeta prediva za kapiju i odvijala ga za sobom. travnjak sa sunčanim satom u središtu. pre nego što su se ulice i sokaci ispunili strancima.

prema cvetnim dolinama. slušaj. Ispred sebe. da se nikada odatle ne vrate.." Pred njim je bila mala pošumljena dolina. "Ovde nema rododendrona. da se Limal vraća kući. "Ovde bi trebalo da se nalazi nekoliko bukvi ubrzanog rasta". video je novu dolinu i učini mu se da se iza nje nalazi ogroman nedirnuti predeo. mužu. opremljen optikonom. Deda Haran je krenuo prvi. hoćemo li natrag?" Deda Haran pusti predivo iz prstiju. reče on. cvetnih dolina i jelena u skoku. "Je li to Rael?" "Da. mislim da se vrt neprekidno iznova oblikuje. Išao je za vijugavim koncem oko stabala i cvetnih leja. Prešli su preko potoka i popeli se. reče Babuška. uredni travnjak i došao do kraja prediva. a ona odmotavala predivo za sobom. sekstantom. zemlja šumovitih brda. Iza sebe je jedva mogao da razabere gvozdenu kapiju. i oni zajedno siñoše u dolinu. satom i kompasom.neistraženih predela mašte. i dva zapakovana ručka. kao.. reče Deda Haran. a potočić je žuborio po kamenju. jasno se sećam. Neverovatno. Tiho. Kada je Rael Mandela došao da ih potraži. pronašao je samo predivo koje je Babuška odmotala za sobom. Jesi li čuo šta je rekao?" "Mislim da sam čuo da je moj sin viknuo nešto. sa rukom u ruci. . vodoskoka i grmlja. "Napred". Deset minuta pošto su ostavili kapiju. u velikoj spirali koja se pružala prema unutrašnjosti. Šumarci rododendrona rasli su na padinama. od zidova prema srcu vrta. "čuješ li neki glas?" Deda Haran napregnu svoje manje pouzdane uši. jednog od dva koja su stajala tako blizu jedan drugome da su im se grane i korenje isprepleli toliko da nije bilo tog čoveka koji bi mogao da ih razdvoji. Izbio je kroz poslednji zastor kaline na mali. "Lično sam ih zasadio. u šumovita brda." "Jeste. Bilo je obavijeno oko debla velikog bresta. muž i žena našli su se na nepoznatoj teritoriji." "Tiho". on je vodio računa o suncu i kompasu. Oni su levo od kapije. Dakle.

iznerviran. Sanči. Onda. gomilama obožavalaca koji su se svakog jutra okupljali ispred kuće porodice Mandela. Nije više mogao da ode do Pentekostove prodavnice mešovite robe kako bi kupio Glasnik Meridijana. Najveći Igrač Bilijara Koga je Vaseljena Dala". a Eva Mandela. "Je li to. . gledaj. A pošast geometara začela je pošast kvadrata obeleženih plastičnom trakom. "Više nisam. Rael Mandela Stariji pošao je u dnevne patrole sa sačmaricom kako bi zadržao ništarije dalje od kuće. koja je tokom leta plela pod velikim lepezastim drvetom ispred kuće. "To je on. svratišta. baru. Odlazite! Idite i obožavajte ROTEH-ovog Anagnostu Gabrijela. samo što se Limal Mandela skrasio u prvom razdoblju mira otkad je ušao u Džez Bar Glena Milera. da ih on potpiše. uz desetak poziva da odigra egzibicioni meč u nekom hotelu. sa takom pod miškom. krčme. veličanstveno se pokazala kao recepcionerka i prepreka za posetioce. formulare za klañenje. Samo što se navikao na hodočasnike i preduzetnike.39. planera i grañevinskih radnika sve dok hoteli. restoranu društvene ishrane. ja vas ne želim!" Konačno. kažem vam. račune. priznanice o primljenoj nadnici... i oni na njega. i desetak ruku podiglo bi ceduljice. pošast geometara spustila se na Bespuće. jeste. ali njegova je slava bila tolika da je najveći deo svoje prve godine proveo praktično u kućnom pritvoru.. "Ja nisam Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala!" vikao je. Limal Mandela". grad je najednom bio pun uzastopnih talasa geometara. decom i stvarima u Bespuće kako bi pobegao od ljudske pošasti. a pošast grañevinskih radnika naterala je Limala Mandelu natrag u izolaciju. to je Limal Mandela".. pošast kvadrata obeleženih plastičnom trakom začela je pošast grañevinskih radnika. Limal Mandela došao je sa ženom. gostionice i pansioni nisu nabrekli od njih. a da se ne oglasi desetak glasova: "Hej.

ljudi koji ceo dan stoje u redu kraj vrata sa oznakom 'Umolnici'. sveprožimajući zadah kala iz pretrpanih pogona za varenje metana. ozidani vrtovi. stranci.. a sada noću i danju okolo leti dovoljno teških grañevinskih mašina da se sagradi dodatni kontinent. staklo. koga ñavola. jevtina svratišta obasjana šarenim neonom. sudovi i Lui Galačeli u advokatskoj odori."Šta se. Prodavci peciva na svakom uglu. ljudi sa metalnim rukama. svojina i najam. to dešava!" besneo je on pred Santom Ekatrinom. ljudi. hektari solarnih generatora. trgovine. bucmast i pun pilava s jagnjetinom. zvonici puni zveketa. . tata. nakupci. pivo sa ukusom mokraće: uvozna hrana! Redovi pred pumpama za vodu.. gongovi i harfe za vetar. star četiri godine. Ne znam. Sveci. molitveni zmajevi. kao tablu za pikado. koji zure zure zure. šta li će biti sa Bespućem?" Bespuće se dovoljno izmenilo tokom godina koje je on proveo u Beladoni da ga Limal Mandela praktično ne prepozna. tricikli: kamioni! Ljudi koji viču. hoteli. kaže učiteljica. I samo što ljudi ovde saznaju da sam u penziji i da ne želim da razgovaram o bilijaru. bezlični zapanjeni tuñinci na uličnim uglovima. vedar. momci sa kolicima. to je korporacija Vitlejem Ares. gostionice. geogi. rade tamo. deda i baba koji nestaju. u vreme sieste. opet moram da se krijem. zapišta: "Gvožñe. samo što sam ponovo postigao da mogu da odem u kafanu. ljudi koji spavaju noću u sokacima. koga ñavola. pet vozova dnevno i pristanište za teretne letače.. bazilike. čelik i plastika. Praktično čista rña. ljudi koji ulaze bez kucanja. silovanja. "Prvo celu pustinju izdele plastičnim trakama na kvadrate. otmice: policija! Policajci sa šokpalicama. Bicikli. rikše. o tome kako sam pobedio ðavola niti o takmičenju za Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Šta to. proroci. krañe. trgovina nekretninama. ili radnju. straćare i favele. Cela pustinja puna je gvožña. prave dodatni svemirski lift... bila je geoli. kafane. šta je sledeće? Znači." "Geolog. a ona to valjda zna. tajanstveni roñaci koji iščile podjednako brzo kao što su se i pojavili. utrapljivači religijskih tričarija: ulice! Nasuti beton i zarñali lim. šta li?" Kaan Mandela. Gvožñe! Blažena Gospo..

Limale. "Majko. moći da je pogledaju i shvate da mogu da se ponose svojom istorijom. Zbog toga ovo radim. a neka žena.pričaju. kroz kuhinju. prave buku. "Ova kuća. kada me ne bude bilo. tvoja deca i njihova deca." Limal Mandela je ćutao i stajao." "Gotovo je sa tim delom mog života. Limale. Reci mi. "Vrlo lepo". šta misliš?" Ona mu pokaza tapiseriju na kojoj je radila. stavljam u tapiseriju tako da će. šarajući stopalom po prašnjavim kamenim pločama. u šta se sve to izmetnulo?" povikao je i bučno izišao iz kuće. ni sa jednim delom tvog života nije gotovo. Veoma je važno znati odakle potičeš i kuda ideš. Limal Mandela je u sebi još imao toliko svetovnog ponosa da odbije da stane u red pred vratima sa oznakom 'Umolnici'. To je tvoj problem. obrnu se na peti i istrča iz kuće. zatvorena u taj ružan betonski čir koji sebe naziva Bazilika Sive Gospe. došao si odnekud. ali još nemaš kuda da odeš. Onda cmoknu kratko majku u obraz. ovaj svet. Čak mu je i sestra bila tuñin. pristup moguć samo za pobožne umolnike. prešao preko dvorišta i ušao u kuću roditelja. reče Limal Mandela. kraj osujećene žene i piratskih fotografa u krošnjama dudova. molila ga je da je seksualno zlostavlja. skrivena u tami iza lavorovog drveta zasañenog u saksiji. Za dvadeset sekundi koliko mu je trebalo da preñe preko dvorišta koje su izbalegale lame. umotam je u plastičnu foliju i popišam se na nju! Ne mogu više! Moram imati nekakvu privatnost!" "Imaš slavno lice. Limale. i dalje drhteći od besa. "Zar ne? To je istorija ovog grada. majko. kraj . ovaj grad me je potpuno izludeo!" Obuzeta radom nad ramom za tepiseriju. pokajnike i one sa srcem hodočasnika. ovaj grad. Sve što se ikada desilo u njemu. dvaput su ga snimili uz blesak blica. Moraš imati neki cilj. otvaraju usta. zapušim joj usta. Eva Mandela se osmehnu i reče: "Limale! Baš mi je drago što te vidim!" "Majko. neka žena me je molila da je vežem. nemam nikakvu privatnost! Pre samo trideset sekundi." "Dok god si živ.

nervoze. Vidiš. ." Otac i sin kleknuše da pogledaju izbledele škrabotine. otkad smo došli ovamo. gore i okolo." Krenuo je za linijom rezonovanja duži zida. i otisnuo se u godine praćenja linije koja će ga dovesti do središta tavanice u osmatračnici Doktora Alimantanda. neuspeha i trijumfa za čitav život. "Tata. "Ovde sve počinje. Šišmiši pobegoše iz svojih gnezda na tavanici kada oživeše svetlosne ploče. "Gledajte!" uzviknu Nadahnuće Kadilak dok je svetlost hirurških svetiljki sijala na njegovoj čeličnoj lobanji. Negde tu mora da se nalazi ključ nezadovoljstva. prenebregavši povike radnika koji su ga prepoznali i zaklicali mu. Bio si kao papirna jedrilica na vetru." "Znam. pa uñe u zapušteni vrt oko pećinske kuće Doktora Alimantanda. Kao dete.. ovde. Limal Mandela je stajao pred zidovima punim hronodinamičkih hijeroglifa. napolje u noć i riku teških grañevinskih mašina. Naprosto. pet godina star i već žrtva porodične kletve. "Tata?" Glas ga prenu. Raele. nisam znao šta želim da radim sa sobom. kao Doktor Alimantando u pričama koje sam ti pripovedao o ovom mestu. da li si dobro?" Bio je to Rael Mlañi. 40. sa time je sada gotovo. bolničarke. verovao je da je Doktor Alimantando ispisao svu ljudsku mudrost i pamet po svojim zidovima. "Dobro sam. zlovolje. Limal Mandela spusti ruku sinu na glavu. ali pred njim se nalazio ključ pomoću koga će postati Gospodar Prostora i Vremena. On možda više nije Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Tu je bilo misterije. dostignuća. a sada mu je samo trebala meta prema kojoj bi usmerio svoju racionalnost. dok ga je Rael Mlañi pratio.. Vrata su bila provaljena. i osmeh mu se širio. predvorje prašnjavo i memljivo. tvoj otac će biti Džentlmen Nauke i Saznanja. "Prva potpuna ugradnja!" Hirurzi. Nastavi dalje smrknut i odlučan. U njemu je blesnula svetlost. nemira." Zar je tako neuspešno skrivao svoju osujećenost? "Pa.zabezeknute žene i sinova.

"Razmisli o ovom dostignuću. Kibernetsko trabunjanje diže se u krik metala na metalu. "Sklanjajte to od mene". Ovo je zaista sveti trenutak!" Neskrivena zavist u njegovom glasu nagna Tasmin Mandelu da se trgne. "Slava slava slava!" zakreštaše hirurzi bolničarke protetičari.protetičari popadaše na kolena. podigavši ruke u obožavanju. Meditirala je u peščanom vrtu u suton. Potpuna Ugradnja se zgrči. metalni prsti otvorili da zahvate vazduh. . Za jedan minut. Nadahnuće Kadilak pokucaće na vrata i pozvati je da se vrati svojim obavezama. kabl se gicnuo. U zbrci. tu gnusobu. Ona se protegnu. zadrhta i sruši uz tresak i škripu zupčanika. Mašinske mantre Sirote Dece pomešane sa grubljim povicima stanovništva dodirnule su rub njenog opažanja srebrnom zvonjavom i povukle je natrag u svet ljudi. Stvar pokuša da sedne. Ona se diže sa stolice. Glatko čelično oko bilo je prosečeno tako da je imalo tri crna proreza. Potpuna Ugradnja sede. da je ubeñuje slatkorečivim šaputanjem. Ispod plastične kupole pulsirao je mozak. Nevoljama nikad kraja. Gospo. Tasmin Mandela šmugnu iz operacione sale i pobeže praznim aseptičnim hodnicima i kolonadama vrelim od sunca uz šuštanje tkanine sa štampanim kolima. metalna ruka podigla. Prože je grč. Bila je užasnuta." Nadahnuće Kadilak se u trenu stvori kraj nje. Stvar otvori metalni očni kapak i zakoluta čeličnom očnom jabučicom prema njoj. zagrli je. "Ubijte to. ode u svoju sobu i navuče sivu formalnu odoru. sklanjajte je od mene!" vrisnu Gospa Tasmin. Tasmin Mandela uzmaknu od metalne stvari na operacionom stolu. Ulje curnu iz drhtavih ustiju. načičkan elektromehaničkim kablovima. o prvoj potpunoj ugradnji! Telo pretvoreno u metal. izvi leña uz naslon stolice za meditaciju i održavanje kondicije. Hirurzi bolničarke protetičari poskakaše sa kolena prema operacionom stolu. Usta se otvoriše i potok grgotavih besmislica pokulja iz njih. Nadahnuće Kadilak je njenu golotinju smatrao neduhovnom i uznemirujućom. promrmlja Tasmin Mandela. kada je začula napev. Neki neuron je opalio. "Muka mi je.

pacijentov sistem je prestao da radi.Bila je spremna za kucanje. Iza kruga zbunjenih grañana. dok bi neki drugi zauzeo njegovo mesto." Nadahnuće Kadilak gurnu teška ukrasna vrata koja su vodila na ulicu. Avaj. čoveka budućnosti." "Čula sam ih. Zvuk napeva i klicanja pojača se. a njihove nezgrapne ruke pomerale su se poput kranova. sledi me. pokretima gorućeg obožavanja. požurujući Tasmin Mandelu uz kameno stepenište. bolje se vidi". Gospo. Svakih nekoliko sekundi. Vazduh je bio ispunjen brujanjem njihovih binarnih mantri.. Tasmin Mandela je mogla da vidi udove mašina u odsjaju večernjeg sunca. predloži Nadahnuće Kadilak. a Nadahnuće Kadilak ga je očigledno čuo. u ovom trenutku." Nadahnuće Kadilak je povede kroz zasvoñene hodnike vrele od sunca. ali njegova hrabrost i vera zasigurno su mu obezbedili trenutni prelazak u prisustvo Velikog Inženjera. jer je odgovorio: "Uz dužno poštovanje. "Ovamo gore. "Šta je bilo?" "Problem. na balkon. Gospo. poneko Siroto Dete napustilo bi svoje mesto i. Sirota Deca. vernik bi zastenjao i opružio se u religijskoj ekstazi.. pritisnulo ogradu metalnom protezom. . Onda bi se vratio na svoje mesto i nastavio sa napevom 10111010101111000001101101101010. u krajnjem neobaziranju na znake upozorenja da je ograda pod naponom." "Mislim da je najbolje da sama vidiš.. koji su vraćali svoju dnevnu toplotu nebu. "Šta se dešava?" "Molim te. ne bi trebalo da unižavaš rad naših naučnika. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje klečala su kraj žičane ograde oko gradilišta Čeličane Vitlejem Ares. oni pokušavaju da usavrše novo ljudsko biće.. "Kako je prošao tvoj. eksperiment?" Tasmin nije mogla da sakrije drhtaj u glasu. Struja bi zaiskrila." Komornik i proročica skrenuše iza ugla i nañoše se licem u lice sa velikom masom ljudi.

Gradilište je sveto." "Gradilište?" "Izgleda da meñu nižim redovima u Gradu Vere kruži jedno proročanstvo. to nije prava duhovnost. gomilu temelja i zemljanih radova?" Iza žice. To proročanstvo tvrdi da korporacija Vitlejem Ares ovde gradi ni manje ni više nego mesto gde će se roditi. to mora prestati. "Poruku! Daj nam poruku!" Napev se smesta raširi pastvom. Oslobodilac.. Mašina sa ljudskim srcem koja će izbaviti mašine iz hiljadugodišnje veze sa telesnim.. Neki glas iz gomile stanovnika grada uzviknu. vanredna smena grañevinskih radnika zastala je da se zapilji u Tupsonijance ispunjene obožavanjem. "To je bolesno". "Oni čekaju da ih povedeš." "I zbog toga obožavaju. laskao joj je Nadahnuće Kadilak.."Šta to rade?" upita Tasmin Mandela.. idolatrija.. Obožavaju. Bolesno. Čelični Mesija." . šapnu Tasmin Mandela. "Baš tako. prsti pokazaše. mesto dubokog poštovanja i obožavanja. Sirota Deca se ukočiše usred svog Obožavanja Žice i obrnuše metalne očne jabučice prema balkonu. "Ne mogu". <%-2>"Poruku! Poruku! Daj nam poruku! Poruku! Poruku! Daj nam poruku!"<%0> Pet hiljada očiju razapelo je Tasmin Mandelu. ako je to pravilan izraz. šapnu ona. pravo obožavanje. "Gledajte! To je ona! Siva Gospa!" Glave se okrenuše." Tasmin Mandela ponovo pogleda neprekidnu reku Sirote Dece koja su radosno išla napred da se prinese na žrtvu žici pod naponom. "Mislim da je to očigledno. "To je ogavno. Gospo". Gospo.. Neka mlada žena sa metalnim grudima i metalnom levom nogom ustade i vrisnu.

Gospo? Nisam to dobro čuo.. Tupsonijanče!" Najednom više nije čula napev niti osećala silinu zahteva Sirote Dece. Nadahnuće Kadilak ju je mrzeo i zavideo joj zato što je ona bila istinski Božji sluga. Juane P. šapnu ona. njihov pastir. ."Ti si njihov voña. Njen oreol zasija jarko plavom bojom. Zavideo joj je i mrzeo je. kako god se zvao: ti si moj neprijatelj i neprijatelj Boga. "Ne! Odbijam! To je gnusno! Nisam ja Bog pa da želim njihovo obožavanje. Zemlja se tresla ispod dve i po hiljade pesnica koje su tukle po njoj. Ja nisam tražila da me sledite. a ne tobožnja. Pogledala je organsko oko Nadahnuća Kadilaka i ugledala tamo takav plamen mržnje da je morala duboko da udahne.pomisli i shvati još dok je pomišljala na to da jeste. što nije mogla da sakrije pred pozornim očima. ja sam dete Panarha. "Kako me samo mrziš". Koju ćeš poruku preneti svom narodu? Čekaju te. ono mi se gadi. Zar me je oduvek toliko mrzeo? . od trena kada ju je uzeo za ruku u jami kraj pruge. i svaki svoj budni trenutak posvetio je tome da je izmanipuliše. samozvanac poput njega. "Mi smo neprijatelji. jer on je sebi mogao da priušti samo umornu svetovnost maskiranu odorama svetosti." Napev je postao mahnit. njihov duhovni poglavar. iskvari i na kraju stavi pod sosptvenu kontrolu. Tasmin Mandela stisnu levu pesnicu. ali one poleteše sa njenih usana kao slatke ptičice. Zavideo joj je na duhovnosti. a ne Siroto Dete Bezgrešne Ugradnje. "Molim. Moraš ih povesti. nisam Tupsonijanka. "Kao ni ti. Juane Tupsonijanče." Ona pokuša da zadrži reči. vodič i savest. ja sam sluga Blažene Gospe." "To je poruka koju želiš da preneseš svom narodu?" Napev je tutnjao po njenom duhu.." Glas mu je bio tvrd od licemerja. Nadahnuće Kadilak.

Migli. Arni Tenebre bi se popela na kraj svog kreveta kako bi mogla da vidi tri stvari iza rešetaka na prozoru. usplahiren. osećala se svrhovita i moćna. Stamposi mrki. trideset šest kilometara suvih Stamposa. jer je posle sedam stotina godina koliko je bila Svetica Mašina sada poželela da povede ljude Bogu. Reci to svojim vernicima. Po redosledu perspektive. Bilo je dobro imati neprijatelja. a ne fabrici. magnetofonom i sveskama. anñeo sa plamtećim mačem. pretpostavljala je) i pošto je svakog dana dolazio tačno u jedanaest i dvanaest. Zbog toga se osećala dobro. Ovaj. . 41. neugledan."Da! Ne! reci im ovo: mene je odabrala sveta Katarina da budem njen izaslanik u svetu ljudi. tako da je mogao da bude samo Migli." Ona siñe sa balkona i vrati se u svoje odaje. ovaj. Svakog jutra u jedanaest i jedanaest. čuvari to ne vole. i jedno plavo nebo. smeñ. baš kao i prijatelja. već zato što joj je Migli izričito branio da se penje na krevet (strah da se ne obesi. nespretan sa trakom. Posle godina zaludnosti. bilo je to stablo pomorandže u saksiji od terakote." Nebo je bilo plavo. Sada je mogla da siñe. a stablo pomorandže prašnjavo zeleno. "Gospoñice Tenebre. Nijedna od te tri stvari nije se ni najmanje menjala. bolje nego što bi ijedan prorok Blažene Gospe smeo da se oseća. Ona je bila Božji krstaš. "'Jutro. volela je da postigne makar kakvu sitnu pobedu pre poniženja svakodnevnih rehabilitacionih seansi. borac u pravičnoj borbi." 'Migli' je bio Prakeš Merčandani-Singalong. rehabilitacioni psiholog u Okružnom zatvoru Čepsenit: nizak. ali svakog dana u jedanaest i jedanaest Arni Tenebre bi se popela na krevet ne zato što su joj te tri stvari bile iole zanimljive. nemojte stajati na krevetu. Veoma dobro. Bogu. molim vas.

ali nekako dosadno . posle oko pola godine provedene u Korpusu Istine . Ovo je verovatno već čuo sa traka snimljenih tokom isleñivanja. Migli?" Eksperimentisao je raznim kombinacijama traka. ali šarada je morala da se odigra sa svim tim užurbanim zapisivanjem i lažima malim i ne tako malim. "Pozvala sam Pašala O'Hera. u glavnom štabu u Zaboravgradu. "Pa. tamo gde smo juče prekinuli." "I šta ste uradili?" Migli se željno nagnu napred. koje je igra zahtevala. ovaj. "Kod vaših prvih dana sa Korpusom Istine Severozapadne Četvrtsfere.romantika je prošla i sve se svelo na obične vrele vožnje triciklima i po nekoliko dana u nekom selu Bogu iza leña. "Mislio sam." Migli se zapilji poput sove kroz naočari debele kao piksle. On je snabdevao glavni štab SZČS u isto vreme kada smo mi bili tamo. Arni Tenebre ispruži ruku da bi noktima zagrebala malter." "Gde smo ono stali?" Te seanse razgovora predstavljale su traćenje državnog vremena i novca. Možeš li uopšte da zamisliš koliko je on bio dobar ljubavnik?" Migli je balio u klasičnom Pavlovljevom stilu. da nastavimo. da okusi slast mog devetogodišnjeg tela iza šupe za telekomunikacije. ovaj. ovaj."Šta imamo danas. komandanta Brigade Severozapadne Četvrtsfere. i ta prilika bila je isuviše dobra da bih je propustila. ovaj. Podozrevala je da Migli misli isto što i ona. kod. ono što sam zaista želela bilo je da se priključim nekoj jedinici Aktivne Službe. raznih seksualnih. veza sa njegovim pripadnicima.bilo je u redu. sa priključivanjem u telekomunikacionu mrežu: ne bi to bilo tako loše da smo zaista mogli da snimamo muziku. Arni Tenebre prekrsti ruke i sede natrag na krevet. Ali od tog silnog putovanja na sedištu tricikla zaradila sam samo svrab meñu nogama. Arni Tenebre je osećala gañenje zbog toga što čovek sa diplomom Univerzuuma Liks može toliko da veruje njenoj priči o zavoñenju i terenskom seksu. magnetofona i sveski na stolu. Otvori usta i pusti laži da poteku napolje. Ništa od onoga što je opisala nikada se nije .

. Opisala je tri meseca koje je provela u borbenoj obuci do najmanjih pojedinosti. a Miglijev mali temperamentan ispad toliko joj se dopao da je zatvorila oči i improvizovala podužu." Ali ona se u isto vreme sutradan popela na krevet. zlostavljanju. dizenterija i bacanje u plitke rovove svaki put kada bi iznad glave proleteo neki avion. Za jednog rehabilitacionog psihologa. sa rukama punim smrti. zapravo. mučenju. širom razjapljenih usta. "I šta je onda bilo?" upita Migli. reče zatvorenica Tenebre. "Vreme je isteklo. Migli?" "Da. Pegavi perverznjak. bombaškim napadima. juriša. digla pogled iz crvenog blata i ugledala Miliciju Crne Planine koja juriša. i. straha koji ju je izludeo svojim zavijanjem toliko da je izvukla MRCV. Setila se straha koji je zaudarao kao krv na njenim rukama i govna u njenim pantalonama. ali Migli to. otmicama. a svoju prljavu priču o seksualnom poniženju. Setila se kako je. juriša.dogodilo. svezaka i olovki. veličanstvenu fantaziju o svojoj prvoj godini aktivne službe u Svezemaljskoj Armiji. "Neka to ostane za sutra".. dosada. ispaštanju i disciplini smislila je samo da bi zadirkivala Miglija. atentatima i raznovrsnim zverstvima u mestima sa milozvučnim imenima kao što je Greben Džatna. setila se kako joj je krv voñe grupe Heuha Lina curela kroz prste u blatnjavoj rupi na Planini Praznoverja. pripucala . Dolina Vrele Vode. ovaj. pljačkanjem banaka. zasedama. hladna zimska logorovanja u planinama Eklezijast. Ali kada je Migli otišao i kada je sela na krevet da pertlama pravi pletenice. Meseci sedenja na jednom mestu. "Sutra u isto vreme. Ravnica Naramanga i Hromvil. dok je u bioskopu svoje glave puštala dokumentarac." "Da se ne penjem na krevet. ushićen smrću i slavom. Ona je zaista srela Pašala O'Hera u Zaboravgradu i trampila sve tajne Doktora Alimantanda za mesto u jedinici aktivne službe. i nije hteo da zna." Migli baci pogled na svoj sat i pokupi gomilu magnetofona. zavrištala. spektakl sa puškaranjem. bio je i sam prilično zreo za terapiju.

Arni Tenebre je sedela na krevetu.i nastavila da puca sve dok strah nije nestao i dok se sve nije umirilo. zatvori oči i započe priču. Migli je ponovo došao sa trakama i sveskama. "Iz oblasne komande stiglo je nareñenje za veliku ofanzivu u vreme izbora za planetnu skupštinu. a kompjuter za navoñenje bio je skremblovan programom tipa lovac-ubica. Trećeg dana. U dvanaest i dvanaest. Sinhronizovali smo akciju sa ostalima u sektoru i zauzeli položaje kraj Kosmobada. Imaš dovoljno trake? Dovoljno papira? Baterije su u redu? Ne bih želela da bilo šta od ovoga propustiš.P. na sistem navoñenja za sletanje u Kosmobadu. "Danas ću. ja sam pomislila. Kapetan prve klase u Deuteronomijskoj diviziji. nijedan šatl neće sleteti u Beladonu. . nekoliko komandnih nivoa Deuteronomijske divizije izbačeno je iz stroja . Posle bitke kod Smitove Šupe. ovaj. "Danas. Tek je nekoliko meseci kasnije otkrila da je prvi pohod Pašala O'Hera sa novim naoružanjem koje je koristilo indukciju polja bio neverovatno uspešan. Nije bilo nikakvog zadovoljstva u laganju kada je samo ona znala da laže. nismo na krevetu?" Njegov pokušaj da bude sarkastičan bio je bedan. pomislili smo. "Još nisam videla ono što tražim. Pošto nismo dobili novu opremu. a unapreñenje je bilo njegov izraz zahvalnosti. kupljenim od Egzaltiranih Porodica. ukoliko izbacimo iz stroja radare za navoñenje. ali ona je znala da je strah bio ono što ju je nagnalo da puca. da ti pričam o napadu na sistem za navoñenje sletanja u Kosmobadu. nije mogla čak ni da se seti šta je uradila sa medaljom. Nije želela unapreñenje. 65 radarskih signala uništeno je minama. Migli. da krenemo na manje važnu metu. tako da. konkretno." Odlučila je da danas priča samo istinu." Ona se nasloni na zid.još nismo imali I. Napisali su: 'Hrabrost u bezizlaznoj situaciji'." Napad je bio dobro isplaniran i besprekorno izveden. Sa Nebeskog Točka spuštaju se pomoću daljinskog navoñenja. Dok je pravila pletenice u svojoj ćeliji u Okružnom zatvoru Čepsenit. naoružanje i ja sam bila zadužena za petu i šestu brigadu.

ili strah napetog pogleda uprtog u nebo radi prepoznavanja motora letelice. . "Teško. da će biti sledećeg puta. povukla se prema mestu po imenu Klarkgrad i naletela pravo na dobrovoljačke čete A i C iz Novog Merioneda. strah od koga je popuštala petlja u rupi. Bilo je to prelepo. jer nije proverila ima li vojske u toj oblasti. ne kao što mogu da budu prelepe žute eksplozije i rušenje tornjeva. i govorim ti da je vreme za danas isteklo. rekla je kapetan prve klase Tenebre. da čak nije ni podigla svoj MRCV. ili strah koristi nju. ovaj. Bila je toliko zapanjena sopstvenom glupošću. Migli. koje su tamo bile na manevrima. Pucnjava je bila kratka i krvava. Mislila je zvezdama obasjane misli o strahu i gnušanju. Grupa 27. Vodnici su raportirali da su sve primarne mete uništene. Setila se da nije ispalila ni jedan jedini metak tokom kratke borbe. pričam sa tobom. U svakom slučaju. Te noći. Ili ona koristi strah. u krug i u krug i u krug. kapetan prve klase Tenebre ležala je pod prugom zvezdane svetlosti koja se probijala kroz rešetke. Strah je bio poput dubljeg ili plićeg daha. O čemu bi želeo da pričamo sutra?" Migli slegnu ramenima. "Sledeći put ću naterati svoje obaveštajce da bolje rade". sa Huehom Linom koji joj je krvario kroz prste. sa pertlom meñu prstima. i plašila se. Njena komandna grupa. Strah. već je u pitanju bila intelektualna lepota svojstvena dobro obavljenom poslu. Grupa 27 bila je zbrisana. Obavijala je pertlu oko prstiju. a sada stanujem u Okružnom zatvoru Čepsenit.Svaka komunikacija izmeñu tla i orbite u Beladoninom sektoru sletanja bila je beznadešno zbrljana. Grupa 27 pretrpela je 82 posto gubitaka pre nego što se kapetan prve klase Tenebre predala. Arni Tenebre je naredila da se snage povuku i raziñu. Od jutra kada je napustila Bespuće na zadnjem sedištu tricikla Inženjera Čandrasekara nije prošao dan da se nije probudila sa strahom i usnula u strahu." "Kako god ti kažeš. Strah je bio vazduh koji je udisala.

Biće strašnija. jer ili će ona koristiti strah. jer ste. gnušanje i smrt. Sinu joj misao neodoljive dubine. Dok je prikopčavala komplet novog oružja sa indukcijom polja koje su joj doneli izbavitelji. Njenu besciljnost obasja sveta svetlost te misli. ne budi tako blesav Migli". ili će strah koristiti nju. u krevetu kraj njih. Ležala je te noći dugo budna i razmišljala pod kosom prugom zvezdane svetlosti. Koristiće ga iz straha da on ne koristi nju. a grom zatutnjao tako bučno i tako dugo da se činilo da je u sobi. Do tog trena. neki mladić sa naočarima. ali mora da je . sve je iščilelo." "O. velike žute mašine. nalik na sovu sa prljavom maštom. strah je koristio nju i prouzrokovao njenu nesposobnost. Još neroñena deca strepeće od nje. ovaj. Nisu mogli da se sete kada su zaspali. uspešnija od bilo koga komandanta Svezemaljske Armije pre nje: samo njeno ime biće kletva straha i gnušanja. Grupa 19 Deuteronomijske divizije Svezemaljske Armije napala je Okružni zatvor Čepsenit. preplašeni. svi uhapšeni. iskočio je ispod dovratka mašući ogromnim reaktivnim 'presni' pištoljem dugačke cevi. u jedanaest i dvanaest. gde ste. reče Arni Tenebre i raznese mu potiljak kratkim rafalom iz svog induktora polja. likvidirala stražare. ovaj. 42. silnija. Od tog trenutka preplitanja pertli ona će koristiti strah. Migli. pustila zatvorenike i izbavila kapetana prve klase Arni Tenebre. Grupa 19 spalila je Okružni zatvor Čepsenit i odvezla se po tamnomrkim Stamposima dok je iza nje ostao da visi tamnomrki dim.Prsti joj se ukočiše u plesu. kuće. a mrtvi će umirati sa njenim imenom na usnama. ne mrdajte. opakija. Te noći bila je najgora oluja koje je iko mogao da se seti i braća su ležala u svojim krevetima u uzbudljivoj jezi. Četvrtog dana. svaki put kada bi munja bacila ogromne plave senke na zid. koji očito nije umeo da upotrebi. "Ostanite. poput božanskog zakona. neuspeh. Kao da je sve nestalo u noći: ljudi.

Rael Mlañi i njegov mladi brat skotrljaše se ispod žice da istraže nov. nijednog zavarivača. Za uši koje su mesecima. Kao da ih je oluja sve usisala u nebo. Spretni kao majmuni. kantine ili radničkog kluba. vešajući se o ručice na vratima i pragove kabina. dečaci se popeše i zapuzaše po jarkožutim kamionima.. "Jahii jahii jahii jahii. njihova majka je povlačila zavese da bi unutra pustila neobičnu sunčevu svetlost kakva se može videti samo posle oluja." odazvaše se odjeci u nepomičnim rezervoarima i trakama za prenos rude. da se nikada ne vrate. pa čak ni predradnika. Kada je postalo očigledno da je fabrika potpuno pusta.. Oprezno su gazili zasenčenim ulicama izmeñu ogromnih nosača čeličnih transformatora. tišina je bila zastrašujuća. zidara. nijedne barake. doručkovali i izišli u oprano jutro. prazan svet. ispod nadvijenog kompleksa cevi i dimnjaka. dečaci su se osmelili. navukli odeću. reče Rael Mlañi. "Zašto ne rade?" Braća požuriše do prolaza koji su iskopali ispod žice kako bi mogli da se igraju na najuzbudljivijem mogućem igralištu za dečake. Iskobeljali su se iz kreveta. Energija ih je odvela sa velikih kamiona na skele i gazišta gde su . Stajali su kraj žice zagledani ni u šta. "Kako je tiho". "Nema ih!" uzviknu Kaan. godinama bile naviknute na buku i danonoćne radove. "Ne čujem ih da rade". uredno je bilo parkirano dve stotine kipera. Nije bilo nijednog valjka. vozača krana niti utovarivača kamiona. spavaonice. nadzornika gradilišta. tako čista. laka i jasna da izgleda oprano. i svaki sopstveni izobličeni odraz u džungli metalnih cevi. reče Kaan. "Jahiii!" viknu Kaan Mandela obavivši usta šakama. na gradilištu. Trgla ih je svaka pustinjska ptica koja je zakreštala. U privremeno formiranom logoru. mešalice ili dizalice. jer sledećeg trenutka. klizeći niz kose zadnje strane u spremišta dovoljno velika da se u njih smesti čitava hacijenda Mandelinih.tako bilo. "Gledaj ono!" viknu Rael Mlañi.

reče Kaan Mandela. Na kraju svake ulice. Kaan Mandela se oglasi oduševljenim pokličem. "Isključeno. "Rael! Au! Gledaj! Vozovi!" Smesta su ostavili penjalice industrijske hemije zbog dvanaest nepomičnih vozova. reče Kaan. Okačen o jednu ruku iznad zastrašujuće dubokog spremišta kipera." Deda mu je poklonio knjigu o vozovima za sedmi roñendan. 'Spidvel'. reče Rael Mlañi. ali potpunog grada za oko šest hiljada stanovnika ili. "Ovo je kao još jedno Bespuće". tačnije. reče on. Osećaj uspavane snage uzapćene unutar isključenih tokamaka naterao je dečake na ćutanje ispunjeno strahopoštovanjem. čitajući imena crnozlatnih grdosija. jer on je bio prazan kao groblje. Bio je to dobro sreñen grad sa urednim terasama na kućama od belog ćerpiča sa crvenim krovovima (jer neke stvari su isuviše svete da bi ih menjala čak i korporacija Vitlejem Ares) duž prostranih ulica koje su se širile kao paoci točka iz središnjeg okruglog parka. svaki je bio duži od kilometra i svaki su vukle po dve lokomotive Železnice Vitlejem Ares Klasa 88. Našli su se na rubu malog. dom kulture Kompanije i depo Kompanije za male priručne električne tricikle. 'Neukrotivi'". Istraživači nikada ranije nisu videli takve vozove. tamo gde se ona spajala sa kružnim servisnim drumom. "'Edmund G'. u tandemu. Rael Mlañi dodirnu bridom šake jednog titana. . onaj koji nikada ranije nisu videli prilikom svojih tajnih poseta igralištu. "Bespuće kakvo bi trebalo da bude". i poveo ga u sasvim drugi deo kompleksa. nalazila se prodavnica Kompanije sa mešovitom robom. škola Kompanije. grada u koji bi moglo da se smesti šest hiljada stanovnika. "Šta ako bi neki najednom proradio?" Rael Mlañi je zamislio da fuzioni motori oživljavaju u eksploziji i ta ga je zamisao toliko prestravila da je naterao Kaana da ostave usnule džinove na miru. "Hladno".igrali opasnu igru trodimenzione šuge meñu cevima i kanalima sistema za filtriranje rude.

" Rael Mlañi se protegnu kao mačak. klubova. Mogao bih ovde da ostanem zauvek. "Šta misliš. u odgovoru na izazov. "Baš me briga. praznih škola. pa ću biti bogat i slavan. čekaj samo!" Rael Mlañi je ležao na uredno podšišanoj travi i pitao se kako to njegov mlañi brat ima pred sobom uredno ocrtane dane. hoćeš li ovde da radiš kada porasteš?" "Možda. i još jedan. izlažući sebe nedužnom suncu. da bi se potom sunčali na uredno podšišanim travnjacima. Kada su se dečaci umorili od trkanja. dok on želi samo da bude nošen mističnim pustinjskim vetrom kao leptir. pa još jedan. upali tricikl nogom i dva dečaka počeše da se trkaju praznim ulicama Čelikgrada kraj praznih kuća. ovo je sjajno!" reče Rael Mlañi. Nisam mnogo razmišljao o tome šta bih želeo da radim." "Sa tom skitnicom! Taj ne ume ništa da radi. kao što su znali tatu. pod uslovom da to nije danas." "Hah! Tek mu je sedma godina. lekarskih ordinacija i kapela. otvorićemo još jedan. . A možda i neću. "Hej. Kako ćeš onda da doñeš do svega toga?" "Ući ću u posao sa Radžandrom Dasom. U središtu točka ulica nalazio se kružni park sa imenom 'Vrtovi industrijskog feudalizma' iznad kapije od kovanog gvožña. "Da se trkamo!" Rael Mlañi. uz podvriskivanje i klicanje dok su njihovi točkovi dizali oblake crvene prašine koja je našla sebi put čak i do tog svetog mesta." "Otvorićemo kiosk sa vrućom hranom i kada tu zgrnemo pare. čajdžinica. zbacili su sa sebe prašnjavu i znojavu odeću i zapljuskali po ukrasnom jezeru. kada će svi ti ljudi doći?" upita Kaan. "Šta misliš. praznih praznih praznih poput očiju lobanje. bazen i dirižabl. a već tačno zna šta hoće. A ti?" "Ja želim da budem bogat i slavan i da imam ogromnu kuću kakvu smo imali u Beladoni. praznih prodavnica."Hej! Sjajni su!" viknu Kaan dok je pravio tesne krugove unutar krugova na svom bagiju sa tri točka. i da me svi znaju.

" Dečaci potrčaše pustim ulicama ispunjenim bubnjanjem avionskih motora. reče brat Kaan." U glasu mu se čulo čuñenje i strahopoštovanje. reče brat Kaan. kao da je neko izgovorio čarobnu reč. On je zaista bio pragmatičan. Prvi dirižabl dolete iznad čeličnih visova grada. reče Rael Mlañi. ali da bude toliko moćna da oboji nebo u crno. "Ima ih sigurno na stotine. ali narandžasti dim nije lebdeo kao gas. i oluja industrije spremala se da se stušti na Bespuće. Nebo se zacrnelo od njih. posvuda. reče Kaan. "Au. to je stvarno delovalo zastrašujuće. već je visio u namreškanim zavesama oko Bespuća. Letelice su i dalje prolazile iznad njihovih glava. plan operacije postao je očigledan. Narandžasti dim je visio nekoliko sekundi. pre nego što su dovršili formaciju. "Pametno". dok je nad njihovim glavama proletala letelica za letelicom. tovarni otvori na dirižablima pootvaraše se i napolje pokuljaše oblaci narandžastog dima. hoću da vidim šta se dešava. "Gas!" kriknuše braća pomislivši na opasnost. reče Kaan dok je navlačio na sebe lepljivu odeću. "Hajde". Dirižabli su nadletali Bespuće još pola sata. to crnilo bilo je prožeto zlatnim munjama. "Dolaze ovamo. pozoran." "O." Rael Mlañi se pope uz nekoliko strmih stepeništa koja su vodila do vrha stuba katalitičkog transformatora. Možda su to ljudi. Znali su da je korporacija Vitlejem Ares moćna. Onda." Rael Mlañi oslušnu i uhvati tutnjavu motora vazdušnih laña na rubu vetra. Rael Mlañi je u trku jednim okom osmatrao nebo. "Kao da lete dirižabli. uklet pragmatizmom." . Odjednom. "Hajdemo. letelice su čekale. Posle oklevanja koje je trajalo samo jedan tren. Kaan krenu za njim. uspravivši se. ne. ali i ljubopitljiv. nema tu možda"."Slušaj". ispravivši raniju bratovljevu procenu. Sa gazišta oko vrha stuba. ima ih sigurno na hiljade". "Ne. Tamno prisustvo zadušnih laña plašilo ih je. a onda se neobično brzo spustio do tla. Letači su formirali ogroman disk u čijem je središtu bilo Bespuće. "Koriste elise da bi spustili dim. Koliko su oštre pustinjske oči dečaka mogle da vide.

"Hoću kući", reče dečak čija je budućnost bila isplanirana. "Ššš. Ovo je zanimljivo." Samo minut posle otvaranja vrata spremišta za teret, oblak se nataložio kao gusti narandžasti sloj preko crvene Velike Pustinje. "Hoću kući, bojim se", ponovi dečak koji je želeo da bude bogat i slavan. Rael Mlañi se zagleda u dine i suvu visoravan, ali jedino što je mogao da vidi bili su letači koji su jedan po jedan napuštali formaciju. "Video sam dovoljno. Sada možemo kući." Kod kuće, tata je bio razdragan. "Doñite da vidite ovo", reče i povede sinove u kukuruzište. "Šta kažete na to?" Raela Mlañeg je to podsećalo najviše na kristale sulfata bakra koje je pravio u školi, ali bilo je mat-crno, zarñalo i dugačko oko pola metra. Raslo je usred kukuruzišta, što nikakav kristal sulfata bakra nije mogao da izvede. Limal Mandela reče sa prizvukom ponosa u glasu: "Mogao bih da ga iskopam za uspomenu." "Šta je to?" "Zar niste slušali radio? To je kristal gvozdenog ferotropa! Živimo tačno u središtu najveće svetske bakteriološki aktivne zone!" Nisu mogli da shvate zbog čega njihov otac zvuči toliko zadovoljno. "Ako uzmete dvogled i odete do ruba brežuljaka, videćete da ove stvari rastu iz peska dokle god vam pogled doseže! Kristalni ferotropi! Na taj način korporacija Vitlejem Ares dobija sve to gvožñe iz peska, pomoću bakterija, majušnih živih organizama koje jedu beskorisnu rñu i seru te stvari koje tu vidite. Pametno? Briljantno! Prvi pravi uspeh za Bespuće. Nigde se to nije dogodilo. Mi smo prvi!" "Je li to izbačeno iz vazdušnih laña?" upita Kaan. Rael Mlañi ga ritnu da zaveže pre nego što izusti bilo šta o provlačenju ispod zabranjene žice Čelikgrada, ali oči njegovog tate bile su isuviše ispunjene svetlom tehnologije da vide išta manje važno. "Spore mikroba. To su bile spore mikroba. Ali znate šta je najbolje od svega? Ta... bolest, pretpostavljam da biste mogli tako da je zovete, deluje samo na rñu,

jedan krajnje osoben oksid gvožña. Ne dira ništa drugo; možete da hodate kilometrima i kilometrima i kilometrima kroz pustinju, a da vam to nikako ne naudi. Vitlejem Ares je rasuo tu materiju na sve strane, u prečniku od dvadeset kilometara. Najbogatije rudno nalazište na čitavoj planeti, čuo sam da je tako rekao jedan grañevinac pre nego što je otišao." "Zašto se ovaj nalazi ovde?" Rael Mlañi se sagnu da pogleda tuñinsku stvar u kukuruzištu. "Mora da duboko ispod tla ima gvožña. Vetar je naneo nešto spora ovamo i one su došle do rñe. Da vam kažem, dečaci, Edu Galačeliju rastu sa krova šupe!" "Au! Smem da odem da pogledam?" upita Kaan. "Naravno", reče tata. "Poći ću i ja, uzećemo dvoglede i otići do brežuljaka. Svi su tamo i posmatraju predstavu. Ideš, Raele Mlañi?" Rael Mlañi nije otišao. Ušao je unutra i čitao svoju knjigu o vozovima, a kada su njegov otac brat majka baba i deda došli kući puni opisa kristalnih tornjeva koji izbijaju iz peska i rastu u visinu od deset, dvadeset, pedeset metara pre nego što ih sopstvena težina ne skrši, pravio se da se igra s mačkom, ali, zapravo, ih je mrzeo, oca brata majku babu dedu jer nije znao kako da mrzi te pilote i planere koji su svojevoljno izazvali toliki potres u njegovoj Vaseljeni. Nije shvatao zbog čega oseća tu mržnju, zbog čega se oseća oskrnavljeno, ispražnjeno, bolesno u duši. Pokušao je to da kaže bratu, majci, pa čak i ocu sa kojim nije bio blizak, ali oni nisu shvatali ono što je pokušavao da im kaže, niko od njih, čak ni mudra Eva Mandela koja je plela svojim starim, mudrim rukama. Jedina koja bi u čitavom Bespuću shvatila duboku bolest u duši Raela Mlañeg bila je njegova tetka Tasmin, jer samo je ona znala kako izgleda biti uklet neodgonetljivom mističnom sudbinom.

