Tipografska taka = 1/72 incha = 0.35 mm Pika = tacaka 6 pika = 1 inch 1448.

Gutenberg se vraca u Majnc I nalazi finansijera Johana Funca. 1449. Pridruzuje mu se Peter efer. 1452. Pocinje rad na stampanju Biblije. Nakon Fustove smrti Sefer preuzima kompletan posao oko plasmana, novina je propagandni letak. Gutenbergovo pismo je prelomljeno,bez oblina. Makarijevo pismo je oblo s jedne a uglasto sa druge strane,dvolinijsko. Svabaher jedan od prvih likova slova koje karakterisu verzali oblikovani uz postojeca kurentna slova. Gornji vertikalni potez kurentnog g je osobeno ostar dok je o tipicno zasiljeno. Fraktur tipicno nemacko nacionalno pismo sa dekorativnim ukrasima,smanjuju se uglovi I obline, kurentno o je oblo sa leve strane. Gotoantikva prvi oblici javljaju se u Fust-Seferovoj stampariji proistekli iz ranorenesanog pisma. Ciceronova pisma istorijski najznacajnija knjiga za stamparstvo, ustanovljena je velicina od 12pt tacaka - do skora Cicero danas pica. Monumentalna kapitala rimsko kaapitalno pismo uklesano na kamenim spomenicima. Najlepsi oblik je natpis na Trajanovom stubu u Rimu. Ovo pismo je posluzilo za oblikovanje antikva pisama. Antikva pisma u XV I XVI veku se u Italiji razvila humanisticka minuskula. Ujedinjena je sa rimskom kapitalom u dvostruki alphabet nazvan Rimski tip koji sadrzi I verzale I kurentna slova. Renesansna (Venecijanska antikva) mnogo podesnija za stamparsku presu I razvila neposredno posle pronalaska te tehnologije. Osa slova je blago nagnuta na levo, klinasto oblikovani gornji serifi na kurentnim slovima, zaobljeni prelazi izmedju glavnih poteza I podupirucih serifa (Jenson antikva, Golden Type, Trajanus.. Prvo kurzivno pismo Aldus Grifo nastalo je po obrascu Jensonove antikve I starorimskih rukopisa. Italik Manucio je pismo zastito kao Aldina ili Alika. Klod garmon ga je dopunio 1514. Jer nije imalo verzalnu varijantu. Renesansna antikva najpoznatija varijanta Garamond je glavno tipografsko pismo renesanse I baroka. Osa slova je blago nagnuta na levo, klinasto oblikovani gornji serifi na kurentnim slovima, zaobljeni prelazi izmedju glavnih poteza I podupirucih serifa, izrazeni kontrasti izmedju tankih I debelih poteza, poprecni potez kurentnog e je horizontalan Garamond, Palatino.. Prelazna ili barokna antikva predstavlja prelaz iz renesanse u moderna tipografska pisma. Drvorez zamnjuje bakropis sto omogucava finije linije slova I mnogo izrazeniji contrast. Osa slova je vertikalna ili jedva primetno nagnuta, serifi su ravni I zaobljeni, a kod kurentnih slova uobicajeno je da su koso nagnuti u gornjem delu slova I horizontalno postavljeni u bazi slova- Tajms, Caslon.. Klasicistika antikva Didone po Didot-u I italijanskom stamparu Bodoniju. Klasican rimski lik sacinjen od debelih glavnih poteza I finih tankih lijia sa kratkim prelazima, serifi nisu zaobljeni I postavljeni su horizontalno, osa slova je vertikalna Bodoni, Didot Slab serif (Egiptijen) egiptijen I grotesk razvili su se se iz modernih tipografskih pisama. Karakteristika ove grupe je da slova imaju jednaku sirinu osnovnih poteza I serifa - Courier, Serifa, Pro Arte Razlikujemo tri grupe: Slab serif ima cetvrtaste ravne serife Claredon ima cetvrtaste zaobljene serife Typewriter slova zadrzavaju odredjenu sirinu slova koja nepromenjiva Sans serif (Grotesk ) slova bez serifa. Sam naziv Grotesk postaje deo istorije tipografije zahvaljujuci svom nezgrapnom liku. Grotesk grupu karakterise uzi lik u odnosu na neo-grotesk, zatvoren I silazni potez kod slova g I specifican potez brada kod slova G.

