Mark Barnel Jed'ma neodgonetljiva ifra na svetu je ena.

Leo Marks agent za specijalne operacije Copyright by Mark Burnell, 2001 Copyright za Srbiju i Crnu Goru by Alnari, 2003 Mark Barnel Jedna ena, jedan mukarac, devet pasoa Prevela s engleskog Ljiljana Petrovi Editor Beograd, 2003 eleo bih ovom prilikom da zahvalim Lidiji Griaevoj i Nikolaju Morgunovu iz Moskve i Marjalisi Bjorkbom iz Helsinkija. Naroitu zahvalnost dugujem Tobiju Idiju i Suzani Vot za nesebinu pomo koju su mi pruili od prve do poslednje stranice. Pravo je zadovoljstvo saradivati sa takvim Ijudima. eleo bih takode da zahvalim i Lariju Emidu iz Njujorka za svu podrku koju mi je pruio. Izabeli sa ljubavlju PARIZ Ritam automobilskih brisaa delovao je hipnotiki. Guma je kri-pala o staklo razmazujui kiu ievo-desno. Nagnuvi se unapred, Dejms Maral baci pogled ka restoranu sa druge strane ulice. Sat na kontrolnoj tabli pokazivao je pet do dva. Provere radi, pogledao je na sopstveni asovnik - sat u automobilu je neznatno urio - i za-palio cigaretu. Glas koji ga je kontaktirao dao mu je adresu, vreme sastanka - tano u dva - i upozorenje da ne kasni. To je bilo pre po-la sata na javnoj govornici u ulici Gar di Nord. Onaj drugi telefonski poziv - poziv koji ga je prekjue zatekao kod kue - doao je kao grom iz vedra neba. I iz prolosti. Odmah je prepoznao glas. Jednostavan posli i gotovinska isplata - tako je glasila ponuda. Svota koju su mu ponudili bila je pozamana, ako se ima u vidu da je posao mogao odraditi za tili as. Nee morati ak ni da napusti Pariz. To je ponudu isprva uinilo jo primamljivijom. Da li bi se phvatio uloge kurira? Naravno, nita naroito, najo-binija tezga tipa preuzmi i prosledi dalje, kao usluga jednog preka-Ijenog veterana drugom. Naravno, odgovorio je, rado bi prihvatio tako neto. U ne tako dalekoj prolosti takav posao bi bio ispod njegove asti. Stavie, mogao bi se ak nai i uvreden slinom ponudom. Dejms Maral -kurir? Obian potrko? Sada je, medutim, bio zahvalan to mu se pruila prilika da zaradi novac. Za volanom taksija sedeo je sredoveni emigrant iz Tunisa. Mar-al mu ree da ga odveze do avenije de Fridland. Odatle e se po-tom peke vratiti do ulice Foburg Sen Onore. Naleti pljuska su po-stajali sve snaniji. I hladniji. Olovno nebo se spustilo nad gradom. Jedan kamionet je pokuavao da se okrene ispred samog restora-na. Vozilo je zakaljucalo i stalo, Voza pokua da ga ponovo upali - jednom, dvaput. Jalova rabota. Tresnuo je rukom po voianu i po-novo okuao sreu. Opet bezuspeno. ena za volanom

modropla-vog Merecedesa je irila ruke u oajanju. Voza kamioneta bespo-mono slegnu ramenima. Sav saobraaj je stao. Farovi su bljeska-!i, auspusi tektali. Maral pokua da ignorie gr u stomaku, gr koji mu je sugeri-sao da bi bilo bolje da batali stvar. Poeleo je da je sada kod kue. Njegova ledena, vlana garsonjera nikada nije delovala privlanije. Preao je ulicu, provlaei se izmedu ispreenih vozila, i uao u re-storan. Pet-est muterija stajalo je oko mesinganog anka. Pored nje-ga se odmah stvori konobar koji mu pomognu da skine prokisli man-til i upita ga da li je sam, da bi ga potom, i ne saekavi odgovor, poveo kroz salu za ruavanje. Oleg Rogaev je sedeo u samom dnu odaje, za stolom pored prozora. Maral ga odmah prepozna, zahva-Ijujui briljivo prostudiranim fotografijama: bikovska grada, kicoki brkovi, otro podiana srebrnasta kosa. Kragna i manetne su mu tesno prianjale uz kou, istiui debele ruke i podbulo lice. Nosio je tamno svileno odelo na dvoredno kopanje. Rogaev podie pogled sa tanjira - na jelovniku su bili svinjski papci i spana - i pokaza mu da sedne prekoputa njega. ovek ko-ji je sedeo pored Rogaeva bio mu je nepoznat, ali ga njegovo pri-sustvo nije nimalo iznenadilo. Bie da je prevodilac, pomisli Maral. Rogaev nije govorio engleski i logino je pretpostavijao da ni Mar-al ne govori ruski. Medutim, Maral je govorio ruski ve trideset godina. Sa gotovo neprimetnim akcentom, on se obrati Rogaevu, ,,Mi u Britaniji imamo jednu izreku. Dvoje ini drutvo, a troje ini gu-vu." Rogaev ga iznenadeno pogleda. ,,Ovo je Anatolij." ,,Nadam se da neete biti uvredeni ako ga zamolim da ode." Usledilo je par momenata napete tiine. Onda Rogaev progo-vori, ,,Vidimo se u hotelu." Anatolij ustade i napusti sto. Maral zauze svoje mesto. Roga-ev odgurnu tanjir na stranu, pozva konobara i pokaza mu neto demekastim prstima. Stigla je ista aa. Rogaev saeka dok ko-nobar ne nasu vino. ,,Nadam se da su vai svesni rizika koji preuzimam." ,,Naravno." ,,Onda oekujem da mi ukau duno potovanje." ,,Potovanje nee izostati. Ali samo nezvanino. To je stavka na kojoj se apsolutno insistira. Ubedeni su da ete razumeti njihove razloge." Maral baci pogled kroz prozor. Saobraajni krkljanac, kreendo automobilskih sirena, neposustajui slapovi kie. Kada je ponovo pogledao ispred sebe ugleda spravicu koja je stajala pored Roga-evljeve ae. Podseala je na tranzistor, ali nije imala antenu niti skalu. Rus napipa prekida sa strane. A onda, primetivi izraz na Maralovom licu, objasni: ,,Blokira usmerene radio mikrofone. Emi-tuje snane elektronske signale, stvarajui zatitni omota u pre-niku od pet metara. Ako neko pokuava da nas prislukuje ue sa-mo smetnje." Lukavo se nasmeio. ,,lako uopte nisam ovde, bolje je preduzeti izvesne mere." Otud, dakle, toliko odugovlaenje sa obznanjivanjem mesta su-streta, pomisli Maral. U stara vremena - u njegovo vreme - takve mere opreza bile su rutinska stvar. Naivno je pretpostavljao da e sada biti drugaije. Zanimalo ga je ta su Rogaevljevi prijatelji i nepnjatelji mislili, gde !i se on sada nalazi? U Moskvi? Jekaterin-burgu? Majamiju? ,,ta ste to doli da mi ponudite?" Maral otpi gutljaj crnog vina. Malo je gorilo, ali je efekat bio zadovoljavajui. ,,Moe se desiti da u istrazi pokrenutoj protiv Vive-rove finansijske slube ne izroni nita."

Rogaev nije delovao naroito impresionirano. ,,Da, to je sasvim mogue." Maral odmahnu glavom. ,,Ali, ima nekih detalja sa kojima niste upoznati. Procurile su informacije o povezanosti Vivera sa Kalmek-som iz Lozane. Ve se spremaju nalozi za hapenje." Rogaev zakilji svojim sitnim svinjskim oima. ,,Nastavite." ,,Ako prihvatite nau ponudu, vodei Viverovi funkcioneri e i dalje morati da budu smenjeni. Tu nema spora. Kompanija e tako-de morati da plati novanu globu za sitnije zakonske prekraje. Bi-lo bi bolje da u istrazi ipak izroni neto. ,,ta jo imate da mi kaete?" ,,Ono to je pozitivno u itavoj stvari je da e vaa aktivna imo-vina biti odmrznuta. Takode, va status persone non grata e biti ukinut, pod uslovom da ne pokuate da udete u Ujedinjeno Kraljev-stvo u narednih est meseci." Konobar pride stolu. Rasklonio je tanjire i dopunio ae. Roga-ev zatrai dva espresa i raun. ,,eleo bih da znate da nisam odlu-io da sklopim pogodbu sa vama zarad svoje line koristi. U pitanju je, da se tako izrazim, neka vrsta bonusa." Zavukao je ruku u dep i odatle izvadio zlatni sonijev mini disk, koji potom spusti nasred stola. ,,Ja sam trgovac itom, a ne kriminalac. Ljudi koji eksploati-u moju komercijalnu mreu su otpadnici. Oni predstavljaju pretnju za sve." ,,Naravno." ,,Zeleo bih da jasno istaknem tu razliku." ,,Razumljivo." Obazrivo je spustio aku na mini disk. ,,Od sutinskog je znaa-ja da oni nikada ne otkriju poreklo ovih informacija..." ,,Apsolutno vas razumem." .....jer bi to moglo dovesti do komplikacija. Komplikacija koje nikome nee doneti nita dobro." Maral pokua da ignorie pretnju. U meduvremenu je stigao espreso. Rus je dodao eer. Sa druge strane prozora, zakrenje koje je prouzrokovao voza kamioneta bee dostiglo eskalaciju. Ka-miondija je sada stajao pored svog vozila, uno se raspravljajui sa desetak Ijudi. Neki od gostiju u restoranu skrenue pogled ka ulici, zaintrigirani onim to se napolju deavalo. Rogaev tiho progovori. ,,Kurir stie iz Budimpete na terminal br. 2 aerodroma Hitrou treeg aprila avionom kompanije Malev. Broj leta je MA610." Maral izvadi olovku iz jakne i zabelei podatke u notes. ,,Kako se kurir zove?" ,,To ete saznati kada avion napusti Budimpetu. Ne elim da ga presretnu u Madarskoj." ,,Sta donosi?" ,,Plutonijum 239." ..Odakle?" ,,lz MINATOM-a. Ne mogu biti odredeniji." MINATOM je bilo rusko ministarstvo za atomsku energiju, neve-rovatno razgranata sluba koja se odlikovaia dugim istorijatom neo-dredenosti. ..Koliko?" ,,Hiljadu i petsto grama." ,,U emu ga donosi?" ,,U koferu. Plutonijum e biti unutra, u zatienoj kutiji." ,,Je l' kutija tekovana ili ne?"

,,Koliko znamo nije." ,,Kolika je istoa robe?" 94 procenta." ,,Je l' nosi jo neto?" ,,Moda izvesnu koliinu litijuma 6." ,,Koju koliinu?" ,,Jo uvek ne znamo. Verovatno dva do etiri kilograma. A mo-da i nita." ,,Da li vam je poznato odredite?" ,,A krajnji potroa?" ,,Neidentifikovan." Rogaev baci pogled na Maralove beleke. Hleb, eer, slani-na, maslinovo ulje, kilogrami i grami, funte i unce; iiilo je na najre-gularniji spisak za nabavku. Kada su zavrili sa razgovorom Roga-ev plati keom i ostavi bogatu napojnicu. Onda uzee svoje man-tile i izadoe na ulicu. Kia je u meduvremenu postala jo jaa. Ne-bom bljesnu munja, a nakon pet sekundi zatutnja i grmljavina pri-guena horom zavijajuih automobilskih sirena, Pokisli voza kami-oneta je urtao od besa. Rogaev rairi kiobran. Izgledalo je da se sjajno zabavlja posmatrajui ulini prizor. Maral je razmiljao o onome to mu predstoji. Disk, kratka po-seta Monmartru, onda nazad do ulice Gar di Nord. Sa javne govor-nice e pozvati zapameni broj u Londonu, prosledie poruku, a on-da e se vratiti u Sen Deni. Usput e moda svratiti do nekog kafea na olju kafe. lli aicu neeg eeg. A onda - koliko sutra -isplata. Neupadljivi smedi koverat, tako je obino bilo. Pun frana-ka... Zvuk koji se prolomi nije liio na grmljavinu. Bio je mnogo gla-sniji. I prodorniji. Tenost koja mu zapljusnu lice definitivno nije lii-la na kiu. Bila je topla. Kiobran ispade iz Rogaevljevih ruku. Vetar ga odnese niz uli-cu. Jo jedan zagluujui prasak i Rus^poe da se okree oko svo-je ose. Maral je stajao kao ukopan. Sok ga je izolovao od onoga to se deavalo oko njega. Vreme kao da je stalo. Nije mogao od-rediti odakle potie zvuk. Video je kako se prolaznici okreu ka nji-ma, rukama zaklanjaju usta i pilje razrogaenih oiju. Niko vie nije obraao panju na vozaa kamioneta. Rogaev posrnu, udarivi o auto parkiran na ivinjaku, a onda se stropota na zemlju. Na beloj haubi ostadoe tragovi krvi. Krv je, razvodnjena kiom, poprimala ruiastu nijansu. A Maral, u svoj neuobiajenosti situacije, zatee sebe kako razmilja o dobrim starim vremenima. Stara je svega osamnaest meseci. Pre dve godine, imala je dvadeset pet godina. Vodili su ljubav lagano, ali je popodne bilo vrelo i tela su im uskoro postala klizava od znoja. Loren Mason je bio visok, miiav, dobro graden mukarac, bez trunke suvine masnoe na svom te-lu; tamne kose, tamne puti, sa tamnim naslagama neistoe ispod noktiju. Kada su se upoznali delovao joj je donekle zaputeno, to joj se svideio. Ona, za razliku od toga, nikada nije izgledala bolje, to joj se takode svidalo. Jedre grudi, blaga oblina stomaka, nena put i dva draesna udubljenja na donjem delu leda. Kosa joj bee porasla. Gusta i tamna, sputala se preko ramena do pola leda. Letnje sunce je iznijaniralo njenu bledu put, a zdrava ishrana joj poboljala ten. Spavaa soba na prvom spratu bila je omalena. Visoka tavani-ca, uglaani parket, dve jemenske asure na podu, uzani brani kre-vet sa okvirom od kovanog gvoda. Na jednom zidu je stajalo veli-ko starinsko ogledalo. Na suprotnom zidu je bilo okaeno est umetnikih fotografija koje su prikazivale divlju lepotu Provanse.

Mason je leao izvaljen na ledima. Stefani je bila iznad njega. Burinama je vrsto stiskala njegovo oprueno telo. Njihala se laga-no napred-nazad, prelazei vrhovima prstiju preko njegovih grudi i stomaka. Oboje su utali. Sve je bilo mirno, nije bilo ni daka vetra koji bi ih rashladio. U trenutku svravanja je zatvorila oi, zabacila glavu unazad i ugrizla se za sonu donju usnu. Neto kasnije, Mason zapali cigaretu, koristei prljavu porcelan-sku tacnu kao pepeljaru. Stefani je stajala pored prozora, naga i mokra od znoja. Pogled joj je lutao krajolikom koji je okruivao usa-mljenu seosku kuu, preko vinograda i pranjavog druma koji ga je presecao. Vinova loza se presijavala na vrelini. U dnu doline, zaklo-njen smaragdnim kronjama, nazirao se put. Desno odatle pruao se Ontrekasto, a levo Salern. Tamo negde poivale su granice stvarnog sveta. ,,Psi su sino lajali svud unaokolo." Mason se promekolji u postelji iza njenih leda. Federi zakripa-e. ,,Nisu ti dali da zaspi?" 1I Klimnula je glavom. ,,Neki su zavijali." ,,Trebalo je da provede no sa mnom." ,,U stvari, dopalo mi se. Bilo je... nekako tuno." Prekrstila je ru-ke. ,,Tuno, ali lepo." ,,Hoemo li se videti kasnije?" ,,Ukoliko eli." ,,Da li f/'eli?" ,,Sta misii?" ,,Ne znam. Nikada ne znam ta misli." ,,Bolje po tebe." Loren odlazi. Stojei u dvoritu, posmatram kako njegov stari fi-jat kaljuca po drumu, podiui oblake zlatne praine. Nakon to se praina slegla ulazim u kuu i pravim aj. U kuhinji je svee i mra-no. Kameni pod, zidovi od terakote, masivan hrastov sto sa klupama. Pele zuje oko malog etvrtastog prozora iznad sudopere. Francuski prozori gledaju na terasu. Drvene grede, obrasle zelenim prekivaem, stvaraju mestiminu senku. Maslinova stabla krase te-rasaste obronke iza kue. Posed pripada tridesetpetogodinjem nemakom bankaru koji se pre godinu i po dana iz slubenih razloga iz Frankfurta preselio u Tokio. Kua se iznajmljuje preko jedne minhenske agencije, na period od est meseci. Poela sam tu da ivim pre neto vie od go-dinu dana. Pre sedam nedelja potpisala sam trei ugovor zaredom. Krov mestimino prokinjava, gips ponegde otpada, prozori i vrata ne dihtuju ba najbolje. Ali, to mi nimalo ne smeta. ak mi se i vi-e svida tako. Imam utisak da sam stvarno kod kue. Mada, otkud bih ja mogla priati o tome? ivela sam na toliko mesta, ali nijedno od njih nije bilo moj pravi dom. Izlazim u dvorite da popijem aj. Leto se osea u vazduhu. Sve je proeto mirisom limuna i lavande. Volim ovakve dane, ali i otri-ju decembarsku klimu kad vetar fijue nad turobnim pejzaom i ki-a lije iz olovnih oblaka koji se spuste toliko nisko da mi se ini da ih mogu dodirnuti. Tada se pranjavi drum pretvori u glicerin, blo-kirajui pristup glavnom putu. Uvek uivam u vetakoj izolaciji ko-ja sledi. U dnevnoj sobi se nalazi veliki kamin, a u upi iza kue je boga-ta zaliha dn/a. Oseam gotovo detinje oduevljenje dok sedim u svom toplom suvom kutku, sluajui kako napolju besni oluja. Od-rasla sam u severnom Nortamberlandu, u blizini kotske granice.

12 Surovi klimatski uslovi, vetar i kia, ostavili su neizbrisiv trag u mo-jim uspomenama na detinjstvo, postavi nerazdvojivi deo moje li-nosti. Pretpostavljam da je u tome moj problem. Ja sam zbir delova koji nikada nee postati celina. Kod mene su dva i dva pet. lli tri. IIi ma koliko, samo ne etiri. Za Ijude iz mog neposrednog okruenja ja sam Stefani Snajder, vajcarkinja bez roditelja, bez brae ili sestara, i bez prtljaga. Izdr-avam se od skromnog nasledstva. Dane provodim itajui, crtaju-i, etajui. Dolazim niodkuda i tamo u sejednog dana i vratiti. Ta-kve su bar prognoze onih koji se nasladuju traaranjem o meni. Op-te je poznato da sam spavala sa par mukaraca iz kraja - prilino iznenadujui izbor, po miljenju nekih - i da se trenutno vidam sa Masonom, mehaniarem iz Salerna. Mason je autsajder kao i ja, budui da je iz Marseja. Na odnos je, po miljenju okoline, krajnje neobavezan. Igrom sluaja, to je zaista tako. Razlog je u tome to se ja jed-nostavno ne oseam sposobnom za ozbiljnu vezu. Bar ne za sada -jo uvek je prerano za to - a moda i nikada. Medutim, ini mi se da sam u poslednje vreme napravila blagi iskorak u tom pravcu. Desetak minuta sam obuzeta itanjem - izbor je pao na Kuu smrti od Pjera Manjana - a onda sputam knjigu pored sebe. Sa mesta gde sedim vidim laptop koji stoji na fideru, Poklopac je prekriven finim slojem praine. Proloje sigurno mesec dana otka-ko sam ga poslednji put ukljuila. U poetku sam ga ukljuivala dva-t puta dnevno. Polako ali sigurno kidam spone sa svojim ne-kadanjim svetom. Svakim danom se oseam sve preporodenijom. Ali, taj proces je imao i svojih loih momenata. Prvi mukarac sa kojim sam otpoela ljubavnu vezu nakon to sam se doselila ovde bio je lekar iz Draginjana po imenu Olivije. Trebaloje da mi budejasnojo od samog poetka. lsuvieje dobro izgledao, a toje uvek opasan znak. Upoznali smo se u Ontrekastou, na vatrometu priredenom povodom godinjice pada Bastilje. Bio je armantan i zabavan, pa sam poela da izlazim sa njim. Medutim, veoma brzo se promenio. Ponekadje bio Ijubomoran, a ponekad sa-svim ravnoduan. Kada bih ula u sobu bilo je nemogue predvide-ti da li e rei neto boanstveno ili neto krajnje okrutno. Nije znao za ravnoteu. lli smo leteli nebu pod oblake ili smo se survavali do samog dna. Stropoavanje, izmirenje, ponovni uzlet - ti procesi su se neprestano smenjivali. Za nekog mojih godina doivela sam vie I3 nego dovoljno uspona i padova. Poslednje to mi je trebalo bila je Olivijeova amaterska dramatika. Te noi kada smo raskinu/i odvezla sam se do njegove kue u Draginjanu. Prethodne veeri je on trebalo da dode do mene. Ka-snio je dva sata. Veera koju sam mu spremila je propala, ali on ni-je naao za shodno ak ni da se izvini, Vodili smo ljubav - bez i najmanje primese nenosti - a ujutru je, u periodu izmetu budenja i odlaska, uspeo da me povredi ak etiri puta, a da nije uopte pri-metio ta radi. Nisam se naroito potresla. On je za mene ve bio otpisan. Neto kasnije sam ga pozvala i rekla da u svratiti do njegovog stana da mu ponovo neto spremim, te da bih mu bila za-hvalna ako bi se, za promenu, jednom pojavio na vreme. Ovoga puta je kasnio samo sat vremena. Stavila sam tanjir pred njega - govefe odreske u umaku od crnog vina - i napunila nam a-e. Ti nee da mi se pdrui?"

,,Ja sam jela dokje jo bilo toplo. to e rei, pre sat vremena." On je samo slegnuo ramenima i prineo viljuku ustima. Cutke sam posmatrala kako prazni tanjir i dosipa repete. Kada je kona-no spustio viljuku i no ustala sam sa stolice i bacila njegove re-zervne kljueve na sto. ,,Ja sam svoje ve uzela. Ovo su tvoji." Pogledao je u kljueve, a onda u mene. ,,ta ovo treba da zna-i?" ,,A ta misli, ta bi trebalo da znai?" ,,Je l' ovo neka ala?" Uzdrala sam se od zajedljivog komentara i samo odmahnula glavom. Lice mu je postalo mrko i surovo. ,,ta to pokuava da mi ka-e, Stefani?" ,,Pije sa svojim prijateljima, ali ne i sa mnom. Tuca me, ali ne-ma elje da me poljubi." Zavalio se u stolicu i duboko udahnuo. ,,Dakle..." ,,Dakle nita." Nisam imala nerava za izandala opravdanja. ,,Go-tovo '\e." ,,ekaj malo..." ,,Zato?" ,,Zato?" ,,Da. Zato? Zato da ekam? Zato da dalje traim vreme?" ,,Zar ne moemo bar da porazgovaramo?" 14 Ve sam od/uila." ,,A ta je sa mnom?" Morala sam da se nasmejem. ,,Eto, vidi." ,,ta 'eto, vidi'?" ,,Zna ti dobro... A, ako ne zna... ma, svejedno je nebitno." Pokupila sam kljueve od kola koji su leali pored sudopere. ,,Stefani..." Okrenula sam se. Pruila sam mu priliku, ali on nije imao ta da kae. Zato satn ja rekla: ,,Jo neto, pre nego to odem." ,,ta?" ,,Jesi li uivao u veeri?" Delovao je zbunjeno. ,,Molim?" ,,Pitanje je krajnje prosto. Jesi li uivao u veeh? Da ili ne?" Slegnuo je ramenima. ,,Da, rekao bih da jesam. Dobro si to..." Otila sam do kante za dubre koja se nalazila pored vrata, zavu-kla ruku unutra, pronala praznu konzervu i hitnula je ka njemu. 77 si jedno razmaeno derite, Olivije. Za osobu takve inteligencije, ponaa se krajnje moronski." Pogledao je u etiketu. ,,Hrana za pse?" ,,AH ne bilo kakva, dragi. Prvoklasna hrana za pse." ,,Uvalila si mi hranu za pse?" ,,Htela sam da uinim neto to bi te nateralo da shvati." ,,Da shvatim ta?" ,,Kako se ponaa prema meni poslednjih nekoliko nedelja." U nedostatku adekvatnog odgovora, uspeo je samo da procedi: ,,Rekla si mi da su to govedi odresci!"

1 jesu. Zgotovljeni od hrane za pse. Govede srce... i ini mi se jo neto... uostalom, pie ti sve na etiketi." Lice mu je postalo bledo kao krpa. Nisam bila sigurna da li je to bilo od besa ili munine. ,,Postala sam ti nezanimljiva, ali nisi smogao hrabrosti da mi to kae." ,,Nije istina." ,,Vida li se s nekom drugom?" Na trenutak je zastao. Onda je rekao: ,,Ne." ,,U pravu sam, zar ne?" ,,Nisi u pravu." Nisam elela izvinjenje, elela sam samo mrvu Iskrenosti, ,,Ma daj, molim te..." Lice mu je postalo jo namrtenije. ,,U redu. Ako ba eli da zna, odgovor je 'da'." 15 Transformacija je bila isuvie nagla. Postala sam jo nesigurni-ja. Oseala sam da je njegovo priznanje la, da je eleo da me po-vredi dok jo moe. U svakom sluaju, vie mi nije bilo bitno. Olivi-je to, naravno, nije primetio. ,,Pa da", rekla sam, ne uspevi da se oduprem porivu jeftinog prepucavanja, ,,to objanjava tvoju seksualnu umalost. U posled-nje vreme si oajan." Pre nego to je stigao da odgovori, nastavila sam: ,,Stvarje u sledeem. Ti ne osea nita prema meni i ja vie ne oseam nita prema tebi, pa emu onda sve ovo?" Skoio je, obuzet besom, i upro prstom u mene, ,,Ne tnogu da verujem! Ti... ti si..." Penio je, zamuckivao, i konano pronaao neto to e me po-goditi. Rekao mi je da sam fgidna. Frigidna vajcarska kuka. Bi-la je to tako bespomona i tako apsurdna - tako ukopljena - op-tuba da je trebalo da se saalim na njega. Ali nisam. Umesto toga sam poela da se grohotom smejem. Olivijeu je to izgleda prelilo au, pa je krenuo da me oamari. Ono to je usledilo biloje ista automatika. lzvila sam se na le-vu stranu, izbegavi udarac. Presrela sam njegovu aku, vrsto je stisla i uvrnula mu zglob. Sve to u roku od pola sekunde. ula sam kako zglavak puca, osetila da su mu dva prsta slomljena. Dokje pa-dao na kolena, napravila sam korak unazad, a onda sam se okrenu-la u mestu, vrsto zamahnula nogom i slomila mu tri rebra. Sledee ega se seam je kako stojim iznad njega. utala sam. U prostohji se ulo samo njegovo disanje. Bio je bespomoan kao nedonoe. Lice mu je bilo obliveno krvlju, na podu su leali koma-dii zuba. U izvesnom smislu, Ol!vije se verovatno oporavio bre od mene. Taj dogadaj je stavio taku na moje zadovoljstvo svojim novim ja. Verovala sam da sam iskorenila taj deo svoje prolosti. Sada znam da sam jo uvek daleko od toga i nita ne uzimam zdravo za goto-vo. Nasilnost je sastavni deo mene i tu verovatno nema pomoi. Stvorena sam da budem takva. Posle Olivijea u moj ivot uetao je Remi, profesor ekonomije iz Tuluza. Malo pre nego to smo se upoznali uzeo je jednogodinje plaeno odsustvo sa univerziteta kako bi se posvetio pisanju knji-ge. To je bilo fino. Remi je bio stariji, mudrlji, civilizovaniji. lsprva se inilo da je ta veza savreno odgovarala mom novom psihikom ustrojstvu. Medutim, nakon tri meseca, poeoje da govori o budu-nosti, o ivotu u Tuluzu. Prvi nagovetaj trajnosti oznaio je poe-tak kraja. 16

/ tako sam sada sa Lorenom, Jo na samom poetku sam mu saoptila da ne oekuje bilo ta ozbiljno. ,,Razveo sam se pre tri meseca", rekao mi je. ,,Poslednje to mi je u ovom trenutku potrebno je ozbiljna veza. Hou samo da se ogrebem o malo dobrog ivota, da se zabavim..." Zasada je upravo tako. On je bistar, duhovit, paljiv. Uzalud se ari kao mehaniar u Salernu, Mogao bi da puca na neto daleko vie. Mada, sa druge strane, otkud meni pravo da govorim o tome? Nakon svega to mi se izdeavalo mogla bih ovako da ivim godinama, a da mi ne dosadi. Ne znam ta donosi budunost niti razmi-ljam o tome. Po prvi put u ivotu sam zadovoljna sadanjou. Ne raditi nita i ne biti nigde deluje mi kao savreno reenje. Ovih dana, kada se setim 20. januara 2000. godine i skuene sobe na drugom spratu izandalog hotela u Bilbaou, pomislim: ,,Zar sam to stvarno bila ja?" Provela je popodne na najviem obronku maslinjaka, skicirajui oronulu pastirsku kolibu na rubu farme. Uradila je etiri crtea iz dve perspektive, koristei tu i ugljen na papiru. Duvao je neposu-stajui topli povetarac. Koa joj je bila isuena od sunca. Praina se uvukla u sve telesne pore. Kada se vratila kui ostavila je crtee na radnoj ploi, popila au vode, nasula jo jednu, a onda se popela na sprat. Nasred kupatila je stajala starinska kada sa tekim gvozdenim nogarima. Zardale slavine su isputale zvuke protesta kada bi ih odvrnula. Svukla je lanenu haljinu preko glave, bacila je na izribani drveni pod, a onda se spustila u vodu. Sa krunog prozora je pucao pogled na plaviaste vinograde, obasjane svetlou sutona. Oblak pare se dizao sa povrine vode. Zatvorila je oi i sada-njost ustuknu pred prolou: sparni apartman na poslednjem spratu zgrade u Valeti, sa pogledom na utvrdenje; prepuno pre-dvorje hotela Interkontinental u Beogradu; Salman Rifat dok joj si-pa maslinovo ulje na kou; napad dizenterije koju je zaradila u Kin-asi; TV snimci krhotina aviona NE027 razbacanih po severnom Atlantiku; poruka na ekranu: Imam jedan posli za tebe, ukoliko si zainteresovana; Bilbao. Pre osamnaest meseci ovakva seanja bi aktivirala alarm za uz-bunu. Medutim, Stefani se sada oseala spokojno u njihovom dru-tvu. Prihvatila je injenicu da ona nikada nee nestati, ali to se vi-e udaljavala od njih postajala su podnoljivija. Sve uestalije joj se I! inilo da ona nemaju neke naroite veze sa njom. Nadala se da e vremenom moda moi da poveruje da ta seanja zapravo pripada-ju nekom drugom. Glavni ulaz je bio otvoren. Masonov stan se nalazio u uzanoj sporednoj uliici nedaleko od glavnog trga u Ontrekastou. Prvi sprat, visoka tavanica, mrlje od vlage po zidovima i dotrajale rolet-ne iza kojih se nalazio uzani balkon. Spavaa soba je bila u zadnjem delu stana i gledala na unutranje dvorite koje je zimi zaudaralo na vlagu. Tokom leta tu bi se stvorio bazen ustajalog sparnog vazdu-ha. Mason je bio bos. Kosa mu je jo uvek bila mokra od tuiranja. Nosio je izbledele farmerice i zelenu pamunu koulju, izguvanu i neupasanu. Kao i njegov stan, bio je potpuno zaputen. Mora se priznati da mu je dobro stajalo. Jeli su piletinu i salatu; a za dezert su imali kajsije po kojima je taj kraj bio poznat. Stefanini prsti su bili umrljani od slatkog soka. Kasnije su otili do bara na trgu. Skuen, zaguljiv, napadno osve-tljen, bar nije bio naroito privlaan, ali je Mason bio dobar sa ga-zdom, a Stefani je ve upoznala veinu Ijudi koji su se tamo oku-pljali. Na zidnom

nosau u jednom uglu stajao je W ispred koga je sedela grupa fudbalskih poklonika, pomno pratei utakmicu evrop-skog ampionata. Iza anka je bilo okaeno desetak izbledelih foto-grafija bivih postava Olimpika iz Marseja. Svi snimci su bili napra-vljeni na Stad Velodromu. Deca su trkarala kroz bar, neprestano otvarajui i zatvarajui vrata. Neki od klinaca su nosili belo-plave dresove Olimpika. Kada se Stefani sa Masonom vratila do njego-vog stana bilo je ve petnaest minuta do ponoi. Umorni i pomalo pijani, prevrtali su se po krevetu pokuavajui da izvedu neto to se teko moglo nazvati vodenjem ljubavi. Ujutru se Stefani prva probudila i izala po sve hleb. Kada se vratila zatee Masona kako kuva kafu, puei prvu jutarnju cigare-tu. ,,Jesi li veeras zauzeta?" ,,Jesam." Okrenuo se i pogledao je. ,,Stvarno?" ,,Deluje iznenadeno." Spustio je pogled na mlevenu kafu u dezvi. ,,Ma nisam iznena-den, nego..." ,,Nego ta?" 18 ,,Ne znam ni sam." ,,U redu je, Loren. Nisam zauzeta." Tragovi nesigurnosti nestadoe sa njegovog lica. Seretski se is-cerio: ,,Nisi?" ,,Samo neu da pomisli da sam na izvol'te." ,,Kako bih uopte mogao da pomislim tako neto? Ja te ak i ne poznajem. Kae mi da ima gadnu narav, ali ja to do sada jo ni-sam primetio." Stefani se takode nasmeja. Mason nije insistirao na daljem pretresanju zapoete teme, ba kao to je i pretopostavljala. ,,Hoe II ponovo doi?" ,,Zato ti ne bi doao do mene?" ,,Vai. Zavriu sa poslom u garai negde oko pola sedam - se-dam," Kada je Mason otiao na posao, Stefani ude u svoj polovni pe-o 106 i vrati se kui. Parkirala se ispod drveta, ostavivi prozore na automobilu otvorene. Uprkos sveem jutru, inilo se da je pred njima topao dan. Vetar je arlijao medu kronjama. Raskono ble-doljubiasto grmlje lavande kao da joj je aputalo dok se kamenim stepenitem pela ka ljunkovitom platou pored terase. A onda odjednom zastade. Uprkos tome to nije ni videla ni u-la bilo ta sumnjivo obuze je neka strepnja, neka teina u grudima. Bio je to, poput reakcije na Olivijeov amar, instinkt koji nije mogla iskoreniti iz svog psihofizikog ustrojstva. Stajala je kao ukopana, zadravajui dah. Puls joj postade ubrzan. Nije bilo nijednog oi-glednog razloga za takvu reakciju. Vrata nisu bila provaljena, pro-zori nisu bili razbijeni, sve je stajalo onako kako je bilo i ostavljeno. Malo je saekala. I dalje nita. Pomisli da verovatno uobraava. Ali, im je napravila prvi korak, zau neobian um. Neto kao grebuc-kanje, kao kad se jedna vrsta povrina tare o drugu. Zvuk je, pri-guen huanjem vetra, bio jedva ujan. Moglo je to da bude lupka-nje grane o crep na ambaru ili kripanje dotrajale roletne na zarda-loj arci. Reakcija koja je usledila bila je gotovo nesvesna, aktivirana se-anjem. Um je funkcionisao kao kompjuter. Prikupljao informacije, analizirao ih, stvarao strategije, procenjivao stepen rizika. Imala je utisak da njenim koracima, pokretima, postupcima upravlja neka tuda volja.

Veoma tiho pevuei, krenula je ka stranjem delu kue, deluju-i kao najbezbrinija osoba na svetu. Stigavi iza kue, izula je ci-pele i zgrabila odvodnu cev povezanu sa krovnim olukom. Kada se doselila cevje bila baena sa strane. Jo prve nedelje svojim ruka-ma privrstila ju je za kameni zid. Onda poe da se penje, tarui tabane o hrapavu povrinu. Do-trajala boja Ijutila joj se pod dlanovima. Bila je van forme - miii joj behu smekali i izgubiii gipkost - ali joj je tehnika i dalje bila sa-vrena. Stigavi do vrha, odgurnula je roletnu - koja je uvek bila sputena ali nikada privrena - a onda se zanjihala ka prozoru i, epavi drveni okvir, uvukla se u sobiak koji je agencija preko ko-je je iznajmila stan prepredeno opisala kao treu spavau sobu. Zastala je na stepenitu i oslunula, ali je sve bilo savreno ti-ho. U drugoj spavaoj sobi, koja je gledala na dvorite iza kue, Stefani otvori jedinu vitrinu u prostoriji, razgrnu cipele sa patosa, izvue prostirku koja se nalazila ispod i podie sredinju dasku brodskog poda. Ispod nje je virilo pare konopca za ve privre-no ekserom. Stefani ga povue ka sebi i dohvati zapeaenu pla-stinu vreicu privezanu za drugi kraj, prekrivenu prainom i paui-nom. Uprkos mirnom ivotu koji je izgradila, nijednog trenutka joj ni-je palo na pamet da se otarasi svog vernog uvara. !zvadila ga je iz vreice. Blistavi devetmilimetarski SIG Sauer P226. U prolosti, njeno omiljeno oruje. Proverila je pitolj, a onda napustila spava-u sobu. Stepenite je predstavljalo najgoru deonicu. Tu se, zbog skue-nosti, oseala kao u zamci. Otkoila je pitolj i, bosim stopalima kli-zei po uglaanom kamenom podu, krenula nanie. Obila je prize-mlje, kreui se kao duh: dnevna soba, garderoba, radni kabinet. Uljez je bio u kuhinji. Osetila je njegovo prisustvo jo na dnu stepenita, ali ga je spazila tek kada je provirila kroz pukotinu na poluotvorenim yratima. Ugledala je be sako, tanije deo leda i ra-mena, pola ruke, lakat. Na prstima se uvukla u prostoriju. Posetilac je stajao okrenut ledima, motrei na ulaz sa terase. Izgledalo je kao da je oekuje. Moda ju je uo dok se parkirala. Bilo je malo vero-vatno da ju je video kako dolazi kamenim stepenitem, jer nijedan od kuhinjskih prozora nije gledao na tu stranu. Pa ipak, izgledalo je kao da zna da je ona u kuu najee uiazila preko terase. Stefani mu prisloni hladan metalni vrh cevi uz potiljak pre nego to je uspeo da se pomeri. Uprkos tome, njegov trzaj je bio gotovo neprimetan. Nije pokuao da se okrene, niti je na ma koji nain po-kazao svoju iznenadenost. Tek tada ona prepozna njegovu kratko podianu sneno belu kosu. 20 ,,Dobro vee, gospodice najder", obrati joj se karakteristinim kotskim naglaskom. ,,lli bi moda trebalo da kaem gospodice Pa-trik?" Govorite sebi da to ne moe biti istina. Po prvi put u i-votu ste iskreni prema sebi, ali vaa prva reakcija je poricanje. Mo-ra da je posredi neka greka. Vaa, i/i moda tuda, uopte nije bit-no. Bilo koje opravdanjeje dobrodolo kada niste u stanju da se su-oite sa istinom o sebi. Svako ima neki talenat. Tako nam bar govore kliei. Mislim da to zavisi od toga ta smatrate talentom. Kada najmanji zajedniki oznaitelj odredi prag tog talenta, gotovo da nema stvari koja ne moe da prode: lep osmeh, izverziranost u slaganju pria, nepodlonost gojaznosti. Ja lino, medutim, odbacujem ideju da se svako rada sa nekim darom.