43. U šest i šest minuta, oglasiše se sirene.

Oglasiše se kao anñeoske trube. Oglasiše se kao letnje oluje kroz skele pumpi i iznad crvenih crepova. Oglasiše se kao Truba Sudnjeg dana, pucanje neba, dah Panarha koji udiše život u beživotno. U šest i šest minuta, jeka sirena prolomi pustinjski vazduh i u svakoj ulici sva se vrata otvoriše istovremeno, a napolje pokuljaše ljudi, ljudi sa svih kontinenata sveta i šire, iz Metropolisa, uvek u trku unazad i u poteri za samim sobom, sa samog osiromašenog Matičnog Sveta umornog od ljudi, svi tu kako bi pravili čelik u moćnoj čeličani Vitlejem Ares: radnici pohitaše u fabrike, pritoka se spoji sa pritokom u reku glava, šaka i srca, u naviranju zasenčenim ulicama Čelikgrada. Niži funkcioneri, u elegantnim papirnim odelima koja su istog jutra ispala sveža iz mašine na kovani novac, prohujaše kraj njih na električnim triciklima, deca zabazaše u škole i zabavišta Kompanije, vlasnici radnji i trgovci iz prodavnica mešovite robe podigoše kapke sa vrata i iznesoše stolice na verande kako bi pokazali da su im prodavnice otvorene. Na jeku sirena, dve stotine žutih kamiona ožive i strese se poput umornih pasa, a onda zatutnja iz garaža. Na kristalnim poljima dina, prenosnici i bageri probudiše se iz molitvenog počinka da bi se nahranili. Sa rikom i grmljavinom, dvadeset četiri crnocrne lokomotive Klase 88 upališe fuzione tokamake i klopklop-zakloparaše po skretnicama prema glavnoj pruzi. Na jeku sirena, dim izbi iz stotinu dimnjaka: izbi, izbaci prstenove, a onda pokulja u nebo miholjskog leta, crn, beo, narandžast, mrk. Transportne trake pokrenuše se sa zveketom, peći potpališe, usijane ugljenične elektrode spustiše se u uskomešane rezervoare istopljene vreline, valjaonice počeše da ubrzavaju, a u samom srcu kompleksa, iza zidova betona, zvuka, čelika, olova i magnetizma, plazmični duh začegrta u svojoj boci, ulivši čarobnu moć u grad. Na jeku sirena, stražari u crnozlatnim uniformama sa crnim i zlatnim amblemima na ramenima otvoriše širom žičane kapije i dve stotine kamiona pohrli kroz njih da poskakuje kroz Bespuće po crvenom zemljanom drumu, prema poljima rude.

Na jeku sirena, Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje jurnuše iz svojih kartonskih i plastičnih straćara oko Bazilike i navreše kroz sokake starog Bespuća u talasima psalama i mantri da bi okružila čelikgradske kapije i pobacala papirne konfete pod kamionske točkove velike kao kuća. Stražari se osmehnuše i mahnuše, vozači u kariranim košuljama stadoše da im ablenduju i trube. Dronjava Sirota Deca zaigraše i zapevaše za njih. Molitveni zmajevi improvizovani od plastičnih kesa za otpatke digoše se na vetru osvita vezani za žičanu ogradu: veliko je bilo slavlje tog prvog dana Prispeća Čeličnog Mesije! Kamioni protutnjaše kraj njih, pedeset, stotinu, dve stotine. Buka njihovih motora zagluši himne vernika, teški točkovi zasuše ih crvenom prašinom. Svetlost osvita se pojača i pokulja kroz fabričke geometrije, zapljusnuvši kroz žicu ples Sirote Dece divnim industrijskim senkama. Reflektori se pogasiše kada je dnevna svetlost ojačala. Na jeku sirena, Sevrijano i Batisto Galačeli probudiše se i shvatiše da je svanuo njihov deseti roñendan. Danas punimo deset. Ura ura. Dan zrelosti, dan odrastanja, dan zaborava na detinjstvo: na dane tobože grubih gotovodevetogodinjaka koji su se koškali po uličnim uglovima, na dane kukuruznog piva i sunca, muzike sa radija Hotel/B.A.R-a, očijukanja sa devojkama, džeparenja, kartanja, pričanja viceva, zavitlavanja policajaca, povremenog, krivicom ispunjenog njuškanja zapaljene konoplje iz vrta gospodina Jerihona i igranki subotom uveče u klubu grañevinskih radnika, gde su ponekad dovodili Velike Orkestre iz Velikih Gradova, kao što su Badi Merks, Hamilton Bohanon i nekada legendarni Kralj Svinga lično, Glen Miler i Njegov Orkestar, a ponekad su tu bile i one nove stvari koje su puštali na Sving radiju, samba, salsa, kako god ih zvali. Ah, te igranke subotom uveče! Od trenutka kada bi se vrata zatvorila u nedelju ujutro, počelo bi odbrojavanje do trenutka kada će se otvoriti u dvadeset i dvadeset sledeće subote. Oblačenje i doterivanje, pirlitanje i razmetanje, pijančevanje i povraćanje, poziranje i foliranje, a ponekad, krajem zaista dobre noći, tuče i obračuni na parkingu za rikše iza plesne dvorane. Sve je to sada prošlo. Sve je nestalo, odbačeno, jer danas su se oglasile sirene, a braća

Galačeli (meñusobno nerazaznatljiva kao dva zrna graška u mahuni ili dani u zatvoru...) napunila su deset godina. I tako, kada se Čelikgrad probudio u svoje prvo jutro, Sevrijanova i Batistova majka pozvala je sinove k sebi. "Danas ste napunili deset godina", rekla im je. "Sada ste muškarci i morate primiti na sebe odgovornosti odraslih. Na primer, da li ste razmišljali o tome šta da učinite sa svojim životom?" Nisu. Prilično im se dopadalo ono što su do tada radili sa svojim životom. Ali, obećali su majci i očevima da će za pet dana znati šta žele da učine sa svojim životom. I tako su pitali svog školskog savetnika za profesionalnu orijentaciju, pitali su prijatelje, pitali su devojke sa kojima su se viñali na igrankama subotom uveče, pitali su susede, pitali su sveštenike, političare, policajce i prostitutke, i na isteku petog dana znali su šta žele da urade sa svojim životom. "Želimo da budemo piloti kao ti, mama", rekli su. "Šta?" upita Umberto, koji je želeo da sa njim uñu u trgovinu nekreninama. "Šta?" upita Lui, koji je želeo da se sa njim bave pravom. "Želimo da letimo", rekoše Sevrijano i Batisto, pomislivši na vetar, žice, sunce na krilima i senzualnu riku aero-motora Jamaguči i Džons u dvosmernoj konfiguraciji, setivši se kako je njihova roñena majka bila blažena i blistava posle dugih popodneva provedenih u tutnjavi duž pustinjskih kanjona i iznad stenovitih ivica avetnih visoravni. Za njih zemlja nije bila nimalo lepša od neba. "Ako želite da letite, letećete", reče Ed koji je jedini shvatao kako vetar može da duva kroz krv. "Da li ste razmislili kako to da postignete?" "Razgovarali smo sa gospodinom Vongom, savetnikom za profesionalnu orijentaciju u školi", reče Sevrijano. "Rekao je da se zaposlimo u Kompaniji kao komercijalni piloti vazdušnih laña", reče Batisto. "I sigurni ste da je baš to ono što želite?" upita Persis Taterdemalion, potajno oduševljena što će bar njeni sinovi da ispune njene snove.

"Jesmo." Blizanci izvadiše formulare. "Onda morate poslušati želju srca", reče ona, potpisavši u dnu da je saglasna. Iz nekog razloga, videla je lice Limala Mandele na papiru, kao neki drevni vodeni žig. I konačno, na kraju tog dana početaka, jeka sirena pozva jednog čoveka na visoki balkon obložen crnozlatnim barjakom Kompanije. Čovek je posmatrao bujice radnika, košnicu menadžera, mašine procvetale u život i pokret. Posmatrao je kako se iskra oživljavanja širi Čelikgradom, paleći posvuda plamenove carstva i industrije. Menadžer/Direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere posmatrao je osvit prvog dana nad Čelikgradom i bio je veoma zadovoljan. Zaista, veoma, veoma zadovoljan.

44. Dvadeset sedmog maja, u 06:13, sedam nuklearnih bombi snage od po deset kilotona istovremeno je detonirano na jedrenjaku Prezidijuma Džonatan Berd koji se pripremao da iskrca putnike, posadu i teret u ROTEH-ovoj orbitalnoj pristanišnoj stanici za prevoz do svemirskog lifta Nebeskog točka. Tri stotine pedeset pet hiljada ljudi trenutno je isparilo u eksploziji. Još sto pedeset hiljada eksplodiranih tela pokupile su ROTEH-ove sonde i kapsule iz samotnih pogrebnih orbita. Pedeset osam hiljada je preživelo eksploziju u zabačenim delovima letelice ili u teretnim mahunama oduvanim sa osnovnog korpusa broda. Od njih, dvanaest hiljada je umrlo zbog izloženosti jakom zračenju. Daljih sedamnaest hiljada skončalo je kada se njihov zatumbani deo broda istopio u šljaku u atmosferi, pre nego što su svi mogli da budu prebačeni na sigurno. Izginulo je hiljadu šest stotina službenika ROTEH-a, uključujući i servisnu posadu Džonatana Berda - njih dvadeset osmoro - i devetnaest pilota šatlova Nebeskog točka na prekinutom kraju kabla. Devedeset sedam hiljada doseljenika već je bilo prebačeno na površinu kada je Džonatan Berd uništen. Jedan šatl sa hiljadu pet stotina putnika izbačen je sa orbite pred zavitlani kabl

koji ga je prepolovio. Još dvesta trideset osam žrtava palo je kada je tuča otpadaka iz orbite zasula grad Dolencijas Kui. Deo osnovnog trupa broda od pet stotina tona koji je padao brzinom od osam kilometara u sekundi udario je u školu Dolencijas Kuija i u jednoj nanosekundi ostavio grad bez dece. Za sudbinu sedamdeset dve hiljade ljudi nikada se nije saznalo, a meñu njima mora da je bilo i sedmoro fanatika koji su bojeve glave prokrijumčarili na jedrenjak. Broj žrtava sa Džonatana Berda iznosio je 589.545. Grupa koja je sebe nazivala Taktička grupa Svezemaljske Armije prihvatila je odgovornost za bombaški napad. U šatoru ispod hrastovog drveta na najsevernijem rubu svete Šume Hriz, gde se tle uzdiže i cepa kao presavijeni čapati-hleb u Palisade Holzbek, Arni Tenebre je sedela kraj radija i slušala posebni bilten sa vestima. Klimnula je glavom, osmehnula se, poigrala se stanicama kako bi to čula iznova, izgovoreno drugim glasom. Njeno ime sada će živeti večno.

Marja Kvinsana prekinu govor da bi srknula malo vode i procenila situaciju. Bila je to dobra masa: direktan, jednostavan govor. Mahni zastavom, zalupaj u doboš, pusti ih da pomisle da su te pridobili za svoju stvar dok ti njih pridobijaš za svoju; ponizi nedostojnog protivnika, zakucaj mu ekser meñu oči i nastavi da zakucavaš, tras tras tras. Lokalni izbori bili su vrlo zabavni. Osmehnula se lokalnom kandidatu, tom bledunjavom i žućkastom, pametnom mladiću, i uzela čekić u ruku. "Grañani Džabalpura! Zar zaista moram da vam pričam ove stvari? Zar zaista moram da vam pričam da ubice i probisveti tumaraju vašom zemljom, spaljuju fabrike i firme, pale prinose, teraju doseljenike sa njihovih imanja; zar moram da vam pričam, dobri grañani, o nedužnim ljudima poklanim poput životinja u bombaškim napadima, na sopstvenom kućnom pragu? Ne!" Publika je zanjakala u znak odobravanja. "Ne! Ne moram da vam sve to pričam, dobri grañani! Vi to sasvim dobro znate! I možete se zapitati gde su naoružani policajci da patroliraju vašim ulicama?

Gde su lokalne jedinice odbrane... koji otvoreno opravdavaju ubistva i nasilje. Roja Makalpina. a lokalne odbrambene snage nemaju ni naoružanje ni uniforme za vežbu zato što Kembel Mukadži ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu intervencije! Neka to kaže porodici Garbosači! Neka to kaže Banerdžijevima. Makalpinovima. Abrama Ambanija. gde su Dobrovoljci Džabalpura. gos'n Mukadži? A šta je sa pravima Konstantina Garbosačija. on i njegova partija: zbog njegovog popustljivog liberalizma stotine vaših zemljaka iskasapljene su. Prva Oksijanska Divizija. Stvarno. on odbija da mobiliše snage bezbednosti zato što ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu . a gospodin Kembel Mukadži nijednom nije zahtevao da budu odstranjeni! On otvoreno sarañuje sa ubicama i teroristima. ali Marja Kvinsana je njima upravljala kao lutkama na koncu. ali još ih nije puštala. vaši čuvari zakona i reda. Dvadeset druga motorizovana vazdušna? Reći ću vam gde su!" Podarila im je nekoliko sekundi sračunate pauze. a oni će reći njemu zahteva li situacija takvu vrstu intervencije. prijatelji. vaši policajci. ili ne!" Pustila ih je da urlaju dok je klimala glavom kandidatu. policajci. eto gde su! A zašto? Zašto? Zato što vaša lokalna skupština u kojoj preovlañuje opozicija ne smatra da situacija zahteva takvu vrstu intervencije! Dakle: najbolja moguća vojna tehnologija vredna tri miliona dolara sakuplja prašinu. a sve su ih protekle nedelje poklali odredi ubica Svezemaljske Armije?" Publika je uzela dah da grmne u osudi. Čungovima. Kuestama. "Sede besposleni u kasarnama. "Ali najbolje od svega. Ignjacija. Ambanijima. Mavde. a onda ih dlanovima okrenutim nadole primirila. Katje Banerdži. "Sprovode ih? Trebalo bi da ih hapse!" Osećala je zadah frenetičnog znoja i histerije u dvorani. "U svakom od tri doma ove oblasne skupštine sede predstavnici Svezemaljske Armije. Anunsijata i Dominika Kueste. kaže Kembel Mukadži. gde su redovne trupe? Da. rutinski sprovode demonstrante Svezemaljske Armije kroz ulice ovog grada! 'Očuvanje prava političkog izražavanja'. najbolje od svega. da se tiho krčkaju.

Više je volela suptilnost od ovog agitovanja i halabuke. Prljav noćni posao. traži od vas da ponovo izaberete njega i njegovu partiju na nove tri godine! A ja znam. publika ustade. neki kurir se pope na platformu i dade joj parče papira: telegram. Marja Kvinsana se osmehnu. VRATI SE SMESTA U MUDROST ZAREZ HITAN SASTANAK U VEZI SA SKANDALOM DŽONATAN BERD CRTICA KAROLAITIS STOP. oluja šaka u pljesku. ne. Džonatan Berd? Džonatan Berd? Saznala je da Džonatan Berd nije neki ubijeni velikodostojnik kada joj je stjuard noćnog poštanskog voza na liniji Džabalpur-Sirtija doneo novine sa doručkom. i da će reći da. a Marja Kvinsana se nadala da će on umreti u krevetu pre nego što bude primorana da ga se otarasi. Nezgrapno. da Pranu Kajkoribecengu. članovi partije. hiljadu. Ali nije bila zadovoljna svojim nastupom. da Novoj Partiji. partijski kandidati. Časnim Vangelisom Karolaitisom na verandi njegove gradske kuće koja je gledala na Sirtijsko more. deset hiljada. nesofisticirano. častan baš kao i njegova titula. milion puta ne u četvrtak. za nove tri godine pogrešne vladavine liberala. bez suptilnosti.intervencije: to su njegove reči. partiju odlučnu. stotinu. .. aktivisti partije. pokloni. dame i gospodo! A sada. Lahor je nosio miris jasmina i vistarije iz vrtova koji su dosezali sve do mora.. da milion puta da za Novu Partiju. da počisti Svezemaljsku Armiju sa zemnog šara. Kao jedan. Neprimećen. partiju sa snagom i vašim mandatom. vašem lokalnom kandidatu. da: za pobedu i snagu!" I tada ih pusti. grañani. i mudar.. sada. znam u dubini srca. Sluga ih je poslužio čajem od nane.. Sastala se sa premijerom. partiju sa voljom. u četvrtak ćete reći da. da će narod okruga Džabalpur reći ne. a ogromni naslovi preklapali su se u pokušajima da što bolje istraže dubine sinonima za nevericu i užas. Bio je to fini stari džentlmen. publika. da.

da. šest. zabavljače. Star samo sto pedeset godina. danas su izazivala prezirno zevanje i dosadu. Dakle: vojska je tvoja. sada otrcanog vagona karnevalskog gazde. On sebi velikodušno nasu još jednu čašu rakije i stade u središte svog nekada raskošnog. ali ako to zanemarimo. a svoje čudotvorce. Arni Nikolodea Tenebre. Takoñe ću predložiti vanredni akt kojim se Svezemaljska Armija kao takva stavlja van zakona. pa diže čašu u ironičnoj zdravici. mañioničare. svet je već bio sredovečan i ciničan. "Već sam rekla. Voña se zove. pa probaj da ih vratiš natrag u jednom komadu. uradi šta god zatreba da se ove zemlje otarase tog. . liberali od jutros ne zvuče baš tako liberalno. lično im ne verujem." 45." "Jedno pitanje: ko je uništio Džonatana Berda? Prvo njega hoću.." "Danas popodne ću objaviti rekonstrukciju vlade.. Svet je izgubio smisao za čudesno. "Stari moj vozu. svet je izgubio smisao za čudesno!" uzviknu Adam Blek."Dakle". raka terorizma. reče premijer. prijatelju moj. Šta sada da radi Adam Blek?" "Smem li da predložim da se uortačimo sa Imamom-Begom i njegovim Staklenim Cirkusom?" Adam Blek zavitla čašu sa rakijom u zid. Čudesa koja su pre sedam. oni nikada nisu vodili pravi rat. Upamti. "Svet je umoran od Vrela znanja i obrazovnih atrakcija. i baciću Svezemaljsku Armiju na kolena za šest meseci. Njihov poslanički klub je u potpunosti demantovao ikakvu vezu sa tom grupom. kod njegovog usvajanja ne bi trebalo da bude nikakvih problema. pet godina nagonila na uzdahe uzbuñenja i zapanjenosti. pripovedače.. Premestite me iz nauke i obrazovanja u bezbednost." "Neka frakcija koja sebe naziva Taktička grupa Svezemaljske Armije.. vračeve i karnevalske atrakcije osudio je na zarñale sporedne koloseke zaboravljenih stanica.

Velike Istočne."Sa tim šarlatanom! Sa tim pajacem! Sa tim srebroljupcem koji igra na interesovanje publike! Adam Blek je čovek obrazovanja i nauke. U svom glavnom vagonu." Dva dana kasnije. kompjuterizovani. a ne muvare i kurve!" "Ipak. Transpolarne Vuče. Siguran sam da će Imam-Beg imati istaknuto i počasno mesto u svom Staklenom Cirkusu za jedinstveni. i ima misiju učitelja i propovednika. lokomotiva i tri vagona pošli su sa sporednog koloseka stanice Ahualipa prema glavnoj južnoj liniji. Zabranjujem ti da me voziš u Begoviju. Vagon se ljuljao i poskakivao. zabranjujem ti da me voziš Imam-Begu. a meñu njihovim jarkim i blistavim bojama bila je i oguljena i klobučasta boja Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka. Tras. Velike Dolinske. "Ne pravi se pametan. svesni voz!" . Transborealijske. "Ti si putnik. Velike Južne. Adam Blek je strepeo zbog tokamaka. "Smesta okreni ovaj voz. Bum tras. Adam Blek se neće pojaviti u istoj predstavi sa ImamBegom. "Smatraj šta god hoćeš. toliko da je to bilo gotovo neizdrživo. Ja ne vozim tebe u Begoviju. dok je ubrzavao na dve stotine na sat. a voz je još ubrzavao." Glas voza bio je smiren i strpljiv. "Smem li da razjasnim jednu sitnicu?" upita voz. Argira Ekspresa. Vozim sebe." Glas voza bio je krajnje ravnodušan." "Dobro znaš baš kao i ja da to fizički nije moguće. Ljagonedske i Severoistočne. širine osam koloseka. Odavno nije bio u stanju da plati za njihovo servisiranje. Velikom Južnom Prugom tog dana su hujali vozovi i kompozicije velikih svetskih železnica: Vitlejem Aresa. Znaš ti na šta mislim." Adam Blek je udarao po zaključanim vratima. Adam Blek je besneo i bacao stvari. smatram da je njegov karneval sada jedini karneval čuda na ovoj polulopti.

telo Adama Bleka prože samrtnički grč kao da je njime prošla struja od milion volti. a Adam Blek poče da pada pada u ponor pred-svesti. "Ne bih savetovao upotrebu kiberkape". nove linije sile.. reče voz. podario ti život i svest." "Videćemo!" viknu Adam Blek." "Nemoj". voz mi se opire. Bum tras bum. nove tvrde ravni. vatre vrele kao zvezde koje mu gore u trbuhu. reče voz. obrnuti polaritet. raste. obrnuo sam polaritet tako da ne možeš. Halucinacije nabubreše u njegovoj mašti: probijanje kroz svetlucavi vetar. .Dakle. razbijale su se njegove boce sa rakijom iz Beladone o sočivo kamere. zid od čvrstih opeka. "Da si se smesta okrenuo. čula jedan dva tri četiri pet i šest se isključiše. ma nemoj?" upita Adam Blek.. On se zatetura kroz zaljuljani vagon i otključa robusni metalni ormanić. on nabi kacigu na glavu. . reči su kružile oko njega kao lešinari. obrnuti polaritet. zvižduk pare koji se razlamao nad pirinčanim poljima Velikog Oksusa.Ne! zaurla Adam Blek dok se njegova svest stapala sa metalom. One se razleteše. Osećao je da mu se telo menja." Dok je padao.. "Da izdaš onoga koji te je stvorio." "Ne pravi melodramu od ovoga". "O. uljem i parom voza. "Hoću." Adam Blek stisnu slepoočnice prstima. "Obrnuti polaritet. neumorne ruke. reče voz i Adam Blek pomisli da je čuo čudan prizvuk pakosti u savršenoj dikciji.. poput voza koji dodaje paru. On prikupi mentalnu snagu i hitnu svoju maštu na cigle." "Nemoj. Ne ne ne ne ne ne ne nenene neeeeee. nimalo čvršće od papira. Boreći se da zadrži ravnotežu. jer kompjuterska ličnost voza bila je . Izvadi kacigu načičkanu antenama. a i jeste. Najednom. poprima nove teksture i površine. U glavnom vagonu. širi se."Nezahvalniče!" riknu Adam Blek. neumorne noge. njegovo poricanje izgubilo je reči i preraslo u zvižduk. "Ionako nisam tvoj sin. Sada je pakost bila očigledna.

a promena boje skrenula bi na njega pažnju ljudi koji su voleli vrata mrkožute boje. on je zaključavao svoja ulazna mrkožuta vrata za sobom i odlazio na posao. njegove očne jabučice su sagorele i tanušni dim se vinuo iz praznih duplji i otvorenih usta. Jednog nedeljnog jutra. 46. popucale. staložena. ljudi su se okupili da posmatraju. Smatrao ju je bezličnom i neukusnom. I tako je odenuo staru odeću i dao se na posao. gde je vozio kran za nalivanje čelika sve do večernjeg zvižduka. zanjihale. i svake večeri osećao se potišteno zbog turobnosti mrkožute boje. On ju je stvorio u strašno velikim količinama. uzapćen u čeličnom telu lokomotive Velike Južne Železnice. a da je njegov otac i tvorac. Zeleno zeleno zeleno. laka za oko i dušu. jednoličnog i bezličnog u njegovom životu. Ali sva vrata u svim ulicama grada bila su obojena u mrkožuto. Neki su želeli da pripomognu. meditativna boja. Adam Blek. Klase 27. zelena je bila boja zelenih stvari koje rastu. otišao je u prodavnicu Kompanije i kupio četku i veliku kofu zelene boje za vrata. Nije stvarno znao zbog čega je otišao i kupio četku i veliku kofu zelene boje za vrata. Bio jednom jedan čovek koji je živeo u kući sa ulaznim vratima mrkožute boje. Svakog dana. razlomile se. Slušajte sad. Njemu se mrkožuta boja nije mnogo sviñala. U blesku. Istopljeni mozak iscureo mu je kroz prazne oči u krilo kao zgrušana čorba i sa očajničkim krikom voz shvati da je on mrtav mrtav mrtav. ali probudio se tog jutra sa upornom vizijom zelenila u glavi.isuviše snažna za nežne sinapse mozga Adama Bleka i one su se istopile. Ubrzo. zadimile. Zelena je bila smirujuća. jer su mrkožuta vrata postala simbol svega sumornog. jedna po jedna. pa im je čovek koji je . zelena je bila omiljena Božja boja: najzad. kada se vraćao kući i otvarao svoja mrkožuta vrata. otvarao je i zatvarao vrata mrkožuta boje i osećao se sve jadnije i jadnije. Svakog jutra.

On je živeo u Vrtovima Adama Smita. Pošto je sutradan bio ponedeljak. Možda je pogrešno skrenuo: proverio je ime ulice. pa je izišao na svoja zelena ulazna vrata da se priključi reci radnika koja je kuljala u fabriku. ručao. Vrata svih kuća u ulici bila su mrkožuta. funkcionalnim i socijalno harmoničnim bojama. pa se vratio s posla. Uz svu tu pomoć. pantalone i šlem. vrata su bila gotova i svi ljudi koji su posmatrali složili su se da je zelena veoma dobra za ulazna vrata. "Gadovi jedni!" dreknuo je čovek koji je voleo zeleno. Mrkožuta ulazna vrata su se otvorila i neki sitni zubati muškarac u papirnom odelu Kompanije izišao je da mu održi kratku lekciju o neophodnosti odstranjenja nepoželjnih crta individualnosti meñu radnim jedinkama u interesu veće ekonomske harmonije u skladu sa Manifestom projekta i Razvojnim planom koji u sistemu socijalnog inženjeringa ne predviña disfunkcionalne i individualističke boje za radne jedinke: boje kao što je zelena. popio malo piva sa prijateljima. a onda ponovo nalivao čelik do sedamnaest sati. jer meñu tolikim ulicama sa mrkožutim ulaznim vratima. otišao u klozet. . kada se oglasila sirena. Broj sedamnaest bila je njegova kuća. I nije mogao da pronañe svoju kuću. Vrtovi Adama Smita. u neskladu i nasuprot uniformnim. Gde je njegova kuća sa zelenim vratima? Brojao je nanizane kuće sa mrkožutim vratima sve dok nije došao do broja sedamnaest. čovek koji je voleo zeleno obukao je prsluk. samo jedna su bila zelena. nedugo zatim.voleo zeleno dao četku i dozvolio im da mu oboje deo vrata. zvaničnim. kuća sa zelenim ulaznim vratima. okačio znak sa natpisom 'Sveže obojeno' i ušao da ruča. Samo što su vrata ponovo bila mrkožuta. Onda je čovek zahvalio onima koji su mu pomogli. Nalivao je čelik čitavo jutro. Čitavo nedeljno popodne šetači su prolazili kraj njegove kuće da bi zagledali zelena ulazna vrata i hvalili ih. kao što je mrkožuta. sa referencom na module za smeštaj radnih jedinki: podsekcija 'ulazni i izlazni portali'.

a onda otišao svojoj kući sa mrkožutim ulaznim vratima da bi tamo zatekao pet-šest demonstranata koji su ispred nje marširali u krug. kiša i drveće. Ne želim da budem neka velika istorijska ličnost." Sledećeg jutra. video sam kako su prošli tata i tetka Tasmin. Volim jednostavne stvari kao što su sunce. ja sam jednostavna osoba. Ime čoveka koji je voleo zeleno bilo je Rael Mandela Mlañi. sa mnogo poštovanja. Rael Mandela Mlañi je krenuo u kratku šetnju od velike kuće Mandelinih kroz kapije Čelikgrada i kada je prošao ispod njihovog svoda postao je Akcionar 954327186 koji je vozio kran i nalivao čelik. "Mi smo glas onih koji nemaju glasa". Akcionar 954327186 je suspendovan sa posla pred istragu koju će sprovesti Industrijski Tribunal. jer pravda je pravda. On je bio jednostavan čovek. "Zaista. "Vratite vratite vratite!" "Šta radite to pred mojom kućom?" upitao je Rael Mandela Mlañi. hoću samo da budem srećan. "Protestujemo zbog tvoje nepravedne suspenzije". Onda je duboko udahnuo i udario sitnog muškarca u papirnom odelu Kompanije iz sve snage. sve do nedeljnog jutra kada ga je mistični poriv nagnao da oboji svoja vrata u zeleno. dodade neka zgurena žena. sasvim sveejedno. zeleno je veličanstveno'. pravo u zubatu gubicu. rekao je to svojoj majci.Čovek koji je voleo zeleno strpljivo je to saslušao. reče mladić pun poleta. a ako to znači da nikada neću postići ništa veliko. ni najmanje ogorčen ili odbojan. Poklonio se sudskom pozivaru. kao Kaan sa svojom franšizom za ishranu. sasvim zadovoljan time da bude jednostavan čovek koji nikada neće značiti mnogo. . lišen sudbine ili uviñanja o misteriji koja je širila svoje ukleto korenje oko njegove kičme. Ne želim da budem značajan i veliki čovek. sa transparentom na kome je pisalo: 'Mrkožuto je dosadno. "Vratite na posao Raela Mandelu!" skandirali su. Za svoj deseti roñendan.

skandirali slogane i peval . Akcionar 954327186 nije bio ovlašćen za izvršenje takve jedne presude. "Prekinite sa nameštenim suñenjima!" viknuo je čovek pun poleta. Industrijski tribunal ga je oglasio krivim za protivdruštveno ponašanje i napad na ličnost funkcionera Kompanije prilikom vršenja dužnosti. simbol slobode za potlačene robove Kompanije. Demonstranti su ga čekali napolju. ne"." "O. Ti si duh slobode smrvljen pod čizmom korporativne industrije." Paradirali su u krug pred njegovom kućom sve dok nije pala noć. "Imamo prava na zelena vrata!" uzviknuo je treći demonstrant. Rael Mandela je slegnuo ramenima. sa spremnim barjacima i sloganima."Izvinite. Nikada nisam video nikoga od vas. u iznosu dvomesečne plate. Virasavmi obično plašljivo govance koje je odavno zaslužilo da dobije po njonji. Rael Mandela Mlañi je odvrnuo radio veoma glasno i zatvorio kapke na prozorima. mislim da sam prilično dobro prošao". reče Rael Mandela Mlañi. Nisam ja nikakav simbol. pa vas molim da se udaljite." "Ja sam samo obojio svoja vrata u zeleno. "Ti si simbol. Marširali su pred kućom u krug. A sad. Vraćen je na posao vozača krana. Pratili su ga do kuće. ali ja ne želim vaše proteste. iako je niži menadžer za odnose sa radnicima E. vidiš. hvala vam. "Drakonsko tlačenje Akcionara!" viknula je zgurena žena. idite da ne napravite gužvu sa snagama bezbednosti kompanije. P. Čuo je i gore presude. a peti dodao: "Poništite presudu! Poništite presudu!" "Zapravo. pa su marširali ispred kluba i mahali zastavama. a globu će platiti u dvanaest mesečnih rata i biće mu onemogućeno napredovanje u sektoru sledeće dve godine. reče mladić pun poleta. pa je zato kažnjen novčano. Pratili bi ga i u radnički klub te večeri da nisu bili uključeni u bojkot rekreacionih ustanova Kompanije. "Rael Mandela je nedužan!" dreknuo je četvrti. Predsednik veća je u svom kratkom rezimeu upotrebio je frazu 'industrijski feudalizam' trideset devet puta i zaključio da.

kako ga demonstranti ne bi pratili. kako se to popularno kaže). ali zato groznu. Rael Mlañi nije morao ni da ih čuje.. ali te noći je prekršio zakletvu. neki Akcionari su se nekontrolisano odali piću ('bekrijali'. da mora da progovori. Prilično nakresan. to je sve. Prati kompas srca. Ugledao je naoružane i oklopljene policajce kako trpaju demonstrante. misterija. Plašim se. Prema kući Raela Mandele Mlañeg." "Ne zanima me šta jesi ili šta nisi uradio". i dok se prisećao toga. Dva zlatnocrna stražara izjurila su iz kluba odmahujući glavom. pa su se. dok je Santa Ekatrina iznosila na sto jaja i pirinčani hleb za doručak. sudbina. oblaci su se razišli pred njim i načas je ugledao sopstvenu budućnost. uhapsiće i mene. I neizbežnu. previše približili pustinjskim liticama. Dok je sedeo u majčinoj kuhinji.protestne pesme. mučnina. gde su se strmeknuli i izginuli. transparente i povike u crnozlatnu oklopljenu maricu kakvu nikada ranije nije video. reče Santa Ekatrina. da mora da se osveti. reče Santa Ekatrina dok se bavila doručkom. provukao se ispod žice i spavao u kući Mandelinih. ona mu se vratila. Ono što je video smesta ga je otreznilo. Rael Mandela Mlañi izišao je na zadnja vrata." . prizvana njegovim prisećanjem.. Prethodne noći. potreba. Bilten Kompanije u šest sati sledećeg jutra doneo je sumornu priču. "Samo učini ono što treba. Nije pročitala imena niti brojeve. potpuno opijeni. Začuo je viku i zavirio iza prodavnice Kompanije da vidi nisu li nekako saznali za njegov manevar. barjake. "Šta sada?" "Ne znam. Zakleo se da se nikada neće vratiti pod roditeljski krov dok god ima posao i samostalnost. Pamtio je duhovnu bolest iz detinjstva. slogane. da više ne može da ćuti. "Dakle". Spikerka je zaključila svoju poučnu priču upozorenjem na zla koja izaziva piće i podsećanjem da istinski Akcionar ne sme da dopusti da bilo šta ugrozi njegov doprinos Kompaniji. Uskočili su pozadi u maricu i ona se odvezla. da ima sudbinu. strašnu. i znao je. ne mogu natrag.

ljudskim stvarima koje se nisu pojavljivale u izveštajima Kompanije niti u Izvodima sa računa. govorio je neartikulisanim glasom srca i otvorio velike. On uze gnev iz srca i smesti ga sebi na usne. "Ne znam. bolesnog srca. materijalni predmeti koje obezbeñuje Kompanija. Govorio je o strašnoj stvari koju je Kompanija uradila ljudima koji su želeli da budu ljudi. ne. znam". govorio je o crnozlatnoj policiji i marici koju nikada ranije nije video. Govorio je o zelenim vratima i mrkožutim vratima. pa zagacao po tečnom izmetu u srce Čelikgrada. reče Rael Mandela Mlañi. gnev će govoriti za njega. Govorio je o susedima i kolegama izvedenim iz kuća ili sa radnog mesta na svaki šapat doušnika Kompanije.. o ljudima odvedenim u petak uveče da bi bili bačeni sa litice zbog toga što su želeli više od onoga što je Kompanija bila spremna da pruži. Bio je jednostavan čovek.. On nije bio govornik.. a ne stvar. o samoizražavanju i stvarima koje su svima bile potrebne. dovedeni do ivice. o poverenju i izboru. Da. Bio je jednostavan čovek: nije posedovao moć da natera reči da se vinu poput orla ili udare kao mač. Sada već pozamašna gomila prihvati njegov povik. I majke deca starci besposleni šetači stadoše i poslušaše njegove nespretne. gnevne rečenice. "Ja.. Jednostavan čovek. zjapeće rane u dušama svojih slušalaca. "Šta predlažeš da učinimo?" upita visoki mršavi muškarac po čijoj se slaboj grañi videlo da potiče iz Metropolisa. Duh je pobegao. sagnuo se i uvukao u kanal za koji su znali samo on i njegov brat. a onda ostavljeni. gnev. jer one nisu bile stvari. Reči mu nisu dolazile. i gnevan. Govorio je o ljudima i blagim. a ne stvari. Rael Mandela Mlañi prešao je preko polja zasañenog repom. Dok niko nije gledao.Naoružan pozajmljenim megafonom." Povici stadoše da . već ono bez čega ljudi venu i umiru. Ljudi su se pokolebali. Govorio je o tome kako izgleda biti jednostavan čovek. popeo se na betonsku žardinjeru u Vrtovima Industrijskog Feudalizma i spremio se za govor...

jezik jednostavan. pošto su se napunili do tačke pucanja doručkom od ananasa i prženih jaja. nekomplikovano i jasno kao letnje jutro. dok su zagledali izlizane farmerke i proveravali da li se na njima nalazi profesionalno korektna količina prljavštine. "Organizujmo se! Nismo ničija svojina!" 47. šta da radimo šta da radimo šta da radimo. operateri drobilica i fuzionih pogona. bilo je to toliko jednostavno. Tako su rekli vozači kamiona. Tako su rekli železničari. pre nego što su izišli da se pridruže rastućoj masi ljudi. U NEDELJU 15. da je to divan dan za marš. Dograbio je ispušteni megafon. njihovi roditelji i deca: svi su oni rekli dok su izlazili kroz svoja mrkožuta ulazna vrata. tako su rekli mešači rastopljenog čelika i vozači rovokopača. Dok su navirali prema Vrtovima Industrijskog Feudalizma. odeveni u svoja najbolja odela. i izišli na čisto jutarnje sunce. ODAKLE ĆEMO MARŠIRATI DO UPRAVE KOMPANIJE I . Tako su rekli vozači kranova. ljudi oko peći i njihovi pomoćnici. i njihove žene. PARADA ĆE SE FORMIRATI ISPRED VRTOVA INDUSTRIJSKOG FEUDALIZMA NA UGLU ULICA PRIVRŽENOSTI I DVANAESTE.odjekuju oko njega. Znao je šta da rade. AVGTEMBRA U DESET I DESET MINUTA ODRŽAĆE SE MASOVNI MITING. Štampa je na tim lecima bila gruba. njihovi muževi. "Organizujmo se!" povika. ljudi kraj separatora. tako su rekli radnici iz valjaonice. Tako su rekli čeličari. njihove noge dizale su letke bačene samo nekoliko minuta pre toga sa zadnjeg sedišta malog. svi sa tregerima i u kariranim košuljama. Bio je to divan dan za marš. ispirači. a onda mu sinu. papir jevtin. dok su ispravljali visoke kape i proveravali da li su im uglačana mesingana dugmad. brzog aviona sa propelerima da zaspu kao sneg čelikgradske krovove i bašte. neobrazovan.

Oni bez . budalastih demonstranata) I PRIZNANJE PRAVA SVAKOG AKCIONARA. "Zaista ih je briga!" Povorka se obrazovala ispod zastava zanata i profesija. "Tvoj otac je bio veoma naočit kada je osvajao svet. i taj zvuk je rastao i rastao u blagu riku nalik na zvuk zaboravljenog mora. politički uspaljenik i čovek pun saosećanja. onde su mešači i nalivači nosili sliku usijanog belog ingota. odeven u očevo najelegantnije crno bilijarsko odelo. Ovde su se vozači kamiona okupili ispod simbola zahuktalog narandžastog kamiona. zvuk hiljadu parova stopala koji izlaze u jutro. ako svako srce pripada Kompaniji? Šta ako nikoga nije briga? "Divan dan za marš". zvuk hiljadu zalupljenih mrkožutih ulaznih vrata. brat mučenika. "Moraš da izgledaš prikladno". Tik tak. da se suprotstavi upozorenjima emitovanim iz crnozlatnih marica. "Briga ih je!" viknu on. formiraju stroj. pogledali su na svoje časovnike. nezadovoljni niži menadžer.ZAHTEVATI OBJAŠNJENJE ZA SMRT (i tu su na grubom papiru bila navedena imena jadnih. tamo se crnozlatna lokomotiva gordo vijorila u vazduhu iznad utovarivača i mašinovoña. rekla mu je Santa Ekatrina tog jutra. GOVORIĆE RAEL MANDELA MLAðI. Šta ako se niko ne pojavi? Šta ako niko nije spreman da se suprotstavi Kompaniji. Rael Mandela je čekao na uglu ulica Privrženosti i Dvanaeste. Deset sati. Njegovih pet kolega: sastavljač letka. i ti ne smeš biti ništa neugledniji za isti takav posao. onih novih koje više liče na oklopna kola? Šta ako niko nije nelojalan? Šta ako svaka ruka pripada Kompaniji." Pogledao je na očev sat sa lancem. reče Harper Tju. Rael Mandela Mlañi se ljuljao na potpeticama očevih crnih bilijarskih cipela. Prvi učesnici marša opkoliše Vrtove Industrijskog Feudalizma i Rael Mandela dobi odgovore na svoja pitanja. a onda začuše to.

Oglasiše se pištaljke. predstavljam vam: Konkordat!" Zbunjenost je nestala pred tim izrazom. reče on Mavdi Arondelo. i kako je bilo marširati sa svima vama. danas imenujemo tu snagu i odlučnost. bio sam tamo. "Pa. prijatelji. Zbunjeni žamor razli se procesijom. radnici koji su u toj smeni bili na skelama i gazištima zasipali su ih povicima podrške. Hvala vam. Bilo je potrebno dvadeset minuta da se trg napuni. oblasti ili religije zastupljene u Čelikgradu. Rael Mandela Mlañi prizva u sebi mistični gnev i pusti ga da pokulja kroz megafon na Trg Korporacije. sirene zatrubeše. i marš krenu u kratku i prijatnu šetnju od Vrtova Industrijskog feudalizma kroz podrigujuće plamteće fabrike do Trga Korporacije ukrašenog vodoskocima i kipovima. bio sam tamo kada je roñen Konkordat! Da. Kompanija nas je zlostavljala. moći ćete da kažete da. "Da počnemo?" Petorka zaklima glavama. bio sam na Trgu Korporacije. Rael Mandela je procenio da je prisutna čitava trećina ukupnog broja radnika. i kada vas unuci na kolenu budu upitali gde ste bili petnaestog avgtembra. "Nigde ne vidim policiju". da li sam to obavio kako treba?" . i dok su učesnici marša prolazili kroz odjekujuće čelične kanjone koji su ih vodili prema upravi Kompanije. od duhovitih. "Želim da vam svima zahvalim na tome što ste danas došli. Kompanija je čak i ubila neke od nas. To nije bio barjak bilo koga poznatog zanata. danas se možete ponositi sobom. ali vi. vi ste se vinuli iznad zlostavljanja i pretnji. Podigli su umotani barjak.barjaka ili amblema okupili su se isped oblasnih zastava i raznoraznih slogana. preko skarednih. da. Povukli su uzicu i vetar je razvio zastavu sa čistom belom podlogom i zelenim krugom. do otrovnih. u moje ime i u ime mojih prijatelja koji su ovde: ne mogu da vam objasnim koliko mi to znači. Rael Mlañi se okrenu svojim pomoćnicima i viknu da nadjača žamor. Kompanija nam je pretila. "Pa. profesije. Rael Mandela Mlañi i njegovih pet pomoćnika stali su na čelo procesije. Pošto je prebrojao glave. Dograbio je zelenobeli barjak i pustio da se zavijori na vetru." Sada je osećao tok mistične struje. ljudi Čelikgrada.

i neki čovek odeven u crnozlatne boje obezbeñenja Kompanije stupi na Trg Korporacije. novog dolara. Pročitaću ih vama. Pravedni Zahtev Dva: Povlačenje bonova Kompanje koji se mogu koristiti samo u prodavnicama Kompanije i uvoñenje legalne državne valute. Proñe pet minuta. Pravedni Zahtev Šest: ukidanje sistema napredovanja na osnovu uhoñenja i dostava protiv kolega. Rael Mandela Mlañi presavi list zgužvanog papira. podigao je visoko zgužvani list papira. i Kompaniji. Proñe još pet i sunce rane sieste poče da lije toplotu i znoj po Trgu Korporacije. Ljudi su bili strpljivi. naših Šest Pravednih Zahteva. prekovremeni rad." Pošto je pročitao Šest Pravednih Zahteva. staklena i čelična vrata na staklenom i čeličnom pročelju uprave Kompanije otvoriše se. navodno. oni su pravedni. Sva imovina smatraće se zajedničkom imovinom svih Akcionara. programe automatizacije i delotvornosti. Rael Mandela Mlañi bio je strpljiv. u sferama obrazovanja. Oni su pošteni. proizvodne norme."Obavio si to kako treba." Kada su se utišali. skrsti ruke i sačeka odgovor korporacije Vitlejem Ares. Pravedni Zahtev Pet: puna sloboda izražavanja. a ne Kompanije. za račun Akcionara. Pravedni Zahtev Tri: puno predstavljanje radnika i konsultacije po svim pitanjima vezanim za radnu snagu. kao zvaničnog glasnogovornika radnika i menadžera podjednako. "Ovde imam naš Manifest. tako da ona može da čuje glas svojih Akcionara. rekreacije. udruživanja i religije priznata za sve članove Kompanije. uključujući sistematizaciju. "Pravedni Zahtev Jedan: Priznavanje organizacije predstavnika Akcionara. Pravedni Zahtev Četiri: postepeno uklanjanje sistema industrijskog feudalizma iz privatnog života. Raele. Proñe još pet minuta. poimence Konkordata. Demonstranti nisu mogli da mu vide lice iza polarizovanog . Posle dvadeset minuta. zdravlja i javnih usluga. Pet pomoćnika bilo je strpljivo. smenski rad.

ljudi se okrenuše i posrnuše." Niko se nije pomerio. Rael Mandela Mlañi. Masa se uspaniči. Začuše se krici. Pet minuta. "Imam nareñenja. Zapovedniče Ri. reče Mikal Margolis. "Jedan minut". masa se uskomeša kao kaša. urlici i panika. štitovi čupani iz stiska. Ipak. šapnu Rael Mandela Mlañi crnozlatnoj prikazi." Tada on dreknu uz gromko pojačanje od koga zazvoniše nebesa: "Dobro. neko je nasumice pucao iz flešetnog pištolja palog stražara u . onda. Trg Korporacije ispuniše psovke. crnozlatni kordon koji je ispaljivao plotune u vazduh. Šok-palice su im otimane iz ruku. Stražari iz obezbeñenja iziñoše iz zaklona i krenuše prema masi. užasnuo se kada je shvatio da tako kratko petominutno razdoblje može da potraje kao čitav život. barjaci popadaše i ostaše da leže izgaženi. Pet minuta je otkucavalo na satu sa lancem Raela Mandele i napetost se zgušnjavala na Trgu Korporacije. a organizovane demonstracije pretvoriše su se u rulju. demonstranti su zračili prkosom pomešanim sa kolosalnom nevericom da bi Kompanija upotrebila silu protiv sopstvenih Akcionara. "Moram".vizira kacige." Tada odjeknuše pucnji. Imate pet minuta da se raziñete i vratite se kućama da uživate u svojim danima odmora. Više ih neće biti. ali kada su nagrnuli na srce demonstracija. onamo. Pojačala ugrañena u kacigu davala su njegovom glasu strahovitu težinu čitave korporacije Vitlejem Ares. reče crnozlatni pripadnik obezbeñenja. "Ne radi to". Stražari su čistili prostor ispred sebe u klinovima. ali ta predostrožnost nije bila potrebna. koji se znojio u očevom najboljem šampionskom odelu. Glave se okrenuše ovamo. paragrafa 19. "Dužnost mi je da vas obavestim da je ovaj skup nezakonit i da su njegovi organizatori i učesnici krivi za kršenje odeljka 38. Crnozlatni kordon obruši se na rub demonstracija u jurišu sa podignutim šok-palicama. rasturite ovaj nezakoniti skup. pošto ga niko od prisutnih ne bi prepoznao kao Mikala Margolisa. Transparenti se mahnito zanjihaše. podsekcije F Akta korporacije Vitlejem Ares o okupljanju i udruživanju. otpor se pred njima učvrstio. Negde na rubu bitke. Prenebregli ste upozorenja Kompanije.

demonstranti su ih bacali natrag na napadače. na nastupajuće stražare. svi! Pobiće vas! Pobiće vas sve! Kompanija može da shvati samo jedno. Sa maramicama preko lica.. pregrupisalo. "Štrajk štrajk štrajk!" . Mikal Margolis. Sa urlikom prkosa. Iz kanistera suzavca. crveni tregeri. u nameri da uhvati Raela Mandelu Mlañeg i njegove kolege. Njegov manijački gnev ih slomi. izolovan pred Raelom Mandelom Mlañim i njegovim pomahnitalim pomoćnicima. Njegove reči čule su se jače od pesme bitke i krici gomile poprimiše oblik i značenje. u kontra-klinovima kojim su probijali policijske kordone i otvarali ih šok-palicama i puškama. neki mladi vozač kamiona (karirana košulja.. ramena. Stražari i demonstranti slamali su se jedni o druge u talasima. demonstranti su ih zadržavali. Dograbi pušku za kontrolu nereda i jurnu. Pucanj i krv zalediše napadače. razleteše se u crvene dronjke.. "Bežite odavde. žena i dvoje dece) baci se na crnozlatne napadače naoružan teškom šok-palicom. Razbežaše se. Šake. Jedan odred izlete kroz vrata uprave Kompanije i jurnu na stepenice. narandžasti pramenovi dizali su se u vazduh. obezbeñenje se povuklo. Puške za kontrolu nereda spustiše se u položaj za gañanje iz bliskog rastojanja i počeše da ispaljuju plotun za plotunom u prestravljeni pandemonijum. Rael Mandela Mlañi se sagnu da izbegne hitac kojim je stražar hteo da ga pogodi u glavu. "Štrajk štrajk štrajk!" skandirali su. One koji su popadali izgazila je uskomešana masa. pa ga šutnu iz sve snage meñu noge i obori ga na tle.. odluči se za taktičko povlačenje. prljave farmerke. Zadržavali su ih. Zapovednik obezbeñenja spusti flešetni pištolj i sa bliskog rastojanja pretvori glavu pobesnelog u crvenu fleku. isturilo štitove i krenulo napred iza širokog polja vatre strelica i mekih plastičnih metaka. Štrajk! Štrajk! Štrajk!" Meci izrovaše betonsko pročelje uprave Kompanije i zasuše Raela Mlañeg opiljcima. urlajući. noge. Rael Mandela Mlañi uze megafon.nastupajući kordon. lica.

očeva. da. jer bilo je mrtvih. oglasile su se sirene. Industrija. danas je manje od četrdeset zatandrkalo izbegavajući decu. 48. ali nije to bilo ono što je tog jutra bilo drugačije. kćeri. radilo je samo deset. Oglašavale su se svakog jutra u šest i šest minuta. Uz grudi je stezao Šest Pravednih Zahteva i smotani zelenobeli barjak Konkordata. budale koji je sve ovo skrivio tim nedužnim ljudima. . Carstvo. majki. ali on je pobegao u crnom burnusu neke starice iz Novog Glazgova. nadali se da će ga naći mrtvog. zavirujući izmeñu skrhanih transparenata. tamo gde je pedeset bagera hvatalo kraste na koži Velike Pustinje. čak i mrtve. Ali ni to nije bilo nimalo drugačije od bilo koga drugog jutra. Drugačije je bilo to što je na svaka vrata koja su se otvorila." Stražari pripucaše za njima flešetnim rafalima. curkao je potočić ispod lučne kapije na kojoj su bila istaknuta Tri ekonomska ideala kompanije: Profit. i isto je bilo sa lokomotivama. danas je bilo samo pet. U šest i šest minuta. ljubavnica. Tamo gde je svakog drugog dana kuljala reka radnika u kanjonske ulice Čelikgrada. Očekivali su da ga pronañu ranjenog. Duž ulica koje su se širile od okruglog središta. iscepanih zastava i bačenih kaciga.Gomila se probi kroz kordon koji ju je opkolio i pobeže otvorenim ulicama uz povike: "Štrajk štrajk štrajk. Tamo gde je nekada rmbalo stotinu rovokopača. da vide da li je meñu njima lice izdajnika Raela Mandele Mlañeg. žutomrka vrata otvarala su se silovito i bljuvala radne jedinke u osvit. Tamo gde je svakog drugog dana dve stotine kamiona nadmeno poskakivalo kroz uske uličice Bespuća. zagledajući okrvavljene i ranjene i. stražari su još tražili Raela Mandelu Mlañeg na Trgu Korporacije. Satima kasnije. žena. pet ostalo zatvoreno. i gledali su u lica onih koji su naricali i neutešno klečali kraj svojih sinova. koju je ubila zarazna panika. Sve zato što je to bio dan štrajka. pakleno vrelim konvertorima i dirižablima zatvorenim u podzemnim hangarima. kuće i lame. muževa.