Geometric karakterise sam naziv, specificni oblik kurentnog a I bezbrado G I noga slova R koja pocinje uz temeljni potez. Humanistike oblike uz sve navede geometrijske karakteristike karakterise jos I povratak zatvorenog silaznog poteza kod g I contrast razlicite sirine poteza. Podela tipografskih pisama: - serifna I bezserifna - prelomljena, antikva, bezserifna, rukopisna pisma Klasifikacijom se bavio Pjer Simon Furnije koji je pokusao ustanoviti tipografski merni system. Znacajnije klasifikacije su Maksimilijana Voksa I Alda Novarezea, ali usvojena je Engleska podela pisama I DIN. Prvu znacajniju klasifikaciju pravi prof. Franjo Mesaros. Dekorativna I naslovna pisma sva pisma koja se ne mogu svrstati medju Rimska tipografska pisma pripadaju ovoj grupi, sluze specijalno za odredjeni proizvod Codex, Stop, Hobo Brush prikazuje jasno istaknuti individalni karakter likova slova izvedenih iz rukopisnih oblika Rimskog pisma Tekton, Ballo, Brush Script Script jasno pokazuje karakteristicne rukom izvedene poteze pisane cetkom ili siljatim perom. Rezovi pisama: roman ili normal, italic, sueni, proireni, bold I svetli. Svaki rez pripada familiji Helvetika pisma. Oblik (oblique) rez je nastao u period razvoja modernizma kada je istorijski uzor bio neprihvatljiv. ISTORIJA PISMA Mnemotehnika pisma: rabosi su poruke izrezane na stapu, kipu belezenje pomocu cvorova na uzici, vampumi pojasevi od vlakana protkani raznim predmetima, aroko je predmetno pismo koje je bilo zasnovano na akroficnom principu, tj. svaki od predmeta imao je odredjenu glasovnu vrednost citave reci ili prvog sloga ili samo jednog glasa iz govornog jezika, tetovaze saopstavaju drustveni status, hijerarhijsko rangiranje, I govore o nagonskoj ljudskoj potrebi za samoukrasavanjem. Podela pisama: 1. Piktogramsko pismo koje nalazimo kao najstariji oblik belezenja jos 40 000 god pne da bi se ponovo javilo sradino IV milenijuma pne pa sve do danasnjih znakova koje mozemo svrstati u urbane piktograme. 2. Ideografsko pismo cije pocetke vezujemo za 20 000 gpne. 3. Slogovno pismo koje je posluzilo kao prelaz izmedji pojmova I fonograma. 4. Fonetsko ili glasovno. Definicija pisma Isidor Seviljski: Slova su tumaci pojmova koji imaju toliku moc da nam u nedostatku govora bez glasa pricaju. Danasnje pismo je ssistem definisanih tipografskih znakova simbola, koji vizuelno reprodukuju elemente govornog jezika I kao takvi su temelj I najznacajnija tekovina civilizacije. Slikovno pismo se sastoji od sadrzajno povezanih slika koje imaju svrhu da daju odredjeno znacenje. Mozemo ga podeliti na dve osnovne faze: piktografiju I ideografiju. Osnovna jedinica piktografije je piktogram, graficka celovita slika koja moze oznacavati dogadjaj, radnju I nije predstavljala rec. Ideogram je nepotpun jednostavan crtez sa karakteristicnom osobinom da oznacava pojam I misao; s vremenom postaje graficki znak, simbol govorne reci. Svoj konacni oblik pismo ima u alfabetu gde svaki glas ima svoj znak. Klinasto pojmovno pismo duzi ili kraci klinasti potezi grupisani jedan pored drugog I ukraseni u raznim grupama, predstavljaju slogove ili cele reci. Akadjani nastavljaju da ga usavrsavaju dajuci mu postepeno klinasti oblik. Egipatska pisma hijeroglifi svakako najlepsa forma piktogramskog pisma, s vremenom znaci uvesistrucuju svoje znacenje, pocinju da gube bukvalno znacenje pa je tako jedan znak mogao oznacavati vise pojmova. Rastumacio ih je ampolion analizirajuci trojezicni jezik na kamenu iz Rozete.