Toje isto kao da kaete: ,,umetnostje za sve Ijude". Nije tano. Umetnost je za one koji je razumeju i koji umeju da je cene. Ona pripada eliti. Ba kao i talenat. Veina Ijudi se ne odlikuje nekom naroitom sposobnou. Osrednjost je jedini kvalitet koj! im ne manjka. Ja bar to znam. Du-go sam i sama bila jedna od njih. Ali to je bilo pre nego to sam ot-kla da postoji i moje alternativno ja, da postoji jedan drugi svet gde se mogu izdii iznad ostalih i briljirati. Jedno je otkriti da ste po neemu izuzetni, a sasvim drugo pre-poznati da je ono to vas ini izuzetnim neprihvatljivo. ta dakle ra-dite kada konano uvidite koje je vae pravo ja - ta je vae pravo ja - i shvatite da je to sve ono to drutvo u generalnom smislu odbacuje? Kaete sebi da to ne moe biti istina. Eto, to je prva stvar koju uradite. lli nastavljate da radite. Ali to ne vai za mene. Ve dovoljno dugo laem samu sebe. Kadaje nastupio taj trenutak, pre-stala sam da se pretvaram da sam neko drugi i odabrala da budem ono to stvarno jesam. Odabrala sam da budem iskrena. Brutalno iskrena. ,,Pa, kako si, Stefani?" Dok se okretao, njegovo lice joj je izranjalo u seanju: rumena koa zategnuta preko istaknutih jagodica, akvamarinsko plave oi, 21 ta bela kosa. Nosio je be odelo, tamno plavu koulju raskopanu ispod grla i par laganih crnih izglancanih cipela. ,,Naravno, uo sam glasine. Da se Petra Rojter vratila. Normal-no, nisam im verovao. Medutim, kada se ispostavilo da tu ipak ima neega, pretpostavio sam da je neko prisvojio njen identitet kako bi zatitio svoj. Ba kao to si ti jednom uradila." Osmotrio ju je, zbunjen, uvreden. ,,Uopte mi nije palo na pamet da bi to mogla bi-ti ti, prava Petra Rojter." Aleksander je bio ovek koji je verovao da samo drugi gree. Zbog toga ju je tako streljao pogledom. Traio je odgovor. ,,Nisam verovao da u, nakon to si nestala, ikada vie uti za tebe, a kamoli da u te videti. Medutim, vie od dve godine ti si bi-la Petra. Pitanje je, zbog ega?" Stefani ne odgovori nita. ,,A onda si prestala s tim. Pre otprilike godinu i po dana, ako se ne varam. Bez nekog vidljivog razloga, bez upozorenja. Pitanje po-novo glasi 'zbog^ega'?" Aleksander. Covek bez krtenog imena. ovek koga je etiri go-dine pokuavala da zaboravi. ,,U emu je stvar? Je l' ti maca pojela jezik?" lzvadio je paklo rotmansa iz depa sakoa. ,,To ba ne lii na tebe." Stefani nije mogla da se uzdri. ,,Jebi se." Bilo bi bolje da je preutala. Sada je Aleksander dobio priliku da uzvrati. ,,Tako je ve bolje." Prislonila je pitolj na hrbat njegovog nosa. Jzlazi." ,,Da li ti je poznata izreka 'ko dela na brzinu kaje se natenane'?" ,,Da li je tebi poznata izreka 'brojim do tri'?" Nije ak ni trepnuo. ,,lznajmila si ovaj posed preko minhenske agencije Braun-Stal. Kupila si peo od lva Montinija, zubarskog tehniara iz San Rafae-la. Jesi li znala da mu je otac bio rumunski

disident? Svojevremeno je u Bukuretu objavljivao ilegalni pamflet koji je izlazio jednom me-seno. Sedamdesetih i dobrim delom osamdesetih. Hrabar ali bu-dalast..." ,,Jedan." ,,Pa, rekao bih da ti je to ostalo nepoznato", zakljui Aleksander. ,,To je verovatno stoga to nisi sprovela detaljnu istragu kao mi. Ti nas bar dobro poznaje, zna koliko smo temeljni. Ja, na primer, znam da retko kad odlazi dalje od Ontrekastoa ili Salerna. Znam da ima tekui raun u banci Credit Lyonnais na koji pristie pede22 set hiljada franaka meseno. Sto je poprilina svota, s obzirom na tvoj nain ivota. Uplatilac se svaki put menja i podaci o njemu ne-staju im se transakcija obavi. Dobar ti je taj trik - jednog dana e morati da mi objasni u emu je caka. Takode znam da si u ljubav-noj vezi sa Lorenom Masonom, automehinaarem iz Marseja. Pret-postavljam da ti je poznato da Mason ima bivu enu..." ,,Dva." ..... ali se pitam da li ti je neto rekao o svom policijskom dosijeu." Stefani nije uspela da prikrije svoju iznenadenost. ,,Tako sam i pretpostavljao." Aleksander je uivao u predstavi. Teatralno je izvu-kao cigaretu iz paklice, lupnuo njome o ivicu kutije, a onda nasta-vio: ,,Triput osudivan zbog krade automobila. Poslednji put na etiri meseca. Tada je njegovoj eni pukao film. Odseiila se dok je bio u zatvoru. Odnela je sve sa sobom: nametaj, tepihe, zavese, sve i-vo. Moe zamisliti njegovu iznenadenost kada se vratio kui iz za-tvora. To mu je verovatno olakalo odluku da ode... budui da nije imao ta da ostavi." Stefani jo jae prisloni metal uz njegovu kou. Aleksander je pogleda u oi. ,,Tri?" To je bio trenutak kada je mogla da zavri sa svim tim. U glavi joj se mutilo. Bila je rastrzana odlukom. Znala je da je Aleksander bio svestan toga, pa ipak nije ustuknuo. Zakoila je pitolj. ,,ta trai ovde?" Kada je sklonila pitolj, na hrbatu Aleksanderovog nosa ostade beliasti kruni urez. ,,Pretpostavljam da je Mason smatrao da bi bilo dobro da se preseli u neki miran gradi poput Salerna - ili Ontrekastoa - gde ga niko nee uznemiravati. Gde bi mogao da izgradi novi ivot. Ba kao i ti, zar ne?" Na kuhinjskom stolu je stajala aktn-tana. On je otvori i izvadi koverat od manile formata A4. ,,Pogledaj ovo." Unutra je bilo dvadesetak fotografija, od kojih su mnoge bile cr-no-bele. Prva je prikazivala kolsko igralite, pet devojica u unifor-mi, starosti otrilike sedam-osam godina. Bile su nasmejane, uhva-ene u trenutku igre. Na osnovu granulacije Stefani zakljui da je fotograf koristio transfokalni objektiv. lsprva nije mogla da dokui zbog ega bi ta fotografija biia bitna. A onda joj sinu. Zavarala ju je kosa. Gusta i smeda, padala je gotovo do struka. Pre etiri godine bila je kratko podiana. Isto tako, bila je visoka, 23 vilja od devojica oko nje. Sa etiri godine bila je prilino sitna. U meduvremenu je idikljala i prestigla svoje vrnjakinje. Poe da nazire crte lica: Kristoferov nos, Dejnine oi. Devojica u sreditu fotografije bila je Poli, njena bratanica. ,,Pretpostavljam da nikada nisi videla Filipa, zar ne? Kada si po-slednji put videla svoju snaju bila je trudna s njim. Stajali smo na putu iznad Falstonskog groblja i posmatrali

kako te tvoja porodica sahranjuje posle automobilske nesree u kojoj si izgubila ivot. Se-a se?" Stefani nita ne odgovori. Bilo je pet fotografija sa plae. Vero-vatno Bamburg, ili moda Sihausiz. Tamo su ih roditelji vodili kada su bili deca. Kristofer i Dejn su svoju decu takode vodili tamo. Vi-dela je Dejmsa i Poli kako trkaraju kroz morsku penu, Kristofera sa pantalonama zavrnutim do kolena, Filipa na njegovim ramenima, sa ruicama u Kristoferovoj kosi. Liilo je na vetrovit dan. Izgledali su ba onako kao to su joj ostali u seanju. Na dva snimka mogao se videti zlatni ritriver. Zanimalo ju je da ii je pas njihov, ali je bila svesna da se mora uzdrati od bilo kakvih pitanja. Poslednje fotografije bile su snimljene u njihovom domu, iznad Falstona. Kristofer dok skuplja ovce u zabranu ispod panjaka, Dejn uhvaena u ku-patilu, dok otkopava brushalter, nesvesna da je neko posmatra. Stefani oseti pretnju sadranu u fotografijama. Onda ih spusti na sto. ,,Pretpostavljam da postoji neka poenta u svemu ovome." ,,Jesi li skoro bila u Parizu?" Ona nita ne odgovori. ,,Sta zna o Dejmsu Maralu?" ,,Nikad nisam ula za njega." ,,A o Olegu Rogaevu?" ,,Takode." Aleksander konano zapali cigaretu. ,,A jesi li ikad ula za neko-ga po imenu Koba?" ,,Ne." ,,Jo jedan Rus." ,,Nikad ne bih pogodila." ,,ak ni dok si bila Petra?" ,,ak ni onda." Jmam jednu ponudu za tebe." ,,Nema anse." ,,Nisi je ni sasluala." 24 ,,Svejedno. Ne zanima me." ,,Moda e te zanimati. Zato lepo ne sedne i ne saslua ta imam da ti kaem?" Ona ostade da stoji. Aleksander je delovao smoreno. ,,Neu otii dok me ne saslua." ,,Onda poni da pria." ,,Zna da nema prava da od mene oekuje da budem popu-stljiv prema tebi. Nekada si pripadala Magenti. Jo uvek joj pripa-da. Poslednje etiri godine se ne raunaju. Trebalo bi da to ima na umu kad bude razmatrala moj predlog. A predlog je sledei: je-dan posao iz dve ili tri etape..." ,,Zaboravi." Aleksander nastavi kao da je nita nije uo. ,,Posle toga si slo-bodna. Nee vie morati da se vida sa mnom. Na obostrano za-dovoljstvo, rekao bih." ,,Nisam zainteresovana." ,,Stefani..." ,,Ne razume me. Ne mogu vie da radim za tebe." ,,Hoe rei nee da radi za mene." ,,Rekla sam 'ne mogu'. Promenila sam se." ,,Svi se mi menjamo. U ovoj ili onoj meri. Ali niko tako kao ti. Ti si u tome bez premca, Stefani. Nakon to se transformie u Petru Rojter i obavi posao, bie slobodna da se ponovo preobrati u ono to si sada. lli u bilo ta to bi elela da bude."

,,Zar nisi uo ta sam rekla? Nikada vie neu raditi za tebe. Makar me to kotalo glave." Aleksandar teatralno povue dim, a onda polako izdahnu, ispu-tajui ga kroz nozdrve. ,,Ne oekujem tvoju trenutnu saglasnost. Ne ovde i ne sada. Ima ti svoj ponos. Ali, kada bi ponos ostavila po strani, uvidela bi da je ovo zaista dobra ponuda." Pokupio je fogografije sa stola. ,,Danas je ponedeljak. Oekujem te u seditu Magente krajem nedelje." ,,Definitivno si siao s uma." Slegnuo je ramenima kao da je razgovor zavren. ,,lzgleda da si se ovde ba lepo skrasiia. Zato da sve to baci u vodu? Zato da ponovo bei? to ti zasigurno predstoji. Razmisli o tome. Mogla bi da se oslobodi svega toga." Poao je da vrati fotografije u aktn-tanu, ali se onda predomisli. ,,Ostaviu ih kod tebe." ,,Ne misli valjda stvarno da e me ponovo videti?" 2! ,,Jesi li stvarno nameravala da me upuca?" ,,Jesam." ,,Ali ipak nisi to uradila." Krenuo je ka terasi, a onda zastao. Na radnoj ploi pored sudopere leali su crtei pastirske kolibe koje je napravila tog popodneva. On uze jedan od njih i odmeri ga. ,,0vo si ti radila?" Bacio je skicu na plou sa neskirvenim prezirom. ,,Trebalo bi da se dri ubistava, Stefani. To je tvoj najvei talenat." ,,Penzionala sam se." Aieksandar se nasmeja. Pokuavala je da se seti da li ga je ika-da videla nasmejanog. A onda ree: ,,Tebi je svega dvadeset sedam godina. Premlada si za penziju." Posmatrala je kako Aleksander odlazi drumom, sputajui se ka glavnom putu. Pri povratku iz Ontrekastoa nije primetila nikakav automobil u okolini. Moda ga je negde ekao voza. Nije saeka-la da Aleksander nestane sa vidika. Moe sebi stvohti dom, moe sebi stvoriti ivot kakaveli, ali nikada ne stvaraj nita to ne moe da napusti u roku od jedne sekunde. Nije bilo potrebe za daljim razmiljanjem. Ono to je usledilo ak-tiviralo se samo od sebe. Uzela je no iz kuhinjske fioke i popela se do spavae sobe na spratu. Onda se zavue ispod kreveta i izvue stari koni kofer sa mesinganim bravicama. Otvorila ga je i razrezala umrljanu postavu na dnu, pazei da ne oteti skriveni sadraj. Nemaki paso na ime Franka Miler i dve hiljade nemakih maraka. To e joj biti dovoljno da stigne do Helsinkija. Tamo ju je, sigurno smetena u Senatinto-ri ogranku Merita-Nordbankena u ulici Aleksanterinkatu, u sefu pod brojem 1572, oekivala lina imovina Franke Miler: kljuevi iznajm-Ijene garsonjere u Berlinu, za koju je redovno plaala kiriju direkt-nim debitom na raun agencije za izdavanje stanova, izvod iz ma-tine knjige rodenih, vaea Ameriken ekspres kartica, nemaka yozaka dozvola, izvodi iz banke linih podataka. Uspavan, ali kom-pletan identitet. Onda otvori ormar sa desne strane kreveta i pope se na stolicu kako bi mogla da dohvati najvilju policu. Iza stare kutije za cipele napipala je mali crni ruksak. Sve je bilo ve spakovano: neto vea, arape, jedna trenerka, par crnih farmerica (koje su joj sada verovatno bile pretesne), par majica, dukserica, lagana siva vetrovka sa kapuljaom. Tu je takode bila i torbica u kojoj su se nalazila sred-stva za odravanje line higijene i kutija za prvu pomo sa hirurkim koncem, sredstvom za dezinfekciju i raznim analgeticima.

Stefani pogleda na sat. Bilo je tek pola jedanaest. Ako je poslu-i prevoz, bie na aerodromu u Nici ve oko pola jedan. A tamo e ve smisliti nain da se jo istog dana obre u Helsinkiju. Sutradan e, nakon to sredi ostale formalnosti koje e joj pomoi da preu-zme identitet Franke Miler, pred sobom imati itav svet u koji mo-e da se utopi. Koliko sutradan Stefani najder e ieznuti sa lica zemlje. Sedam i petnaest. Mason je, kao i obino, uao u kuhinju preko terase, a onda zastao kao ukopan. Pod je bio prekriven razbijenom grnarijom, smrskanim staklom, razbacanim escajgom. Drvena sto-lica pored friidera bila je slomljena. Ne ovla slomljena, sa otpalom letvicom ili nogarom, ve potpuno demolirana. Glasno ju je pozvao po imenu, ali ne dobi odgovor. Knjige u dnevnoj sobi su bile povadene iz police i razbacane po prostoriji. Tirkizna porcelanska vaza je leala razbijena u parampar-ad pored gvozdene reetke kamina. Mason pojuri do spavae so-be. Tamo je sve bilo nedirnuto. Stefani nije bila unutra. Vrativi se u kuhinju, po prvi put primeti tragove krvi. Vodili su kroz zadnja vra-ta, gubei se medu nepokoenom travom u dvoritu. Digao je po-gled i ugledao je kako sedi ispod maslinovog stabla, mlatarajui no-gama preko kamene izboine. ,,Stefani!" Bila je spremna za polazak jo pre nego to je Aleksander sti-gao do glavnog puta. Ali, nikako joj se nije dalo da krene. Oklevala je. Razmiljajui sada o tome, ni sama nije znala zato je ostala. Prolo je sat vremena. Misli su joj lutale. Bila je perverzno spokojna. Kasnije je otila u vinograd i etala metu limunovim stablima na strmom obronku koji se dizao prema istoku. Psiholoki anestetik je tokom popodneva poeo da jenjava. Prvo je nastupila depresija, a odmah potom neobuzdana srdba. ,,Tvoja ruka", prodahtao je Mason, spustivi se pored nje. ,,ta ti se desilo s rukom?" Ruke su joj leale na krilu. Nadlanica i prsti leve ake bili su iz-grebani i izranjavljeni. Tamne lepljive posekotine bile su pune sre i zgruane krvi. 26 21 ,,ta se, zaboga, desilo?" Nije se najjasnije seala ta se deavaio izmedu kasnog popo-dneva i predveerja. Crni ruksak je leao pored ulaznih vrata. Nije se seala da ga je spustila tamo, ali je bila svesna da su se paso Franke Miler i nemake marke nalazili u depu sa strane. ,,Hoe li da pozovem policiju?" Odmahnula je glavom. Mason to nevoljno prihvati, ali odustade od daljeg nagovaranja. ,,Trebalo bi da ode do lekara." A onda pred oima poe da joj se odmotava film. Videla je sebe kako se munjevito okree u mestu, zahvaena vihorom srdbe, uda-rajui u sve to joj se nalo na putu, pogleda pomuenog suzama ozlojedenosti i besa. Nije bila sigurna u ta je tano udarila, ali je bol bio proiujui. Ba kao to je i pretpostavljala. Skrenuli su sa glavnog puta i motor Masonovog fijata poe da zavija u bespotednoj borbi sa krivudavim drumom. Farovi su oba-sjavali vinograde, insekti se rojili na slaboj utoj svetlosti. Nisu pro-govorili ni re otkako su napustili Saiern. Na Stefaninoj levoj ruci jasno su se nazirala etiri ava. Manje posekotine i ogrebotine su bile oiene i dezinfikovane. Odbila je da uzme neto za umirenje bolova.

Uli su u kuhinju. Masonov pogled je bio prikovan za detalj koji mu ranije bee promakao: pitolj pored sudopere. Stefani je nemo posmatrala kako podie pitolj i premee ga po rukama. Lice mu je postalo vidno uznemireno. ,,Je l' ovo tvoje?" Bilo je oigledno da se oajniki nadao negativnom odgovoru. Umesto toga, ona ree: ,,Jeste." ,,Sta e tebi ova gvodurija, Stefani?" ,,Bolje ne pitaj." ,,Ali, pitam te. Ba kao to te pitam i ta se ovde desilo." ,,Mogu ti sloiti neku priu, ako ba insistira. Ali pretpostavljam da ne eli da slua lai." ,,Mislim da mi duguje vie od toga." ,,Ne dugujem ti apsolutno nita", odvratila je. ,,Bez obaveza, se-a se?" ,,Zar ne misli da ova situacija zahteva izvesno objanjenje?" ,,Mislim da svi mi imamo svoje tajne, Loren. Aveti prolosti koje bi trebalo da ostavimo iza sebe." Nakratko je zautala, ostavivi mu vremena da razmisli o njenim reima. ,,ta misii?" 28 Preao je pogledom po prostoriji. ,,Mislim da bi bilo pametno da raistimo ovaj kr." Stefani spusti nepovredenu aku na njegovo rame. ,,Nemoj sa-da. To moe da saeka." Veerali su hleb i sir. Mason otvori bocu vina. Sedeli su za sto-lom na terasi, sluajui hor cvraka. Kada su zavrili, on odnese ta-njire i vrati se sa kafom i pranjavom bocom armanjaka. Stefani re-e da joj se ne pije, ali joj on objasni da je to iz isto medicinskih razloga. Na kraju je popustila i on joj nasu malo pia u ve korienu au. Kada je odluila da odustane od bekstva nije to uinila sa nekim odrecJenim razlogom. Bila je to stvar instinkta. Sada joj je bilo ja-sno zato. Aleksander je bio nenaoruan. Ta injenica je bila pod-svesno registrovana. Bez oruja, bez sauesnika, bez bilo kakve zatite. Bio je to neverovatan rizik sa njegove strane. Mogla je da ga ubije na licu mesta. Sanse bi mu bile ravne nuli. Posmatrano iz re-trospektive, pitanje koje se samo po sebi nametalo bilo je 'zato?'. Mason nasu pie za sebe. ,,Sluaj, to se tie onoga malopre... ako ne eli da pria o tome, u redu. Ali ako eli, moe se oslo-niti na mene." ,,Znam." Drala je au obema rukama, zurei u avove. Jmala sam danas jednog posetioca." ,,Kakvog posetioca?" ,,Nekog iz moje prolosti." ,,ta je hteo?" ,,Deli moje budunosti." 1 ta e da radi?" ,,Jo uvek ne znam." Mason izbegnu njen pogled, nervozno se poigravajui koniem na avu pantalona. ,,Taj pitolj...mislim, ako si u nekoj nevolji... ako ti je potrebna pomo, imam neke poznanike koji..." ,,Znam." On je pogleda. ,,Zna ta?"

,,Znam zato si automehaniar." ,,Pardon?" ,,Znam da voli automobile, Loren. Znam da si prosto lud za njima." Sedeli su neko vreme u tiini, a onda Loren ponovo prozbori. ,,U svakom sluaju, kao to sam rekao, znam neke Ijude koji..." ,,Svejedno, zaboravi." 29 ,,Dobro, ako se kojim sluajem predomisli..." ,,Hvala ti." Zapalio je cigaretu. ,,Ljudi na fotografijama u kuhinji. Ko su oni?" Stefani slegnu ramenima. ,,Porodica koju sam nekada poznava-la." Komar se nastavio tokom naredna dva dana. Nije mogla da spava, nije mogla da jede. Na momente bi je obuzela panika, a on-da bi zapala u gotovo katatonino stanje. Svi njeni argumenti okre-tali su se u zatvorenom krugu: njen novi ivot bio je vredan borbe, bio je vredan ponovnog uspostavljanja kontakta sa prolou, ma-da, sa druge strane, nita nije moglo biti vredno toga, nita izuzev anse da svoju prolost zauvek ostavi za sobom. U sredu je itav dan provela u brdima, pod zubatim suncem, me-du otrim stenama i trnovitim ibljem. Mogla je da pobegne, bila je svesna toga. Mogla je da zametne trag Magenti, ali koliko bi to tra-jalo? im bi se negde zaustavila, ponovo bi je pronali. Dobro je znala da bi to samo bilo pitanje vremena. Pa ak i kad je ne bi pro-nali, ta mogunost bi joj uvek lebdela nad glavom. Bez obzira ko-liko se trudila da zanemari takvu pretnju, ona bi neprestano bila pri-sutna. Vie od svega elela je da prestane da bei. ivot koji je ovde stvorila nauio ju je bar toliko. Naravno, nije mogla znati gde e se konano skrasiti. Ali, to nije ni bilo bitno. Bio je bitan sam in, a ne lokacija. Odrei se tog sna bi znailo da je Aleksander odneo pobedu. To je bio detalj na koji je raunao kada je kod nje doao nenao-ruan. Nije joj ponudio svoju re kao garanciju jer je znao da ona to ne bi prihvatila - izmedu njih nikada ne moe postojati poverenje -ali je rizik kome se izloio predstavljao gest njegove dobre volje. Do sumraka su joj se pojavili uljevi na nogama, koa joj je bila oprljena od sunca, a um spren od razmiljanja. Doao je kraj pretvaranju, seanja su bila vaskrsnuta. Provela je besanu no. Gnuanje, strah i srdba nisu joj dali da zaspi. Negde pred zoru poela je ak da ubeduje sebe da to i ne bi bilo tako lo-e. Ma, to je samo jedan posli. Ali je znala da je to daleko od isti-ne. Osamnaest meseci stvarnog ivota se pobrinulo za to. Koliko god se trudila, nikada nee moi da povrati ubojitost koju je neka-da imala. Uprkos svemu, bila je srena zbog toga jer se konano oseala kao Ijudsko bie. 30 Magenta Haus. Nepostojea organizacija kojom upravljaju ne-postojei Ijudi. Ironina posledica modernog doba. U vreme sveop-te otwrenosti neko je jo uvek morao da se probija kroz kanaliza-ciju da bi se obraunao sa pacovima. Ne znam koliko plaenih ubica Magenta ima na svom spisku -rekla bih eti-pet, moda est - ali znam da sam ja bila jednistve-na medu njima. Oni su bili naprosto obueni za eliminaciju nepoelj-nih. Ja sam bila obuena za daleko vie od toga. Operiui pod pseudonimom Petra Rojter - kao nemaka studentkinja koja je preko politikog aktivizma

zabasala u vode plaenikog terozma -bila sam maestralno izvebana da se infiltriram na odgovarajua mesta, da zavodim, laem, pslukujem, kradem, ubijam. Nauila sam ka-ko da podnosim bol i kako da ga jednako efikasno nanosim. Prolo je etiri godine otkako sam nestala i otada neprestano beim, prvo kao Petra, a nakon toga i kao osoba koja trenutno je-sam. ak i sada, vie od godinu dana nakon to sam se skrasila ov-de, i dalje sam u bekstvu. Aleksanderovi uslovi predstavljaju ansu da jednom zasvagda okonam s tim. Stavljeno na papir, deluje kao lak izbor. Odradivanjem jednog posla moi u sebi da priutim budunost kakvu elim. Ali, prome-nila sam se otkako sam prestala da budem Petra. Mislim da pola-ko postajem ono to je Stefani Patrik trebalo da bude. I upravo u tomeje problem. Ona je moda nepodnoljiva i sebina - moda je ak i prava kuka - ali nipoto nije plaeni ubica. Za razliku od Pe-tre, koja nikada nije bila nita drugo. Poinjem da razmiljam o Ijudima kao to su an Mark Uten, Li ing Zai, Don Peltor, Zvonimir Vujovi, Esteban Garsija. Poput Petre Rojter, to su samo bezlina imena. Pitam se ta ti Ijudi rade u ovom trenutku, gde god da se nalazili. Petrinom profesijom bavio se uski krug odabranih. Naravno, ako vam je potreban ubica moe-te ga pronai na ulinom uglu u sirotinjskoj etvrti bilo kog grada na svetu. Moete relativno lako pronai ak i samouke atentatore. Na Balkanu ili Srednjem istoku sve vrvi od revnosnih amatera. Ali nas koji sainjavamo elitu ima svega desetak. Imamo razliite ivot-ne prie, ali zajednika odlika nam je kvalitet posla koji obavljamo. esto sam razmiljala o tome kako bi izgledao susret sa osta-lim lanovima kluba. Zamiljala sam kako sedimo u restoranu, raz-menjujui industrijske tajne, spajajui lica i imena, procenjujui konkurenciju. Povremeno bih ula neki tra. Obino od Sterna, po-srednika za informacije, koji bi mi bacio poneku mrvicu u nadi da u 31 platiti za neto sonije. Na primer, poznato mi je da je bivi ameri-ki marinac Don Peltor odgovoran za postavljanje automobila-bom-be u Kuala Lumpuru koji je prole godine usmrtio indoneanskog ambasadora, I da je Li ing Zai uestvovao u ubistvu Alfreda Rida, osnivaa Rid Media Grupe, u Mumbaiju maja 1999. godine. Bio je to, prema Sternovoj prii, precizan pogodak u glavu sa daljine od pet stotina metara, uprkos snanom bonom vetru. Dok sam bila Petra Rojter nisam uopte zamarala mozak stva-rima koje kinje Stefani Patrik. Kao ni moralnim dilemama poveza-nim sa mojom profesijom. Nisam razmiljala o etici. Razmiljala sam o efikasnosti. Nisam razmiljala o meti. Ako mi je bio ponuden ugovor, on ili ona bili su unapred mrtvi, jer bi se, ako bih ja odbila posao, nesumnjivo naao neko ko bi ga prihvatio. Dok sam gledala kroz teleskopski nian, ili u oi rtve, nisam pred sobom videla Ijud-sko bie. Isto tako, nisam razmiljala ni o novcu. To je dolazilo ka-snije. Uvek sam razmiljala samo ojednom... da li bi neko drugi to obavio bolje od mene? Kao to je poznato svim enama koje se bave profesijama u ko-jima dominiraju mukarci, morate biti bolji od njih da biste bili rav-nopravni sa njima. Cetvrtak ujutro. Stefani je sa terase posmatrala izlazak sunca. Bilo je prohladno. Neto kasnije pojavi se Mason, neobrijan, sa o-Ijom kafe u ruci. ,,Dakle, ipak odlazi?" ,,Video si torbu?" ,,Video sam ono to ostavlja."

,,Na ta misli?" ,,Na garderobu koju si ostavila u ormanu. Iskreno govorei, ni ja je ne bih poneo." ,,Ne bi ti dobro stajala." ,,lznenadila bi se u ta bih sve mogao da se uvuem." ,,Ali to sigurno ne bi bio naroito privlaan prizor." On se nasmeja, a onda ree: ,,Sluaj, jesi li sigurna da zna ta radi?" Jskreno govorei, ne ba. Ali znam ta e se desiti ako ne odem i uope ne elim da se suoim sa takvom opcijom. Poslednjih godi-nu i kusur dana bilo mi je vie nego sjajno, ali pre toga, zna..." ,,ta?" Duboko je uzdahnula. ,,Pa, recimo da je bilo groznih momenata." 32 ,,Nisi jedina", ree on, tonom u kome se pre moglo nazreti sao-seanje nego konfrontacija. ,,Znam." ,,Cime si se bavila?" ,,Ne eli da zna." ,,Stefani..." ,,Ba kao to i ja ne elim da znam nita o tvom dosijeu i kradi automobila." Na trenutak je delovao zaprepaeno. Onda odmahnu glavom. ,,Znala si za to?" ,,Saznala sam pre neki dan. Ali, u takvom svetu sam se kretala. Znala sam stvari koje nisam elela da znam. Vidala sam stvari koje bih elela da zaboravim. Mesecima, godinama, lutala sam od hote-la do hotela, od drave do drave, a posao kojim sam se bavila... bilo je to..." Ona zastade i spusti ruke na njegova ramena. ,,Nije bitno." Gledajui u Masona, oseti se potpuno bespomono. ,,Loren, stvarno mi je ao." ,,U redu je." ,,Sigurno?" ,,Sigurno." ,,Trebalo je bar neto da ti kaem." ,,Ne razmiljaj o tome. Bilo nam je stvarno dobro, onako kako je bilo." Nije imala snage da mu pogleda u oi. ,,U pravu si." ,,Sve vreme sam znao da to sa tobom ne moe trajati veno. I to je bio deo ari." ,,Hvala ti." ,,Zna ta hou da kaem." Klimnula je glavom. ,,Planiram da se jednog dana vratim. Ako to bude mogue..." On je uhvati za ruku. ,,Hajde da ne priamo o tome. Hajde da se-dimo ovde i pijemo kafu na suncu. Moemo se pretvarati da odla-zi nekim poslom i da e se vratiti za vikend. Spremiu ti neto po-sebno za veeru. Vodiemo ljubav, popiemo koju au vie. Pa emo isto tako i sutradan, i sledee nedelje... i pre nego to trepne leto e proi i jesen e nam zakucati na vrata." 33 Stefani nikad ne bi ni pomislila da bi pogled na Brentford mogao da pobudi bilo kakvu emociju u njoj. Uprkos tome osetila je teinu u grudima. Prislonila je lice uz prozor dok je avion izranjao iz oblaka. Strme ulice, oronule zidine stare kule, turobna stovarita.

etiri godine nije videla London i nije joj ni najmanje nedostajao. Ono to je oseala nije bila izopaena nostalgija, ve duevna te-skoba. Krenula je podzemnom eleznicom ka Londonu. Kod Gloster Ro-uda je sila sa linije za Pikadili i krenula ka Distriktu, izaavi na uli-cu kod Keja. Bilo je toplo i sparno. Nebo je liilo na ogromnu sivu fleku. Turisti su se tiskali oko kioska za prodaju hot-doga, a vazduh zaudarao na preni crni luk. Sa druge strane Temze lagano se okre-tao Milenijumski toak. Stefani prebaci ruksak preko ramena i ude u Viktorija Gardens. Zdanje Magente se naziralo kroz kronje; slo-ena mrea kancelarija smetena u dve zasebne zgrade povezane zajednikom konstrukcijom. Glavni ulaz bio je na uglu Robert Stri-ta i platoa Adelfi. Odmah je prepoznala detalj koji joj se ubedljivo najvie dopadao: bronzanu plou pored ulaza. Izlizani ugravirani natpis, koji je plaao danak surovim vremenskim uslovima i urba-nom zagadenju, bio je jo uvek itljiv: L. L. Hering i sinovi, numi-zmatiari, od 1785. Podigla je pogled ka staroj sigurnosnoj kameri iznad vrata. Na interfonu pored mesingane ploe pritisnula je dug-me na kome je pisalo Adelphi Travel. Glas sa druge strane bio je izvetaen i zvonak. ,,lzvolite?" ,,lmam zakazan susret sa Aleksanderom." ,,Kojim Aleksanderom?" ,,Veoma duhovito." ,,Mislim da ste pritisnuli pogreno..." ,,Ne znam ta bi trebalo da kaem. Prolo je etiri godine." ,,ao mi je, gospodo, ali..." 1, molim vas, batalite to 'gospodo'." ,,Ovde nema nikoga ko se tako zove..." ,,Recite mu samo da je stigla Stefani Patrik." Kada se obrela u zgradi primeti da se prostor za prijem strana-ka nije nimalo promenio. Na zidu sa desne strane nalazila se ugla-ana drvena ploa sa spiskom kompanija koje su tu bile stacionira-ne. Neke od njih su postojale, a neke ne, a odnos izmedu njih i Magente mogao se po svojoj kompleksnosti uporediti sa lavirintom hodnika i stepenita unutar zgrade. Seala se nekolicine imena 34 Ga/braith Shipping (UK), Truro Pacific- a primetila je i neka nova: Galileo Resources, WB Armstrong lnvestments, Panatex Ltd. Mr-zovoljna slubenica sedela je pred zastarelim kompjuterskim termi-nalom, slaui pasijans i puei. Sredovena, sa debelim slojem jef-tine minke, ostavljala je lukavo osmiljeni utisak izandalosti. Ba kao i sigurnosna kamera iznad ulaznih vrata, olinjali tepih i izblede-li tapeti sa plavo-sivim prugama. Svaka od tih stavki bila je po jed-na cigla u fasadi iza koje se Magenta skrivala. Stefani je znala da su u neonkama iznad slika na zidu bile tekovane minijaturne sigurnosne kamere, da su neobina ulazna vrata bila otporna na eksplo-ziju, da je otrokonda umornog lica ispod stola drala napunjeni Glick. Slubenica joj se obrati, ne vadei cigaretu iz usta. ,,Niz hodnik, a onda stepenitem..." ,,Znam put." Margaret Hornbi, Aleksanderova sekretarica, nije bila za svojim stolom. Stefani otvori vrata i ugleda ga kako stoji pored prozora. ,,Za tebe ne postoji kucanje?" ,,Za mene ne postoji nita. Bar u poslednje vreme." ,,Prestara si da bi izigravala buntovniki nastrojenu iparicu, Stefani."

,,Ali sam premlada da se penzioniem?" Na prvi pogled nita se nije promenilo: police pretpane knjiga-ma sa tekim konim povezom, esterfild sofa, parket i persijski te-pih, starinski italijanski globus u uglu. Stefani se seti koliko je bila razoarana kada je saznala da to nije jedan od onih kiavih bifea za pie. ,,Sta ti je sa rukom?", upita Aleksander. ,,Posekla sam se flertujui." utke se uputio ka svom stolu. Cudno, ali na domaem terenu je delovao daleko obazrivije. ,,Samo da zna, donela si ispravnu odluku." ,,Pre ili kasnije je moralo da dode do toga." Gurnuo joj je koverat preko stola. Ona ga podie i unutra napi-pa kljueve. Na prednjoj strani je bila ispisana adresa. Aleksander ree: ,,Tu e odsesti. Stan je nameten. Poinjemo u ponedeljak u devet ujutru. Ima vidend da se sredi." Stefani se osmehnu bez trunke prijaznosti ili topline. ,,Bojim se da e mi za to trebati vie od jednog vikenda. Najmanje nekoliko godina." 35 Iznajmijeni dvosobni stan nalazio se na poslednjem spratu peto-spratnog viktorijanskog zdanja od crvene cigle u ulici Bulstrod, u blizini Marilbon Haj Strita. Ulaz u zgradu bio je pun praine i bae-ne pote. Stepenite je, svakim narednim spratom, postajalo sve ue i sve mranije. Brave na ulaznim vratirna su bile zamenjene. Va-zduh u stanu bio je ustajao. Stefani spusti ruksak i otvori prozore u jalovom pokuaju da napravi malo osveavajue promaje. Stan je u kuhinji i kupatilu imao ploice, a u ostalim prostorija-ma topli pod. Zidovi su bili okreeni ukastom bojom, a prozori imali roletne umesto zavesa. Odvrnula je slavinu u kupatilu. Bilo je tople vode. U kuhinji je zatekla friider od nerdajueg elika koji je bio hladan, ali prazan. Pogledala je irna li neeg u kredencu. Samo tegla marmelade i pola kese duguljastog pirina. U spavaoj sobi se nalazio oniski brani krevet, sa duekom tvrdim kao beton. U dnevnoj sobi su se nalazili W, crna kona sofa i sto prekriven masivnom ploom od rezbarenog stakla. Na policama je bilo nasla-gano mnotvo knjiga. Bio je tu i stalak sa CD-ovima, a na jednom zidu su bili okaeni uramljeni crno-beli snimci fotomodela sa napu-enim usnama. Prethodni stanar je definitivno bio mukarac, zaklju-i Stefani. Pitanje je bilo samo da li je ta osoba zaista postojala. Na polici iznad viktorijanskog kamina lealo je nekoliko uramljenih fo-tografija. Podigla je jednu od njih. Na fotografiji je bila lepa nasme-jana devojka duge svetlosmede kose. Stefani okrenu sliku, skinu tipaljku sa poledine i izvadi je iz rama. Topla porodina fotografija je zapravo bila iseak iz neke luksuzne broure. Potom pregleda knjige na policama. izgledalo je kao da nijedna od njih nikada nije otvorena. Stefani prepozna znake: nezgrapni vetaki utisak Ijudskog pri-sustva koji je dodatno naglaavao hladnu sterilnost mesta na kome se obrela. Sirota Magenta. Kada je, u ponedeljak ujutru, nakon probijanja kroz guvu i vre-linu jutarnjeg pica u podzemnoj eleznici, kroila u podzemnu salu za konferencije, obradova je prisustvo klima-uredaja. Zidovi i tepih su bili iste tamnosive boje kao i njena majica. Na zidu sa leve stra-ne bilo je postavljeno esnaest ekrana, u rasporedu etiti puta e-tiri. U sreditu prostorije stajao je ovalni sto od trenjinog drveta, a oko njega je bilo rasporedeno deset stolica sa tapacirungom od crne koe i grafitnim okvirima. ,,Hej, Stefani."

36 Stefani se okrenu. Rozi Coduri je stajala na vratima. Bila je vit-kija nego pre etiri godine, to ju je inilo mladom. Nosila je usku tamnocrvenu kratku suknju i crnu svilenu koulju. Njena sjajna cr-na kosa bila je vezana u gusti konjski rep. ,,Rozi." ,,ao mi je to te ponovo vidim." ,,Meni takode." Nasmeie se jedna drugoj. ,,Mogu li ti doneti neto? Kafu? aj? Kartu u jednom pravcu?" ,,Ne bi bilo loe." ,,Dobro izgleda." ,,Ti takode." Kada je Aleksander uao u sobu, Rozi se povue, a sa njom ne-stade i sva toplina iz prostorije. On sede sa jedne strane stola, a Stefani preko puta njega. Zanemarivi formalnosti, odmah predoe na posao. On pritisnu dugme na srebrnastom daljinskom upravlja-u i na etiri ekrana se pojavi ista slika: crno-beli portret ozbiljnog izduenog mukog lica, sa kvrgavim elom i proredenom kosom prebaenom preko temena. ,,Ovo je Dejms Maral. Bivi slubenik S!S-a koji je jedno vre-me radio za nas, a onda otiao u prevremenu penziju." Aleksander se nelagodno promekolji u stolici. ,,Naalost, poeo je previe da pije... stvari su izmakle kontroli i negativno se odrazile na njegovu pouzdanost." ,,Ne kapiram kako se to ovde moglo desiti." ,,U prolosti je bio prilino efikasan na terenu. Sto delimino ob-janjava zato smo, iz nekog izopaenog oseanja lojalnosti, nasta-vili da angaujemo Marala za povremene neformalne zadatke. Bio je to obostrano koristan aranman. On je dobijao priliku da dopuni svoju ubogu penziju, a mi smo imali osobu za obavljanje poslova ko-je je bolje poveriti nekome sa strane. Zbog toga sam u aprilu unaj-mio Marala da mi zavri jedan posii u Parizu. Delovalo je kao sa-vreno reenje, budui da se Maral po zavretku karijere preselio tamo." Na ekranu se sada, umesto Maralovog lica, pojavi zapis sni-mljen sigurnosnom kamerom. Usporeni snimak je prikazivao ove-ka koji prolazi kroz carinu, u trenutku pre nego to e ga zaustaviti carinski slubenici. Snimak se potom zamrznu, fokusirajui sum-njivca: bio je visok i ridokos. Kosa mu je padala preko ela, sputa-jui se ka ievom oku. Zivi snimak potom smenie fotografije: por-treti snimljeni anfas i iz poluprofila. 37 ,,Hans Kleper, holandski kriminalac stacioniran u Amsterdamu. Specijalnost mu je herion koji dolazi preko Indonezije, putevima ko-je obezbeduju uticajni podmieni saradnici iz Dakarte. Video zapis koji smo upravo videli snimljen je na aerodromu Hitrou 16. decem-bra prole godine, neposredno nakon Kleperovog dolaska iz Bakua. Zahvaljujui upozorenju SlS-a prosledenom iz Moskve, mada je po-reklo informacije Novosibirsk, carinski slubenici su presreli Klepe-ra, koji je putovao pod lanim belgijskim pasoem. Svesni njegove reputacije, oekivali su heroin. Umesto heroina, pronali su pluto-nijum 239. Kilogram i sedamsto pedeset grama, sa istoom od 94 procenta. Zna li zato je to bitno?" Stefani odmahnu glavom.