" "Akciona grupa nema šta da izvesti. zacvrkutala je. "Štrajkačka naknada dovoljna je za tri meseca". Dž. "Nećete im. "Kako to misliš. nema šta da izvesti?" "Nemam šta da izvestim: još. Tada Rael Mlañi zatraži izveštaje." Vinston Karamazov samo slegnu ramenima. "Plus izjave podrške iz tako različitih izvora kao što je Esnaf proizvoñača kašika iz Ljagoneda ili Male Sestre od Tarzisa. kratki komemorativni govori i deklaracije odlučnosti." "Objasni. i to se može osujetiti protestovanjem u velikim gradovima i naseljima. Santa Ekatrina je cupkala po kuhinji. valjda. B. Dž. možda ću tada imati o čemu da izvestim. i pravila male pirinčane lepinje. šef obaveštajne službe. Čula su se čestitanja. dozvoliti da to tek tako urade". gas i voda isključeni su u kućama čeličara koji su stupili u štrajk. i Rael Mandela Mlañi zaključi sastanak sa osećanjem blage zabrinutosti u srcu. reče Mavda Arondelo. "Za tri dana. struja." "Sa protestne linije nema bogzna šta da se izvesti"." "Obaveštajci javljaju da Kompanija već raspisuje tendere za štrajkbrehere.Dan štrajka! Dan štrajka! Dan štrajka! Rael Mandela Mlañi sazvao je svoj štrajkački odbor oko majčinog kuhinjskog stola. molim te. sve postojeće zalihe čelika biće iscrplene i moraće da ugase najmanje tri peći. Ako doñu štrajkbreheri. Armitradž. "Obezbeñenje Kompanije još je lako na obaraču. "Proizvodnja je pala za šezdeset odsto". Sledećeg jutra. Moramo da se uzdržavamo. reče Harper Tju. Odvedi krišom nekoliko agitatora. "Kompanija uzvraća udarac"." Rael Mandela Mlañi zapilji se dugo i prodorno u Vinstona Karamazova. prekrsti svoje debele ruke i ponovo sede. reče B. srećna i raspevana. reče Rael Mandela Mlañi svom štrajkačkom odboru. Za nedelju dana ni trunka čelika neće izići iz Čelikgrada. ." Ari Osnan.

kroz hidrante na uličnim uglovima. "Šta se dešava?" "Dešava se štrajk". u kofe. "Potpišite ovde". zapevušila je Santa Ekatrina. Narandžasta kvadratna rešetka bila je savršeno sletište za tri unajmljena dirižabla sa namirnicama. reče pilot i pruži priznanicu i olovku Raelu Mandeli Mlañem. ako treba i kofama. sada možete u njoj i da učestvujete". Čeličari koji su se hranili karijem pokazali su na Limala Mandelu i zamrmljali. prepoznavši ga. Prozirna opna belog pirinčanog štirka prekrila je sobu i potpuno iznenadila Limala Mandelu prilikom jednog od njegovih sve reñih povrataka iz isposništva na vrhu kuće Doktora Alimantanda. čak ni moja kuća nije sveta!" uskliknuo je on i zatvorio se u kući Doktora Alimantanda da zaroni još dublje u tajne vremena i temporalnosti. Naoružani stražari prolazili su oprezno tuda. koji su se spustili i istovarili trideset tona raznovrsne robe. "Krašćemo struju od Kompanije da bismo pripremali obroke. bez želje da isprovociraju bilo kakav incident. Rael Mlañi i njegov štrajkački odbor gledali su kako prva isporuka hrane stiže u Bespuće.Lokalni kadrovi Konkordata u okviru Čelikgrada odgovorili su veličanstveno. i ići ćemo u krevet u suton i ustajati u osvit kao što su to činili naši dedovi". rekli su. nikada tako srećna kao kada je sipala kari sa sočivom u činije i delila ih dugom stroju štrajkača. Santa Ekatrina je hacijendu Mandelinih pretvorila u narodnu kuhinju i naterala Evu da se ostavi tapiserije sa istorijom Bespuća kako bi mešala ogromne kazane paprikaša i pirinča. Grañevinci su usred noći provukli plastične cevi ispod žice i pumpali vodu iz podzemnog okeana. Na drugoj strani železničke pruge firma za izgradnju i nekretnine Galačeli/Mandela ogradila je nekoliko hektara narandžastom plastičnom trakom pripremivši ih za novi veliki stambeni kompleks za očekivanu eksploziju stanovništva. vodu ćemo dovesti iz Bespuća. Na kutijama i sanducima šablonom su . Namirnice je ljudski lanac prebacio u skladište novoosnovanog Restorana za vruću hranu i poslastice Mandela i Das. "Zaboga miloga. "Dovoljno ste dugo pleli istoriju. rekla je svekrvi.

Kompanija se ne bi libila sitnih paljevina. rekao bih da će potrajati pet meseci. Kompanija nekako nije uspela da ga liši čovečnosti. "Podaci o proizvodnji?" upita Rael Mlañi. otkad je njegova majka pretvorila porodičnu kuću u kantinu. "Pošto ne moramo mnogo da trošimo na hranu i pošto smo s uspehom uveli sistem bonova za sledovanja umesto gotovinskog plaćanja. "Kao što sam i procenio. Velika Južna Železnica." U pet ujutro. Miza. naredili su. Prijatelji Zemlje. a ekipa naoružanih ljudi razvaljuje mrkožuta vrata svih kuća u ulici. Daramdžitsing. na ispod osam odsto ukupnog kapaciteta. vrata su zaključana dvostrukim katancem. "Kako sada stoji štrajkački fond?" upita Rael Mlañi." Dok su bežali Dvanaestom ulicom i stezali na brzinu ugrabljene stvari od vrednosti." Harper Tju se samozadovoljno osmehnu. Četiri naoružana pripadnika obezbeñenja upala su u spavaću sobu. "Pet minuta. "Proizvodnja čelika je katastrofalno smanjena." Kada je i poslednji džak bio u skladištu Radžandre Dasa i Kaana Mandele. on je bio zamenik pomoćnika menadžera za proizvodnju. njegova žena. sočiva. prebrojavajući sanduke kupusa. T. gospodin E. članovi porodice Daramdžitsing videli su kako se zaustavlja oklopljena marica. Za sobom su čuli povike. šesnaestog dana štrajka. probuñeni su iz gladnog sna nedvosmislenim zvukom kundaka koji su lomili ulazna vrata. i osmoro dece. Bilo je sve teže održavati red na sastancima štrajkačkog odbora. Argirski Separatisti. mašinovoña štrajkač. . sapuna i čaja. Pre štrajka. "Dižite se i oblačite". Procenjujem da će Kompanija doći do krajnje tačke odluke za oko deset dana. i postavljene su straže. Sirote Madlene. pucnje i zvuk razbijanja pokućstva.bila ispisana imena donatora: Male Sestre od Tarzisa. sa uperenim cevima MRCV-a.

"Ovo će nas oterati u bankrot". "Ne možemo da finansiramo evakuaciju dece i izdržavanih lica iz Bespuća u bezbedne kuće u Velikoj Dolini. duž Prstena. izjavila je Mavda Arondelo. Ulice Bespuća ispunili su klimavi tornjevi od nameštaja po kome su sedela uplakana deca. Porodice nisu sada bile samo hranjene. Za tezgom svog bara i restorana kraj pruge."Ne ovoga!" dreknuo je neki narednik svojim ljudima. koji su požurili da sruše jedna mrkožuta ulazna vrata. oglasile su se sirene i hiljadu i po štrajkbrehera ustalo je iz svojih ukradenih kreveta. kraj svetine koja je skandirala "Štrajk-breheri štrajkbreheri štrajk-breheri!" u fabriku." "Idi i popričaj sa svojom tetkom. ali Radžandra Das je mogao da vidi ono što oni zatvoreni iza kapaka na prozorima nisu. sa ovakvim rashodima. . Pustite ga na miru. Porodice su se sklonile ispod improvizovanih šatora načinjenih od čaršava i plastičnih kesa za otpatke. Cene železničkog prevoza su užasne. Radžandra Das je primetio zaključana vrata. "Taj je lojalan. zabravljeni voz lagano je prošao kroz stanicu Bespuće. a dan posle toga još dve stotine. po petnaestoro u sobi. Još dve stotine ostalo je bez krova nad glavom sledećeg osvita. u maločas ispražnjene kuće. dve stotine štrajkačkih poodica isterano je iz kuća. Voz je prošao kao avet preko skretnice i ušao na čelikgradski bočni kolosek. obuklo radničku odeću i odmarširalo pod teškom stražom ulicama. reče Santa Ekatrina. naoružane prilike u crnom i zlatnom koje sprovode ljude smrknutih lica. U šest sati." Iste te večeri. Tada se tanušni dim vinuo iz hladnih odžaka. Ljudi iz obezbeñenja očistili su teretne depoe i uveli strogi policijski čas. bela kao duh od pirinčanog štirka. Sledeća vrata." Tog jutra. već i smeštene u domaćinstvu Mandelinih. štrajkački fond će se isprazniti za manje od dva meseca. brašna i požrtvovanog rada. "Tasmin će pomoći. sa torbama i koferima. a tutnjava mašina koje su dremale zatresla je vazduh. i spavale su na podu. kapcima prekrivene prozore i ploče na vagonima koje su kazivale da je voz bio sastavljen od voznih parkova širom čitave severne polulopte. Raele".

onda. jedan štrajkbreher bio je izboden nožem petnaest puta na uglu Privrženosti i Prstena. izgoreo je Društveni centar ekonomske analogije. Konkordat će propasti. Nije mogao da kaže ne organizatoru Akcione grupe. gde su skinuti." Te noći. . "Promašićemo tačku ekonomskog sloma za pedeset dva sata". Ta dilema savršeno ga je prikovala. "Akciona grupa konačno ima šta da izvesti"." "Mi ćemo se pobrinuti za štrajkbrehere". reče Vinston Karamazov. a ako mu kaže da. rekao je Rael Mandela Mlañi svom štrajkačkom odboru. vlasnika. posustala je i izdala ga. Preselili su se u Hotel/Železnicu Vitlejem Ares (odnedavno preimenovan. Uprkos njenom praštanju. snaga koja je smestila užareno ugljevlje na njegov jezik. tako što su tačke prebojavane) zbog prevelikog broja usta u porodičnoj kući Mandelinih. Dogañaji su ga uhvatili u zamku. rael Mandela Mlañi je šmugnuo kući i ispovedio majci svoje sumnje. nije osećao da mu je oprošteno. "Ukoliko ne nañemo način da sredimo štrajkbrehere. mistična snaga koja ga je terala pred sobom kao šinsku škunu. propuste. bespomoćnost. Te noći. tri stranca su oteta i odvedena u praznu baraku za signalizaciju. njegove žene i dve bebe-blizanaca. vaspitačice iz obdaništa Kompanije."Ovo je ozbiljno". Dominik Frontera i njegovi policajci pronašli su ostatke osamnaest štrajkbrehera. slab i podložan greškama. Nekim čudom. vezani za stolice. kao što je oduvek i trebalo da bude. U prosejanom pepelu. Oko njega kao da se zgušnjavao mračni nimbus. Te noći. u Hotel/BAR. postaće stvorenje rulje. Vizija. izolovan. reče Ari Osnan. Te noći. da bi im genitalije bile otfikarene baštenskim makazama. preživeo je toliko da ožiljke odnese u grob. "U redu. Akciona grupa mora da uradi ono što je neophodno. Harper Tju je procenjivao da će se proizvodnja za deset dana vratiti na nominalnih šezdeset posto. "Tišina. poštenije. Bio je čovek. duhovni vetar. reče on." Rael Mandela Mlañi sklopi šake i oseti da je najednom strašno strašno prazan.

učtivih policajaca čoveku koji se usudio da izaove meñuplanetno carstvo korporacije Vitlejem Ares." "Vi to meni pretite?" Dominik Frontera je bio vrlo svestan da bi zalud pretio svojom šačicom debelih. i čim budem imao dokaze. nemam dokaze. Istog vikenda. otišli su svi štrajkbreheri osim njih tri stotine. koja je pobedila. bez obzira na moje naklonosti. Vili je spušten u . prestaće. ali čim štrajkbreheri odu. on reče: "Ne pretim. ubijen je udarcem ciglom u vrat kada je pokušao da se približi i ubode nožem štrajkbrehera operatora pogona za separaciju iz Mažinoa. devet godina." "Upravo dolazim iz Kompanije. "Žao mi je. neoženjen. ali zakon je zakon. Vili Gumira. Vili je bio mučenik. a ne meni. "Ovo mora prestati. Lični telohranitelj Raela Mandele Mlañeg nije mu dozvolio da se približi na manje od tri metra. ispred zabavišta 'Industrija je ekstaza'. iako nije bio siguran kako to da izvede. Dominik Frontera je obećao šefu obezbeñenja Kompanije da će smesta preduzeti nešto. Raele. operator pogona za separaciju. pedeset dvojica su našla stalnu adresu na gradskom groblju. Raele. Ako tražite mirno rešenje. obratite se Kompaniji." Voña štrajka slegnu ramenima. čudovište. a nesuñena žrtva. Oni su krivi. Zverstva su se gomilala. Samo savetujem.Nasilje je rañalo nasilje iz noći u noć. Poznajem te otkad si bio ovolicni. svejedno. Raele. Kompanija je pretila direktnom akcijom protiv počinilaca iako njeno obezbeñenje nije imalo nikakva ovlašćenja izvan žice. Otišao je da poseti Raela Mandelu Mlañeg u Hotel/BAR-u. Od onih koji su ostali. Oni su rekli isto to. Iako je podržavao štrajk. nemoj da mi se praviš lud. Dominik Frontera nije više mogao da se pravi nevešt pred ludilom i uništenjem koje je haralo njegovim gradom. niti imena." Krajem nedelje. samo obrnuto. Konkordat je sahranio svog prvog mučenika. zakon će biti primenjen. E sad.

Po mom proračunu. izvinjavam .. Na reč 'političko' Tasmin Mandela stade i šapnu Nadahnuću Kadilaku u uho: "Dvoličnjaku jedan.. Zao udes Vitlejem Aresa za njih je bogomdan. Rael Mandela Mlañi i njegov štrajkački odbor prisustvovali su sahrani." Siva Gospa i Gvozdeni Komornik žurili su podzemnim prolazom koji je vodio iz privatnih odaja u javne prostorije. Prenebregnite činjenicu da je Rael Mandela Mlañi vaš bratanac. ne smete dozvoliti da se umešate u spor oko čeličane Vitlejem Ares. uključujući i politički. Dž. "Gospo. Nadahnuće Kadilak je postao srazmerno nepopustljiviji. "Gospo. To bi trebalo da oslobodi nešto novca iz budžeta za smeštaj." Šestoro zaverenika se pokloniše i raziñoše. uz dužno poštovanje. Proteze njenog protetičkog komornika škljocale su i zujale dok je hitao za njom.zemlju u pogrebnoj urni umotanoj u zelenobeli barjak Konkordata dok su majka dve sestre ljubavnica ronile reku suza. pomisli Tasmin Mandela. profitabilnost fabrike postaće marginalna za dvadeset dva dana. navali na druge Transplanetne kompanije. Mavda. dozvolili ste da vas zastru oblaci osećanja. Otkad je izvršio ugradnju na tri četvrtine tela." Udaljila se neonom osvetljenim hodnikom. morate doneti objektivnu odluku da li da dozvolite ili ne dozvolite tim jereticima. Reci mi. ako duhovnost ne dotiče svaki vid života. 49." "Štrajkački fond je dovoljan za petnaest. a prve lopate fine crvene zemlje zasuše keramički kovčeg Vilija Gumire. vidi možeš li da središ da oni koji nas podržavaju prilažu i gotovinu pored redovnih vazdušnih isporuka. kako onda može biti istinski duhovna? Reci mi to. Mislim da ću popričati sa svojom tetkom i videti može li da nam obezbedi besplatan smeštaj u crkvenim hostelima. Ne smete brkati duhovno sa političkim. B. "Šta je sada sa proizvodnjom?" "Ustaljena je na otprilike optimalnih deset odsto.

vera u smeñe cipele.se. I pored svih svojih ljudskih grehova. moralnu i ekonomsku podršku Konkordatu. oni su pretpostavljali . rešenje će biti jasno. tamo na pustinjskom suncu. obasjana jednim jedinim zrakom sunca uhvaćenim u ogledalima postavljenim pod uglom visoko u kupoli. Duhovnost u akciji. Ledena pobožnost zračila je kroz vazduh. Gospo. vi im praktično branite da veruju u svetost Hrama Čelikgrada. Komorniče. štrajkače. Tasmin Mandela ponovo stade. Tražim punu duhovnu. od čije velikodušnosti zavisimo.. blagoslove. pod otvorenim nebom i očima Panarha. ni hodočasnike ni Sirotu decu!" "Znam odakle su potekla ta impulsivna proročanstva o fabrici. zamislivši kako Panarhova ruka diže vrh Bazilike kao poklopac na tegli kiselih krastavčića da bi pustio unutra punu dnevnu svetlost. oštrica revolucionarne ljubavi." "Gospo! To je ludost! Pomislite na hodočasnike. Dok se red za izlečenja." U svojoj prostoriji za audijencije sedela je na tronu. "Zaista. "Molim. Bila je u pravu što je zatražila pomoć za Konkordat. shvatila je da gleda naviše u odraze oblaka uhvaćene u ogledalima na tavanici i misli na svog bratanca koji bije bitku za koju je njoj podarena moć. Kada se jednom o toj stvari oslobodite zbunjujuće subjektivnosti.pomisli Tasmin Mandela. Oko njenih nogu bili su razbacani cveće i gužve metalnih traka. Komorniče. proročanstva. štrajkačima.." Na vratima svoje odaje za audijencije. Ne možete napustiti svoje odane vernike. da koriste naše spavaonice. ispred nje red hodočasnika sa devetokrakim zvezdama oslikanim na čelima koja su se protezala u pomrčinu. "Ovom mestu treba više svetla". madam?" upita Siroto Dete koje joj je pomagalo. svrstavanjem uz te jeret. zar njih taj preki postupak neće obeshrabriti? Pomislite na Sirotu decu. šapnu Tasmin Mandela sebi. umolnice i oproštaje pomerao napred. Siroto Dete . Nisam ni trećinu tolika budala koliko ti misliš.

koliko shvatam.. "Ustanite. hladovina i čista." Jato krezubih baba u crnim šalovima pokloni joj se usred cveća i metalnih traka. lišće je bacalo mrlje senki u udobnoj hladovini. uskratili su hranu našim trbusima i vodu našim usnama.. Nosile su ružan.. pomozite nam! Molite se za nas. "Gospo. Tasmin Mandela jedva da je i čula njihove umolne glasove." Sunčeva svetlost. plemenitost. molimo vas.. neka nas on zablesne svojom milošću. nevešto obojeno. hladna voda ispariše u svetlu uzvišenijeg sunca." Pomoćnik se pokloni s poštovanjem i mahnu Staricama iz Černove da priñu."Černove u Novom Merionedu?" "Tako je. "Vi ste iz" . madam." "Stanite... prosledite krike potlačenih do Panarhovih ušiju.ona potraži u pamćenju. u štrajku ste?" Najmlaña baba se probi u prednji red jata. blagoslovi nas. Starice iz Černove. mašinskom režimu i uništenju svega ljudskog.. posredujte za nas." . drveni kip malog deteta. imalo je izraz kao da mu je neko zabio u leña nešto oštro.uzimaju nam sinove i sinove naših sinova uzimaju nam slobodu. Nespretno izrezbareno. oterali su nas iz kuća tako da moramo ili da napustimo porodice ili da živimo kao životinje u sklepanim straćarama od plastike i kartona! Siva Gospo. to nazivaju 'industrijski feudalizam' i za to bi trebalo da smo im zahvalne. uzimaju sve i vraćaju nam u dronjcima.. "Kakva je vaša molba?" Sunce je blistalo na čistoj hladnoj vodi. sve." "I tlači vas Kompanija. u strepnji. "Imaju molbu. madam. Vi ste iz Čelikgrada?" Najstarija i najuglednija baba pognu se nisko. "Gospo. ". život i slobodu zgromljujućoj jalovosti Kompanije. svetlost našim očima i struju vršcima naših prstiju.čovečnost. proklinjući sebe zbog nemara .

Okupljeni vernici posmatrali su u krajnjem strahopoštovanju kako grubu drvenu kožu ikone prekriva sloj kola. "Danas više neće biti audijencija". da bi potom žurno otrčala ." Žena koja je tako neskriveno ispoljila osećanja odvuče se natrag na mesto. Hodočasnici popadaše na kolena. prizvavši mistični vetar da oduva opasnost dalje od nas. "Uzmite ovo i pokažite mom bratancu. A kip je bio izuzetno ružan. Videla je da se ova zbunila i usplahirila. Bistro Dete iz Černove. zalepršavši odorom. doviknu ona svom bioničkom ženskom majordomu. Pulsiranje svetlosti poteče uz kola na njenoj haljini i prikupi se oko njenog levog ručnog zgloba. Metalne trake poput užadi štampanih kola potekoše iz njene šake i obaviše Bistro Dete iz Černove mrežom elektronike. Ona oseti kako se talas nevinosti slama preko nje: unutrašnja simfonija ponovo se javi u njenom srcu i ona oseti da je slobodna i da joj je oprošteno. Neki pobegoše iz bazilike. fuziona svetlost mu zasja u očima." Tasmin Mandela pruži levu ruku prema ikoni. preplašeni. Preobražaj iz drveta u mašinu bio je potpun. Grad je bio spasen. postiñena svojim ispadom. Vi niste ničija svojina. ali šatl i svih dvesta pedeset šestoro u njemu isparili su. Ustala je tako da svi vide Solidarnost Sive Gospe. koje je uz upliv Blažene Gospe spaslo naš grad od uništenja kada je pao šatl svemirskog lifta. "Šta ste to donele?" Najstarija baba podiže ružan kip. Elektricitet zapucketa duž udova kipa. Neko bolje čudo spaslo bi i jedne i druge. "To je naša ikona. a onda se okrenula." Poriv svetog nestašluka nagna Tasmin Mandelu da podigne levu šaku i stisne pesnicu u znaku pozdrava Konkordata. pomislila je. ali Tasmin Mandela ih spreči. a sa usana mu se začu brbljanje mašinskog koda. Starice iz Černove pokušaše da se poklone. "Dajte ga ovamo."Dosta. To je odgovor na koji je čekao. Njen oreol zablista tako snažno da je bacio senke u najudaljeniji kraj dvorane za prijeme. i udaljila se sa podijuma. Prenesite mu i moj blagoslov: Bog je na našoj strani." Tasmin Mandela je čula za čudo u Černovi.

lame. i ova bi astmatično oživela i povezla nezgrapnu skalameriju uskim sokacima. Svakog jutra. medalja i papirnih molitvenih karata. muzikom frula. ali Mandelina polovina je znala da je Dasova polovina sklonila džakove zlatnih dolara iz doba koga su se sada sećali sa žaljenjem. najamnik. To je gotovo bez razlike bilo preko puta prodavnice mešovite robe sestara Pentekost. izbegavajući kokoši. To je bio gest bratske solidarnosti one polovine Restorana sa vrućom hranom i poslasticama koja je pripadala Mandeli.da to saopšti Nadahnuću Kadilaku. gunda i skitnica. samose. Bog se probio. hladnoj vodi malog jezera u vrtu. Restoran sa vrućom hanom i poslasticama imao je izuzetnu. pakore i ostale zezalice. to je upropastilo profitabilnost preduzeća. koze. a one bi . veselo obojenim papirnim fenjerima i mnoštvom svetih ikona. kamione. na roštilju pekli ćevapi. Svako ko bi pokazao člansku kartu Konkordata bilo kome od dvojice vlasnika Restorana sa vrućom hranom i poslasticama Mandela i Das imao je prava da besplatno jede u zemlji čuda gde su se kuvale kobasice. sa barskim sedištima na sklapanje. kada je ovaj radio kao gradski predradnik. čak jedinstvenu konstrukciju. sve dok on ne bi pronašao zgodno mesto za parkiranje. Prednja polovina bila je sačinjena od stare rikše koja je ležala tri godine iza Edove šupe. ona je postupila po slobodnoj volji i savesti. tako da je restoran mogao da prebrodi krizu Konkordata. Rat je objavljen i ona je bila srećna srećna srećna. decu. pre nego što bi prvo svetlo dodirnulo njegov prozor. kako bi Radžandra Das mogao šarmantno da im se osmehne kada bi došle da otvore radnju u osam i osam minuta. a zadnja polovina preureñena je od rashodovane palube vazdušne lañe. rat je objavljen. "A ni ja nisam ničija svojina". a uštipci od nauta veselo pržili u fritezi uz raznorazne badžije. reče ona sopstvenom odrazu u čistoj. 50. ortak po imenu Das ritnuo bi polovinu restorana koju je činila rikša. Nije je bilo briga.

Radžandra Das je umotavao kobasicu dugačku kao njegova podlaktica da bi je pružio štrajkaču čije je lice maglovito prepoznavao. i kada je gospodin Jerihon saznao ko se to vratio. "Imao je toliko drskosti da se vrati. pred redom ljudi koji su stezali svoje članske karte Konkordata. za uzvrat. Kompanija je mogla da krene na Konkordat u bilo kome trenutku i da ga smrvi. pržile bi se kobasice. što je njemu bilo krajnje nesvojstveno. Kada je Restoran sa vrućom hranom i poslasticama bezbedno bio parkiran za tu noć. kada se ukočio usred umotavanja. što je genetski nasledio od svog oca racionaliste). koje je izvršio prerušen. pozvale unutra na čaj od mente u najvrelije doba dana. ali vide samo nekog tamnokosog sredovečnog muškarca koji je posmatrao sa kraja ulice. i dok je Radžandra Das okupljao sve Osnivače. D." Kaan Mandela ponovo pogleda. sa izuzetkom Dominika Frontere.". "Šta si to video?" Radžandra Das automatski dodade kobasicu štrajkaču. poslao je Radžandra Dasa da okupi sve Osnivače. ali je čitav dan bio osvetnički napet. pred otegnutim redom za besplatni doručak. "R. ali prilika je nestala. Radžandra Das je posetio gospodina Jerihona.. bilo je gotovo. Kada bi stigao i ortak Mandela (oličenje poslovnog oštroumlja. Šezdeset šestog dana štrajka. reče on. U dvadeset i četrdeset pet. reče Mandelina polovina..ga. Mikal Margolis. bio je to težak dan i . "To je on." "On?" Kaan Mandela pogleda. a vazduh mirisao od isparenja čaja od mente ili kafe. "Vratio se". on je otišao do ladice u kojoj je držao svoj pištolj sa iglama i izvukao ga iz svilenog zamotuljka. nameravao je da se okupa u svom menadžerskom apartmanu. "Ko je to bio?" Radžandra Das nije ništa rekao. Preliminarno izviñanje Bespuća. šef obezbeñenja projekta Bespuće. posle onoga što je učinio.

braću Galačeli. . Povede zarobljenika sporednim i bočnim prolazima do žice perimetra. Sad. šta je ovo? Reci mi. i Mikal Margolis je najednom shvatio mnogo toga o gospodinu Jerihonu. molim te. "Tu." Ona odvrati pogled od njega. Šef bezbednosti Projekta. bar postoji nešto što ti ne znaš. koja je držala kuglu sa duhom svog muža. ispod". gospodin Jerihon primeti uniformu Kompanije. Tada ugleda Persis Taterdemalion. "To nisam znao. Nit čistog električnog napona spajala je vrh cevi pištolja sa iglama i potiljak Mikala Margolisa.baš mu je trebala duga vrela kupka. "Nemoj zalupiti vrata". Staljinove. Ženevjev Tenebre. reče glas koji je zaboravio. Onda upita optuženog kako se izjašnjava. ne bi mogao da umakne svom tamničaru. mada to tebi ništa ne znači. ali dodade još jedan zločin optužnici koju je sastavio u glavi. ništa manje. "Persis. On otvori vrata i ugleda uperenu cev antikvarnog pištolja sa iglama i koštanom drškom. Obazrevši se oko sebe. "Zahvaljujući damantinskim disciplinama. Gospodin Jerihon pročita formalnu optužnicu." Gospodin Jerihon ne reče ništa. Kao da mu je sudio parlament duhova. čak su otac i kćer Modra Gora bili tamo. reče gospodin Jerihon. "Kako si me pronašao?" upita zarobljenik dok su dva muškarca šljapkala kroz otpadnu vodu Čelikgrada." Ali. Mikal Margolis prepozna Mandele." "Pa. značilo je. poñi sa mnom. pokazavši na otvoreni poklopac kanala za čije postojanje Mikal Margolis nije ni znao. On zadrhta. Takoñe je shvatio da i pored svih svojih izoštrenih čula Slobodnjaka. Provizorni sud sazvan je u skladištu Radžandre Dasa meñu sanducima nauta koje je Konkordatu poklonilo Udruženje uličnih prodavaca Meridijana. "Mogu da te ubijem kroz njih ako zatreba. Zato je pustio da ga ovaj izvede iz Čelikgrada u Bespuće." Dok se Mikal Margolis ponovo oblačio.

U prostoriji zavlada mrak i vika upravo u trenu kada mu je jedna od igala gospodina Jerihona odrala kožu s obraza. "Gurnite ga. "Zar ne osećaš nikakvo kajanje?" upita Ženevjev Tenebre. Omča mu se spustila oko vrata. Više ne drhte. i Mikal Margolis tada prvi put ugleda uže. reče gospodin Jerihon. je li? Sladostrasnik i propalica. "Tada sam bio klinac". Mikal Margolis se otkotrlja i ustade.. reče on. izobličena. prema žičanim kapijama Čelikgrada."Reci mi. "Zar ne osećaš ništa prema jadnom Gastonu?" Jadni Gaston. Mikal Margolis oseti kako mu gvozdena pesnica otkida glavu sa tela. moj vrat!). "Onda. "ðavo da nosi jevtino uže!" viknu neko. Mikal Margolis izjuri na ulicu i stušti se kao kokoš. Dešava se to. Čak i duh. Persis.. Ne bih voleo da vidi ovo. pa jurnu oborene glave prema prekidaču za svetlo. hvala". "Da." I svi članovi porote se saglasiše. Mikal Margolis se klatio na vrhu lestvica i bes je u njemu rastao. "Gledaj. Dok su ga vodili prema sklepanim vešalima (od merdevina za prodavnice). "Jeste li više završili?" viknu on. "Jeste". . znate šta da radite". hermetički troglodit. reče Rael Mandela Stariji. reče gospodin Jerihon. smušen. "Kriv sam po navodima optužnice. je li Majka mrtva?" upita optuženi. "Lud. Nije mogao da prihvati da mora tako glupo da umre. već samo neodoljivo gañenje što čovek koji se sučelio sa korporacijom Vitlejem Ares i pridobio je za sebe treba da skonča tako sramno. Svi. začu se prasak (Moj vrat. bleda stvar." Osvetnici vezaše te smirene ruke." On pogleda Persis Taterdemalion i pruži ruke." "Kako se izjašnjavaš?" upita gospodin Jerihon. u cik-cak. nije osećao ni gnev ni mržnju. a onda se posvañaše oko poslednjih reči koje je trebalo izgovoriti nad dušom osuñenoga. "Dobro. i on tresnu na slamu. Čak i Persis." Radžandra Das izbi lestvice ispod Mikala Margolisa.

Dominik Frontera i njegovi policajci bili su pred njima bespomoćni. "Izvan dometa je. "Trećeg neće ni biti". u pomoć. kada je korporacija Vitlejem Ares slomila Konkordat. kafane."U pomoć. upadali u hotele. Ostale koji su pokušali da ih ometu tretirali su sa manje nežnosti. Kćerke žene ljubavnice majke koje su odlučile da ostanu urlale su u nemoćnom besu. naročito problematične. terali ih da čuče kraj zidova prekrivenih parolama. Neke su odvezli zlatnocrnim maricama. Bila je to veoma delotvorna operacija. sa rukama iza glave. podiže oružje. jednostavno su odveli iza tih zidova i prostrelili kroz oko. reče gospodin Jerihon. Stražari jurnuše iz svojih montažnih kućica i preteći uperiše cevi pušaka prema ulici. Niko nije bio sasvim siguran na šta je mislio. Neke su pustili. dok su niži menadžeri koji su ispijali idiotska pića od banana i tapioke pronalazili organizatore protesta i predstavnike pojedinih sektora. 51. Gospodin Jerihon." "Gad je pobegao!" zajeca Ženevjev Tenebre. Žica nije mogla da ih zadrži i oni su nahrupili ulicama Bespuća u svojim crnozlatnim maricama. Ima previše zaklona. probijali se kroz zabarikadirane prostorije. ubistvo!" riknu. Rafali vatre iz MRCV-a parali su vazduh. Obezbeñenje kompanije probilo se u aneks Taterdemalioninog . Neke su gañali u čašicu kolena ili lakat. koji je pažljivo ciljao pištoljem sa iglama. Ljude su izvlačili iz hotela i bezbednih kuća. i ništa manje se nije moglo ni očekivati od korporacije Vitlejem Ares. "Drugi put!" reče Radžandra Das dok je posmatrao kako stražari širom otvaraju kapije da prime begunca. novembra. Razoružali su ih crnozlatni oružnici i zaključali ih u gradski zatvor. Značenje komentara gospodina Jerihona postalo je jasno 12. Znali su tačno gde da idu i koga da hvataju. Ulazili su u kuće. Nekolicini srećnika samo su zgnječili prste kundacima MRCVa. kancelarije. Neke. Žao mi je.

koliko da popune broj. Restoran sa vrućom hranom i poslasticama Mandele i Dasa polomljen je na komade pred očima vlasnika. Za samo nekoliko minuta. "Nadam se da ste zadovoljni!" dreknula je Dasova polovina ortakluka. prenuta iz meditacija. Zarobljenike su odveli iza kafane i streljali meñu bačvama piva i sanducima. Obezbeñenje nije poštovalo ni granice ni savest. Odmah iza ugla. Ljudi iz obezbeñenja posuli su pod kerozinom i spalili hotelski aneks za sobom. . ali dok je Tasmin Mandela stigla. korporacija Vitlejem Ares prohujala je kao tajfun i ostavila za sobom trag uništenja i zločina. Kuće i radnje osnivača Bespuća posebno su odabrane za napad. Požar je prošao gradom brže nego što su grañani mogli da beže. ñavo da vas nosi!" Oba partnera salutirala su stisnutom pesnicom Konkordata leñima stražara koji su se povlačili. "Nadam se da ste zadovoljni. ispraznili su spavaonice Grada Vere i potražili u redovima lica ona sa svojih naloga za hapšenje. Grañanske vlasti nisu mogle da joj se odupru. Ljudi iz obezbeñenja se vratiše i oboriše ih obojicu na tle udarcima oružjem. Utočište Bazilike Sive Gospe oskrnavili su pripadnici obezbeñenja naoružani puškama. Postalo je očigledno da nasilje ima i sekundarni. zlokobniji vid. Pet stražara upalo je u hacijendu Mandelinih pod izgovorom da traže Raela Mlañeg. crnozlatni pripadnici obezbeñenja natopili su plastične i kartonske kolibe gorivom za rikše i zapalili ih. kancelarije grañevinske firme Galačeli i Mandela uništene su kolosalnom eksplozijom. Odgurnuvši uzbunjenu Sirotu Decu u stranu. Dok se dim dizao iz aneksa Hotela/Bara. U naselju straćara zvanom Konkord.Hotela/Bara i pohapsilo tri od pet članova štrajkačkog odbora i dva nedužna hodočasnika. zajednica Konkord pretvorena je u pepeo. koje je niklo kraj žice kako bi pružilo krov nad glavom ljudima izbačenim iz Čelikgrada. Kompanija je divljala Bespućem i dopustila sebi svaki sitni hir. "Mi nismo ničija svojina!" povika Radžandra Das. da bi izvrnuli kuću naopako.

svi su bili mrtvi. tiho učtivo nakašljavanje gotovo da je bilo nečujno. u društvu Eda. krao je teretni dirižabl čeličane Vitlejem Ares. U dimu. dok se sve to dešavalo. gde je njegova krv umrljala poludovršenu istoriju melodramatičnom crvenom bojom. Na licu je imao strašan strašan osmeh. glupi čiča) i podigoše kundake svojih MRCV-a. Dovršivši proveru pred let. uništili kućni romboidni solarni kolektor i pokušali da polome razboj na kome je Eva Mandela tkala svoju tapiseriju. Sevrijana i Batista Galačelija. Projektil iz MRCV-a raznese mu grudi i baci ga na ram tapiserije. Pred njima je stajao Limal Mandela. U ruci mu je bio pištolj gospodina Jerihona. na pisti iza Čelikgrada. "Ne bih to dirao da sam na vašem mestu". sa smrtonosnim mirom koji može da pruži samo lovačka puška u ruci. Okupljeni kraj komandne . prevrnuli posude sa sočivom i paprikašem u kuhinji. Sevrijano i Batisto uključiše elise i pripremiše se da izbace balast. reče Rael Mandela Stariji."Gde je on?" pitali su svetački mirnu Santa Ekatrinu. Rael Mandela zaurla urlikom pobijenih životinja prevrnutih posuda razbijenog solarnog kolektora i baci se izmeñu stražara i razboja. pobili su sve domaće životinje u dvorištu. prislonivši joj cev MRCVa uz slepoočnicu. Dok je njegov deda ležao opružen i mrtav preko babinog razboja i dok je njegov otac stajao strašan i trijumfalan kraj njegove uplakane majke. Zbog osujećenosti i iz sitne osvete. Ljudi iz obezbeñenja u borbenim oklopima jurišali su preko piste prema beguncima. ispaljena nenadmašnom brzinom i preciznošću Najvećeg Igrača Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. Rael Mandela Mlañi. Pre nego što su prsti stigli da dodirnu obarače. "Nije kod kuće". i posred svakog para očiju virila je po igla. sa pištoljem Egzaltiranih Porodica. reče ona. Ljudi iz obezbeñenja slegnuše ramenima (matora budala. krvi i zadahu spaljenog mesa. ali bilo je dovoljno da natera ubice da se okrenu. "Zaboga miloga". Razbili su svaki komad nameštaja. promrmlja Ed Galačeli.

hvatajte ovo!" On baci mehaničku gugutku u vazduh i ona polete prema ljudima Kompanije. reče. Potraži po svojim punim džepovima. "U redu". njegovi majušni izumi skoliše obogaljene pripadnike obezbeñenja. Izvin'te." On ih pozdravi stisnutom . "Ups. Baš lepo. Kada je video da se pripadnici obezbeñenja presamićuju i povraćaju od migrene. reče Ed Galačeli posramljeno. šutirajući ih u guzice i jaja potpuno nevidljiv. zapevavši svoju podzvučnu pesmu. mahnu u znak pozdrava i potrča prema stražarima koji su se približavali. "Uzgred". Pre nego što ga je oblak obavio. Začu riku motora dirižabla u poletanju i najednom se oseti srećan bez nekog razloga koji je jasno mogao da razluči. Iz njegovih rukava pokulja mlaz gustog crnog dima. Ed Galačeli pogleda lica redom. viknu on. on šmugnu kroz vrata za posadu na beton. viknu Ed Galačeli. Navukavši naočari za infracrveno. sve dok neplanirani vetar ne dunu i ne odagna njegovu dimnu zavesu preko horizonta. udaljavajući se od Čelikgrada prema severu.table zgledaše se zabrinuto. ali nisu bili sigurno šta. diže visoko ruke i pusti roj robotskih pčela u vazduh." On diže ruke. "ja sam bio taj sve vreme! Ja! Ja sam vaš otac!" Tada se iskezi kontrolnoj kabini. "Auh". on se osvrnu i vide kako se vazdušna laña diže i skreće. "Probaj onda ovo". sve dok se jedan od njih ne pokaza prisebnijim od ostalih i obori soničnu gugutku i pčele ubice hipersoničnim rafalima iz svog MRCV-a. "Predajem se. on pusti da mu se domišljatost široko razmahne. Nešto se moralo učiniti. Smesta vide da prsti stežu oroze MRCV-a." Pre nego što su stigli da zucnu i reč protivljenja. Naoružani laserskim žaokama. iako mu se glas jedva čuo u sve jačoj rici motora. i ko bi to trebalo da uradi. "Ja ću ih se otresti. Ed Galačeli se približi pripadnicima obezbeñenja i poče da obigrava oko njih. Odoše. "Evo.

Posle bitke za Žuti Prolaz. da bi joj kreštanjem nalik na krike čoveka podvrgnutog mučenju saopštila da je ona Avatar. a onda zapovednik voda dade nareñenje i dvanaest laserskih snopova bljunu i zapljusnu ga plamenovima. Parlamentarci su bili razbijeni i bežali su kroz pirinčana polja bacajući oružje. Harperova Štala: krila ptice smrti razvejala su Parlamentarce kao plevu. Te noći je obojala lice u masku ptice smrti i kada je ubrizgala sebi morfin iz medicinskih rezervi. Arni Tenebre napravila je piramidu od glava ispred svog komandnog šatora. pilota vazdušnih laña. Piramida je bila visoka koliko i Arni Tenebre. prodavaca osiguranja. Sve je to bilo tačno. i nekakva nečastiva ludačka vatra buknula je u njoj.pesnicom. mislila je da je bog. a opet ih žanjemo kao pirinač!" Znala je da je se njeni kapetani plaše. uniforme. Uništitelj. Bila je luda. Žuti Prolaz. rekla je svojim komandantima. ne prestajući s paljbom sve dok izdajnički vetar nije počeo da raznosi pepeo. ranjeni u panici da umaknu demonima sa tigrastim šarama koji su ih neumorno progonili. prizvana sa mračnog mesta. Naredila je svojim komandosima-ubicama da odrube glavu svakom mrtvom i ranjenom i da joj glave donesu. Amin!" I poče da se smeje i smeje i smeje i smeje zbog toga što je onaj prisebni pripadnik obezbeñenja skinuo kacigu i to je bio Mikal Margolis. "Imaju brojčanu nadmoć od sto prema jedan. kacige. S pravom. rudara. što je sve vreme trebalo da zna. Razarač Svetova. ovaploćenje Kosmičkog načela. mehaničara za rikše. demon. tamni anñeo. Kota 27. Ubica Bogova. Vastator. Ona Nepredvidljiva. i to je bio najbolji vic od svega. studenata. tražila je tela koja će baciti na oltar uništenja. "Dečaci protiv muškaraca". bolji od trikova koje je on krio u rukavu. 52. S pravom su mislili takve stvari o njoj. "Neka živi Konkordat. ptica smrti digla se pred njom. Elehujev Trajekt. Nizala je pobedu za pobedom. Pogledala je iscerene glave seljaka. .

poručnik Lim Čung je upitao: "Zašto se borimo. Posle bitke za Kotu 66. misli da ih Arni Tenebre. kada su Parlamentarci preplavili rovove Svezemaljske Armije uprkos sistemima naoružanja sa indukcijom polja. broj 703286543. Zar može da postoji sumnja u živo prisustvo otelotvorenja Kosmičke Snage? Ipak. Arni Tenebre ih nije obavestila da odbija uslove na odranoj koži redova Meknotona Beljua kao što je nameravala. Dečak je pušten zdrav i čitav na rubu . svuku ga." "Ko ti je vrhovni komandant?" "Maršal Kvinsana. Maršal Marja Kvinsana. Vidi vidi. kada ništa ne postižemo?" Arni Tenebre nije smatrala da treba da odgovori. Onda je postavila dva pitanja. Arni Tenebre je strpljivo saslušala uslove koje su joj Parlamentarci ponudili za predaju. Osetila je tog jutra u vetru miris poraza. Vastator. Njeni kapetani i poručnici znali su da ona. zapravo. Počeli su da se plaše da je i tu u pravu. sumnja i pokolebana odlučnost. zavežu raširenih ruku i nogu izmeñu dva drveta i prepuste elementima i vremenu."Sistemi naoružanja sa indukcijom polja čine nas nepobedivim". Onda su u boju za Tetsenok Parlamentarci nekako pretvorili napredovanje Taktičke grupe Svezemaljske Armije u povlačenje. na sledećem sastanku štaba. Arni Tenebre nije bila iznenañena. Sumnja je počela da osujećuje njeno komandovanje." Marja Kvinsana. Kasnije je naredila da odvedu poručnika Lim Čunga daleko u šumu. objavila je svom štabu posle bitke za železnički čvor Sakamoto. Arni Tenebre nije prihvatala tu sumnju. gospoja. "Kako se zoveš?" "Redov Meknoton Belju. rekla je. neko bledunjavo seljače sa zastavom primirja natrapalo je na odstupnicu glavnog štaba Taktičke grupe. "Tamo je neko ko me traži". čini nepobedivim.