Hijeratsko pismo je sluzilo za potrebe religije, administracije I vojske na papirusu koji je, ispisan rukopisno, savijan u knjizni svitak. Demotsko pismo je rukopisno pismo u kojem slikovnost pisma zamenjuju kombinovani znaci sastavljeni od ovalnih, vertikalnih I dijagonalnih poteza. Hijeroglifsko, hijeratsko I demotsko se upotrebljavaju do I veka posle Hrista kada ih potiskuje koptsko pismo. Feniansko pismo predstavlja napredak od neprocenjive vrednosti. Slova se oslobadjaju svih piktografskih elementa. To je alphabet sa jednostavnim znacima koji su se koristili za pisanje pojedinih glasova. Nastao je krajem II milenijuma. Definitivno utvrdjen imao je 22 znaka za suglasnike, znakovi za vokale nisu postojali. Grci su ovo pismo preuzeli I usavrsili. Grko pismo najstarije evropsko pismo je alphabet stare Helade nastao preradom fenicanskog pisma. Grci su alfabetu dali konacan oblik I svaki glas dobija svoj znak. Nacin pisanja pisma bio je bustrofedonski naizmenicno zdesna nalevo I u povratku sleva nadesno. Prvih devet slova bile su jedinice, sledecih devet desetice a preostala slova plus tri dopunska znaka stotine. Znak u vidu apostrofa je razlikovao slovo od broja. U Italiji je iz grckog pisma proizasla latinica I drugo evropsko pismo cirilica. Latinsko pismo Rimsko carstvo I alphabet su objedinjeni na Trajanovom stubu u Rimu I na Trajanovoj tabli na Dunavu. Podnozje stuba lapis niger ukazuje na poreklo u grckom jeziku: Ko svesno obescasti ovo mesto neka bude proklet. Monumentalna kapitala nastala je od izmenjenog oblika glavnog rimskog pisma Rimske kapitale, pojavljuju se serifi. Kvadratina kapitala je pismo drugog reda koje je sluzilo za potrebe svakodnevnog belezenja, cetkom ili trskom. Rustina kapitala je drugi rukopisni oblik ovog pisma, znatno pojednostavljen jer se formira slobodno u dvolinijskom sistemu pa nosi oznake kaligrafa koji ga koristi. Prepoznaje se po strmim uspravnim potezima suzenog verzalnog pisma I talasastim serifima. Razvojni oblici latinice kroz tri velika razdoblja I tri velike kategorije: 1. Latinina pisma nastala u doba Rimskog carstva (rimska kapitala, rimski kurziv, uncijala) 2. Nacionalna pisma nastala na evropskom kontinentu u srednjem veku 3. Humanistika latinica u modernom razdoblju Kurzivom se pisalo po vostanim tablicama zvanim diptisi dvodelna beleznica koja je sa spoljne strane bila ukrasena metalom ili slonovacom a sa unutrasnje prelivena voskom. Po njemu se brzo ispisivalo stilusom dok je bio mek. Smatra se da kodeksi svoje tvrde korice duguju dupleksu. U mladjem rimskom kurzivu deformacije slovnih znakova prolaze kroz krajnje slobodan tretman potreban samo piscu da prepozna zapis. Tu nailazimo na vec izgradjene ligature kao I na odvajanje reci pomocu praznina u duzini jednog retka, linije su istih debljina. Tiron, Ciceronov zapisnicar je izumeo prvi oblik stenografije kako bi mogao brzo beleziti njegove reci I misli. Unicijala je prvo rimsko, hriscansko pismo koje razbija dvolinijski sistem. Ima snazne osnovne poteze i obline koje zamenjuju uglaste delove slova kapitalnog porekla. Najkarakteristicnija su slova A, E i M koja se znatno razlikuju od uzora I imaju nov oblik. Poluuncijalno pismo je nastalo iz uncijalnog