,,Svevto prelazi 93 procenta moe se koristiti za proizvodnju oruja. tavie, potrebno je svega osam kilograma da bi se neto napravilo. Kleper je nosio plutonijum 239 u zatitnim kanisterima smetenim u dva putna kofera. Nosio je i izvesnu koliinu litijuma 6, koji sam po sebi nije radioaktivan, ali pospeuje nuklearnu proiz-vodnju." ,,Otkud narkodileru nuklearni materijal?" ,,Da, to je pitanje koje se oigledno namee." ,,Koji je bio Kleperov odgovor?' ,,Nije stigao da prui bilo kakav odgovor. Umro je." Stefani izvi obrvu. ,,Na licu mesta?" ,,U roku od sat vremena." ,,Uzrok smrti?" ,,Srani napad." Bacila je pogled na fotografije. Kleper je mogao biti negde na pragu etvrte decenije. ,,Srani napad, kae?" Aleksander klimnu glavom. ,,Vetaki izazvan. Kleper je sigurno bio svestan injenice da e se, ako dode do ispitivanja prtljaga, na-i u velikoj nevolji. Znao je da e ga u pritvoru svui i detaljno pre-tresti. Autopsijom je ustanovljen ubod na levom zglavku. Pri pretresu odee i imovine pronadeno je Mont Blanc penkalo, preinaeno u neku vrstu prica, sa patronom hemijski doradenog alfentanila. Penkalo je moglo posluiti kao sredstvo za ubrizgavanje, poput spravica koje koriste dijabetiari. Ovaj sluaj moe se uporediti sa sluajem bugarskog disidenta Georgija Markova kada je, ovde u Londonu septembra 1978. godine, vrak kiobrana primenjen u slinu svrhu." Na ekranu je ponovo iao usporeni snimak. Kleper je priao kon-trolnom punktu, stavio oba kofera na klupu i pruio svoj paso. On-I8 da je zavukao ruku u dep sakoa i izvadio penkalo. Naizgled krajnje uobiajen postupak. Cinilo se kao da podeava penkalo, drei ga jednom i okreui navoj drugom rukom. Gledao je slubenicima pra-vo u oi, dajui tihe odgovore na njihova tiha pitanja. Uopte nisu primetili ubod. Nije ni trepnuo kada je energino, mada krajnje dis-kretno, ubrizgao rastvor. Stefani odmahnu glavom. ,,Reklo bi se, ovek bez ijedne brige na svetu." ,,lli moda sa svim brigama na svetu." ,,Ali da to tako nonalantno obavi?" ,,Sto moe navesti na pomisao da je verovao da sebi ubrizgava neto drugo. Neto to bi izazvalo reakciju, ali ga ne bi usmrtilo. U svakom sluaju, male su anse da ikada saznamo ta je u tom tre-nutku mislio." Stefani nije skidala pogled sa Klepera. ,,Pretpostavljam da nije neki gubitak..." ,,Sada znamo da je on bio prvi od pet kurira i da je odredite dvojice od njih bila Velika Britanija. O ostaloj trojici ne znamo nita. Znamo samo da je akcija otkazana nakon njegove smrti, ali SIS ni-je uspeo da otkrije krajnju destinaciju ili identitet krajnjih potroa-a. to se tie porekla plutonijuma 239, u obavetajnim krugovima se pretpostavlja da stie sa teritorije biveg Sovjetskog saveza. Iz-ronilo je jedno ime. lli, bolje reeno, pseudonim. Koba. Ali, to je bi-lo sve. Negde do marta meseca. A onda je, kao grom iz vedra ne-ba, SIS kontaktirao izvesni Oleg Rogaev, predsedavajui sindikata Centralnaja, organizacije koja je u prolosti bila ozbiljno poveza-na sa vercovanjem materijala za proizvodnju nuklearnog oruja." ,,Na koji nain je ostvaren kontakt?"

,,Posredstvom jedne kazake irwesticione kompanije. Almatin-vest. Imaju predstavnitvo u Londonu, ali je kontakt ostvaren pre-ko njihove kancelarije u Moskvi. Predstavnik Almatinvesta je u Ro-gaevljevo ime stupio u kontakt sa britanskom ambasadom. Traili su ugovaranje tajnog linog sastanka sa nekim od visokih funkcio-nera SlS-a. Procena njihovog zahteva poverena je Roderu Sten-sfildu, mom linom poznaniku. On je zakljuio da se radi o bona fi-de pristupu. Predstavnik Almatinvesta je rekao da Rogaev eli da SIS-u otkrije Kobino pravo ime." ,,Sta je Rogaev traio zauzvrat?" ,,Nita." Aleksander primeti kako se izraz njenog lica menja. ,,Znam ta misli. Ali, moda je potkazivanje Kobe za njega dovolj-na nagrada." 39 ,,lli je Rogaev moda nanjuio da SIS ima neto i skapirao da bi mogao da ih iskoristi za eliminaciju suparnika, ne preuzimajui ni-kakav rizik na sebe. Koba najverovatnije i ne postoji." ,,To je i Stensfildu palo na pamet. Zato i nije hteo da u operaci-ju bude umean iko iz SlS-a. Bar ne direktno." ,,Pa se stoga obratio tebi." ,,Upravo tako. Plan je bio krajnje jednostavan. Nastupivi kao visoki funkcioner SlS-a, Maral se u Parizu susreo sa Rogaevim. Rogaev je na sastanku trebalo da mu urui disk sa informacijama o teroristima, krajnjim potroaima i kuririma. Sastali su se u restoranu. u ulici Foburg Sen Onore. Koliko nam je poznato, sve se odvi-jalo po planu. Medutim, kada su izali \z kafea..." Aleksander promeni sliku. Na ekranu su se sada videla dva tela lica okrenutih ka zemlji, jedno rasprostrto preko plonika, a drugo zgreno u slivniku sa strane. Videli su se i tamni tragovi krvi. lako je Stefani gledala u ekran, bila je sigurna da je Aleksander posma-tra. ,,Ni kod jednog nije pronaden disk. Prema izjavama oevidaca, niko im nije trkeljisao po depovima ili neto slino. Mogue je da je disk uzet kasnije. Takode je mogue da je disk ve bio prosleden dalje - moda jo u restoranu. Jedino to zasigurno znamo je to da je on sada u posedu Georga Salibija." ,,Nikad ula." ,,Libanski bankar. ivi u Njujorku. Osniva First Intercontinetal-a." ,,Kako se on uklapa u sve ovo?" ,,Kao i u sve ostalo. Novac. Sam Bog zna kako se doepao di-ska, ali moe biti sigurna da e znati da ga upotrebi." ,,Kako?" ,,lznee ga na aukciju, pa ko da vie. lli e ga upotrebiti da vue konce onako kako mu odgovara. U svakom sluaju, disk sada ima status valute. A to je situacija koju nikako ne moemo tolerisati." ,,Dakle, Salibi je meta?" ,,Ne. Meta je disk. Ako Salibi bude pravio neke smetnje... pa, utoliko gore po njega." ,,Znai, to je posao koji treba odraditi? Disk." Aleksander je prostreli pogledom. ,,Ubistvo Dejmsa Marala ne moe proi nekanjeno." ,,Zvui mi malo starozavetno."

,,Ne radi se samo o osveti, ve i o odailjanju poruke. Onda, tu je i Koba. Ne znamo da li je Britanija bila krajnja destinacija za plu40 tonijum koji je Kleper nosio, ili samo usputna stanica. A, budui da ne znamo, moramo pretpostaviti najgore. Moramo, dakle, otkriti ko je Koba, koga on to snabdeva i ta je cilj operacije." ,,A onda?" ,,Sve dok je iv, Koba predstavlja pretnju. Problem je u slede-em: ako bismo naprosto eleli da pronademo nekog Kobu, to bi bi-lo relativno lako. Na raspolaganju nam stoji gomila kandidata. Ali, moramo da pronademo pravog Kobu." ,,Ne kapiram." ,,Ruski kriminalci ve po tradiciji deluju pod pseudonimima. Isto-rijski, Koba je bio gruzijski pljaka koji je titio sirotu raju od tlai-telja. Neto kao kavkaski Robin Hud. Legenda se odrala do danas. Kriminalci sebe jo uvek nazivaju 'Koba'. ak ni Staljin nije odoleo iskuenju, dok je poetkom dvadesetog veka pljakao banke po Gruziji." ,,Dakle, nema ni najblau predstavu za kim u stvari traga?" ,,Sasvim suprotno. Suzili smo izbor na dvojicu. Dok dode vreme da stupi u akciju znaemo koji je od njih pravi." ,,A ta ako ne saznate?" ,,Uvek postoji sigurnosna opcija." ,,Obojica?" ,,Jedino tako moemo biti sigurni." ,,Ba slatko." ,,Veruj mi, svet nee biti oteen ni za jednog od njih." 1 to je zbog toga u redu?" ,,Bilo bi ti korisnije kad bi prestala da bude toliko nadobudna." Stefani nije imala ivaca da se uputa u raspravu. ,,Postoji li mo-gunost da je Koba ubio Marala i Rogaeva?" Aleksander je umorno pogleda. ,,Ne znam. To bi ti trebalo meni da kae." ,,Sta bi to trebalo da znai?" On ponovo baci pogled na dvojicu mrtvih na ekranu. ,,Ubistvo je izvrila jedna osoba. Dva hica po rtvi. Nijedan nije imao vremena da reaguje. U panici koja je usledila, ubica je lako pobegao. Bilo je dosta svedoka, ali se njihove izjave razlikuju. Atentat je izvren u sumrak, po pljusku. Atentator je bio obuen u crno, teget ili sivo. Verovatno je nosio tamnu jaknu sa kapuljaom kako bi prikrio lice. Recimo vetrovku. Moda je nosio i kiobran, kao dodatnu zatitu. Sto se tie fizikih karakteristika, nemamo gotovo nikakvih podata-ka. Tanane grade, visok izmedu est i sedam stopa - hajde da ka-emo pet stopa i devet ina. Drugim reima, otprilike tvoje visine." 41 Svetla u dvorani za konferencije bila su priguena, tako da mu je deo lica bio u senci. Titravi odbljesak ekrana poigravao mu je na onim jabuicama. ,,Moda je bio mukarac." Stefani je netremice zurila u njega. ,,A moda je bila i ena." Aleksander se nasloni, obasjan kupom beli-aste svetlosti. ,,Da li ovo poinje da ti zvui poznato?"

Stefani nije mogla da veruje. ,,Misli da ja imam nekakve veze s tim?" ,,Pa, pria se naokolo..." ,,Ti si definitivno siao s uma." ,,Jesam li?" ,,Ako bi mi naveo taan datum, verovatno bih mogla da ti argu-mentujem." ,,Daj da pogadam. Mason bi garantovao za tebe. Bio sam sa njom prethodne i naredne noi. Medutim, ako imamo u vidu gde i-vi, mogla si skoknuti do Pariza i vratiti se u istom danu." ,,Ti to ozbiljno?" ,,Kao i uvek." ,,Ali nema nikakvih dokaza, zar ne?" Aleksanderov osmeh bio je leden. ,,Nisu mi ni potrebni. Ti si ta kojoj su potrebni dokazi." Otmica aviona na Malti bila je moj poslednji posao za Magentu. U haosu koji je usledio nije mi bilo teko da nestanem. I to je tre-balo da bude kraj prie. Umesto toga, naredne dve i pojjodine i da-Ije sam bila Petra Rojter, i to vie nego ikada ranije. Zivot je oponaao umetnost i postala sam profesionalni plaeni ubica. Danas, dok sedim u ovoj sobi, jasno vidim kako me je Magenta preobrazila u Petru Rojter i razumem itav proces, mada mi je mu-ka i od same pomisli na to. Ono to mi nije jasno je zato sam ta-ko zduno ponovo prigrlila Petru nakon to sam je se konano oslo-bodila. To nije jasno ni Aleksanderu. Zbog toga se i pita da li sam ja ubila Olega Rogaeva i Dejmsa Marala. Pre dve godine ne bih ni trenutka oklevala, pod uslovom da je ugovor regularan. Zato bi sada bilo drugaije? Jasno mi je kuda sve ovo vodi. Moram pronai poinioca kako bih dokazala da to nisam ja. lako Aleksander tvrdi kako ga zanima-ju Koba i disk, ono to on stvarno e/i je pariski atentator. Zudi za osvetom jer se osea odgovornim za Maralovu smrt, a ovo je jedi-ni nain da se to sredi. Neko mora da plati. Zivot za ivot. To je ro-ba kojom Magenta trguje. 42 ,,Odluila si da ui ruski? Zato?" ,,lz profesionalnih razloga. Verovala sam da e za mene - za Pe-tru - u Rusiji biti posla do mile volje. Ako nita drugo, ono od ruskih kriminalaca." 1 je l' bilo?" ,,Pa, ba i nije. Nikada nisam sklopila ugovor sa nekim Rusom, mada sam stupila u kontakt sa dosta njih." ,,Gde to?" ,,U Srbiji, na Kipru, u Letoniji. Takode u Cirihu i Parizu." ,,Ko ti je sugerisao da bi ti uenje ruskog moglo biti od koristi?" ,,Stern." ,,Bila si u kontaktu sa Sternom?" Stefani je bila zaprepaena iznenadenou koju je nazrela u njegovom glasu. ,,Da." ,,Da li zna ko je Stern?" ,,Naravno da ne znam. U tome i jeste itav tos." Stern, posrednik za informacije. ovek koji je postojao samo u internetskom etru i trampio glasine i tajne za ke. Jedni su govorili da je Svajcarac, drugi pak da je Nemac. lli Austrijanac. Neki ak i da je Amerikanac. Kao i Aleksander, ovek bez krtenog imena. lli moda sa nekoliko njih. Stefani ga je, dok bi komunicirali, uvek zva-la Oskar. To je bila njegova sugestija, ali ona nijednog trena nije po-verovala da mu je to pravo ime. Mogue je da je nekada bio profe-sionalni pijun, ali niko nije mogao definitivno rei za koga je radio. Drugi su govorili da je bio

novinar, ili plaenik. Stefani bee ula i teoriju da Stern uopte ne postoji, da je on zapravo konglomerat vi-e osoba. A moda se ak radilo i o eni. ,,Priaj mi o njemu." ,,Posle Malte sam protrkeljisala stare vebsajtove, traei poru-ke za Petru. Nisam oekivala da u neto pronai. A onda sam na-basala na njegovu poruku, odaslatu u internetsku pomrinu. Odgo-vorila sam mu i tako smo poeli da komuniciramo. Oboje smo u po-etku bili na oprezu. Na kraju mi je rekao da ima posli za mene, ako sam zainteresovana." ,,U kom pravcu se razvijao va odnos?" ,,Napravili smo sporazum. Dopustila sam mu da deluje u moje ime. Konkretnije reeno, postao je moj agent. Stvar je dobro funk-cionisala jer nisam dolazila u lini kontakt s klijentima. Isto tako, ni-ko od njih nije lino poznavao Sterna. Anonimnost svih aktera u igri bila je zatiena. Stern je esto govorio kako je to savren primer '' praktine elektronske trgovine. Rekao j'e da je internet izmiljen za Ijude poput nas." ,,lzgleda kao da ste bili stvoreni jedno za drugo." ,,Bio je to odnos u kome smo oboje bili na dobiti." ,,Pretpostavljam da si mu plaala za to to radi." ,,L)zimao je petnaest procenata honorara od poslova koje je ugovarao za mene. Osim toga, nudio je i druge usluge, za koje sam posebno plaala." ,,Kao na primer?" ,,lnformacije, opte ili specifine. ili pouzdane Ijude za kontakt u stranim gradovima. Takve stvari." ,,To te nikada nije brinulo?" ,,Nije. Iz jednog dobrog razloga. Ako bi mi se neto desilo, po-eo bi da gubi novac. A Stern mrzi da gubi novac." ,,A ko pa voli?" Ton njegovog glasa je prenu i ona ne odgovori nita. ,,Ti zna o emu govorim, zar ne?" Savreno dobro je znaia. ,,Ne." ,,Milion i osamdeset hiljada dolara, ako zanemarimo sitni." Stefani se ukoi. ,,Ja sam taj novac zaradila." ,,Pripadao je nama." ,,Pripadao je Petri." ,,Petra je pripadala nama." ,,Petra nije pripadala nikome. Ni onda, a ni sada." Aleksander preblede. Vratie ga." ,,Jesi li spreman da se kladi u to?" ,,Petra je bila naa tvorevina. Ti si samo odigraia svoju ulogu. Ni-ta yie." ,,Sta emo sa onim posle Malte?" ,,Govorimo o novcu zaradenom pre Malte." ,,Zna ta? Pre Maite, posle Malte, boli me uvo ta ti misii. Bi-la sam Petra. Oduvek sam Petra. Ako ti je toliko stalo do novca, tu-i me." Prva nedelja je najgora. Nalazimo se ujutru. Ponekad pria-mo u njegovoj kance/ariji. Ponekad kohstimo sobu za sastanke ili kancelariju u kojoj nikada ranije nisam bila. Sami smo. On povre

meno poneto pribelei, vodei rauna da ne vidim ta je napisao. Onda napravimo pauzu za ruak - obino sat vremena - a potom nastavljamo do pet ili est uvee. To to toliko yremena provodim nasamo s njim u meni izaziva neku vrstu klaustrofobije. lsprva mi postavlja neka opta pitanja, pokuavajui da uspo-stavi hronoloki sled dogadaja nakon Malte. To mi ne smeta puno. Kasnije, kada postane odredeniji, usredsredujui se na detalje, po-injem da laem,. Ne ba sve vreme, samo onda kada je potrebno. Bacim mu malo suvih kostiju, ali mu ne dam svoje meso i krv. ,,Uzalud troi vreme", kaem mu petog jutra. ,,Pojma nema da li ti govorim istinu." Veruj mi, saznau." ,,Samo ako ti dopustim." Sto povremeno i inim. Uprkos prevladavajuem instinktu da mu ne dam ama ba nita, postoje izuzeci, elela bih da mu poka-em da je Petra u koju sam se preobratila bila bolja od Petre koju je stvorila Magenta. Dok opisujem kako sam se infiltrirala u Guzmanovu nepristupanu vilu iznad Oahake, a potom neujno ubila meksikog narko barona, ujem ponos u svom g/asu. Aleksander se pravi kao da nita ne primeuje. Sa ushienjem mu ppovedam ka-ko sam skoro nedelju dana provela u razrovarenom kanalu u Gro-znom pre nego to sam jednim snajperskim hicem usmrtila ruskog generala Vladimira Timoenka. Trebalo bi da me bude sramota to se hvalim takvim stvarima, ali nije. Bar ne kada sam s njim. Umesto toga, oseam ogromno za-dovoljstvo. To je korumpirajui uticaj koji on vri na mene. Na kraju svakog dana pokuavam da svoj bes ostavim u Magen-ti, ali je to gotovo nemogue. Jo jedan grozan pic u podzemnoj, nabavka namirnica u Vejtrozu, vee ispred TV-a, no isprekidanog sna. Nedostaje mi Loren i lave pasa koji se razlee dolinom. Ne-dostaje mi pevuenje cvraka, miris lavande i veernja aa vina na terasi. U petak popodne, Aleksander kae: ,,Stern je vodio sve tvoje finansijske poslove, zar ne?" ,,On je prodavac informacija, a ne moj raunovoda ili bankar." ,,AH on ti je sklapao ugovore?" ,,Da." ,,Koliko si novca zaradila preko njega?" To te se ne tie." ,,A ako ja kaem da me se tie?" 4! Nonalantno s/eem ramenima. ,,Mnogo vie nego kod tebe. " Aleksander deluje razjareno. Lukavo se smeim. ,,Mnogo vie." Ulazimo u drugu nedelju. Ponekad sam neraspoloena i utljiva, ponekad spremna da grizem. Svadamo se po nekol/ko puta dnevno i tada poteem ono najprljavije 'iz svog verbalnog arsenala. U etvr-tak popodne paradiramo po kancelariji uno se prepirui. Puca mi film i izleem napolje zalupivi vrata za sobom. Ne usporavam sve dok zgrada ne ostane daleko iza mene. Rozi oduri uspeva da me stigne u Viktorija Gardensu. Prilazi mi obazrivo, kao da sam pas koji ujeda. ,,Stefani?" I dalje koraam, ali nemam gde da odem. ,,ta hoe?" ,,Je l' sve u redu?" ,,ta tebe boli uvo za to?"

,,Sta je ovo? Dobar pandur, lo pandur? Hoe da me smuva na finjaka, pa da onda odjuri kod njega i sve mu ispria?" ,,Zar zaista tako misli?" Nisam mislila tako. Ti radi tamo, zar ne? Za njega. . . " Nije delovala Ijutito, ve razoarano. ,,Mislila sam da me bolje poznaje. " Pokuavam da se smirim i tiho kaem. ,,Boe, Rozi..." U redu je, " Stavljam ruku na elo, zaklanjajui oi. ,,Ne, nije u redu. lzvini. " Tokom vikenda odluujem da raistim kr koji sam zatekla u stanu. Bolje da sve liferujem nego da me gue neije ideje o Ijud-skom psustvu. Skidam slike sa zidova i odnosim ih u podrum. Ba-cam fotografije i novinske iseke u crne kese za dubre. Trkeljiem po CD-ovima da vidim ima li tu iega to vredi. Kolekcija jezive osrednjosti: Majkl Bolton, Maraja Keri, Vitni Hjuston, Elton Don. Ni jedne jedine pristojne pesme u itavom repertoaru. kartiram sva trideset i etiri albuma sa stalka. U subotu popodne sat vremena provodim u knjiari Daunt Bo-oks u Merilbon Haj Stritu, gde kupujem nekoliko naslova. U nede-Iju popodne kupujem est CD-ova u Tower Recordsu na Pikadili Sirkusu, ukljuuju/ dva albuma benda Garbage / Felt Mountain od Goldfrappa. U predveerje gledam Zlatne momke u bioskopu Princ arls na Lester Skveru. Po izlasku iz bioskopa, vraam se do bla-gajne i kupujem kartu za sledeu projekciju, Klub Buena Vista. ( Sreda popodne. Konano se sruila kia, najavljena nepodnolji-vom vlanou jutarnjeg vazduha. Sedeli su u Aleksanderovoj kan-celariji. Dva prozora su bila otvorena. Pljusak je priguivao saobra-ajnu vrevu koja je dopirala sa Keja. Aleksander zapali rotmans i ree: ,,Priaj mi o Arkanu." Arkan i njegovi paravojni Tigrovi. Stefani oseti kako je podilaze marci. ,,Zato bih ti priala o njemu?" ,,Krue glasine da ga je ubila Petra Rojter." ,,Nigde to nisam proitala." ,,Pa, naravno. Nije pisalo u novinama." Stefani se zavali u stolicu. ,,Arkan je bio pas, a ne tigar. I umro je kao pas. Nije bio ubijen, ve uklonjen." ,,Jesi li ga ti ubila?" Stefani zatvori oi. Bilo je to 15. januara 2000. godine. Arkan -pravo ime mu je bilo eljko Ranatovi - je koraao predvorjem be-ogradskog hotela Interkontinental. Na deli sekunde pogledi su im se ukrstili. Bila je to za njega poslednja sekunda ivota. Upotrebila je automat Heckler & Koch i ciljala u^giavu jer su Sternovi izvori upozoravali da e Arkan nositi pancir. Sto se ispostavilo kao tano. Tri metka su pogodila metu. ,,Oevici pominju dvojicu atentatora. Ko je bio drugi?" ,,Nije bitno. Mrtav je." Stefani primeti neto u Aleksaderovoj reakciji. Iznenadenost, gnuanje, uasnutost? Nije mogla da dokui. On upita: ,,Kontakt je bio ostvaren preko Sterna?" ,,Da." ,,Bez indikacija o identitetu klijenta?" ,,lsprva ne. Stern je posao opisao kao lokalni obraun." ,,Kako si ti to protumaila?" ,,Slobodan Miloevi."

Aleksander se na trenutak zamisli, a onda klimnu giavom. ,,Sla-em se. Pretpostavljam da nikad nisi upoznala Miloevia." ,,Ne. Ali sam upoznala njegovog maloumnog sina, Marka." ,,Kako je do toga dolo?" ,,Stern je ugovorio sastanak sa posrednikom. Otputovala sam iz Beograda za Poarevac..." ,,Miloeviev rodni grad?" Stefani klimnu glavom. ,,Nala sam se sa posrednikom - Belgi-jancem po imenu Marsel Klasen - u Bambi parku. To ti je neka vr-sta bolesnog luna parka koji je sagradio Marko Miloevi." ': 1 1 on je bio tarno." ,,Da. Sa Malicijom Gaji." ,,Sa kim?" ,,To mu je prijateljica. Imaju zajedniko dete." ,,Da li je ona u vezi sa nekim osobama koje su ti poznate?" ,,Samo sa plastinim hirurgom koji je oigledno poklonik teorije 'to vee grudi, to bolje'." ,,Sta ima da mi kae o Marku?" ,,Smatrao je sebe biznismenom." ,,Ali ti nisi stekla takav utisak?" ,,Utisak koji sam stekla je da je tupav kao vo, da imbecilno ve-ruje da se peroksidne bodlje mogu nazvati frizurom i da se loi na kreacije Tomija Hilfigera." Je l' ti izgledalo kao da se on i Belgijanac ve poznaju?" ,,Na izvestan nain. Razgovarali su, ali sam imala utisak da je Klasenu neprijatno da se s Markom pojavljuje u javnosti." ,,ta misli, da li je Marko prosledio informacije Klasenu?" ,,Kako misli?" ,,Da li je Bambi park bio samo mesto za sastanak ili je i Marko imao umeane prste?" ,,Sumnjam. Hou rei, Klasen je bio posrednik. Da je Marko bio umean, sam bi mi dao informacije. Ne bi bilo potrebe za Klase-nom." ,,Pa opet, oigledno je da su se poznavali. Sto ukazuje da su i ranije saradivali. Moda je posredi neto u ta su bili upleteni osta-li lanovi porodice?" ,,To sam i ja pomislila." ,,ta je bilo onda?" ,,Klasen i ja smo se vratili za Beograd i on mi je dao potrebne in-formacije." ,,Kao na primer?" ,,Gde da podignem oruje, gde da se nadem sa drugim atenta-torom, kakav je bio Arkanov raspored." ,,Zato si odabrala Interkontinental?" ,,Lepo i otvoreno mesto. Idealno za stvaranje panike." ,,Jesi li ti ubila i telohranitelja, Momila Mandia?" ,,Ne. Ja sam se usredsredila na Arkana. Onaj drugi je razbucao obezbedenje. I sve ostale." ,,Koiiko mi se ini, uhapeni su neki od osumnjienih. Tip po ime-nu Duan Gavri, koji je bio ranjen." 48

,,To to su ga upucali ne znai da je kriv. Samo da je baksuz. lli neoprezan. Kad smo ve kod toga, ne bih volela da sam u njegovoj koi posle hapenja..." ,,Petrino ime se povezuje i sa drugim ubistvima u tom regionu. ta je sa Pavelom Bulatoviem?" ,,Nemam nikakve veze s tim." Stefani se ipak jasno seala detalja. Jugoslovenski ministar od-brane ruavao je u beogradskom restoranu Rad, zdanju koje je gle-dalo na fudbalsko igralite. Atentator je kroz prozor otvorio vatru iz Kalanjikova, u tri estoka rafala, pucajui po dijagonali, a potom pobegao preko terena. Budui da je ovo ubistvo usledilo nedugo nakon Arkanovog, Stefani se pitala da li je oba atentata naruila ista osoba. ,,ta je sa Darkom Aaninom?" Ime joj je bilo poznato. Bivi beogradski kriminalac. ,,Nema veze sa mnom." ,,!ma li jo nekog za koga bi trebalo da znam iz tog dela sveta?" Stefani se prezrivo nasmeja. ,,Arkan ti nije dovoljan?" Muka mi je od same pomisli na podzemnu eleznicu. Sputa se vee. Poslovni Ijudi se preznojavaju u svojim bezoblinim odelima. Kreem peke, prolazei ispod Hangerfordskog mosta. Lagano prevaljujem put, du Viktorijinog keja i pored Ministarstva odbrane, ka Vestminsterskom mostu, Zvuci saobraajne vreve, aviona koji partaju kroz vazduh, svetine koja se tiska oko mene, postepeno poinju da jenjavaju. U glavi mi postaje mranije, sveije. Ni traka otvorenog prostora, sve je blokirano zidovima, dok se na kraju ne obrem u pretrpanoj sobi malog hotela. Unutra je uzani krevet sa tankim duekom, drvena stolica prikljetena izmedu vitrine i komode. Leim na krevetu, zurei u tavanicu. Oblivena sam hladnim zno-jem. Mrdam usnama kao da pokuavam neto da kaem, ali se ni-ta ne uje. Ne primeujem da mokrim, natapajui neudobni ma-drac. Pomeram se tek kada osetim prevrtanje u elucu. Ali, reagu-jem presporo. Padam na kolena i poinjem nekontrolisano da po-vraam. Leda mi se izvijaju, ini mi se da u izbljuvati utrobu. Po-tom se ponovo strovaljujem na pod i leim sklupana. Ne znam ko-liko dugo ostajem u tom poloaju. Bilbao, 20. januar 2000, godine. Pet dana posle Beograda, pet dana posle Arkana. Tri dana nakon to sam stigla u Bilbao i uzela 49 sobu u ovoj crnoj rupi. Trebalo je tu da provedem samo 36 sati. Plan nije bio komplikovan: trebalo je da podignem paket u poti, da preuzmem novi identitet koji e mi pomoi da stignem do Rabata, da potom odmorim nedelju dana u Maroku pod imenom De/fina La-font - identitet koji sam upotrebila da bih deset dana ranije ula u Maroko - i da se na kraju vratim u Pariz. Plan je bio jednostavan, kliniki, perfektan. U istom Pethnom maniru. /spn/a me je obuzela snana letargija. Miii su mi se pretvorili u olovo, krv mi se sledila. Zamiljala sam kako se zgruava, kako postaje crna. Onda je usledio oseaj uasa. Zavlaio mi se pod ko-u, guio me. Dve i po godine sam funkcionisala ne znajui za strah. Teei mehanikoj perfekciji, nauila sam da strepnju pretvorim u oprez, da bol

pretvom u kaznu. elela sam da se liim svake emo-cije, bez obzira ta radila. A ta god da sam radila, elela sam da to bude obavljeno sa nemilosrdnom efikasnou. Mislila sam da sam definitivno eliminisala sumnju i sluajnost iz ivota Petre Roj-ter. Ali sam sada, dok sam leala na podu oblivena znojem, dok mi je u glavi besneo kovitlac emocija, znala da sam definitivno pukla. Dva dana nisam mogla ni da jedem ni da pijem. Moje telo je odba-civalo sve to bih stavila u njega. Isto je inio i moj um. Jasno mi je da na izvestan nain odbacujem samu sebe. Medutim, posmatrano iz druge perspektive, samo odbacujem uljeza. Kasnije sam govorila sebi da je to bio trenutak kada sam odlu-ila da vie ne budem Petra Rojter. Ali istina je sledea: moje telo bee ve donelo odluku umesto mene. Dve i po godine poistovei-vanja sa Petrom zatrovalo je moje celokupno ustrojstvo. Nije prepoznala prostoriju, koja je sada pripadala kompaniji Thurman Mining. Bacivi pogled kroz prozor, sa druge strane Ro-bert Strita ugledala je monumentalno zdanje Adelfija. Na jednom zidu kancelarije nalazile su se ogromne mape Braziia i Mongolije. Male povrine na tim mapama bile su oznaene plavim, crnim i cr-venim mastilom. Uz odabrana podruja bili su prikaeni spiskovi sa navedenim brojem hektara. Na radnom stolu nalazila se vaza sa za-bodenom brazilskom zastavicom i krupnim tampanim natpisom Ordem e Progresso. Na zidu pored prozora visile su uramljene fo-tografije: rudari sa lemovima na ulazu u jamu, mukarci u majica-ma ispred raskrene ume, horizont prekriven crnim dimom. Vrata se otvorie. U prostoriju stupi mravi mukarac kratko podiane svetlosmede kose. Nosio je maslinaste vojnike panta50 lone i plavu nike majicu. Imao je i naoari: sivi matirani okvir sa bla-go zatamnjenim stakllma. ,,Zdravo, Stef. lzvini to si ekala." Stefani se ukoi. Uvek je ta-ko reagovala na prisnost stranaca. Akcenat mu je bio blago lanka-sterski. Pruio joj je ruku: ,,Martin Palmer." izgledalo je da su otprilike istih godina, to ga je - sa izuzetkom Rozi Coduri - inilo najmladom osobom koju je upoznala u Magen-ti. Preko levog ramena mu je bila prebaena siva najlonska kesa. Spustio ju je i seo na rotirajuu stolicu iza radnog stola, pokazavi joj na mesto preko puta. Potom izvadi notes i olovku, izvinuvi joj se to je ne moe ponuditi kafom. Ona odgovori: ,,Nisam vas nikad ranije videla." Delovao je stidljivo. ,,Ja sam ovde nov." Potom se zavereniki nasmei, ali mu ona ne uzvrati osmehom. ,,Trebalo bi da vam posta-vim par pitanja. Rutinska stvar." ,,Kakvih pitanja?" ,,Uglavnom line prirode. Je l' to u redu?" ,,Sta ste vi, psiholog?" ,,Pa, tako neto." ,,Delujete mi nervozno." ,,Nisam nervozan." ,,Nisam rekla da ste nervozni, ve da mi tako delujete." Bio je ocigledno postiden. ,,Da li bismo mogli da ponemo?" Ravnotea je sada bila prebaena. Stefani slegnu ramenima. ,,Sta imate da me pitate?" ,,Dakle... da vidimo. Dolazite ovde ve... koliko dugo? Tri nede-Ije?" 1 dva dana." ,,Na pretres?" ,,Ne bih to tako nazvala." Jedan vojnik je jednom rekao Stefani da je ,,pretres" zapravo te-rapija. Da mu je to pomoglo da izade na kraj sa onim to je morao da ini - i emu je morao da prisustvuje tokom aktivne tajne slu-be. Svaka misija bila je propraena intenzivnom analizom: ta je polo naopako, ta je ilo kako valja, kakve se lekcije odatle mogu izvui za budunost.

Jedan deo preispitivanja bio je tehnike, a dru-gi line prirode. Na kraju procesa bi uvek bio mentalno iscrpljen, ali ono to je bitno je da nijedna stavka nije bila zanemarena, da je svaki aspekt bio pretresen i racionalizovan do najsitnijih detalja. I da je, uprkos oseanju smodenosti, posle toga bio spremniji da se uhvati u kotac sa svojim seanjima. 51 Stefani je razumela ta je hteo da kae, ali se ona nije tako ose-ala. Kao to je vojnik primetio, presudni uslov za uspenost tera-pije bilo je poverenje u osobu koja je vodila seanse. Medutim, u po-slednje tri sedmice, to je Aleksander vie pokuavao da prodre do nje, ona se oseala sve povredenijom i sve negativnije reagovala na njegova nastojanja. Dijapazon tih reakcija kretao se od nadurenog odbijanja komunikacije do neskrivenog neprijateljstva. Jednostav-no nije mogla da se obuzda. Palmer pribelei neto u notes. ,,Sta radi kad nisi ovde?" ,,Kako to misli?" ,,Recimo, ta radi uvee?" ,,Ostajem u stanu. Kupim usput ono to mi treba, onda spremim neto za jelo, gledam W, itam." ,,Uopte ne izlazi?" Izala je samo jednom, tokom druge nedelje, posle napornog ce-lodnevnog slaganja prie o ugovoru koji je sklopila u Njujorku. Ose-ala je oajniku potrebu za piem, pa je svratiia do bara na Sent Martins Lejnu. Sela je za mali sto pored vrata i pola sata zurila u prolaznike, blaei bol alkoholom. Lokal je bio pun, ijudi su svraa-li s posla da obrnu po koju turu. Neprestano su pristizali, okupira-jui stolove i tiskajui se oko anka. Vazduh je bio proet smehom, avrljanjem i duvanskim dimom. Koliko se seala, nosio je jeftino prugasto odelo. Rumeni obra-zi, rida brada, stomak, poodmakao podvaljak. Stajao je za ankom, a onda krenuo ka njoj, sa kriglom u ruci. Upitao ju je ta e da po-pije. Ona se nasmejala i odbila ponudu, ali se on uprkos tome za-valio u stolicu preko puta. Rekla je: ,,Oekujem nekoga." On se nasmejao, pokazavi od nikotina poutele zube. ,,Mene?" Nije odgovorila nita. ,,Ozbiljno, lue, zar ba nita nee da popije?' Bacila je pogled na njegove ortake. ,,Je l' tamo pala neka opkla-da?" ,,Ma, ne brini zbog njih." Bio je pripit. Dah mu je zaudarao na pivo. ,,Ne brinem ja zbog njih." ,,Ja sam Carli." ,,Nisam zainteresovana." Kada joj je pruio ruku, ona ju je munjevito zgrabila, zgnjeila mu prste i prikucala mu aku za sto. Zasiktao je od bola, razroga52 enih oiju. Na prebledelom elu pojavile su se grake znoja. Ste-fani je imala utisak kao da posmatra neto to nema nikakve veze s njom. Ali, kada se setila kako se obruila na Olivijea, bila je zga-dena nad samom sobom. Pustila ga je i on je skoio sa stolice, uzmiui ka anku, sudarajui se sa okolnim muterijama i mrmljajui neto sebi u bradu. Martin Palmer je strpljivo ekao odgovor. Stefani ree: ,,Trenutno nisam raspoloena za izlaske." ,,Da li pije?" Pogied mu je bio prikovan za beleke. ,,Da li konzumira alko-hol?" Onda je konano pogleda. ,,Nou, kad ode kui." Ona odgovori glasorn u kome je prvobitnu srdbu zamenila pri-mesa tuge. ,,Nedovoljno."

Bila je svesna da joj se odbrambeni mehanizmi naglo intenzivi-raju, to je bio oigledan znak koliko su u poslednje vreme oslabili. Ne zbog Palmerovih lukavih pitanja - bila je iznenadena njegovom nevinou - ve zbog neega u njoj samoj. Prepoznala je oseaj. Bila je to elja da sebi skine kamen sa srca. Ali, Palmer nije bio od-govarajui ispovednik. Razgovarali su dva sata. Bilo je mnogo pita-nja na koja je elela da odgovori iskreno, ali nije mogla, bar ne pred njim. Iskren odgovor predstavljao bi devalvaciju istine. Bila je razoarana, potom frustrirana, i na kraju ogorena. ,,Da vidimo", promrmlja Palmer. ,,Taj Turin, Salman Rifat, trgo-vac orujem. Prema prii gospodina Aleksandera, morala si da spa-va sa Rifatom kako bi stekla njegovo poverenje i zadobila pristup fajlovima koje je uvao u svojoj vili." ,,Da spavam s njim?" Palmera je oigledno kosnulo semantiko cepidlaenje. ,,Dobro, da ima seksualne odnose s njim." ! ta s tim?" ,,Zanima me kako si se u tim trenucima oseala?" ,,Kako sam se oseala?" ,,Da." ,,lzranjavljeno." On pocrvene. ,,Nisam na to mislio." ,,Znam ja na ta si ti mislio", prosikta Stefani. ,,Ali ja sam se oseala izranjavljeno. A je l' zna zato? Zato to je Rifat imao ku-rac debeo k'o tvoj zglavak i voleo da ga zavlai gde god stigne. A ja sam mu doputala da mi to radi jer je sve ilo u rok slube." 53 Palmer se upinjao da deluje kontrolisano, krabajui neto u no-tes. ,,Tako, dakle. U redu..." ,,U redu?" On se prenu. ,,lzvini. Nisam tako mislio." ,,A kako si mislio? Je l' to trebalo da bude izraz saoseanja? lli moda razumevanja?" ,,Sluaj, samo pokuavam da ti pomognem." ,,Bolje ti sluaj mene. Hoe da uje neto o Salmanu Rifatu? Dobro, onda. On je trgovac orujem. Ukrotitelj. Monstrum. I ima svoja sitna zadovoljstva." Na trenutak je zastala, pogledavi u svo-ja stopala. ,,Najvie je voleo da izvodim striptiz pred njim, obino u dnevnoj sobi, nikad u spavaoj. Dok sam se svlaila, rekao bi mi ta da radim i ja bih ga bez protivljenja posluala. Ali, kraj je uvek bio isti. On ima posed u Grkoj, gde se proizvodi maslinovo ulje. I gde god da putuje uvek sa sobom nosi boice tog domaeg ulja. Tamno plavo staklo, minijaturni ep na vrhu. Rekao bi mi da se naguzim preko sofe ili preko stola, a onda bi mi sipao malo ulja na leda. Vo-leo je da gleda kako ulje klizi niz kou. To ga je palilo. Onda bi mi rekao da meam. Sa njegovim uzbudenjem rasla je i njegova agre-sivnost. Konano, kada bi mi se ulje slilo niz zadnjicu, onda bi me potucao. Ovako ili onako." Podigla je pogled. Palmer je nemo zurio u nju. inilo se da je prestao da die. 1 zato, kada me pita kako sam se oseala i kada ti kaem da sam se oseala izranjavljeno, moe slobodno tako i da zapie u taj tvoj jebeni notes. Sa svim ostalim sranjima koja e Aleksande-ru predoiti ono to bi eleo da zna..." ,,Sluaj, Stef..."