Darmštat. samo simbolično odigravanje uzvišenijih borbi izmeñu Kosmičkih Sila. i povukla ih u srce uklete Šume Hriz kako bi se pripremila za konačni obračun.tuptuptuptup. visok čoveku do struka. u izmaglici jutra. 53. prazan. siva i hladna kao stari krompir. Sagrañen od starog sivog kamena. Ljudske marionete moraju da igraju uz doboše bogova. ili nešto sprečavao da iziñe. Kao što inače biva sa svim zidovima. ili je naprosto razdvajao. tako da je svaki tren sadašnjosti samo delić prošlosti koja se iznova i iznova ponavlja. i nije izgledao naročito važan. Posle Kote 66. Arni Tenebre je provodila mnogo vremena u svom šatoru prekrštenih nogu na podu. manje od dve regularne divizije. Postojao je zid. sa nanizanim sasušenim smanjenim glavama o opasaču. isključenih motora. Tako je u dramu ušlo još jedno Kosmičko Načelo. tuptuptup. Donohjuev Greben. Na toj njivi stajo je Transportni Dirižabl čeličane Vitlejem Ares BA 3627S Istočno prosvetljenje. sa izveštajima o predaji. Poručnici i kapetani muvali su se okolo.zone borbenih dejstava noseći u ruci pozdrav jednog generala drugom. Götterdämmerung je mogao da padne. Arni Tenebre je postala tiha i opasna. Ona i Marja Kvinsana bile su male dobošarke. Ali. Pozvala je k sebi sve preostale snage. i ona će se sukobiti sa Marjom Kvinsanom: Vastator i Osvetnik. u meditaciji. Šake Arni Tenebre lupkale su po zemljanom podu . kako je oduvek bilo i kako će uvek biti. neomalterisan. kao užurbani mišići. Sa druge strane zida nalazila se Šuma Hriz. . Avatar osvete. Na jednoj strani zida nalazila se njiva sa krompirom. sa otvorenim vratima kroz koja je ulazila hladna magla uskomešana oko stajnog trapa. Sada je pozornica bil pripremljena. značaj mu je davalo ono što se nalazilo sa obe njegove strane: da li je to bio zid koji je nešto sprečavao da uñe. zapravo. To nije značilo ništa. Čudesno kako svi ljudski sukobi i borbe predstavljaju. Crveni Most: tri strašna poraza u isto toliko meseci. uništenju. Poslednja Truba da zasvira. bio je važan. masakrima.

i bilo im je drago. životinjske kože upola istrulele i otvrdnule. Šuma se držala sebe. privlačila je mračne stvari iz šume da počivaju na rubu tame. suvog kamenog zida. Grane su mu posezale prema otvorenoj njivi krompira. u prasku neobično prigušenom meñu stablima. U prvih nekoliko sati pronašli su mnogo tragova o prolasku čoveka: hrpice sivog drvnog pepela.Gospina Šuma. obuzeta dubokim snom korenja. a logorska vatra izgledala je veoma mala i budalasta. Mesec-prsten je svetlucao neverovatno visoko i daleko na lišćem prošaranom nebu. sagrañen da zadrži svet izvan šume umesto šumu izvan sveta. dok se zadržavala u vlažnim dolovima i ulegnućima. najstarije od svih mladih mesta na svetu. jer sada više nisu mogli da se vrate kući. ali kako ih je put vodio dalje od zida prema srcu šume. Bio je to zid isključenja. ružno razbacane konzerve koje su rñale u mrku šumsku boju. gusto i tamno poput kamenja. a čak je i samo sunce izgledalo daleko i nemoćno iza lisnate tavanice. Dim paljevine dizao se sa njive krompira kao presuda o krivici. bilo je sve manje i manje tragova čovečanstva. naginjalo preko perimetra. Prvi koraci na šumskoj strani zida učinili su ih ljudima bez zemlje i statusa. nije se oglašavao jaguar niti je roktao vombat: čak ni ljudski glasovi nisu remetili snevanje. Izgnanici su se te noći ulogorili ispod ogromnih bukava starijih od pamćenja bilo koga čoveka. To će se pokazati značajnim za tri muškarca sa rančevima koji su koračali kroz spoljni rub šume. jer granica izmeñu šume i njive bila je starija od zida koji ju je obeležavao. niti kevtale lije. ali granica je i dalje ustrajavala. Rael Mandela . Tu nisu pevale ptice. izgnanicima. a tri čoveka oprezno su hodala meñu stablima starim koliko i svet. Drveće se tiskalo blizu zida. Čuli su kako eksplozivna sredstva uništavaju dirižabl. Tu se činilo da izmaglica prkosi suncu. gde je Sveta Katarina lično zasadila Drvo Početka Sveta pomoću svojih čeličnih manipulatora. a na nekim mestima korenje je srušilo delove starog.

Mlañi bio je na straži i zadržavao je mrak u dometu vatre. briši njima dupe. Vratio je knjige u ranac i ostao da sedi i zuri u mrak sve dok ga nije odmenio Sevrijano Galačeli. pilota i glavni motor. probijala se kroz oplatu. rekao je on. U satima koji su usledili. tri muškarca promaršila su kroz paviljon svetlosti koju su na visini držali stubovi hrastova. njegovo životno delo. Raelu Mlañem to nije ništa značilo. radi sa njima šta god hoćeš. tanka i prava kao olovka. nalik na prazne očne duplje. "Tebi su namenjene. Pruge zelene sunčeve svetlosti sijale su kroz lisnate krošnje koje su se mreškale i nabirale poput zelene rečne vode kako su se grane pomerale na vetru. reče Sevrijano Galačeli. Čitaj ih. naišli su na mnogo uspomena na rat i nasilje: trake iskidane padobranske svile blago su se njihale sa granja brestovog šumarka. nisu progovorili ni reč. Vraćam ti ih. Pošto je to bio dovoljan epitaf za jednu staru tragediju. tri muškarca nastavila su prema srcu šume. Sevrijano Galačeli otkrio je srušeni izviñački helikopter nabijen na drvo. "Laseri". mrtva već tako dugo da su im oči iskljuvale neme svrake. a zelena mahovina izrasla im je na jezicima. tebi su namenjene. Sledećeg jutra. Njegova posada visila je iz otvorenih poklopaca. do tog trena. ali nikakav šum velikog komešanja u krošnjama nije dopirao do šumskog tla. izgnanici su sanjali ne-san. Za sve beskorisne godine. spali. kosturu u borbenoj uniformi kroz kez je rasla paprat. Tog dana. Te noći. čitajući odlomke iz knjiga koje mu je otac dao pre bekstva. Bili su to njegovi prepisi iz beležnica Doktora Alimantanda. "Uzmi ih". ostavivši samo iscrpljujuće prazno crnilo." Stranica za stranicom bila je ispunjena tajanstvenim matematičkim formulama ispisanim divnim rukopisom njegovog oca. Po podne. u izgaženoj lisnatoj buñi na proplancima duboko u šumi videli su se ugljenisani . anti-san pražnjenja u kome su simboli i alegorije usnulog uma bili isisani. Mala rupa. Čak su i teški koraci izgnanika bili progutani u debeloj i mekoj lisnatoj buñi.

Predveče su naišli na najmračniji memento mori: na ukrštanju dve staze. Trebalo je da se tri putnika obraduju što su tako blizu srcu šume i legendarnom Drvetu Početka Sveta. Batisto Galačeli pronañe ispravni vojni radio kraj mrtvog veziste. Gospina Šuma i dalje je bila jaka. Tri muškarca ručala su uz emisiju Džimija Vonga. tela su bila nataknuta na račve grana. korak za korakom. usred uništenja. kože zguljene u parčiće i dronjke. Čitavog sledećeg jutra. uokvirena fotografija lepe žene sa natpisom 'Uz svu moju ljubav. A opet. Tu su se zaprepašćujuće visoke sekvoje dizale stotinu dve stotine tri stotine metara u vazduh. U rano popodne.krugovi. Tokom noći. U veličanstvenom srcu . bez ikakvog traga vozača. Osećao je potrebu za prijateljem. račvasto drvo bilo je zabodeno u tle. zaoravši brazdu blata i zelenila. putovali su predelem ratnog uništenja. Nad zemljom su lebdela teška sveža sećanja na zverstva: spaljeni vazdušni motorcikl jednosed. kasna rosa opervažila je travu. drveće se pribilo oko vatre i ponovo iskapilo izgnanicima snove. ali osećanje užasa vrebalo je i raslo iz minuta u minut. Činilo se da je njemu prijatelj potrebniji. tle izrovano i iskopano u kratere i zemunice. iglicama posutih bulevara. Kao da pokušavaju da izgnaju zla sećanja. Tu se vodila velika bitka. Rael Mandela Mlañi uze fotografiju lepe žene i stavi je u džep na grudima. lijane orlovih noktiju i pavita posezale su da prekriju olupine ratnih mašina. čistina usred šume gde se srušio lovac dvosed. Drveće je bilo razneseno u belo iverje. Rael Mandela Mlañi ostavi fotografiju lepe žene kraj mrtvog veziste. bez usana koje su iskidale lasice. tako daleko od rata Sila. Sunce je sijalo. sa neobičnim oružjem na gotovs. praznih duplji. Žanel' u donjem levom uglu. a na njegovim rakljama stajale su nataknute ljudske glave. Dečak teško da je imao više od devet godina. grad mekih crvenih tornjeva i širokih. i ogromni mir tekao je sa istoka preko napuštenog bojnog polja. a sveža bujad nikla je da sakrije poginule ispod zelenog prepletanog pokrova. prešli su iz kraja oskrnavljenog bitkom u tajno srce šume Hriz.

Mutantni Majstor Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. da bi u noćima iskapljenog sna trovao izgnanike. ljudskost je isisivana iz njih. jer užas su bili oni sami. reče prilika u belom. ali nisu mu mogli umaći.žume. gde ste toliko dugo?" 54. potoke i rečice. nepoverljivi kao mačke. Tri čoveka stajala su ispod Drveta Početka Sveta i gledala naviše u uzmahane grane. dali se u trk. Drvo Otac. Probivši se kroz gusti prsten ogromnih sekvoja. sa glavom i ramenima višim od njegove najsnažnije dece. otrova izvučenog iz tla u vazduh i drveće. kap po kap. Bežali su od straha. lica podignutog prema suncu. prokletim. i to više nije bio mistični anñeo. zraci vitražnog svetla padali su kroz iglice i obasjavali šumsko tle. obasjana stubom svetlosti. naćulivši uši. svojim užasavajućim. ekstatično. Nisu umeli da objasne zašto. prilika uoči tri očarana muškarca. U svom svetom okretanju. Ime mu je bilo Žan-Mišel Gastino. Neka prilika u belom stajala je meñu korenjem drveta. nije ih progonio nikakav neprijatelj izuzev tame u sopstvenim srcima. zdravo". već neki sredovečni čovek u prljavom brokatu. niti kuda. izbiše na kružnu čistinu u čijem je središtu stajalo najmoćnije drvo od svih. bežali su od užasa. u čistom strahopoštovanju i radosti. istupivši iz svetla da bi ih pozdravila. otrovnim. "Do ñavola. šuma ih je punila svojim duhom. Kap po kap. prilika koja se okretala polako. Grane su se pomerale i blagoslovile ih odozgo. neljudskim duhom. Grane su se njihale i šibale na vetru visoko iznad njih. Počeli su da kaskaju. to je bilo poput otrova. meñu oblacima. Počeli su da gaze oprezno. 'poznat takoñe kao Zapanjujući Podrugljivac. Svetost tog mesta dodirnula je njihovu pokopanu ljudskost i oslobodila ih užasa. bezglavo srljali kroz drač i trnje. nisu znali zbog čega beže. pozornih očiju. Pulsiranje avionskog motora koje je prošlo daleko na istoku nagnalo ih je da kriknu i pojure u skrovište meñu lukovima sekvojinog korenja. nekada . bežali bežali bežali da se oslobode užasa. "O.

Tri izgnanika bila su zadovoljna što on to radi dok god se usput zabavlja i prženjem jaja i pečurki u svojoj kolibici izmeñu lukova korenja. prilično uzdrman. tu je tome bio kraj. i voleo je da priča. govorio stvari koje su drugima ostavljale male posekotine? I mislio sam da ne znaš. na licu mesta. u svakom slučaju. dugačke pukotine i napolje je pokuljala krv. jesi l' ikad čuo za neke ljude koji su roñeni sa darom zapovedanja u glasu tako da niko ne može da im se odupre? E. I. "Nekada sam bio prilično slavan. trebalo je. ječe i čupaju kosu.Najsarkastičniji Čovek Sveta'. da li znaš da sam sa dve godine. pre mnogo godina. Čim sam počeo sa tim pesnikom. sve dok jednog dana neki pesnik. i još nekoliko njih čijih imena ne mogu da se setim. otmenom hotelu. a gutao je mačeve dugačke metar i po. vukodlak. Svejedno. malčice mi se otelo. a ja mu velim. prilično trivijalno. veliki veliki čova. pa. trebalo je da se organizuje veliki dvoboj sarkazama u jednom finom. sve dok taj nije došao i rekao da je on Najveći Satiričar Koga Je Svet Dao. Nekada sam demonstrirao kako moj sarkazam može da ubije bubašvabe i sljušti boju sa zidova. ja imam takav dar za sarkazam i satiru. pa sam. znate. prilično velik ne samo u onom bukvalnom smislu. nastavio sam i svi u publici počeli su da krvare. ma. patuljak gutač mačeva. eto njih za mnom sa puškama. kada je svet bio mlañi. a to mi je oduvek predstavljalo problem.. Leopold Lenc. kad gle. na koži su mu se otvorile velike. naprosto pretrpeo srčku i otegao papke. uobičajene stvari. visok metar i deset. nema izgleda. pojavilo se pola okruga i. sinak. 'Čudesa zemlje i nebesa'.. velik kao pivska bačva. ali nisam mog'o. trebalo je tada da stanem. a krupalija je. riñe brade. 'Najveća predstava na zemlji' i tako to. bio sam tu ja (Zapanjujući Podrugljivac). kada deca govore stvari da bi jedna druge rasplakala. da skratim priču. . sokolima i lovačkim pumama. ali ja nisam znao da je taj tip bio nekakav lokalni heroj. i bio sam član putujuće predstave. ja sam roñen sa darom sarkazma. Takverej Bob. psima. sarkazam me je obuzeo. tako. naprosto bežao i bežao da bi' završio ovde.

Šumi treba neko da je pazi.. tako mi je rečeno. kao i vas. ne čineći nikome nažao. sve dok ne budeš pozvan zbog jednog višeg zadatka. Imaćeš moć saznanja o svemu što se dešava u Hrizu (tako sam znao da dolazite. Mutantni Majstor Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. do Drveta Početka Sveta. imam jedan posao za tebe. ovo mesto je postalo mračno. pod korenjem. i ako se taj tvoj jezik još koji put opet otme kontroli. voli je čak. ostalo ih je još dosta iz doba prilagoñavanja sveta. ljudi će ponovo da izginu. jašta. stvari su se ponovo vratile u duboko snevanje. otkad su oni došli. provešću ostatak života kao usamljeni isposnik. leglima. pa sam se zakleo da više neću biti Zapanjujući Podrugljivac. I tako se Žan-Mišel Gastino tu našao i tu ostao. i mene je ovamo privuklo srce šume. a to će se jednom desiti'. videli ste to iz veće blizine nego ja. Svejedno... da biju bitke u Šumi Hriz? Svakako ne Žan-Mišel Gastino: da vam kažem.. drveće ne može da oseti sarkazam. Znate na šta mislim. leptirova i tako to. a njeno lice.. čuva. Sveta Katarina lično. previše si opasan da bi živeo meñu ljudima. Njegovo opažanje je preduboko da bi mu naudile puke reči. spajanje i veze. Svejedno. Bolje od anñeoskog. Svejedno. i mašine.. šteta za taj dirižabl) i moći ćeš da zapovedaš svim zonama Geneze. sve to prepletano korenje i granje i tako to. "Sam pravim čaj od biljaka i korenja. odbijajući društvo ostalih ljudi. kao da ne znam kakvo je bilo. doveden sam ovamo. Drvo Početka Sveta. časna reč. bilo je ptica... mari za nju. otkad su došli vojnici: ko bi to pomislio.. skrenuo sam sa teme. Dobijete od toga snagu kao jarac. um. Lep je . Vidite. i došla mi je Blažena Gospa. U to doba Gospina Šuma bila je prijatno mesto. neguje. Žan-Mišel Gastino. ona velika krčevina iznad puta Belveder počupala je dosta viših saznajnih nivoa.. ja ću da pričam. Kako god. svako drvo je kao jedan element mreže. kengurčića.Rek'o sam sebi. a ne kao sad. šuma ima taj neki kao... sva treperavo bela." Sitni čovek ih posluži omletom sa pečurkama i mateom. pa ću ti oprostiti ono što se dogodilo u tom gradu. tamo se rañaju anñeli. Da mi čuvaš šumu. kaže ti ona meni: 'Žan-Mišel Gastino. lepa već onakva kakva je. jedite samo.

da li vam se zavrtelo u glavi zbog starog Žan-Mišela Gastinoa? Previše filozofije? Naravno da biste sada da odspavate.to život ako volite svež vazduh i tako to. a čitave oblasti šume umiru. i takvo i jeste. ono oseća. ništa slično tome. Žao mi je što sam tako dugo pričao. Jeste li tamo imali ne-snove? Naravno da jeste.. pa. to vas je šuma upoznavala." Spavali su te noći oko mangala sa ćumurom. Iskre pobegoše kroz dimnjak u tamu koja se zgušnjavala. Drveće je živo. znate. već truje dušu ovog mesta. Mene brine što to truje drveće ľ ne nalik na zasipanje korenja sredstvom za uništenje korova. To ne valja. Ali ovih dana. Obuzelo ga je osećanje svetosti i stajao je dugo lica podignutog prema nebu. Crveni sjaj gurao je noć dalje od njih.što znači 'Večno živo' na jednom starom starom jeziku. misli. mržnju. Sada ću to objasniti. Zamislite. To me plaši. mudro i sa veoma dugim pamćenjem. Uzgred. O. sranje i frku koja se zbivala tamo i to je šumu učinilo mračnom. mesto je postalo mračno. Ali takoñe je apsorbovala sav strah. i svesno. to vas samo kuša Veliko Drvo i pokušava da komunicira s vama. nisam prozborio ni reč sarkazma već pet godina. zastrašujućom i nemalo opasnom. Rael Mandela Mlañi sanjao je da se probudio i da je posle buñenja izišao iz drvene kućice meñu korenjem u noć. jer ako se nastavi. apsorbovala vaša sećanja da bi ih dodala velikom pamćenju ovog Drveta Oca. Kada je ." On ritnu vatru od šišarki sekvoje. ali ne brinite. okrećući se u krug i u krug i u krug. da. možda noćas usnite nešto čudno.. nestaće duša sveta. Ja i mašine možemo da učinimo malo toga. dok novo rastinje izbija kržljavo i deformisano. a oči izgnanika kolutale su i treperele od brzih pokreta ljudskog snevanja. Ali veliko Drvo Otac najstarije je i najmudrije. "Ovo ovde drvo" (on potapša rub korena na kome je sedeo) "zove se Sequoia Sempervirens . Pa. zasadila ga je ovde prvog dana prilagoñavanja sveta lično sveta Katarina i šuma je izrasla oko njega. obično i sâm idem u krpe u ovo doba. Nemam mnogo prilika da pričam.

Rael Mandela Mlañi klonuo je na tle i stisnuo obraz uz hladnu. a onda je usnio da čuje glas koji pevuši neku melodiju. Znam šta je posredi. baš kao i mrtvi. prijatelja iz škole. "Prekinite san! Hoću da se probudim!" I zaista se probudi i nañe se sâm na svetom mestu meñu stablima. "Bežiš. "Jesi li ti duh?" upitao je. kad jedna za drugom poznate prilike izroniše iz senki meseca-prstena i pridružiše se njegovim roditeljima. Mesec-prsten svetlucao je visoko. a vazduh je bio nepomičan. devojaka sa kojima je plesao na igrankama subotom uveče. a u njegovom snu. Limal Mandela. Dugo je ostao tako. . lica iz Beladone. sine. gledali su ga odozgo kako kleči na mekom mrkom tepihu od iglica sa beskrajnim sažaljenjem. kockari. "Šta ćeš učiniti?" pitali su. ali reči su mu ukrale noćne ptice. "Odgovori ocu". nije postupio nimalo bolje kada je pobegao u Bespuće. Glen Miler sa svojim trombonom pod pazuhom. reče njegov otac. Podigao je glavu i ugledao Santu Ekatrinu koja je stajala pod prugom svetlosti." Rael Mandela Mlañi zausti da vikne kako on. "Da mi samo nije ponestalo trikova!" reče Ed Galačeli. "Šta ćeš učiniti?" "Za sve ovo si sam kriv"." Tada njegov otac istupi iz tame. ali nisam mrtva.osetio vrtoglavicu od okretanjaokretanjaokretanja. Imale su lica njegovog života: njegovih kolega iz Smene C u livnici. ajkule. "Ne pokušavaj da me izblefiraš. kurve. Najveći Igrač Bilijara Koga Je Vaseljena Dala. zar ne?" optuži ga Limal Mandela. neuspešan izgnanik i kukavica. "Stoj stoj stoj stoj!" uzviknu Rael Mandela Mlañi. agenti. da. Ne možeš da se suočiš sa neuspehom i sada bežiš. vetar je šaputao u granama. a debla sekvoja popadala po njemu kao šibice. "Zbog čega si došao ovamo?" upita Limal Mandela ljutito. reče Santa Ekatrina. vlažnu zemlju. dok mu je jezik sijao kao žeravica. Rael Mandela Mlañi zausti da odgovori. Postoje živi dusi. pa su se zvezde zavrtele. vaskrsnut iz pepela. majka mu je odgovorila: "Duh.

Razmisli o tome. kao što sam to bio ja. ali sećanja ostaju. Slušaj: iako mi je to mučno." "Ali. možda je ta snaga. poprimila čvrsto ljudsko obličje. "Fina noć". "Fina noć". samo na ovom mestu. Ali to je takoñe Drvo Kraja Sveta. "Znaš. Znaš li šta je ovo drvo? Naravno da znaš. Zagleda se dugo u nebo. tvoja sećanja neće te ostaviti na miru. temelj sadašnjosti. drveće. imamo telo i tvar. moraš da se vratiš. zapravo." "Ko si ti?" "Poznaješ me. a ti me ovih proteklih dana nosiš na leñima. Ja sam Doktor Alimantando. zar ne bi takoñe mogla da bude dovoljno jaka da ovaploti i tvoja nadanja i želje? I ako je tako. i nije vezana ni za kakvo mesto. "Fina noć." Doktor Alimantando ustade i stavi lulu u usta. kao jednom džentlmenu od nauke. Ja sam najstarije sećanje Bespuća. reče on. to je Drvo Početka Sveta. božanstven. Mi smo najmaterijalnije stvari na svetu. Ako je zemlja ovde dovoljno jaka da ovaploti tvoja sećanja i strahove. Mi smo stvari koje čine život. "Mnemolozi." On pronañe lulu. Tvoj otac me je poznavao kada je bio mali.sladak. reče. Pod prugom zvezdanog sjaja. svetlost se sklupčala. samo što ovde. u poteri za nekakvim legendarnim stvorenjem. kažu da ti putuješ kroz vreme." "Snova? Ksantični mistagozi veruju da je postojanje okončano trećeg dana i da je naš svet samo san iz druge noći". jer svaki početak mora imati i kraj. "Fina . ali nikada me nisi sreo. napuni je. preturajući po mnoštvu džepova u potrazi za lulom. i dok ne dovršiš ono što si započeo. "Dosta mi je duhova. zgusnula. Neki visoki brkati muškarac u dugačkom sivom mantilu sede na koren drveta kraj Raela Mlañeg. reče sivi stranac. Imaš nedovršen posao u mom gradu. tvoj deda takoñe." "Tako je. šapnu Rael Mlañi. koliko god ono bilo naročito." Njegova lula bila je mala crvena tačka žeravice u noći. moram ovo da kažem: ti u sebi nosiš magiju. pripali i zapućka zamišljeno. Mi smo sećanja. u tebi. Raele. "Duhovi? Ma daj. Mi smo snovi drveća. zvezde." "Dosta mi je snova".

" Rael Mlañi istisnu zglavcima san iz očiju. Svetlost je navirala kroz loše nameštene daske od kojih se sastojao zid. Svejedno. ja sam bio zauzet svojim. Zvuk radija Žan-Mišela Gastinoa probudi Raela Mandelu Mlañeg... Možda si zato i doveden ovamo. Staro Drvo Otac vodiće računa o njima. Raele.. Amshastrije. zbogom. Sredićeš ti već to." "Ali ko će da pazi na Gospinu Šumu dok je ja spasavam? Ne bi trebalo ovo da ti pričam. Danas. ali upravo se konstruiše čitav novi red anñela: Model Šest. Biće ovo staro mesto u redu još neko vreme. jedite! Čeka nas dug put dok ne stignemo do . a to obuhvata i Šumu Hriz. "Dižite se. "Dobro jutro dobro jutro dobro jutro". gde mnoštvo budućnosti zavisi od malobrojnih pojedinaca. pa. To se zove Osa Dogañanja. makar sećanjem na nju. ubrzo neću imati šta da čuvam. Osećao se miris i čulo cvrčanje jaja koja su se pržila na mangalama. posebno projektovan za očuvanje životne sredine. Dok si ti bio zauzet svojim mnemologom. i čim izvršim Svetu Volju. tu nema greške. Pa." "Zar nisam makar malo uzrujan zbog toga što napuštam sve ovo? Pa. rekla mi je da je kucnuo čas. Drago mi je što smo se sreli. ne shvatajuši sasvim." "Zar nisi. svejedno. I on je bio podjednako loše podešen. a ne možete nikuda bez pristojnog doručka.. rekla mi je da. Blaženom Gospom. "A?" "Idemo. Sinoć.. To je privremeno. Ustajte.fina noć. negde izmeñu programa o kraju Vaseljene i popularne jutarnje muzičke emisije. Pa." "Ali. dok mene nema. Izgleda da će ti zatrebati moj naročiti dar. hajdemo. ukoliko ne poñem. Pozvan sam." Onda skrsti ruke i uñe u senke zvezdanog sjaja. Postoji skrivena veza meñu tim stvarima.. reče Žan-Mišel Gastino. da treba da krenem sa tobom. Pravi si Mandela. umivajte se. moći ću da se vratim na stari posao. samo malo. danas nas čeka dug put.

"Četiri muškarca. svestan kao životinja. prekršio je naredbu o radio-tišini da bi zatražio savet od svog komandanta. odakle sva ta jaja? Iz vazduha?" 55. . kao da vidi drugim čulima. Dajte joj hiljadu ljudi poput Gastinoa i smrviće Kvinsanu tako fino da će od nje ostati samo pesak. umesto da ga vode. Bez identifikacija. Iako ga je Arni Tenebre srela samo dva puta pre toga. Jedna patrola 'Jaguara' Arni Tenebre zarobila je četiri muškarca u unutrašnjosti Zone pasivne odbrane 6. homoseksualci i vizionari. lica prekrivenih tetovažom ili obojenim poput tigrova. Jedan od njih je onaj Čiča iz Šume. Baš bih volela da ih vidim. tako i meñu Parlamentarcima. Mora da ih je on proveo kroz zonu odbrane. ali imaju na sebi nešto V. bez ijedne povrede. Vojnici su im vezali ruke i oči i vodili su ih na uzicama. Kakav bi to gerilac bio. četvrti je hodao visok i prav i vodio je. Trojica su posrtala i padala na neravnom terenu na kraju doline. a ja moram da se spakujem i pozdravim sa kokama. vojnike-dečake nespretne u kameleonskim uniformama i sa teškim borbenim rančevima. a ne vidom." "Zanimljivo. ali radoznalost potporučnika Serña Estramadure bila je podstaknuta njihovom sposobnošću da prevale deset kilometara kroz eksplozivne zamke. iskopane jame. Ona pogleda svoje gerilce. a ostali izgledaju normalno. Gastino se do sada nije formalno opredeljivao. omče od žice i pangi-kočeve prekrivene govnima. "Ko su oni?" upita Arni Tenebre. demona ili insekata. kako u Svezemaljskoj Armiji. opreme. On je deo šume. Begunci buntovnici izgnanici lutalice gameni šizoidi." Gledala je kako gerilci dovode zarobljenike. Glupi dečaci koji se prave da igraju igre glupih dečaka. pegavi. sarkastični.šumskog zida.A. Uprkos vazdušnim patrolama Parlamentaraca. Biće da je to Gastino. prugasti. Šta si se toliko iznenadio? Šta misliš. karirani. njegovo ime bilo je legenda meñu veteranima pohoda na Hriz. Glumci u ratnom teatru. Stalna nareñenja nalagala su da svi zarobljenici smesta budu pogubljeni.

" "Galačeli.." "Gospoja." "Idi i pitaj ih. "Gospoja. Goli muškarci izgledaju bedno. lica crvenog i poniženog ispod smelih plavih i žutih tigrastih šara. U Gastinoovoj iznošenoj beloj odeći nije bilo ničega." "Mandela." Ona pokaza na kožom uvezanu knjigu koja je ležala kraj nje na tlu. "Onaj najmlañi je sin Limala Mandele." "Tako. dobro izrañene." "Ah." "Želim da popričam sa zarobljenicima. zaboravio sam da ih pitam. Neće dugo poživeti. Čovek bez očiju i ušiju neće dugo poživeti u šumskoj borbi. Sevrijano i Batisto.Lica dvojice zarobljenika izgledala su joj poznato." . Dovedi ih ovamo. Zar momak nije imao oči. Poslednji put sam ih videla kada su imali dve godine. Nedostaje mu inteligencija. zovu se.. Pre nego što im je pregledala rančeve. Estramadurin izveštaj bio je prava farsa. I dalje je pokušavala da ih pronañe u sećanju dok im je potporučnik Estramadura skidao rančeve. upitala je potporučnika Estramaduru: "Njihova imena. Pretražila je odeću zarobljenih.. Znala sam da su mi njihova lica poznata. U džepovima nije bilo ničega osim papirnih maramica i male lopte od srebrnog papira. I vrati im odeću. i vezivao ih u toru od bambusa. odeću i dostojanstvo." "Rael Mlañi. gospoja. otporne. uši? Njegova informacija svodila se na 'odjednom su se stvorili tamo'. Vratio se minut kasnije." Odskakutao je nizbrdo do torova." "Ostala dvojica su. a ostali su imali stvari koje je proizvela Kompanija..

ona ispriča priču o ukradenim bebama. Potpuno te shvatam. manično. Ja sam demon koji jede male bebe. To bi bilo nemoguće. to je bio njen mali bratanac." "Ko si ti?" upita Rael Mlañi. ali molim te da me poštediš svojih vatrenih govora. u treptanju i čuñenju u zadimljenoj kolibi. Raele? Kako čujem. I ja sam nekada bila takva. tiho. Kvinsana. Žan-Mišel Gastino zausti da progovori." . reklo bi se. "Mir. Ovaj sastanak bio je Kosmički Predodreñen." "Lako je to reći. ti si podjednako velik zločinac kao ja. Odbacila ju je. Ja sam Arni Tenebre. Sada možete ići. i desiće se ponovo. "Ali čemu tolika užasnutost. Zar je neopozivo zapisano da nikada ne umakne od njih? Zar je čitav grad Bespuće jedrio oko sveta kao oblak u poteri. Zagledala ih je dok su klečali s druge strane vatre. Videla je kako vire prema njoj kroz dim. Izrazi užasa na licu njenog malog bratanca veoma su joj prijali. Dešavalo se to i ranije. bauk koji tera decu u krevet. obasjana s leña snažnim sunčevim svetlom koje je kuljalo kroz bambus. neodoljivo maženje. Galačeli. Dakle. priču koju joj je ispričao njen fantomski otac." "Nije tačno. dešava se sada. ja sam. Ja se borim za pravdu potlačenih protiv tiranskog režima Čeličane Vitlejem Ares. ovaploćenje zla. anonimno pobiju. Skriven ispod korica knjige. Baš dobro. Raele Mlañi. Mandela. Tvoja baba-tetka.Kada je potporučnik Estramadura otišao. ne bi li je odvukao natrag u stagnaciju i beskorisnost? Kakav je to zločin izvršila kada prošlost mora da je kažnjava. "Znaš me. ali ona je za njih bila nevidljiva. Arni Tenebre je pomazila prstima svoju kratku kosu. časni čoveče. i znam ime Galačeli. Tebe veoma dobro znam. iz pokolenja u pokolenje. finu poput krzna. Bio je drzak. priču koja ju je i dovela do tog mesta i trenutka. Znam ime Mandela." I pošto joj je to pričinjavalo zadovoljstvo. mazi mazi mazi. Alimantando. zar je bilo tako loše želeti ime ispisano na nebu? Poigravala se idejom da naredi da ih brzo.

" "Uobičajena. Da je samo onomad obratila više pažnje na to. "Da naredim da ih streljaju. Setila se kožom uvezanih knjiga Raela Mandele Mlañeg." Potporučnik Estramadura nije odlazio. Moraće da nauči koliko vredi tišina. odbrana. Arni Tenebre je ponovo prala ruke i zurila u njih pozorno i opčinjeno. bez diranja. Na delu su sile veće od uobičajene prakse. sa mrežama. priprema za konačnu bitku. Odredi za kamuflažu pojurili su okolo." "Ali. Ona se hladno osmehnu sama sebi.Kada se potporučnik Estramadura vratio pošto je zaključao zarobljenike u kavez. i isprati ih do severnog šumskog zida kod Novog Holzbeka. Sazvala je svoj generalštab. Kvinsana. pozovi ROTEHovo svemirsko oružje koje može da razori svet. Gledala je kako patrola 'Jaguara' prati izgnanike iz doline u šumu. Ne." . prema Brdima Tetis. Mogu da ovladam vremenom. Taj je previše pričao. dakako. "Uradi to. kiši i gladi. "Pripremite sve divizije i sektore za pokret. gospoja? To je uobičajena praksa. Mogu slobodno da idu. pozovi samog Panarha da me uništi." Ona se zagleda dugo i opasno u kapetana prve klase Džonatona Baja. pomislila je. Setila se zidova kuće Doktora Alimantanda. frenetično. "Konačna bitka će naprosto morati da se odigra na nekom drugom mestu. pozovi ih sa neba. Jer imam ključ za Konačno Oružje! Osećala je zadovoljstvo zbog te melodrame. Čučali su u polukrugu na zemljanom podu njene kolibe. ostavljenog suncu. Stvarno je bio previše glup da bi mu dozvolila da živi. pozovi nebo da se sruši na mene. gospoja. Izviñačka letelica Parlamentaraca zazujala je na istoku. Pozovi ih dole. Lepe lepe ptičice. Kada se bude vratio. prekrivenih arkanom hronodinamike. grmljem i ceradama." Zamislila ga je svučenog. ali ja ću te ipak nadmašiti. ruku i nogu raširenih izmeñu dva drveta. Vrati im njihove rančeve.

"Napred". Kucanje na vratima. robotski dubler Kartera Hausmana. Sada je voleo jezerca mulja i izvore nafte." On se prevrnu na leña kako bi Taj Manzanera mogla da mu lupka po stomaku. radije. Šta znači jedno mrtvo jezero. Vodio je mnoge svoje ljubavi u promenadu kraj Zaliva Sepije i šaputao slatke reči ljubavi kroz respirator u naćuljene uši. naklon i Karter Hausman. Njegov plan bio je toliko blistav da je provodio mnoga popodneva u svom privatnom studiju za masažu pod prstima Taj Manzanere. zagledan kroz svoj zid-prozor na 526. Profit. Još je čvrst. stopa delotvornosti se utrostručila. o tome je bilo reč.56. spavali. . I dok god se kredit na njihovim računima bude gomilao iz meseca u mesec. nañe se kraj njega. "Blistavo". spratu u izobličene predele oko Keršoa. najnoviji izveštaji o projektu Bespuće. na rajska ostrva mora Tisus. ostaće zadovoljni. par zatrovanih reka. jeli i pili ili izbacivali izmet. O Prioritetima i Progresu. uobičajeni izrazi zahvalnosti i pohvale. taj plan će usrećivati sve te ljude. meditirao je o blistavosti svog plana. ili u podzemlje greha u Beladoni i Gumenoj Ulici u Keršou. Industrija. Sve dok zamene ostanu neotkrivene. "Takoñe. iz Stanice sveta Mod i Sveta-džungle Novog Brazila. Viši menadžeri ne smeju da pokažu ni najmanji znak slabosti. Bogu hvala. Setio se strepnje koju je zatrovana zemlja izazvala kod dečaka starog osam i tri četvrtine. "Razglednice sa Porcelanske Planine. nekoliko brda šljake? Prioriteti. Otkad je Džoni Staljin zamenio celokupno neposredno osoblje robotima. Carstvo. Nadnice za njihov neumorni rad koristile su se za izdržavanje njihovih originala od krvi i mesa koji su otišli na trajni odmor u polarna skijališta. već nisu morali ni da budu plaćeni." Džonija Staljina napusti dobro raspoloženje. rekao je Džoni Staljin sebi. "Reci mi najgore. dok se približavao velikoj kocki." Izgleda da su poslednja tri zamenjena službenika bila zadovoljna. Roboti ne samo da se nikada nisu umarali.

Opet. Ta porodica. koja je onda loša?" Zahvaljujući operacijama presañivanja. prate me tri člana odbora kako bi se uverili da sam na valjan način ugušio nemire. ali organizacija Konkordat efektivno je rasturena posle uništenja njenih najviših ešelona. a tu je i nedostatak saradnje stanovnika Bespuća. po butinama. Nivo proizvodnje se vratio na normalu. Premeštanje težine dublera na jednu nogu kao znak da želi da predloži nešto toliko ga je podsetilo na Kartera Hausmana da se stresao." Ljudski dvojnici su povremeno bili toliko ljudski da je Džonija Staljina to plašilo. postoji ona izreka o kajgani i jajima. ljubavi." "Postojao je izvestan element revanšizma kod direktora obezbeñenja. Nije trebalo to da urade. a otpor načelima industrijskog feudalizma uglavnom je slomljen. ser. Takoñe. Crna berza još donekle ugrožava prodavnice Kompanije." "Prokletstvo. mogao je da podnosi čireve." "Mani se jezika Kompanije kada pričaš sa mnom. ser." "Slažem se. Ipak. šteta za matorog. šta gospodin najviše voli da radi?" . a njihov raspored je prilično pun. "Imamo informacije da Rael Mandela Mlañi namerava da se vrati u Bespuće da bi se osvetio za dedinu smrt." "Zaboga miloga. Takoñe imam informacije da Tasmin Mandela organizuje protestni marš baš u vreme vaše posete fabrici sledećeg meseca. Ako je to dobra vest. u vezi s ovim. Dobro sam ga poznavao kad sam bio mali. "Da li bih smeo da pitam. Tu. Šta preporučuješ?" "Savetovao bih vas da ne posetite projekt Bespuće u planirano vreme. ali tri zamene želuca i tankog creva za isto toliko godina predstavljale su previsoku cenu za projekt Bespuće. znamo da je bio u kontaktu sa Taktičkom grupom Svezemaljske Armije u Južnom Hrizu. i oba deteta umakla su kao slepi putnici dirižablom."Dobre vesti i loše vesti. Čuo sam da deca širom sveta imaju vizije same Blažene Gospe: dva slučaja su zabeležena ovde. Nažalost. u Keršou.

" On odmeri Taj Manzaneru od glave i pete. Očekivao je već duže vreme taj dan kada će ga roboti upitati ne bi li uzeo produženi odmor i pustio mašinskog dublera u svoje cipele. tako se to dogodilo. brzoj vodi reke Kaluma. Zašto pitaš?" "Pa. Bila je to privlačna zamisao. "Pa. "Dubler je spreman već osamnaest meseci. gore." Znači. ser! Ovo je u vašem najboljem interesu." Robot je prilično dobro odglumio izraz skandalizovanosti. dušo." Lišće žuti i poprima boju ćilibara gore. Bila je to zaista dobra devojka. za svoj sto. nemam drugog izbora. Džoni Staljin je posmatrao najlon i plovak na uzburkanoj. na Sinu. Robotima maserke nisu mnogo potrebne. sjajno klizava i jarka koliko i tilapija iz Kalume. možda bi gospodin voleo da više vremena provodi u takvim zadovoljstvima. "Pretpostavljam da. Taj. "Koliko već dugo već radite na dvojniku?" On leže natrag i zagleda se u tavanicu. Na visijama je sneg. Džoni Staljin se uplaši da je kod svih njegovih robota-dublera došlo do masovne greške u programiranju. noći su hladne. Nije bilo ni najmanje nalik na umiranje." U mislima. a manje u sumornim svakodnevnim zadacima vezanim za projekt Bespuće. "Ne mogu ni da te ostavim ovde. "Najviše volim da pecam tilapiju na reci Kaluma. u Gorama Sin. plašim se da si ostala bez posla. ne posle ovog razgovora. ser. kod slapova Kalume.Za trenutak." "Upravo tako. "Nikako. Čudno da to uopšte nije bilo onako strašno kao što je očekivao. pecanje je sjajno." ." "Ali sve do sada niste imali priliku. sa svim dokazima koje imate protiv mene. a vatre tople u Kaluma-brvnari. Da li bi volela da poñeš sa mnom? U ovo doba godine.

ne možeš da priñeš stanici jer klinci spavaju na . podrigujućeg dima i odzvanjajućeg metala. rekla je. Na podu su bila mumifikovana zrna pasulja i šargarepe." Tada su čelični insekti. ne osveta. Zabacila je glavu i oslobodila svu svoju moć u psalmu energije. Usnulo u hiljadu kreveta u hiljadu domova. prateći sopstvene stope stazom mučeništva koju je prešla pre toliko godina. vlasništvo nad Hotel/Barom prešlo je na njega i Radžandru Dasa. pre nego što su joj usne prekrivene glomaznom metalnom maskom koju su joj napravila Sirota Deca. bilo je da će ponovo progovoriti tek kada pravda poseti zločince koji su počinili ta zlodela. Kada je saznala za očevu smrt. "Grad je pun tih klinaca". Kaan Mandela ih je nazvao Izgubljeno pokolenje. dosegli Blaženu Gospu hvataljkama i povukli je. Iste noći. krenula je duž brežuljaka. Pravda. "Saplićeš se o njih kad ideš u radnju. To ju je nagnalo da se osmehne iza maske. Stajala je na ulazu u pećinu i gledala u Veliku Pustinju krastavu i gubavu zahvaljujući ruci industrijskog čoveka.57. ljude Bespuća. koji su gradili nestabilnu piramidu spojenim metalnim telima. Tasmin Mandela je sebi nametnula zavet ćutanja. Tada se na nebu otvorila rupa. u metalni mlin svojih čeljusti. Sanjala su ružne metalne insekte koji se spuštaju na pustu ravnicu i grade sebi gnezdo visokih dimnjaka. hiljadu dece sanjalo je isti san. Podigla je ruke kako bi pokazala da joj ulje kulja iz rana i rekla: "Spasite moje ljude. dalje od paklenog sjaja iz usta peći Čelikgrada. Poslednje što je rekla. uz uzdah i vrisak. Gnjecavi beli trutovi služili su insekte komadima crvene zemlje otkinutim iz kože pustinje. a iz rupe je izišla sveta Katarina od Tarzisa odevena u šareni baletski triko. Pošto je Persis Taterdemalion u napadu tuge zbog Edovog ubistva pobegla u suton. objašnjavao je mušterijama preko šanka. Ponovo je pronašla malu pećinu sa izvorom vode.

U 12 I 12. Neposredno pred siestu. prekora i prikrivenih pretnji bio je iscrplen. saveta. SVI SVEŠT. znate već koga?" Ime korporacije Vitlejem Ares nije se smelo više pominjati u hotelu koji je nekada nosio isti naziv. Hodočasnici? Čelična maska očito je zaslepila statističko čulo Sive Gospe podjednako delotvorno kao što joj je zapušila usta. pa se u naznačeno vreme sredio. priliv hodočasnika neprestano se smanjivao sve do nekoliko preostalih fanatika. MARŠ NA ČELIKGRAD: DA V.." Prazne oči takoñe su uznemiravale Nadahnuće Kadilaka. kupio ručak u jednoj od ispostava Mandeline i Dasove franšize na platformi. Ništa dobro neće proizići iz toga. Bog i politika.A. objavila je Tasmin Mandela olovkom ispisanom porukom na zidu bazilike. Nije mogao da shvati zbog čega je Božanska Energija odabrala da se ispolji u tako slabom i manjkavom telu. Ostalo je samo zbunjeno strahopoštovanje pred hirovitim postupcima Sive Gospe. i kada se Ares Ekspres Katarina od Tarzisa u 14:14 zaustavio u velikom oblaku pare i isparenja. HODOČAŠĆE U SUB. DECA. SIR. puf! Nema ničega. Brade i . Niko nije znao gde se on nalazi da bi mu slao pismo. ne znam šta ta moja tetka misli da postigne. ONDA GOVOR. 12. eto šta su oni. HODOČAS. a ako oni zainteresovani to saznaju. srdačno je dočekao četiri bradata i kosata džentlmena prikladnim porodičnim zagrljajima. ulje i sirće. Prazne oči.platformama. DA SLUŠA. Gospodin Jerihon nikada u životu nije primio pismo. "Izgubljeno pokolenje. pogledaš tu decu i. poslaće ubice pre nego pisma. NOVODEC. NATER. Zar će dečji krstaški pohod da impresionira. Zastrašujuće. gospoña Arbotinski iz pošte došla je kod gospodina Jerihona sa pismom koje mu je poslao Halovej. Kažem vam. GRAð. Njegov arsenal upozorenja. Od osvita Konkordata. rekao je Nadahnuće Kadilak sebi. Gospodin Jerihon je voleo spletke i zavere.. Pismo ga je obavestilo da njegovi sestrići Rael. Sevrijano i Batisto i njihov roñak Žan-Mišel stižu sutradan u 14:14 Ares Ekspresom.