pisma I rimskog kurziva. Pojavljuje se cetvorolinijski sistem. Nacionalna pisma: kurijalno, langobardsko, vizigotika, anglosaksonski poluuncijal, merovisko pismo I beneventana. Karolinska minuskula - Karlo Veliki uvodi zvanicni oblik drzavnog pisma koje po njemu dobija naziv karolina. Osniva Ahensku akademiju u cijem se krugu osniva I velika prepisivacka skola I odatle pocinje sirenje novog pisma. Gotska minuskula oseca se uticaj arhitekture sa naglasenom vertikalom, pojavljuje se prelomljeni luk. Medjutim odlikuje se necitljivoscu sto je ocit primer dominacije forme nad funkcijom. Spada u najznacajnije oblike pisma zbog pojave teksture. Za potrebe misije medju Slovenima Cirilo je morao prevesti sa grckog na slovenski jezik najpotrebnije crkvene tekstove I knjigei zato je sastavio glagoljicu. Vise od 20 god je u upotrebi bila samo glagoljica,

medjutim pocela je da je zamenjuje cirilica kojoj je u osnovi grcko unicijalno pismo dopunjeno slovima potrebnim za belezenje slovenskih glasova. Ustav je najstariji nacin cirilicnog pisanja kod kojeg su svi potezi pravilni I odemereni; slova su obicno uspravna I pisana u dvolinijskom sistemu. Kasnije se ustav prestao upotrebljavati I zadrzao se kao pismo svecanih crkvenih knjiga. Poluustav se razvio iz ustava, donekle se izgubila pravilnost oblika, slova su uproscena a neka napustaju dvolinijski sistem. Brzopis se kod Srba javlja u XIII veku u srpskim knjigama, listinama; odlikuje se zivoscu poteza, slova se produzuju iznad reda, a jedno slovo moze da ima vise poteza. Kurziv se razvio iz brzopisa I odlikuje se povezanim pisanjem slova. Krajem XV veka knjige su se pocele stampati cirilicom. Prva takva knjiga bila je aslavac stampana u Poljskoj. Posle krakovske stamparije pocinju da se osnivaju srpskoslovenske stamparije. Prva knjiga na nasem jeziku je Oktoih prvoglasnik objavljen 4.januara 1494. u stampariji na Cetinju koju je vodio monarh Makarije. Knjiga je dvobojno stampana I majstorski je izvedena sto pokazuje da je Oktoih originalno graficko umetnicko delo. Format sloga na formatnom listu je takav da su dva duzna retka sadrzana u dijagonali plohe. Za stampariju Crnojevica se moze reci da je prekretnica premoci stampanih knjiga u odnosu na rukopisne. Njegova izdanja spadaju u red najlepsih I najsavrsenijih knijga tog, I ne samo tog, vremena. Sledeca srpskoslovenska stamparija je u Veneciji koju je osnovao podgoricanin Bozidar Vukovic. Najcuvenija knjiga je Praznicni minej ili Sabornik, stampao Mojsije Decanac. Slova kojima su stampane knjige bila su u najvecem broju ustavnog tipa. Prvi srpski bukvar sastavio je I stampao Sava Decanski, poznati kao Inok Sava na svega dva lista. Drugo izdanje je stampano na cetiri lista tj osmostrano. Reforma irilice medju znacajnijim zaslugama Petra I Velikog istice se ona kojom je sprovedena reforma pisma za stampanje knjiga. Po njegovom naredjenju proizvedeno je I jedno sustinski izmenjeno rusko stamparsko pismo jer dotadasnje nije odgovaralo potrebama nauke I kulture. Njegova reforma se pokazala znacajnom I za dalji razvoj pisma ostalih pravoslavnih naroda. Prvo znatno izmenjeno pismo je projektovano I proizvedeno u holandskoj stampariji Jan Tesing I Kopijevic koje