Ona prezrivo frknu. ..Sfe/^Obraa mi se kao da se poznajemo godinama." ,,Samo pokuavam da se postavim prijateljski." ,,Bolje ne trai vreme. Ni svoje, a ni moje." ,,Ne mora da bude toliko odbojna." ,,Zato mi postavlja sva ta pitanja. ta oekuje da otkrije?" Skrenuo je pogled. ,,To je samo rutinska procena." Stefani se osmehnu. Oboje su dobro znali da je to najobinija la. Jesi li se ikad upitao kako je to ubiti nekoga? Verovatno si, kao psiholog - ili ta god da si - morao razmiljati o tome. Sa profesio-nalne take gledita." Palmer ostade nem. 54 ,,Kako je pogledati nekome u oi - pri emu oboje savreno do-bro znate ta sledi - i pritisnuti obara. lli zabiti seivo u meso, ose-titi kako ti se topla krv razliva po prstima i zglobu ake. Ako te za-nima, mogla bih ti rei kako je to. Mogla bih ti sve opisati do najsit-nijih detalja. Ali, nikakva vajda od toga. Besmisleno je da ja tebi ne-to govorim. Moji odgovori na tvoja pitanja nee ti ama ba nita rei o meni. Ti si teorija, a ja sam stvarnost. Razlika izmedu nas dvoje je neto to ti nikada nee skopati." Stefani ustade i poe da krui oko stola, polako mu se pribliavajui. ,,Pogledaj se samo. Obuen kao ulini mangup, ne bi li ostavio utisak nekoga ko bi mi bio blizak, kome bih se mogla poveriti. Proi-tao si moj dosije i zakljuio da bi takav imid najvie odgovarao, zar ne? Jesi li i frizuru podesio u skladu sa profesionalnom dunou?" Nije bilo potrebe da bilo ta negira. Stefani se nasloni na ivicu stola, skoro ga dodirujui nogom. Bila je proeta ledenom pribrano-u, imala je potpunu kontrolu nad situacijom. Palmer je bio bled kao krpa. ,,Nalazi se u zoni sukoba", proaptala je. ,,Krije se medu go-milom leeva. Gleda kako rezervisti siluju jo nestasalu devojku, a onda joj odrubljuju glavu. I smeju se, sve vreme se smeju, ti peka-ri, uitelji, zemljoradnici. Kad jednom vidi tako neto nikada ne moe da zaboravi, ostaje ti zauvek urezano u seanju. Jedino pi-tanje je: kako iveti s tim?" Oi su mu bile sive. Gledao ju je netremice. ,,Ti si psiholog. Ima li ti moda neki odgovor?" On odmahnu glavom. ,,Eto, vidi. Nemam ga ni ja. Ali nekako gura dalje. Neko vre-me. A onda dode trenutak kad vie ne moe. A taj trenutak uvek dode, pre ili kasnije." Okrenula mu je leda. ,,Ne shvataj ovo lino -nisi ti kriv - ali odbijam da dalje odgovaram na tvoja patetina pi-tanja. to se tie Aleksandera, reci mu ta god hoe. Meni je sve-jedno." Moe sebi stvoriti dom, moe sebi stvoriti ivot ka-kav eli, ali nikada ne stvaraj nita to ne moe da napusti u roku od jedne sekunde. 5! Covek koji ju je tome nauio bio je Jan Bojd, pustinjaka figura isklesana od saderlandskog granita. Bojd je u prolosti bio profesi-onalni vojnik. Detalji te prolosti bili su pohranjeni u dokumentaciji koja je na neki volebni nain zagubljena, tako da je njegova kari-jera sada bila obavijena velom zlokobne tiine. Vie nego bilo ko drugi, Bojd je bio odgovoran za transformisanje Stefani Patrik u Pe-tru Rojter. On ju je nauio

kako da opstane u najsurovijim moguim uslovima, kako da ubija, kako da sebe lii svake emocije. Pod nje-govim starateljstvom ona je postala snanija, bra i izdrljivija ne-go to je mogla i da sanja. Ako govorimo o Bojdu kao uitelju, mo-ra se priznati da je bio strog, ponekad i okrutan. Ako govorimo o nastavnom planu i programu, lekcije su bile grozomorne, ponekad i brutalne. Ako, pak, govorimo o Stefani kao uenici, uvek je bila vi-e nego izuzetna. Ugledala ga je kroz prozor vagona kada se voz kompanije Sko-trejl zaustavio na stanici Lerg. Krupnih kostiju, ali vitak, sa licem na kome su bili oigledni tragovi surovih vremensih uslova, stajao je naslonjen na lend-rover, prekrtenih ruku, dok mu je otar vetar mr-sio gustu plavu kosu. Nosio je izbledele farmerke, gojzerice i masli-nastozelenu majicu. Stefani je bila jedina putnica koja je sila sa voza. Bojd otvori vrata lend-rovera, ali joj prepusti da se sama izbori sa prtljagom. Onda napustie stanicu, prodoe kroz Lerg i krenue istonom oba-lom jezera in. Bojd je vozio veoma brzo, pretiui ostala vozila i manevriui na suenom prostoru, doputajui tokovima da povre-meno okrznu natopljeno busenje trave koje je lealo pokraj puta. Stefani zgrabi ruicu na vratima, nadajui se da Bojd nee primeti-ti njenu reakciju. Na putu ka severu, oblaci su ih pratili u stopu. Kroz njih bi se po-vremeno ukazao po koji blistavi trak sunca i nebom se prolile zlat-na, purpurna, smaragdna i bakarna boja, a onda bi svod ponovo po-stao modrosiv. Izbledela trava koja se njihala na vetru liila je na uzburkano more. Prolazili su pored oronulih ostataka kamenih kua naputenih jo poetkom devetnaestog veka i zabarikadiranih pro-zora kua naputenih u skorije vreme. Oiljci napretka. S vremena na vreme pored puta su se mogle ugledati visoke gomile naslaga-nog treseta, koji e uskoro tinjati u nekom lokalnom karninu. Pretekavi uti kamion - lokalnu pokretnu biblioteku - Bojd pro-govori: ,,Aleksander kae da ivi na jugu Francuske." ,,Tako je." 56 ,,Pod prezimenom Snajder." ,,Tano." ,,To je devojako prezime tvoje majke?" ,,Da." On prekorno odmahnu glavom. ,,Razoaravajue. Pogotovo za tebe, Stefani." Kod Laksfordskog mosta skrenue desno i, nakon jo jednog skretanja, izbie na neravni drum. Put je neprestano vijugao, udo-voljavajui zahtevima terena. Preko izrovanog tla, oko granitnih gromada prekrivenih vlanom mahovinom, kroz bare pune treset-nog mulja, preko improvizovanih mostia konstruisanih od starih kuet vagona. Dobro je znala ta je eka: modrice, iaenja, hladnoa, iscr-pljenost. Uprkos tome, oseala se kao kod kue. Bolje reeno, ose-ala je neku sponu. to su dalje zadirali na sever u glavi joj je po-stajalo bistrije. Prolo je tri dana od neuspene Palmerove procene. Videla je ozlojadenost u Aleksanderovom pogledu. Bojd je bio jedino reenje. Nije gajila nikakve iluzije u pogledu reima koji je predstojao, ali joj je bilo drago to je ponovo tu. Brvnara je bila smetena blizu jezera, na blagoj travnatoj padi-ni, dovoljno visoko da bude zatiena od poplava. Pedesetak meta-ra dalje nalazile su se tri daare sa novim krovom od terpapira. Iz-medu njih i brvnare bila je velika garaa, koja je sluila i kao

radio-nica. Iza brvnare se nalazila velika upa i jo jedan manji objekat u kome je bio smeten dizel generator. Kada je proli put bila ovde bila je zima i njih dvoje su bili sami, ali je Bojd tokom leta tu drao kurseve za opstanak u dMjini, iji je cilj bilo pospeivanje timskog rada medu iznurenim kancelarijskim slubenicima. Ponekad bi ga kompanije koje su ga unajmljivale za-moliie da identifikuje naroite kvalitete pojedinaca u svakoj grupi. Ko je prirodni voda, ali toga nije svestan? Ko misli da je voda, ali nee da vue ostale? Ko je subverzivni miner? Kursevi su trajali od maja do kraja septembra. Bojd je kao po-monike angaovao bive kolege iz vojske. Tokom zime, kada nije bilo kurseva, Bojd je stajao na raspolaganju prijateljima. Tu su spa-dali odredeni vojni zvaninici sa svojirn naroitim zahtevima. lli pla-ninari kojima je bila potrebna estoka fizika priprema. lli Ijudi po-put Aleksandera. Bojd naglo zakoi ispred brvnare. ,,Ovde je trenutno jedna grupa, tako da e odsesti kod mene. Vidae ih povremeno, ali ne razgovaraj s njima. Je l' jasno?" 57 ,,Jasno." Jsto vai i za osoblje. Ni rei." ,,Kako ti kae." On je umorno pogleda. ,,Upravo tako, Stefani. Kako ja kaem." Prvih petnaest dana vladala je nepromenljiva rutina: tresak vra-ta jo pre svanua, iskakanje iz kreveta, tranje kroz ledenu zoru, blagotvorna vrelina tua, doruak za izribanim drvenim kuhinjskim stolom. Bojd obino nije jeo sa Stefani. Izmedu doruka i ruka su sparingovali, uvebavajui napad ili odbranu, uglavnom goloruki, katkad sa hladnim orujem. Podseao ju je kako da razne prirune stvarice pretvori u oruje, kako da ubije krednitnom karticom, ka-ko da onesposobi protivnika najobinijom spajalicom. Prouavali su ranjive take: zglobove, arterije, oi. Ove seanse su se obino odravale u garai, koja je bila toliko prostrana da su unutra mogla stati tri kamiona. Na stalaama du zidova bili su poslagani kajaci. U dnu prostorije nalazile su se teke mengele, drvena klupa, posluavnici sa zamazanim alatkama. Sa tavanice je visila bokserska vrea. Poeo je da je poduava osno-vama tajlandskog boksa. Tajlandski boks ga nije naroito zanimao kao sport, ali je cenio brzinu i pokretljivost koju je ova vetina da-rivala svojim najboljim predstavnicima. Ruak je obino bio oskudan: malo orbe od povra, hleb i vo-da. Stefani je znala da joj, ako pojede previe, sledi povraanje po-podne. Ali, ni uzdravanje od hrane esto nije bilo neka garancija. Bojd njen trud nije smatrao ozbiljnim sve dok ne bi pala na zemlju i izbljuvala utrobu. Trali su kroz visoku otru travu, koja je skrivala opasne useke, uz i niz padine prekrivene zdrobljenim kamenjem, gde ak ni krajnji oprez nije bio od pomoi. Svaki pad bio je obeleen novom ozledom na telu. Trali su kroz lepljivi crni mulj tresetnih movara. Stefani se seti onoga to je nekada davno otkrila: nita bre ne isisava ener-giju od tresetne movare. Trali su po urlajuem vetru, kroz horizontalnu kiu, po nemilo-srdnom suncu. ak i kad je bilo hladno, severno kotsko sunce bi u tren oka bolno oprljilo kou. Jedini izuzetak bila je magla, kada se nisu mnogo udaljavali od brvnare i jezera. Vreme je bilo nepredvi-

divo. Bilo je sasvim uobiajeno doiveti sva etiri godinja doba jo pre ruka i jo jedan celogodinji ciklus tokom popodneva. 58 To to je Stefani znala ta je mogla oekivati nije iskustvo uini-lo manje bolnim. Omlitaveli miii su goreli u znak protesta. Bolovi su prelazili u greve. Ozlede i posekotine nisu mogle da zacele jer su se rane iznova i iznova otvarale. Bojd ju je drao na rubu iscr-pljenosti i ona je znala zato: hteo je da izazove reakciju. Fiziku ili emocionalnu. lii obe. Pre etiri godine Bojd se krajnje surovo ophodio prema njoj. To mu je bio zadatak - da je natera da odustane. Reim se svodio na krajnje ikaniranje. Ovog puta je bilo drugaije. Njih dvoje su to-ta zajedno pregurali. Njihov odnos eyoluirao je od odnosa starijeg vodnika i gutera do odnosa mentora i tienika. Uprkos svojoj gra-nitnoj fasadi, Bojd se u to vreme ponosio njome. Istini za volju, i Stefani je bila ponosna. Na kraju se prema njoj odnosio sa poto-vanjem. Kao prema sebi ravnoj. A sve to neminovno je rezultiralo jo neim. Subverzivnom seksualnom privlanou. Medutim, ni on ni ona to nisu priznavali. Nisu eleli da priznaju. Bojd je i dalje polagao pravo na nepoljuljivi autoritet, ali ne po svaku cenu. Jednom je pokuao da je slomi i nije uspeo. Njih dvo-je su se prilino dobro razumeli. Bili su donekle slini. Element neprijateljstva na kome je poivao Bojdov reim bio je prevaziden. On je dobro znao da Stefani nikada nee podbaciti u izvravanju nare-denja. Umesto toga, ona e uvek nastojati da uini i vie od nalo-enog kako bi mu pokazala da on, a preko njega ni Aleksander, ne moe slomiti njen duh. Bojd joj je uvee dozvoljavao da uiva u arima tople kupke, umesto uobiajenog brzinskog tuiranja, da oisti i utai bolni kola modrica i posekotina. Dok se kupala, on bi spremio neto za vee-ru. Ponekad je veeravao zajedno sa njom, mada su takve situaci-je bile retke. Posle toga bi se spustio u stolicu pored kamina i ne-to itao ili bi otiao da neto zavri u kancelariji, zatvarajui vrata za sobom. Ona je bila slobodna da ini ta joj je volja. To je znailo da bi se u najkraem roku spakovala na spavanje jer je znala da e se uobiajena rutina ujutro nastaviti i da pred sobom nema mnogo vremena za oporavak. Sedim na kamenu ne grane se povijaju bobica. Bojd kae da vu, ali ja prognoziram Nedelje se polako ste. Svesna sam da okruena stablima planinskog jasena. Slaba-pod teinom gustih grozdova sjajnih crvenih to najavljuje otru zimu. Verovatno je u pra-ozbiljan mraz jo pre z'ime. niu, a tenzija medu nama svakodnevno ra-svojim neobuzdanim reakcijama na njegove 59 provokacije samo jo vie pogoravam situaciju. Ali, takva sam. Bes je za mene podsticaj. Ve oseam metamorfozu. Moji predanji telesni oblici se po-vlae, ovravaju, menjaju se. Vie sam se dopada/a sebi u pret-hodnom izdanju - kao srena, zdrava, enstvena osoba - ali jedan deo mene likuje zbog ovog novog stanja. Fizika promena me men-talno osnauje. Teko je to racionalno objasniti. Moda zbog ose-aja da Bojd sebi tako samo oteava zadatak. Sa mojim napretkom i usavravanjem njegove provokacije gube na snazi. A on postaje sve zbunjeniji i rastrzaniji. Posmatrano iz nae suene ravni postojanja, to bi trebalo da me ispuni izvesnim zadovoljstvotn. Ali ne oseam nita slino. Volela bih da ga upitam u emu je stvar, ali

ne mogu. Ba kao to odbijam da mu odgovorim na pitanja o tome ta sam radila dok sam bila Pe-tra. Ne zato to ne elim da on to zna, ve zato to ne elim da to stigne do Aleksandera. Moda to donekle objanjava moja zbrkana oseanja, Ne mogu da gledam da jedna tako snana i nezavisna osoba kao to je Bojd igra ulogu Aleksanderovog piona. Posmatram izdaleka, Bojd stoji pored daare. Okruen je svo-jim pomonicima, dvojicom mukaraca i jednom enom. Svi oni su bive kolege iz vojske. Poslednja tura gostiju stoji na rubu jezera, okupljena oko kajaka. Markentika grupa iz Slaua. Bave se proda-jom oglasnog prostora za asopise specijalizovane za polovne au-tomobile, kuanski alat, komjuterske komponente, opremu za kuhi-nje i kupatila. Onog trenutka kada se Bojd uputi ka grupi da odri uvodnu re naputam poprite dogadaja i vraam se u brvnaru. Unutra je hladno, mrano i tiho. ujem pucketanje pei u kuhi-nji. To je jedini zvuk. Ulazim u Bojdovu kancelahju, jedinu prostori-ju u njegovom domu u koju mi je pristup izriito zabranjen. Kance-larija je mala i kockasta, sa jedn/m jedinim prozorom koji gleda rta jezero. Masivan radni sto od hrastovine zauzima veliki deo prosto-ra. Na jednom zidu nalaze se etiri ormaria za fascikle. Svi su za-kljuani, to je deluje prilino udno ako se ima u vidu da Bojd sko-ro nikada ne zakljuava ulazna vrata, izuzev ako je odsutan na du-e vreme. Preturam po papima na stolu: telefonski raun sa meni potpu-no nepoznat/m brojevima, dopisi sa peatom Saderlandskog save-ta, karta za vonju Kaledonian Mek Brejnovim trajektom do ostrva Ajlej, nekoliko pisama od kompanija koje su tokom leta sklopile ugovor sa Bojdom. Preskaem kompjuter jer pretpostavljam da e 60 provaliti ako neto budem trkeljisala. Umesto toga, uzimam telefon i okreem 1471 da bih videla ko ga je poslednji zvao, ali je poziv oi-gledno imao skvenu identifikaciju. Na nekim od polica naslagane su knjige, veinom istorijske. Ne-ma nieg od beletstike. Iznad mini-linije nalazi se tridesetak CD-ova, svi sa klasinom muzikom. Iznad CD-ova su dva reda masivnih fascikli, sa natpisima sa strane. Lii na poslovnu dokumentaciju nagomilanu tokom protekle decenije. Na jednoj od polica su dva ma-la srebrna samovara, na polici ispod nje nekoliko uramljenih foto-grafija: Bojd u borbenoj opremi, plamena ikara u pozadini, trojica vojnika stoje ispred njega u gro-planu, zagrlivi mitraljeze kao ver-ne prijatelje; Bojd u mladem izdanju i sa duom kosom, iza njega se naziru obrisi Menhetna - verovatno snimak sa vrha Empajer Stejt Bildinga; portret ene svetlosmete kose, sivih oiju, malenog nosa i tankih pravilnih usana. Uzimam fotografiju. Rejel. Ima jo njenih fotografija, na nekima je sa Bojdom, a na nekima sama. Na zajednikim fotografijama vidim sasvim drugog oveka od onoga koga poznajem. oveka koji je umeo da se smeje, ove-ka bez praznine u oima. Na svakoj od njih izgleda iskreno srean. Jedva da podsea na Bojda. Svesna sam jedino kuckanja starinskog sata na njegovom stolu. I dalje drim Rejelinu fotografiju. Neto kao da izbija iz okvira, prolazi mi kroz vrhove prstiju i prodire pravo u grudi. Stid. Bojd tni nije bez razloga zabranio pristup u ovu odaju. A sad i sama imam dobar razlog da se drim dalje odatle. Posmatram ga kroz prozor. I dalje pria. Pitam se ta li je to Rejel posedovala to je Bojda na-velo da se zaljubi u nju. Kao to se pitam i kakva je to ena treba-/o da bude pa da se zaljubi u mukarca kao to je Bojd.

Bojd je stajao ledima okrenut sudoperi. Stefani se smestila bli-zu pei, uivajui u toploti koja joj se razlivala po butinama. Napo-Iju je besnela oluja. Olovni oblaci su se gomilali celog popodneva i sa prvim sumrakom stutila se kia. Sada, etiri sata kasnije, oluja je postajala jo ea. ,,Uopte se nisam iznenadio kada sam uo da si klisnula posle Malte. Upozoho sam Aleksandera. Sve vreme sam mu govorio da e to uraditi. Rekao sam mu, ako dobije priliku budi siguran da e je iskoristiti. Ali, bila si toliko dobra da mi nije verovao. Mislio je da sam te previe dobro istrenirao da bi uradila tako neto." ,,Ali nisi?" 61 ,,Zavisi kako posmatra. Lino smatram da sam te istrenirao do-voljno dobro da razmilja svojom glavom. Kada si se obrela tamo, vie nisi bila isprogramirana maina. Bila si nepredvidiva, matovi-ta, nezaustavljiva." ,,Da li bi trebalo da se oseam polaskano?" ,,Trebalo bi da upita ta je krenulo naopako?" ,,Moda nita nije krenulo naopako." ,,Postala si Petra, zar ne? To nije trebalo da se desi. Kada si ne-stala, trebalo je da nestane zauvek." ,,Niko ne moe zauvek nestati. Bar ne njima." ,,Ali, ti si mogla." ,,Pronali su me, zar ne?" ,,Jesu, zahvaljujui genijalnom izboru prezimena", odgovorio je, nimalo ne skrivajui svoj prezir. Stefani nije bila ba ubedena da je to imalo veze s prezimenom. ,,Da si bila paljivija, moglo je da upali. Mogla si sebi da stvori potpuno nov ivot. Dobarwot." 1 jesam. Na kraju." ,,Trebalo je to da uradi odmah. Bila si dovoljno talentovana za tako neto. Onog trenutka kad si uspela da se iupa, mogla si da uradi sve to..." ,,Kao ta, na primer? Da se skrasim u Sidneju ili Rejkjaviku? Da se zaposlim, da izrodim sitnu deicu?" ,,A to da ne?" ,,ini mi se da me ne poznaje onoliko dobro koliko veruje." ,,Moda se nisi dovoljno potrudila?" Stefani ne uspe da odoli provokaciji: ,,Misli, kao ti? Daj da ne-to raistimo. Nas dvoje se mnogo ne razlikujemo. Oboje smo sje-bani, nijedno od nas nije sposobno da ivi u stvarnom svetu sa stvarnim Ijudima i da radi od devet do pet." Bojd ne zagrize mamac. ,,Mentalno si u gorem stanju nego kad smo se upoznali. Tada si bila samo nekontrolisana. Bila si puna be-sa i bez ikakvog cilja pred sobom. A sada? Ne znam o emu se ra-di, ali je u pitanju neto daleko kompleksnije..." Njegovo saaljenje ju je vredalo. Nesposobna da se izbori s emocijama, ona pribee jeftinom sarkazmu. ,,U meuvremenu s\ postao i psihijatar? Ti si zaista viestruko talentovan ovek." 1 ti si nekada bila viestruko talentovana ena." ,,Ako vidi felerinu robu, konsultuj se sa samim sobom. Ti si me stvorio." 62 ,,Znam. I svestan sam svoje odgovornosti. Vie nego ikada rani|e ,,Rekla bih da je malo kasno, zar ne?" ,,Zato si postala Petra posle Malte?" ,,Ne tie te se." ,,Ne moe ovako unedogled." ,,Kako?"

,,Da izbegava ono to je jedino bitno u itavoj prii." ,,Misli, kao ti? Pogledaj se samo. Trai se ovde u zemlji nedodiji pokuavajui da zaboravi da Rejel vie nije medu ivima." Bilo je oigledno da se na jedvite jade obuzdava. A onda, nakon kratke tiine, prozbori: ,,Mislim da je bolje da idemo na spavanje." Okrenuvi joj leda, dodade: ,,Pre nego to neko od nas ne kae neto zbog ega emo kasnije zaaliti." Leala je na boku, zgrena, potpuno budna uprkos iscrpljenosti. Bilo je mrano. Kia je dobovala o prozor. Zavese su utale na pro-maji. Obuze je studen samoe. Misli su joj bile zbrkane, srce joj je bilo puno srdbe. Ustala je iz kreveta, navukla iroku crnu majicu i na prstima kre-nula kroz hodnik, neujno klizei po hladnom parketu. Bojdova spa-vaa soba nalazila se iznad kuhinje. Otvorila je vrata. Zau se kri-pa i ona na trenutak zastade. Ni uma. Bojd je bio ovek koji je mo-gao uti apat ak i u snu. Znala je da bi jo pre nego to bi dota-kla vrata njegov krevet ve bio prazan. Sila je u prizemlje. Bojd je bio u kuhinji. Loio je pe. Saekala je ispred vrata. Osetio je nje-no prisustvo jo pre nego to ju je ugledao. Spustio je kofu sa kok-som, ustao i okrenuo se ka njoj. Ona ree: ,,lzvini." ,,Zaboravi." ,,Moje ponaanje nije ogledalo mojih oseanja." ,,Obuena si da se ne ponaa onako kako se osea." ,,Znam. Ali, imam ve dovoijno neprijatelja." Prila je i spustila mu poljubac na usne. Nije je ni zagrlio ni od-gurnuo. Kada je zavrila i odmakla se, on ne prozbori nita. ,,Provela sam itav ivot preutkujui ono to oseam." ,,Stefani..." ,,Hoe da mi kae da je ovo loa ideja? Ako je tako, bolje ne troi rei. Ako hoe da mi popuje kako se radi o lakomislenom po-rivu, trebalo bi da zna da mi se ovo ve etiri godine vrzma po mi63 slima. Dok trimo kroz divljinu urla na mene, ali ja znam da u srcu ne osea tako. Kada me pogleda, oi te odaju. Moe li da mi ka-e da ti nisi razmiljao o tome?" Kada je progovorio, znala je da mu je grlo suvo. ,,Ali, to/esfe lo-a ideja." Stefani svue majicu preko glave i baci je na pod. U kuhinji je bi-lo toplo, to je prijalo njenoj nagoj koi. ,,Je l' ovo neka igra, Stefani?" ,,Daleko od igre." ,,ta je onda?" ,,Mi smo dvoje Ijudi u specifinim okolnostima. I nemamo ta da izgubimo." ,,Nemamo ta da izgubimo?" ,,Zna li ta elim vie od svega?" ,,ta?" ,,elim da neko u meni vidi enu. Zelim da ti u meni vidi enu. Ja nisam mukarac preruen u ensko. Nisam robot, nisam maina za ubijanje. Kada me Aleksander pogleda, on vidi sredstvo. Dok sam bila Petra Ijudi su u meni videli pretnju. Kada bih ih pogledala videla bih samo strah. Ne elim to." Jesi li sigurna da je ovo ono to eli?'

,,elim da neko upozna ono to stvarno jesam." ,,A tvoj prijatelj iz Francuske?" Na trenutak je obuze oseaj krivice. A onda izroni reenje. ,,Lo-ren je bio divan. Bilo nam je stvarno dobro, ali je to bila krajnje neo-bavezna afera. Nikada ne bi moglo da preraste u neto vie jer mu nikada ne bih mogla otkriti ono to zaista jesam. On me uopte ni-je poznavao. Ali bi ti mogao da me upozna." Ponovo zavlada tiina. Bojd ju je gledao u oi, ne skreui pogled. Ona uzviknu: ,,Pogledaj me, zaboga!" On ne uini nita. ,,Pred tobom stoji naga dvadesetsedmogodinja ena. Uradi ne-to." Bila je zapanjena slabou svog glasa. ,,Molim te." ,,Nije to tako prosto. Ne znam... jednostavno ne znam ta da mi-slim." Zvuao je udno. Gotovo bespomono. 1 ne treba da misli." ,,Nisam ja ti." ,,Zbog toga mi se i dopada." ,,Ne dopadam ti se." ,,Grei", insistirala je Stefani. ,,Dopada mi se." ,,Kada bi me videla negde na ulici ne bi me ni primetila." ,,Ali, mi nismo na ulici." ,,Obuci majicu, Stefani." ,,Vodi ljubav sa mnom." ,,Neu." Ona oseti kako je obuzima panika. ,,Onda me potucaj." On ustuknu. ,,Neu." ,,Onda mi dopusti da ja potucam tebe." ,,Neu." ,,Nee morati nita da radi." ,,ldi na spavanje." ,,Poniava me." ,,Sama sebe poniava." Stefani zakorai ka njemu. Bojd je stajao pored pei kao uko-pan. ,,Znam da me eli." ,,Ne elim te." ,,Laovino. Videla sam kako me gleda. Dok trimo, dok se raz-gibavam, kada smo natopljeni do gole koe. Znam ta ti je na umu. Isto to i meni." ,,Prestani." Ona se ponovo priblii. ,,Jesi li imao neku posle Rejel?" ,,Sad je dosta." Bila je tako blizu da ga je mogla dodirnuti. ,,Jesi li?" ,,Ozbiljno ti kaem." Vratanca pei bila su i dalje otvorena. Ona primeti kako joj od-sjaj narandastog plamena poigrava na stomaku. ,,Ali, ti ne eli da odem. Znam da ne eli." ,,Stefani..."

Dohvatila je njegovu ruku i privukla je tik do svojih stidnih dlai-ca. ,,Ako eli, moe zamiljati da si s njom." Bojdov pogled se pomrai. Naglo je istrgao ruku i Stefani se zatetura unazad, udari kukom o ugao stola i saplete se, uhvativi se za sudoperu. Kad joj se raz-bistrilo u glavi, odjednom se oseti jeftino i ueprtljano. Bojd je pro-streli pogledom punim mrnje. ,,lma ezdeset sekundi da se obue." I ; 65 Izali su na stazu. Tama je skrivala bezbrojne zamke. Bojd joj re-e da skrene desno i sada su pred njima bile milje i milje neravnog terena. No je bila kao iz horor filma: slapovi kie, grmljavina, hlad-noa koja je ledila kosti, sablasno bljeskanje munja. Kako je uspon postajao strmiji, trava se povlaila pred vresitem i kamenjerom. Spoticali su se i posrtali, otro kamenje im je paralo lanke, na ce-vanicama, kolenima i dlanovima gomilale su posekotine i ozlede. Samo kad bi pala, Bojd bi se smilovao da neto progovori. ,,Ustaj! Na noge lagane! Dii se!" Stefani se skotrlja niz travnati obronak, do ruba stene petnaest stopa nie od mesta pada. Na jedvite jade se zaustavi, uhvativi se za vianu granitnu gromadu. Bojd dobaulja do nje. ,,Sta si se koji moj izvalila? Ustaj i nastavi da tri!" Ona pokua da se pridigne na kolena. Bojd se sagnu, zgrabi je za kosu i poe da je vue preko kamenjara. Ne uspevi da se obu-zda, ona ispusti glasan jauk. Kada mu je zarila nokte u meso, on je utnu petom, pogodivi je u lakat. Stefani ponovo zaurla. ,,ta cvili? Sama si ovo traila." Nezaustavljivo su gurali dalje. Izgubila je svaki oseaj za vreme i mesto. Negde u svojoj zbrkanoj svesti bila je svesna injenice da se Bojd nee naprosto zadovoljiti time da je goni do take obesve-enja, ve da je i sebe eleo da dogura do te granice. Peli su se sve vilje, uspon je postajao sve strmiji. Pentrali su se uz izboinu iroku neto vie od pola metra. Sa njihove leve strane nalazio se klizavi kameni zid, a sa desne zjapei tamni bezdan. Zdrobljeno kamenje im se omicalo pod stopalima. Suvonjava stabla izvijala su se medu ploama crnog stenja, vitke grane im parale ko-u i odeu. Napinjui se da neto razazna kroz pljusak, Stefani uspori pokuavajui da prorauna dalji pravac kretanja, a onda ose-ti kako je Bojd munu pesnicom otpozadi. ,,Rekao sam da ubrza, a ne da uspori!" Kada je pala, uopte nije pokuao da je zadri. Bauljala je nasle-po i, nakon to je napipala neku granu, vrsto se privi uz nju. Hra-pava kora razdera joj kou sa prevoja ruke. Noge joj se nadoe u vazduhu. Besno mirkajui, ugleda Bojda kako stoji na stazi podbo-enih kukova i netremice je posmatra. Ona prestade da se Ijulja, sakupi snagu i dobauija se nazad do kamene izboine. Onda die pogled ka njemu, opruena na sve etiri. Oekivala je bujicu uvre-da, ali on ne prozbori ni re. Nije ni morao. Njegov pogled je dovolj-no govorio: ovde nema bezbednosne mree. 66 Stigoe do nekog platoa. Stefani je pretpostavljala da je to ulegnue izmedu dva vrha jer vetar odjednom postade snaniji, a kia horizontalna. Sad, kada je uspon prestao, terao ju

je da idu jo bre. Na veoj nadmorskoj visini gustu travu zameni prljavo bunje uklieteno medu krhotinama otrog stenja i ploama uglaanog ka-mena. Majica joj je prijanjala za telo kao druga koa. Trali su mahnito i besciljno, sagorevajui poslednje zalihe kise-onika u pluima. Vetar im je zavijao u uima. Povraala je u trku, uopte se ne zaustavljajui. lzbljuvala je poslednje rezerve ui i pljuvake u pomrinu i gurala dalje. Ponekad je padala ona, pone-kad on. Kada bi se strovalio na zemlju zaula bi gundanje i angr-tanje zdrobljenog kamenja. Nije se okretala. Trala je dalje, primo-ravajui ga da nadoknadi rastojanje. vrstina volje ju je gonila da nastavi onda kada bi fizika snaga zakazala. Sve dok nije iaila lanak. Bili su na zaravni, ali joj se desno stopalo omaknu i ukljeti se izmedu dva kamena. Pokuala je da ga izvue, osetila izvrtanje u zglobu i probadajuu vrelinu koja joj se razli kroz list i cevanicu. On-da pade, izvukavi stopalo iz ukljetenja. Zastavila se pored bare ledene crne vode. Leala je na ledima, nekontrolisano diui. Bojd zarea, naredivi joj da ustane. Ona se ne pomeri i oseti kako je Bojd izmom utira medu rebra. Onda se izvrnu na stranu i pokua da se pridigne. Ali, kada je prebacila teinu na levi gleanj, on klecnu. Bojd jo jednom zaurla. ,,Ne mogu!", prodahta Stefani. On je zgrabi za okovratnik majice natopljene ledenom vodom. ,,Moe." ,,Moj lanak... iaen je... uvrnut..." ,,Sve i da je slomljen! Ne zanima me! Tri!" Pokuala jejo tri puta, ali bezuspeno. Bojd nije poputao. Dok je leala na zemlji, on se nadvi iznad nje i spusti don izme na po-vredeni gleanj. Ona se izvi od bola, ali ne pusti ni glasa. ,,Kada sledei put padne zdrobiu ti kost u jebenu kau! Jesi li me ula, ti petparaka dro/y'o?" Ona jo jednom pokua da se pridigne. Oboje su bili zateeni onime to je usledilo. Stefani nije bila u potpunosti svesna da je uputila udarac, a Bojd nije imao dovoljno vremena da ga izbegne. Njena desna aka munjevito se spusti na Bojdovo lice. Prasak udarca na trenutak zaglui oluju koja je besnela i Bojd pade na ze-mlju. Medutim, kao gumeni balon, suknuo je navie onog trenutka 67 kad je dodirnuo tlo. Stefani nije stigla ak ni da podigne ruke. Te-ak udarac raznese joj desni obraz, odmah ispod oka. Dok je pada-la pred oima joj bljesnue svetlaci, parajui gustu pomrinu. Na trenutak nije bilo vie niega, osim kie i studeni. Kada je otvorila oi, Bojd vie nije bio iznad nje. Sedeo je neto dalje odatle, na kamenu obraslom mahovinom, drei glavu medu rukama. Posmatrala ga je, nepominog kao kip, dok se voda cedila sa njega. Na kraju je pogleda. Uprkos tami, videla je da je mrnja nestala iz njegovih oiju. U njegovom pogledu sada se mogla nazre-ti samo beskrajna tuga. Trebalo im je dva sata da se wrate do brvnare. Dok su hodali, Bojd ju je pridravao kako ne bi morala da se oslanja na de-sno stopalo. lsprva je bila nesvesna kie i vetra, ali kada je ugleda-la slabo svetlucanje jezera i nejasne obrise daara iza njega, obu-ze je nepodnoljiva drhtavica koja joj isisa poslednje atome snage.

Kada su stigli, on je uvede u kuhinju. Voda se cedila sa nje, gro-znica ju je nekontrolisano tresla. Bojd privue drvenu stolicu i okre-nu je ka pei, ali ne previe blizu. Potom ode po suvu odeu. Prvo joj je skinuo natopljenu majicu - zamenivi je debelom bordo duk-sericom - a onda i donji deo trenerke i patike. Kada je obukla farmerice, navukao joj je debele vunene arape preko promrzlih sto-pala. Na kraju joj je obmotao al oko vrata. Onda je stavio dezvu na usijanu ringlu i na trenutak nestao da se i sam presvue. Napolju je i dalje besnela oluja. Stefani je polako dolazila sebi. Prsti na nogama i rukama, koji su se polako otkravljivali, poee da gore. Popili su dve dezve slatkog aja sa^mlekom. Bojd joj je rekao da ne sre, ve da ga polako pi-jucka. Cangrljanje vetra o prozore zvualo je neobino prijatno sa-da kada su bili na toplom i suvom. Ponovo je bila dete. Bojd saeka da njeno telo pone da proizvodi sopstvenu toplo-tu pre nego to se pozabavi ozledama. Skinuo joj je al i privukao stolicu blie pei. Prvo joj je ispitao desni gleanj, okreui ga i pri-tiskajui. Onda ga je obmotao zavojem, oistio povrede antisepti-kim sredstvom, a one najgore istrljao arnikom. Sve to vreme nijed-no od njih ne progovori ni re. Kasnije joj je dao nurofen, odveo je do kreveta i rekao joj da se ispava. 68 Bilo je ve odmaklo popodne. Stefani se polako obue, pokua-vaiui da razgiba ukoene miie. Navukla je isti par farmerki, de-belu rolku, dokolenice i par izama. Napolju se bee razvedrilo. Va-zduh je bio otar, nebo boje safira. Pronala je Bojda u jednom od pomonih objekata, uposlenog oko dizel generatora. Rukavi su mu bili zavrnuti do lakata, ruke i podlaktice umazane uljem i gareinom. Imao je neto na licu. Nije mogla rei da li je to bila modrica ili na-slaga prljavtine. Bojd spusti mehaniarski klju na parce zamazanog platna. ,,Kako tvoje stopalo?" Slegnula je ramenima. ,,Dobro." ,,A ostalo?" ,,Sluaj, u vezi sa onim to se jue..." ,,Daj da to preskoimo, Stefani. Nije bitno." ,,Bitno je." ,,To je ve stvar prolosti. Bolje da je tamo i ostavimo, ta ka-e?" Kada ona nita ne odgovori, on nastavi: ,,Tako je bolje za oboje." ,,Mogu li da te zamohm da mi uini neto?" ,,ta?' ,,Da me oia." Bojd se namrti. ,,Nisam ba vian tome." 1 ne mora da bude." Naredno jutro osvanu sa mrazom, koji najavi etvordnevni hlad-ni talas. Stefani se probudi kasno i polako ustade. Drveno ogleda-lo iznad komode nije bilo dovoljno veliko da u njemu vidi celo lice. Morala je paljivo da podesi ugao da bi osmotrila svoju tamnu ko-su. Kratka i neujednaeno podiana ostavljala je utisak ranjivosti. Tako se i oseala. To joj, medutim, nije naroito smetalo. Kada je zakoraila napolje uini joj se da hoda po staklenoj plo-i. Nebo je bilo gotovo purpurno, sa nekoliko namrekanih paperja-stih oblaka. Bojd bee otiao na tranje bez

nje. Ugledala ga je^na planinskom grebenu sa druge strane jezera, kao zeleno sivu-taku naspram bakarne pozadine. Kada se vratio, ekala ga je u kuhinji. Nije bio zadihan, ali su mu obrazi bili rumeni od hladnoe. elo mu se presijavalo od znoja. On baci pogled na kuhinjski sto. ,,ta je ovo?" ,,A ta misli?" ,,Ne mora da sprema doruak." 69 ,,Znam." ,,Hteo sam da kaem da nema potrebe za bilo kakvom kompen-zacijom." ,,Znam." Valerija Rauhman je bila nastavnica ruskog jezika koja je stigla po Aleksanderovom nalogu poslednje nedelje septembra. Blede puti i sa krupnim tamno smedim oima, imala je crnu kosu proara-nu srebrnastim pramenovima skupljenu u starinsku pundu. Reklo bi se da je imala oko etrdesetak godina, mada je Stefani od Bojda kasnije saznala da je zapravo bila starija. Uprkos zdepastoj gradi, bila je veoma elegantna. Strog izraz lica nije uspevao da prikrije iskriavost njenih oiju. Njene crte i dranje na prvi pogled su otkrivali neobino kontradiktornu osobu. Poetak jezike obuke bio je intenzivan jer Stefani nije bila u stanju da se posveti treningu. ,,Nije ba toliko dobro kao to sam oekivala", izjavila je Rauhmanova posle prve lekcije. ,,Ali, uz mno-go vremena i truda, ko zna ta moemo napraviti." Nedelju dana posle Valerijinog dolaska, poslednja grupa gostiju je otila. Stefani je posmatrala kako u koloni ulaze u dva minibusa koja e ih prebaciti do lnvernesa. Bojd je naredna dva dana proveo sa svojim pomonicima, pospremajui daare koje e biti zakatan-ene preko zime. Vee uoi odlaska proveo je sa njima u kuici za osoblje. Stefani i Rauhmanova su ostale u brvnari. Posle veere, Stefani se smestila pored prozora u dnevnoj sobi, posmatrajui da-aru iz koje se razlivala slaba narandasta svetlost. No je bila mirna. Iz kuice za osoblje povremeno su dopirale vesele salve smeha. Rauhmanova prozbori: ,,Drago mi je da je veeras srean." Stefani je pogleda preko sobe. ,,Koliko ga dobro poznajete?" ,,Znamo se ve godinama. Poznavala sam i Rejel." ,,Kakva je ona bila?" ,,Divna. Mirne naravi, ali jaka. Jaa od njega." Stefani oseti blagu Ijubomoru. ,,Kako ste se upoznali?" ,,Nije na meni da govorim o tome." ,,Ali ste ga poznavali pre nego to je doao ovde?" Ona klimnu glavom. ,,Sudarali smo se povremeno po belom sve-tu. U Zagrebu, Dakarti, Damasku." ,,ta je on traio tamo?" ,,lsto to i ja. Zavravao poslove." 70 ,,Na mestima kao to je Damask?" Kada smo se sreli u Damasku, vraao se iz Kuvajta." ,,Zalivski rat?" ,,Nakon to su Iraani upali u Kuvajt, poslali su ga tamo zbog prikupljanja informacija. Tokom est meseci koji su prethodili Pu-stinjskoj oluji iveo je u kuvajtskoj prestonici. Snalazio se kako je znao i umeo, neprestano menjao boravita, prehranjivao se pacovima, slao informacije o Iraanima kad god je mogao. Ostao je sve dok grad nije bio osloboden." 1 onda ste se tek tako sudarili u Damasku?" Rauhmanova se nasmei. ,,Ne pravi se naivna, Stefani. Ja dobro znam ko si ti. Tako da zna kako stvari funkcioniu." ,,Nikad mi ne pria o tome."