" "Grob je dole.kose otišle su niz slivnik gospodina Jerihona." Limal Mandela iziñe da bi omogućio sinu da tuguje u samoći. iznenañujuće neiznenañena. ali pre nego što je zatvorio vrata." Novi plakati pojavili su se na zidovima: HODOČAŠĆE BLAŽENSTVA: 12 NOVODECEMBAR U 12 I 12. Gospodin Jerihon je proveo prijatno i podsticajno popodne u razgovoru sa Zapanjujućim Podrugljivcem. reče Santa Ekatrina. nesumnjivo. "Znaš da ti je deda mrtav?" "Ne!" "Kompanija je upala u kuću. Hodočašće Blaženstva poklapalo se sa posetom Džonija Staljina i tri člana upravnog odbora. u Alimantandovoj kući. Nije želeo da rizikuje novi pohod na Bespuće da bi pohapsio bundžije: Dominik Frontera je pribavio nalog okružnog suda protiv Kompanije sa obećanjem vojne pomoći ukoliko . Rael je ubijen dok je pokušavao da zaštiti svoju imovinu." Limal Mandela dočekao je sina izmeñu četiri panorame u osmatračnici. bilo je tu velike popularne privlačnosti." "Otkud ona zna da sam se vratio?" "Ona zna sve. Mikal Margolis bio je u škripcu. Ona te veoma krivi za muževljevu smrt. zbog njegove uzaludnosti." "Ne. GOVORIĆE RAEL MANDELA MLAðI. možda si video deo štete koju su počinili. Mutantnim Majstorom Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. mislim da bi trebalo da odeš i posetiš babu. bio bi sklon da previdi taj marš. ali bez efekta. Otac bi da te vidi. To ih je strašno uznemirilo. vratio si se". Raele. Da nije prisustva Raela Mandele Mlañeg. Braća Galačeli obišla su očev grob i od svojih pretendenata na očeve saznala za majčino tužno bekstvo. na gradskom groblju. On je preko. ako želiš da ga posetiš. i tetka bi htela da te vidi. a Rael Mlañi se vratio u porodičnu kuću Mandelinih. reče: "Uzgred. Takoñe. "Ah. "Znali smo da ćeš se vratiti.

njegov otac. Limal. Siva Gospa Tišine. odevenih u devičansko belo. i najmanji incident naterao bi odeljenje za odnose sa javnošću da se razbesni. zatreštala cimbala u zvonicima. osećalo mučninu. oglasili su se gongovi. na vrelini sieste. izišla je napolje. dva preživela člana štrajkačkog odbora. Dvanaesti novembar u 12 i 12 bio je divan za hodočašće. njen brat. ispunio je sve svoje pubertetske snove.doñe do njegovog flagrantnog kršenja. Nije to bio čak ni neki naročito dostojanstven hod. Kao direktor obezbeñenja projekta Bespuće. Zaboga miloga. kao i bilo koji drugi skup grešnika koji čekaju na popodnevnoj vrelini. Oreol oko ručnog zgloba Tasmin Mandele goreo je tako dubokim plavetnilom da je bio gotovo crn. Na prikladnom rastojanju iza nje hodao je Rael Mandela Mlañi. Velika masa okupila se ispred Bazilike Sive Gospe. Mutantnog Majstora Iskričavog Sarkazma i Hitrog Odgovora. Napolju. a opet se nije oslobodio gravitacije. Sevrijano i Batisto Galačeli. i Žan-Mišel Gastino pod svojom maskom Zapanjujućeg Podrugljivca. ne pristaje. Mavda Arondelo i Harper Tju. Tasmin Mandela suptilno je prčkala po orbitalnim stanicama za kontrolu vremenskih uslova kako bi bila sigurna da ni kap kiše neće pokvariti Hodočašće Blaženstva. srdilo se. gunñalo. i Tasmin Mandela. šta hoće. zapravo. hiljadu dece. kompaniju ili bućkuriš zavañenih strukovnih sindikata? Škripac škripac škripac. Pogledao se u ogledalu i video da mu crno i zlatno. I trebalo je da bude tako. ali sa gradom punim medijskih vukova. U zakazanom trenutku. Ponekad je priželjkivao da je bacio rolnu geoloških izveštaja u ventilacioni šaht i ostao Slobodnjak. . privučenih decom koja su počela da se pojavljuju sa svih mogućih strana. povraćalo i padalo u nesvest. Naneo je dovoljno štete imidžu korporacije svojom policijskom taktikom čvrste ruke kada je rušio Konkordat. Tajna operacija bila bi pametna stvar. Bio je to umoran hod žene koja je osećala iza svoje mašinske maske kako se vreme slama o nju. a velika bronzana vrata Bazilike otvorila su se na neupotrebljavanim mehanizmima.

Goneći ljude iz obezbeñenja Vitlejem Aresa. okupljeni pod barjacima koji su ležali skriveni u podrumima i tavanima otkad je Kompanija uništila Konkordat i. "Zaista. a kapije se raskriliše na šarkama. raznorazna udruženja iz Čelikgrada sa sledbenicima. sa radija. Stražari koji su uzmicali. žene. ako je ta besmislica oko Konkordata srušena. Bistro Dete iz Černove. ikonama. . njegovi zemljoradnici. Iza crkvenjaka išli su zanatlije. uperiše MRCV-e više u strahu nego u gnevu. kao što ste nas naveli da poverujemo. šta oni zeleni barjaci tamo traže?" upita Osrednje Mišićavi Direktor. da. predstavnici struka i zanimanja Čelikgrada. Sa Tasmin Mandelom na čelu. pravnici. Kapije Čelikgrada bile su zatvorene pred Hodočašćem Blaženstva. procesija je nastupala prema Trgu Korporacije. Tasmin Mandela primeni najmanji mogući treptaj božanske sile i brave prsnuše. majstorima zvuka. zajedno sa svojim kamermanima. mehaničari. robotski dubler Džonija Staljina i tri člana upravnog odbora posmatrali su to sa sve većim zgražavanjem. a za njima izveštači iz novina. deca. roditelji radnika. procesija krenu dalje. meñu kojima je bio i Nebeski Patron Konkordata. Dok je prolazila kraj kuće porodice Mandela. čak i nekoliko prkosnih zastava Konkordata. propalice. "Šta ovo znači?" upita Debeli Direktor. relikvijama i svetim kipovima. Masa je podvriskivala i klicala. Na balkonu zastakljenih kancelarija Kompanije. piljari. malih ali prepoznatljivih sa smelim zelenim Krugovima Života.Oko nje se obrazovalo hodočašće: Deca Blaženstva. reče Mršavi Direktor. muževi. mangupi i probisveti. Iza zanatlija išlo je stanovništvo. Deca Bezgrešne Ugradnje (Sirota). fotoreporterima i živčanim režiserima. "Imao sam utisak da su ovi neželjeni nemiri okončani". a meñu njima i malobrojnija populacija Bespuća. kurve i policajci. Za njima su išle gunde. i ispustiše ih sa urlicima bola kada su na zapovest Sive Gospe puške zasjale crvenim usijanjem. pevači himni i psalama ućutaše iz poštovanja. iz filmskih novosti i sa televizije.

On obori sina grubim zahvatom kada su njegove uši izoštrene u bilijarskim salama čule prigušeni pucanj čisto i jasno kao trubu Arhangelska iznad glasova mase." Započeše govori. On pogleda more lica i oseti veliki umor. On oseti iznenañenje. Video je dovoljno za čitav život platformi. Bili su upravo onakvi kakve je njegov otac želeo za unuke. Tasmin Mandela klimnu glavom Raelu Mandeli Mlañem da istupi i govori. "Mikal Margolis će se pobrinuti za sve". Sasvim dovoljno. Najpre su Sevrijano i Batisto Galačeli govorili o tome kako im je otac ubijen laserima korporacije Vitlejem Ares. nešto o čijem prisustvu nije ni slutio. ukus mesinga u ustima i reče: "Bože ." "Hrumf". "bilo bi daleko gore da smo preduzeli nešto dok to posmatraju filmske ekipe sa devet kontinenata. "Krajnje neekonomično". Limal Mandela je gledao kako njegov sin istupa i osećao toplinu zbog ulizivanja ljudi. gnev. reče Robot Staljin. Gospodo. Potom više neće biti škripca. reče robotski dubler menadžera/direktora za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere. Jedan metak. reče Mršavi Direktor. Onda je Limal Mandela govorio o tome kako su njegovog oca ubili projektili korporacije Vitlejem Ares."Iako nije zgodno da se takav jedan marš održi unutar projekta". Mikal Margolis u potpunosti je iskoristio taj kratki korak da podesi teleskop. Nešto ogromno i crno eksplodira mu iz leña. Sa svog mesta na gazištu konvertora broj 5. "Nedopustivo". Dobro je podigao svoje sinove. "Konkordat se neće ponovo dići. Tada opazi odsjaj na cevima iznad Trga Korporacije. predlažem da naprosto progutamo tu neprijatnost. reče Debeli Direktor. bol. reče Osrednje Mišićavi Direktor. podijuma i govornica. Jedan metak koji je izlila i prigušila čeličana Vitlejem Ares. Živeo je predugo na najopasnijem mestu na svetu da ne bi znao šta je to. Uzdahnu i istupi da ga ljudi vide.

Porazio ga je sopstveni bes i strah." Rekao je to toliko ravnim glasom da je još bio iznenañen time kada mu je tama prišla preko ramena i odnela ga sa sobom. Masa se zanese i vrisnu. Podigli su oružje na . stapa i preobražava u dva čelična anñela. u trenutku kada je skočila sa platforme da se i sama dâ u poteru. mistična veza izmeñu Limala i njegove sestre bila je vaspostavljena i ona je osetila ukus krvi u njegovim ustima i osetila je kako ga gutaju bol. radio-aparati. i prestravljena masa vide da se metal topi. Pandemonijum je zavladao na Trgu Korporacije. svaka nepričvršćena mašina u Čelikgradu poskoči u vazduh: cevi. poletela u ruku i preobrazila se u neko moćno oružje. demonstracije su se ustalasale i uspaničile. umrla je sa svojim bratom. pa jeknuše od straha. pumpe. Dve hiljade kažiprsta bilo je upereno prema mestu gde se krivac verao niz lestvice koje su vodile u srce industrijskog lavirinta. U poslednjem trenu života. Tasmin Mandela zgromljena smrću svog blizanca. Približavalo se. Hodočašće Blaženstva pretvorilo se u rulju. približavalo. Oreol Tasmin Mandele ponovo blesnu i posmatračima se učini da se njena nezgrapna haljina topi i menja oblik. dva smrknuta osvetnika. "Ovo je izmeñu moje porodice i Mikala Margolisa!" uzviknu ona. baštenske grabulje. koji počeše da je nadleću. Tada Siva Gospa ustade pred ljudima i skinu masku. Naoružani ljudi iz obezbeñenja pojavili su se na krovovima i gazištima i privukli na sebe tuču kamenica. a oni videše da joj je lice mračno i strašno. čak i Bistro Dete iz Černove napusti svoje postolje i polete na njen poziv. i da joj je maska. Iako je još bila živa. Sve to zakovitlalo se u jatu iznad Trga Korporacije. da se tesno pripija uz njeno obličje. strah i crnilo. elektro-tricikli. Podiže svetu levu ruku i grmljavina zatrese Trg Korporacije. merači napona. aparati za zavarivanje. pogoñen sam. "Pronañite ga!" uskliknu Tasmin Mandela i anñeli zaurlaše niz čelične kanjone Čelikgrada da je poslušaju.blagi. Rael Mandela Mlañi bio je zgrčen iznad očevog tela. Bez voñstva. Na njen poziv. prekinuvši ćutanje.

reče on. Debeli Direktor. sekle i kasapile. ali Žan-Mišel Gastino se progura kraj njega. Drugi su okrenuli oružje prema sebi ili svojim drugovima. Istog trena. iskasapljeno meso i pihtijasta masa na užasno skupom tepihu. šta su sve počinili. neki su se srušili u krvi. ali satira je trajala i trajala i trajala. ali nisu otvorili vatru. pošto ih je sarkazam rasporio i smrvio im udove. Nije mogao da pojmi šta se dogodilo . "Ovo je moj trenutak. neki bulaznili. Zapanjujući Podrugljivac okrenu jezik prema visokom balkonu. Satira je kidala odeću u dronjke. neki povraćali kao da će povraćanjem izbaciti svu tu mržnju prema sebi na koju ih je naterao čovečuljak na stepenicama. ali reči su ih sekle sekle sekle. Iako nije bio usmeren na njih. a moćni direktori vrištali su i urlali. sekla i kasapila po svakom mračnom i sramnom postupku koji su ikada počinili. neki pobegli vrišteći iz Čelikgrada u pustinju da ih više niko ne bi video. Mršavi Direktor i Osrednje Mišićavi Direktor preobraziše se u uzdrhtale pihtijaste mehure kajanja. On zapljusnu snopom svoje satire položaje obezbeñenja i začu se stenjanje i krici kada naoružani ljudi shvatiše šta su zapravo. rasecala tela u dugačkim. molili su. "Ubiće te kao psa". Neki nisu mogli da podnesu sramotu. slomljenih kostiju. Pošto je bacio naoružanu silu korporacije Vitlejem Ares na kolena. ostali su histerično zaridali zbog reči Zapanjujućeg Podrugljivca. Rael Mandela Mlañi pokuša da ustane i primiri uzavrelu masu." On udahnu duboko i pusti sav svoj mutantni sarkazam u jednoj jedinoj vreloj satiri. neki se onesvestiše. Ovo mi je zapoveñeno da uradim. pa su se bacili sa visokih osmatračnica. gušeći se u sopstvenoj žuči i bljuvotini. ljudi su svejedno osetili oštrinu njegovog jezika. Neki su kreštali. neki su praznili creva i bešike. dubokim. neki zaplakaše. Robotski zamenik Džonija Staljina posmatrao je drhtave gomile mesa sa prezirom pomešanim sa nedoumicom.gotovs. sve dok nije preostalo samo mrtvo. krvarećim posekotinama. "O dosta dosta dosta". neki prokrvariše iz rana krivice koje je sarkazam otvorio. gde su se sakrili direktori Kompanije. Neki vrisnuše. neki ispovraćaše.

nije bio manjkav. Odaslao je neutrinskim impulsom poziv drugovima da sazovu hitan sastanak u najranijem mogućem trenutku kako bi Kompaniju spasili od nje same. priroda osećanja bila je potpuno drugačija. Žan-Mišel Gastino je ućutao. a preobražena odora pripijala joj se uz telo svilenkasto i senzualno. kada ju je Blažena Katarina posetila na njenom suvom pustinjskom visu. uzdrmani. gunde i jadne. jer kao robot. reče on. pet transportnih vazdušnih laña koje su lebdele nevidljive iznad drame isključiše polja nevidljivosti i započeše napad na Bespuće. Mikal Margolis dva puta ju je gañao iz MRCV-a koji je odnekud pribavio: to je bilo uzbudljivo i opasno. Bilo je nedopustivo da direktori Kompanije budu tako slabi kad su on i njegovi tako jaki. On pogleda decu odevenu u devičansko belo. "Idite kući". budalaste ljude. Uživala je.osim da su direktori bili slabi i manjkavi na neki neshvatljivi način. 58. Tasmin Mandela. na ranije dogovoreni signal. gonila je svoj plen dublje u lavirinte Čelikgrada." . idiotske Tupsonijance. Ovaj put. "Meta je zauzela položaj na Nivou 17. ne shvatajući." Tada. "Samo idite kući. Čudesni pištolj bio je vreo na dodir i gladan u njenoj šaci. Ljudi su ustajali iz čučnja. Njegov mutantni sarkazam bacio je korporaciju Vitlejem Ares na kolena. osetivši sažaljenje. pogleda propalice. Anael Sikorski nadleteo je kao helikopter Sektor 2 u pogonu za separaciju i raportirao. Osećala se živa kao samo jednom u životu. zaprepašćeni. digitalni lovac. sirote. a sočiva popucala kada je oslobodio svoju mutantnu silu. Na stepenicama. izveštače i kamermane čiji su se mikrofoni raspali. potresene zanatlije i piljare. On nije bio slab. bio je imun na sarkazam.

Usredsreñenost Tasmin Mandela bila je usmerene do krajnjih granica na manevrisanje sankama oko ventila i cevovoda. Nasmejala se i isterala ga iz zaklona rafalom iz svog prenosivog tahijonskog odašiljača. okrznu rezervoar taložnika. Anael Sikorski se obrnu da izbegne rubinske zrake. Vetar joj je nosio kosu dok je jahala po talasima industrije." Lepeza lasera zagrabulja po vazduhu.. Gañala je Mikala Margolisa u pete.Ona odasla svetu zapovest Anaelu Luftvafeu i smesta je. Za ovo je bila stvorena. odbi se od zida do zida do zida i razbi se u pupoljku plamena. Tahijonski zrak Tasmin Mandele pogodi mesto odakle je crnozlatna prilika samo par trenutaka ranije šmugnula uskim jarkom izmeñu dva ventilaciona kanala. nagradi vrisak mlaznjaka i žestoko dobovanje topova od 35 mm koje je nosio ispod krila. "Tvoj je. Tamo. . desno od nje. nasmejala se raskoračena na svojoj vazdušnoj dasci i preobrazila tuču metala u nove dodatke za svoje neobično naoružanje. greda i kanala. da bi od delova mašinskog otpada koje je pozvala po imenu izradila malene gravitacione sanke. Eksplozije iščupaše krov fabrike i posuše Tasmin Mandelu šrapnelom. Mogla je u svakom trenu da ga pretvori u paru. spretna izmeñu cevi. Anael Sikorski je lebdeo u blizini i kinjio žrtvu. ali želela ga je na otvorenom. ali ona nije marila. vraćaj se. klin od tri projektila iz MRCV-a navoñenih toplotom suknu iz skrovišta. Anael Luftvafe eksplodira u zadimljenu olupinu i zapljusnu Čelikgrad kao kiša." Anñeo na mlazni pogon obruši joj se iznad glave i zasu pogon za separaciju iz topova u prstima. Na krajnjoj tački uspona.. Siva Gospa podvrisnu. Luftvafe. mañijala je. "Amo alati amo igračke amo gvožñe". u pustinji. Bila je to veoma uska uličica. Anael Luftvafe se diže da bi se okrenuo i stuštio u novi napad. gde će se to svesti na obračun sredovečnog muškarca i sredovečne svetice. za vetar u kosi i oružje u ruci. da juri u cik-cak ulicom Henrija Forda izmeñu eksplozija projektila Mikala Margolisa. "Sikorski. uskliknu i dade se u poteru.

umoran. završi s tim. Još je osećala ukus tame. reče Mikal Margolis. Ona okruži Mikala Margolisa vatrenim prstenom iz bacača plamena i zaustavi sanke pred njim. U daljini. Mikal Margolis je reagovao oprezno. Mikal Margolis jurnu iz spleta industrijskih cevi u sprint preko piste za dirižable. Tasmin Mandela kriknu od radosti. "Molim te. On ispusti MRCV. Stavi oružje ispred lica i voljom pogasi plamenove. ali samo u daljini. osedeo. uostalom. poštedi me melodrame". samo sam radio svoj posao. Oreol joj je blistao crn kao kolapsar. Puls energije poteče duž štampanih kola njenog kostima i pretvori ih u ptice. Ne osećam nikakvo naročito kajanje. Nema svrhe. "Pretpostavljam da ovo verovatno ne bi delovalo protiv tebe. zapanjujuće. potamneo. ali nije se promenio. glas svete savesti zvocao joj je. Tasmin Mandela je bila iznenañena time koliko se malo promenio. ipak će to na kraju morati da bude čovek protiv svetice. A sad. Bio je stariji. "Hoću da vidim kako si se promenio. Njena moć nikada nije bila tolika. dim zapaljenog Sikorskog dizao se u nebo zajedno sa zvukom velikog očajničkog zapomaganja iz Čelikgrada." Mikal Margolis skinu kacigu. Bila je zadovoljna. svetlucajući progutanim belim zvezdama savesti." Prašina se dizala u malim vrtlozima oko njegovih nogu. Iza njega. reče Siva Gospa. I molim te da me ne gnjaviš pričom o ocu i bratu. I dalje je bio žrtva okolnosti. ja nisam takva osoba i. Potera voljom sanke visoko u nebo kako bi mogla dramatično da se obruši na lovinu i onemogući joj da umakne. Mikal Margolis odasla luk projektila iz MRCV-a. "Da ti vidim lice". Smrt njenog blizanca bila je bliža i prisnija. obasja je pruga čvrste svetlosti.Dakle. Tasmin Mandela ga ošinu rojem robotskih pčela iz jedne od mnogobrojnih cevi svog božjeg pištolja. Ona diže levu ruku za udarac i najednom. . Tasmin Mandela je polako kanalisala svu svoju moć u jednu jedinu božju munju koja će pretvoriti Mikala Margolisa u ugljenični čelik.

bele. 59.Neka prilika hodala je pistom prema njoj. kao što je nekada fantazirala gola na plamtećim liticama. Siva Gospa. Sveta Katarina ga zamrznu jednim pokretom ruke. Bila je laka. smrtnicima. pa nestade." Stub svetlosti poče da se obrće oko Tasmin Mandele i ona oseti da se tegli. blistave večne svetlosti. i moraš poći sa mnom da položiš račun za način na koji si koristila svoje povlastice." "Imaš usran osećaj za pravi trenutak". Arni Tenebre je provela pet dana valjajući se u blatu. laka. reče Blažena Gospa.. i klečeći na oštrom kamenju ispod . "Ne! Ne sad! Ne ti. objasni ona s osmehom. Panarhove sluge. najčistije informacije. Mikal Margolis posegnu za oružjem. mršava žena koja je bila biološki konstrukt inkarnacije Blažene Gospe od Tarzisa pomeri ruku na onaj naročiti način koji manipuliše prostorom i vremenom. Tasmin nije mogla da vidi odakle je došla. preobražena u nešto drugačije od ljudskog. "Sviña mi se kostim". ali bila je to prilika niske. reče Tasmin Mandela. "Čim odemo. da bi šiknula kao vodoskok u nebo. a onda je Katarinina moć obavi i. pretvori u stvorenje od najčistije svetlosti. ne moramo da opravdavamo svoj dolazak i odlazak vama. Sitna. Baš ti lepo stoji. "Mnogo mi se sviña. ne sad. Ovo je zakazano vreme. Ona pljunu poslednji put zgañeno. Oseti kako joj zemlja izmiče. mršave. Mi. reče Katarina od Tarzisa. proći će ga. "Uska vremenska petlja".. bičevanju. uzgred. rasteže kao žvaka. Prerušena u Pokajničkog Prosjaka. "Ne!" zavapi Tasmin Mandela. od svih mogućih trenutaka!" "Možda se sećaš da je deo uslova za tvoje proroštvo i to da ćeš biti pozvana da položiš račun za korišćenje svoje moći". opružena u molitvama. zaleñena u belom sjaju. u nameri da pobegne. kratko ošišane žene u kostimu od svetlucave oslikane tkanine.

oslobañale vezova i zauzimale planirane položaje kako bi kontrolisale elektranu. mada prilično zastrašujuće udešenih mladih ljudi u borbenoj opremi. gradonačelnikov ured. sletište. Neprijatelju nije bilo do otpora. "Bespuće sada od tiranije korporacije Vitlejem Ares oslobaña Taktička grupa Svezemaljske Armije: ne brinite se. sakrila se iza kućnog metanskog rezervoara i izgovorila pet reči u komunikator na palcu. Ponavljamo. Iz otvora na njihovim trbusima. Arni Tenebre se sastala sa svojom borbenom grupom i krenula u juriš na sanktum čeličane Vitlejem Ares. Dok su se desantne trupe spuštale.površine otpadne vode pre nego što je šmugnula dalje od glavnine hodočasnika kod čelikgradskih kapija. "Grupa 19. ukinulo je svoja polja nevidljivosti i počelo da emituje poruke ohrabrenja i osloboñenja zapanjenim licima na tlu. "Ne plašite se". Hvala vam. jurišne trupe Svezemaljske Armije iskočile su. Obojila je lice tako da liči na Pticu Smrti i natakla komplet sa mikrofonom na glavu. okačene o LTA vezove. zapovedivši da invazija počne. a Dominik Frontera zurio u emisione glave četiri induktora polja. koja je radila na telefonskoj centrali. Grupa 19 odvezla se do funkcionerskih nivoa liftom za direktore." Iza metanskog rezervoara. kuvala čaj za šest učtivih. stanicu. grmele su snimljene poruke. Arni Tenebre je skinula izmetom umazan burnus koji je pet dana skrivao vojničku odeću i borbeni ranac. mikrotalasni link. kamionski depo. Molimo vas da ostanete mirni i pružite svaku podršku oslobodilačkim snagama. šapnu ona. oslobañamo vas. kod mene". banke." Na prethodno dogovorenim mestima oko perimetra Trga Korporacije. pravne kancelarije i transportne depoe. pet transportnih dirižabala koji su sa prigušenim elisama zauzeli položaj iznad Čelikgrada. Na njenu zapovest. "Sve ostale borbene grupe po nareñenju. sa induktorima polja na gotovs da pretvore neprijatelje u crveni pekmez na najmanji znak otpora. policijske kasarne. Dok je stara gospoña Kanderambelo. desetak slično odevenih Pokajničkih Prosjaka zbacilo je maske i krenulo kroz gomilu prema kancelarijama Kompanije. . solarnu energanu.

Sećaš me se? Ja sam ona slatka devojčica koju si ljubio iza pogona za varenje metana Raela Mandele?" Njen energetski puls zakrešta i odbi se gromoglasno od odbrambenog polja Džonija Staljina. Lično ću da ga sredim. Samo ćemo smetati jedni drugima. znaš da ne možeš da ga istovremeno koristiš . šefovima marketinga i kadrovskim konsultantima. sa podignutim odbrambenim poljem.P. a onda sruši u dve hrpe. nadzornicima pogona. odakle ti I. ima I. Sekretarica Godine za čitavu Kompaniju. Trupe se povukoše u prostoriju ispred lifta da čuvaju zarobljene funkcionere. finansijskim direktorima. Znaš kakvo je oružje koje koristiš. čula naćuljenih poput mačjih ušiju. Arni Tenebre raznese crnozlatna vrata sa crnozlatnom krestom i uñe. gde je?" viknu neko." Odbrambena polja zazvoniše kao gongovi u hramu pod tučom naleta induktora polja. Nestade istog trena kada Arni Tenebre raznese kraj velikog stola u paramparčad hiperzvučnim zrakom. ustala je iza stola da se usprotivi zbog bespravnog upada da bi je udar gravito-sile razmazao po čitavom zidu." Bila je i privatno zainteresovana za to. On se izbeči na nepoznati prizor sopstvene kičme. "Dobar dan". kraj crvene gnjecave kaše koja je nekad bila Uzorna Sekretarica Godine. uživajući u opasnoj taktičkoj situaciji. "Hej. reče Arni Tenebre. Džoni Staljin na trenutak postade vidljiv. "morala sam da doñem da te vidim kada sam saznala da si to ti." Ona okruži po sobi. Džoni. okrvavljenim. Nije loše. "Gde je menadžer/direktor za projekte i razvoj Severozapadne Četvrtsfere?" Odgovori joj iznenadno pištanje energije koja otvori krater u trbuhu potporučnika Henrija Čana. "I polje nevidljivosti. "Hajde. bori se pošteno. momci. Sarkazmirani funkcioneri pobegoše. "Svi napolje. u čučnju iza fotelje menadžera/direktora. "Oko sebe ima polje za rasipanje svetlosti". "Polja. zapevuši. reče ona uplakanim.P?" Urlik energije raznese punjenu glavu antilope u prah i piljevinu. Džoni. On za tren zatreperi u providnost. poniženim sektorskim menadžerima.Gospoñica Fenšo. vrišteći. "Do ñavola. "Džoni". potpuno vidljiva.

Džoni. Vazduh je bio ustajao od njenog odbrambenog polja. čeka te još deset njih. Arni Tenebre je kružila. cmizdravi mali drekavac je nestao. prilika pred njom mogla je biti njen muški parnjak.ofanzivno i defanzivno. ako mene proñeš. Tada je redov Džensen doneo Arni Tenebre glavu Džonija Staljina i ona je sedela dugo i smejala se žicama i složenim artikulisanim aluminijumskim zglobovima koji su služili kao kičmeni pršljenovi. 60. Zapovednica Tenebre naredila je svojim ljudima da kroz dim i krš potraže neki suvenir Džonija Staljina koji bi mogla da doda svojoj zbirci trofeja. "Stari. Oboje su tražili onaj izdajnički trenutak kada će drugome polje spasti samo tren pre hica. a ja znam da ti polje nevidljivosti crpi energiju. Arni Tenebre se iznenadi time koliko se promenio: bucmasti. ali oni su pronašli samo ugljenisanu mašineriju. dobri robotko. Krenu kružno ulevo. Džoni". čekala. Šta kažeš. nacilja i probije njegovo spušten štit pesnicom polja sila koja ga razbi kao jaje. "O. reče ona ponovo. Dobro. Arni Tenebre je imala sve vreme sveta da se okrene. "Robot". Dominik Frontera prvi je saznao da je oslobañanje Bespuća." Ona proveri ručne merače: 85 posto naboja. Staljinova uzvratna paljba bila je spora spora spora. da se pokažeš pa da se borimo kako valja?" Mrlja vazduha zatreperi i Džoni Staljin postade vidljiv u drhtaju. Džoni Staljin krenu kružno na njenu desnu stranu. nasmejala se." Ona opali. Saznao je to u šest i šest izjutra kada ga je pet naoružanih ljudi izvuklo iz podruma . baci se u zaklon. "upamti. okupacija i da su svi oni razdragani grañani koji su gerilce Svezemaljske Armije nosili na ramenima kroz sokake taoci sna Arni Tenebre o Götterdämmerungu." Onda je bacila glavu u stranu i smejala se i smejala i smejala tako dugo i jako da je to počelo da plaši vojnike iz Grupe 19. "Dobro izgledaš. zapravo. uplašeni.

. "narediti da vas uhapse. Ruti Frontera je stajala čvrsto. Oglasila se krikom zaprepašćene ptičice i jurnula navrat-nanos. puške u zgib ramena. smem li da počistim ovo?" Streljački stroj je ispućkao lulu ili dve dok je gradonačelnik Bespuća skidao pantalone i čistio se. gde su ga držali bez dodira sa spoljnim svetom. "Kako to mislite. "Uobičajeno je da se čoveku pred streljačkim strojem ispuni poslednja želja." "O"." "Madam. postavljaju ga uz zid i dižu oružje prema njemu. sklanjajte se". nišani. on je moj muž i ja ga volim. naredi Peres Estoban. poslednju želju?" upita Dominik Frontera. "Nemojte ubiti mog muža". "Madam. dodade. bacivši se izmeñu krvnika i žrtve mlatarajući rukama i suknjama. "Streljački stroj. ovo je legalno konstituisani Revolucionarni Streljački Vod koji izvršava legalno konstituisanu presudu. streljački stroj. on je narodni neprijatelj.." "Hah!" reče Ruti.." Blesnu svetlost koju je čak i Dominik Frontera mogao da vidi kroz povez kada je Ruti Frontera. streljački stroj. Zaboga miloga. Vojnici su povukli crtu u prašini i stali iza nje." "Gospodine. tamo-amo sve do gradonačelnikove kancelarije da bi stigla baš kada se Peres Estoban spremao da izda nareñenje za vatru. musava Valkira debelih nogu. eto šta ste. "Mm. "Madam. streljački stroj. Onda su mu vezali oči i vratili ga ispred zida. "Hah hah hah. odana ali neinteligentna Ruti videla je kako vojnici vode njenog muža. Svinje ste vi. zakrešta ona. šta sad?" Dok je hranila kokoši. devojačko Modra . Ili ću". "Imaš neku poslednju želju?" upita kapetan Peres Estoban. Pustite ga. da bi ga prislonili uz blistavo beli zid.Pentekostove prodavnice mešovite robe. reče Dominik Frontera i isprazni creva u svoju lepu belu ROTEH-ovu uniformu. Molim vas da se sklonite sa linije vatre. "Ruti?" šapnu Dominik Frontera..

nisu imali Ruti da ih spase ljubavlju. pa mu je rekao kako je njegovu ženu kao koktel u Genezisorijumu smućkao ludak koji je mrzeo žene. Živeo je tamo veoma srećno kao gradonačelnik sve dok jednog dana neki zimski posetilac nije prepoznao njegovu ženu i tasta sa nekog drugog mesta i iz nekog drugog vremena. a on je tamo dobio nameštenje u prijatnom i mirnom gradiću po imenu Borovi Brzaci. Probili su se kroz mrežu čelikgradskog perimetra i odvezli u zemlju Kristalnih Feroida. Opšte mišljenje bilo je da su skončali u Velikoj Pustinji od ludila izazvanog vodom koju su pili iz hladnjaka. Predstavnici medija prisustvovali su tome pred uperenim oružjem kako bi zabeležili slavno pogubljenje despota. U razdoblju od deset dana. dok im je sa usana curkala pena. u Visijama Sin. Dominik Frontera i njegova porodica stigli su u Meridijan. ali za to možda i nije bio toliko kriv trač. Posle toga. dok ju je pravio. koliko njen otac koji ju je. a svaki vojnik je zauzvrat zablebetao kada se puna silina njene ljupkosti usredsredila na njega. ali svi su oni već odavno došli do zaključka da su Bespuće i njegovi stanovnici taoci improvizacija Arni Tenebre sa Marjom Kvinsanom. prokleo kletvom da može svoju moć lepote da upotrebi samo triput. a uvedeno je i ograničenje u snabdevanju.Gora. da se više nikada ne vrate u Bespuće. Vozovi sa robom . Oslobodilačka Vojska Arni Tenebre odvodila ih je u grupama od po pet i komadala induktorima polja. Bilo je daleko od toga. tako da su popadali. Ruti Frontera više nije izgledala lepo gradonačelniku Borovih Brzaka. spasavši Dominika Fronteru od streljačkog stroja. i da će ona potom zauvek nestati. ali je voleo decu. gde je bilo visokog drveća. Izdavane su propusnice za prolazak ulicama. I tako je. Ruti Frontera je oslobodila muža i tog istog jutra pobegla sa svojim ostarelim ocem i onoliko pokućstva koliko su mogli da natrpaju u ukradeni kamion čeličane Vitlejem Ares. i to je jedna stara stara priča. čistog vazduha i blago ustalasane vode. Izvršni direktori čelikgradskog projekta. Zasula je streljački stroj svojim snopom karizme. Uveden je policijski čas koji se strogo sprovodio. avaj. Ruti izgubila njegovu ljubav. u jednom silovitom trenutku odaslala dvanaest godina akumulirane lepote.

hodočasnici. reče Zapanjujući Podrugljivac. ali Bespuće je bilo gladnije nego što je bilo u najgladnijim danima štrajka. "Kada nas je zarobila u Hrizu. reče Radžandra Das. bezopasni i ugledni prosjak. izveštači. u vezi sa ovim mestom. pa je tretiran na isti način. Alba Aškenjazi. radnici čeličane. Lavovski deo išao je ustima dve hiljade vojnika koji su okupirali grad. "Otkud znaš?" "Pričao sam sa vojnicima". Meñutim. gunde i skitnice hranili su se sočivom i pirinčem. "Šta to ona. "Mislim da hoće da nam se svima osveti". pa će sad da nas natera to da platimo. grlenim i kanceroznim. posle policijskog časa. prigušenim šapatom. pokušao je da ukrade jednu salamu iz Revolucionarnog Provijanta.zaustavljani su na pruzi kod ruba Kristalne Zone. njegova moć je prevazišla sebe." "Znači. dovoñeni u Bespuće i sistematski pljačkani. Gospodin Piter Ipošlu. "Kaže da hoće da navuče Parlamentarce ovamo u poslednju veliku bitku". Opržio je grlo prilikom nastupa na Trgu Korporacije. vrtlar agencije za promet nekretninama Mandela/Galačeli odbio je da preda letinu Svezemaljskoj Armiji. reče gospodin Jerihon neubedljivo. "Zaboga miloga". njegovi podrumi bili su obasjani svećama kontrarevolucionarnih miševa. Nikada više neće moći da bude sarkastičan. reče Lui Galačeli. hoće od nas?" upitao je Umberto Galačeli. "Smatra da smo je mi isterali iz grada." . Radžandra Das morao je da moli svoju klijentelu za tačkice kako bi nastavio prodaju vruće hrane i poslastica dok je Hotel/Bar pod upravom Kaana Mandele morao da okači natpise 'Zatvoreno do daljeg' na prozore prvi put koliko je javnost pamtila. Sirota Deca. izgleda da je htela da ostanemo u životu zbog nečega. osveta?" sugerisao je Umberto Galačeli. a grañani. Gramziva kučka. "Mislim da ovde ima nešto što ona želi". Sva hrana bila je u vlasništvu Revolucionarne Diktature i teorijski se sakupljala na jednom mestu da bi se svima podjednako delila. reče gospodin Jerihon. zapravo. pa su ga obesili o pamukovo drvo.

jer oslobodioci su dan oslobodili tiranske sieste. mlatarajući i ritajući se tako jako da se činilo da će njene drevne kartonske kosti svakako popucati. Pola sata kasnije. Ako nije nameravao da koristi ruke za Oslobodilačku Vojsku.. vukli se kao puževi i ispuštali alat. i 22." Čizme zakrckaše napolju. bunkera. njegova odrubljena glava izložena je na zašiljenoj grani i pronesena okolo da je vide svi radnici. Kamioneti sa zvučnicima konfiskovani od Kompanije objavili su svim grañanima starijim od tri godine da imaju radnu obavezu i obavestili ih o vremenu i mestu njenog obavljanja. Sunce se diglo do visine za siestu. dva stražara iz inženjerijskog korpusa došla su po Ženevjev Tenebre. nije uopšte mogao da očekuje da ih koristi. "Blažena Gospo! Znam! Zaboga miloga. "O ne ne ne ne. Dvanaestog dana okupacije. ali ljudi sa radnom obavezom radili su i dalje. prekršioci policijskog časa utrnuše sveće i iskradoše se kroz mrežu tunela i pećina u svoje postelje ispunjeni strepnjom. Stražari je . Posavetovao se sa svojim Egzaltiranim Precima i pretraživao njihove uskladištene persone u potrazi za drevnom pronicljivošću. Debeli znojavi vlasnik hotela po imenu Maršal Kri spustio je lopatu i odbio da nastavi rad. Arni Tenebre započela je pripreme za bitku. Ućutkujući jedni druge. inženjerijskog korpusa. zemunica i rupa za skrivanje iz kojih će branioci moći da kontrolišu polja vatre po ekscentričnom planu ulica Bespuća. Došla su dva stražara iz inženjerijskog korpusa i odvela ga odatle. kada je čak i zimi sunce zalivalo Bespuće kazanom topljene vreline.. ljudi su počeli da kopaju ozide u liticama. konačno oružje. vremenska mašina! Alimantandov vremenski ključ. Model Dva. postavljaju kružno minsko polje oko čitavog Bespuća na unutrašnjem rubu Kristalne Zemlje i grade lavirint rovova. Sveti Bože. U 13 i 13. Pod induktorima polja 14. na tlu. ne mene. kolabirali. Padali su u nesvest. molim vas!" zavrištala je.Gospodin Jerihom tresnu pesnicom po dlanu druge ruke kao što to čine duboko zamišljeni ljudi.

kao i moj bratanac. uopšte nije njena krv i meso. da. već u njenu kuću." "Šta hoćeš?" upita Ženevjev Tenebre. "Dave. ali oni su mrtvi. Davram Mantones vratio se već sledećeg jutra. Samo sam htela da te pozdravim. strateške inženjerijske grupe. "Da li si dobro? Dobro. a onda otišla da vidi kako napreduju radovi. Duh njenog oca nestade. gde ju je čekala kćerka. Unutar izo-informacionog polja. neurednu i zapostavljenu zahvaljujući malim zaboravnostima stare ludače. kao što si ti oslobodio mene. gledaj da mi to proradi"." Plavi mehur puče u imploziji vazduha. majko". njen očuh i dalje se tužno premetao. On je lebdeo iznad nečega nalik na šivaću mašinu umotanu u paukovu svilu. iz straha.nisu odveli do podijuma za amputacije. Oči joj se zaustaviše na plavom mehuru na starom prljavom kaminu. A niko se nije ni setio da mi kaže to. Volela je da hoda duž rovova i ozida i igra se heroja i demona u mislima. "Neizvodljivo". jer je oružje Svezemaljske Armije bilo izrañeno na osnovu projekata Doktora Alimantanda. ništa neobično. "Zdravo. Ona se osmehnu i podesi nonijuse na nulu. "U stvari." Ženevjev se oduvek pomalo plašila svoje ukradene kćerke. rekla je. Sada je bila prestravljena izgledom svoje kćerke u borbenom oklopu. "Zbogom. tata. izjavio je. obojene poput demona. nije imao šta da kaže. govorila je sebi: ta Arni je Mandela. reče Arni Tenebre. Došla sam da te oslobodim. Dala je vremenski ključ majoru Davramu Mantonesu iz elitne 55. Više nije govorio. "Najviše što sam postigao jeste lokalizovano polje temporalne stabilnosti. "Zdravo. tata. kao i moj brat. Kad god bi čula kćerkino ime na radiju u vezi sa nekim novim zverstvom. Arni procenjivački odmeri prljavu sobu. Usne Arni Tenebre dodirnuše plavi mehur. htela sam da pozdravim svoju majku i oca. Posle dvanaest godina samotnog zatočeništva." Kontrole vremenskog ključa bile su slične ručnim kontrolama induktora polja." .

reče Arni Tenebre i pogleda kroz prozor svog štaba u Čelikgradu. okačen metar i po iznad poda. a onda bi je smestili raskoračenu na metalni stolac. Pobegla. "Ne znamo ništa više od vas. možda Rael. posle samo četiri sata." "Zaista. ruke bi joj bile vezane za gredu iznad glave kako bi se omogućilo sigurno nasedanje." "Možda je ispričao svojoj miloj ženi?" "Možda." Instrument za ubeñivanje bila je sprava po imenu Konjić Čarli." "Onda."Ako je Doktor Alimantando mogao. Oni su radili na originalnom vremenskom ključu. dobio je iznenadni poziv da zajaše Konjića Čarlija. ali ona je otišla. Dave". Radžandru Dasa i Eda Galačelija. skinuli su ga u gotovo . I on je mrtav. Možda mu je Limal rekao nešto čega nema u knjigama. Nekoliko sati na Konjiću Čarliju bilo je dovoljno da ubedi i najtvrdokornije jahače." "Znamo. Trebalo bi da možemo da ih ubedimo." "Šta je sa Edom Galačelijem?" "On je mrtav. kao da želi da naglasi neuhvatljivost vremena. U sveskama nismo našli ništa. nestanka tetke i Pirove pobede nad Kompanijom. Delovao je podjednako jednostavno. možda jeste. "Ako ti treba pomoć. Osoba koju je trebalo ubeñivati bila bi svučena." Rael Mandela Mlañi. Limal je dosta tajni Doktora Alimantanda preneo Raelu Mlañem. koji se osamio posle ubistva oca. Niti u kući. nañi gospodina Jerihona. Bio je to običan trouglasti liveni stolac od metala. vrhom okrenut naviše. Gospodinu Jerihonu i Radžandri Dasu nije bio potreban ni minut ubeñivanja." "Ne pravite se pametni." "Možda treba lično da ga pitate." "Ko bi onda mogao da zna?" "Limal Mandela. moći ćeš i ti. Nije reagovao na pretnju.

Poslala je Davrama Mantonesa da pobliže pogleda freske pod pretnjom stalne posete Konjiću Čarliju. stidljiva devojka po imenu Kvaj Čen Pak. nalaze negde na zidovima njegove kuće. gde su ga ona i njegova majka previle i stavile u krevet. Prva je bila da očajnički voli Kvaj Čen Pak. probudio se i shvatio dve važne stvari. donosila mu je cveće i lepe kamenčiće. spremna za poslednju bitku. Tamo je halucinirao da je nekada imao oca napravljenog od javora i majku koja je potekla iz cveća i pivskih konzervi. koja je pomagala Santa Ekatrini u danima narodne kuhinje. 61. dok ga je stražar posmatrao. dobila je od njega jednu informaciju zahvaljujući kojoj ga je pustila: da se sve tajne Doktora Alimantanda. Raela Mandelu Mlañeg skinuli su i vratili u porodičnu kuću. Raela Mandelu Mlañeg. a kćerka njihovog komšije. Na kraju trodnevnog razdoblja. kao da radi. Ležao je tako tri dana. uneli su u babinu kuhinju. "Ima ih najmanje osam hiljada". Šteta. a od oskudnih namirnica pravila mu je kengure od slatkiša i čovečuljke od hleba sa grožñicama. Ipak. Druga je bila da je tokom noći vojska Parlamentaraca opkolila Bespuće. koji je bio u bunilu. Arni Tenebre bi baš uživala da ga ostavi tamo i vidi je li u stanju da obori trenutni rekord u jahanju koji je iznosio trideset sati. Sevrijano Galačeli pomeri lopatu.komatoznom stanju. uključujući i mističnu Temporalnu Inverziju koja omogućava hronodinamiku. reče gospodin Jerihon naprežući uvežbane oči kako bi razabrao šta se dešava u nestalnoj jari meñu kristaloidima. . a do tada je Arni Tenebre ionako bila uverena da on ne zna ništa o arkani hronokinetičkih veština Doktora Alimantanda. "Šta je onda ono?" On klimnu glavom prema ogromnim tronogim mašinama koje su nadmeno hodale po kristalnom predelu i pretvarale opakim plavobelim zracima gromade ferotropa u paru.

Želela je da utvrdi u kome je stanju njena nepobediva borbena mašina. već nezamisliva." Ona ostavi Lenarda da posmatra borbene mašine i potraži Davrama Mantonesa.. Naoružanje?" "Madam. Nije ga videla da rmba na liticama. neuredni konglomerat vetrenjača-pumpi. kada počne akcija. na drvenim ramovima. ali u gradu su u toku bili i drugi radovi. prošla je kraj tela dva novinara SRBC-a koji su pokušali da podignu zastavu predaje. meñutim. onaj njegov deo uglavljen izmeñu dva ružna betonska čira bazilike i visokih cevovoda fabrike. "Borbene mašine. njihova tela počela su da se štave posle tri dana na suncu i grozomorno su zaudarala. reče gospodin Jerihon. Te stvari ispaljuju tahijonske zrake. Na isturenoj osmatračnici 5. Jedno da ti kažem. bio je nepromenjen. idealno prilagoñene terenu. Nije pomislila na njega dvanaest godina. i doñoše do zajedničkog i nezibežnog zaključka da je Bespuću došao kraj. Raširenih ruku i nogu. šokiralo ju je to što je prepoznala mnoštvo prilika koje su zgurene radile na terasama i utvrñenjima. majora prve klase Lenarda Hekija. ali one mogu da prekorače minska polja. naglavce."Ne znam baš". Marja Kvinsana je posmatrala mumifikovana tela kroz dvogled. madam. Arni Tenebre došla je do sličnog zaključka. Pomislila je." "Ali ti tahijonski zraci mogu vremenski da skliznu kraj naših indukovanih polja odbrane i izbuše nam štitove. Dok je išla uzbrdo. "Procena?" upita ona svog añutanta. Pitala se šta radi Morton. Žao mi je što to moram da kažem. "Nešto nalik na hodače-izviñače koje je ROTEH koristio pre mnogo godina." "Tako sam i mislila. Na isturenoj komandnoj tački Zebra. Nije je šokiralo varvarstvo pogubljenja. žao mi je što i ovo moram da kažem." Dva muškarca zamahaše lopatama praveći se da kopaju dok su posmatrali nezgrapnu skalameriju koja je marširala pustinjom ne trudeći se da se prikriva. na Mikala . Predaja nije bila nedopustiva.. Čak i sam grad Bespuće. ali. blistavih solarnih rombova i crvenih crepova na krovovima. ovde ima da bude prilično vruće.