je pocelo da se upotrebljava za stampanje vaznih dokumenata. To pismo je nazvano Gradjanska azbuka. Nisu razvijeni oblici malih slova I to je sve do danas ostalo kao problem stamparskih slova cirilice. Ovo pismo je dozivelo preoblikovanje I dobilo novi izgled u stampariji petrogradske Akademije nauka: nema vise ukrasnih elemenata. Akademijin rift je zasnovan na oblicima graviranoh slova Jelisavetinog vremena. U posebnim izdanjima koristen je kurziv. Hristofor efarovi u svom prvom bakrorezu pri titulisanju imena koristio je formu Gradjanske cirilice vec 1741. Sto se tice rezva, tj urezivanja slova, radom na preko sezdeset ploca Zefarovic je zaokruzio oblike slovnih znakova u specificno Ustavnobarokno pismo.Ivan Boldiza je stilski ujednacio ovo pismo, izdiferincirao vec naslucene forme verzala I kurenta I priredio ovaj oblik pisma za jubilarno izdanje Gorskog Vijenca. Drugi znacajni baokni graver, Zaharije Orfelin je cast Petra Velikog napisao, krasio I posvetio najlepsu knjigu u izdavackoj delatnosti Srba u XVIII veku koja spada u najbogatije istorijske sadrzaje izdate u Evropi. Prvi prirucnik za ucenje srpskog brzopisa izrezao je u tehnici duboke stampe. Poseban opus su bukvari. 1777 izlazi udzbenik Slavenskaja i Valahiskaja kaligrafija koji je prevazisao sva ocekivanja; Orfelin je dobio specijalnu carsku nagradu ali je delo bilo zabranjeno za upotrebu zbog pritiska nemackog plemstva. Sava Mrkalj je bio srpski ucitelj, monah I filolog poznat po tome sto je napisao Salo debelog jera libo azbukopotres, knjizicu u kojoj se zalaze za reformu jezika I pravopisa. Sava je za svoju filolosku doktrinu nasao uporiste u nacelu poznatog filologa Johana Adelunga: Pisi kao sto govoris I prvi je rekao da je za

jedan jezik potrebno onoliko slova koliko glasova imaju sve njegove reci tj slova ne moze biti vise nego glasova. Vuk Stefanovi Karadi je bio veliki reformator srpskog knjizevnog jezika I pisma. Njegove reforme sastojale su se u sledecem: - Da se cist narodni jezik uvede kao knjizevni - Da se pojednostavi pravopis na fonetskom principu, da se za svaki glas uvede jedno slovo na principu pisi kao sto govoris, a citaj kao sto je napisano - Da stokavstina postane jednstveni knjizevni jezik Vukova borba donela je Srbiji ortografski najjednostavnije pismo u Evropi. Karakteristike slova su: krepki, snazni osnovni vertikalni potezi I vrlo tanki poprecni potezi I serifi koji se ulivaju u osnovni potez pod pravim uglom; okrigla slova konstruisana su po principu levo nagnute osovine. Dva nedostatka, nerazvijeni oblici malih slova I konstrukcija prema dvema razlicitim osovinama ostala su do danas u livenim slovima za stampanje knjiga. Franesko Petrarka zalagao se za ozivljavanje antike, individualizam nova samosvest I samopouzdanje osposobilo ga je da objavi svoje ubedjenje da je doba verovanja u stvari bilo doba neprosvecenosti; verovao je u ucenje jezika, knjizevnosti, istorije I filozofije radi njih samih ne u religioznim okvirima. Osnovni paradoks je sto je zelja za vracanjem klasicarima donela novoj eri ne preporod antike vec radjanje modernog coveka, svestrano obrazovanog, koji misli po zakonu kauzaliteta. Antika se podrazavala, ali u jednom posve novom stilu. Francesko