,,Naravno da ti ne pria. On nikada ne pria o stvarima i Ijudima do kojih mu je stalo. Zato te nikada nije pomenuo." Prolo je nedelju dana pre nego to se Stefani vratila treninzi-ma. Dve nedelje kasnije, Rauhmanova je morala na nekoliko dana u London. Stefani i Bojd su krenuli na etvorodnevni boravak u di-vljini. Bojd je odvojio potrebnu odeu i oboma spremio po jedan za-veljaj. Nosio je kompas, ali kada je bilo vedro terao ju je da se ori-jentie uz pomo asovnika i sunca. Seala se postupka: na sever-noj hemisferi sat treba drati horizontalno, tako da kazaljka koja pokazuje sate bude usmerena ka suncu. Linija koja napola preseca ugao izmedu kazaljke i brojke 12 je linija sever-jug. Na osnovu to-ga odreduju se svi ostali pravci. lanak joj u meduvremenu bee zacelio, a izdrljivost postala gotovo ravna njegovoj, tako da su putovali veoma brzo, bez obzira na teren. Stefani je uivala u daljini koju su svakodnevno prevalji-vali. Danju su se uglavnom drali viih predela. Kasno popodne bi pronali neku reicu ili potok i spustili se sledei njen tok. Zbog su-rovih prirodnih uslova hrana je biia oskudna. Nisu imali ime da ulo-ve jelena, koutu ili neku pticu, pa su se prehranjivali pecanjem. U svakom zaveljaju bila je konzerva sa najlonom za pecanje, udica-ma i olovnim tegiima. Stefani se pokazala kao krajnji amater, uhvativi samo jednu pastrmku u itava etiri dana. Sve ostalo bio je Bojdov ulov. U zaveljajima je bila i cirada koja im je sluila za pravljenje sklo-nita za noenje. Od mladica ukradenih sa umarskih plantaa na-pravili bi improvizovanu okosnicu, a onda razapeli ciradu preko nje. 71 Bojd im bee priutio i luksuz laganih vrea za spavanje marke go-rteks. Za noenje su odabirali prirodno zaklonjena mesta, a cirada se pokazala prilino efikasnom u sluaju kie. U svakom zaveljaju nalazile su se i vodootporne ibice, koje su sluile za potpaljivanje vatre. Oko vatre bi napravili kruni kameni zidi, koji je spreavao gaenje plamena. Uvee bi oistili ribu i is-pekli je na aru, a ishranu su dopunjavali ovsenim biskvitima koje Bojd takode bee spakovao. Kada je bilo vedro uio ju je kako da razaznaje glavna sazveda na nebu: Veiika kola, Kasiopeju, Orion. Poslednjeg jutra Stefani se probudi pre Bojda. Jo uvek se ne bee razdanilo. Posmatrala je kako se istono nebo lagano preliva svetlou i na njemu ukazuje modrikasto sunce. ula je udaljenu ri-ku starog jelena na padini iznad njih. Kasnije ga ugledae kako saterava koute u tesnac na planinskom grebenu. Pratili su ivotinje, kreui se niz vetar i pazei da ih one ne opaze. Zahvaljujui Boj-dovoj umenosti, na kraju uspee da im se priblie. Probivi se kroz tresetnu movaru i vazduh proet tekim mousnim zadahom, sti-goe do kamene ploe sa koje su mogli posmatrati jelene. Nakon to su ivotinje otile svojim putem, Stefani i Bojd se uspentrae na vrh, odakle se mogla videti brvnara, kao siuna taka naspram grantinog zida. Seli su na kamenu izboinu, mlatarajui nogama iznad provalije visoke pedesetak stopa, a onda pojeli ostatak sledovanja. Stefani pogleda u Bojda, koji je vakao ovseni biskvit. Pogled mu je bio pri-kovan za kaljave izme i prostor koji je poivao izmedu njih. Smekao se. ,,O emu li samo razmilja?"

Odmahnuo je glavom. ,,Pitao sam se kako je biio tvojim rodite-Ijima. Mislim, kako izgleda imati takvo dete?" 1 to ti je smeno?" ,,Pre bih rekao da je uasavajue." ,,Ba ti hvala." Jesu li i oni bili tako vrste volje kao ti?" ,,Oboje." ,,Gospode Boe." ,,lsto tako i moja sestra. I jedan od brae." ,,Mora da je bilo strano buno." Stefani se glasno nasmeja. I te kako. Sve vreme. ,,Ali, ja sam bi-la ubedljivo najgora." ,,Nije valjda da priznaje?" 72 ,,Bila sam nona mora za svoje roditelje. Naroito u pubertetu. lsuvie bistra za svoje dobro, isuvie tvrdoglava za tude. Nisam mogla ni da pomislim da jednog dana budem kao oni." ,,A koji pubertetlija pa moe?" ,,Tano. Gledalo sam samo kako da ih to vie razoaram. I bila sam prilino uspena u tome. Bila sam najpametnija u koli, aii sam uvek podbacivala u ocenama. Bila sam vie puta uhvaena kako pu-im i pijem. Sluala sam Kle i Smitse i izlazila sa momcima koje oni nisu mogli oima da vide." Stefani pogleda u provaliju. ,,Postoji li ita egocentrinije i besciljnije od pubertetlije?" ,,Naravno da ne postoji." ,,Najudnije od svega je to, sada kad mojih roditelja vie nema, kapiram da im u stvari na neki nain zavidim. Ako se ikada budem udala, volela bih da imam brak kao to je bio njihov. Sa unim pre-pirkama i gomilom nemogue dece." ,,Nemoj, molim te. Pomisao na tebe u dejem izdanju bila je do-voljno uasavajua." Stefani se okrenu ka njemu. ,,Ne moe da me zamisli kao su-prugu? lii kao majku?" Bojd pode da odgovori, a onda zastade. ,,Poao sam da kaem 'ne'.^ali istina je da pojma nemam." ,,elela bih kuu poput one u kojoj sam odrasla. I detinjstvo po-put onoga u kome sam odrasla." ,,Ta, nemoj mi kasti. Duboko u srcu, ti si zapravo jedna staro-modna devojka." Ona se zakikota, to je bila prava retkost. ,,Znam. lzigravam buntovnika sve ove godine da bi se na kraju ispostavilo da jedan deo mene naprosto umire od elje za malogradantinom." Sreda je bila kiovita. Valerija Rauhman se prethodno vee vra-tila iz Londona. Kada se Stefani spustila u prizemlje, ona i Bojd su razgovarali u kuhinji. Na stolu je stajao ve!iki paket. ..Pogledaj ta nam je Valerija donela iz Londona." ,,ta je to?" ,,vGeorg Salibi." ovek sa diskom. ,,lma li nekih vesti o Maralovom ubici? lli Ko-bi?" ,,Jo uvek ne." ,,Sta kau za Salibija?"

,,Disk je - ili e uskoro biti - u sefu u njegovom apartmanu u Njujorku. Ovde su informacije koje su nam potrebne." 73 Oni otvorie paket i rasporedie sadraj po stolu. Georg Salibi, libanski milijarder, bankar po profesiji, osniva First Intercontintal-a, starosti 64 godine. ovek koji je posedovao apartman u potkro-vlju elitnog zdanja na Central park vestu, kuu u Londonu na Vilton Kresentu, ogromnu rezidenciju sa pogledom na more u Vilfran-sur-Meru, stotinu metara dugaak brod usidren u Internacionalnom jah-ting klubu na Antibima - nazvan Zara, po njegovoj keri - i jahtu po imenu Go/fska struja V, koja mu je sluila za prebacivanje od jed-nog poseda do drugog. Salibijeva ena bila je Argentinka po imenu Silvija, erka gene-rala koji je 1975. godine prebegao u Svajcarsku, sa dvadeset mili-ona utajenih dolara. Deset godina mlada od Salibija, Silvija je i da-Ije bila ena izuzetne lepote: visoke jagodice, krupne smaragdne oi, usta Sofije Loren. Imala je dvadeset sedam godina kada se udala za Salibija i nije bilo teko videti ta je oaralo korpulentnog bankara. Njihova deca, Feliks i Zara, nasledila su majinu lepotu. Stefani ponovo uze Silvijinu fotografiju izvremena kada se verila sa Salibijem. Imala je tada onoliko godina koliko je Stefani imala sada. Imala je dranje, prefinjenost, eleganciju. Delovala je savreno oputeno sa blistavom dijamantskom ogrlicom koju je nosila oko gracioznog vrata. Prefinjeriih crta i blagih oblina, bez ijednog gru-bog prelaza, bila je sve ono to Stefani nije bila. ,,Salibi je poznat po svojoj paranoji", ree Bojd. ,,lma obezbede-nje na svim svojim posedima, bez obzira da li je tamo ili ne. Obez-befenje uglavnom sainjavaju bivi pripadnici izraelske vojske, ukljuujui i linog telohranitelja u ijem se drutvu nalazi 24 sata na dan i 365 dana u godini." ,,Bez dana odmora?" ,,Bez dana odmora, ve vie od tri godine." Bojd prui Stefani fotografiju: strog izraz lica, preplanula koa i tamnosmede oi, kratko podiana crna kosa, snana ramena. ,,ena?" Bojd klimnu glavom. ,,Rut Stajfel. Bila je prvo u izraelskoj armi-ji, potom u Mosadu. U Magenti se opravdano veruje da je povre-meno radila i za abeka. Otkako je kod Salibija, nije imala slobod-nog dana." ,,Zanima me ta Silvija misli o tome." Posle ruka su prouili arhitektonske planove apartmana na Central park vestu. U jednoj fascikli nalazile su se fotografije zda-nja, slikane sa vee i manje razdaljine. Bile su tu i tri stranice ra74 znoraznih zapaanja i dvanaest stranica tehnikih beleaka. Bojdu i Stefani je trebalo sat vremena da tek ovla pregledaju materijal. ,,Dakle, ta kae?" Stefani je prouavala vertikalne planove. ,,Sta kaem?... Ako je disk na prodaju, moda bi bilo lake da ga Magenta otkupi." ,,Mislim da to prevazilazi Aleksanderov budet. Veoma je skupo upoljavati osobe tvog soja." ,,Nisam ni znala da predstavljam toliki luksuz." ,,Ne zavaravaj se. Ti si samo zlosrena nunost."

Stefani se ponovo usredsredi na planove. ,,Rekla bih da je ne-mogue uvui se odozdo, pa emo morati da pokuamo odozgo." ,,Slaem se. Ali kako?" ,,U svakom sluaju, ne mogu se popeti spolja. Bila bih primee-na." ,,A ne moe ni iznutra, jer je sve obezbedeno." ,,A ne mogu ni sa krova. Ako realno posmatramo." Stefani po-novo baci pogled na planove. ,,Liftovi..." ,,Zaboravi. I glavni i pomoni lift se automatski zaustavljaju na spratu ispod. Svaki put kad se otvore vrata, obezbedenje izvri pro-veru. Ne bi ak ni stigla do sprata koji ti treba." ,,Nisam mislila na liftove. Mislila sam na kuita." Treba nam etrdeset pet minuta da stignemo do tamo. Ogrom-na izboina vlanog crnog granita, natopljena trava ispod nje, blat-njavo bunje i mrtva stabla iznad, a u pozadini svega toga stotinu stopa visok granitni zid. Gledam u Bojda. On se vragolasto ceri. ,,Nisam mislio na to, ve na ovu izboinu ovde." Sa stenovite gromade sliva se ledena bujica, vodeni zastor sa-injen od mnotva mlazova, nekih jaine otvorene slav!ne, a nekih pak tankih kao igla. Na sve strane se uje kapanje, huk i romore-nje. ..Pogledaj. Je /' te podsea na neto?" Sleem ramenima. ,,Ne ba." ,,Na Central park vest. Na venac oko vrha zgrade." Fotografije mi ponovo izranjaju u mislima, Gotsko, teko, udo-vino zdanje. ,,Venac na vrhu zdanja je otprilike istih dimenzija i pod istim uglom kao ovaj komad stene. Morae da se spusti preko njega." ,,Biu zakaena..." 75 ,,Da. Ali morae da se spusti, a ne da skoi." Vai." ,,Ali pre nego to se spusti, da vidimo moe li da se popne." Posmatram izboinu iz suprotnog ugla. Uspevala sam da se iz-borim i sa daleko gorim stvarima i Bojd to zna. Moja majka, koja je bila vajcarkinja, bila je u svoje vreme poznata alpinistkinja. Uspe-la je da osvoji Everest iz drugog pokuaja i savladala veinu najvi-ljih vrhova u Evropi, sa izuzetkom Ajgera, koji joj je dvaput izma-kao. Nasledila sam njenu ljubav prema planinarenju i njenu neu-straivost pred stenama. Prilazim proeiju stene i sputam ruke na nju. Hladna je, tvrda i mokra. Pre nego to krenem u akciju u glavi stvaram mapu putanje koju u slediti. Pukotine gde mogu zakaiti none prste, mesta ko-ja mogu posluiti kao rukohvati, ispupine dovoljno male da ih mo-gu epati, a opet dovoljno vrste da mogu izdrati moju teinu. Kao kad deca prave crte spajanjem takica. Nakon to sam dobro isplanirala svaki potez na putu do vrha, kreem. Prelazim oko deset stopa : onda padam. lzvijam se udesno, ra-irenih ruku i nogu, naginjui se unazad pod uglom od skoro etr-deset pet stepeni. Hvatam se za otru ali masivnu izboinu i poi-njem da prebacujem teinu kada, bez ikakvog upozorenja, stena poinje da se lomi, a jedan komad ostaje u mojoj aci. Nema vre-mena za bilo kakvu reakciju. Ve padam. Stropotavam se na tlo obraslo gustom travom. Dok se borim za dah, Bojd pritrava i pita: ,,Jesi /i u redu?"

Pokuavam neto da kaem, ali ne uspevam da pustim ni g/asa. On me ostavlja da dodem sebi. Predvideo sam to." Da bi dokazao svoju tvrdnju prolazi kroz pauinaste slapove, grabi komad stene koji deluje plino pouzdano i naglo ga povlai ka sebi. Komadina se odlama, ostavljajui svetao urez na proelju stene, ,,Do davola", prodahem besno. ,,Moglo bi se ponovo desiti." Diem se u sedei poloaj. Mokra sam do gole koe. ,,ta hoe time da kae?" ,,Gips na vencu oko zgrade. Sigurno je star i truo. Moe se de-siti da se odlomi dok se vere." ,,Sigurno si ponosan na sebe." ,,Jesam. Hajde sad da probamo s vrha." 76 Stefani navue zavese. Bilo je vetrovito jutro. Talasi su se mre-kali na jezeru. Trava je bila prekrivena injem. Ona se brzo obue. Majica koju je ostavila da se osui preko noi bila je kao utirkana i mirisala na treset. Navukla je duksericu preko. Onda uze izme iz ostave pored stranjeg ulaza. Bile su tople. Bojd je bio u kuhinji. Pio je kafu, naslanjajui se na sudoperu. Na sebi je imao stari par vojnikih pantalona i iroki crni demper sa V izrezom preko bele majice. ,,Zar neemo na tranje?" ,,Valerija je otila. Nije htela da te budi. Rekla mi je da te pozdra-vim." ,,Kada je otila?" ,,Rano jutros. Odvezao sam je do Lerga." ,,Sta se desilo?" ,,Nita." ,,Nita?" ,,Tvoje pripreme su zavrene. Bar ovaj deo priprema." Stefani je elela da neto kae, da se pobuni. Ali ne uspe da pro-zbori ni re. Bojd kao da je to osetio. ,,Zvali su me sino, nakon to si otila na spavanje. Sutra ujutro ide kui." ,,Nije mi to kua." Bojd nasu kafu iz dezve u limenu olju koju joj potom dodade. ,,Ako hoe idi na tranje, ali sam mislio da bismo to jutros mogli da preskoimo. U dovoljno si dobroj formi." ,,Ali me ba nije milina pogledati?" On se nasmei. ,,Pa, ba i nije. Moram priznati da mi nedostaju one sone obline sa kojima si dola." ,,Preivee." ,,Nemoj biti sigurna u to." Nasuo je sebi jo kafe. ,,Trebalo bi da skoknem do Durnesa. Hoe sa mnom?" Osetila je miris mora jo pre nego to ga je ugledala. Mileli su drumom na kome su ovce bile glavni uesnici u saobraaju. U Dur-nes stigoe u podne. Prozujali su pored osnovne kole, a onda Bojd zakoi ispred Mejsa, malog supermarketa sa potanskim alterom gde se mogla uplatiti lanarina za Durneki golf klub. Njihov teren bio je najseverniji i

najvetrovitiji u itavoj Britaniji. Preko puta pro-davnice nalazila se benzinska pumpa, drvena kuica smetena po-red starih pumpi za toenje goriva. U Mejsu kupie potrebne namirnice. U prodavnici je bilo petoro-estoro Ijudi. Cinilo se da ih Bojd sve poznaje. Na kasi je stupio u i korwerzaciju sa jednim parom. ilav mukarac sa ridom kosom oa-cova Stefani, a onda promrmlja fazon koji nije uspela da uje. Svi prisutni poee da se smeju. Neka debela ena u otrcanom crnom kouhu upita Bojda kakva mu je bila sezona. On kriom pogleda Stefani. ,,Napornija nego obino, Meri. Ali i isplativija." Razgovor i smeh se nastavie. Bojd je bio u sreditu dogadaja, oputen, drueljubiv. Za Stefani, koja je sve to utke posmatrala, bilo je to pravo otkrovenje. Kada su izali iz radnje, on predloi da proetaju. Uputie se ka Balnakilu, koji je bio udaljen oko jednu mi-Iju, proavi pored lokalnog zanatskog centra sa mnotvom radnji-ca smetenih u korozijom izjedenim betonskim halama podignutim tokom 1940-tih za smetaj nemakih ratnih zarobljenika. Bojd uparkira lendrover pored jedne stare kue u Balnakilu, na suprotnoj strani puta koji je vodio ka zidom ogratenom groblju. Stefani izra-zi elju da zaviri unutra. On slegnu ramenima i ree da e je ekati kod ulaza na plau. Malena kamena crkva nije imala krov. Zidovi su joj bili obrasli br-ljanom. Groblje je bilo pretrpano. Nadgrobne ploe su veinom bi-le stare, a natpisi na njima nagrizeni zubom vremena i surovih kli-matskih uslova. Bilo je i mnogo spomen-ploa koje su uvale sea-nje na Ijude koji nisu bili tu sahranjeni: na one koji su izgubili ivot na moru, ili u kolonijalnim ratovima, borei se za ekspanziju Britan-ske imperije, ili na one koji su emigrirali u Australiju, Indiju i Junu Afriku nadajui se boljem ivotu. Medu svim tim starim grobovima, bilo je i nekoliko skorijeg datuma. Bio je tu i grob Bojdove supruge, Rejel. Njena humka se nalazila u samom dnu groblja, pored kamenog zida. Na maloj neupadljivoj etvrtastoj nadgrobnoj ploi bili su ukle-sani osnovni podaci. Umrla u trideset petoj godini. Uzrok smrti se nije pominjao, ali je Stefani znala da se radilo o raku dojke. Volje-na ena Janova. Donja polovina ploe bila je prazna, rezervisana za jo jedan natpis. Bacila je pogled preko groblja. Bojd je bio okrenut ka moru. Nali su se na dogovorenom mestu, a onda krenuli plaom u pravcu Farejd Heda, najisturenije kopnene take. Bilo je vreme pli-me, ali je nivo vode jo uvek bio nizak. Pesak je bio vrst i pod na-letima vetra se vrtloio nad namrekanom povrinom mora. Prola-zili su preko naslaga morske trave i razbacanog dubreta: izgubljena cipela, pare automobilskog pojasa, komadi muljem zamazane pla78 stike. Na udaljenom kraju plae mogla se videti betonska staza ko-ja je vijugala izmedu peanih dina. Na nekim mestima bila je pre-krivena peskom, ali je pravac bio oigledan i oni su ga pratili. Kada bi zali izmedu dina vetar bi se stiao, ali bi na otvorenom odmah povratio svu svoju silinu. Kada su proli pored zatitne reetke, Stefani prozbori: ,,lmala sam nekog u Londonu, pre Malte. Zvao se Frenk Vajt. Bila sam za-Ijubljena u njega. I on u mene, rekla bih. Ali, bila je to udna ljubav. Nisam mu mogla rei pravu istinu o sebi. Bila je to ljubav sazdana na laima, izuzev na samom kraju. Onda sam mu sve ispriala i on je to prihvatio. Znao je da ima neega jo od samog poetka." No-stalgino je odmahnula glavom. ,,Posle Malte

sam nestala. Ali sam mu redovno slala poruke. Pruila sam mu priliku da me prati, da me pronade. Da nestane zajedno sa mnom." ,,AK je on nije iskoristio?" ,,Moe li da pretpostavi zato?" ,,Valjda me nije voleo onoliko koliko sam mislila. lli onoliko koliko sam ja volela njega." ,,Moda bi previe izgubio da je krenuo za tobom." ,,Veruj mi da ne bi." ,,Jesi li probala da ponovo stupi u kontakt s njim otkako si se vratila u London?" ,,Nisam. Prolo je etiri godine otada. On pripada sasvim druga-ijem poglavlju mog ivota. Poglavlju koje... ma, previe je kompli-kovano za objanjavanje." ,,Znam ta hoe da kae." Stefani nije bila ba najsigurnija u to. Duboko je uzdahnula. ,,U svakom sluaju, kada sam uvidela da za nas nema zajednike bu-dunosti, izgubila sam veru u bilo kakvu budunost. Nisam nestala da bih utekla Magenti. To nije bio razlog. Nestala sam da bih bila s njim." Bojd zastade u pola koraka, pa i ona uini isto. Tuno se osmehnula. ,,Moj prvi fijasko na ljubavnom planu. Imala sam dvade-set tri godine, ali me je oinuo kao petnaestogodinjakinju." ,,Zbog toga si postala Petra." ,,Nisam nita postala. Ve sam bila Petra." ,,Ne kapiram." ,,Nisam odabrala da ivim u Petrinom stilu zato to mi je srce bi-lo slomljeno. Ali sam bila zbunjena i besna. Ako neto na svetu mr-zim, to je samosaaljenje, ali kada osmotrim stvari iz ove perspek'tive, ini mi se da nisam imala mnogo izbora. Postavivi sebi savr-enstvo kao iskljuivi cilj - po svaku cenu - pre ili kasnije sam mo-rala pui." ,,Verovatno", sloi se Bojd. ,,Sve to sam na kraju uradila svelo se na to da nita nisam pro-menila. Nije bilo nikakve konkretne odluke. Umesto Aleksandera, postojao je motiv novca, mada se tu zapravo nije radilo o parama. Ve o poslu. ivotarenju od danas do sutra. Odbacivanje ugovora, prihvatanje ugovora, pravljenje planova, njihovo sprovodenje u de-lo, skrivanje tragova posle obavljenog posla. Briga o najsitnijim po-jedinostima o emu god da se radilo." ,,Za im si tragala?" ,,Za mehanikim savrenstvom. Htela sam da postanem maina. Da liim sebe svake emocije." 1 je l' ti uspelo?" ,,Mislim da jeste. Na neko vreme..." Kada su proli sigurnosnu reeku, put prede u makadam obra-stao travom sa obe strane. Ovce su slobodno etale naokolo. U da-Ijini, na samom rubu kopna, Stefani ugleda malu gradevinu: osma-traki toranj na ijim su zidovima bili oslikani crno-uti kvadrati. Prostorije nekadanjeg Ministarstva odbrane, objasni joj Bojd, sa betonskom platformom za sletanje helikoptera. Objekat se sada koristio za spasavanje utopljenika. Kada su se pribliili tornju, uspon postade strmiji. Zeevi su slo-bodno trkarali naokolo. Stefani odeta do ivice grebena i zagleda se u provaliju dubine oko dve stotine stopa. Posmatrala je kako se uspenuali talasi lome o hridi, huei, besnei, nadirui i povlaei se. Neto kao da ju je vuklo nadole. Oseaj joj je bio poznat, kao elja da se prepusti

trenutnom ludilu i otisne u vrtlone dubine. Ona se nadvi iznad ponora, osetivi kako je Bojd napeto posmatra. ,,Sta te je navelo da prestane sa svim tim?", upitao ju je. Ona mu opisa Bilbao. ,,Ne znam zato se tako desilo. Ali, jedno-stavno se desilo. Prvih nekoliko nedelja sam mislila da se radi o nervnom slomu. Ali sada, kada stvari razmotrim iz retrospektive, i-ni mi se da to nije bio slom, ve neka vrsta prodora. Nervni slom se verovatno odigrao pre Bilbaoa. I posle Malte." 1 trajao dve i po godine?" ,,Da. Mislim da je itava Petrina nezavisna karijera bio jedan kontinualni nervni slom. I da je Bilbao - ili, konkretnije govorei, atentat na Arkana - predstavljao taku u kojoj sam definitivno pu-kla." 80 Boid je sedeo pored pei, ubacujui treset na poluzagaeni ar. Onda ustade i podie au sa police nad kaminom. Kada se okre-nuo, Stefani je stajala pored njega. Uzela mu je au iz ruke i vra-tila je na policu. ,,Hoe li rei Aleksanderu ovo to sam ti danas ispriala?" ,,Neu, ukoliko ti to ne eli." ,,Ali. on e eleti da zna." ,,On e samo eleti da zna jesi li spremna za akciju." 1 jesam li?" ,,Ranjivija si nego to si bila." ,,To nije odgovor. Jesam li spremna za akciju?" ,,Da. Bojim se da jesi." Ona ga poljubi, osetivi ukus Pomerola. Neto ranije, tokom ve-ere, Bojd odnekud bee izvukao pranjavu bocu Clos Rene-a. Ste-fani je delovala iznenadeno, pa se Bojd oseti pozvanim da joj obja-sni da je pie uvao za specijalnu priliku. ,,Dakle, slavi to e konano da me se otarasi?" ,,Ni najmanje." ,,Sta je onda?" ,,Zakljui sama." Stefani samo porumeni. Ovoga puta je Bojd bio taj koji je prekinuo poljubac. Ali veoma neno. Culo se samo pucketanje vatre. Stefani proapta: ,,elim da vodim ljubav sa tobom." ,,Nemoj." ,,Ovog puta je drugaije..." ,,Znam." I dalje ju je drao u naruju. Stefani ga pogleda pravo u oi, a onda upita: ,,Je !' to zbog Rejel?" ,,Na izvestan nain, da." Polako, oklevajui, ona se izvue iz njegovog zagrljaja. ,,Onda iz-vini. Ne bih elela da pokvarim neto u naem odnosu." ,,Nema ta da se pokvari, Stefani. Samo ne elim da sebe dove-dem u takav poloaj." ,,Kakav poloaj?" On se okrenu i ponovo dohvati au. ,,Bio sam zaljubljen u Rej-cel. Oboje smo verovali da je pred nama duga i srena budunost. Ali, nije biio tako." Stefani ga je posmatrala

kako otpija poslednji gutljaj vina. ,,Svet u koji e se koliko sutra vratiti... oboje dobro znamo na ta to moe izai. Ve sam izgubio nekoga koga sam vo81 leo. Ne elim da sebe dovedem u poloaj da po drugi put moram da prolazim kroz sve to." Kao da je razoaran to me vidi. Moda zbog crne dukse-rice koju imam na sebi, Dok skidam jaknu, primeujem kako zuri u natpis na duksu. Preko itave prednje strane zlatnim slovim pie: NE ALJI DEAKA DA OBAVI MUSKI POSAO. Aleksander ne kae nita. I ne mora. Znam da mu se to ni naj-manje ne svida, ba kao to znam i da je krajnje infantilno to sam obukla tako neto. ,,Nismo uspeli da identikujemo Kobu." ,,Ba sam iznenadena. Ko su kandidati?" ,,Vladimir Vatukin, koji je nasledio Olega Rogaeva na elu sin-dikata Centralnaja, i Anatolij Medajev, koji je bio Rogaevljeva de-sna ruka. Od Rogaevljevog ubistva u Parizu, Medajevje nestao sa poprita dogadaja." ,,Za razliku od Vatukina, koji je se direktno ovajdio." ,,Postoji jo jedna osoba koja bi nas mogla povesti u pravom smeru. Konstantin Komarov. Ruski biznismen. On lino nije lan ni-jedne kriminalne organizacije, ali blisko saraduje sa vie njih. lli ni sa jednom, zavisno od take gledita. Ako su mafijake klike zup-anici u pogonskoj maini ruskog kminala, on podmazuje prostor izmedu njih." ,,lma ulogu maziva? Ba sono." ,,Komarov mnogo putuje, ali je stacioniran u Njujorku." ,,Kao i Georg Salibi. Daj da pogadam. Odluio si da utedi na putnim trokovima i ubedi me da odradim dva posla po ceni jed-nog?" ,,Opte je poznato da Komarov saraduje sa Kobom." ,,ime se bavi?" ,,On je investitor. I finansijski savetnik." ,,Pera novca..." Tehniki g/edano, savreno je ist." ,,Dakle, hohtapler u senci." ,,Ne ba. Svojevremeno je bio upleten u sve i svata. Ali to je sada prolost." ,,U emu se sastoji posao?" Jskoristie Komarava da dode do Kobe." ",,Kako?" ,,Pretvarae se da si zainteresovana za kupovinu plutonijuma 239. Komarov nee eleti da bude lino upleten u to. Ali e nanju-iti priliku da se ogrebe za procenat prosledivi posao Kobi." ,,A ako plan ne upali?" ,,U ruskim mafijakim krugovima Komarovljeva reputacija - a na kraju krajeva i njegovo bogatstvo - zasnovana je na njegovoj pou-zdanosti. Ako bi izneverio tu reputaciju, naao bi se u nevolji. Ali, da se prvo pozabavimo onim to je najvanije. Mora biti ubedljiva u svom pristupu. Ako bilo ta posumnja, moemo da se pozdravimo s poslom. Medutim, onog trenutka kad on bude garantovao za te-be..." ,,A ta ako on ne pristane na to?" ,,Tvoj zadatakje da pronade nain da ga pridobije."

,,Kako emo stii do njega?" ,,Ovde u Londonu se nalazi neko ko bi nam mogao biti od pomo-i. Poljak po imenu Zbignjev Sladek. Rozi Coduri e ti dati sve neo-phodne informacije." ,,Postoji li mogunost da se Vatukin ili Medajev mogu smatrati odgovornim za ono to se desilo u Parizu?" ,,Ti mene pita?" ,,Oh, zaboga..." Dok ustajem, Aleksander ponovo zuri u moje grudi I, moda, u natpis kojije ispisan na njima. NE ALJIDEAKA DA OBAVIMU-KI POSAO. Uzimam jaknu sa naslona stolice i polako je oblaim, pruivi mu priliku da konano vidi ono to je ispisano na ledima: POALJI ENU. 77 to smatra dobrim vicom?" Trijumfalno sevam pogledom. ,,Ne", odgovaram. 77 si za mene najbolji vic." Rozi Coduri je pogleda razrogaenih oiju. ,,Boe, ta ti se desi-lo s kosom?" ,,Bolje ne pitaj," Zdanje Magente, suteren, etvrti nivo, soba 2A, osmougaona prostorija bez prozora. Halogensko osvetljenje ugradeno u tavani-cu bilo je prigueno. ulo se samo tiho brujanje klima uredaja i zu-janje kompjuterskih terminala. Ona sede pored Rozi, spustivi se 82 83 na obrtnu stolicu sa visokim konim naslonom. Pred njima su sta-jala tri monitora od dvadesetjednog ina. Rozi je deklamovala, isto-vremeno kucajui na tastaturi: Sladek, Zbignjev, V. Datum rodenja: 4. septembar 1963. Mesto rodenja: Krakov, Poljska. Na sva tri ekrana pojavie se razliite slike. Slika na desnom monitoru bila je podeljena na 64 kvadrata, levi monitor je izlistavao tri spiska referenci, dok se na centralnom monitoru mogla videti fo-tografija mladeg mukarca sa bezoblinim crtama iica, sivim oima, tamnim podonjacima i razbaruenom svetlosmedom kosom. Rozi ree: ,,Na desnom monitoru je pregled potrebnih informa-cija. Ako se malo bolje zagleda videe da svaki kvadrat ima ne-to kao naslov. Samo stani miem na ono to eli i podaci e se pojaviti na centralnom monitoru. Na levom ekranu su reference ko-je e te odvesti do srodnih informacija opteg tipa. Samo treba da ude u tos, a onda je prilino lako baratati." Sladek je vodio londohski ogranak Almatirwesta u iznajmljenoj kancelariji u poslovnom centru Hajd Park. Sedite kompanije nala-zilo se u Almatiju u Kazahstanu. Ziveo je sam u garsonjeri na prvom spratu zgrade na Kadogan skveru i vozio srebrnasti mercedes kompresor. Otkako je stigao u Britaniju pre dve godine, karijera mu je naglo krenula uzlaznom putanjom. Pre toga je bio finansijski kauboj na Divljem istoku. Lansirao je nove oblike bankarstva u podrujima gde je stoka jo uvek predstavljala glavno sredstvo trgovinske raz-mene. Kao tridesetogodinjak se naao na elu male privatne ban-ke po imenu Vaseks, sa seditem u Bikeku u Kirgistanu. Rozi pre-de na jednu od srodnih tema. Na centralnom ekranu pojavie se snegom prekriveni planinski vrhovi. ,,Ovo je planinski venac Tjan San koji se prostire izmedu Kine i Kirgistana. Kirgistan je mala planinska zemlja koja je, od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, postala neto kao ZND verzija Svajcarske za one koji sktapaju finansijske poslove sa neortodok-snim

svetom. Sladek je proveo etiri godine u Bikeku pre nego to je Vaseks otiao pod likvidaciju, zajedno sa svoja tri osnivaa. Na-redne godine pojavio se u Moskvi." Ona stade na jo jedan od kvadrata sa desne strane. Na ekra-nu se pojavi filmski zapis: velika prostorija sa izdignutim podijumom i brojni redovi stolica za publiku. Iza podijuma su stajala dva velika ekrana na kojima su se mogli videti silni nizovi cifara ispod irilinih natpisa. Rozi pokaza na mukarca obuenog u dvoredno odelo koji je sedeo u etvrtom redu. ,,To je Sladek." 84 ,,A ta je ovo?" Moskovska devizna aukcija. Takve manifestacije se obino odr-av'aju u hotelima - kao to je ovde sluaj - ili salama za konferen-cije pred odabranim krugom od dvadeset do pedeset osoba." Stefani je posmatrala nemi film koji je iao pred njima. ,,ta se tamo deava?" ,,Prisutni iznose ponude za dolarske sume koje Centralna drav-na banka daje u vidu kredita. Plaaju bonuse za gotovinu jer znaju da e izvui dobit od kamate koju e zaraunati kada sklope zajmo-davne ugovore sa preduzeima, Tu, naravno, svako ima svoj deo ko-laa. Sistem funkcionie iskljuivo na osnovu preporuke." ,,Kako je Sladek upao u sve to?" ,,Ova aukcija je odrana 1997. Sladek je doao kao zastupnik lvana Timofejeva, mafijaa koji se preorijentisao na bankarstvo. Ti-mofejey je bio persona non grata na takvim manifestacijama, ali ga to nije spreavalo da poalje svoje predstavnike. Prolog oktobra je izgubio ivot u Kasnojarsku gde su mu sibirski banditi odrubili gla-vu." ,,Koliko razumem, Sladek je danas ist?" Rozi se nasmeja. ,,Ne bih ba tako rekla. Ali, u poredenju sa ostalim kompanijama za koje je radio, Almatinvest je naizgled uzor-na firma." ,,Kirgistan i Kazahstan se granie, zar ne? Ima li ikakve veze iz-medu onoga ime se bavio u to vrerne i onoga to trenutno radi?" ,,lstina je da su Bikek i Almati nasukani u zajednikoj nedodiji. Mnogo novca sa kazakih i azerbejdanskih naftnih polja prolo je kroz institucije u Bikeku, a mnogi od trgovinskih partnera i klijena-ta Almatinvesta povezani su sa naftnom industrijom. A, onda, ima-mo i ovo..." Jo jedan kvadrat, jo jedna slika. Fotografija na kojoj se Zbig-njev Sladek rukuje sa Murtazom Rahimovim, predsednikom Ba-kortostana, jedne od osamdeset devet lanica Ruske federacije. Rahimov i njegova najblia porodica tretiraju naftom bogati Bakortostan kao svoj privatni feudalni posed. Predsednikov sin Ural je bio na elu jedne od najveih ruskih naftnih kompanija. Dokumen-tacija je navodila brojne primere njihove autokratske vladavine, brutalnosti, korupcije, sumnjivih ortakluka, kontrole medija, preva-ra na dravnom nivou. ,,Kada jednom pone da prati tragove", ree joj Rozi: ,,oni te neumoljjyo vode kroz Dagestan, Tatarstan, eeniju, Sankt Peters85 burg, baltike drave, pa sve do zapadne Evrope. Usput budi ree-no, ovo je za tebe." Ona urui Stefani malu plastinu kutiju. Stefani skinu poklopac. Unutra pronade luksuzne vizitkarte: Ketrin Mar, Galileo Resour-ces. Na dnu svake posetnice stajao je broj telefona i faksa i imejl adresa. Potanske adrese nije bilo.

,,Tako e nastupiti kad ode u posetu Sladeku. U razgovoru si za njega Kejt, nikako Ketrin. Identitet jo uvek nije kompletan, ali je, to se tie brojeva telefona i imejl adrese, sve odradeno. Uklo-nili smo Galileo Resources sa spiska kompanija, za svaki sluaj. To bi trebalo da bude dovoljno da izgura stvar sa Sladekom, ali emo, sigurnosti radi, srediti jo neke detalje. Identitet Kejt Mar e biti dovren pre nego to se upozna sa Komarovim." Stefani zatvori Sladekov dosije i na desnom ekranu kliknu na kvadrati koji otvori prvi fajl o Konstantinu Komarovu. ,,Don sa Dona", ree Rozi. ,,To je nadimak koji mu je dao FBI." ..Mislila sam da je iz Moskve." ,,Tamo je roden. Ali je inae iz Sibira." ,,To i dalje ne objanjava zato bi ga zvali Don." ,,Nadimak potie iz 1993. godine, kada je u Voronjeu ubijen je-dan uzbekistanski zelena. Uzbekistanac je prethodno zavrnuo Ko-marova za neki posao u Moskvi. To je jedino to je bilo ko uspeo da ieprka. Sumnja je bila osnovana, ali nije bilo apsolutno nikakvih dokaza. Medutim, nadimak je ostao." Komarov je imao izdueno lice, orlovski nos i prodorne tam-nosmede oi. Crna kosa mu je mestimino bila proarana srebrna-stim pramenovima. Bio je kratko podian. Preplanule crte lica de-lovale su vie evropejski nego sibirski. Stefani kliknu na jo jedan kvadrat. Komarov je prelazio neku ulicu u Parizu. Saobraajna gu-va je podseala na ugruak krvi u zakrenoj arteriji. Drvee je bi-lo posuto cvetovima. Nosio je drap koulju, plavi sako, sive flanel-ske pantalone, crne sportske cipele. Bio je vitke grade. Sve u svemu, nije oekivala tako neto. Veina ruskih gangstera koje je upo-znala bili su ogrezli u salo, a vulgarnost njihovog ukusa rasla je na kvadrat sa obimom stomaka. Otromboljenih lica, sa brkovima, po-nosni vlasnici najgrozomornijih frizura sedamdesetih i osamdesetih godina, oni su, gotovo bez izuzetka, predstavljali antitezu dobrog ukusa. Stefani potom prelista Komarovljevu biografiju. Dravna siroti-ta, zavodi za maloletne delikvente, sovjetske kazneno-popravne ustanove, na kraju upanje iz svega toga. Pre nego to se preselio 86 u Njujork, iveo je pet godina u Moskvi, gde je zadrao izvesne po-siovne ineterese i jedan apartman. Saradivao je sa svim znaajni-jim kriminalnim organizacijama u ruskoj prestonici. Na spisku su se nalazili Lubjerci, Dolgoprudniki, Solncerskije, Balaikhinskije. I, na-ravno, Centralnaja. Magenta je uspela da dode do kopije dosijea koji se uvao u od-seku broj est MVD-a, ruskog ministarstva unutrnjih poslova. U njemu je Komarov figurirao kao jedna od najuticajnijih osoba u sve-tu ruskog kriminala. Dokumentacija je sugerisala da je, izuzev u le-gitimne poslove, bio upleten i u pranje novca, kocku i prostituciju. U izvetaju se zakijuivalo da je nemogue proceniti njegovo stvar-no bogatstvo jer je bilo nemogue dovesti ga u direktnu vezu sa bi-lo kojom od kompanija koje je neformalno posedovao. Izgleda da ni-ko nije bio uspeniji u izvrdavanju pravnih zakoljica od Konstanti-na Komarova. Stefani pogleda ostale odrednice i otvori jednu od njih. Najvea malverzacija u koju je Komarov bio upleten bila je izvedena preko sindikata Centralnaja. Bilo je dobro poznato da je ruski organizova-ni kriminal najee ciljao na dravni aparat jer je tu priticala najve-a koliina novca. Isto tako, vlade nisu raspolagale efikasnim sred-stvima za

nadgledanje protoka i odliva tog novca. Centralnaja je, neposredno nakon Pliane revolucije, izvela izuzetno unosnu mal-verzaciju u prometu naftnih derivata, u kojoj je eka vlada pretr-pela znaajne finansijske gubitke. Labavi zakoni su omoguivali stranim dravljanima da bez strepnje irwestiraju u novonastalu e-ku republiku. Tu novu liberalnu atmosferu najbolje je iskoristio ru-ski organizovani kriminal. Centralnaja je pokazala put, a u igru su uskoro uskoili i ostali. Pomenuta malverzacija je poivala na jednostavnoj zakonskoj regu-lativi: dizel je bio estoko oporezovan, dok se na laka goriva nisu plaale nikakve dabine. Centralnaja je preduzela korake da uspe-no izigra ovaj propis. Ponekad su prikrivali identitet eleznikih ci-sterni kojima se dovozio dizel sa naftnih polja sa teritorije Rusije i Zajednice nezavisnih drava, vercujui dizel kao lako gorivo. Pone-kad su hemijskom obradom menjali karakteristike dizela, da bi, po ulasku u Ceku, gorivo bilo podvrgnuto suprotnom hemijskom pro-cesu kako bi povratilo svoja prvobitna svojstva. Razmere ove pre-vare bile su nesagledive. Kada je posao dostigao svoj vrhunac, tre-ina ukupne koliine benzina koji je kolao Cekom bila je neopore-zovana. Ruske kriminalne organizacije su ponjele ogromnu dobit, 87 a Centralnaja je bila najuspenija od svih. Po skromnom proraunu FBI-a, eka vlada je na ovaj nain izgubila dravne prihode kojima bi se mogla finansirati izgradnja najmanje pedeset bolnica. Najgore je tek usledilo. Sume koje su bile u opticaju neminovno su dovele do borbe za prevlast, Teritorijalne arke metu mafijakim klikama su eskalirale. Prag se pretvorio u poprite uiinih obrauna izmedu pripadnika ruske mafije. Dokumentacija MVD-a je teretila Konstantina Komarova kao glavnog krivca za organizovanje prevare u korist Centralnaje. Bez obzira na tanost tih tvrdnji, on je zasigurno pomogao Centralnaji da opere i uloi neto od ostvarenog profita. Sredinom devedesetih godina postsovjetska Rusija je jo uvek bila daleko od demokratije. Bila je to kjeptokratija, u ijem je sredi-tu baronisao Konstantin Komarov. Covek koji se na Menhetnu oseao jednako lagodno kao i u Moskvi ili Magadanu. Kameleon. Ba kao i Petra Rojter. Ustajem iz kreveta, stavljam prvi album Garbagea u CD uredaj i prebacujem na pesmu koju elim da ujem: Glupaica." Bas tut-nji kroz mene. Pravim kupku, a potom se razgibavam. U ogledalu posmatram kako mi se trbuni miii valjaju ispod koe, kao teni mermer. Grudi su mi se smanjile i ovrsle, butine su mi tvrde kao kamen. Nadlaktice su mi miiave, sa napregnutim tetivama. Usta su mi puna i sona kao i uvek, ali mi je lice ogrubelo, oi postale le-dene. Izgledam kao Petra, ali se tako ne oseain. Uskoro postajem obavijena omotaem vodene pare, lspruivi se u kadi, zatvaram oi i uivam u muzici. U mislima mi izranja Loren. Vodimo ljubav u mojoj kui na selu, topli poveta-rac arlija kroz otvoren prozor. Oseam njegov miris i ujem zvuk koji stvara dodir naih tela. Ispod vode rukom vrsto steem pre-deo izmedu butina, Moji prsti su njegovi prsti. Grizem donju usnu dok ne osetim bol. A onda, odjednom - a da ni sama nisam syesna kada dolazi do prelaza - u meni vie nije Loren, ve Bojd. Obmotana pekirom, sa koga voda kaplje na pod, odlazim do kuhinje i ukljuujem aparat za kafu. Na stolu je pare papira koje satn tamo ostavila prethodne noi. Gledam u beleke koje sam na-pravila: oi, kosa, minka, odea, dodatni detalji.