. dana ispunjenih suncem i zujanjem pčela. Kasnije će imati dosta vremena za prisećanja. poigravanje mislima o pobedi i ambiciji bilo je primamljivo. madam.mislila je ." "Pokaži mi. Potrošila je dosta političkog kapitala kako bi dobila specifikacije ROTEH-ovih izviñačkih hodača od mudraca sa Porcelanske Planine i bila je uverena da je taj ulog bio pametan. "Molim?" "Imamo nešto što biste mogli da pogledate. a pažnja joj je neprestano vrludala kroz četiri prozora u letećoj poteri za zujanjem. Arni Tenebre se pope na kameni sto i zagleda kroz ručnu lupu." Zujanje joj je bilo u uhu sve vreme dok je išla prema kući Doktora Alimantanda i pela se u osmatračnicu za vremenske prilike. Odbrana Svezemaljske Armije izgledala je snažno. "Evo." Davram Mantones pokaza na mrlju izbledele crvene škrabotine tačno u središtu tavanice. Njen um usredsredio se na zujanje insekta i ona je zaboravila da sluša raport Davrama Mantonesa o napretku u dešifrovanju hijeroglifa Doktora Alimantanda. Isti zvuk motao se na rubu ludačke percepcije Arni Tenebre dok je ona sedela za stolom i igrala se pertlom. postala je svesna dalekog zujanja insekta. brujanje. punu prašine i razbacanih polupraznih šolja za čaj koje je ostavio Limal Mandela. na jadnog. Njena pešadija bila je brojnija od protivničke u srazmeri četiri prema jedan. .Margolisa.da prkosi njenim borbenim mašinama sa tahijonskim zracima. lenja pčela usred zime sećala se cvećem ispunjenih jutara kada se brčkala u kanalima za navodnjavanje. Zujanje.. sistemi njenog tahijonskog naoružanja davali su joj prednost nad induktorima polja Svezemaljske Armije. ali ne toliko snažno . Trebala joj je čista glava i smirenost. glupog momka koji je dopuštao da ga vetar nosi kuda hoće. Dok je odlazila sa komandnog mesta Zebra. Zapitala se šta je bilo sa njim pošto ga je ostavila u soba-baru na železničkom čvorištu Išivara.

"Ššš. gde je tajni sastanak pokreta otpora bio u toku."Pa. Zvuk je. gospodin Jerihon. upozoravamo vas. roñeni borac protiv totalitarizma. Batisto Galačeli ponovo pritisnu prekidač za emitovanje. alo.." Odakle to zujanje? Arni Tenebre je počela da se plaši da ono potiče iz njene roñene glave. znam taj zvuk. Ponavljam." On ih ućutka pokretom ruke. šapnu Batisto Galačeli i prekinu emitovanje. čujete li me. parlamentarne snage. "Znam taj zvuk. budite krajnje oprezni. neprestano pazite na oružje za izmeštanje. Anti-oslobodioci se pribiše oko slušalice. Krenite u napad što je pre moguće kako biste spasli istoriju. ovde Bespuće." Odgovori mu pucketavi glas." Ponovio je taj napev nekoliko puta da bi ga nagradio pucketavi glas. "Pomolite se da nam ne uhvate emitovanje". Pokušaćemo to večeras. nije se usredsredio na šuštave slogove. "Gore ima nečega. ovde Bespuće. pomislivši na razapete televizijske novinare. "Alo. Pet duša okupilo se oko smeñe drvene kutije: oko radio-predajnika ugrañenog u sanduk za pakovanje. "Čujete li?" Gospodin Jerihon se polako okrenu. profiltriran. "Jesi li više pronašao?" upita Santa Ekatrina Mandela. požurite da biste spasli budućnost. Jedini od njih petoro. "Alo. parlamentarne snage." "Gotovo". gotovo. šta je to?" "Mislimo da je to formula Temporalne Inverzije koja daje vremenskom ključu i svemu unutar njegovog polja uticaja sposobnost razvezivanje vremena i hronokineze." "Hoću da prisustvujem.. reče Radžandra Das." Niko drugi nije . kao da pokušava da oživi ono malo izgubljenih sećanja. Pažnja mu je bila usmerena na neku tačku iznad tavanice. stigao čak i u podrum Hotel/Bara. ovde Slobodno Bespuće. Svezemaljska Armija kontroliše oružje za temporalno izmeštanje: ponavljam.

ciglu i kamen. zapeva ona. na voz čeličane Vitlejem Ares koji je pućkao po Visoravni. čuvaj se!" Ta naivnost izmami mu osmeh na lice. Oni razdvojiše kontrarevolucionare i nateraše ih u zaklon. tri aviona zatutnjaše iznad Bespuća i čeoni avion u preletu zasu grad lecima. a potom i na crno srce od šljake. za dva akrobaciona aviona koje je kupila od Jamagučija i Džonsa." Nije bilo bekstva. Ulice smesta ispuniše ustrčali gerilci. aero-motori. nije više bilo Eda. opremila ih najnovijom vojnom tehnologijom i krenula u ludački napad u ime ljubavi. "Anñeli zeleni i plavi". ali ona je mogla da odleti preko ivice Vaseljene i da opet ne bude dovoljno daleko da bi ga zaboravila.. čekajte malo.mogao ni da ga čuje kroz pločice. Bog je blagoslovio. "Tamo!" Gospodin Jerihon pokaza u nebo. "Taterdemalionin Leteći Cirkus stigao je u grad". Leteći cirkus napravi petlju iznad Bespuća i nadlete u visini krovova. kontrarevolucionari izleteše iz podruma na ulicu. "Vitlejem Ares. ispunilo ju je ludilo. Dok je predvodila svoju formaciju preko železničke pruge za napad na Čelikgrad. Trideset godina stara. u dvosmernoj konfiguraciji! Vratila se!" Ne mareći za propise o propusnicama i nezakonitom okupljanju.. "Tahijonci! Odakle joj. "otpočnite drugi napad. ludilo zahvaljujući kome je pronašla svoja dva klipana. "Eno je!" Tri tačkice svetla blesnuše usred zaokreta i narastoše u rici snage od koje je zastajao dah. Gospodin Jerihon vide blesak plavobelih zraka na vrhovima avionskih krila i zviznu u čistom divljenju. i nimalo mudrija. pisalo je tamo. "Motori. srce same . Persis Taterdemalion shvati da joj nikada nije bilo lepše u životu. U formaciji strelice. u tri propelerska aviona sa ajkulastim njuškama. Majbah/Virtelovi motori. Eda više nije bilo. pobogu. Umesto toga. tahijonci?" Tada ga vojnici uguraše u Hotel/Bar i zauzeše položaje kako bi uzvratili vatrom. nezaposlena zaprašivača letine. Šest snažnih eksplozija zatrese grad. Gospodin Jerihon baci pogled na letak koji je proleteo kraj njega na oblaku prašine i udarnom talasu.

Dimnjaci su se rušili.Kompanije koja je mrvila snove. dreknu ona. prenosne linije. Dobra deca. "Važžžna inffformacija. Ona ih upozna sa novom situacijom. "Bum!" pevala je i pritiskala dugmad za paljbu. currro". Govorrrrim iz Hotel/Bara sa illllegalnog rrradija. Iza nje. dva parkirana teretna dirižabla eksplodiraše u plamenoj bujici. "Poražena?" "Da. pedeset vagona i dvojicu mašinovoña u plamenu subkvantne fuzije." Ona ponovo nisko nadlete Bespuće i vide rovove i zemunice. znam". znaš?" "Aha. Dopadali su joj se čisti plavobeli zraci i jarki cvetovi eksplozija dok je uništavala kancelarije. Zanjihala je krilima i leteći cirkus se zbio u tesnu formaciju. vojne mettte. Dopalo joj se sve to od trena kada je stisnula dugme za paljbu i raznela dve lokomotive Klase 88. naredi ona. Njeni tahijonski blasteri ostaviše dugačke. zadimljene posekotine u Čelikgradu. rezervoare. "Tako je. bunkere. ponavljam. Džimmmm Jerihon. cevovodi prevrtali. ponavljam. to sssam ja." Lepeza projektila odlepi se od tla i vinu prema njoj. Besssspuće je pod okupppacijom. solarne kolektore. dušo. pod okupppacijom Taktičke Grupe Ssssvezemaljske Armije. Nadlete litice i tamo vide razapeta tela i sunčev sjaj na kacigama vojnika na položajima. . "Babadabum!" reče ona i pretvori ih u paru. zašišta gospodin Jerihon i prekinu emitovanje. Dopadalo joj se kako vojnici beže kao pilići od tres tres treštanja njenih tahijonskih blastera. poražžžena. kamione. ponavljam. Predlažžžem da gañašššš vojne mettte. Zeleni i plavi anñeo joj se približiše u formaciju strelice. "Perssiss. u novu formaciju". Njen radio zapucketa i neki poznati glas zašišta joj u uhu. Komanduje Arni Tenebre. Arni Tenebre? Ovde? "Anñeli. Kompanija je poražžžena. na utvrñenje zvano Čelikgrad. "Uiiii!" uskliknu ona i skrenu Jamagučija i Džonsa za novi prelet.

Strašno dobri". "Važi se". reče Arni Tenebre." . razmišljala je naglas dok su dva preživela člana Taterdemalioninog Letećeg Cirkusa nadletala u visini krovova kako bi lansirala novi tahijonski napad na Čelikgrad. dok su projektili ispaljeni sa ozida hrlili prema njima.. Tako. "Dobri su. zeleni anñele. Arni Tenebre je posmatrala vazdušni udar sa svog prozora. stiže Vena Lefteremidesa i otkinu rep sa Jamagučija i Džonsa. "Taman posla". "Ko god da su. "Madam. Hoću da znam ko upravlja avionom. veoma ako su dobri.. zar ne mislite da bi trebalo da se sklonite sa tako isturenog položaja?" predloži Lenard Heki. Osvetnik Marja Kvinsana posmatrala je vazdušnu bitku. Tip 337 Feniks. Zeleni anñeo stade da se obrće u spirali smrti i tresnu usred napuštenog novog stambenog kompleksa iza železničke pruge. Leteli su samo nekoliko metara iznad pustinje."Važi se"." Projektil zemlja-vazduh marke 'Braća Long'. projektil ti je. u ljubopitljivom divljenju." Na Polju Kristalnih Ferotropa. Anñeli u formaciji skrenuše kao jedan i sjuriše se prema položajima Svezemaljske Armije. ovo je za tebe. Persis Taterdemalion se učinilo da je opazila lepršanje padobrana. reče Kalan Lefteremides. Proverite registracione brojeve. Tahijonski blasteri na vrhovima krila gañali su odbrambene položaje. "Zeleni anñele. Meni može nauditi samo Osvetnik. reče njen brat Ven. koji je u panici ispalila izvesna redovka Kasandra O'Mičini. "Ne mogu mi ništa. Arni Tenebre. Ona okrenu nos svog aviona prema Čelikgradu i pritisnu dugmad za paljbu.

. udara i gori. "Ovde zapovednik. Neprijatelj napada nekonvencionalnim oklopnim snagama uz korišćenje tahijonskog naoružanja: sve jedinice neka se upuštaju u borbu s krajnjim oprezom. Naredite napad!" Petnaest sekundi kasnije. Bila je zadovoljna. čuvaj se. hoću da vremenski ključ proradi. drugi napadač bio je oboren i tresnuo je u Baziliku Sive Gospe. "Gospoja.. "Naredite napad!" dreknuše majori Li i Vo. vojniče. "Naredite napad!" dreknuše razni kapetani. "Naredite napad!" dreknu general Emilijano Marfi."Svakako. poruka iz grada. Maršale. pruži joj zapis i požuri da izvrši nareñenje da identifikuje piratske letelice. prozbori ona." Davram Mantones se javi preko malog poljskog telefona. Temporalno oružje? Baci pelir u stranu i vrati se vazdušnom napadu taman na vreme da vidi kako se Ven Lefteremides prevrće. Ona bez žurbe progovori u mikrofon za tihu komunikaciju. pucketav i rastrojen. "Tako". od talaca." Albi Vesarijan. "Madam. nismo sigurni u jedan od činilaca jednačine. Ona pogleda kominike. "Napad!" dreknuše vodnici i desetari. Sada je bila oličenje rata." Arni Tenebre je tu vest primila tako ravnodušno da je Lenard Heki pomislio da ga nije čula. Majore Davrame Mantonesu." Nastavila je da brije skalp i skida velike pramenove kose sve dok joj glava nije zablistala gola pod suncem. Pogledala se u ogledalu. "Madam. i četrdeset osam dugonogih borbenih mašina načiniše prve nezgrapne korake prema Bespuću. laskavica i čankoliz kojoj je bilo suñeno da nikada ne zaustavi metak. "To je to. Temporalna Inverzija još nije proverena." "Čula sam te." . Vastator. Parlamentarci napadaju. Parlamentarci. poručnici i potporučnici. Osvetniče. mogao bi da bude plus ili minus.

momci i devojke. ne mareći. Oličenja predodreñenosti. Glava mu je bila okrugla i spljoštena na temenu. A opet. da mu je sudbina. takvi ljudi su dvostruko prokleti krajnjim neznanjem o neumitnosti sopstvenog života i tutnje kraj bezbroj onih drugih života koji stoje kraj pruge i mašu gordom ekspresnom vozu. upravo savršenog stasa da se ugura u trbušnu pokretnu kulu ispod insektolikog tela borbene mašine nalik na pogrešno postavljeni testis. upravo savršenog oblika za vojni šlem. to je to. gotovo ženske. upravo najboljeg oblika za zaista nezgodne kontrole paljbe na novoj tahijonskoj opremi. šake su mu bile dugačke i tanke."Stižem tamo za tri minuta. 62. Znaju kuda pruga vodi. neprosvetljeni. Model 27. bio je prek i nervozan (vojni psiholozi okarakterisali su ga kao 'lakog na obaraču'). Džonston M'bote je kao dete bio mali. bez obzira na sve što on može da uradi ili ne uradi sa svojim životom. ostao je mali i kao pubertetlija. . Jedan od roñenih Tvorčevih nišandžija za trbušnu pokretnu kulu. gadnog sedmog sinčića. Nišandžija Džonston M'bote je bio jedan od onih neizbežnih ljudi čiji je život poput parnog voza. Životi-vozovi naprosto hrle napred. deset poena od mogućih deset za ocenu prilagoñenosti. ti koji stoje kraj pruge tačno znaju gde taj voz ide. Otud je gospoña Januar M'bote znala istog trena kada joj je okružna babica pokazala ružnog. u ograničenom pravcu. Džonston M'bote je od samog početka bio osuñen na propast. da bude drugi nišandžija u trbuhu parlamentarne borbene mašine u borbi za Bespuće. prve eksplozije začuše se sa položaja na perimetru." Svojim trupama reče: "Pa. Videla je kuda pruga vodi. sposoban samo za kretanje napred. A koeficijent inteligencije bio mu je tako nizak da nije mogao da se zaposli ni u jednoj drugoj profesiji gde je bio potreban makar i najmanji nagoveštaj kreativnosti. Ovo je rat!" Dok je davala nareñenje za napad.

dole. ljuljaj ljuljaj. Jedva je čekao da vidi kako to izgleda kada se primeni na ljudima. ". Njegov ujka Azda nekada je imao kamilu i onaj jedini put kada je jahao to zlovoljno stvorenje osećao se prilično kao sada. Bio je veoma zadovoljan učinkom. Gazi gazi. Čkiljio je u slike na televizijskim monitorima u nivou oka. rat je super stvar. pomislio je Džonston M'bote. Upozorili su ga da to ne koristi proizvoljno: trošilo je energiju. To je bila kontrola vatre velikog tahijonskog blastera. Sklupčan kao fetus u zveketavom. triput teško lupi po poklopcu u tavanici.Malom Medi. borbena mašina se ljuljala. Džonston M'bote je koračao u rat u čizmama od dvadeset metara. "Mali Meda Tata Medi. štatokogñavolazajebavaštamodolezarneznašdajeratglupikučkinsine. Vojnička čizma. Puno puno crvene pustinje. Isuviše se zabavljao. u zanjihanoj borbenoj mašini.. gore. dole. meta na nula zarez četiri stepena deklinacije. uz Veliki Zvuk Svinga Glena Milera i Njegovog Orkestra. gore. virio je kroz puškarnice u pustinju koja je posrtala pod njim i slao lučne rafale iz teškog mitraljeza preko leproznog peska. proizvod Hemonda i Tjua iz Novog Merioneda. uz poluprigušeni buljuk psovki. koji je u obema slušalicama svirao soul. Noge su se njihale. Model Četiri. šta sad hoćeš da uradim?" ..Džonston M'bote o svemu tome nije imao pojma. naciljao sam metu." Isturivši jezik u usredsreñenosti bez presedana.. tump tump tump. Nišandžija Džonston M'bote se okretao u krug u svom čeličnom testisu i borio protiv poriva da pritisne mali crveni obarač koji se nalazio pred njim. Nišandžija Džonston M'bote pritisnu birač radio kanala. bio je to jedini mogući ples u trbušnoj pokretnoj kuli Borbene Mašine. a komandant nije bio sasvim ubeñen da on ne bi greškom podsekao noge borbene mašine. Tata Meda Malom Medi. Ako je ovo rat. zanjihanom metalnom pliku koji je zaudarao na ulje. Pomerio je ramena i počeo naizmenično da diže kažiprste u vazduh. petnaest stepeni.. nišandžija M'bote obrnu male mesingane točkove i nonijuse i uperi veliki tahijonski blaster u nezanimljivi deo zida crvene litice.

Šenon Jisangani vodila je svoju grupu kraj prednje strane hostela 'Veseli prezbeterijanski hodočasnik'. pa još jednom. Sveti Bože. Borila se u dovoljno bitaka da zna da one nisu tako jednostavne kao što izgledaju. "Zzzap. Tle je zadrhtalo kao da se nepojmljivi korak Panarha spustio na Bespuće.."Tata Meda Malom Medi. kakav glupan. kada je eksplozija podigla njeno telo i dušu i smrskala je o pročelje hostela za hodočasnike da bi. kada su Parlamentarci spržili čitavu brigadu iz Novog Glazgova." Džonston M'bote radosno pritisnu palčevima dugo očekivano crveno dugmence. . u velikom finalu. Tata Medo. bila je okružena crnim mehurom srušene zidarije. "Zzzap!" dreknu on. srušila zidove." "Važi. Istražila je glatki perimetar svog zatvora slepim vršcima prstiju. Mogla je da ostane ispod 'Veselog prezbeterijanca' dok je ne izbave ili dok joj ne ponestane vazduha. gadovi jedni!" Potporučnik Šenon Jisangani povlačila je svoju borbenu grupu po nareñenju Arni Tenebre sa položaja na perimetru (koji su gadno zaudarali na mokraću i elektricitet) prema ozidima Plavog Sokaka. i još jednom. Dve mogućnosti. Ona i njenih petnaest boraca predstavljali su jedina dva odsto preživelih. pucaj kada budeš spreman. kao glomazni ljubavnik) i da se probije napolje uključivši induktore polja na ofanzivno dejstvo. To su bile mogućnosti.. Šenon Jisangani bila bi razmazana kao dinstano meso. Borbene mašine bile su u pokretu. zatim još jednom. Vazduh je zaudarao na energiju i ustajali znoj. Ovako. kada je neobična blistava svetlost iz neobičnog ugla bacila neobično crnu senku na zidove od ćerpiča. Da nije bilo njenog odbrambenog plašta. tavanicu i glomazni neonski znak preko nje. Imala je taman toliko vremena da se začudi senci i tome kako se crveni i plavi neon natpisa 'Veseli prezbiterijanac' upalio (do tada neotkriveni sporedni učinak elektromagnetnog pulsa tahijonskih aparata). Mogla je da isključi odbrambeni plašt (moguće je da je samo on sprečavao da je krš 'Veselog prezbeterijanca' ne smrvi.

A ipak. devetokraki poput zvezde svete Katarine. Glas koji je jedva prepoznala kao dužnost zvocao joj je. Šenon Jisangani uzdahnu kratko i plitko. stajale su raskoračene iznad ulica i zgrada.. Eksplozija. Imaće samo jedan hitac. šta ako me neka nagazi. da se uveri još jednom.Nije mogla da poveruje koliko su lako Parlamentarci probili njenu odbranu na perimetru. da se uveri. pa isključi odbrambeni plašt. Nije mogla da poveruje da je toliko smrti i uništenja počinjeno tako kratkim bleskom svetlosti. stvorenja iz gvozdenih košmara detinjstva. pa zastade.. uz šištanje pare iz zglobova i zasipale teškim artiljerijskim baražima pukotine u otporu Svezemaljske Armije ušančene duž Prve ulice. ona diže induktor polja i probi se hicem pune snage do sunčeve svetlosti. Novi blesak svetlosti. zadimljenim ruševinama. Krš zastenja i poče da se sleže. možda bi nevidljivost bila bolja . Šenon Jisangani posegnu da uključi odbrambeni plašt... obavi svoju dužnost. Prošli su tuda svom silinom. svedočili su o žestokom učinku novog oružja Parlamentaraca.. njihovo napredovanje nije prošlo sasvim bez otpora. Obavi svoju dužnost. novo uništenje. Neko mora da javi štabu o uništenju. da dodirom proveri kontrole paljbe. Zemlja se tresla od uzdržanih potresa. Rat je bio isuviše nalik na radio-trilere nedeljom uveče da bi bio verodostojan.. Ustanovila je da ne može da poveruje ni u tu novu smrt. i njihove borbene grdosije. U ovakvom ratu. Htela je da se uveri. Pucketanje. komandna pokretna kula borbene mašine ležala je razbijena meñu prepletanim metalnim nogama. Poput mrtvog pauka pod čizmom. Potres. obavi svoju... Prolazak Parlamentaraca kroz spoljnu odbranu sravnio je grad kao vihor pirinčano polje. "U redu! U redu!" Ona kleknu u tami ispod ogromne telesine 'Veselog prezbeterijanca'. 'Veseli prezbeterijanac' se svali sa teškim roktajem preko Šenon Jisangani. hoće li mi odbrambeni plašt izdržati? Dužnost. Mogla je isto tako da kroči i na neki drugi svet.. Čitav jugoistočni kraj Bespuća ležao je u razbacanim. metalne čizme borbenih mašina u blizini. Nova eksplozija. u blizini. lomljava.. Svetlucavi stakleni krateri. obavi svoju dužnost. Dum dum dum.

Plastični vojnici. Hrono-Feniks. Na uglu Plavog sokaka. Arni Tenebre je sedela u svom ratnom štabu. Primenite raštrkavanje svetlosti i veliku pokretljivost. reče ona kada je potporučnik završila. Univerzalnu smrt. "Nareñenja su izmenjena". odred Šenon Jisangani prolazio je na vrhovima prstiju kroz sokake Bespuća." Arni Tenebre naglo ustade i ode u svoju sobu. Potporučnik Jisangani onda uključi komandni kanal i kratko izvesti zapovednicu Tenebre o gubicima. Ona uključi radio-kanal svog odreda i pozva preživele. razmišljala je o gubicima od devedeset osam odsto u rovovima perimetra. Nekada bi gubici od devedeset osam odsto razjarili njen vojnički duh i nagnali je da izda trupama blistava. "I moraćemo da branimo izvor energije. i za to će drage volje prigrliti i stopostotne gubitke. prstiju spojenih u stavu meditativne smirenosti. nadahnuta nareñenja. Dok je brisala budalastu boju sa lica. Odbrana vremenskog ključa sada je bila najvažnija. Vi ste gerilci. ona više nije bila Ptica Smrti. Malobrojni su sada bili još malobrojniji.taktika. Sada je samo sedela. jedna borbena mašina probijala se kroz pravne kancelarije Sing Sing Singa i . Budalasta taština. i klimala glavom. Dvanaest od petnaest ispuzalo je iz haosa koji je ostao iza bitke. U najboljoj gerilskoj tradiciji. po načelu da ono što ne mogu da vide. Taj koncept počeo je da joj izgleda privlačno. bila je Ptica Vremena. "Koliko još?" "Deset. možda dvadeset minuta dok prikačimo struju". ne mogu ni da gañaju. Besmisleno." Ona prekinu komunikaciju sa braniocima i potpuno se posveti složenoj mašineriji koja je zujala na popločanom podu. reče Davram Mantones. Devedeset osam odsto gubitaka u prvom sukobu. Poneki stakleni krater bio je podsećanje na one koji su se previše pouzdali u svoja odbrambena polja. Pogleda svoje obojeno lice u zidnom ogledalu. "Trupe nipošto ne smeju koristiti odbrambene plaštove. Budite gerilci. a Parlamentarci su sada napadali rubove Čelikgrada. spojenih prstiju." "Naredi da se to izvrši.

. upucaćeš nam nogu ako ne paziš. Neoni praznih hotela zgrčili su se u kratkom blesku prisećanja. tako da nije bila ništa više u stanju da je napadne nego što bi bila u stanju da napadne neki gvozdeni košmar iz detinjstva. a cev pokretne kule koja je pukim nesrećnim slučajem bila uperena pravo u njega zapljusnula ga je iz neposredne blizine subkvantnim gnevom. pojavili su se kao nejasni providni duhovi. eno jedna. Taj mora da je mirno spavao u detinjstvu. levo i desno. Mali Medo. Mali Medo! Stvarno. "Ništa naročito. "Hej." "ðavola!" reče Džonston M'bote nadureno. Šenon Jisangani i njen vojnik Murto Melincakis ostali su razdvojeni od svojih drugova. Ali ne i vojnik Murto Melincakis. super gañaš!" Nišandžija Džonston M'bote iscerio se i pljunuo istovremeno. Hej!" Njegove vrludave očne jabučice registrovale su kretanje na jednom od malih monohromnih televizora. u potrazi za životima koje treba ugasiti. Pomislila je da može čak i da razazna posadu sa šlemovima na borbenim mestima. pošto niko drugi nije imao ni najmanju želju da ga oponaša.. što je bio njegov jedinstveni gest. Opake mašine. ispalivši pregršt projektila iz topa od 88 mm pre nego što ga je Tata Meda (zapravo. pusti je. Svetlost nove izbelela je svaki centimetar vidljive boje na uglu Plavog sokaka i Hrizanteme. Nevidljiva Šenon Jisangani sakrila se na verandi Čajdžinice Novi Raj odakle je posmatrala kako se pokretne kule njišu levo i desno. "Hej. Samo uperiš gde treba u pravom trenutku. super gañaš. Šenon Jisangani vrisnu panično nareñenje da se razdvoje i pobeže Plavim sokakom. jer je isključio nevidljivost. podigao induktor polja za napad." "Polako sa TB-om. On iskali svoje durenje na Čajdžinicu Novi Raj." "Ali to je neprijatelj! Hoću da je gañam. Dok su njeni vojnici bledeli u nevidljivost. Prestravljenost zbog te metalne stvari paralisala je njen vojnički duh. umače!" "Ma.Mekajvorija. zamenik komandanta . sa privremeno preopterećenim kolima za raštrkavanje svetlosti. a ostaci Zelene Grupe.

znaš. "Hej. Tata Medo. Tata Medo". kao što ti mene uvek upozoravaš.. zacvrkuta Mama Meda sa visine svoje pokretne kule na vrhu.. odšepala je da se priključi velikom boju oko kapija Čelikgrada. ali podozrevao je da postoji nekakvo rivalstvo izmeñu prvog nišandžije i komandanta. Zato je častio sebe jednim dobrim drapanjem duboko po usmrdelom vešu. Istočno prosvetljenje. "Šta?" "Neki čova tamo dole." T27. dole. "Znaš. da je Džonston M'bote ." "Izgleda da je to vlasnik kuće koju si upravo razbio. "Šta?" ponovi Tata Meda. Nikada ga nije video. reče Džonston M'bote. a Borbena Mašina T27. Kad bolje razmisli." "Šta je bilo. Tata Medo.Gabrijel O'Birn) izgrdio zbog traćenja municije. ni komandanta nikada nije video. u onoj velikoj leji pasulja". tamo dole je neki čova!" Džonston M'bote je video kroz puškarnice u trbušnoj pokretnoj kuli neobično skraćenog gospodina Staljina koji je mahao pesnicama u bespomoćnom besu prema borbenoj mašini koja mu je upravo ubila ženu sa kojom je živeo dvadeset godina. pri tom bez ikakve zle namere i sasvim slučajno presekavši polovinu kuće Staljinovih i čitavu suprugu Staljin jednim neopreznim zamahom desne bočne noge. "Neki čova. mislim da bi trebalo da budemo kao. Istočno prosvetljenje. "Sveta Katarino! Znaš li šta si upravo uradio?" vrisnu Mama Meda i krenu da to tako potanko i detaljno objašnjava svom komandantu. oprezni.. Auh. na idealnom mestu da prisustvuje sledećem dogañaju. Džonston M'bote je poznavao Mama Medu samo po njegovom džangrizavom glasu preko interfona.. Mama Meda i Mali Meda prekoračiše Zelenu ulicu sa gospodinom Staljinom pretvorenim u zlosrećnu fleku na desnoj bočnoj nozi. Tata Meda. Mali Medo?" "Ništa.

" "Jeb'o te kompjuter!" "Jeb'o tebe! Gledaj. "Pa. zabavno je bilo čak i kad je bilo strašno. zabavno je bilo prekoračivanje gerilaca u bekstvu i njihovo spaljivanje zrakom iz TB-a. ima li iko naočari za toplotu?" Mama Meda je ostavio svoje u šatoru.isključio to optužujuće zanovetanje i zaigrao svoj mali živahni ples prstima uz 'Serenadu ulice Tombolova' Hamiltona Bohanona i njegovih Prvaka Ritma. Rat je ponovo bio zabavan. Džonston M'bote namaknu svoje naočari i poprimi izgled sove sa lošim varenjem. kada je čuo uživo u slušalicama kako je posada na T32. Usledi ogorčena rasprava. Ta originalna misao toliko ga je iznenadila da je prošao gotovo čitav minut pre nego što se javio Tata Medi." Tata Meda je zapenio i zagrgotao na interfonu.. Tata Medo". primio je puni udar induktora polja nekog mladog vojnika Svezemaljske Armije. pronicljivost i jasan znak da se njegovo predodreñeno postojanje bliži kraju pruge. Mama Medu i Malog Medu razneo u vodoskok metalnih krhotina i crvene kiše. "Kažem ti da tamo nema nikoga!" "Mora da ima!" "Kompjuter kaže.. "Hej! Tata Medo! Tata Medo! Imam jednog bogija! Pravog živog bogija!" "Gde?" . zajedno sa sredstvom za odbijanje insekata. Avešalomovoj breskvi. Džonston M'bote je osetio nešto neobično u glavi." I T32. vidi! Bio sam u pravu. Zrnasta monohromna izmaglica koju je ugledao pokazala se gotovo odmah korisna. "O. zapevušio je. koji je njegovog Tata Medu. Bila je to originalna misao. Zabavno je bilo rešetanje zaklona od džakova s peskom iz njegovog topa. ima nekgrzhggmmštfughzzss. do poslednjeg izginula usred zbrke oko meta. Dok je posmatrao smrt Avešalomove breskve. Avešalomova breskva.. komandant unapreñen iznad nivoa svojih sposobnosti.. "mislim da imamo posla sa nevidljivim neprijateljem.

Verna i poslušna. Priroda vere u Boga Šenon Jisangani iz temelja se promenila u poslednjih nekoliko minuta. "Hajde da je sredimo. uzela je klube plamenocrvene vunice sa češljeva i objavila: "Sve ovo mora da bude u tapiseriji. Prašina je padala na glave dinastije Mandela skrivene u najdubljem podrumu." Počivajući o trbuhu na visini od dvadeset metara. M'bote?" Nišandžija M'bote počivao je izvan svog trbušnog plika i pretraživao naočarima paru i dim koji su se dizali sa ruba Čeligrada. U poludelirijumu od jahanja na Konjiću Čarliju. Sada je to bila osveta. Kamenje se treslo i stenjalo. eno je."S leve strane. Imala je sreće kada je Murto Melincakis izgoreo umesto nje. stajala je mirno u središnjem dvorištu Mandelinih i ispuštala paru iz ventila za pritisak. u Zlog i Osvetničkog Matorog Alasa koji nije puštao žrtvu sa udice. "Vidiš li dole bilo šta." Borbena mašina T27. gde su se Parlamentarci i branioci Svezemaljske Armija bacali jedni na druge kao talasi u sudaru. "Jeste! Eno je! Neka je neko gaña!" Mama Meda se uz škripu okrenu da posluša. od Dobrodušnog Velikog Čikice koji je nekima dodeljivao nešto više sreće nego što je to pravda zahtevala. a Kvaj Čen Pak je požurila da biljnim čajem smiri njegovo bulažnjenje. borbena mašina izgazila je napušteno zapadno krilo hacijende Mandelinih.. Dim se kovitlao oko pokretne kule i davao joj zloćudnu inteligenciju sa nekog drugog sveta." Voleo je da koristi vojne izraze. Istočno prosvetljenje.. jer ona nije mogla da skine sa sebe . koja je veselo radila za svojim razbojem. Eva. neprijatelj. Rael Mandela Mlañi je halucinirao o danima kada je predvodio Veliki Štrajk. u vazduhu punom dima. Tata Meda podiže ubistvenu bočnu nogu za gaženje. otvorivši poput mahune graška onu najtajniju sobu koju je Deda Haran zaključao i prokleo onoga ko je ikada ponovo otvori. nišandžija Džonston M'bote upravljao je borbenom mašinom tako što je izvikivao smer u mikrofon šlema... 'Bogi' se zvao Šenon Jisangani. Nešto nejasno i treperavo kretalo se kroz monohromnu pomrčinu.

Džonston M'bote jedva da je čuo kletve svog komandanta.. zgromljujući čelični šut baci je na zid tora za lame. ona oseti ukus čelika i mesinga. kurvo jedna. imam te. šapnu ona. "O. nikada ne. Njen hitac promaši. Umorna. ako bilo šta drugo uradi. A njena blistava nevidljivost bila je podjednako beskorisna kao i odbrambeno polje. taman posla. U trenu pre nego što će isključiti odbrambeni plašt da bi napala. visio iz svoje pokretne kule i pratio je naočarima za toplotu. o. a borbena mašina se neumoljivo probijala za njom. kopile i kučko. "Sranje sranje sranje sranje sranje sranje sranje sranje. proklet bio dabogda proklet bio!" Veliki topovi su se njihali. a ona nije želela da ga ubije. Glupi majmun od čoveka belebetao je iz svog otvora.. . Preostalo joj je samo da se bori i umre kao Murto Melincakis. u kriku izmučene plazme. Bože!" viknu ona nevernički dok se koprcala prema Tvrñavi Čelikgrada. a Šenon Jisangani nalete na itekako čvrstu zidariju od ćerpiča. razbijenih iluzija. dabogda. razne stvari popucaše i smrviše se. Došlo je do kontakta. sa sve tobdžijom i topom." Džonstonu M'boteu je jezik virio izmeñu zuba dok je šaputao u mahnitom veselju i okretao male mesingane točkove i nonijuse.zadah tog spaljivanja. "Proklet bio. a ona nije. videla je da njen hitac nije sasvim promašio. Oduvala je gornju topovsku kulu.." Sklupčan kako bi se zaštitio u svojoj udobnoj i zabavnoj trbušnoj kuli. član posade. zgañena. Dok je podizala svoj induktor polja da bi se borila. Borbena mašina se poigravala sa njom. Ipak. Čak je neki propalitet. Para i ulje kuljali su u vodoskoku iz metalne rane kao krv iz srca. odbrambeni mehur puče. imam te imam te. "Čak te ni ne poznajem". "Imam te. U njenom telu.. skončaće u vatri. imala nameru da skonča u vatri kao taj desetogodišnji vojnik. sad te imam. noga se podizala. "Proklet bio dabogda. ružan mali majmun od čoveka pokazivao je. kategorično nije. Ona se zasmeja kikotom od koga su se rebra prevrtala i sve se zamrači. shvatila je koliko je umorna od ubijanja. U nejasnoj mijazmi polusvesti.

ne odgovorivši na izazov.. Istočno prosvetljenje. Ukopana duboko. koju je oborilo njeno oružje. borbena mašina se preturi. u svom centru za vremenski transport. pomerajući oči od monitora preko monitora do . a onda omanuše. reče on." T27. "Upozorio sam te. tahijonski blasteri nekontrolisano opališe na sve strane. i mašina se razbi na tvrdoj zemlji Bespuća. Nišandžija Džonston M'bote pritisnu crveno dugmence.. "Idiote jedan glupi!" zakrešta Tata Meda. i Arni Tenebre je videla pad grdosije.. a Arni Tenebre je uživala u svakoj od njih. Džonstonu M'boteu bilo je dopušteno da shvati da je čitav njegov život bio usmeren prema tom trenutku slavnog uništenja. katastrofalno. Za nju je to bio samo nešto živopisniji fragment iz ratnog mozaika. na petom nivou ispod Čelikgrada. Sa veličanstvenom. bolni. žiro-stabilizatori zaurlaše dok su se upinjali da zadrže borbenu mašinu u uspravnom položaju. zbog čega? Krstić zasija.gospoño!" On uperi veliko oružje u ženu koja je ležala na gomili krša cigala od ćerpiča. zanese se kao drvo na rubu provalije.. Osetila je da u njoj narasta veliki. i u zaslepljujućem blesku raznese levu bočnu nogu. Oscilirajući preko granice izmeñu bola i svesti. A onda više nikada nije osetio ništa. baletskom gracioznošću. Džonston M'bote se vratio do trenutka roñenja i shvatio kada je video kako mu se savršeno oblikovana glava pojavljuje izmeñu majčinih butina. "Prokletstvo". rekao sam da paziš. a njega kao zrelu šljivu zgnječila težina srušenog metala. "Imam te." Šta je to vikao Tata Meda? Zar ne zna koliko je teško gañati dok se prokleta borbena mašina njiše i posrće kao pijanac nedeljom uveče? Upozorenje? Do ñavola. kidajući napad kikota. para eksplodira iz uništenih zglobova. savršena meta. Metal kriknu i zalupa. "Zzzap!" viknu on. U času pre nego što je trbušna kula pukla. da je od samog početka bio osuñen na propast. potporučnik Šenon Jisangani je videla pad grdosije. U poslednjim sekundama strmoglavog pada. Osetio je duboko duboko gañenje. Njen zid televizijskih monitora prikazivao je rat u svim njegovim mnogobrojnim bojama.

kako je niko ne bi čuo i pomislio da je luda. Vastator. Tada se stvarnost okonča. "Pametna pametna pametna Marja Kvinsana". Eoni se otvoriše pred Arni Tenebre kao usta. u težnji da ne izgubi ni trenutak Rata Izmeñu Sila. . svi će da poustaju i odu kući na večeru. Rat dečjim pištoljima. "Onda. "Spremi smo!" viknu Davram Mantones. "Koliko još?" "Dva minuta. Induktori polja dobovali su po induktorima polja sve dok se nije oglasila tahijonska oprema borbenih mašina i objavila da je igra gotova za danas i zauvek. brzi. Ona navuče borbeni ranac na ramena." Vatra iz oružja zvučala je u njenim ušima poput dečjih pištoljaigračaka dok su napadači jurišali na branioce. Vastator obrati pažnju sa prenosa masakra na vremenski ključ koji je stajao na podu. kratki susreti sa ratom. šapnu ona. Sve slabije ih je pokrivala artiljerija borbenih mašina. i ona se baci u ponor u kaskadi zaostalih slika. rat u stilu lezi-dvadeset-sekundi-mrtav-si.monitora. "Pešadija! Sada šalju pešadiju!" Arni Tenebre ponovo obrati pažnju na zid sa slikama. da uradimo to. Ona uključi uvećanje i vide poznate glomazne rančeve na belim ramenima Parlamentaraca. hoćemo li?" upita Arni Tenebre." Posmatračima koji su nadgledali monitore ote se usklik. "Stigla si blizu toga da mi uzmeš meru. ali ipak nedovoljno. Davram Mantones prebaci ručni prekidač koji je skrenuo svu energiju iz čelikgradskog tokamaka u vremenski ključ. a kada se završi. Tanka bela linija napadača bez napora je klizila kroz rovovske saobraćajnice prema Čelikgradu. Sada priključujemo generatore polja na fuzioni tokamak.

lame. Prvo što je gospodinu Jerihonu i ostalim izbeglicama u Hotel/Baru nagovestilo da je stvarnosti došao kraj bilo je njihovo lebdenje pod tavanicom. Kaan Mandela je pošao u poteru za radio-odašiljačem u pivskoj gajbi zaplivavši nesigurno prsnim stilom ispod plafonskih greda. nešto veliko kao ambar. kuće. Zakoni prostora i vremena se krive i mislim da se delovi alternativnih Vaseljena preslikavaju na ovu. Na polovini ulice. tri prazna hotela i kari-restoran 'Ekscelzior' bili su uronjeni u ogromnu dinu crvenog peska." . kockasto i prljavonarandžasto. letelo je nad Bespućem. svinje i psi lebdeli su oko kućnih streha. branioci." "Nije bilo ovako kada ga je koristio Doktor Alimantando. vojnici. i samo što su se zabrinuto pozdravili. zemlja i kamen padali su u nebo. ustanovili su da im stolovi. "Šta se dešava?" Egzaltirani Preci gospodina Jerihona raspravljali su se duboko u njegovom hipotalamusu dok je on lebdeo uz luster sa svećama. drveće." Polovina sobe nije mogla da shvati o čemu to Radžandra Das i gospodin Jerihon pričaju. "Alimantando je svoju formulu o temporalnoj inverziji čuvao kao tajnu: Tenebrini inženjeri mora da su negde pogrešili. životinje. Napadači. i stvarnost se slama. Radžandra Das se usidrio kraj zastora da bi provirio naopačke kroz prozor. svi su se okupili zahvaljujući saću tunela i pećina u stenju ispod Bespuća. gravitacija kao da je bila potpuno posuvraćena. Iako razdvojeni u vreme vazdušnog napada. stvorili su zonu temporalne fluidnosti ovde. neustrašive ekipe snimatelja. boce i stolice lebde oko ušiju. šolje.63. tepisi. Tamna senka pala je na bestežinsku ulicu. sada. U drugom smeru. "Mora da su uspeli da aktiviraju vremenski ključ. Njihov konačni zaključak bio je užasavajući. Umesto da stvore fluidnost kroz vreme.

"Pusti mene. "Pokušaj ponovo da nañeš Persis na radiju". "Osim ako ne budemo u stanju da isključimo izvor energije za vremenski ključ." Nije dodao: "Ako je još živa. i same stene ispod ulice pomerale su se i komešale." Prvi drhtaji zemlje zatresoše Hotel/Bar. Gospodin Jerihon skinu mu borbeni oklop i opremi Radžandru Dasa šlemom.. Svetlucavi vetar ispunjen licima duhova šibao je ulicom i nosio sve što je bilo neukotvljeno u slobodnom padu." "Neće ti to uspeti. napolje." Na raskršću Hlebne ulice. Treba mi tvoja mašinska magija." započe Kaan Mandela. Umeš li da čuvaš tajnu? Jesi li ikada čuo za Damantinske Discipline?" "Samo Egzaltirane Porodice. Dva . u pustinju. "Možda nam zatreba njena pomoć. doviknu pri odlasku." "Misliš. Nije mu bio potreban damantinski disciplinovan sluh da bi razabrao štektanje ručnog oružja u blizini. gravitacija je ponovo bila uspostavljena. ali pljusak vrele kiše naterao je gospodina Jerihona i Radžandru Dasa da potraže sklonište. da isključimo čelikgradski tokamak?" "Mislim." "Osim ako?" upitaše Sevrijano i Batisto Galačeli u glas.. Radžandra Das se otisnu za njim posle trenutka oklevanja. A ti mi trebaš za to. "Možda ti zatreba". Radžandra Dase. starče". Egzaltirani Preci već su odgovorili i na to pitanje." Gospodin Jerihon je već otvorio vrata. Ispod prozorskog praga pronašli su nekog skuvanog gerilca. energetskim kompletom i naoružanjem. koja je jedanaest godina bila udata za zakone prostora i vremena. Osloboñene gravitacije. reče gospodin Jerihon. reče Kaan Mandela. "Osim ako. "To znači da je došao kraj konsenzualnoj kauzalnoj stvarnosti. ali gospodin Jerihon reče "Baš tako!" i baci se na ulicu. "Plašim se da to mogu samo ja da uradim."Šta to znači?" upita Santa Ekatrina Mandela. a njihov odgovor nije bio ništa manje užasavajući od prvog.

Sekund kasnije. "Ali što duže vremenski ključ bude radio. ovde je polovina kuće letela unazad. to će biti veća zona interferencije. proñe kroz područje neobjašnjive noći i uñe u Alimantandovu ulicu. Ljubičasta munja grčevito zatreperi na kraju ulice. Čelični vetar ga je šibao. Vidno stareći dok su trčali. Radžandra Das krenu za gospodinom Jerihonom u zaklon baš kada je plotun pucnjeva sa krova gradonačelnikove kancelarije razorio pročelja kuća u Alimantandovoj ulici.muškarca jurnuše kroz zavesu vrele kiše u Mosmanov Sud." . "Zaboga miloga!" šapnu Radžandra Das. begunci iz zone ubrzanog vremena zaždiše ulicom i zabasaše u džunglu zelenih lijana i puzavica obavijenih oko zadimljenih kostura dve borbene mašine. Dva čoveka koprcala su se kroz svet utonuo u bezumlje. Tu se gravitacija pomerala za devedeset stepeni da bi ulice pretvorila u litice. Zelene prilike nalik na visoke. Udarni talas naboja induktora polja ispaljenog u blizini obori njega i Radžandru Dasa na tle. vremenski potres otkinu gradonačelnikovu kancelariju u koznakad i zameni je četvrtinom hektara zelene livade. tamo su mehuri bestežinskog stanja poskakivali sokacima i čekali da uhvate u zamku one dovoljno blesave da iziñu iz svojih podruma. posežući prema Panplazmičnom Omniverzumu. Gospodin Jerihon pronañe mrtvog Parlamentarca na ulazu u spaljenu kuću i opljačka njegovu borbenu opremu. "Još je lokalno". Utvare neroñene dece igrale su sa rukom u ruci pod drvećem koje je još bilo samo semenje. Gospodin Jerihon obiñe oko relativističke zone. sa sve belim plotom i tri i po crno-bele krave. ludirale su se na krovovima i privlačile vatru onih vojnika koji su još bili kadri za borbu. mršave ljude. onde su baštenske biljke izrastale u razgranata stabla za samo nekoliko sekundi. Zaduvao je snažan vetar koji ih je terao prema Čelikgradu. "Dokle misliš da doseže?" upita Radžandra Das. gde se srce ludila obrtalo brže i brže. gde su se kazaljke opštinskog časovnika obrtale brzinom koja je sate sabijala u sekunde. odgovori gospodin Jerihon.

izbegavajući niske hice induktora polja. kao Kapetan Brzi u starim stripovima koje mu je kupovala majka? Pratio je gospodina Jerihona hodnikom izmeñu dva konvertora čelika u neočekivanu zonu slobodnog pada. koja je obavijala Čelikgrad. Kit zapliva u stanicu Bespuća." Radžandra Das se provuče kroz ajnštajnovsko bojno polje. Neka avetna prilika. načas je opazio . "I ja sam"."Verovatno ne bi trebalo ovo da kažem. On zapetlja po kontrolama na ručnom zglobu i nagradi ga bockanje statičkog elektriciteta na licu u istom trenutku kada ga strahoviti udar zavitla kroz prostor. Gledaj. On pokuša da zamisli kako njegov prolazak izgleda bojovnicima zamrznutim u vremenu: je li bio vihor. blesak svetlosti. Dok se odbijao od bočnog zida dimnjaka broj 16. Munje su joj letele sa vrhova prstiju i prikupljale se u loptice koje je vetar nosio kao iščupani korov oko nogu dva muškarca. o njegovim induktorima polja? Nije ni pomislio na aparat koji je nosio. Gospodin Jerihon i Radžandra Das uroniše u vihor dima. "Distorzija vremena". Da uključi odbrambeni plašt? Nije znao kako to da uradi. saginjući se ispod usporenih tahijonskih zraka. "Hodi. Kretanje navede Radžandru Dasa pravo u elegantno naopako poniranje." Tamo se vodila bitka kipova: puževski. visoka kao drvo. Jedan Arhangelsk mokrio je u leji kupusa. da proñemo kroz njih?" "Ne mogu da nas vide. Dok su gospodin Jerihon i Radžandra Das jurili prema vremenskom zidu. "Hajdemo. Gospodin Jerihon je nešto vikao. Prestravljen sam. "Šta to. mrlja mnogostrukih slika.. gañali su jedni druge tahijonskim zracima sporim poput udaraca pijanaca." Gospodin Jerihon pogleda uskovitlanu zavesu dima prošaranog munjama. opkoračila je opštinsku solarnu stanicu i tamo otkidala vrele solaže na svojoj crvenoj gitari.." "Misliš. reče on. ali mojim nogama se ne ide dalje." Gospodin Jerihon zaplesa po bojnom polju. stvarnost je drhtala i tresla se. objasni gospodin Jerihon.