Petrarka je izrazio nezadovoljstvo sto naslednici Rimske imperije koriste nova slova umesto LITERA antikva; radio je na karolinskoj minuskuli I izradio vlastiti tip slova predhumanistiki stil. Antikva pismo (littera antiqua) je tip pisma jasne I okruglaste forme koje je nastalo pod uticajem reforme humanista, sjedinjavanjem rimske kapitale I karolinske minuskule. Ovo renesansno pismo razvilo se u skriptarnicama. Deli se na knjizno I kurzivno. Knjino pismo po svom obliku uopsteno oponasa rukopisnu knjigu pisanu karolinskom minuskulom, a kurzivna humanistika se oslobadja kaligrafskog uticaja I svoje mesto livenim pokretnim slovima pronalazi u stampi Petrarkinih dela. Osnovni cilj humanista bio je da nakon visevekovnog misticizma vrate coveka u srediste svih intelektualnih istrazivanja prema nacelu Protagore: covek je mera svega. Bila je neophodna konstrukcija prema kojoj bi se mogli rukovoditi slovolivci pri izradi matrica. Prvi takav pokusaj se vezuje za rad kaligrafa iz Verone, Felice Feliiana. Prvu primenu njegova slova su nasla na Raspecu Andrea Montenje za akronim iznad raspetog Hrista. Luka Pacoli bio je najzapazeniji renesansni autor koji se bavio problemima projektovanja pisma. Njegovo umetnicko shvatanje povezano je sa matematikom; u knjizi Bozanske proporcije, 60 ilustracija su delo cuvenog Leonarda Da Vincija. Za konstrukciju slova kao osnovu je koristio kvadrat sa upisanom kruznicom. Serif smatra se da vodi poreklo iz rimskog alfabeta; rimska slova su prvo slikana na kamenu a zatim klesana, potezi rimskog kapitalnog pisma su ispisivana pod uglom sa flah cetkom te su se na krajevima I spojevima temeljnih I kosih pokreta oblikovali ukrasni zavrsetci, koje su klesari preoblikovali u serife dajuci im novu estetsku vrednost. Pojam serif oznacava karakteristicne zavrsetke na krajevima slova. Oblici serifa definisu stilsku pripadnost a u nekim slucajevima omogucavaju I efikasno citanje. Razlikuju se cetiri osnovne vrste: klasini, nastao u klesanoj rimskoj kapitali, klasicistiki je proizvod bakrorezackog alata nastao u doba baroka, skrivene serife su uveli tipodizajneri pocetkom XX veka, a ukrasni se pojavljuju sa prvim plakatima I oglasima. Serifi mogu biti obostrani I jednostrani, jednakih ili razlicitih duzina. Knjizna pisma se prepoznaju po obostranim serifima I obicaj je da su spoljni duzi od unutrasnjih. Koso postavljeni serifi su potajno karakteristicni za mala slova knjiznih pisama, perpendikularni se javljaju u interpretacijama antickih pisama.

Kezlon je antikva knjizno pismo Vilijama Kezlona, slova su siroka I oblikovana po vertikalnoj osi sa naglasenim debljim serifima, kratke linije I polukruzne forme. Baskervil je pismo Dzona Baskervila, po formi originalno, a kao pismo tipicni predstavnik prelazne antikve, medjusobne beline su uvecane. Dido lik slova sacinjen je u kontrastu debelih glavnih poteza I finih tankih linija sa kratkim prelazima, serifi nisu zaobljeni I postavljeni su horizontalno, osa slova je vertikalna. Djambatista Bodoni vrhunsko knjizno pismo nastalo u Parmi, savrsene harmonije I simetrije oblikovano strogim karakteristicnim horizontalnim I vertikalnim, ravnim I oblim linijama. Serifi su ravni bez dodatnih ukrasa.