Kaiicom grebem kafu sa dna kutije, sipam je u aparat, preli-vam kljualom vodom i ostavljam da odstoji. Bilo b/ suvie komplikovano menjati boju oiju, pa e one stoga ostati tamnosmede. Kosa mi je porasla otkako ju je Bojd skresao 88 kuhinjskim makazama. I dalje deluje haotino, ali se neto da na-praviti od nje. Nekoliko minuta razmiljam koja bi boja bila najpri-merenija, ali ne mogu da se odluim. A potojo nisam odredila fri-zuru, ne mogu da odredim ni minku. Privatno ne volim da se min-kam, ali mi se ini da bi Kejt trebalo da bude bar malo naminkana. Izbor odee je najlaki. Uzimam posetnicu. Galileo Resources. Nije teko zamisliti o kakvoj bi osobi trebalo da se radi: vrsta, efikasna, spremna da svoju enstvenost upotrebi kao oruje, maskirajui je kao slabost. Dodatne detalje je ve tee odrediti. Da li bi trebalo da nosi naoari? lli burmu? Da li bi govor s akcentom doprineo uti-sku? Po pravilu ne koristim dodatne detalje ukoliko se ne ispostavi da su neophodni. Problem je u tome da se zakljui kada su zaista neophodni. Turisti, uprkos kii, behu zakrili plonik ispred Harodsa. Stefa-ni prede ulicu i zastade ispred velikih drvenih vrata. Na interfonu je bilo dvadesetak dugmadi. Pritisnula je dugme pored koga je pisalo Poslovni centar Hajd Park. Lift nije radio, pa je krenula zelenim li-noleumskim stepenicama. Proavi kroz obrtna vrata, obre se pred praznim alterom za prijem. Poslovni centar Hajd Park je zauzimao prvi sprat zgrade. Prostor je bio pregraden jeftinim paravanima ka-ko bi se mrea hodnika iskoristila za stvaranje skuenih kancelari-ja. Prolazila je pored vrata sa prikaenim plastinim ploicama: VI-tal Films, turistika agencija Go Latvia, Britanska agencija za kore-nasto povre. Na uglu hodnika skrenu levo, proavi pored pedikir-skog salona, firme za plasman yetakog dubriva i kompanije koja se bavila potanskom prodajom tarot karata. Kancelarija Almatin-vesta bila je poslednja sa leve strane. ekaonica povrine osam puta est stopa, sa tri plastine stolice poredane du neuglednog paravana. Anoreksina recepcionerka je delovala smoreno. Na zidu iznad njene glave nalazio se yazduni snimak Almatija. Fotografija je bila izbledela od stajanja. ,,Moje ime je Kejt Mar. Imam zakazano kod gospodina Slade-ka." Sladekova kancelarija je bila dvaput prostranija od ekaonice, ali nimalo luksuznije opremljena. Medutim, njegovo odelo delovalo je prilino skupo. Kao i kuna adresa, auto i losion koji je koristio: ni najmanje se nije uklapao u okruenje, ba kao ni ona. Rozi je re-kla Stefani da je Almatirwest iznajmijivao kancelariju na mesenom nivou, plaajui rentu gotovinom. 89 ,,A kada kaem gotovinom, mislim bukvalno dvadeseticama i pe-deseticama." ,,Drugim reima, potrebno im je mesto sa koga se svakog tre-nutka mogu pokupiti i otii." Na radnom stolu su se naiazila dva telefona. Pored njih su sta-jala dva mobilna aparata. Stefani se pitala da li su fiksni telefoni uopte bili prikljueni. Dok ju je uvodio u kancelariju, posmatrala je prizor u ogledalu. Poslovna ena visoka pet stopa i devet ina, plus dva ina tikala, elegantno crno Dozefovo odelo, pripijena suknja do kolena, crna satenska koulja raskopana ispod grla, svee oprana i podiana

tamna kosa, diskretna minka, malo ajlajnera, karmin boje vinje, muki omega sat na levoj ruci, crna aktn-tana od telee koe u de-snoj. ,,Jeste li za kafu?" ,,Ne, hvala." ,,Nita, zaista." Onda sedoe. Sladek je ovla prelistavao svoju belenicu. ,,Da-kle... emu moemo zahvaliti za vau posetu? Kako vam moemo biti na usluzi?" Jmam jedan poslovni predlog." Uzeo je njenu posetnicu. ,,Galileo Resources. Ne deluje mi po-znato. Kojom vrstom posla se bavite?" ,,lnformacijama." ,,Kakvim informacijama?" ,,Linim. lli, u ovom sluaju, informacijama koje se tiu konkret-no jedne osobe." ,,Nastavite." ,,elela bih da me upoznate sa Konstantinom Komarovim." Emocija koju je Sladek pokuao da prikrije bio je strah, a ne iz-nenadenost. ,,ini mi se da ne poznajem..." 1 te kako ga poznajete." Sladek na trenutak zauta, nervozno mrknu i nakalja se. Me-dutim, ubrzo ponovo navue masku nedokuivosti i, leerno se po-igravajui penkalom, nastavi razgovor. ,,ak i kada bih poznavao dotinog gospodina, ne vidim razlog zato bih vas povezao s njim." ,,A ta ako bi to bilo u vaem linom interesu? Naravno, hipote-tiki govorei..." ,,Hipotetiki, dakle, o kakvom bi se interesu moglo raditi?" 90 ,,Vi ste biznismen, zar ne?" On se na trenutak zamisli. ,,Morali biste da mi ponudite izvesne garancije." Stefani nita ne odgovori, primoravajui ga da nastavi. ,,Navedite cifru." ,,Naveu vam neto bolje. Razlog da to uinite." Sladek zakilji. ,,Razlog?" ,,Vi imate devojku koja ivi u Zapadnom Kilburnu. U ulici Lotrop. Zove se Sali Mek Liod, rodom je iz Sefilda." Stefani otvori aktn-ta-nu i izvadi est fotografija, koje potom hitnu preko stola. ,,Upozna-li ste se u baru Stringfelou. Radila je tamo kao zabavljaica. Sada joj plaate da se time vie ne bavi." Sladek izdvoji snimak devojke u toplesu i ovla pregleda ostalih pet. ,,Takode imate rodaka koji ivi u Londonu. Zove se Jan Kamin-ski. Veoma ste bliski. Dok ste u Bikeku upravljali Vaseksom dola-zio vam je u posetu nekoliko puta godinje. Medutim, sada kada i-vite u istom gradu, vidate se veoma retko. Pa ak i tada, nikada se ne sastajate na istom mestu. lli u delovima grada gde bilo koji od vas ivi ili radi. Kontaktirate putem javnih govornica, nikada ne zo-vete jedan drugog sa kunog ili mobilnog telefona. Moete li mi re-i zbog ega?" ,,Ne moete me uplaiti pretnjama." Stefani ga oinu pogledom. ,,Ne pretim vam. Jan Kaminski je oenjen. Supruga mu se zove Meri. Devojako prezime bilo joj je Dojl. Iz Dablina je. Venali su se jula 1987. ive u privatnoj kui u Valvortu, u Ist stritu. Imaju dva sina - Jerija i Kristofa - koji idu

u srednju kolu u Trafalgar stritu. Poto je blizu, idu peke. Treba sa-mo dvaput da predu ulicu, ali je to savreno u redu. Znate li zato?" Sladek se zagleda u nju, otvorenih usta, ali ne odgovori nita. ,,Zato to je i jednom vie nego dovoljno. Jedan od deaka e u nekom trenutku sii sa plonika. Voza nekog od automobila koji tu-da prolaze nee biti dovoljno paljiv. lli e moda ii prebrzo i nee moi na vreme da se zaustavi. Ko zna?" Soba C4 nalazila se u raunovodstvenom odseku kompanije L. L. Hering. Od svih kompanija u zdanju, numizmatiarska firma bila je najstarija, najlegitimnija i uivala je Stefanine najvee simpatije. Njen vlasnik, Derald Tornton, i sam je delovao kao antikvitet, na-lik retkim i drevnim noviima koji su predstavljali njegovo ivotno opredeljenje. Njegova kancelarija bila je deli istorije, odaja ispu91 njena masivnim referentnim delima u konom povezu, papirom po-utelim od stajanja, noviima izloenim po vitrinama, sakoima od tvida i prainom. Imao je dva pomonika koji su bili jednako skloni utanju kao i on. Raunovodstveni odsek se nalazio iza Torntonove kancelarije. Kockastog oblika, sa jednim jedinim prozorom koji je gledao na Vik-torija Gardens, svojim izgledom se sasvim uklapao u ostatak L. L. Heringsa. Na sve strane su bile police sa raunovodstvenim knjiga-ma koje su datirale jo od nastanka firme 1789. godine. U njima su kitnjastim rukopisom bile uknjiene sve mogue transakcije. Dodat-na referentna literatura bila je poslagana du jednog od zidova, po-deljena po istorijskim kategorijama. Medutim, u prostoriji su se ta-kode nalazila i tri tanka kompjuterska monitora, rasporedena oko dve tastature i jedne stolice. Medu osobljem Magente, C4 je bila poznata kao Memorijski od-sek. Tu su se stvarali kompletni identiteti, smiljala se imena, bio-grafije, poslovni i medicinski podaci. Nizale se porodine tragedije, propali brakovi, pobedene bolesti zavisnosti, fatalne slabosti. Tu se stvarala prolost za duhove budunosti. Memorijski odsek je bio materica koja je izrodila Petru Rojter. Stefani tamo zatee Rozi Coduri. Pored nje je bila crna fascikla, koju ona podie i prui Stefani. ,,Ostatak tvoje vikend-literature," ,,Jedva ekam," ,,Ba si ironina. Kada kree?" ,,Sutra ujutru." Prethodne veeri Sladek je pozvao Gaiileo Resoursces. U teko odredivoj kanceiariji negde u zdanju Magente, neko je preuzeo ulo-gu recepcionistkinje. Galileo Resources. Dobro vee. lzvolite? Na-kon toga, u igru je stupio drugi glas, oponaajui sekretaricu Kejt Mar. ao mi je, ali trentuno nije u kancelariji. Mogu li vam ja ne-kako pomoi ili elite da vam se kasnije javi? Sladek je ostavio broj mobilnog. Stefani ga je ve imala. Pozvala je oko deset. Cuo se sa Komarovim koji je bio negde u inostranstvu, poslom. Ali je trebalo da se vrati u Njujork krajem nedelje. Stefani je pozvaia njegovu se-kretaricu i zakazala susret. Rozi je upita: ,,Jesi li za sendvi. Nisam nita stavila u usta i-tav dan." Stefani nije bila ba sigurna u to. ,,Vai." Donji deo Robert strita se zavojito sputao ispod zdanja Magen-te, pre nego to e se, neto nie, stopiti sa Savojskim trgom. Na 92

zaobljenom zidu zgrade okrenutom ka Robert stritu bio je smeten jedan od sporednih izlaza. Rozi i Stefani prodoe kroz vrata i upu-tie se ka Strandu. Sele su za sto u zadnjem delu neuglednog lokala: zamagljeni prozori, prljavi zidovi boje magnolije, Aba na radiju - ,,Pobednik uzi-ma sve" - limene pepeljare i stolnjaci sa crvenim karo dezenom. Rozi narui salatu od tunjevine i au vode. Stefani zatrai koka kolu. Rozi joj preko stola dodade crno-belu fotografiju. ,,Boris Bergtajn. Tvoj ovek za vezu u Njujorku." Imao je iroko sputeno elo, debeo nos, pune usne, ablje oi. Kosa mu je bila kratka i otro podiana, a utisak je dopunjavala neobrijana brada du izraene donje vilice. ,,Blagi Boe, nije ba ne-ki lepotan, zar ne?" ,,Daleko je od andela", sloi se Rozi. ,,U svakom smislu." ,,lmate neto o njemu?" ,,Naravno. Osrednja riba u nekoliko osrednjih bara. ivi u Braj-ton Biu, ima veze po junoj Floridi. I Moskvi." ,,Cime se bavi?" ,,Svime to donosi profit. U svoje vreme bavio se prodajom nar-kotika, zatitom, prostitucijom - uglavnom u Rusiji, ali i u Nema-koj. Trenutno prilino oprezno nastupa. Hteo bi da se dokopa ame-rikog dravljanstva, ali je pod istragom u vezi sa nekim propalim preduzimakim poslom u Majamiju." ,,Na Floridi su valjda svi takvi poslovi propali." Konobarica donese narudbinu. Kada se udaljila, Rozi ree: ,,Mogu li da te pitam neto... lino?" Stefani pokua da se osmehne. ,,Moe." ,,Je li te prisilio da se vrati? Mislim... nisam oekivala da u te ikada vie videti." ,,Nije ni on." ,,Pa ta se desilo?" ,,Napravili smo dogovor. Kada zavrim ovaj posao nee polaga-ti vie nikakva prava na mene." ,,Da li mu veruje?" Stefani otpi gutljaj koka kole. ,,Ako hoe iskreno, ni sama ne znam." ,,Ali si se svejedno vratila." ,,Pomisao da je tako neto mogue bila je dovoljna. Ne elim da provedem ostatak ivota razmiljajui o Magenti. ak i kad sam 93 uspela da se skrasim na jugu Francuske, neprestano sam razmilja-la o tome. Ovo mi je ansa da jednom zasvagda zavrim s tom pri-om." ,,ta ako ne odri obeanje?" Stefani slegnu ramenima. ,,Nekada sam samo razmiljala o to-me kako da ga ubijem. Ali, to je bilo dok sam bila Petra. Vie nisam takva. Tako da ne znam." Kada su se rastale ispred kafea, Rozi je poljubi u obraz. ,,Sre-no u Njujorku." Dve prijateljice koje su ukrale malo vremena za zajedniki ruak u danu prepunom poslovnih obaveza. Tako bi izgledalo nekome ko posmatra sa strane, pretpostavljala je Stefani. Prizor koji se svako-dnevno moe videti u svim delovima grada. Nije imala utisak da se Rozi folirala. Pa ipak, njoj samoj sve toje delovalo nekako strano.

Pola je podzemnom eleznicom od Cering Krosa do Bejker stri-ta. Njen vagon je bio skoro prazan. Sela je pored samih vrata i otvorila fasciklu. Na vrhu se nalazila viza kartica na ime gospodice Kejt E. Mar. Onda pogleda vozaku dozvolu. K skraeno od Ke-trin, E skraeno od Elizabet. Imala je 28 godina. Dakle, svega jeda-naest meseci starija od Stefani. Onda pronade imena roditelja. Al-fred i Helen. Oboje su umrli prirodnom smru, tokom poslednjih pet godina. Proverila ima li brae ili sestara, iako je ve dobro znala od-govor. Kada su se njena oekivanja potvrdila na usnama joj zatitra iskrivljen osmeh. Bez brae. Bez sestara. Bila je jedine. Ba kafi i sva deca Memorijskog odseka. 8 Stefani krenu ekspresom sa Seste avenije, preavi ra-stojanje od 57. ulice do Brajton Bia, koji se nalazio u junom delu Bruklina. Zubato sunce je paralo vedro nebo, ali je vazduh bio do-voljno hladan da sledi dah. Stepenite kojim se izlazilo sa izdignu-te stanine platforme vodilo je na Brajton Bi aveniju, koja je i da-Ije predstavljala stecite ruske zajednice u Njujorku. Putanja kojom je krenula bila je u neprestanoj senci pruge koja se nadvijala iznad ulice. Sa obe strane su bile nanizane radnje, sa engleskim i irilinim natpisima: perionice vea, cveare, zlatare, prodavnice elek-tronske robe. Stefani proveri adresu koju je nakrabala na paretu 94 papira u Seri Nederlandu. Apoteka Surgut. Pronala ju je izmedu kafea Arbat i Vasilijeve prodavnice pia. Unutra je bilo mrano. Vazduh je bio sladunjav. Na stalku pored vrata goreli su miriljavi tapii. Na zidovima su se nalazile umet-nike fotografije sibirskih amana: dugi crni ogrtai ukraeni traka-ma i resama, sjajni ukrasi za glavu i perjanice, zlatno prstenje i tanjiri, mlatila. Na stalai ispod fotografija bile su poredane drvene i staklene kutije. U njima su se nalazile razne trave, prakovi, osue-no lie, korenje. Na svaku od njih bila je prikaena kartica sa spi-skom oboljenja koja su se time leila. Na kraju radnje nalazila se iz-lakirana drvena tezga. ,,Da li je Boris Bergtajn tu?" ovek u crnom prsluku ispod starog sivog sakoa pogleda je is-pod oboda kape. Ona ponovi pitanje na ruskom. On razgrnu Ijubi-astu zavesu iza sebe i neto promrmlja u mrak. Kada se Bergtajn pojavio blokirao je itava vrata. Visok est stopa i tri ina, sa irokim ramenima i snanim grudima, kretao se kao bodibilder. Miii su mu se valjali prilikom hoda. Koa mu je bi-la ruiasta i pegava. Brada od otprilike tri dana imala je ridkastu nijansu, ali mu je kosa bila tamna. Nosio je bordo konu jaknu pre-ko debele crne polo majice i tamnoplavih farmerica. Majica mu je prijanjala uz telo, istiui omlitavele stomane miie. ,,Vi ste Boris Bergajn?" ,,A koga to zanima?" ,,Ja sam prijateljica Alana Kelija." ,,Onog drkadije?" ,,Videli smo se prolog leta. U bioskopu Sputnjik na Lenjinski prospektu. Gledali smo dva filma zaredom." Bergtajn je isprva delovao iznenadeno, a onda iznervirano. ,,A prethodnog leta?" ,,U dai blizu Domodedova."

,,U redu, u redu..." ,,Ko smilja ove kojetarije?" ,,A ta misli? Keli? A koja si pa ti?" ,,Kejt Mar." ,,Jesi li i ti FBI-evka?" Stefani se nasmei, ali nita ne odgovori. Boris Bergtajn se rodio u Odesi, na Crnom moru, 1962. godi-ne. Otac mu je radio u fabrici koja je proizvodila ubare i tepihe. Ta-kode je bio aktivan na cvetajuoj crnoj berzi, gde je trampio robu 95 ukradenu s posla za sveu hranu, pozorine ulaznice, odeu. Njego-vi roditelji su 1981. odluili da emigriraju za Izrael. Za Bergtajna, koji je voleo Odesu i nikada sebe nije smatrao Jevrejinom, uprkos prezimenu koje je nosio i diskriminiuem igu u pasou za putova-nje kroz SSSR, ta odluka je dola kao hladan tu. Porodica je, po dolasku u Izrael, ivela u kibucu. Boris je odsluio tri godine u izra-elskoj armiji. 1985. godine se preselio u Zapadni Berlin i stupio u organizovani reketaki lanac, pridruivi se lokalnoj ruskojevrej-skoj bandi. Poeo je karijeru kao gorila, radei za nekog uterivaa dugova. Kasnije se izvetio i preao na prevare sa kreditnim karti-cama. Njegova banda imala je jake veze sa Brajton Biom, tradici-onalnom prvom stanicom u Sjedinjenim dravama. Bergtajn je ta-ko 1988. godine stigao u Njujork. Sada je bio dounik FBI-a pod komandom Alana Kelija, terenca koji je 1999. godine iz Slube unutranjih prihoda u Filadelfiji tajnim zadatkom bio prebaen u Njujork. Magenta je Stefani isporuila kljune podatke iz Bergtajnovog dosijea, medu kojima se nalazilo njegovo ifrovano ime - Suncokret - kao i detalji sporazuma koji su on i Keli sklopili pre nego to je Keli avgusta meseca otputovao za Kinu. Bergtajn ree: ,,Daj da se sklonimo odavde." Izali su na Brajton Bi aveniju. Ljudi oko njih govorili su ruski i ukrajinski. Onda se zau klaparanje elika o elik i voz im protutnja iznad glava. Buka im na trenutak zaglui bubne opne. Zemlja se za-trese. ,,Jesi li ti iz Njujorka?", razdra se Bertajn. ,,Nisam." ,,Odakle si onda?" ,,Odnekud drugde." On se osmehnu, otkrivi krive poutele zube. ,,Svi ste isti." ,,Svida II vam se ovde, Borise?" ,,Naravno. Oseam se kao kod kue." ,,A u Moskvi?" ,,Sta sad pa s Moskvom? Imam stan tamo. U Krilatskoju. Zna li gde je Krilatskoje?" ,,Ne znam." Bergtajn se promuklo nasmeja. ,,Rajsko mesto. Ali se ne moe nazvati domom." Onda se spustie Drugom Brajtonskom ulicom, pored igralita u blizini Brajtvoterskog suda. Velika betonska povrina sa tobogani96 ma i Ijuljakama za decu. Bilo je i klupa i stolova za odrasle. Upr-kos jesenjem mrazu, starci su sedeli naokolo, igrajui domine, pu-ei, diskutujui.

,,Keli kae da se bavite prodajom nametaja." Bergtajn gurnu ruke u depove. ,,Da, sa nekim Ukrajincima. Imamo prodavnicu ovde u Brajton Biu, jednu u Bensonherstu i jo jednu u Bej Ridu. Takode, posedujem i deo garae u Borou Parku. ,,Uprkos tome etiri puta godinje skoknete do Moskve." Slegnuo je ramenirna. ,,lmam rodake..." ,,Naravno." Stigli su do keja, a onda skrenuli levo, pored Art Deko apartma-na koji su gledaii na Atlantik. Otar vetar poigravao se nad talasi-ma. Bergtajn izvadi cigaretu iz paklice kenta, otkinu filter i zapali je, zaklonivi je dinovskom akom. ,,Sta znate o Konstantinu Komarovu?" On izdahnu plaviast dim, koji se raspri u vazduhu. ,,Znam da je bogat. I da ima mnogo bogatih prijatelja. Nauo sam da ima stan na gornjem Ist Sajdu, u ulici ezdeset i nekoj." ,,Dolazi li ponekad ovde?" ,,Naravno." ,,Koji su mu poslovni interesi?" ,,Nekretnine, ulaganje kapitala, uvoz-izvoz..." ,,Uvoz-izvoz?" ,,A-ha." ,,Tu moe spadati sve ivo, zar ne?" ,,Poseduje skladita na dokovima kod Bu Terminala. Vide se sa autoputa Govanus. Skoro da se moe uskoiti kroz prozor." ,,Jo neto?" ,,Cuo sam da ima posadu na Kenediju." ,,Posadu na Kenediju?" ,,Ma, zna. Na aerodromu." ,,Kakvu posadu?" ,,Sigurno ne letaku. Aerodromsko osoblje, carinike, obezbede-nje, zaposlene na prtljagu... ta ti ja znam. Nekakvu posadu koja vodi rauna da neko ne sjebe specijalne poiljke." Zaustavili su se kod jednog restorana na keju. Restoran se zvao Kaljinka. Veliki zeleni neonski natpis nad ulazom bio je slomljen. Bergtajn zalupa na zakljuana vrata sve dok ih vlasnik - omalen mukarac sa osmouganim naoarima i zabrinutim licem - ne pusti unutra. Onda narui aj i povede Stefani do stola pored prozora od 97 bojenog stakla koji je predstavljao jedini detalj na neuglednoj fasa-di okrenutoj ka keju. Na jednom kraju restorana nalazila se bina: usamljeni mikrofon na stalku, zvunici sa obe strane, etiri obojene svetiljke okaene na stub. ,,Kakav je Komarov?" ,,Ne poznajem ga." ,,lz onoga to ste uli." ,,Ovih dana pia ampanjac i sere zlatne poluge, ali je u svoje vreme bio opaka bitanga. Verovatno je, ispod sve one skupe ode-e, jo uvek takav." ,,Jo neto to bi doprinelo utisku?" Bergtajn se zamisli. I da i ne. ,,Kako legenda postaje legenda? Sve mora odnekud da krene."

,,Recite mi." ,,Dok je iveo u Moskvi, posredovao je u sporu izmedu dve ma-fijake organizacije. Dolgoprudnikija i Centralnaje. Uzrok arke bi-lo je vodenje kockarskih poslova u Budimpeti. Situacija je posta-jala sve gora. Radili su noevi, pitolji, pesnice. Onda je predstav-nik Dolgoprudnikija poginuo u eksploziji automobila bombe u Bu-dimpeti. Madarska policija je poludela. Tada se umeao Komarov. Ne zbog svojih, ve zbog optih interesa. Nakon par dana postig-nut je sporazum i dogovorena je kompenzacija. Oleg Rogaev, koji je tada bio na elu Centralnaje, pristao je da Dolgoprudnikiju ispla-ti dva miliona amerikih dolara na ime prava na zatitu kazina. Za-molili su Komarova da izvri transfer u Budimpeti. Obe strane su mu verovale. Komarov je posao kurira poverio nekom tipu iz Ta-kenta, koji je i ranije radio za njega. Stvar je u tome to nikad ra-nije od njega nije bilo traeno da isporui dva miliona dolara u kori-enim novanicama. Pacovje, naravno, zbrisao. Nestao bez traga i glasa." ,,Sa parama koje su pripadale Centralnaji." ,,Da. Izjebao je Komarova. Medutim, ovaj je svejedno obavio is-poruku. Stvar je bila previe ozbiljna, pa je pljunuo sopstveni ke. Dva miliona. Koje je negde tekovao za svaki sluaj, ba kao i ti. Zna, kolaju prie da u Rusiji ima vie dolarskih stohiljadarki nego u Americi. U svakom sluaju, Komarov je izvrio isplatu i svi su bili prezadovoljni. Ni Centralnaji ni Dolgoprudnikiju nije ak ni pome-nuo ta se zaista desilo. Oni su to saznali tek kasnije. U meduvre-menu je ponitio ugovor sa kurirom. Pola miliona dolara. U Rusiji moe da narui ubistvo za paklo marlbora, pa bi se pomislilo da 98 bi sa tolikim parama mogao da savata bilo koga. Ali, nita se nije desilo. Komarov je nastavio da se bavi svojim poslom, postajao je sve bogatiji i, kako je vreme prolazilo, Uzbekistanac je verovatno poverovao da je uspeo da se izvue. Ali nije. Tri godine kasnije se poslom obreo u Voronjeu, na putu ka..." ,,Don sa Dona." ,,Zna tu priu?" ,,ula sam samo za nadimak, ali ne znam detalje." ,,Dobro. Dakle, Uzbekistanac je u Voronjeu, tu je samo u pro-lazu, kada mu iznenada pozli. Grevi u stomaku. Odlazi do svog ho-tela, seda za ank, naruuje par pia i pokuava da se pribere. Me-dutim, uskoro pada u nesvest. U bolnici doktor odluuje da ga otvo-ri. Puklo mu je slepo crevo, ili tako neto. U svakom sluaju, izvade mu to to ne valja, oiste ga, zaiju. Sada ima avove preko stoma-ka pa mora da odmori par dana." ,,Prema prii zaposlenih u bolnici, bio je nasmrt preplaen. Po-kuao je da pobegne iz bolnice jo pre nego to je stao na noge. Ni-je hteo da ostane u Voronjeu. ponayljao je da hoe kui, ali nije hteo da kae gde mu je kua. im je prohodao, naputa bolnicu. Vee je. Prekasno je da napusti grad, pa mora negde da prenoi. A onda e da odmagli prvim jutarnjim vozom. Ne vraa se u hotel u kome se onesvestio. Provodi no na nekom drugom mestu. Ujutru, u sam cik zore, odluuje da napusti hotel. Lift se penje do treeg sprata. Ulazi unutra. Komarov ga eka u liftu. Vrata se zatvaraju, lift se sputa. Komarov izlazi na prvom spratu. Lift se potom spu-ta do predvorja. Vrata se otvaraju, Uzbekistanac lei mrtav na po-du, krv lipti na sve strane. Zna li kako ga je Komarov ubio?" ,,Kako?"

,,Jednim jedinim udarcem. Bio je mrtav jo pre nego to je pao na zemlju." Bergtajn se nagnu preko stola i spusti glas, iako su bi-li sami. ,,Komarov ga je tako jako udario da mu je pesnica prola pravo kroz avove, pravo kroz stomanu duplju. Ni metkom ne bi bre zavrio stvar." Caj je stigao u malom zamagljenom samovaru na okruglom ple-tenom posluavniku, zajedno sa dve visoke ae u mesinganim dr-aima. Bergtajn napuni prvu au i dodade je Stefani. ,,Eto, sad zna kakav je Komarov. Nikada ne zaboravlja i nikada ne prata." ,,Kao i FBI, zar ne?" Bergtajn je pogleda kao da ga je oamarila. ,,Da ujem sad ta ti treba." 99 ,,Georg Salibi." ,,Bankar..." ,,Sutra dolazi u grad i ostaje tri dana. Trebaju mi njegov raspo-red aktivnosti i plan kretanja." Na trenutak se uini kao da se Bergtajn premiija. A onda klim-nu glavom. ,,U redu." ,,Moete to da mi sredite?" ,,Nema frke." Stefani se nasmei. ,,Ba kao to mi je Keli i rekao." Onda otpi gutljaj aja. Bio je jak i gorak. ,,Sta vam se desilo u Majamiju?" a sam pomen Majamija Bergtajn se smrai. ,,Ma, bio je to ne-ki preduzimaki posao blizu hipodroma Hajiija. Stanovi i poslovni prostor. Moj udeo je bio mali. Medutim, neki ugovori su pukli. Lju-di nisu bili isplaeni, uletela je policija, poeli su da vrljaju. Onda se ispostavilo da neki od investitora nisu imali izmirene raune sa Slubom unutranjih prihoda. Tako je poelo. Ubrzo nakon toga FBI mi je zakucao na vrata i morao sam da prekinem s poslom." ,,Tek tako?" ,,Tek tako." Brodvej je bio pun ulinih tezgi na kojima su se prodavale far-merke, patike, jakne, dukserice. Sva roba je bila markirana i jefti-na. Stvari su bile ili falsifikovane ili ukradene, ali se inilo da niko za to ne mari. Stefani kupi dva para Kelvin Klajn farmerica.par ribok patika i neto vea u prodavnici sa stalnom rasprodajom, astila se i jednim crnim ruksakom i zamenila svoju konu jaknu za grozan du-gaak perjani mantil sa najk oznakom sa leve strane grudi. U gvo-darskoj radnji je kupila veliki rafciger, eki, no, nekoliko eksera, crnu izolir traku i dva mala ifrovana katanca. Na kraju je svratila do apoteke gde je kupila kozmetike potreptine i crvenu najlonsku vreu za ve. Koristei Brodvej kao bazu, tumarala je gore dole dvadesetim i nekim, tridesetim i nekim i etdesetim i nekim ulicama. Konano se skrasila u hotelu Karter, u Zapadnoj 43. ulici, izmedu Brodveja i Osme avenije. Pored ulaza je bila mala prodavnica kafe, Prljavim stepenicama se popela do predvorja na prvom spratu. Prostorija je bila ogromna i grozomorna, zastrta psihodelinim tepihom koji je delovao jo upeatljivije pod plavocrvenim neonskim osvetljenjem. Traila je mesto gde klijentela nije obraala naroitu panju na kva-litet smetaja i gde osoblje nije obraalo naroitu panju na kvali-tet gostiju. Hotel Karter je delovao kao idealan izbor. 100

Prijavila se pod imenom Dejn Fransis. To je bio sekundarni po-moni identitet koji joj je Magenta sklepala za takve situacije. Dva-desetpetogodinja medicinska sestra iz Melburna, koja je koristila jednogodinji plaeni odmor za putovanje po svetu, ako bi je neko neto pitao. Ali niko je nita nije pitao. Imala je utisak da je na for-mularu koji je dobila na recepciji mogla da napie ta god joj dune. Duh sa druge strane stola prui joj klju sobe na estom spratu. Kada je uia unutra, navukla je rezu na vrata. Neko vreme je sede-la na krevetu, ne radei nita. Oslukivala je priguene zvuke koji su dopirali sa ulice i pribliavanje i udaljavanje koraka u hodniku is-pred sobe. Duek je bio neudoban, federi poiskakali, uzglavlje ras-klimatano. Spavaia je u stotinama takvih kreveta i od seanja na njih joj prokljua u utrobi. Zavese su bile navuene. Ona pride prozoru, malo ih razmaknu i proviri napolje. Direktno preko puta nalazila se velika deurna ga-raa, a neto dalje odatle zgrada New York Timesa. Plava vrata ga-rae bila su zatvorena. Iznad izlaza, nanizane du zgrade, bile su staklene sijaline kugle sa natpisom Times. Stefani proveri vitrinu, fijoke, prostor ispod kreveta, vrstinu zi-dova. U kupatilu je proverila WC olju, kazane, paravan pored ka-de. Vrativi se u spavau sobu, odeta do jednog ugla i skloni par-e prljavog tepiha. Nije bilo nieg ispod, samo go parket. Onda raspakova garderobu, stavi kupljene alatke u boni dep ruksaka, zatvori rajsferlus i dodatno ga osigura katancem. Potom rasporedi kozmetiku oko lavaboa u kupatilu i nap^ravi malo nereda na krevetu. Nakon toga napusti hotel i vrati se u Seri Nederland na Petoj aveniji. Nakon to sam pozvala sobnu uslugu, ukljuujem laptop i pro-nalazim fajlove sa planovima Sa/ibijevog apartmana na Central park vestu. Iz svoje sobe, koja gleda na Petu aveniju, hotel Plaza i jugoistoni ugao Central parka, gotovo da mogu da vidim vrh Salibijeve zgrade. Onda okreem telefonski broj koji nisam kostila th godine. Taj broj nema nikakve veze sa Magentom. ,,VuLin?" ,,Ja sam." ,,Kada smo se poslednji put videli ruka vam je bila u gipsu. Slo-mili steje u automobilskom udesu. Sreli smo se na trajektu za Stej-ten Ajlend. Dala sam vam pet hiljada dolara. Seate 1/ se ta ste v/ rneni dali?" 10 I Usledila je podua pauza. A onda glas sa druge strane prozbo-ri: ,,Sta elite?" Isporuila sam mu spisak. ,,Do kada vam je to po-trebno?" to pre." ,,Tri dana?" ,,Moe li prekosutra?" ,,To je isuvie kratak rok." ,,Probajte." Njegov uzdah je bio krajnje predvidiv. ,,Mogu da pokuam..." ,,Koliko para?" ,,Deset hiljada." U redu. Dajte mi adresu." Onda stie hrana. Potpisujem priznanicu, da bih nedugo potom otkrila da sam izgubila apetit. Kasnije se svlaim, ostajui samo u veu, i izvodim seriju gimnastikih vebi, uivajui u toploti koja mi se iri miiima. Pola sata kasnije zaranjam u toplu kupku,

pokua-vajui da se opustim. Potom se polako oblaim. TV je ukljuen, CNN preiva istu petominutnu mrvicu vesti izmedu blokova rekla-ma i samopropagande. Nekada, dok sam bila Petra, gde god bih mrdnula iz zasede bi iskoio CNN. U hotelskim sobama, po aerodromskim ekaonicama. Ne obraam ni najmanje panje na to. To je samo arena laa za ui. Odluila sam se za svilenu koulju tako intenzivne bljetavo pla-ve boje da pod odgovarajuim osvetljenjem moe delovati gotovo Ijubiasto ili crno i za elegantni crni ,,Maks Mahn" kostim. Kostim je savreno krojen i prijatno sam iznenadena koliko dobro izgledam u njemu. Oseam se kao prevarant. Ja ne nosim Maks Marine kre-acije i sline fensi stvari. A opet, koga ja to maem? Ja jesam pre-varant. Vie se ne oseam kao Stefani, nemam pojma ko bi treba-lo da bude ta Kejt Mar i definitivno znam da vie nisam Petra Roj-ter. Neboder od stakla i crnog elika. Predvorjem je dominirao ogromni bronzani konj smeten nasred etvrtaste fontane. Stefani pode liftom. Vrata se otvorie na dvadeset devetom spratu. Ona se, preko izglancanog granita, uputi do zaobljenog granitnog alte-ra za prijem. Iza altera, i iza recepcionerke ija je kosa takofe pod-seala na granit, velikim zlatnim slovima bilo je ispisano: Gardajn Hil. Ova investiciona kompanija, osnovana 1971. godine, odravaia je dvadeset sedam godina svoj nepoljuljani imid osrednjosti, da bi 102 se 1998. konano nala na rubu bankrota. Tada ju je otkupila vaj-carska investiciona firma Mir, plativi daleko vie od realne vred-nosti. U to doba Gardajn Hil je imao poslovnicu u neuglednoj zgra-di u Osmoj aveniji i zapoljavao sedamdesetak Ijudi. Sada je ista ta firma zauzimala itav sprat prestinog zdanja u Istonoj 52. ulici, a broj zaposlenih sveo se na svega devetnaest osoba. Niko od njih ni-je tu radio pre nego sto je Mir otkupio kompaniju. Recepcionerka u\/ede Stefani u kancelariju i zamoli je da sae-ka, upitavi je da li je za kafu. Stefani odbi. Kada su se vrata zatvo-rila, prila je prozoru. Daleko dole mravi su se tiskali po zakrenom ploniku. Cinilo joj se da je od zemlje deli mnogo vie od dvadeset devet spratova. Gardajn Hil je mogao zapoljavati bar jo toliko Ijudi, a da na spratu ne oseti pomanjkanje prostora. Posmatrano sa strane, takva ekonomija nije imala smisla. Medutim, neto upuenijem posmatra-u je bilo savreno jasno da je takva ekstravagantnost bila omogu-ena komplikovanim sporazumom na osnovu koga je Gardajn Hil mogao koristiti prostor bez plaanja rente. Zgradu su posedovala tri partnera: Saul Gulbenkian, njujorki magnat za nekretnine, Ge-org Salibi, osniva First Intercontinentala, \ Konstantin Komarov, vlasnik Mira, iz koga je proistekao dananji Gardajn Hil. Gulben-kian je preko First Intercontinentala isfinansirao kupovinu zdanja od Kamerona Mek Groa, kanadskog preduzimaa i jednog od Gulben-kianovih najveih rivala. Ne zna se zato ili kako se Mir upleo u sve to. To je oigledno bila stvar internog dogovora izmedu Gulben-kiana, Salibija i Kornarova. Na zidovima kancelarije visilo je desetak slika. Bile su sline po stilu. Stefaninom nevinom oku izgledalo je kao da ih je naslikao isti umetnik. Ulja na platnu, sa prizorima iz ruskog seoskog ivota: injem prekrivene ume, rascvetali vrtovi, zlatne jesenje kronje, otro zimsko sunce razliveno po snenom prostranstvu. Pogledom je traila potpis autora. Mukarac koji se pojavi iza nje ree: ,,Olga Svetlinaja." Stefani se okrenu. ,,Molim?"

Onog trenutka kada ga je ugledaia u grudima je neto stee. Oseala je kao da ga ve poznaje. Uini joj se da se na njegovom licu mogla proitati slina reakcija. Zanimljivo je da nije osetila ni-ta slino dok je prouavala njegov dosije. Upita se koga li on u tom trenutku posmatra. Briljivo naminkanu Kejt Mar odevenu u ele-gantni Maks Marin kostim? lli pometeno stvorenje koje se krilo ispod te fasade? 103 Nosio je odelo na jednoredno kopanje, koulju boje razlika i bordo svilenu kravatu. Nije bio preplanuo kao na fotografijama, ali su mu na koi i dalje bili primetni tragovi surovih klimatskih uslova. Ona zamisli ivot na otvorenoj puini, daleko od klimatizovanih kan-celarija i aviona. to se tie figure, u tri dimenzije je delovao jednako vitko kao i u dve. ,,Umetnica koja je to naslikala. Tako se zove. Olga Svetlinaja." ,,Jesu ii sve slike njene?" ,,Polovina. Preostale je naslikao Jurij Kuga, njen suprug." On joj se priblii. ,,Poetski realizarn. To nije ba svima blisko - za neke je takav stil previe svetao, previe pojednostavljen - ali ove slike imaju neto to ja prepoznajem." ,,A to je?" ,,Neto to ne biste razumeli. Ja sam Konstantin Komarov." Rukovali su se. Dlan mu je bio suv i hrapav. Kada su seli, on je osmotri, a onda baci pogled na uramljenu fotografiju na svom rad-nom stolu. Stefani je videla samo poledinu. Usledilo je malo neformalnog razgovora, u kome je Stefani odi-grala bezlinu automatsku rolu koju je njen identitet zahtevao. Ko-marov potom prebaci temu razgovora na Zbignjeva Sladeka i Alma-tinvest. ,,Dao mi je prilino ture podatke o vaoj kompaniji, gospo-dice Mar. Zato sam morao da sprovedem lino istraivanje. Veruj-te mi da nije bilo lako. Izgleda da radite za kompaniju koja nema ak ni svoju kancelariju." ,,Registrovani smo." On odgovori utnjom na takvu konstataciju, saekavi da uje neko konkretnije objanjenje. Ali, ta je tu imalo da se kae? Ste-fani je bila zbunjena. Postojalo je neto u njemu - i u njenoj reakci-ji na njega - to ju je potpuno izbacivalo \z ravnotee. Obostranost oseanja koju, kako je verovala, u poetku bee primetila, sada be-e nestala. Bio je potpuno nedokuh/, Komarov izvadi paklo marlbora iz depa i ponudi je cigaretom. ,,Da li vam smeta ako zapalim?" Poslednje to je oekivala bili su maniri. U stvari, nije ni sama znala ta je tano oekivala, ali ovakvo ponaanje sigurno nije. Ne-ko je pobrkao lonie. Pokuala je da oveka koji je sedeo pred njom zamisli u desetogodinjoj borbi za opstanak po sovjetskim za-tvorima u sibirskoj pustoi. Nije ilo. Nikako nije uspevala da sklo-pi kockice. ,,Razgovarao sam sa Sladekom i mislim da znam kako bih vam mogao pomoi. On kae da vi zastupate grupu Ijudi koja bi elela 104 da inevstira izvesnu svotu novca tako da to bude... kako da se iz-razim... poreski isplativo." ,,Upravo tako."