" "Persis. osloboñenim tiranije krvi i mesa u okovima vremena." "I. Mogu da nas šutiraju kao gumene lopte i čitav dan ako to žele. ako počne da se smeje tom vicu. dva muškarca se sudariše i odbiše jedan od drugog." "Da?" . Persis. Zabavljate se?" Gospodin Jerihon je čuo glas u slušalici i odgovorio mu. Pa. neće biti u stanju da prestane." "Ne moraš to da mi pričaš. Dok se gospodin Jerihon prevrtao kroz Anarhičnu Zonu. Tražim da smesta napadneš snage ušančene oko fuzionog pogona Čelikgrada. Centralni fuzioni tokamak očigledno je bio dobro branjen. lako je njima. kao i na hrabrost. On vide da mu se približava Radžandra Das." "Važi.gospodina Jerihona koji se odbijao meñu zidovima kao lopta u salonu za pačinko.. Nešto mu zapucketa u ušnom prstenu. Usred odskoka. "Zdravo. Egzaltirani Preci ga podsetiše na to da sa svakom sekundom svet oscilira sve dalje od konsenzualne stvarnosti. Radžandra Das shvati da je prešao iz faze u kojoj je bio previše prestravljen da bi se plašio.. Drugi udar induktora polja odasla gospodina Jerihona cik-cak putanjom od visoke peći do tla. Zar postoji nešto smešnije od toga da poskakuješ po čeličani usred vremenske oluje dok banda terorista brani fuzioni tokamak što napaja energijom vremensku mašinu koja se otela kontroli? Znao je da. predlažem da pripaziš na žestoka izmeštanja stvarnosti. "Persis! Dušo! Džim Jerihon. u veličnstveno stanje histerične komike. reče on svojim Egzaltiranim Precima. momci. Samo ga je opljačkani odbrambeni plašt spasao od mrvljenja i smrti. Oni ga podsetiše na dužnost i čast. pa od prenosnika do konvertora. Previše sam mator za ovo.

Metal zaškripa i zastenja. Od branilaca nije ostao ni dronjak mesa ili tkanine." Prolomiše se udaljene eksplozije.." Rafal hitaca sa položaja oko tokamaka odbi Džima Jerihona kao rukometnu loptu dok je kaskaderski avion Jamaguči i Džons urlao iznad dimnjaka." "Važi.. "Jezive stvari"." . uništi tokamak. U generatorskoj sali nije bilo ničega osim pesme tokamaka. Evo.. reče Radžandra Das."Ako sve drugo omane." "Teorijski.. Radžandra Das učini isto.. "Mislio sam da se razumeš u to." "Doći će." "Kada je reč o tokamacima u lokomotivama. "Teorijski. gospodine damantinski disciplinovani. nas. spustivši grube šake na kontrole. gospodin Jerihon ga zgrabi za okovratnik.. "Šta će da se desi ako se energija isključi?" "Nisam siguran. krećemo. a onda Persis Taterdemalion poče da se diže u nebo dalje od krilatih prilika koje su je jurile vitlajući krivim sabljama. ako ne budemo uspeli da se probijemo." "Nisi siguran? Nisi siguran?" Usklik Radžandre Dasa odzvanjao je meñu čeličnim zidovima. i dok je lebdeo kraj njega.. stvarnost bi se naglo vratila u konsenzualnu stvarnost." "Nemam pojma kako. Tahijonski blasteri na krilima oglasiše se." "I šta sad?" "Pa.. Gospodin Jerihon isključi plašt i uhvati se za direk. ti ga isključi. Da." "Do fuzione eksplozije. začu se eksplozija zbog koje se gospodin Jerihon uplaši da je možda uništila tokamak. a gvozdeni korak borbene mašine zatrese generatorsku salu. Ovo je drugačije. i samo ako sve drugo omane.

"Teorijski." "Baš ti je ovo neko vreme za teorije." Prsti Radžandre Dasa zaigraše nad kontrolama. Ništa se ne dogodi. Prsti ponovo poleteše. Ništa se ne dogodi. Treći put Radžandra Das zasvira na kontrolama kao na harmonijumu u kapeli, i treći put ništa se ne dogodi. "Šta nije u redu?" "Ne mogu to da uradim. Prošlo je previše vremena. Izgubio sam osećaj." "Da vidim..." Radžandra Das natera gospodina Jerihona da se udalji od kontrolnih svetiljki uperivši cev svog induktora polja. On promrmlja nešto šapatom i ispali hitac pune snage u kontrolnu tablu. Dva muškarca se zateturaše unazad od eksplozije, zaslepljeni iskrama i raznesenim kolima. Obično smireno zujanje fuzionog tokamaka naraste u kreštanje, zavijanje, razjarenu riku. Radžandra Das pade na kolena i pomoli se za božanski oproštaj i za život jednog skitnice, kada fuzioni vrisak posvemašnjeg uništenja zaćuta. I istog trenutka, ljudi osetiše kako se oni, energetska sala, Čelikgrad, čitav svet, posuvraćuju iznova i iznova. U gromoglasnom naletu stvarnosti, vremenski ključ implodira i odvuče centar za vremensku kontrolu Arni Tenebre na dubini petog nivoa, zajedno sa celokupnim njenim štabom, u bezvremenost. Vremenski zid eksplodira napolje. Oni u bestežinskom stanju popadaše iz vazduha; kitovi, arhanñeli i gitariste iščeznuše, a proključalu kišu odnese svetlucavi vetar. Svaki časovnik se zaustavio u vremenskoj eksploziji i ostao večno tako zaustavljen, uprkos pokušajima novih pokolenja mnogo kilometara udaljenih od dana vremenske oluje, da ih ponovo pokrenu.

64. Kada je vremenska oluja prošla, gospodin Jerihon je izišao iz sale mrtvog tokamaka da bi ustanovio da je teorijski, samo delimično bio u pravu, teorijski. Čitava četvrtina Čelikgrada bila je odsečena kao nekim čudesno oštrim nožem, a

na mestu cevi i nosača, crveni kamen protezao se sve do horizonta. Polja Kristalnih Ferotropa oko grada bila su ispresecana neumesnim prostranstvima nedirnutih dina i zelenih oaza stabala banana, i rošava od kratera stopljenog stakla. Kada se Radžandra Das pridružio prijatelju i kada su se njih dvojica vratila u Bespuće, prošla su kroz fantastični predeo bizarnog i neobičnog. Ulice su se završavale praznom pustinjom ili su bile zakopane pod ogromnim dinama; lokomotive su stajale usred vrtova, kuće usred jezera. Jedan kolosek železničke pruge završavao se naglo u maloj, ali bujnoj džungli, a čitavo novo naselje iza pruge bilo je vraćeno goloj ravnici. Lica počeše da se pomaljaju na ulicama. Zbunjeni alhemijom koja je progutala Bespuće, tragali su za kućama i porodicama izgubljenim u vremenu. Nisu znali, niti su mogli da znaju, da su, kada je isključen vremenski ključ koji je izvitoperio stvarnost, sve one fantomske geografije Bespuća koje su mogle postojati bile fiksirane, stopljene, i da su postale stalne onog trenutka kada su gospodin Jerihon i Radžandra Das zalupili vrata Panplazmičkog Omniverzuma. Pukotina je bila zatvorena; bitka se završila. Preživeli su procenjivali stepen pobede. Čitava trećina Parlamentarne Legije Marje Kvinsane bila je poništena pri udaru vremenske oluje, i vraćena onim zadacima, zanimanjima ili životima koje su njeni pripadnici mogli da vode da ih nije zaveo ritam regrutnog doboša. Oni koji nisu bili zbrisani u druga vremena pretrpeli su samo lake gubitke. Branioci Svezemaljske Armije bili su mahom uništeni. Sedamdeset odsto gubitaka, a njena čitava komandna struktura bila je obezglavljena onim što se zbilo u snažno branjenom skloništu ispod Čelikgrada: Šenon Jisangani je predala ostatke svoje armije generalu Emilijanu Marfiju i lila je suze radosnog smeha dok su njene drugove vodili u logore na rubu pustinje. "Pobeñeni smo!" smejala se, dok su joj suze tekle niz lice. "Pobeñeni smo! Pobeñeni smo!" Svezemaljska Armija više nije postojala.

Dva sata pre mraka, kaskaderski dvokrilac Jamaguči i Džons GF666Z spustio se izmeñu železničkih koloseka. Poslednju preživelu iz Taterdemalioninog Letećeg Cirkusa proneli su na ramenima kroz ulice prijatelji koji su je najviše voleli, i Crveni Anñeo je konačno trijumfalno i sa strahopoštovanjem unesen u Hotel/Bar, gde su ga pozdravila sva srca i ruke. Iste večeri, Marja Kvinsana napravila je trijumfalnu bakljadu i prošla kroz Bespuće. Čelikgradski Prsten bio je opasan njenim borbenim mašinama, grañani su joj klicali, ali ona nije bila zadovoljna. Nije izvojevala čistu pobedu. Čačkanje po vremenu i istoriji vreñalo je njen politički senzibilitet. Istorija je bila zapisana u kamenu. Nije to bilo nešto mistično, da se baca svetlucavo u vazduh kako bi ostalo da leži tamo gde padne. Nije volela da razmišlja o svom životu i svetu kao o pukoj promenljivosti potencijala. Nije volela da razmišlja o tome gde su sve završili njeni poništeni vojnici. Posle službe zahvalnosti u Bazilici Sive Gospe, zahtevala je da joj dovedu Arni Tenebre. Baš je želela da iskali svoje nezadovoljstvo tako što će je mučiti i unakaziti, ali naknadna pretraga Bespuća i Čelikgrada nije iznedrila čak ni njen leš. I tako, posle pet dana trijumfa i pobede pred kamerama sa devet kontinenata, Marja Kvinsana se vratila u brda Mudrosti da primi službeni prsten premijera sa prsta časnog Vangelisa Karolajtisa, samo da bi ustanovila da fini stari gospodin nije bio ni fin, ni gospodin, niti na kraju krajeva častan, jer je imao dovoljno podataka o zverstvima i zločinima koje je njegova ministarka za bezbednost počinila u pokušajima da uništi Taktičku grupu Svezemaljske Armije da bude vrlo vrlo siguran da ona od njega neće uzeti prsten dok god je živ. A što se tiče Arni Tenebre, Ptice Smrti, Vastatora, za nju se nikada više nije čulo, mada nije nedostajalo objašnjenja, glasina i dokonih govorkanja koja su vremenom prerasla u tkanje narodnog predanja, koje je vremenom preraslo u legendu, koja je vremenom prerasla u mit, tako da je ime Male Arni Tenebre najzad bilo zapisano na nebu, a to je i bilo jedino što je ikada zaista želela.

65. Nadahnuće Kadilak probudio se u čeličnom kriku iz gvozdenog sna. Pamćenje i svest su mu prkosili - kakva su to jarka svetla, visoka tavanica, sluge u zelenim odorama koje se klanjaju u strahopoštovanju zbog njegovog prisustva? On se uspravi da zatraži objašnjenje, a odgovoriše mu krici uzbune i verskog straha. "Gospodaru, gospodaru, o, istina je, istina! O, gospodaru, blagoslovi me." Neki mladi umolnik sa polumetalnim licem pade na pod u krajnjem obožavanju. Nadahnuće Kadilak kroči sa kreveta (operacionog stola?), ugleda svoj odraz na belim zidnim pločicama i seti se svega. Potpuna ugradnja! Čovek pretvoren u čelik... On spusti pogled na svoje telo, šake, udove. Metal; gladak, tvrd metal neuprljan kvarnim mesom, neuprljan crvenom krvlju, sasvim čist, sveti metal. On diže visoko čelične ruke u znak zahvalnosti. "Potpuna ugradnja! Uspešna potpuna ugradnja!" Uz 'slava tebi aleluja', tehničko osoblje se prući pred njim. Nadahnuće Kadilak osmotri sopstvenu slavu na zidnim pločicama i seti se... ...glasa Velikog Inženjera koji ga je pozvao u proroštvo ...suprotstavljenih vojski i Sirote Dece meñu njima, bespomoćne, bez voñe ...jarkog svetla, zujanja, blistavih mašina, hladnih hladnih pločica, bleska čelika, tame. "Koliko je prošlo?" upita on jednu kibernetičarku. "Osam dana, o sveti. Čitav svet je poludeo, sveti oče: kupola bazilike je uništena, svetilište su oskrnavili mesnati koji su služili zahvalnicu zbog pobede; vodio se rat, izgubljen je i dobijen na ovim ovde ulicama, stotine su izginule i... oprosti mi, ali i samo vreme i prostor su poludeli. Sve se promenilo: ludilo je osloboñeno u Vaseljeni." "Mir, malena. Znači da je vreme da se ponovo uspostave red i harmonija", reče Nadahnuće Kadilak. U treptaju koncentracije, crni oreol pojavi mu se oko desnog ručnog zgloba. Tehničari zinuše i zapevaše aliluja. "Ono što je nekad

bila Siva Gospa, sada sam ja, i više od toga. Ona je bila u osnovi od krvi i mesa, dok sam ja od osvećenog čelika. Mene je izabrao Veliki Inženjer, kao Budućeg Čoveka; u mojim kolima gori moć..." I on otvori desnu šaku, a tama preli sve tehničare osim onih dvoje koji su razgovarali sa Nadahnućem Kadilakom, preobrazivši ih u nešto crno i zadimljeno, toliko grozno i skaredno da je prkosilo mašti. Nadahnuće Kadilak se nasmeja metalnim smehom. Bio je zavisnik moći i svaka sledeća njena zloupotreba morala je biti bogatija, dublja, punija. Pred svojim ustuknulim akolitima, preobrazio se i izbacio krila, elise, motorne testere, tahijonske blastere, radio antene, prenosive stobe harmonijume, točkove, pruge, mlaznjake, rakete, mašine za pranje veša, sve u munjevitoj alhemiji. "Poñite sa mnom", zapovedi on kibernetičarki i tehničaru koji ga je nazvao gospodarem. "Umoran sam od preobražaja." Kibernetičarki reče: "Ti ćeš mi biti komornik", a tehničaru: "Ti si mi glavni inženjer. Ne plašite me se... morate me voleti. Zapovedam to. A sad, želim da iziñem pred svoj narod kako bi me obožavao." "Ah", reče komornik. "Eh", reče glavni inženjer. "Gde su vernici?" upita Nadahnuće Kadilak. "Avaj, nisu bili toliko verni kao mi", reče komornik. "Mislili su da si poginuo kada je avion udario u kupolu, pa se ona srušila", reče glavni inženjer. "Naravno, ti si bio na bezbednom, u podzemlju", reče komornik. "Ali oni to nisu smeli da znaju", reče glavni inženjer. "Pa su, ah, našli novi predmet obožavanja." "A to je, ah, jedan voz." "On je izišao iz Čelikgrada posle vremenske oluje i ponudio da svu Sirotu Decu odveze na bezbedno." "Uviñaš paralelu, sveti oče: proročanstva koja si širio, o Čeličnom Mesiji koji izlazi iz Čelikgrada da izbavi vernike od rata i uništenja."

"A oni su, ovaj, krenuli s njim." "Šta?" zaurla Nadahnuće Kadilak. Niknuše mu elise i on skoči u vazduh. "Poñi na zapad", dodade komornik.

Iz vazduha, Nadahnuće Kadilak je mogao da vidi da je neka nesreća gora od običnog rata zadesila Grad Vere. Kupola Bazilike Sive Gospe (sada, ispravio se, Bazilika Potpune Ugradnje), ležala je u krhotinama i komadima na popločanom podu odaje za audijencije. Čitavo istočno krilo zajedno sa desetak hektara Grada Nade bilo je zbrisano i zamenjeno sličnim predelom zasañenog i navodnjavanog kukuruza. Privatne odaje Sive Gospe pretvorene su u stopljeni napukli krater u kamenu, a kraj toga su stajali prepletani ostaci nekakve nezgrapne tronoge sprave. Šta se to dešavalo? Rat, strah, bezobrazluk, apostaza; sa lokomotivom! To čak i nije neki naročito dobar primer lokomotivske graditeljske veštine, zaključio je Nadahnuće Kadilak, zagledajući to izdaleka, dok je pratio liniju bele pare na zapadnom horizontu. Fuziona lokomotiva Klase 27, Velika Južna; tokamaci kojima je odavno prošlo vreme za remont. Boja potklobučena i oljuštena, a šta to tamo piše, Vrelo znanja i obrazovna atrakcija Adama Bleka? Bedno. Zablistavši jarko kao srebro na pustinjskom suncu, Nadahnuće Kadilak uključi sistem za obraćanje javnosti i stade da prekoreva svoje ljude. "O, vi, s malo vere!" Lica na prozorima rasklimatanih vagona. Izgledala su preplašeno. Baš dobro. "O, bezverni i izopačeni naraštaje! Obećao sam vam da ću se vratiti kao Potpuna Ugradnja, a opet niko od vas nije hteo da sačeka osam dana da to obećanje bude ispunjeno! Prekršili ste sporazum! Idolopoklonici! Obožavate... Zlatno Tele radije nego fizičku manifestaciju Kosmičkog Inženjera! Gledajte kako uništavam sve lažne idole!" On nadlete voz koji je ubrzavao i podiže šaku da zavitla grom kibernetske zapovesti. "Svi bismo radije da to ne radiš", reče voz, krajnje neočekivano. Moć ispari iz vrhova prstiju Nadahnuća Kadilaka.

"Šta?" Voz ponovi svoju izjavu od reči do reči. "Voz koji govori! Vidi vidi." "Nešto više od toga", reče Velika Južna, Klasa 27. "Ja sam Potpuna Ugradnja." "Besmislica! Svetogrñe! Ja sam Potpuna Ugradnja, jedan, jedini!" "Ti si čovek preobražen u mašinu. Ja sam mašina preobražena u čoveka. U srcu, ti si od mesa, jer još nosiš ljudsko obličje, ali ja sam prevazišao takav antropomorfni šovinizam. Ja sam mašina u obličju mašine." Glave Sirote Dece virile su kroz prozore, očigledno uživajući u teozofijskoj prepirci. Nadahnuće Kadilak ustanovi da mu je radoznalost podstaknuta bez obzira na bes, pa upita: "Kakvo si ti to stvorenje?" "Pogledaj moj prvi vagon", odgovori voz. Nadahnuće Kadilak uvuče rotore i spusti se pomoću mlaznog pogona na krov sa oguljenom bojom. Izbaci teleskopsko oko kamere preko ivice da bi zavirio unutra. Prozori su bili prekriveni gustom paučinom i prljavštinom, kao i sâm vagon; prašina, paučina, vremešnost i nemar. U središtu vagona nalazila se fotelja od ispucale kože, a u fotelji je sedeo mumifikovani leš. Na glavi leša nalazila se metalna dijadema neobičnog i složenog izgleda. "Adam Blek beše to", reče voz. "Kada je njegova duša prešla u mene, zapečatio sam vagon, tako da nikada više ne bude otvoren. Sve što taj vagon predstavlja, ja sam sada prevazišao, ja sam mašina/čovek, pravi budući čovek, Potpuna Ugradnja, ako baš hoćeš. Mnogo sam godina putovao prugama sveta u potrazi za nekom svrhom svog duhovnog identiteta, a onda sam čuo za Tupsonijance iz Bespuća, mesta koje sam dobro poznavao u vreme svoje inkarnacije od krvi i mesa, pa mi je srce reklo da se tu nalazi razlog mog postojanja. I tako sam došao, a oni su me pozdravili kao Čeličnog Mesiju i pošli su sa mnom u svom dronjavom karavanu starih vagona i kola. A pošto može postojati samo jedan Čelični Mesija, moramo se sada, avaj, boriti."

na rubu sveta. Adam Blek ukoči i stade. reče on. bez uspeha. i kola mu se stopiše i pocureše kao katran. svetogrdni voz naglo ukoči i zaustavi se sa škripom. lepljive mine sa robo-majmunima. njega obavi konus svetlosti belog usijanja. Kompjuterizovana odbrana Adama Bleka bez napora poništi tu čaroliju. kandže sa vodenimn topom. Istovremeno. Za njim usledi novi blesak. krenu unazad i ubrza za Sirotom Decom.Nadahnuće Kadilak odskoči sa zahuktalog voza pomoću pulsa čiste mlazne sile kada je duž superstrukture Adama Bleka zapucketala njegova kibernetsku zapovest za stapanje kola. pa poče da vuče vernike nazad u Bespuće. Čovek raketa i čovek voz borili su se zapovestima i protivzapovestima pedeset kilometara kroz pustinju. njegova hromirana koža zasija crveno kao višnja. naleti superzagrejane pare sa mikrotalasnim emisijama: Potpune Ugradnje su se borile sve dok od Bespuća nije ostalo jedva nešto više od sećanja iza istočnog horizonta. Onda Nadahnuće Kadilak ugleda zaslepljujući blesak daleko. Nadahnuće Kadilak isprede kabl od dijamantne niti iz stopala. Sonično se sudaralo sa soničnim. Adam Blek izbaci belu paru. mitraljezi sa laserskim pokretnim kulama na krovu. pa još jedan. Nadahnuće Kadilak se pope na bezbednu visinu. pulsirajući fuzionom energijom na pruzi." Adam Blek dade gas i poče da ubrzava prugom prema zapadu. i dok je treptao zaslepljenim okom. pa još jedan." "Dobro. Sledećih dvadeset kilometara koristili su fizičko oružje. udarci potpomognuti servo-sistemima sa penom od polimera. I dok je počinjao da shvata šta mu je Adam Blek uradio. potom skerletno. "Saglasićeš se da je bezbednost Sirote Dece bez premca?" "Dogovoreno. "Ne ovde". projektili su se susretali sa rojevima robotskih pčela ubica. onda. Nadahnuće Kadilak pusti svoj tovar i okrenu se da se suoči sa napadačem. pa pusti munju najčistije moguće božanske sile koja odseče dronjave vagone Sirote Dece od Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije. munje sa munjama. Nadahnuće Kadilak odasla vrelu zapovest fuzionim motorima takmaca da eksplodiraju. pa žuto. .

Nisam mislio da mi je neprijatelj tako vispren. kraj nebeskih ogledala. gore. Osećao je kako mu još ljudski mozak ključa u metalnoj lobanji. da preusmeri ROTEH-ova nebeska ogledala tako da me uhvate u žižu. divno. govorili su. ispuni zapadni horizont u trajanju od čitave dve sekunde. Ipak bolji. a zatim bela eksplozija. eksplozija će nas obojicu uništiti! Ne! Nemoj!" "Da da da!" povika Nadahnuće Kadilak dok mu se razum topio. gnezda i staništa. ali volja lokomotive bila je isuviše ojačana. majušnu zahuktalu buvu na koži okrugle zemlje. Kada su se Sirota Deca vratila. orfova. pa ispali partake. Videli su kako petnaest ljubičastih zraka udara sa neba poput pravde Panarhove. U trenu pre nego što će Nadahnuće Kadilak dati nareñenje za paljbu. vrisnu svojim plamenim sistemima. Iako su se sama popravljala podjednako brzo kao što ih je vrelina uništavala. On pokuša da posegne i prekine kontrolu Adama Bleka nad Vanama. Ipak sam bolji. Onda se seti. donela su sa sobom i istinitu priču o . U Bespuću. Divno. Uvuče se unutra. do partaka kadrih da razore svet. Bespuće je bilo počašćeno zapanjujuće lepim zalascima sunca. Sada je blistao belim usijanjem.Krajnje domišljato. Punih mesec dana potom. cimajući za sobom nahereni voz od starih vagona i vozila sačinjenih od prerañenih favela. ljudi su govorili da je to bilo kao drugi osvit: divno je bilo. ali prazne. čista poput vrline. eksplozija je potom obojila zapadni rub sveta ružičastom i plavom bojom.. a nematerijalni velovi aurora lelujali su kao duhovi nad poprištem eksplozije. zauze sisteme navoñenja i paljbe i nacilja iz petnaest orbitalnih akceleratora subkvarknih čestica u Adama Bleka. Hrabre misli. govorili su. On prikupi sve ostatke snage i posegnu u nebo. "Glupo glupo glupo.. a mozak razlagao. gore. njegova kola za preobražaj izdržaće još samo nekoliko minuta pre nego što se potpuno ne rastope. Adam Blek shvati njegovu strategiju.

pili pivo i prisećali se. Komornik i glavni inženjer. zagledan u palacanje munje duž horizonta. govorili su. 66. mašine i ugradnje. sa svoja dva sina koji su leteli kraj njenih krila u teretnim dirižablima kupljenim po strmoglavljenim cenama od korporacije Vitlejem Ares. jer taj put bi ih odveo samo do zjapeće rupe u pustinji. odgovorio bi gospodin Jerihon. da bi potom dali dugo očekivano i poluzaboravljeno nareñenje da Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje odu u Čelikgrad po mrklom mraku i ukradu jednu od napuštenih i zaboravljenih čeličnih lokomotiva Klase 88. "Fina fina dama". Potpune Ugradnje. Odvezli su se u pari iz Bespuća u suprotnom smeru od onog kojim su došli pre toliko godina. razmislili su o značenju onoga što se zbilo na zapadnom rubu sveta. kratera zelenog stakla gde su stari tokamaci Adama Bleka eksplodirali pod vriskom superubrzanih podkvarknih zraka sa nebesa i do raštrkanih atoma čoveka.svršetku Putujućeg vrela znanja i obrazovne atrakcije Adama Bleka i Nadahnuća Kadilaka. čija su imena bila Plimut Glajd i Spirit Dinamo. sećaš se Persis Taterdemalion". koje su stajale i sakupljale prašinu i pauke još od dana Velikog Štrajka. kibernetičarka i tehničar. u prelepi zalazak sunca. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje napustila su Bespuće u potrazi za rešenjem još spornog pitanja mašinskih prava. Pod voñstvom komornika i glavnog inženjera. kada su letnje munje darivale efemernim životom ispucale neonske cevi zatvorenih hotela i restorana. Komornika Sive Gospe. gospodin Jerihon i Radžandra Das sedeli su na verandi. Novac od prodaje Hotel/Bara omogućio joj je da unajmi još dvoje pilota: Kalan i Vena . U prašnjavim noćima. pa bi prizvali u misli živopisnu nit istorije koju je ona uplela u priču o Bespuću sve dok nije došla do kraja tako što je odletela u zalazak sunca pošto su je proslavili kao spasiteljku grada. "Svet nije još bio spreman za Potpunu Ugradnju". "Hej. "Baš je bila fina dama". rekao bi Radžandra Das.

vlasnici hostela i restorana koji su im pružali krov nad glavom. grad je naprosto umro. rekao bi Radžandra Das. oduvana za jedan dan i noć. "Pitam se šta li sada radi". Zatim. ali ne i da ta žena voli tri muškarca. korporacija Vitlejem Ares. Bilo je moguće da tri muškarca vole istu idealnu ženu. ali inače nedirnutim posle napada na Bespuće. sa ratnim ožiljcima. oduvana uraganom sunovrata profitnih margina i isukanih noževa u uzvišenoj troposferi . kasicama za gotovinu i Umbertovom zbirkom pornografskih fotografija. dok su ROTEH-ove ekipe vremenskog obezbeñenja češljale Bespuće u potrazi za onim što je tako drsko razorilo njihov kontemplativni mir. i da je prilično uspešna." Najpre hodočasnici i Sveta Deca. Onda. da bi nekoliko godina kasnije postigao čuvenu oslobañajuću presudu u slučaju Kasapina iz Ljandrinod Velsa. konvoj kamiona povezao je Umberta i Luija do Meridijana. "Ovo staro mesto više nije kao pre rata". "Kada je narod otišao. dokumentima." Onda bi Radžandra Das rekao: "Šta li rade Umberto i Lui?" Posle konačne bitke. zatim gospoda iz medija. a gospodin Jerihon bi odgovorio: "Još leti.Lefteremidesa. a Lui zakupio kancelariju u kojoj će prakticirati advokaturu. mislim kod Novog Glazgova. gde je Umberto osnovao firmu za trgovinu nekretninama i počeo da prodaje parcele u planinama Eklezijast. Poslednje što sam čuo jeste da je postavila Leteći Cirkus iznad transpolarnog puta. To je bio razgovor koji su on i gospodin Jerihon toliko puta već vodili da je prošao kroz fazu besmislenog mumlanja molitvi i odgovora da bi dobio obnovljeni značaj. Persis Taterdemalion jasno je stavila do znanja braći Galačeli da se nije vratila zbog njih. hranu i piće. već da pokupi sinove i proda Hotel/Bar. hotelijeri. govorio je uvek Radžandra Das. I tako su spakovali sve svoje godine u kartonske kofere zajedno sa gaćama. U nedostatku vozova (Kompanija je bila spora po pitanju popravke prekida pruge sedamdeset kilometara zapadno zbog sporova o isplati nadnica za opasnost usled zračenja). Jedinstvena i isključiva ljubav koju su braća osećala prema njoj nikada nije bila uzvraćena.

Sve je bilo kao na početku. menadžeri i nadzornici sektora bili su razvejani poput crvene prašine po šaru planete. Njegova vera u Bespuće bila je sebičnija od vere Radžandre Dasa. I poslednji od svih. Ljudi su otišli. savetnici. Baš ništa. sve te molitve. Sirota Deca Bezgrešne Ugradnje. mehaničari. Za njega je kolaps kompanije. bio malo važan dok god je sunce i dalje sijalo. jer on više nije bio siguran da veruje u apsolute i načela. . "Ništa". života. sve te borbe i krvoprolića. frizeri. prinosi rasli. šta im je to donelo? Ništa. Najsarkastičniji Čovek Na Svetu. a kiša povremeno padala sa nebesa. Žan-Mišel Gastino. Sećao se prvog dana kada je pala kiša. Po sada već dugoj tradiciji. u ukleti Hriz. Istorija je prestala za Bespuće i Bespuće joj je zbog toga bilo zahvalno. Po njemu je tumarao iracionalni strah da bi Bespuće moglo u potpunosti da iščezne. "Kažem ti. sve što je ostalo bile su farme i solarni paneli. škripave vetrenjače-pumpe i prazne prazne ulice. a time i Bespuća. Konačno. poput zakopanog izmeta. odgovorio bi Radžandra Das sebi. Sve radne jedinice. čiji je sarkazam zauvek bio otupljen. pravnici. radnje se pozatvarale. energije. lekari otišli su istog dana kada je popravljena pruga. marševi i štrajkovi. dani i noći straha. Sada su se vozovi zaustavljali samo jednom nedeljno. pošto je Bitka Proroka načinila rupu od deset megatona posred glavne trase Meridijan-Panedmonijum. vratio se u svoje šumarke i dolove. ako i tada. Voleo je takoñe da misli da je stvarnija. Vreme je prolazilo tako brzo.funkcionerskih nivoa kada je skandal sa robotskim duplikatima postupno bio iščeprkan. Od tada je prošlo petnaest godina. banke prenele svoje kredite natrag u velike gradove Velike Doline. Traćenje vremena. a da on ne primeti razliku." Gospodin Jerihon nije govorio o rečima kao što su 'načela' ili 'apsoluti' kada je Radžandra Das kudio nesposobnost Konkordata da postigne istinsku pobedu nad čeličanom Vitlejem Ares. gospodin Jerihon bi se uzdržao od odgovora iako ga je znao možda najbolje od svih onih koji su ostali u Bespuću. "I šta je ishod svega toga?" upitao bi Radžandra Das konačno.

osećao je da godine spadaju sa njega." Gospodin Jerihon pogleda u nebesa. Samo je dugo čekao sledeći voz. "Uvek sam govorio da sam samo u prolazu.Jednog dana. ako odem." Radžandra Das pljunu prema mesecu-prstenu." Gospodin Jerihon nije znao na šta on to misli. a sama ne vredi ni koliko jedan moj. oduvek sam želeo da vidim Mudrost. pa zato nisu htele da se udaju za mene. razmišljao je naglas. Možda sam oduvek to i bio. Dok je naskakao na vagonski stepenik i verao se uz lestvice na krov. bez farme. arhetip Putnika. Uvek sam smatrao da hoće. a ja sam tu. sada sam opet skitnica. "Uvek sam mislio da će me jedna od onih sestara Pentekost ščepati. bez žene. Ovo je trebalo da radi čitavog života. Pa. samo sa simboličnom polovinom verande na kojoj sedim. i to je otišlo tamo odakle je došlo. a Radžandra Das je jednog ranog jutra osvanuo u trku kraj sporog voza sa rudom." "Razmišljaš o odlasku?" upita gospodin Jerihon. dok su dva muškarca sedela na svojim kožnim stolicama i posmatrala kako pustinjska prašina šiba ulicom. a ponajmanje ovo mesto. . i dovoljno sam star da uživam u tom vremenu. te blistave tornjeve kraj Sirtijskog Mora. sad su otišle Bog sveti zna gde. hoću da odem sâm. Čudno. Ne. "Možda bi trebalo da poñem s tobom". Imam dovoljno vremena da ponovo naučim kako da budem skitnica. ostao je." Ali. Nemam budućnost za koju bih morao da brinem. Vidiš. Radžandra Das reče: "Znaš. "Ovde me ništa ne drži. Poznavao je Radžandru Dasa dovoljno dugo da čita njegovo srce kao železnički red vožnje. sa slepe strane vagona. izgleda da ja i nisam baš neka prilika za ženidbu. Bio je Večiti Skitnica." "Trebalo je da zatražiš da te gospoñica Kvinsana povede sa sobom. Više ne posedujem čak ni magiju nad mašinama. Zvezde su te noći izgledale dovoljno blizu da ih dodirne. ali nikada to nisu uradile. "Ta mi ne bi dala ni papir kojim je obrisala dupe.

Još neuobičajenije od zaustavljanja voza. Ako budem u prolazu. iz njega . najlepši grad sveta." Bila je to poslednja razglednica koju je Radžandra Das ikada poslao. Neće nikuda pobeći. pao je sa malim ukslikom pod točkove Sirtis Ekspresa Mudrost-Ljagoned. Većina vozova tutnjala je kroz grad brzinom od četiri stotine kilometara na čas.Godinu i jedan dan lutao je po zanimljivim mestima sveta. ali dok je šetao blistavim bulevarima i zijao u moćne mostove i tornjeve. "ali ne mogu ovde ostati doveka. prašina ga je zagolicala po nosu. ili čučao ispred legendarnog Džez bara Glena Milera u Beladoninoj Ulici Tuge. slao razglednice sa sopstvenim snimcima na kojima je stajao kraj Ponora Liks ili na plutajućoj pijaci cveća u Ljagonedu. Dok se vozio natrag u Ljagoned i pitao se koje bi mesto moglo da ga zadovolji posle ispunjenja životne ambicije. "Ovo je najčudesnije mesto na svetu". veličanstveno do poslednjeg detalja. Treba da vidim i druga mesta. napisao je na svojoj poslednjoj razglednici iz Mudrosti. u Bespuće je stigao voz. Istog dana kada je gospodin Jerihon primio njegovu poslednju razglednicu. Odolevao je iskušenju tako dugo zato što se plašio da bi mogao da se razočara. i poginuo. i otišao u Mudrost. Nije uspeo da dohvati mali otvoreni vagon. a u Mudrost uvek mogu da se vratim. Pisao je gospodinu Jerihonu razglednicu za razglednicom. Otkad je grad umro. svratiću do tebe. vozio se tramvajem do vrhova svih devetnaest brda. Kaan Mandela je kačio razglednice oko ogledala iza šanka kako bi svi stanovnici mogli da ih vide i da im se dive. to je bio dovoljno neuobičajen dogañaj da se svi stanovnici pojave da ga pozdrave. siestu (dobre navike teško umiru) provodio u jednom kafeu u hladu bo-stabala duž Nevskog Prospekta i večerao u ribljim restoranima kraj reke. ostavljajući prašinu i leteće oblutke kao suvenire. Spopao ga je iznenadni napad kijanja i on je iskijao i poslednju kapljicu moći koju je imao nad mašinama. Onda je Radžandra Das jednog četvrtka popustio pred željom kojoj je uspešno odolevao godinu i jedan dan. bilo je to sve upravo onako kako je zamišljao. u oduševljenoj hvali.

Klonovi ubice bili su odgajani zbog dara empatije para. Ovi putnici nisu izgledali kao trgovci ili turisti. Zvali su se AlfaDžon i BetaDžon. neki miris. trag ispran kišom. Ali i u toj potrazi nisu pronašli ništa. a na glavama su im bili okrugli kardinalski šeširi širokog oboda. Izuzev trgovačkih putnika i lakovernih turista koje je Kaan Mandela mamio u Hotel/Bar obećavajući obilazak geoloških kurioziteta Kristalne Zemlje. otisci prstiju zamrljani. Nisu mogli da budu drugačiji. u zajedništvu osobenom za klonirane blizance) tragali su po gradovima i varošima. Nosili su do kolena dugačke svilene jakne po najnovijoj modi Velikih Gradova. Ali miris je bio hladan. Bili su uporni. bili su revnosni. umotan u crveni karirani šal. sa drškom od ljudske kosti. neki trag. I tako su dozvali kompjuter Egzaltiranih Porodica i uz njegovu pomoć sakupili spisak mesta na kojima Paternoster Jerihon nije bio. provodili su život tragajući po svetu za Paternosterom Jerihonom. bili su odlučni. znali su da ne mogu da omanu i rugali su se veštini tih prethodnika. da bi procesom eliminacije sveli uzavrele milione planete u svim tim varošima. Nisu pronašli ništa. Otkad su bili istočeni iz boce geneze Paternostera Damijena. Izgledali su kao ubice. neki otisak prsta koji bi mogao da ih dovede do Paternostera Jerihona. Šmugnuo je iz gomile koja je zijala i otišao u svoju spavaću sobu.su se iskrcala dva putnika. ljudi su se po pravilu uvek ukrcavali u vozove u Bespuću. Prvih pet godina života (koje su proveli kao jedan. U donjoj ladici komode nalazio se njegov pištolj sa iglama. Bili su to atentatori Egzaltiranih Porodica koji su došli da ga ubiju. Gospodin Jerihon je znao ko su ti posetioci. gradovima i . ručne izrade. Onda su se godinu i po vraćali teritorijom koju su pokrili njihovi prethodnici pre nego što su oni bili začeti u epruveti. Onda su još godinu i po izučavali stare zapise i mreže podataka ne bi li pronašli nit koju bi mogli da prate. Jedan pogled krajičkom oka bio je dovoljan da uveri u to gospodina Jerihona. Konačno. kožne gaučo-čizme sa visokim potpeticama.

morate to i da dokažete. Učtivi nakloni. rekao je sebi. na petnaest lokacija. "Mislim da bi ovaj čiča mogao obojicu da vas sredi. reče BetaDžon. Trebalo je da zaista budem u prolazu. možda čak i pseudosimultani klonovi. Šeširi okruglog oboda istovremeno se nakriviše. jer oči su im pseudosimultano zaiskrile na taj izazov. gospodin Jerihon je zaključio da su svakako klonovi. . držali pištolje sa iglama. reče AlfaDžon.kada su upitali Raela Mandelu Mlañeg nalazi li se u gradu čovek po imenu Jerihon. Oči sitne i crne kao ribizle pogledaše iz senke. imena.metropolama. Protiv mene. reče AlfaDžon. "Baš vam je mnogo trebalo". momci. "Pretražili ceo svet". AlfaDžon i BetaDžon odbrojali su dvanaest kanala niže i pet kanala unutra i zatekli gospodina Jerihona kako oprašuje stabljike hibridnog kukuruza perom. "Oduvek samo tragate za nekim. "Otkud znate?" Šeširi se zaustaviše usred klimanja. i rekao im gde mogu da ga nañu . ljubazni razgovor o vremenu. reče gospodin Jerihon dok je očajnički pokušavao da od svojih Egzaltiranih Predaka iščupa nešto što će ga poštedeti nedostojne smrti u kukuruzištu. Šta kažete?" Po njihovoj reakciji na te reči. Ako ste dobri. "Prihvaćeno". Poslednje na tom spisku bilo je Bespuće. "Kažite mi. i prišao atentatorima da ih pozdravi. "Od Damijena?" upitao je gospodin Jerihon nešto kasnije. i kada je ovaj krajnje nedužno odgovorio da. "Poslednje mesto". Šake su im počivale iznad džepova gde su. a onda ih ponovo ošinuo. Bilo je to poslednje mesto na svetu na kome su pomislili da ga potraže. Stoga su AlfaDžon i BetaDžon bili sigurni . "Najbolji?" Ponovo lagano naginjanje šešira sa širokim obodima. reče BetaDžon. znao je gospodin Jerihon.da su osetili nešto blisko radosti zbog toga što se ulog u njihovo stvaranje dostojno isplatio. Meni." Pustio ih je da nekoliko sekundi to vare. "Usvojeno". jeste li dobri?" Dva Džona klimnuše glavama.

momci. da ih imate? Dobro.027) i pokušaja da pripiše nekakvo značenje zagonetnim koanima Paternostera Avgustina. reče gospodin Jerihon. znao je da može da ih pobedi.." Ne. Sada je . nije više bio isti onaj muškarac kao nekada. tada bi ova dva tašta žutokljunca smazao za doručak.Gospodin Jerihon se uzdrža od malog trijumfalnog keza. Gospodin Jerihon stajao je u prašini petnaestog sata ispod kafanskog časovnika uništenog vremenskom olujom i sećao se klečanja. Imao ih je. 67." Kada anñeoske vojske sa Pet nebesa budu najavile drugi dolazak Pantohrista. a ako već poseduju manu taštine. Zamisli zeca. "Bez civila. mora biti u petnaest sati. Tada je bio lišen duša svojih predaka. Nije se smelo dopustiti da bilo šta poremeti odmor umirućeg grada u vrelo vrelo vrelo podne." Njihov telegrafski način govora bio je zarazan. i nedoumica Paternostera Avgustina izgledale su mu besmisleno. i znajući to. Vreme sieste se po tradiciji nije smelo remetiti. tu možda ima i drugih mana koje bi on mogao da iskoristi. "Ispred kafane". Ovi klonirani blizanci bili su tašti. Pravi profesionalac bi ga proštepao od meñunožja do čela istog trena pošto bi mu poželeo 'dobro jutro'. "Izvinite." Ah. Pretpostavljam. sada su mu bile dragocene njegove male mudrosti. rekao mu je Paternoster Avgustin. Klečanja u Dvorani Deset Hiljada Sveća (pravo ime. jednom je morao da ih prebroji za kaznu zbog dečačkog nestašluka: 10. Ah. čak će i to morati da sačeka da proñe vreme sieste u Bespuću. Tada. "Čitav grad zona slobodne vatre. bez talaca. to je vreme sieste. i mada je odnedavno počeo da koristi Damantinske Discipline da bi odagnao krućenje tetiva i struganje kostiju.. Budite tamo. "Koristi sva čula. Samno pištolji sa iglama. "Koristi čula". a onda to ponovio. formalna pravila. tačno u podne. ali on je već pet godina bio u svojoj jazbini i sada je bio star. bez otrova. stari običaj.

jedan u sokaku. usprotivio sopstvenoj mehanici zamrznutoj u vremenu kako bi isplesao napolje i čuknuo po bronzanom zvonu malim čekićem. privlačeći štepovanje igala sve bliže i bliže svojim ." "Mogli bismo onda i da počnemo." I dve čelične igle izbiše oblačiće sasušenog kreča iz zida na kraju ulice. Pljunuo je tri puta u vetar i ukrstio prste na rukama i nogama. pa se otkotrlja i opali.morao da suprotstavi svoja izvežbana čula njihovoj telepatiji identiteta." "Bez otrova?" "Bez otrova. Igla prohuja daleko od prilike sa crnim šeširom koja je skakala sa krova. rekoše mu duše iz limba. Kako su brzi! Gospodin Jerihon ispuza na drugoj strani verande ispod koje se otkotrljao. a dva para ručno izrañenih kožnih gaučo čizama sa visokim potpeticama podigla su prašinu i okrenula špiceve prema izlupanim cokulama gospodina Jerihona. "Formalna pravila. koji je objavljivao vreme u Bespuću. Niko nije bio više iznenañen od njega kada se mali automatski džentlmen u zelenoj odeći iz Deuteronomije. Nemam nameru to da zaboravim. Sazdao si ovaj grad sopstvenim rukama. sve u jednom pokretu. Ne zaboravljaj da ih je dvojica. Brzi. Ti si njih poterao. Igla mu okrznu levu ušnu školjku i zari se u iskrivljene drvene daske verande. Koristi to znanje. prebrzi za jednog starca? Gospodin Jerihon skoči iza niskog zida i ispali prvu iglu na priliku u crnoj svili brzu poput zmije. pa potraži zaklon. Preci su bili dogmate. vrlo brzi. Gospodin Jerihon potrča u cik-cak Alimantandovom ulicom prema delu džungle izgubljene u vremenu. reče im on. Poterali su te. poznaješ ga. Na poslednji zvuk petnaestog sata. Jedan na ulici. čovečuljak se zgrčio i zauvek ukočio. graciozno poput mačke. a on je bežao bežao bežao dok je niz igala razarao i bušio beli malter tamo gde je on do maločas čučao. Vradžbinama. koja ga je imala na nišanu. Beži beži beži! .vikali su Egzaltirani Preci.

Znanje. a poslednja igla se zari u otisak njegovog stopala. Duboko udahnu kroz nozdrve. pognu se i brzo potrča kroz kukuruzišta prema svom odredištu. Šta to znaš o svojim neprijateljima što ti može dati moć nad njima? Oni su istovetni klonovi. Kliznu sa verande Prodavnice mešovite robe. senica meñu stablima i pticama pevačicama." Znanje je moć. To je bilo njegovo ukupno znanje o AlfaDžonu i BetaDžonu. nastupajući oprezno kroz polje . A oni doñoše. nad njegovom glavom šareni opal Matičnog Sveta. poče da se prikrada kao čovek-tigar kroz lijane džungle. vidi i drugi. oseti zadah vrelog. Neka pametni momci doñu ovamo da ga ulove. zna i drugi. rekao je Paternoster Avgustin dok je sedeo u lepidopterijumu sa retkim crnim leptirima. Gospodin Jerihon zapuza po zemlji kroz geometrijsko carstvo odraza i stisnu antikvarni pištolj sa iglama uz grudi. Uzgajani su u istovetnom okruženju tako da su razvili iste reakcije na iste stimulanse. Osmehnu se tankim osmehom. Gospodin Jerihon zatvori oči i začu sleganje prašine na ulici. pa se tako mogu smatrati jednom osobom u dva tela. Nezvano sećanje.svetlucavim potpeticama. poskoči kraj prozora i ispali dve igle. Dobri su. On svesno podvrgnu disanje disciplini u Harmonijskom Modusu i dopusti da ga Preci odbace u čulno stanje Damantinske Prakse. već istinita izreka u koju možeš da se pouzdaš. "Nauči sve što možeš". trava glatka kao pliš pod nogama. Znanje je moć. ono što zna jedan. Skoči prema verandi Prodavnice mešovite robe sestara Pentekost. suvi crni pauk čeka muve. Senka ispali iglu iza nosača pumpe. Savršena ekipa. napetog znoja. I sada je gospodin Jerihon znao kako da ih pobedi. Ono što vidi jedan. Čekao je kao što stari. Gospodin Jerihon pomeri glavu istog trena kada je osetio da se metalne prečke hlade u čovekovoj senci. ponovi masovni hor svih duša. šiknu mu u glavu: vrt Paternostera Avgustina. To nije zagonetka. miris majčine dušice i jasmina u vazduhu. "Znanje je moć. Prema solarnoj elektrani. zahtevno kao što nezvana sećanja to uvek jesu.