,,A da pritom ne morate da odgovarate na nezgodna pitanja o poreklu novca." ,,Tano." ,,Pretpostavljam da bi ti Ijudi eleli da sauvaju svoju anonimnost." ,,Da, tako sam rekla Sladeku." ,,lmaju li oni svoja predstavnitva u SAD?" ,,Da." ,,A u Evropi?" ,,Da." ,,Bave li se meovitim posiovima?" ,,Metovitim?" ,,Zakonitim i nezakonitim." Postoji mnogo raznih opcija, rekao je, ali je on specijalizovan za prekookeanske zone koje su na ceni medu Rusima. vajcarska je bila prva na listi i na nju je otpadalo skoro pedeset procenata po-sla, mada je Kipar u poslednje vreme postajao sve popularniji. ,,Ne treba vam ulazna viza, pravni sistem im je prilino pouzdan, zemlja je poiitiki stabilna i vidljivo napreduje na ekonomskom pla-nu. Isto tako, relativno je blizu Rusije i tamo ve postoji brojna i do-bro organizovana ruska zajednica." Postojale su i egzotinije opcije. Na pacifiku dravicu Nauru i republiku Palau 1999. godine otpadalo je gotovo etrdeset proce-nata prekookeanskog transfera novca. lako je ta cifra u meduvre-menu pala na manje od deset procenata, ta podruja su i dalje ima-la svojih pogodnosti. Nauru, minijaturna suverena drava, nalazi se blizu ekvatora, na koralnom ostrvu u Tihom okeanu. Ostrvo je du-gako svega osam milja. Sve do osamedesetih godina tamonja in-dustrija se zasnivala na eksploataciji guana, fosilnog blaga koja se koristi za proizvodnju vetakog dubriva. A onda su iokalne vlasti pretvorile Nauru u idealnu luku sa nultim porezom. U neuglednoj daari na osrvu bila je otvorena Nauru korporacija, u koju se ula-nilo vie od dve stotine banaka i kompanija iz svih delova sveta. Po-sredstvom tih kompanija svakodnevno se pralo na desetine miliona dolara. Za lanstvo u Nauru korporaciji trebalo je izdvojiti manje od deset hiljada dolara godinje. Samo 1999. godine preko ostrva je prolo vie od 75 milijardi dolara, to je otprilike 12 miliona dolara PO stanovniku. 105 U petnaestak minuta izlaganja Stefani je bila preplavljena infor-macijama. Posmatrala ga je kako govori, ali gotovo nita nije ula. Imao je mali oiljak na desnom obrazu. Na ruci je nosio sat marke brajtling. Znala je da blene u njega, ali nije marila. U mislima joj ponovo izroni hotel u Voronjeu, krvlju poprskan lift, mrtav Uzbekista-nac na podu. I dalje nije mogla da zamisli Komarova kako izvlai okrvavljenu psenicu iz raznete utrobe svoje rtve. Rekao je: ,,Nauru je mesto gde za kontaminirani dolar moete dobiti ekvivalentnu devianski istu novanicu. Umesto uobiajenih 75 centi i lako ustanovljivog ostatka." Sigurna sam da ga odnekud ve znam, mada sam sa druge strane apso/utno uverena da to ne moe biti istina. Ne znam ba nita o njemu, a opet znam sasvim dovoljno. Ne izgleda neto naroito, ali me fiziki privlai na nain na koji mi se to nikada ranije nije desilo. Tu privlanost ne oseam u srcu, ve u stomaku. Sluam ga kako bih zapamtila boju njegovog g/asa, a ne ono to govori. Ako

bi me ovog trenutka upitao moe li da me poljubi, rekla bih 'da'.. Ako bi izjavio da eli da vodi ljubav sa mnom bez oklevanja bih pristala. Ne znam da li i on osea neto slino. Gledamo jedno drugom u oi - netremice - ali nema anse da zakljuim ta se deava iza nje-govog pogleda. Oseam se apsurdno. Sve to pouzdano znam o njemu je ono to sam proitala, a to nije nimalo dobro. Uopte nema razloga da se ovako oseam. Ali, to to sam svesna toga nima-lo mi ne pomae, ve me samo dodatno razdrauje. Ja ne padam na takve situacije. Ja sam iznad toga. Zar upravo ja nekada nisam bila suta definicija samokontrole? Ne mogu da objasnim zato, ali nerv/ su mi na ivici. A onda do-lazim sebi, phseajui se zato sam ovde. ,,Ljudi koje zastupam eleli bi neto da kupe." Komarov se namrti. ,,Mislio sam da smo do sada razgovarali o tome. Na izvestan nain..." ,,Oni ele da kupe neto preko jednog od vaih saradnika." ,,Koga?" ,,Kobe." Njegovo lice ne odade ni najmanju reakciju. ,,Sta ih zanima?" ,,To u rei Kobi lino." ,,Ne poznajem nikoga pod tim imenom." 106 ,,A jeste li poznavali nekoga po imenu Oleg Rogaev?" Ovoga puta reakcija nije izostala. Stefani nastavi: ,,Oh, naravno da ste ga poznavali. Kada je ubi-jen u Parizu, bio je u drutvu jednog britanskog obavetajca. I on je ubijen. Ubica je pobegao i do danas nije uhvaen. Ali je zato iden-tifikovana osoba koja stoji iza atentata. Da li vas zanima ko je to?" Njegova nesigurnost prede u razdraljivost. ,,Ne vidim kakve ve-ze to ima..." ,,Zanima li vas ili ne?" Komarov nonalantno slegnu ramenima, pokuavajui da ostavi utisak ravnodunosti. ,,Pa, dobro. Ko stoji iza toga?" " Stefani klimnu glavom, nadajui se da izgleda kao Petra. ,,Unaj-mili ste nekoga da likvidira glavnog oveka Centralnaje." Izgledalo je kao da mu je pao kamen sa srca. ,,Loe ste obave-teni." Stefani nije bila ba sigurna u istinitost ove tvrdnje. Znala je da njegovo ponovo uspostavljeno samopozdanje nije stajalo na vr-stim nogama. ,,Sigurna sam da zaista verujete u to. Mislim, zato biste uradili tako neto? Ako bi se proulo... takav potez bi vam u najboljem sluaju mogao unititi reputaciju. A u najgorem biste na-vukli Centralnaju na vrat." ,,Upravo tako." ,,Stvar je u tome to imam dokaz." ,,Nemogue." Usta su joj bila suva. Ona otkopa konu torbicu i izvue pare papira koje mu potom prui preko stola. ,,Fotostatski snimak preba-civanja novca sa jednog od vaih linih rauna na privatni raun u Andori." ,,Uopte ne znam ta je ovo. Oigledno se radi o falsifikatu." ,,Nije falsifikat. Ovaj papir je stvaran. Ba kao i raun u Andori. Raun pripada izvesnom Sebastijanu Aumanu,

drugorazrednom plaeniku koje je sve do avgusta meseca bio stacioniran u Briselu. Tada se njegov peo sudario sa nemakim kamionom na autoputu A1 , izmedu Pariza i Kalea. Ali je za sobom ostavio dovoljno dokaza na osnovu kojih se moe povezati sa Rogaevljevim ubistvom. A i sa vama." Oekivala je razjarenost. Umesto toga, videla je samo zbunje-nost. ,,To nema nikakve veze sa mnom." 107 Stefani klimnu glavom. ,,Ali, to vie uopte nije bitno, zar ne? Uopte nije bitno ko je kome platio. Ubica je moda ak i sam Ko-ba. Vano je samo ono u ta Ijudi veruju. Sve je u sklapanju kocki-ca. One koje bi ovaj sluaj mogao da zanima treba samo usmeriti u odgovarajuem pravcu." Komarov gurnu papir preko stola. ,,Pravite veliku greku." Ona ga pogleda pravo u oi. ,,Znam." Usledila je napeta tiina. Onda on konano progovori. ,,Nikada nisam lino upoznao Ko-bu. Bila je to obostrana odiuka." ,,Ne verujem vam." ,,Razmislite malo. Uvek koristimo posrednika." Sporazum slian onome koji je ona imala sa Sternom. ,,Onda me poveite s njim preko posrednika." ,,Ako je to ono to elite." Stefani oseti aluziju u njegovom glasu. ,,Da li je to ono to elite?", upita je. Sada je on zurio u nju i uopte nije mogla da dokui ta mu se mota po glavi. ,,Nemojte me ucenjivati. Mnogi su pokuali. Nikome nije upali-lo." To nije zvualo kao pretnja. Pre je zvuali kao zahtev. !li, ak, kao rnolba. ,,Sta onda predlaete?" On ugasi cigaretu. ,,Zamolite me." ,,Ne razumem." ,,Zamolite me da vam uinim Uslugu." ,,Zato?" ,,Da bih kasnije i ja vas mogao zamoliti za uslugu." ,,Kakvu uslugu?" ,,Jo uvek ne znam. Ali, smisliu ve neto." Znala je da ne treba da se uputa u takvu igru. ,,Dobro, onda. Kao usluga..." ,,Dogovoreno." ,,Odsela sam u Seri Nederlandu. Moete me pronai tamo." Komarov se hladno nasmei. ,,Pronai u vas ve negde. Moe-te biti sigurni u to." 108 9 Stefani zastade pod cnrenom tendom prodavnice kafe Sedam radosti, zapiljivi se u kineska slova ispisana na tabli sa dru-ge strane stakla. Pogledala je nadesno, potom nalevo, a onda na-stavila dalje. Na uglu ulica Malberi i Blum stajao je parkiran ka-mion. Dvojica muaraca su istovarali zaklane prasie i jedno jare. Ispred restorana Vang Hunan otvorie se pomona vrata. Crni e-lik zakripa o

beton plonika. Kratkonogo osoblje izjuri iz kuhinje u suterenu. Na ulicu suknu oblak pare. Ledeni vazduh je mirisao na preno paje salo. Kinezi su stajali du ulice, okupljeni u male skupine, avrljajui, puei, pljujui po ploniku. Stefani prode pored prodavaca ribe i-ja je roba bila izloena u gajbicama napunjenim zdrobljenim ledom, improvizovanog salona lepote smetenog u ulinom budaku, pro-davnice elektrinih uredaja iji je vlasnik nudio i gatarske usluge. Potom napravi jo jedan krug, pa se spusti niz ulicu Mot. etvrt sata kasnije vrati se do zapisane adrese u ulici Malberi. Lokacija koju je traila bila je stenjena izmedu dve radnje. U jed-noj se prodavalo kuhinjsko posude, a u drugoj VHS i DVD akcioni filmovi koji su stizali iz Hong Konga. lsprva je promaila ulaz, pa je morala da se vrati unazad. Prolaz ismedu zgrada bio je toliko uzak da se krupniji ovek jedva mogao provui. Stepenice koje su vodi-le u suteren bile su strme i slabo osvetljene. U dnu su se nalazila otvorena vrata, iza kojih je poivao mraan hodnik. Cula joj se napregnue, zenice rairie, u nozdrvama oseti miris anisa. Na prvim yratirna zdesna stajao je natpis: Putnika agencija ang Sun. Iza otvorenih vrata, Stefani ugleda debelog mukarca, radni sto, tele-fon, gajbice u uglu, oblak plaviastog duvanskog dima. Onda pode dalje, pored travara specijalizovanog za ekceme i psorijazu, opti-arske radnje, poslovnice firme koja se bavila uvozom mesa. Zub-na ordinacija Vu Lin nalaziia se u osmoj kancelariji po redu. U ekaonici u kojoj se nalazila samo jedna stolica stajalo je e-storo Ijudi. Sve sami Kinezi. Kada se Stefani pojavila, amor pre-stade i sve oi se okrenue ka njoj. Nakon to su zadovoljili svoju znatielju prestae da obraaju panju na nju i nastavie sa razgovorom. Onda se otvorie vrata u dnu prostorije. Na njima se pojavi niska mrava ena koja je u nosiljci na ledima vukla kenjkavo deten-ce. Iza njih je stajao mukarac pedesetih godina. Bio je visok pet stopa i osam ina. Imao je masnu srebrnastu kosu i oi koje su se 109 jedva nazirale medu naborima pegave koe. Nosio je male, okrugle naoari. Kada je ugledao Stefani rukom je pozva da pride, a onda je uvede u ordinaciju. Niko se nije bunio to je ula preko reda. Od-mah po njenom ulasku, Kinez zatvori vrata. Zubarska stolica je bila tapacirana plavom koom, a rupe na na-slonima za ruke zakrpljene srebrnastom lepljivom trakom. Instru-menti na zardalom posluavniku pored stolice izgledali su zastare-lo. Na paretu antiseptinog papira stajao je okrvavljeni zub. Vu Lin upita: ,,Jeste li doneli novac?" ,,Pre nego to dobijete novac hou da vidim ono to sam naru-ila." ,,Nije ovde." ,,Nego gde?" Slegnuo je ramenima. ,,U blizini." ,,Hajde onda da skoknemo do tamo." ,,Da prvo prebrojim noyac." ,,Moete ga prebrojati, ali ga ne moete zadrati. Dok sve ne proverim." Vu Lin se nakratko zamisli. ,,U redu." Stefani raskopa jaknu, izvue sivu duksericu iz pantalona, pa otvori torbicu koju je nosila privrenu oko pojasa. Onda mu pru-i sveanj novanica, obmotan gumicom. ,,Deset hiljada, u korienim pedeseticama, dvadeseticama i de-seticama."

Vu Lin poe da broji. Nosio je beli mantil koji je bio zreo za pra-nje. Stefani pogleda u tehniarku, koja je sedela na okrugloj stolici u uglu. Podbulo bezizraajno lice, zdepasto telo. Bila je mlada i i-nilo se da se dosaduje. Stefani ju je posmatrala sve dok ova ne skrenu pogled. Zavrivi sa prebrojavanjem, Vu Lin ree: ,,Bie teko." ,,ta ste rekli?" ,,Da se nabavi to to elite. Prekratak rok, nema dovoljno vre-mena." ,,Mislila sam da ste ve sve sredili." ,,Jesam neto. Ali bie teko. Moraete vie da platite." Stefani krenu ka njemu, ispruivi ruku. ,,Ve smo se dogovorili oko cene." Nakon kratkotrajne neodlunosti, Vu Lin joj vrati novac. ,,Ovo je nedovoljno. Ako robu elite sutra, nedovoljno je." ,,Koliko traite?" ,,Petnaest." ,,Petnaest hiljadarki?" ,,Ne moe za manje." Stefani se smrai. ,,Nije pametno kaiti se sa mnom." Vu Lin ostade ravnoduan na pretnju. ,,To to elite nije lako za-yriti. Opasno je. I skupo. Sa deset hiljada sam na gubitku. Sa pet-naest u moda neto izvui." Stefani je znala da lae. Vu Lin pride stolu za kojim je sedela asistentkinja i nakraba ne-to na paretu papiru. Onda joj prui ceduljicu. Adresa u Kanal stri-tu. ,,Sutra popodne. U etiri." Kada se vratila u eri Nederland tamo je saeka Komarovljeva poruka. U est sati se uputi ka Sent Ridisu, na uglu Pete avenije i 55. ulice. Cekao ju je u King Kol Baru. Bio je drugaije obuen, ali je stil bio prepoznatljiv: elegantno sivo odelo na dvoredno kopanje, pamuna koulja be boje, ovalna zlatna dugmad za manetne, pla-va svilena kravata. Stefani je nosila crne pantalone, usku bordo majicu sa narandastim rukavima i leernu crnu jaknu. Ugledavi ga, postade svesna svoje nedoline garderobe. Oseala se tako ne-umesno da joj dode da iskoi iz koe. elela je da se izvini, ali ne ree nita. Komarov je pio martini. Pozvao je konobara. ,,Sta ete popiti?" U^tom trenutku najbolje bi joj legla trostruka doza votke. ,,Sampanjac?", predloi Komarov. U datim okolnostima, taj predlog joj se uini apsurdnim. ,,Je l' mi to neto slavimo?" ,,Ne znam. Slavimo li?" ,,ampanjac bi mi prijao. Hvala." Kada se konobar udaljio, Komarov joj unu presavijenu cedulji-cu. Ona je otvori. Na njoj je hemijskom olovkom bila ispisana adre-sa. ,,Koga da traim?" ,,Pronai e on vas. Zove se Mihail Bukarin." ,,On je Kobin posrednik?" ,,On e vas odvesti do posrednika." ,,Posrednik izmedu vas i posrednika. Da to nije malo paranoi-no?" ,,Pod ovakvim okolnostima sigurno nije." ,,Kakvim okolnostima?" 110 1< ,,Ne mogu vam verovati." ,,Otkud znate?1 ,,Pokuali ste da me ucenite, ako se seate."

,,Mislila sam da sam vas zamolila za uslugu." On nita ne odgovori. ,,Kako u ga prepoznati?", upita Stefani. Komarov ga ukratko opisa. Kada je zavrio, ona ree: ,,Boe, pa ta mu se desilo?" ,,Bio je pripadnik KGB Alfe. To mu se desilo." ,,KGB Alfe?" ,,Deo Specnaza, sovjetskih snaga za specijalne namene, ali ne pod vojnom upravom, ve pod direktnom kontroiom KGB-a. Elita medu elitom. Bukarin je 1979. godine bio u odredu koji je uleteo u predsedniku palatu u Kabulu. To je oznailo poetak rata u Avga-nistanu. Bukarin je lino upucao afganistanskog premijera Amina." ,,Pretpostavljam da bi trebalo da se ponosi time?" ,,Proveo je itav rat u Avganistanu, a oiljci koje nosi svedoe o tome. U itavoj svojoj mladosti, tokom svih godina koje sam proveo po zatvorima, nisam upoznao eeg momka od Bukarina." ,,U koliko sati bi trebalo da se nademo?" ,,Sutra ujutro u deset. Ako se niko ne pojavi do deset i dvade-set, napustite mesto sastanka. Probajte ponovo sutradan, u isto vreme. Ako se tri dana zaredom niko ne pojavi, ponovo mi se javi-te." U meduvremenu je stigao ampanjac za Stefani. Ona otpi gu-tljaj i pogleda unaokolo. Neto lepih i mnogo vie imunih Ijudi, mu-ral Maksfilda Paria, oseaj spokoja, zaustavljenost vremena. On-da se ponovo okrenu ka Komarovu, koji ju je netremice posmatrao. Rekla je: ,,Sve ove infomacije ste mi mogli dostaviti putem po-ruke." ,,Znam", odgovorio je. Stefani ude u kafedinicu na Junion Skveru. Nije bilo guve. Sa zvunika se ula pesma Roja Orbinsona. Prepoznala je glas, ali ne i melodiju. Onda sede u separe pored zida i narui kafu. Bilo je de-set do deset. Konstantin Komarov joj, iako je sa njim provela svega pola sata, itave noi nije izlazio iz misli, Njihov razgovor je bio napet i trivija-lan. Priali su, ali kao da nita nisu rekli. Kao da su se oboje plaili da postave bilo kakvo pitanje, strepei kakav e odgovor uti. U pola sedam vratila se u eri Nederland, potpuno rastresena. 112 Sada, posle noi isprekidanog sna, i dalje joj nije bilo jasno za-to je Komarov uopte doao na sastanak. Popila je jo jednu olju kafe. U deset i dvadeset u lokal ude mukarac vrste zdepaste gra-de. Nosio je plavu vetrovku, vunenu kapu sa natpisom GIANTS navuenu na elo, teke izme i sive pantalone. Pogledao je po pro-storiji, ignoriui konobaricu koja je pokuala da ga odvede do jed-nog od stolova, a onda priao Stefani. Oiljci su odgovarali Komarovljevom opisu: zastraujui reljef oko levog oka, dugaka izbledela brazgotina koja se preko levog obraza sputala do donje vilice, glatka unakaena koa ispred uha. Pogledala je u levu aku: nedostajala su mu dva prsta. Seo je preko puta nje. ,,Saekaemo malo." Govorio je engleski sa izrazitim akcentom. Konobarica mu je na-sula kafu. Sedeli su u tiini. U petnaest do jedanaest zazvoni Ste-fanin telefon. Bio je to Boris Bergtajn. Imao je informacije koje je traila. Ugovorili su sastanak. Neto pre jedanaest zazvoni i Bukarinov mobilni. Razgovor se sastojao od par promrmljanih rei i tra-jao svega petnaest sekundi.

Uzeli su taksi do 54. ulice, izaavi pred zaputenom dvadese-tospratnicom sa ciglenom fasadom. Ulazi i prozori u prizemlju su bi-li zakovani daskama i zakataneni. Nad glavnim ulazom je nekada stajala velika nadstrenica, to se moglo zakljuiti po upadljivom iz-bledelom tragu na fasadi. Stefani die pogled. Ispod veine prozo-ra nalazili su se zastareli klima uredaji. Zgrada se suavala ka vrhu, ostavljajui prostor za balkone na viim spratovima i potkrovlju. Bu-karin je povede do slubenog ulaza. Iznad vrata je i dalje stajala stara tabla sa natpisom Somerset. Bukarin otkljua katanac. Odmah po ulasku je zatvorio vrata, blokirajui svetlosti i zvuke koji su dopirali sa ulice. Onda izvadi ba-terijsku lampu iz depa i povede je kroz lavirint uzanih hodnika. Ko-nano dodoe do velike otvorene prostorije. Titrava dnevna sve-tlost probijala se kroz pukotine u daskama kojima je bio zakovan prozor. Jedna jedina sijalica visila je sa teke bronzane kuke na ko-ju je nekad bio okaen masivni luster. Sijalica se nalazila na kraju dugog narandastog kabla koji je padao na pod i vijugavo nestajao u mranom uglu. Bili su u predvorju. Sa crno-belog kamenog poda dizali su se iz-rezbareni stubovi. Recepcija je i dalje bila tu. Iza recepcionerskog stola zjapio je ispranjen ormar za dokumentaciju od mahagonije-voa drveta. U kavezu u zadnjem delu prizemlja nalazio se lift od is113 poliranog drveta i rezbarenog stakla. Vazduh je bio hladan, ustajao i vlaan. Nezvani posetioci behu ostavili tragove za sobom: zdro-bljene konzerve, izgaene novine, razbacane priceve. Bukarin se uputi ka irokom stepenitu koje je vodilo ka prvom spratu, ravajui se u dva pravca, levo i desno. Popeli su se na pe-ti sprat, a onda krenuli dugim pasaom. Sva vrata su bila otvorena. Na ovoj visini, prozori nisu bili zakovani, ali su bili prljavi. Svetlost koja je prodirala unutra bila je siva i mutna. U prostorijama nije bi-lo nikakvog nametaja, ali su tapete ostale. Crne vlane mrlje pro-bijale su se kroz oljuteni gips. Tepisi su bili posklanjani, otkrivaju-i go parket. Neto od sitnijih uredaja bilo je opeljeeno, a neto je i dalje stajalo tu. Stefani, iako ih nije videla, oseti prisustvo pacova koji su tapkali naokolo. Stigavi do kraja pasaa, Bukarin mahnu rukom, pokazujui joj da ude u apartman koji se sastojao od vie povezanih prostorija. Vi-soke tavanice, dvostruka vrata, masivni kamini. Zelene prskane ta-pete sa fleur-de-lys dizajnom ostavljale su, bar u Stefaninim oima, utisak jeftinog pansiona. Kada se okrenula, Bukarin je stajao ledi-ma okrenut zidu, zatvorivi vrata kroz koja su upravo uli. Taman je zaustila da upita ta se deava kada u njegovoj ruci primeti pitolj. Zatupasti kolt. Stefani se instinktivno trgnu, odmah zaalivi zbog svoje reakci-je. Bukarin je bio predaleko. Osim toga, uprkos njenoj vetini u bor-bi prsa u prsa, pred njom je stajao ovek koji je oigledno bio maj-stor svog zanata.vovek koji bi verovatno mogao da izade na kraj ak i sa Bojdom. ovek kome nedostatak dva prsta i dvadesetogo-dinji pakao od ivota verovatno nisu nita znaili. Alternativa je bi-la da potri u suprotnom pravcu. Da cik-cak putanjom jurne ka vra-tima sa druge strane. Ali, Bukarin je bio bivi pripadnik Alfe, krem Specnaza, nekadanja zvezda elitnih sovjetskih specijalaca. Vero-vatno bi bila mrtva jo na pola puta do vrata. ,,Skinite se." Mislila je da je pogreno ula. ,,Molim?"

,,Odeu. Skinite svoju odeu." Stajala je usred prostrane odaje. Nije bilo nikakvog paravana, niega iza ega bi se mogia zakloniti. Bukarin okrenu kolt u aci, pokazavi joj da se ne ali. Videla je da nema izbora. Poiako je zbacila debelu jaknu sa ra-mena. Hladnoa joj proe telo. Onda skinu izme, arape, farmeri-ce, rolku, majicu. Bukarin ju je posmatrao nedokuivim pogledom. 114 Stala je ispred njega. Na sebi je imala samo crni donji ve. Koa joj je bila najeena. ,,Sve." Hladnoa joj nije ispunila samo telo. Um joj je takode bio smr-znut. Otkopala je brushalter koji pade na zemlju. Onda poe da skida gaice, ali zastade u pola pokreta. Ne, ne mogu. Ali ih je ipak skinula, trudei se da joj lice ostane bezizraajno. Kada je ostala gola, Bukarin ponovo uperi pitolj u nju. ,,Vidi onaj zid izmedu prozora. Stani tamo." Ona se okrenu i uputi ka ivici sobe, oekujui da uje repetira-nje pitolja. Ostareli parket grebao joj je tabane. Kada se okrenu-la, on je iao ka njenoj odei. Podigao je brushalter i poeo da ga premee po rukama. Stefanin strah prede u zbunjenost. Onda vide kako Bukarin zavlai ruku u dep, izvadivi iz njega napravicu veli-ine mobilnog telefona. Preao je njome preko brushaltera, a onda ga bacio u stranu. Potom je uzeo arapu. Stefani obuze olakanje. Bila je to samo provera. Traio je prislune uredaje. Kada je zavrio, Bukarin stade pored zida i zazvida. Prostori-jom se razlee odjek. Neto se pomeri u pomrini sa njene leve strane. Na vratima susedne sobe pojavi se neki mukarac. Zastao je na ulazu, naslonivi se na dovratak i prekrstivi ruke. Stefani se prenu. Lice joj je bilo donekle poznato: izdueno, mr-avo, koato. Znala je da je Rus jo pre nego to je progovorio. Vi-dela je njegovu fotografiju u Magenti. Kezio se. ,,Moete da se obuete." Medajev. Zato joj se uinio poznat. Anatolij Medajev. Zapute-na kosa je bila dua nego na slici. Padala mu je niz vrat i bila skra-ena sa strane. Proredena kozja bradica bila je novi detalj, ali vie nije bilo nikakve sumnje. Bila je okirana svojim otkriem. Medajev, jedan od glavnih kandidata za Kobu, stajao je ispred nje, verovatno izigravajui Kobinu osobu za kontakt. Tragajui za Kobom, Magen-ta nedavno bee suzila izbor na svega dve osobe: Medajeva i Vla-dimira Vatukina. Stefani je stajala ne pomerajui se, na Medajevljevo oigledno iznenadenje i zadovoljstvo. On joj se obrati: ,,Ako ne elite da se obuete, to je savreno u redu." Stefani se pribra, pa se uputi ka svojoj odei koja je leala na-sred sobe. Medajev zapali cigaretu. ,,Kau da je uzbudljivije posmatrati e-nu dok se oblai nego dok se svlai. Ja se lino ne slaem s tim. Kostja mi kae da biste eleli da upoznate Kobu." 115 Stefani navue farmerice i, zakopavajui ih, odgovori: ,,Tako je." ,,Zato?" ,,To u rei njemu lino." ,,Ako mi ne kaete, uopte ga neete videti. U svakom sluaju, ja nastupam u njegovo ime." Ako si ti Koba, to je onda apsolutno tano, zar ne? Bilo bi do-voljno da sjurim jedan metak u tebe pa da zakoraim u budunost oslobodena svih aveti prolosti.

,,Ja zastupam grupu..." ,,Tipino za Ijude poput vas. Sta to oni ele?" Odluila je da baci karte na sto. ,,Plutonijum 239. Cistoe iznad 93 procenta." ,,Koliina?" ,,Najmanje osam kilograma." On zazvida. Ponovo se prolomi odjek. ,,To e vas skupo stajati." ,,Novac ne predstavlja problem." Medajev izvi obrve. ,,Niste ba vini cenkanju, zar ne? Moda bi bilo bolje da se vai klijenti lino sastanu sa Kobom. Moda bi tre-balo da se lino sastanu sa mnom." ,,Unajmili su me iz istog razloga kao i Koba vas. Stidljivi su." ,,Razlika je u tome to Koba nije taj kome neto treba." ,,Ali Koba je ovde taj koji ima priliku da zaradi na desetine mili-ona dolara. Moda..." Medajev se zamisli, premeui cigaretu po ustima. ,,Koba mora znati identitet krajnjih potroaa. Sigurno ne bi bio odueyljen da otkrije da je prodao plutonijum 239 hordi jebenih eena. ta mi-slite o tome?" ,,Nisu Ceeni." ,,Bez uvrede, duo, ali da bih ti poverovao trebae mi neto vi-e od tvog verbalnog uveravanja." ,,Dobiete neto vie kad dode vreme za to. Ja trenutno nisam sigurna da li Koba uopte i postoji. lli da li moe izvriti isporuku." Stefani je kasnila. Boris Bergtajn je nosio crni koni mantil, umesto bordo sakoa u kome ga je upoznala, i debelu rolku boje ba-kra. Izbledele leviske su imale klasian kroj, ali su zahvaljujui nje-govim monstruoznim butinama delovale kao uski model. U Central parku je vrvelo od Ijudi: dogera, vlasnika pasa koji su etali svoje Ijubimce, mladih mama koje su gurale kolica, ludaka koji su mrmlja116 li sebi u bradu. Kronje su se presijavaie jarko crvenom, zlatnom i smaragdnom bojom. Stefani je oseala miris godinjeg doba koje je kucalo na vrata. Kada je bila dete uivala je u njegovim draima: mraznim popodnevima, pucketavoj vatri i blistavom nonom nebu. Njena majka ga je nazivala dobom sveopteg rasapa. ,,Salibi stie danas popodne. Iz Frankfurta." Stefani je znala da je prethodnog dana bio u enevi, a dva da-na ranije u Bejrutu. Pretpostavljalo se da je putovao preko eneve da bi tamo pokupio disk. ,,Kakav mu je dnevni raspored?" ,,Veeras je zauzet. Sutra e biti u banci. Sutra uvee naputa grad. Nisam uspeo da saznam gde ide, ali ima letnjikovac u Konek-tikatu. esto odlazi tamo. Ponekad svakodnevno, naroito leti." ,,Koliko je to mesto udaljeno odavde?" ,,lde helikopterom. Prekosutra nee biti u First Intercontinentalu prejDodneva." Sto je Stefani ostavljalo dovljno vremena za akciju, ba kao to su joj obeali u Magenti. ,,lma li jo neto?" ,,Krajem nedelje odlazi za Montreal, a potom za Pariz." ,,Odlino." Neko vreme su nastavili utke, a onda Bergtajn prozbori: ,,Mo-gu li neto da te pitam?" ,,ta?" ,,Koliko e me taj kukim sin jo drati na uzdi?"

Klimnuo je glavom. ,,lsprva je rekao godinu dana. Ali, prolo je ve tri." ,,Odgovor glasi: 'pojma nemam'." ,,Ali, vas dvoje zajedno radite." ,,Pa..." ,,Hoe li razgovarati s njim?" ,,Sluaj, ja ga stvarno ne poznajem toliko dobro." ,,Poznaje ga dovoljno dobro da bi te poslao kod mene." Stefani se nade u iskuenju da mu prizna istinu. Umesto toga, procedi jeftinu la. ,,Moji pretpostavljeni su to sredili." ,,Samo bih eleo da batalim sve ovo. Umoran sam, ako me raz-ume." ,,Umoran od ega?" Bergtajn pogleda oko sebe i bespomono slegnu ramenima. ,,Od svega." 117 Sedimo u kafeu na Amsterdam aveniji, koja se razmee svojim odredbama o zabrani puenja na javnom mestu. Ispred mene je to-pla okolada, ispred Bergtajna dupli espreso. Cutke, otkida beli filter sa Kenta. Ovde smo ve skoro sat yremena. Neverovatno je koliko prvi utisak moe biti pogrean. Onog tre-nutka kada sam ga ugledala u apoteci Surgut tano sam znala ko je Boris Bergtajn. Siledija sa igralita koji se uvek oslanjao na svoju fiziku snagu da bi dobio ono to eli. ovek koji je kriminal odabrao kao svoju profesiju. ovek za koga je novac predstayljao dovoljno opravdanje. Verovatno alkoholiar koji je svoju devojku ubijao od batina. Ali nisam bila u pravu. Zasigurno nije svetac, ali nije ni ono za ta sam ga smatrala. lako uporno pokuava da bude tako neto. ,,U detinjstvu i mladosti sam se neprestano tukao. Kada ste mo-je telesne konstitucije, tu nema pomoi. Ljudi se kae s tobom da bi dokazali koliko su opasni. lsprva se samo brani, koristei sva raspoloiva sredstva. Kasnije si ti taj koji prvi poinje. To je i dalje odbrana. Samo efikasnija." Pria mi o svom detinjstvu u Odesi, potom o preseljenju u Izrael. ,,Bilaje tojebena nona mora. Izraelci su prema nama posft/pa// go-re kao prema Rusima nego Ukrajinci kao prema Jevrejima." ivot u Zapadnom Berlinu je bio neto bolji, ali je gravitaciona sila krimi-nala bila neodoljiva. Jedini Ijudi koje je poznavao u itavom gradu bili su gangsteri. ,,lsprva govori sebi da to nije nita ozbiljno. Ui-ni im uslugu, odradi im kakav posli, Ali polako tone sve dublje i dublje." Nesposoban da se odupre, Bergtajn je krupnim koraci-ma grabio putem kriminala. Nakon uterivanja dugova i sitnih preva-ra, preao je na kocku i narkotike, potom na prostituciju. ,,Poslali su me u Moskvu", nastavlja sa svojom ispoveu, pale-i 'kent'. ,,Bio sam zaduen za devojke na Voznesenskiju, odmah pored Tverskaje. Radio sam sa jo jednim tipom, zvao se Arkojam. Manijakalni skot, Teoretski gledano, posao je bio lak. Devojke su stajale postrojene du zida. ak i na minus petnaest. Mi smo pri-mali pozive kl/jenata i odailjali ih, jednu po jednu. One skupe smo lino isporuivali i vraali, dok su ostale ile javnim prevozom. Sve su radile na sat. One koje bi se kasnije vratile - ili ne bi donele dovoljno novca - ne bi ponovile greku. Vodili smo rauna da se ta-kve stvari ne deavaju. Tanije, Arkojam je vodio rauna o tome..," Odjednom me obuzima jeza, munina. Zatvaram oi, ali ih usko-ro ponovo otvaram jer mi se ne svida ono to se ukazuje u tami. 118 nOdakle su devojke bile?"

flOdasvuda. Iz Moldayije, Ukrajine, Belorusije, ponekad iz bal-tikih zemalja. Nije ih bilo mnogo sa juga. Rusi ne vole da tucaju tamnopute. Sto se tie stranaca, oni trae gotovo iskljuivo Ruskinje." 1 ta se desilo?" ,,Nisam mogao vie da podnesem. Sva ta prebijanja... trebalo je samo da vidi neke od tih devojaka. Kost i koa, navuene na dro-gu i alkohol, na hiljade kilometara daleko od kue." Odmahnuo je glavom. ,,Arkojamu to nije smetalo. On je voleo da se iivljava. Nije se oseao ivim ako nekome ne b/ pomerio mozak, Bio je upola moje veliine, ali pravi psihopata. Zna li kako sam znao da lije ne-ka devojka nova ili ve iskusna?" ,,Kako?" ,,Ako je tek sila s busa bila bi preplaena od mene. Posle izve-snom vremena bila je preplaena od njega." Od Moskve, preko Zapadnog Berlina, pa sve do Njujorka, Berg-tajnova kahjera predstavljala je niz traljavo odradenih poslova, povremeno proaran ponekim neoekivanim uspehom. Posao sa prodavnicama nametaja bio je skorijeg datuma, kao most izmedu dva sveta, jednog potenog i jednog iskvarenog, oscilirajui negde izmedu njih. ,,Potreban mi je samo jedan pravi zgoditak", kae mi. ,,Kao i svima nama." ,,Samo sto hiljada dolara, ne vie." ,,Sta e ti to doneti?" ,,Poznajem jednog tipa u Fort Loderdejlu. Pokree neki posao sa iznajmljivanjem brodova. Sve je stoposto isto. Sa sto hiljadarki uleem u igru." ,,ta Alan Keli kae na to?" ,,Kae da pripadam FBI-u dokle im god trebam." Ista ugovorna obaveza koju je Magenta svojevremeno nametnu-la meni. Iznosi mi dalji tok svoje profesionalne karijere. Nije teko zakljuiti zato ga je FBI odabrao za dounika. Nekompetentan je, ali nije imbecil. Ostavlja potreban utisak, ali je ranjiv. Deluje kako treba i to je ono to je najvanije. itavog ivota je bio van svoje li-ge, srljajui iz jedne pogrene odluke u drugu. On je samo veliko dete sa velikim srcem koje nikada nije dobilo potrebno usmerenje. Do trenutka rastanka oseamo da smo uspeli da predemo neku ne-vidljivu barijeru. Nismo prijatelji, i dalje ne yerujemo jedno drugom, ali vie nismo ni potpuni stranci. 119 Dok naputamo sto, Bergajn pita: ,,Hoe li da vidi Salibija uivo?" Kineska etvrt. Stefani odmeri zgradu sa druge strane ulice, za-klonivi oi od sunca otrog kao britva. U prizemlju ugleda rnenja-nicu New China Diamond, jednu od est zlatarskih radnji poredanih du severne strane Kanal Strita. Iznad menjanice su se nadvijala etiri sprata obloena fasadom od cigle. Klima uredaji su virili sa zamrznutih prozora sa kinsekim natpisima. Prela je ulicu, provla-ei se izmedu zakrenih vozila. Kada je ula unutra, uputie je do stepenita u zadnjem delu zgrade, rekavi joj da se popne do poslednjeg sprata. Zatekla je Vu Lina u kancelariji koja je gledala na sporednu uliicu. Pored njega su stajala dva ogromna oznojena Kineza. Jedan je nosio hilfigero-vu, drugi ribokovu kreaciju. Na zidu su visile izbiedele fotografije, promocioni snimci kineske turistike agencije. Planine, dramatini tesnaci, iroki reni tokovi. Nijedan klie nije bio izostavljen. Stefani primeti da su telohranitelji uasno debeli, a prostor ua-sno skuen. Jedan od njih pride da je pretrese. Vu Lin ostade za svojim stolom, puei cigaretu. Umesto belog

mantila sada je no-sio svetlosivo odelo i purpurnu kravatu. Poslednja tri dugmeta bila su mu otkopana, otkrivajui masivan zlatni lanac. ,,Jeste li doneli novac?" Kinez koji ju je pretresao sada joj je stajao iza leda. Stefani ree: ,,Gde je moja roba?" Vu Lin se sagnu i spusti crni ruksak na sto. ,,Prvo u proveriti. Onda ete dobiti novac." ,,Petnaest hiljada?" ,,Petnaest hiljada." Vu Lin prede rukom preko ruksaka, a onda se odmaknu. Stefa-ni otvori ruksak i rasporedi sadraj po stolu. Prvo pitolj, Chck P17, sa doradenim Seyrpriguivaem. Rasklopila je oruje. Pitolj je bio lak - svega 600 grama bez arera - zahvaljujui laganom sintetikom rukohvatu i ramu. Potpuno napunjen, sa okvirom za se-damnaest metaka, i dalje je teio svega 860 grama. Pregiedala je neobian jednodelni okidaki sistem, sa pomonim okidaem. On-da zatrai dva puna okvira za arer. Vu Lin je preduzeo mere opre-za, smestivi 'tridesetetvorke' u zasebnu kutiju. Stefani potom pregleda preostali sadraj. Tri jugoslovenske kompaktne CS gasne granate, tri zapaljive naprave sa uredajem za 120 tempiranje i daijinskim upravljaem, mali feisslerov samostrel sa odgovarajuom opremom, naoari za no, gas-maska, korejski ra-dio-mikrofon sa rukohvatom slinim glockovom, ali sa 25-centime-tarskom metalnom sondom umesto cevi, aivin dvosmerni radio po-vezan sa motorolom, improvizovani daljinac za garau. Stefani nije ba bila oduevljena idejom da se Vu Lin tek tako provue, ali nije imala drugog izbora. Ne zbog pukih pet hiljada do-lara. Vratila je sadraj nazad, zatvorila ranac, a onda mu pruila po-jas s novcem. Saekala je da se namrti. Vu Lin je oinu pogledom. ,,Ovde ima samo deset hiljada." Stefani zavue ruku u dep jakne i izvue sveanj dolara, staviv-i ga ispred njegovog lica. ,,Ovo je dodatak", rekla je. ,,Prebrojte ga. I smatrajte se srenikom." Bacila je novac na sto ispred njega. ,,Verujte mi da i dalje nije pametno kaiti se sa mnom." 10 Apartman se nalazio u Brajtonu, u Petoj ulici. Stefani krenu stepenitem do treeg sprata. Bergajn ju je ekao na kraju hodnika. Bio je obuen u crno. Lice mu je bilo obrijano, u vazduhu se oseao miris jeftine kolonjske vode. Uli su u mali dvosobni stan. Dnevnom sobom je dominirao re-gal u kome se nalazio ogroman televizor - na ekranu je ila repriza Dalasa, usne Sju Elen su apsurdno drhtale, ali nije bilo tona. U pro-storiji je bilo jo petoro Ijudi, tri ene i dva mukarca. Stefani je zna-la da je Bergtajn imao trideset devet godina. Reklo bi se da su svi ostali imali minimum pedeset. Bili su sveano odeveni: utirkane koulje, sakoi, doterana kosa, minka poput glazure na torti, lani dragulji oko vrata. Bergtajn ih predstavi - Maks i Mia lvanov, Je-lena Jankovi, Pjotr Nedved - ostavivi najstariju damu za kraj. ,,Ovo je moja majka. Marija Bergtajn." Bila je siuna - ne via od pet stopa i dva ina. Krhke i slaba-ne grade, gotovo da je podseala na vrapca. Stojei pored svog ogromnog sina, pozivala je na odgonetanje genetike enigme. Stefani osmotri svoju garderobu: kaki pantalone, crne izme, narandasta koulja preko bele majice i planinarska jakna marke north face. ,,Oprostite. Nisam znala da dolazim na... obukla bih ne-to..." 121 Marija Bergtajn se okrenu ka svom sinu. ,,Borja, zar joj ti nisi rekao?"