Neko vreme vladala je tišina i znao je da se dva Džona dogovaraju. ustade i opali obema rukama. razabrao je da mu je meta trenutno okrenuta leñima. Gospodin Jerihon pronañe brata koji je dahtao na tlu. Gospodin Jerihon je čuo kako se AlfaDžon obrće na petama i puca u pogureno obličje koje se dizalo iza njega. U odjeku. razlika je bila trivijalna). Čuo je kako se staklo lomi u paukovu mrežu napuklina. Po završetku telepatske konferencije." Onda se vrati u Hotel/Bar. Gospodin Jerihon se pridiže u čučanj i oslušnu. Klon se oglasi neobičnim pištanjem i kliznu na tle. čuo je žubor vode kroz crne plastične cevi. Po zvuku potpetica na zemlji. da ne bi pucali jedan na drugoga. Klon je ulazio u prolaz izmeñu ogledala. Mala stigmata istisnute krvi bila mu je na čelu.iskošenih ogledala. spakuje imovinu i poñe sa njim istog časa na . trzajući se od odraza i poigravanja svetlosti. reče gospodin Jerihon i prostreli ga kroz levo oko. sve bliže. Igla pogodi AlfaDžona (ili možda BetaDžona. Kao što su gospodin Jerihon i njegovi Egzaltirani Preci pretpostavljali. čuo je zvuke i osećao miris pometnje klonova koji su u lavirintu ogledala ustanovili da su klonirani. lov se nastavi. tamo gde je odraz bio prostreljen kroz srce. Osetio je kako mu je igla ušla u čeoni režanj i istrgnula svetlost život ljubav. jer oni su bili jedna osoba u dva tela. "Bitange. Pope se u bar i reče Kaanu Mandeli da ostavi sve. odgovori mu vapaj iz dubina lavirinta ogledala i Gospodin Jerihon oseti blesak zadovoljstva dok je grabio izmeñu nizova reflektora prema poviku. Gospodin Jerihon stisnu oči. Začu korake na mekoj crvenoj prašini. tačno meñu oči. Dvojnik je podelio smrt sa svojim kloniranim bratom. Gospodin Jerihon zatvori oči i pusti da ga vode uši i nos. kako bi bili sigurni gde se tačno nalaze. "Niste smeli da mi pružite priliku". zureći u visoki luk neba. Čuo je heliotropne motore koji su pomerali rombove. Majušna crvena kastinska oznaka pojavi mu se na čelu. gde se čovek u zelenoj odeći iz Deuteronomije zamrznuo u sećanju na poslednji revolveraški obračun. Gospodin Jerihon oseti zadah ljudskog znoja. prateći sunce.

Ponekad. Zašto ne?" upita Kaan Mandela iscerivši se. "Ako je to bilo najbolje što imaju. poput korena drveta. u sudbinu veličanstvenu i strašnu. da dole. Sada. želiš red. gde će zajedno povratiti svu snagu. duboko dole. osećam. niko od njih. Omekšali su tokom godina. to će biti veoma korisna veština. moć i odgovor na sva pitanja. ideš li sa mnom?" "Naravno. da bi se njime odvezli do stanice Brem Čajkovski u Beladoni. Volela je da se osmehuje i razgovara sa strancima. dok sam ja u pustinji postao star i tvrd. a tamo gde idemo. ali sada je bila tako neverovatno drevna da više nije obitavala u Bespuću 14. i tog istog popodneva njih dvojica. začuo bi se zveket . pošto je stiglo poslednje leto. Dekade već radije u Bespuću nastanjenom i mahom sazdanom od sećanja na svaku dekadu od dana kada je svet izmišljen. vidim to. naoružani samo antikvarnim pištoljem s iglama čija je drška bila od ljudske kosti uspešno su zaustavili i oteli Ares Ekspres u 14:14." "Zašto ja?" upita Kaan Mandela. lama i malih muškaraca i žena koji su se držali za ruke. ispod poslovnog njuha za dolare i centavose. "Obeležen si porodičnom kletvom racionalnosti kao što je Limal to bio pre tebe. reče gospodin Jerihon. "Zato što si pravi sin svoga oca". onda nisu dorasli ovom starcu. poput hodočasnika i turista za koje je još svakog jutra izlagala rukom ispletene zavese sa tradicionalnim (tradicionalnim u smislu da ih je ona izmislila i da su bili osobeni za njena vremena i mesto) motivima kondora. za koga je to bilo toliko neočekivano da mu se zavrtelo u glavi. 68. Dakle. prestiž i meñuplanetnu moć koja je nekada pripadala Paternosteru Jerihonu. Eva Mandela volela je da radi napolju u hladu lepezastog drveta kraj ulaznih vrata oronule kuće. sve reñe.važna mesta sveta. Mnogi stranci kojima se osmehivala i sa kojima je razgovarala bili su samim tim sećanja.

napuni je i pripali. ili radije šta će se desiti sa gradom. Eva Mandela nije mogla da mu se seti imena. godine i dekade. neki stranac je došao i upitao je: "Ovo je kuća Mandelinih. reče stranac. reče Eva Mandela. Da li možeš da mi kažeš koja je godina?" "Sto trideset deveta". tako i na muža. meseca. Preciznost je malčice varljiva kod dugih skokova: pre deset minuta. "Je li Limal tu?" "I Limal je mrtav. Onda bi nastavila razgovor sa nevidljivim gostima." Ali često su je uspomene kako na sina. ali isto tako isuviše užegao od prašine i znoja da bi sasvim bio sećanje. reče Eva Mandela. trenutno je na njivi. Tragedija je bila toliko stara. zar ne?" "Jeste". Rael Mlañi. ako hoćete da razgovarate sa njim. Na leñima mu je bio veliki. hladna i ustajala. Bio je isuviše sećanje da bi bio pravi. tako kasno? Pokušavao sam da stignem ili osamnaest meseci od danas. da bi pri tom prošla kroz mesto prepoznavanja i tako doznala ime i lice stranca. veoma složeni ranac iz koga su džikljali spletovi kablova i antena. da više nije bila tragična. ili oko tri godine ranije. reče Eva Mandela." "Rael Mlañi je ime koje ne znam". Nije mogla da razazna je li taj stranac sećanje ili stvarnost. "Zato ću razgovarati s tobom. uvek bi vratila novac turistima koji su tragali za kuriozitetima i kupovali njene vezove. On uze lulu iz džepa mantila. bio sam osam miliona godina daleko. Evo. ili možda zbog njenog poricanja. terale da provodi duga popodneva u prisećanju na druge dane. sivom. a Eva Mandela bi podigla pogled sa razboja i tapiserije i setila se dana.dolara ili centavosa u njenoj kasici. "Moj unuk. "Tako rano". u dugačkom. vraćena iz pustinje duhova u leto na umoru. "Ili radije. pustinjskom mantilu. "Je li Rael tu?" upita stranac. Dekadu. kako bih pokušao da saznam šta se desilo." . Iz zahvalnosti zbog toga što je vraćena u 14. "Moj muž je mrtav". Jednog popodneva početkom avgusta. reče Doktor Alimantando. Bio je to muškarac mrk kao štavljena koža. zauzeta radom na tapiseriji istorije Bespuća.

Jedna godina." Doktor Alimantando je posmatrao kako prsti Eve Mandele upliću niti. Toliko sam postigao i sasvim sam zadovoljan. A ja sam to tkanje video." "O čemu to govoriš. jer čak i ona. kolosalnih naučnih podviga i učenja prema kojima je dragulj u kruni ovog doba.Za Evu Mandelu nije bilo čudesno to sa kolike je udaljenosti ili koliko je brzo Doktor Alimantando došao. i izleta do budućih dostignuća čovečanstva. Za tebe." Ali trebalo je. "Toliko. i video sam tako mnogo toga. jedva sam te poznao! Tokom te jedne godine putovao sam gore-dole vremenskim linijama. "Nisam našao zeleni narod". tkaju. prepliću. gore-dole. koja ga je lično poznavala u ranim danima naselja. naprednazad. izobličuju. "Ali jesam spasao grad. . da bih morao ostati ovde do mraka ako bi trebalo da ti sve ispričam. oblikovanju stvarnosti. Čak i ja ponekad zaboravim: mislim da život preko dve vremenske linije muti moja sećanja na ono što je istorija i na ono što nije. oblikovanju istorije. Da li znaš koliko je prošlo otkad sam one noći kročio u vreme?" On diže jedan dugi prst. nagañao koliko je široko. mada nikada neću dobiti ni reč zahvalnosti ili trunku slave zbog toga jer niko za to nikada neće znati. a to mi je bila glavna briga. Kada je završio hroniku svojih pustolovina u plastičnim. i ostao je.. Za mene. "O vremenu i paradoksu.. "Ne postoji jedna nit koja se pruža iz prošlosti u budućnost. one se ukrštaju i mešaju da bi stvorile vremensko tkanje. i poput tvojih klot-frketa. budalo jedna?" prekori ga Eva Mandela. "Putovanje kroz vreme je kao tvoje pletenje". složi se Doktor Alimantando uvlačeći dokono i dugo dim iz lule. postoji mnogo niti. umalo nije poverovala onima koji su govorili da je Doktor Alimantando legenda koliko i zelenko koga je pošao da lovi. "Znači. uvijaju ih. reče on. tako mnogo neobičnih i čudesnih stvari. Evo. bilenijumima mrtvim šumama gde je u sveskama skicirao bizarnu polimernu floru i faunu. već činjenica da je uopšte tu. nisi pronašao zelenka?" upita ona dok je nameštala novi kalem konca sivog poput pustinjskog mantila.

Zelenko je bio taj koji me je doveo ovamo da osnujem Bespuće." On se zagleda u srebrnu narukvicu meseca-prstena. dok su munje Postanja palacale svuda oko njega. rekao bih. A opet. "Čak i ovo mesto. obla stvorenja iz krošnji sa tvrdim oklopima i snažnim pipcima za hvatanje koja su svoje inteligencije kadre za oblikovanje stvarnosti bacali u ponore Multiverzuma kako bi se sjedinila sa uzvišenim meñudimenzionim voljama koje su tamo vladale. izgledalo trivijalno i sitno. kako je hodao po kamenu tek roñene zemlje još toplom od lave. a Eva Mandela je utkala Doktora Alimantanda i sve njegove priče o čudesima i užasu u svoju tapiseriju kao živopisni čvor zelenila iz džungle. već toliko preobraženi sopstvenom rukom da su imali obličje sočnog crvenog melanža organa. Ovo mesto i više od svih. i kako je video da sveta Katarina sadi Drvo Početka Sveta u golom crvenom kamenu Hriza. baš ovog jutra. ljubičastih bitaka. reče Eva Mandela. Dekade. pijuckao za doručkom čaj od mente na ledenoj kapi planete dok je horizont punilo natečeno. kada je ispričao sve o svojim putovanjim kroz planetnu džunglu procvetalih i zrelih stabala u potrazi za ljudima koji više nisu bili ljudski. reče Doktor Alimantando. "Svi znaju da je Bespuće osnovano poveljom ROTEH-a. vazduh je u sebi nosio oštricu večernje svežine. morbidnog crvenila i ledenog plavetnila kroz koje je prolazila siva nit vremenskog putnika. senke su se zaista izdužile ispod lepezastog drveta.prilagoñavanje sveta čoveku. čitava istorija prekrivena je njihovim tragovima. i kako je baš tog jutra. umiruće sunce i dok su oko njegovog šatora pod površinom leda puzale neobične geometrijske šare koje je smatrao sigurnim ostacima čovečanstva u tom vremenu okončanja: dok je sve to ispričao." . kada je ispričao sve to i kako je video da sunce prekriva glazura leda." "Budalo jedna". "Ali". najviše od svih planina. da bi video nebo ljubičasto od zraka ROTEH-ovih partaka u borbi sa okupatorima s drugog sveta zvanim Nebeski soj baš prvog dana 222. i isto tako stajao na vrhu Olimpike. "nigde prilikom svojih lutanja kroz doba sveta nisam pronašao doba zelenih.

." Doktor Alimantando prvi put vide na čemu to Eva Mandela radi. Vidiš?" Doktor Alimantando otkopča dugačak mantil i izvuče rolnu tkanine. Sve što se desi utkano je na ramu. Evu Mandelu. Nije želeo da je uplaši. Čak i ti. Plašio se zbog njene krhkosti iako je ona bila snažnija nego što je mogao da pretpostavi. "Šta je to?" uskliknu on sa iznenañenjem većim nego što bi ijedna tapiserija mogla da izazove." Nije joj rekao gde ju je pronašao. moja smrt i kraj Bespuća. svaki lik je nit koja se provlači kroz potku dogañaja. jer je ona često lutala toliko daleko po pustinji sećanja da je zaboravljala da uñe kada se spusti hladna noć. jer i moja smrt je tu negde utkana. onda ova mrka kao prašina i. "To je moja istorija". Vidiš? Istorija je kao pletenje. "Sklanjaj to. plašio se da se tokom noći ne pretvori u led. fiksiranu za ram u prašinom prekrivenim ruševinama iste ove kuće pred kojom je sedeo u budućem Bespuću." Tada Rael Mlañi iziñe iz kukuruzišta da pozove baku unutra na večeru. mrtvom. "Vidiš? Te niti još nisam istkala. Bespuću koje je progutala prašina. Ovo nije moja prva poseta Bespuću."Postoje istorije i istorije". Eva Mandela kucnu kažiprstom po tkanini. napuštenom. Bespuće je imalo i druge početke. Ona se zagleda u srebrnom sumraku meseca-prstena. zelena nit." Ona se neočekivano uplaši i razljuti. Gledaj. blago tonula natrag prema pustinjskim duhovima. "Istorija Bespuća. Raširi je pred Evom Mandelom. ne želim da vidim! Ne želim da čitam budućnost. reče ona. "To je moja tapiserija. reče Doktor Alimantando. Odakle ti moja tapiserija?" "Sa jednog mesta dalje u vremenu. i druge svršetke.. "Otkad se slobodno krećem kroz vreme. trže u sadašnjost ispad njenog gosta. video sam toliko drugih istorija koje teku uporedno sa ovom da više nisam siguran koja je istinita i prava. . koja je lagano.

Ruševine. mnoge stare tradicije sa početka bile su ponovo uspostavljene kao neprikosnovene. Tokom te stare tragedije. Svet je postao isuviše ciničan za takvu nevinost. Svetlosnim godinama daleko od prozora spavaće sobe koju je Kvaj Čen Pak ustupila Doktoru Alimantandu. ali znao je da bi time ponovo prepravio kompletnu istoriju za koju tek što je saznao. osećao je kako se smrt okuplja oko stola. saznao je za razloge postojanja praznih stolica oko uglačanog stola od pustinjske hrastovine. izmeñu zalogaja jagnjećeg pilava koji je spremila Kvaj Čen Pak. i znao je da u njegovom gradu za njega više nema budućnosti. počivala je pred njim kao blistava uskršnja sveća. a njegova godina putovanja kroz takvu istoriju omogućila mu je da dogañaje sagleda sa izvesne udaljenosti. i umor Bespuća duboko u kostima. Dok je obrok trajao. Ta zamisao veoma ga je privlačila. naviše. možda da je proživi inkognito. Meñu njima je bila i tradicija gostoprimstva i otvorenih vrata za strance.U tim poznim danima istorije. Doktor Alimantando je smešten na počasno mesto za stolom i. skrpljena mešavina nemogućnosti. koja je bila sve jača što se više približavao tri godine udaljenom srcu misterije. Ali jarka iluzija putovanja dalje. Sećao se vremena kada su mu izgledale blisko i toplo. čak i dogañaje meñu prijateljima u gradu koji je sâm izmislio. mnoge stvari koje su mu izgledale čudno kada je kročio iz vremena bile su objašnjene. Sada je shvatao zbog čega nije bio u stanju da stigne do središnjeg razdoblja dogañaja koji su konačno doveli do uništenja Bespuća: nekontrolisani vremenski ključ (plus umesto minusa. Razmatrao je mogućnost da otputuje natrag pre bitke za Bespuće. Bespuće je umiralo. san. Njegova ekscentrična zamisao o mestu gde će svi biti dobrodošli odslužila je svoje. prašnjavo raspadanje. vremenska oluja razjasnila je nedoumice u glavi Doktora Alimantanda. uhvaćene u granje pamukovih stabala u noći prve . Iako je narodno predanje u sebi imalo više pitanja nego odgovora. napred. sijale su zvezde. smrt i duhovi mrtvih. pretpostavio je) stvorio je oko sebe zonu hronokinetičke odbojnosti.

" "Dakle. Kao žaba." "Objasni. pozdravljamo tebe.proslave na svetu. "U tom slučaju. "Sećaš se da smo razgovarali o sudbini? Samo što je reč bila o gustini. a ne o sudbini. reče stvorenje. "O". nemogući. Sećao se nevinosti. Vreme je bilo ogromno. a zelenko je bio tamo." Doktor Alimantando se trže i sede na krevet. Postojala je čitava večnost za skrivanje zelenih ljudi u njihovim blistavim gradovima. a pošto te nisam vodio ovoj sudbini prerušen u izdanak prokelja. "Mi. a da nisam bio u stanju da te nañem?" "To je zato što sam izišao iz nepostojanja da bih te pozdravio. Okrenuo se od prozora da bi zaspao na sopstvenim razbijenim iluzijama. isuviše verovatnog. zagonetni stvore. okačen naopako za tavanicu kao zeleni kućni gušter. a svetla meseca-prstena treperila su poput zvončića na vetru. ali bio je toliko blizu da je Doktor Alimantando uzdrhtao zbog njegove tuñinske neobičnosti. i najednom mu se učinilo da je breme njegovog sna isuviše teško. ovo nije bila tvoja sudbina. Ako nastavi da traga. reče." Kvaj Čen Pak je stavila sasušeno bilje ispod jastuka da bi podstakla korisne snove. naivnosti. "Ništa više nego što si ti proizvod moje. više je ličio na čoveka nego pod gušterskom maskom. neće nikada izgubiti iluzije. Pustinjski vetar večeras je mirisao zeleno. kako je moguće da sam pretražio sve od početka do kraja sveta. "Zar je to sve što možeš da kažeš?" Zelenko zadobova malim stopalima po tavanici. Vidiš. ti si ipak proizvod moje mašte. ." Zelenko pade s tavanice. mi smo poništeni." Zelenko se zagleda u Doktora Alimantanda zelenim zelenim očima. okrenu se u vazduhu gipko kao mačka i čučnu na podu poput zelene žabe. zeleni miris iznenada ispuni sobu. "Pozdravi od poništenih".

'kako je to moguće? Udubio si se. pomislio si. ali nema veze. u gradu sličnom onome u Deuteronomiji. mislili smo. Trebalo je da vas razveje do najudaljenijih delova globusa.izazvala je očaranost neobičnim nijansama naše kože. 'Zeleni ljudi'. umesto toga. Ali omanuli smo i drugi put. Eva je blizu sa svojom tapiserijom. razvio si soj simbiotske vegeplazme koja je ljudima."Bespuće nikada nije trebalo da nastane." Zelenko nacrta malim ovlaženim prstom železničku prugu na podnim pločicama i proñe prstima kao vozovima preko komplikovanog skupa tačaka. uzimajući zdravo za gotovo da su obe te dve reči mistične i iluzorne. i stigavši na zeleni rub sa druge strane. ti si prešao preko Velike Pustinje. "Naša uloga tvog pastira . u sadejstvu sa njihovim krvotokom. iz koga si pobegao. "Naša vremenska nauka je veća od tvoje.uzgred. pruge i tkanje. sudbina je bila osigurana." Vetar je jačao iza prozora. istraživao. tog mog alternativnog tkanja. Jednom smo omanuli kada si ostao nasukan ovde i osnovao naselje. omogućila fotosintezu hrane iz vode. duhovi i prašina leteli su kroz sokake oko kuće Mandelinih. U nekom drugom vremenu. sunčeve svetlosti i . samo što te tamo ljudi nisu žigosali kao čarobnjaka ili žderača dece. a moram biti kratak. i putujem gde poželim. ukratko. jer sklon sam brbljanju. katastrofalno. to nisam bio ja . ali nema dovoljno vunice da isplete ostale istorije Bespuća. ti si se poigrao istorijom i spasao svoj grad. nastanio se u maloj zajednici po imenu Francuz. Ja sam jedna od tih neupletenih istorija-ljuštura: ne bih ni postojao da nije bilo velike vremenske oluje koja je na tren razmakla velove izmeñu naših stvarnosti i dozvolila mi da uñem iz svoje nestvarnosti.." Pet prstiju nalik na zeleni pasulj. moja priča nije dugačka.. podignutih u znaku mira i tišine." "Baš lepo." "Kako si mogao. kometa je bila na putu. kada je kometa došla. eksperimentisao. "Stvarnost. plativši za to konsenzualnom stvarnošću: to jest. Strpi se.

ura. sve manje zeleno i tuñinsko. zelenkovo lice postajalo je prepoznatljivije ljudsko. pa smo stoga kadri da neposredno manipulišemo prostorom i vremenom. progonili su ih. dobri moj doktore. Verovatnoća onoga koji te je vodio preko Velike Pustinje bila je znatno smanjena. možda zahvaljujući sili temporalne verovatnoće i paradoksa.mada sumnjam da si to primetio . zajedno sa hermafroditizmom . "Nikada nisam prešao Veliku Pustinju. biljke. Istorija bi posle tvog napuštanja Bespuća bila donekle drugačija: mesta. zahvaljujući tome. Vremenske linije se spajaju. baš kao i naši nepokretni roñaci.. ura. Ja sam proizvod niza dogañaja koje si ti pokrenuo." . vremena." Zelenko pridiže zadnjicu zelenu poput jabuke kako bi Doktor Alimantando mogao da je zagleda. zbog koje me vidiš kao mnoštvo različitih stvari. kometa je bila na putu. Znaš.jeste psihološka polimorfnost." "Tvoje zagonetke su sve zamornije. crvene. i Intimna Svest. sam si mi dao tajnu Temoralne Inverzije koja je bila ključ hronodinamike. godinu i godinu i godinu i jedan dan." "Recimo radije da su verovatnoće bile korenito izmenjene. i skočiti kroz vreme u potrazi za erom i civilizacijom koja će ih primiti prijateljski. ja sam spasao Bespuće od komete. dok je moja znatno uvećana.tragova minerala baš kao kod naših nepokretnih roñaka. ali ne sasvim tačno. Nisi ti mene poništio. "Ali ništa od toga nije se desilo". a tebe uništio.. likovi." Ekspresi od prstiju sudariše se na glavnom koloseku iscrtanom pljuvačkom. sećaš se? Vidiš. "Zeleni ljudi će ponovo nići iz Afroditine školjke tvog čela. neposredno umesto kroz analogije i analoge ljudskog opažanja. "Gledaj: nema čmara. Doktore A. čak i one prljavobele kože . Mrke. požali se Doktor Alimantando. pomoću koje opažamo Vaseljenu. žute. ali svojstva sveta se spajaju." "Dobro razmišljaš. Jedna od naših modifikacija tvog prvobitnog dizajna. crne. već si mi podario život.sve njih svet može da prihvati. tako da ni ti nikada nisi nastao. ali zelene? Zelene?" "Ali." Možda zahvaljujući triku srebrnastog meseca-prstena.

"Jedna noga." "Sujeverne besmislice. ja nisam onaj zelenko koji te je vodio preko Velike Pustinje. postojim." On spusti nogu. "Iako ne bi trebalo da postojim. "Aliteracija! Obožavam aliteracije! Hoćeš zagonetku? Evo jedne: kako se zovem?" Doktor Alimantando progunña ozlojeñeno i skrsti ruke. pustinje kamena i pustinje peska. potpuno neprihvatljivi deo večeri". učenje o onome što se ne da proučavati. reče Doktor Alimantando. a ne samo hrpa slova." Zelenko je balansirao na jednoj nozi. Oni izučavaju ono što se izučavati ne može kako bi saznali nesaznatljivo: šta je tako veliko u znanju koje se odnosi samo na ono što se može saznati?" "Zagonetaš spremno. kao sećanje. hiljadu nogu. milion nogu: sve noge nauke ne bi nikada stajale u ravnoteži da ih ne drži jedna jedina noga čudesnog. sad već narogušen. ne mogu da odole društvenim igrama. Vremenske linije se spajaju." "Ona bića u krošnjama koja si posetio."Strpljenja. nije nikakva nauka. i to ime je ljudsko. neki čudesni uzrok. i povesti te možda preko pustinje šljunka. Možda si me već video?" Doktor Alimantando se zagleda u viridijanske crte lica i one mu se učiniše nekako poznate. siroto dete. ja sam potpuno drugi zelenko. Pogañao je i pogañao i pogañao u hladnoj i tamnoj noći. dobri moj doktore. "Nauka koja ne obuhvata i ono što ne ume da objasni. Nagoveštaj: to je pravo ime. ma koliko bili nevoljni. "Kako se zovem. mada mislim da će jednom ponovo nastati. takoñe imaju nauku. o naukama viših redova organizacije destilovanim poput slatkog nektara niz spirale Helikoide Svesti: to je njihovo učenje. Stoga mora postojati neki vannaučni razlog za mene. kao i uvek". savi se. strpljenja. protegnu. nejasno prepoznavanje izliveno u žadu. "A sad. objavi zelenko. koji je čučao usred . deset nogu. Doktor Alimantando poče da pogaña imena. Ne. ali zelenko. O stvarima koje mi zovemo mistične i magične. Njega si poništio." I iz istog razloga zbog koga ljudi. dobri doktore? Saznaj moje ime i saznaćeš sve. Vidiš.

lepljivih železničkih koloseka i postajao sve neodreñenije poznatiji kako su prolazili sati, samo je odmahivao glavom i govorio ne ne ne ne ne. Doktor Alimantando je pogañao sve dok nije promukao i dok prva svetlost zore nije obasjala rub sveta, ali zelenko je i dalje govorio ne ne ne ne ne. "Daj mi još neki nagoveštaj", reče promuklo Doktor Alimantando. "Nagoveštaj, nagoveštaj", zapevuši zelenko. "Dakle, nagoveštaj. To je poznato ime iz tvoje stare otadžbine, prijatelju. Ja sam čovek iz zelene Deuteronomije." I tako je Doktor Alimantando naveo svako prezime koga je mogao da se seti iz mladosti provedene u Deuteronomiji. "...Arumangasendo, Amaganda, Džinganseng, Sanusangendo, Ičiganseng..." a zelenko je i dalje odmahivao glavom (sve poznatiji sa svakim slogom deuteronomijskih imena koja su se kotrljala s jezika) i govorio ne ne ne ne ne. Dok je svet krivio svoj rub ispod ivice sunca, imaginacija Doktora Alimantanda se ispraznila, tako da je rekao: "Predajem se." "Sve si ih izreñao?" "Sve." "To nije sasvim tačno, dobri doktore. Izostavio si jedno ime." "Da, znam." "Reci mi to ime." "Alimantando." I zelenko pruži ruku i dodirnu svojim prstom prst Doktora Alimantanda, i ta šaka bila je njegova roñena šaka, tako da je u blesku zelene svetlosti prodro u samo srce misterije. Prsten Vremena, veliki Anulus unutar koga su sve stvari kružile, mora isceliti rane koje mu je on naneo svojim poigravanjem istorijom. Izvan spoljnog ruba prstena i u njegovom središtu tekla su čudesa koja su se probila u vreme da bi osigurala da zeleni ljudi nastanu, tako što su ih učinila njegovom tvorevinom. Neonima daleko, jedan od sinova iz budućnosti povešće ga preko Velike Pustinje: taj zelenko nije bio zelenko koji je sada stajao pred njim, jer taj je zelenko bio budući on. Sada je znao iz koga je vremena na njegovu tavanicu stigla škrabotina crvenom kredom. Ispunio je sebi

najveću želju i pri tom se ukrcao na zelenu hronodinamičku vrtešku koja ga je najpre odvela dalje od sudbine u kojoj je bio otac zelenih ljudi, ali ga je vremenom dovela do ovog čudesnog trenutka postanja. Veliki Anulus bio je zaceljen i čitav. Budućnost je bila osigurana, prošlost neizmenjiva. "Neka bude", reče Doktor Alimantando. Čudesno zelenilo poteče iz prstiju zelenka u prste Doktora Alimantanda. Šaka mu pozelene, zatim ručni zglob, pa ruka. Doktor Alimantando zabrinuto jeknu. "Osetićeš bol", reče zelenko. "Rañanje uvek boli." Doktor Alimantando pocepa odeću sočnim zelenim prstima i tako otkri zelenu plimu koja mu je nadirala telom. On pade na tle uz lelek, jer dok je poslednji trag mrke boje iščezavao iz njegovog spoljnog obličja, započeo je preobražaj čoveka unutra. Zelena krv navirala mu je venama, umesto nezgrapnog fluida crvenog kao meso. Hormonalne žlezde stiskale su se i oticale u nove oblike, organi se izvijali ili skupljali po diktatu tuñinskih funkcija zelene likantropije. Sokovi su curkali, žlezde se meškoljile, prazni prostori nestajali u njemu. Doktor Alimantando se kotrljao i koprcao na podnim pločicama beskrajno dugo, a onda sve bi dovršeno. Svetlost zore prodirala je u prugama kroz prozor i u toj hranljivoj svetlosti, Doktor Alimantando je istraživao svoje novo telo. "Ti meni, ja tebi, mi nama", zapevuši zelenko. "Gledaj budućeg sebe." Zelenko je stajao pred zelenkom, istovetni kipovi od žada. "Budućnost se mora očuvati, zeleni ljudi moraju nastati, pa se stoga čudesno probilo i preobrazilo te u mene. A sad, ideš li sa mnom? Ima strašno puno toga da se uradi." "Strašno puno", saglasi se zelenko. "Zaista", reče zelenko, i najednom zamirisa sveže pokošeno seno, drevna šuma sekvoja i tek preorana zemlja posle kiše, kao i divlji beli luk iz živica Deuteronomije, a zeleni ljudi jednim korakom prevališe milion miliona godina u vremenu sna. U šest sati i šest minuta, trudna Kvaj Čen Pak Mandela (žena po imenu, a ne i po zakonu, jer u Bespuću više nije bilo zakona kadrog da priznaje brakove) doñe i

kuc kuc kucnu na vrata gostinske sobe, sa doručkom na poslužavniku. Kuc kuc kuc bez odgovora kuc kuc kuc bez odgovora tako da je rekla sebi, mora da još spava, pa je ušla tiho da mu ostavi poslužavnik kraj kreveta. Soba je bila prazna, prozor otvoren. Vetar je naneo prašinu na postelju, u kojoj kao da niko nije spavao. Na podu, strančeva odeća ležala je razbacana i iskidana, a meñu neobičnim stvarima, Kvaj Čen Pak pronašla je nešto još neobičnije; kao papir tanku srebrnastu kožu u obliku čoveka, suvu i krljuštastu, tako da joj se perutala pod prstima, kao da je neka čudna pustinjska zmija skinula svoj svlak i otišla u hladnu noć.

69. Padala je kiša onog dana kada su provalili u zatvorenu kuću, muškarac i dve žene; teška, prodorna kiša, stuštila se sa nebesa, kažnjavajući zemlju. Pre tog utorka, kiša nije pala tri godine. U zatvorenoj kući osećao se strašan smrad, smrad nečega što je počelo da umire pre više godina, ali još nije skončalo. Stoga je Rael Mandela Mlañi bio spreman kada je pronašao telo na stolici kraj kamina, iako su mu smežurana koža, iskeženi zubi i zagledane, mumifikovane oči izmamile mali krik straha. Začuvši taj mali krik, Santa Ekatrina smesta odvede Kvaj Čen Pak natrag u kuću, jer ako trudnica naiñe na leš, dete će zasignurno biti mrtvoroñenče. I tako je Rael Mandela Mlañi preneo leš lak kao papir iz zatvorene kuće u svoju i sasvim sam iskopao plitki grob u mekom tlu gradskog groblja. Kiša mu se slivala niz lice, vrat i gole mišice, i punila raku, a pošto nije bilo gradonačelnika niti sveštenika da kažu prikladne reči, pognuo je glavu i izgovorio sam oproštajne rečenice pod pljuskom od koga je bio mokar od glave do pete. Kada je grob bio prekriven mekom zemljom, zakucao je drvenu nadgrobnu ploču i na njoj ispisao reči 'Ženevjev Tenebre, osnivač i stanovnica Bespuća', a pošto nije znao datume ni mesta, napisao je jednostavan epitaf: 'Umrla je od slomljenog srca'. Onda je zagacao natrag po crvenom blatu do svog ognjišta i žene, sa težinom u duši, jer sada su ostale samo Mandele.

Dok je tkala pod svetlom gasne svetiljke u sobi sa razbojem, Eva Mandela je videla kraj vremena rastegnut preko rama njene tapiserije. Razvezala je životne niti Ženevjev Tenebre i utkala ih natrag u zemlju. Ostalo je tako malo niti. "Kuda one vode, kakva je njihova budućnost?" upitala je šištave mlazeve gasa. Oni su znali, i ona je znala, jer i mlazevi gasa i ona radili su na tapiseriji vremena predugo da joj ne bi znali oblik i strukturu, kao i da oblik utkanog nalaže oblik koji će poprimiti razatkano. Bližio se posvemašnji kraj; sve su niti vodile u crvenu prašinu, a iza toga ona nije mogla da vidi ništa, jer budućnost nije bila budućnost Bespuća. Tkala je uplašena pred tom budućnosti, pod šištavim gasnim svetiljkama, a nit se sve vreme kroz njene prste spuštala u ništavilo, dok je kiša i dalje padala. Tri dana je kiša padala kao nikada ranije, čak ni kada je Šaka pesmom izmamio stotinu pedeset hiljada godina kiše iz suvog, podrugljivog neba. Rael Mandela je posmatrao kišu naizmenično sa svakog prozora hacijende. Sa tih prozora video je kako nabujale reke kišnice nose prinose za sledeću godinu i činilo mu se da čuje smeh Panarha u teškim kapima: božanske slogove koji su mu govorili da budućnost nije namenjena Bespuću. Tri dana je bilo tako, a onda su se sivi oblaci svili, sunce se probilo kroz uskomešanu izmaglicu, a snažan južni vetar poterao kišu pred sobom i ostavio svet da se puši i isparava na suncu u petnaest i petnaest. Te noći, krici su poremetili meditativnu pustinjsku tišinu: strašni, prodorni krici ispunjeni strahom i bolom, krici žene na poroñaju. "Želi želi želi, polako samo, kokošja koščice, komadiću meseca, neka iziñe, neka iziñe, hajde..." Santa Ekatrina je molila, a Kvaj Čen Pak, kokošja koščica, komadić meseca, istiskivala je i duvala, da bi se oglasila novim prodornim krikom koji je naterao Raela Mlañeg u salonu, gde je strepeo kraj svoje mistične bake, da ñipi sa stolice i posegne za kvakom. Pred zoru, Santa Ekatrina je okrenula tu kvaku i pozvala sina u poroñajnu sobu. "Sada je blizu, ali veoma je slaba, jadno dete. Uzmi je za ruku i daj joj snage koliko god možeš."

Kada je nebo počelo da se osvetljava bojom skerleta i zlata, oči Kvaj Čen Pak otvorile su se širom širom širom, a usta su joj se rastegla oaoaoa dovoljno da progutaju svet i ona je stala da istiskuje istiskuje istiskuje istiskuje. "Hajde hajde hajde hajde hajde", šaputala je Santa Ekatrina, a Rael Mlañi je zatvorio oči jer nije mogao da podnese da gleda ono što se dešavalo sa njegovom ženom, ali joj je ščepao šaku kao da je nikada više neće pustiti. "Hajde hajde hajde hajde hajde", a onda odjeknu krik i Rael Mlañi otvori oči da bi ugledao ružnog crvenog kmečećeg stvora u ženinom naručju, a čaršav je bio umrljan crvenim i crnim, gnusnim ženskim stvarima. "Sin", reče Santa Ekatrina, "sin." Rael Mlañi uze majušnog crvenog uskoprcalog stvora od žene i iznese ga u jutro, na sunce koje je bacalo džinovske senke po zemlji. Nežno, strasno, Rael Mlañi je nosio svog sina po razorenim njivama i prolazima do ivice litica, a tamo je podigao dečaka prema nebu i šapnuo njegovo ime pustinji. "Haran Mandela." Odgovori mu munja duž horizonta. Rael Mandela Mlañi pogleda sinovljeve prazne crne oči i vide pucketanje munje iza otvorenih zenica. I mada te oči još nisu mogle da se usredsrede na njegovo lice, učinilo mu se da one gledaju neki veći, širi svet on onog ograničenog krugom horizonta. Mutna tutnjava grmljavine uznemiri umorne ruševine Bespuća, a Rael Mandela Mlañi uzdrhta, ali ne zbog siline grmljavine već zato što je znao po očima koje je držao u naručju da je konačno došlo to dugo očekivano, potpuno dete koje je okončalo kletvu generacija Mandela, dete u kome su mistično i racionalno bili skladno pomireni. Grmljavina zatrese crveno stenje podruma gde se nit vremena Eve Mandele tkala na ramu tapiserije, a mlazevi gasa zadrhtaše u iščekivanju i šapnuše 'crvena prašina crvena prašina crvena prašina'. Istorija je sklapala svoje vučje čeljusti iza Eve Mandele: sada je tkala dogañaje stare samo nekoliko minuta u istoriju Bespuća. Roñenje sina, grmljavina; njeni prsti izobličavali su niti toliko žurno i

spretno da ju je to plašilo. Kao da je Bespuće sa nestrpljenjem čekalo da se otarasi sebe. Prsti su joj istkali tren sadašnjosti i nastavili u budućnost, do vremena svršetka upamćenog sa tapiserije koju joj je pokazao Doktor Alimantando. Crvena kao prašina, crvena kao prašina, bila je to jedina nit koja je preostala, bila je to jedina boja koja će dovršiti tapiseriju i učiniti je celovitom. Stavila je dugačak kalem crven kao prašina na cevnjak razboja i dovršila istoriju Bespuća. Dok se nit spuštala prema kraju i dok se istorija završavala, Eva Mandela vide da mlazevi gasa drhte i oseti da joj tuñinski vetar miluje nadlanice. Gotova. Tapiserija je bila gotova. Istorija je bila potpuna. Bespuće, njegovi počeci, njegovi svršeci, bili su zapisani tu. Pratila je prstom četiri niti koje su vodile dalje, napolje, kroz vremena kraja u budućnost. Jedna nit je započeta pre samo nekoliko minuta, i njen kraj nije mogla da vidi u sve većem mraku, iako je osetila u iznenadnom mističnom šoku da ona vodi napolje kroz stenje i kamenje do mesta izvan njenog poimanja. Kraj niti sopstvenog života nije mogla da nañe. Mogla je da je prati od početka u dalekom Novom Merionedu duž srebrnaste linije do zelenog mesta unutar oluje; videla je kako istovetne niti mističnosti i racionalnosti niču iz njene materice, pratila je sebe kroz godine mira i tragedije sve dok nije stigla do mesta gde se nit spajala sa prašinom poništavanja, i tu se gubila. Nije se završavala, nije se kidala niti presecala, naprosto se gubila. A opet, nagoveštaji njene boje širili su se tapiserijom. Zbunjena, Eva Mandela stavi prst na tačku spajanja i prože je neobična jeza. Oseti vrtoglavicu, devojačku, izgubljenu u nevinosti. Oseti da lebdi, razlaže se, rastače, a sva njena nadanja, snovi, strahovi, ljubavi i gnušanja preobraziše se u svetlucavu prašinu i padoše u tapiseriju. Telo Eve Mandele postade nematerijalno i providno. Ona preñe telom i dušom u prepletane niti koje su sačinjavale istoriju Bespuća. Jer njena uloga u istoriji bila je da beleži, tako da je kroz beleženje postala sama ta istorija. Vremenska tapiserija

zasvetluca srebrnastom ljubavi Eve Mandele, a onda nalet tuñinskog vetra posegnu u sobu i pogasi šištave mlazeve gasa. Vetar je jačao, u zloćudnim naletima i udarima, kao predznak mrkih uragana koji su češljali Veliku Pustinju. Oluja prašine prosu se pustarom u tornadu letećih igala i pobesnelih munja. Privučeni Kristalnim Ferotropima, gromovi su udarali i raznosili ih u crni prah nošen vetrom. Nailazila je Velika Oluja Prašine, sve snažnija, veća, gladnija, sa svakim metrom koji je prevaljivala preko polja dina. Rael Mandela Mlañi stisnu sina na grudi i potrča pred njom. Iglice prašine šibale su ga dok se provlačio kroz vrata u kuću. "Brzo, brzo, stiže Velika Prašina", uskliknu on. Sin i majka se umotaše u marame i rukavice i suprotstaviše se vrelim naletima peska da bi smestili stoku u štale i spustili kapke na prozorima. Velika Prašina zasu bespuće vriskom i urlicima demona. U trenu, vazduh postade neproziran, abrazivan, smrtonosan. Uz kreštanje peska nošenog vetrom, svaki centimetar gordo obojenih zidova bio je ogoljen, išmirglan, sveden na golo drvo i metal. Stabla su bila očerupana, zatim svedena na čačkalice, a metalni nosači pumpi-vetrenjača izglačani tako da su sijali kao srebro. Crni rombovi solarnih kolektora popucali su i izlomili se; pre nego što se popodne okončalo, njihova crna staklena lica ležala su na tlu pod oblucima koje je naneo vetar. Oluja prašine nastavila je da duva i tokom noći. Kvaj Čen Pak, koja je ležala u svojoj poroñajnoj postelji, sa bebom Haranom koji je slepo lovio bradavicu, osluškivala je vetar koji je kreštao oko crepova i vrištala u strahu, jer joj se najednom činilo da je svaki demon iz prošlosti Bespuća prepune demonima urlao za njenim mesom. Santa Ekatrina i Rael Mlañi nisu čuli krike iracionalne panike. Tragali su uz svetlost sveća po promajnim sobama i podrumima za Evom, koja je iščezla kada se oluja obrušila na kuću Mandelinih. Rael Mlañi se plašio da je mrtva i da su od nje ostale samo izglačane kosti, ali Santa Ekatrina je ugledala svetlucavu tapiseriju i obuzeo ju je čudan i grozan strah. Osetila je da je vetar prodro u kuću i kosti joj samleo u pesak. Podozrevala je, ali nikada nije

da je Eva Mandela prešla u tapiseriju i tako se vratila na sam početak istorije Bespuća. zrnce po zrnce. i kamen po kamen. šestog jutra. kokoši. vrtložio se oko zujećih čeličnih dimnjaka Čelikgrada. Pet dana. "Voz. na sve strane sveta. ženu i sina u vihor pakovanja kartonskih kofera. da bi ih izložio meke i nage noževima oluje. Zapitao se šta li će biti sa njima. Rael Mlañi je pustio stoku iz štala. eshatometre. tanatoskope. kuće mrvio u pesak. porodica Mandela krenu pipajući duž zagušenih ulica raspalog grada prema železničkoj pruzi. alate. Rascepio je drvene delove kamene kuće Doktora Alimantanda i razneo knjige. voz!" uzviknu on. njive su nestale. česticu po česticu. i svirao po utrobi cevovoda kao na harmonijumu. poteravši majku. hoteli i svratišta su nestali. čupao crepove sa krova i bacao ih u vazduh. ali kada ga je jednom čuo. Rael Mandela Mlañi začu neki zvuk jači od vriska vetra. Lame. "Možemo da pobegnemo!" Vetar je dovoljno oslabio da se uviju u marame i teške burnuse kako bi izišli u oluju prašine. ciglu po ciglu. svinje. punio njive dinama. A onda slepo. Vetar je sve oduvao. Pokušao je da odnese i domaćinstvo Mandelinih. opremu iz kupatila. Nije bio mnogo jak. srušene zidove. Pet dana je bilo tako. Bog i Mamon su nestali. oluja prašine šibala je Bespuće.rekla. duvao je nad napuklom jajastom kupolom Bazilike Potpune Ugradnje. Tamo čučnuše da osluškuju pesmu peska na uglačanim šinama. odneo Bespuće sa sobom. Vetar je duvao i duvao i duvao. Kuće su nestale. a onda. brbljao je i grebao. sve je bilo . Nanosio je prašinu na kosture. odgalopiraše u prašinu i iščeznuše. jer ni sama nije bila sigurna. Bespuća više nije bilo. više nije sumnjao. niti naročito drugačiji od zviždanja vetra. prostirke. obavijena prašinom. Vetar se ludirao po napuštenim hotelima i restoranima. koze. Začu zvuk zvižduka lokomotive. ulice su nestale. kreštao besno ne bi li zaplašio izbeglice što su dan i noć strepele od naleta koji će im otkinuti krov i zidove. kuhinjske predmete.

Jednog letnjeg dana. Slušajte!" Santa Ekatrina i Kvaj Čen Pak oslušnuše kao što je zahtevao . očiju mahnitih posle pet dana provedenih sa ñavolima prašine.i ovog puta. daleko niz prugu. Bespuće je nestalo. dvaput je skočio na noge u iščekivanju. a sunce se pomaljalo iza oblaka prašine i sijalo na pustoš. dobrog. o pobedama i porazima. dvaput je ostao razočaran. uglednog.kao na početku: goli kamen i čelik. Ispunilo je svoju svrhu i moglo je sa zahvalnošću da se vrati prašini. Dvaput je Rael Mlañi pomislio da je čuo zvižduk lokomotive. Ali njegovo ime nije moglo biti zaboravljeno. i u okrugu Meridijana po imenu Pelnamov Park. o svim radostima i tugama. Velika Prašina prošla je prema severu. Tada svetlost zasja kroz uskovitlanu prašinu i zov pištaljke začu se ponovo. "Slušajte!" uzviknu Rael Mlañi. ime zaboravljeno. omiljenog. njegovo poslednje dete izraslo je u muškarca. da. njegovo vreme je okončano. narandžasta neprozirnost više nije bila tako neprobojna. otac tog muškarca pozvao je sina u vrt pun užurbanih pčela i rekao mu: "Sine. Rael Mandela Mlañi uzeo je majušnog sina u naručje i poljubio ga. Kvaj Čen Pak ga je stiskala uz sebe i dojila na bezbednom." "A kako nameravaš da napišeš tu knjigu? U toj priči ima još mnogo toga što ti nisam ispričao. Dok je voz odlazio. čule su to. Mali Haran Mandela je kmečao i ječao. bile su previše čudesne da bi se zaboravile. Više nije bilo potrebe za njim." . zvižduk lokomotive. Vetar je slabio. o svim čudima i divotama. ispod nepropusne odeće. a poslednji voz u istoriji zaustavi se u Bespuću da bi primio izbeglice. "Eno! Da li ste čuli? Ja jesam. za tri nedelje ćeš napuniti deset godina i postati muškarac. jer stvari koje su se dogodile tu za dvadeset tri godine koliko je to ime nosilo. napisaću knjigu o svemu onome što si mi pričao. Izbeglice su čekale i čekale i čekale. šta ćeš onda učiniti sa svojim životom?" A sin reče: "Oče.

reče sin. veruješ li u male zelene ljude?" I tako je napisao tu knjigu. svetlucavu tapiseriju izrañenu blistavo i vešto. sin. "Odakle ti to?" upita otac sina. A sin se nasmeja i reče: "Oče. . a knjiga je imala naslov 'Bespuće': priča o malom gradu usred Velike Pustinje na Severozapadnoj Četvrtsferi planete Mars."Znam". "jer sam sve to video zapisano u ovome. čudesnu i magičnu. i ovo je njen kraj." On pokaza ocu neobičnu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->