Onda ponovo pogleda u Stefani, zakolutavi oima. Pjotr Ne-dved je blago dodirnu rukom. ,,Je li vam rekao koga emo veeras gledati?" Nedvedove oi zasjae. ,,Alu Pugaovu." Stefani se nasmei. Ime joj nije nita znailo. Napolju ih je ekao taksi koji e ih odvesti do Nju Dersija. Sva sedita su bila zauzeta. Mia lvanov ree da ima jo naruenih tak-sija iz Brajton Bia. Bergtajn smesti Stefani pored svoje majke. Kada vozilo skrenu u aveniju Koni Ajlend, ona uhvati Stefani za ruku. ,,Vi niste Ruskinja, a i premladi ste. Zato ne moete da razume-te. Borja misli da je to dobar vic. Ali za nas koji imamo dovoljno go-dina - i koji smo bili tamo - to je izuzetno vano. Mi ne moemo da zaboravimo. I ne treba da zaboravimo. A Ala to razume. I ona je propatila, ali je uspela, a mi smo je svi posmatrali i bili uz nju. Ono to je vano u vezi sa Alom je to da nikada nije zaboravila odakle je potekla. Nikada nije zaboravila na nas i nikada nije smatrala da je zbog neega bolja od nas. Rei u vam samo ovo. U najmranija vremena, ona je bila kao svetlost. A sada kada su se stvari prome-nile nabolje, svi se moemo osvrnuti na prolost i setiti se kako je nekada bilo. Za nas koji sada ivimo ovde, ovo je nain da se seti-mo Rusije. Mi nismo za sobom ostavili samo loe stvari. Ostavili smo sve." Marija Bergajn izloi Stefani Alinu biografiju: sukobi sa vlau, brojni rnuevi, votka i cigarete, ljubavnici, zapanjujua frizura, bitka sa vikom kilograma. I muzika. Suptilna kao udarac u solarni plek-sus; sentimentalne tradicionalne balade, ciganska muzika, velike vodviljske arije, sve i svata. Ala Pugaeva, pop zvezda sovjetskog doba, kulturna ikona sa vie od dvesta miliona prodatih albuma. Dr-ska, provokativna, ali obdarena neverovatnim glasom. Karijeru je zapoela kao iparica tokom ezdesetih, uspeno pregurala sedam-desete i osamdesete, da bi na kraju nadivela sistem sa kojim e je uvek poistoveivati. ,,Da biste razumeli Alu nije vam dovoljno samo rusko poreklo", uzdahnu Marija kada su zali na periferiju Atlantik Sitija. ,,Moete je razumeti samo ako ste zaista iveli u Sovjetskom savezu." Ispred Tramp Tad Mahala tiskale su se kolone taksija i rasko-nih limuzina. Bljetavi reflektori su parali tminu. Na ogromnom re122 klamnom panou bila je naslikana Ala: vitka, crvenokosa, oigledno u svojim tridesetim. Kada su izali iz taksija, Stefani povue Bergtajna za rukav i prosikta mu na uho: ,,ta ja traim ovde?" ,,A ta bi radila da nisi ovde? Camila u hotelu, igrajui se sama sa sobom?" ,,Ako misli da e ovo izgladiti tvoje probleme sa FBI-om u velikoj si zabludi." Bergtajn je mrzovoljno pogleda. ,,Bilo je mnogo zainteresova-nih za tvoju kartu. Ljudi koji su oduvek eleli da vide Alu, ali nisu imali prilike. Samo sam mislio..." Onda zastade i odmahnu rukom. ,,Ma, kome ja priam." Kada su uli u kazino, ugledae prepunu koncertnu dvoranu sa est hiljada mesta. Veina publike liila je na klonove skupine iz stania u Brajton Biu. Svi obueni u najsveanije nedeljno ruho. Slapovi kanirane kose, naramenice kao sa starih fotografija.

Masa se tiskala u parter, traei svoja sedita. Bergtajn uhva-ti Stefani za ruku i skrenu joj panju u odredenom pravcu. ,,Pogle-daj tamo. U loi. Je l' ga vidi? To je Salibi..." Stefani ga nije odmah ugledala. Prvo je primetila Rut Stajfel: tamne puti, kratke crne kose, telohraniteljka je nosila plavu haljinu koja nije uspevala da prikrije njenu miiavost. Salibi pored nje ni-je delovao nimalo impresivno. Proelav, okrugao, u odelu koje mu je oigledno bilo preveliko. ,,On se ovde osea ba kao i ti", ree Bergtajn. ,,Kako to misli?" ,,Kao uljez. Vie nismo u Atlantik Sitiju. Nismo ak ni u Sjedinje-nim dravama. Sada smo u Rusiji." ,,ta onda trai ovde?" ,,Ne mislim da mu je stalo do muzike. Zato ne ode i ne pita ga?" U Salibijevoj ekskluzivnoj loi bilo je esnaest mesta. Od toga je bilo zauzeto svega etiri. ,,Prepoznaje li plavokosog mukarca, ili onu ridokosu?" Bergtajn razmisli. ,,Ne, ne znam ko su oni." Svetla se ugasie i publika gromoglasno izrazi svoje oduevlje-nje. Kada je Ala Pugaeva izala na pozornicu, obuena u crno, ogr-nuta tankim svilenim be ogrtaem, lica okruenog ekstravagant-nim plavim loknama, izgledala je dvadeset godina starija i trideset funti tea nego na reklamnom panou ispred dvorane. 123 Stefani primeti kako zakasneli posetioci, obavijeni platom ta-me, popunjavaju mesta u Salibijevoj loi. Do kraja koncerta, loa je bila skoro puna. Na zavrnom bisu, publika ustade na noge, gromoglasno kliui i aplaudirajui. Ala im je mahala, slala poljupce i obeala da e po-novo doi. Onda je nestala iza zavese. Reflektori su bljesnuli. Na li-cima su se nazirali osmesi pomeani sa suzama, Komeanje u re-dovima ispred nje delimino zakloni Stefanin pogled na lou. Bergtajn ree. ,,Onaj sa licem kao u tvora. To je Vatukin. Vladi-mir Vatukin, novi gazda Centralnaje. A ono tamo... je l' vidi onu devojku?" Bilo ih je nekoliko. ,,Koju?" ,,Onu lepu." Stefani je tano znala na koga je Bergtajn mislio. Po prvi put u ivotu shvatila je znaenje izraza ,,kree se kao drebica". Bila je vi-soka, sa kratkom crvenom kosom, razdeljenom i prebaenom na desnu stranu. Ostale devojke - sa nezgrapnim oblinama i Versae-ovim kreacijama - izgledale su jeftino pored nje. Mada je Stefani bila sigurna da su bile sve samo ne 'jeftine', etiri cifre za no, pretpostavljala je. ,,To ie Naa'"- <- - dala Ranije a,. ,,Pripadala?" ,,Da, pripadala. Tako to funkcionie. Kada je Rogaev ubijen, Va tukin je preuzeo Centralnaju. I Nataliju." ,,Da li je to bitno?" Bergtajn se nasmeja. ,,Hoe da pita, da li su se tucali jo pre Rogaevljevog ubistva?" ,,Da." ,,Sumnjam. Ali nije iskljueno." ,,Ako nisu, onda je malo udno. Zar ne?" ,,Ako je dobro osmotri, uopte nije udno. I sam bih se naao u iskuenju. Koji mukarac pa ne bi?" ,,Mukarac s mozgom. Mukarac koji bi skontao kakav bi to uti-sak moglo ostaviti."

,,Vatukin je daleko vie od mukarca s mozgom. On je mukarac od kamena. Boli ga uvo kakav bi utisak neto moglo ostaviti. Nika-da ranije nije razmiljao o tome, pa zato bi sada poeo? On je glavni ovek Centralnaje. Nekome se to ne svida? E pa, jebi ga. ta taj neko moe da uradi po tom pitanju?" 124 ,,A ta emo s njom?" Gledaj Varno. On je ruan k'o kopile. Ali mu se svida Natalija, ona mu dode kao bonus na novi poloaj. to se nje tie, moda je lepa, ali sigurno nije imbecil. Ona je praktina. Cvrsta koliko i on, u mnogo emu. To ima smisla, dri je na ledu." Stefani se nije mogla sloiti sa njegovom logikom. I dalje je zu-rila u lou. Natalija joj je delovala donekle poznato. Pade joj na pa-met da se nekada moda bavila manekenstvom. Ne bi bila prva ko-ja je zavrila u naruju kriminalca. ,,Ko je tip desno od Salibija?" ,,Aleksandar Kosigin. Vlasnik Vajs-Randala, farmaceutske kom-panije." ,,Rus?" ,,Da, ali stacioniran u Njujorku." Bio je visok i vitak. Imao je ezdesetak godina. Proseda kosa bi-la mu je kratka i zalizana. Delovao je uobraeno: prav kao stub, vi-soko uzdignute glave, posmatrao je ostale sa vrha zailjenog nosa. ,,Koja je njegova pria?" ,,Bio je u sovjetskoj Crvenoj armiji. General-potpukovnik. Sada izgleda kao da je roden na Vol Stritu. Preispoljni dripac. Takvi po-put njega su nas i sjebali. Godinama su nam sedeli na grbai. A on-da, kada se sve zavrilo, pokrali su sve to su mogli i zapalili preko noi." ,,Vajs-Randal ba ne zvui ruski." ,,Kompanija je amerika, Ali ju je Kosigin kupio. Za gotovinu. Sta misli, odakle mu pare? Sigurno ne od crvenoarmijske plate." Stefani se zaledi. I svi ostali su delovali zaledeno, Ijudi oko nje, drutvance u loi. Nosio je crno jednoredno odelo, bez kravate. Ko-marov. Jedan od onih koji su kasnije stigli. Priao je sa jo jednim od okasnelih. Anatolijem Medajevim. lli je to moda bio Koba? U svakom sluaju, sa ovekom koji ju je poslednji video nagu. Bergtajn je i dalje priao, ali ona nije ula ni jednu jedinu re. Komarov je pokazivao na Medajeva, gotovo upirui prstom u njego-ve grudi. Vatukin neto prozbori. Natalija je stajala iza njega, nad-vijajui se, neujna, dekorativna. Kosigin ree neto Komarovu, a onda Medajev poe da se smeje. Salibi se okrenu, prokomentari-savi neto to se svima dopalo, i tenzija popusti. Bergtajn ree: ,,Hajdemo. Pobei e nam autobus." Po povratku u Brajton Bi, svratie na zabavu u Kaljinki, resto-i~an na keju gde ju je Bergtajn svojevremeno izveo na olju aja. 125 Zelene neonke iznad ulaza bile su popravljene. Stolovi u sali za ru-avanje su bili zastrti i postavljeni: utirkani beli stolnjaci, staklo, porcelan, escajg. Du jednog od zidova pruao se veliki vedski sto: dimljeni losos na srebrnim posluavnicima, duboke inije sa supom, staklene posude ispunjene ribljom ikrom na zdrobljenom ledu, sala-te, tanjiri sa kobasicama i hladnim odrescima. Svi prisutni bili su na koncertu u Atlantik Sitiju. Na pozornici smetenoj na jednom kraju sale, pod bljetavom svetlou sijalica, stajala je dvojnica Ale Pu-gaove: via, tanja, sa ravnom plavom kosom, pevala je na muziku sa trake. Melodije su ile istim redom kao i na koncertu u Tramp Tad Mahalu. Stefani

shvati da nema anse da te veeri ita vie iz-vue od Bergtajna. Pio je samo da se napije. Otila je, unajmivi taksi do Menhetna. Naslonivi umornu gla-vu na prozor, posmatrala je svetlucanje velegradskih svetala. Bilo je petnaest minuta do ponoi kada je ula u sobu u eri Nederlan-du. Zatvorila je vrata petom i skinula jaknu. ,,Nemoj mi samo rei da ima sve njene albume." Preneraena, odskaem od zemlje. A poto sam umorna, moja zateenost prerasta u bes. ,,ta do davola ti trai ovde? Izlazi." Komarov sedi u stolici pored prozora. Zavese su navuene. Po-sluio se pivom. Ne mrda. ,,Kako si uao?" Idiotsko pitanje za nekoga koje dovoljno vian da opere milijar-du dolara. ,,Ne izgleda mi ba kao Alina oboavateljka." ,,KakvaAla?" Na licu mu se pomalja osmeh, alije oigledno da se ne ali. Vi-deo sam te." Nemam snage da poreknem. ,,ta da ti kaem. Oboavam kani-ranu kosu. ula sam daje Atlantik Siti veeras pravo mesto za me-ne." On iri ruke. To sve objanjava. U tom sluaju, odlazim." Ali ne odlazi. I dalje sedi, zure'i u mene. Moja nelagodnost svakim trenut-kom raste. ,,Pita se ta ja traim ovde. A ja se pitam ta si ti tra-/la tamo." Ne elim da nasednem na ovakav manevar. ,,Videla sam te ka-ko se raspravlja sa Anatolijem Medajevim." ,,Razgovarali smo o tebi. Rekao mi je da ti ne veruje. Misli da fo-lira." 126 Moja napetost raste. ,,Sta s/ mu odgovoo?" ,,Rekao sam mu da ne smatram tako. Ali da nisam siguran." Ot-pija gutljaj iz flae. ,,AH, to je bilo pre nego to sam te video. Taman si izlazila. Onaj rmpalija sa kojim si bila kako se ono zvae?" Nita ne odgovaram. ,,Mislim da ga odnekud znam. ovek takve konstitucije se teko zaboravlja." ,,Pratila sam te." Nije oekivao takvu direktnost. ,,Zato?" ,,/z istog razloga iz kog si ti sada ovde. Imam neko oseanje u vezi s tobom, ali nisam sigurna..." La je automatska i, poput svih najboljih lai, proeta trunkom istine, Sta god da je planirao, odustao je od svojih namera. Vidim to po izrazu njegovog lica. Ne progovaramo itav minut i to su ube-dljivo najprijatniji trenuci otkako sam ula u sobu. Onda me pita: ,,Jesi li gladna?" Ne mogu ak ni da pomislim na hranu. Kada su izali iz eri Nederlanda, pred njima se zaustavi crni leksus. Komarov joj otvori zadnja vrata, a onda udoe. Komarov se nagnu unapred i promrmlja neto vozau. Krenue Petom avenijom. Onda joj se izvini, rekavi da mora da obavi neke razgovore. Stefa-ni odgovori da je to savreno u redu i zagleda se kroz prozor, glu-mei nezainteresovanost. Prislukivala je, pokuavajui da ustano-vi sa kojim delovima sveta je komunicirao. Cirih, Pariz, Los Ande-les. Bacila je pogled na sat. Pet minuta posle ponoi na Menhetnu, est sati i pet minuta izjutra u vajcarskoj i Francuskoj, devet sati i pet minuta uvee u Los Andelesu. Razgovarao je o kamatnim sto-pama, bankovnim

transferima, investicionim pojedinostima. Na osnovu podataka mogla je da stvori sliku prekrcanog rasporeda za naredni period: predstojee putovanje za Evropu - Cirih, verovatno Pariz, Valensija, mogue London, Berlin, Sankt Petersburg i Stok-holm - a onda povratak preko Montreala. Ako se okolnosti ne pro-mene. Sa Junijon skvera krenue Brodvejom do Brum strita, a onda skrenue u ulicu Merser. Tomoko je bio minijaturni japanski resto-ran smeten iznad umetnike galerije. ena koja ih je doekala pre-pozna Komarova, a onda mu se obrati na japanskom. Povela ih je do zasebne odaje. Komarov skinu cipele i sede prekrtenih nogu na svileno jastue. Stefani se smesti preko puta njega. Prepustila mu 127 je izbor hrane i on narui meavinu suija i saimija, malo sakea i dve boce kirina. ,,Gde ste nauili da govorite japanski?" ,,Ne znam ba mnogo japanskog", priznao je. ,,lzvedite me na-polje i uveriete se." ,,To nije odgovor na moje pitanje." ,,Proveo sarn neko vreme u Nahodki. Tamo ima Japanaca. Japan je relativno blizu." A proveo si i neko vreme u zatvoru na ostrvu Sahalin, kojejejo blie Japanu. Tesnac La Peruz, koji razdvaja Sahalin i Hokaido, i-rok je manje od pedeset milja. Upitala ga je ime se tano bavi. On joj odgovori da je finansi-jer. Bio je iskren u pogledu Mira, stacioniranog u Cirihu, i kompa-nija koje je preko njega kontrolisao. Onda on upita nju da mu kae neto o Galileo Resources \ svojoj ulozi u firmi i ona istrabunja iz-miljotine koje joj je Magenta isporuila. Kada ju je upitao ko su osobe koje zastupa, Stefani mu odgovori da je sigurna da ih lako moe zamisliti. ,,Verovatno ste ve imali posla s njima." ,,Mogue. A kako to da nemate kancelariju? 2vui kao neto to bi trebalo razmotriti." ,,Moda." ,,Postoji li neki odredeni razlog za to?" ,,Ne volim da ostavljam tragove." On na trenutak razmisli. ,,Jeste !i nezavisni?" ,,Na ta mislite?" ,,Mislim, da li vaa kompanija zaista postoji?" ,,Postoje brojevi na koje se moete javiti. Imate moju posetni-cu," ,,to ne znai apsolutno nita. Jeste li solista?" Stefani izvi obrvu. ,,Svi smo mi solisti, zar ne?" Usiedi tiina koju Komarov nije pokuavao da prekine. Stefani oseti zadovoljstvo. Oduvek je bila najjaa u trenucima utnje. ,,Da li je va posao legitiman?", upita ga. Oekivala je da e pokuati da izvrda odgovor. Umesto toga, on ree: ,,U poslednje vreme nemam vie toliko razloga da budem ne-legelan. Ni razloga, a ni elje." ,,To je izgleda ulo u modu. Svi Rusi koje sam upoznala prosto iz-garaju od elje da rade u skladu sa zakonom." ,,Vidite, Kejt..." Zastao je. ,,Mogu li vas zvati Kejt?" 128 Volela bih da me zove Stefani. ,,Naravno." ,,Vi i ja... vidite, neu se pretvarati da sam nevinace. Ljudi sa kojima poslujem - tu je u igri mnogo vie od posla. Sve i da se ja promenim, veina njih nee. A ak i ako se promenim, moj odnos prema njima uvek e ostati isti."

,,Dakle, mafija..." Grimasom je pokazao da ne odobrava tako ishitren zakljuak. ,,Ne volim tu re." ,,Kriminalci, onda." ,,Recimo prijatelji. Oni koji su uspeli da opstanu. Spone koje nas veu ne moe ugroziti neki autsajder." ,,Jesam li ja autsajder?" ,,Naravno da jeste. Oboje smo autsajderi." ,,Znate vi dobro na ta mislim." ,,Dobro, onda. Jeste." Bila mu je zahvalna to je nije lagao. Opisao joj je ivot koji joj je bio blizak: ivot u neprestanom pokretu, telesnu iscrpljenost usled menjanja vremenskih zona, mrlje od gradova, restorane, kan-celarije, hotele. Bio je nomad dvadeset prvog veka. Ba kao i ona krajem prethodnog stolea. 11 Budim se u pola est. Komarov me je dovezao kui posle dva po ponoi, zaspala sam neto posle tri. Imam glavobolju. Pre-vie sakea i kirina, nedovoljno odmora. Razgovarali smo oko dva sata, ali mi se uprkos tome ini da sada o njemu znam jo manje nego ranije. Ima neega izmedu nas, ali to nije poverenje. Kako bi i moglo biti poverenja, s obzirom na okolnosti pod kojima smo se upoznali? Opasno je da bilo koje od nas kae ta stvarno eli, pa emu onda rizik? Doao je u hotel, izveo me na veeru - nita od toga nije bilo neophodno. Ali, on je to ipak uinio. Medutim, i dalje ne znam ta hoe od mene. Kao to ne znam ni ta ja hou od njega. Ako uop-te neto hou. Nesumnjivoje da oseam neverovatan magnetizam kada sam u njegovoj blizini. Ali, to bi mogla biti samo brza hrana za telo. Prolazna pvlanost koja bi, nakon utaenja, brzo pala u zabo-rav. Sa koje god strane razmotrila situaciju, petljanje s njim je loa idej^. Ali se ipak ne zavaravam. 129 Pokuavam da nastavim sa spavanjem. Prevrem se po poste-Iji, ali mi san ne dolazi na oi. Neto pre est ustajem iz kreveta i poinjem da koraam po sobi. Priznajem seb/ da sam nervozna. Na-vlaim hotelsk/ bade-mantil, pozivam sobnu uslugu i naruujem ka-fu. Ukljuujem laptop i ponovo pregledam planove Central park ve-sta. Apartman u potkrovlju bi yeeras trebalo da bude prazan. Ma-genta veruje da e Salibi i Stajfelova biti van grada. Bergtajnove informacije to potvrduju. Medutim, ako dode do nekakvih promena i ako se zateknu u apartmanu, Rut Stajfel postaje znaajna stavka. U Bilbau sam se zaklela da nikada vie nikoga neu ubiti. Nika-da mi nije palo na pamet da bih mogla prekriti to obeanje. Ali, ako ona yeeras bude tamo, morau. Nema alternative. Dok sam bila u kotskoj, sa Bojdom sam proeljala sve mogue scenarije, ali je zakljuak uvek bio isti: ako je Stajfelova tamo, mora biti bez okle-vanja neutralisana. A s obzirom na njenu vetinu, element iznena-denja je jedino to moe garantovati uspenost poduhvata. Pregledam njen dosije. Rodena u Adodu, u Izraelu, 30. juna 1968. Otacjoj je bio agent Mosada. Ubio gaje iitski snajperista u Balbeku u Libanu 1985. godine. Pretpostavljam da je to uticalo na njeno profesionalno opredeljenje. Majka joj sada ivi sa jednim od strieva u stanu u Tel Avivu, Rut ima dvojicu brae. Jedan je dok-tor u Vitlejemu, drugi je pilot El Ala. Onaje i dalje deo porodice ko-ja funkcionie. Sto se za mene ne moe rei.

Za njeno dobro, i za dobro njene porodice, nadam se da ona i Salibi nee promeniti svo-je planove. Moja kafa stie sa prvim jutarnjim zracima. U osam sati leim sklupana na sofi, gledajui vesti na TV-u. U misli mi dolazi Loren. U Salernu je sada vreme ruka. Vidim ga kako jede, ruku zamaza-nih motornim uljem. Onda pali cigaretu i, zavrivi je, baca opuak na zemlju. Oseam njegov miris, meavinu znoja i maziva koja mi se uvlai pod kou dok vodimo ljubav. Neto kasnije tonem u san. Probudivi se, vidim da je TV i dalje ukljuen, ja sam i dalje u bade-mantilu, opruena na sofi. U jedan ponovo zovem sobnu uslugu. Naruujem ruak. Bie to poslednje to u pojesti pre nego to se sve okona. eludac mi se ve gri od napetosti. Za nekoliko sati u se nai pred svrenom situacijom. Prebacujem kanale i zaustavljam se na crno-belom filmu sa Ronal-dom Reganom u glavnoj ulozi. Tako mi prolazi poetak popodneva. Negde oko etiri preputam se arima tople kupke. Namera mi je 130 da se opustim, ali nita od toga. Obukavi se, postajem svesna i-njenice da se jo uvek nisam preobratila u Petru. Odluujem se za purpurnu kratku suknju koju sam kupila u Me-rilbon haj stritu u Oksfamu, crne hulahopke, 'Dok Martens' i duk-sericu na ijoj je poledini nacrtan areni letei tanjir, dok je napred krupnim srebrnim slovima ispisano: IZBAENA IZ SVEMIRA. Sve u svemu, udobna odea. U est sati naputam eri Nederlands. Hotel Karter. Stefani raspakova potrebnu opremu i, dohvativi krpu, poe briljivo da brie jedan po jedan predmet. Tu su bila dva kotura planinarskog konopca, pojas, est kuka zakaenih na ianu omu, sklopiva stega, glimerica, baterijska lampa, seka za staklo, kompaktna usisna guma, vreica sa istim diskovima izdrljive ad-hezivne plastike. Uklonila je kuke sa krajeva koturova, zamenivi ih nazubljenim elinim vijcima. Onda poreda na krevet garderobu ko-ju e kasnije obui. Bilo je osam i deset po njujorkom vremenu, jedan i deset uve-e u Londonu. Aleksander je u Magenti i oekuje da mu se uskoro javi. Standardna operaterska procedura ukidala je mogunost bilo kakvog verbalnog kontakta neposredno pre akcije. Zato je priklju-ila mobilni na laptop i poslala poruku. Njujork Siti. Da li je sve isto? Zatvorila je oi i zamislila plan zgrade. Onda se sa dvodimenzi-onalne prebacila na trodimenzionalnu ravan. U mislima je pomno razmatrala svaki mogui korak, pokuavajul da predvidi sve even-tualnosti. Zavrivi sa zadatkom, pronala je planove i fotografije u kompjuteru i ponovila svoju zamiljenu rutu ne bi li proverila da li je neto propustila. U pet do devet tiho pitanje je obavesti da je do-bila imejl. Sve isto. Zlatni sonijev mini-disk. Prva kombinacija za sutra je 437a9bO. Validne kombinacije 0000 do 0600. Potvrdi prijem. etiri-tri-sedam-A-devet-B-nula. Krei. Gotovo. Nema vie komunikacije, nema vie kompjuterske pomoi. Oti-la je do stola i uzela flopi disk. Ubacila ga je u laptop, ula u jedi-ni postojei fajl i pustila virus da odradi svoje.

Central park vest, 1:35 ujutru. Stefani krenu ka ulazu u garau. Usmerila je daljinski ka senzoru i kapija se otvori. Bacila je daljinac 131 u negovanu cvetnu leju koja se pruala du ulaza. Pored prilaza ko-ji je vodio ka dvospratnoj ukopanoj garai stajali su automobili koji su ukazivali na vrednost apartmana koji su se naiazili iznad: bentli, mercedes, ferari. Pomoni lift bio je smeten pored poarnog izla-za. Za ulazak je bila potrebna kartica, ali se na zidu sa desne stra-ne nalazio pristupni panel. Doavi do njega, Stefani zbaci ranac i kabanicu, a onda skinu kone rukavice. Ispod njih je imala tesno pri-pijene gumene crne rukavice. Bila je obuena u vojnike pantalone, sviilenu polo majicu, uzani prsluk. Sva garderoba bila je crna. Onda navue fantomku. lzvukla je glimericu iz depa na levoj nogavici, otvorila pristupni pamel, iskljuila obezbedenje i pozvala lift. Uavi unutra, pronala je malu izboinu u visini struka, koja je mogla da poslui kao oslo-nac za nogu. Odrafila je panel koja se nalazio iznad, sakupljajui rafove u aci, a onda okrenula metalnu ipku koja je sluila kao upravlja. Panel pade dole i ostade da visi u pretrpanom prostoru. Sada je trebalo progurati ruksak kroz uzani prolaz. Kada je zavri-la s tim, pritisnula je dugme, popela se na krov, zavukla ruku u pro-cep i povukla panel navie. Dva tanka mlaza svetlosti suknue kroz otvore za rafove. Potom navue ruksak na leda i privrsti pojas oko struka, pa otvori gornji levi dep na jakni - mranim kuitem se razlee odjek pucketavog ika - i odatle izvadi baterijsku lam-pu. Podesila ju je tako da baca to iri mlaz svetlosti, ali tek kada je stigla blizu vrha poe da razabira oblija. Lift se zaustavi. ula je zvonjavu i osetila tresak vrata koja se otvaraju. Znala je da e neo-ekivan dolazak lifta biti odmah proveren. Sila je sa krova lifta, prebacivi se na horizontalni elini nosa, drei lampu medu zu-birna. Okretala je okrugli prednji deo sve dok se svetlost ne ugasi. Muki glasovi, odjek tekih donova po podu lifta, glasni otkuca-ji njenog srca. Neprozirna tmina. Cuvari su se povukli, vrata se an-grljavo zatvorila. Biagi tresak i toak poe da melje. Lift se obrui u pomrinu. Stefani ostade nepomina, lica pripijenog uz pranjav i prljav zid. Dok je lift bio u pokretu, najvie ju je brinulo da bi kablovi mo-gli zakaiti ruksak. Kada ponovo zavlada tiina, ona upali lampu, iz-vadi je iz usta i nagnu se ka kuitu kako bi mogla ispitati njegov gornji deo. Planovi su govorili da tu negde postoji izlaz za krov, ali se nije mogao videti odozdo. Trebalo joj je pet minuta da se uspentra do vrha kuita. Tamo se nalazila malena platforma oiviena ipkama. Prebacila se preko 132 ipki i pokuala da otvori vrata. Bila su zakljuana, pa je dohvatila rafciger i prinela ga arkama. Devedeset sekundi kasnije bila je na krovu, uurena ispod drvenog vodotornja, i studirala okolinu. Zvuci grada bili su prigueni, zahvaljujui visini. No je bila hladna, ali joj je koa bila vlana i lepljiva. Adrenalin joj je ikljao kroz vene, ali je situacija bila pod kontrolom. Neto ranije, u Karteru, nekoliko puta se ispovraala na nervnoj bazi. Tada se setila da su najgori tre-nuci uvek bili trenuci uoi akcije. Kasnije je um postajao preokupi-ran onime to se deava. Dogadaji su dobijali sopstveni zamah. Vreme je letelo i sve je bilo gotovo - okonavi se na ovaj ili onaj nain - pre nego to biste i stigli da osetite strah. Bar je tako nekada biio.

Stojei na rubu zgrade, Stefani pokua da se orijentie, podesi svoj poioaj i spusti se na kamenu izboinu. Pustila je konopac da padne, okrenula se, uzela samostrel i izbacila hitac ka krovu. Uda-rac odjeknu preko kamena, proevi joj zglobove. Potom se prikai za konopac, spusti se na ake i kolena, a onda unatrake prebaci noge preko ruba. Traila je oslonac, oseajui kako se gips odronja-va; ba kao natopljeni granit na kotskoj litici. Obazrivo je ispitivala dok nije bila dovoljno sigurna, Onda poe da se polako sputa preko kamenih ukrasa i zjapeih eljusti oluka izrezbarenog u obliku mitskog udovita. Dvaput oseti kako joj ne-staje tlo pod nogama. lnstinktivno je reagova!a. Pribliivi se proe-Iju zgrade, potrai zgodno uporite za stopala, kako bi mogla da oslobodi jednu ruku. Njome ponovo dohvati samostrel, koji joj je konopcem bio prikaen za pojas. Druga strela je bila prikaena za karabiner. Hitnula je strelu u goli kamen. Onda je provukla konopac kroz karabiner, kako bi mogla da se spusti blizu vertikalne ravni zgrade. Kada je ustanovila da je doyoljno pouzdano, krenu. Zaustavila se malo vie, kako bi obavila neophodna prepodea-vanja. Pogledala je u svoje cipele i ambis koji je zjapio pod njom, uivajui u oseaju lebdenja. Nije oseala vrtoglavicu, samo neko udno ushienje. Nonim prstima napipa kameni sims prozora, bla-go se odgurnu, a onda se zanjiha ka njemu. Kao to je i oekivala, zavese su bile razmaknute. U ovo doba spavaa soba nikad nije predstavljala povoljnu opciju. Prislonivi lice uz staklo, preletela je pogledom po prostoriji. Kao to je i oekivala: radna soba. Kompju-terski terminal stajao je na radnom stolu u ispravnom poloaju. Potom je, zavukavi ruku u boni dep ruksaka, izvukla krune komade plastike. uurivi se na simsu - kako bi mogla da koristi 133 obe ruke - skinu zatitni sloj sa adhezivne plastike i pritisnu koma-de uz staklo, delimino ih uglaavi dlanom. Komadi su se na par mesta preklapali, to je ta mesta inilo jo izdrljivijim. Kada je za-vrila, prekriveno podruje bilo je povrine otprilike pola kvadrat-nog metra. Potom side sa simsa i, ponovo se naavi u vazduhu, saeka da se njihanje zaustavi. Pogledavi kroz plastikom izolovano staklo, pred sobom je imala pregled prostora od otprilike dva kubna metra, neposredno ispred monitora. Tada otkopa mobilni sa pojasa oko struka. Tekstualna poruka koju e Stajfelovoj pustiti na mobilni bila je unapred pripremljena. Stefani je znala da e, ukoliko je bila u apart-manu, mobilni Stajfelovoj biti na dohvat ruke i da e biti ukljuen. Pritisnula je dugmence i poela da odbrojava sekunde, zamiljajui sled dogadaja: Stajfelova se budi, tumara po mraku traei telefon, prinosi ga uhu, pita ko je, onda shvata da se radi o poruci, a ne o pozivu. Protrljavi oi, ita poruku koja je obavetava da je dobila izuzetno vaan imejl koji bi trebalo odmah da otvori. lsprva je izne-nadena, a onda zbunjena, moda ak i iznervirana. Ali je sigurno da nee ignorisati poruku. Preveliki je profesionalac za tako neto. Stefani ponovo zakai telefon za pojas, a onda oslobodi glock. Priguiva je ve bio nameten. Podigla je oruje, ekajui da Rut Stajfel zakorai u sobu. Ali, nita se ne desi. Posle dva minuta, ona ponovo posla poruku. I dalje nita. Da je Stajfelova u apartmanu, do sada bi sigurno dola. Stupila bi u markiranu kocku, prila ter-minalu i ukljuila ga da proveri prispele mejlove. Stefani bi ispalila bar dva hica, moda i tri. Svi meci bi proli kroz plastiku, koja bi se pobrinula da se prozori ne rasprsnu i da ne bude mnogo buke.

Ali od Stajfelove nije bilo ni traga. Sto je znailo da je apartman prazan, kao to su i oekivali. Ispred ulaznih vrata je stajalo obez-bedenje - ono je uvek bilo tu, bez obzira da li je Salibi bio u apart-manu ili ne - ali je oni nee uti. Stefani saeka jo dva minuta, visei u vazduhu, a onda, za svaki sluaj, posla poruku i po trei put. Potom se vrati na sims. Pripremivi se, izvadi seka stakla koji je podseao na estar. Njegova dijamantska igla rezala je savreni krug prenika od osam ina u donjem desnom uglu prozora. Onda prisloni usisnu gumu na krug, privrsti je i naglo gurnu napred. Za-u se slabano pucketanje i guma je bila unutra, a ostatak stakla nedirnut, Pomou kanapa koji je bio privezan za drku usisne gume polako je spusti na tepih sa druge strane prozora. Onda provue ru134 ku kroz rupu, pronade mesinganu bravicu i otvori prozor. Sada je bi-lo vreme da navue naoari za snalaenje u mraku. Zbacila je ruksak i izvukla stegu, koju je prikaila za ram prozo-ra. Privrstila je konopce, pripremajui put za bekstvo. Ispod tekih zavesa boje kajsije postavila je prvu zapaljivu napravu, podesivi tajmer na sto sekundi. Onda je podesila dvosmerni aivin radio i okrenula Salibijev broj mobilnog na motoroli. Linija nije bila aktivna. Probala je sa ostalim brojevima. Svuda tiina. Potom ukljui korej-ski radio mikrofon. Stojei na vratima sobe, oslunula je zvuke u hodniku i ispred ulaznih vrata. Zau muke glasove. Salibi je uvek drao bar dva uvara isped apartmana. A onda, tu su bili i oni koji su pretraili pomoni lift. Stefani se uputi ka glavnoj spavaoj sobi, koja je gledala na Central park. Ona se nalazila na drugom kraju apartmana. Prola je pored sobe za prijem gostiju, ogromne prostorije sa pregradom po sredini, sa uglaanim parketom, izrezbarenim stubovima, dva ogromna raskona lustera. Stavila je drugu zapaljivu napravu pored unutranjeg zida. Bogato oslikane kineske tapete e planuti k'o od ale. Onda postavi i poslednju zapaljivu napravu, koja je trebalo da presee put izmedu hodnika koji je vodio ka Salibijevoj spavaoj so-bi i mermernog predvorja. Ispred spavae sobe se nalazilo predsoblje. Stefani spusti ruk-sak na tepih pored komode i proveri glock. A onda otvori vrata. Ni-je se uo ni najmanji um. Ni traga od Salibija ili Stajfelove. Stefani skinu naoari i napipa prekida na zidu. Trebalo je par trenutaka da joj se oi naviknu na iznenadnu svetlost i intenzitet vritave boje. Soba je plivala u krvi. Rut Stajfel je bila privezana za stolicu koja je leala oborena na pod. Ako se izuzme srebrnasta platnena traka zalepljena preko usta, bila je potpuno gola. Salibi je leao na krevetu, ruku vezanih iza leda. I on je bio go. Oba lea su imala rupu od metka posred ela i prerezane grkljane. Tela su im bila pretuena. Stefani oseti kako joj se butni miii oduzimaju. U svom ivotu se nagledala i gorih stvari, ali to nije umanjilo ok. Mutilo joj se u glavi. injenica da je Stajfelova bila vezana za stolicu sugerisala je da je uljez prvo muio telohraniteljku, pokuavajui da Salibiju razve-e jezik. Pretpostavljala je da to nije urodilo plodom, te da je ubica 135 nakon toga preao na direktan pristup, to jest na Salibija lino. Osvrnula se po sobi, dok nije ugledala sliku. Ulje na platnu, rad Edvarda Hopera. Izgleda da ni direktan pristup

nije urodio plodom. Pastelna svilena zavesa iza Stajfelove bila je poprskana krvlju. Krv od prostrelne rane. Njen donji ve bio je uredno sloen na be-lom lanenom aravu sa jedne strane kreveta, to je delovalo ud-no. Stefani pogleda na krevet. Na oba jastuka stajali su svei oti-sci naslonjenih glava. Dakle, Stajfelova mu nije bila samo telohraniteljka. Bilo je nekakvog smisla u tome - tri pune godine bez slo-bodnog dana - pa opet, bilo je teko zamisliti ih zajedno. Ali, ne i nemogue. U svojoj karijeri je nailazila i na daleko udnije veze. Nalet vrtoglavice prode i Petra ponovo uspostavi kontrolu nad Stefani. Skinula je umetniko platno sa kukice i spustila ga na ze-mlju. Celini sef je bio dimenzija osamnaest puta osamnaest ina. Ispod ruke se nalazila mala tastatura sa ciframa i slovima i mali di-gitalni displej. Ukucala je ifru koja je bila vaea tek oko dva sata. Cetiri-tri-sedam-A-devet-B-nula. Zauo se tihi kljocaj. Otvorila je sef, izmakavi se u stranu, u skladu sa Bojdovim uputstvima; nije se mogla otpisati mogunost da se unutra nalazila neka eksploziv-na zamka. U sefu je pronala nekoliko masivnih koverata od manile, koje je ostavila onako kako ih je i zatekla. Bilo je tu i tuce fotografija, spa-jalicom prikaenih za negative. Stefani ugleda poznatog televizij-skog jevandelistu kako u nekom motelu lei izvaljen u drutvu dve mlade Latinoamerikanke. Potom snimak poznatog koarkaa kako umrkava kokain rasut po stakienom stolu. Tri fotografije su prika-zivale prizore oralnog seksa: francuski komesar Evropske unije sa plavokosim mladiem upola mladim od njega; dve ene koje Stefa-ni nisu bile poznate, jedna Azijatkinja a druga belkinja; i, najokant-nije od svega, poznati zvaninik Nacionalne Rifle asocijacije zatek-nut u polnom inu sa vujakom. Unutra su bila i dva dijamantska ro-/e/cssata, smaragdni bro, ogrlica sa dijamantima i safirima. Siio je tu i est svenjeva ganc novih novanica u apoenima od stotinu do-lara, uvezanih trakom. Svaki sveanj bio je debeo otprilike jedan in. Ali, diska nije bilo. Jo jednom je proverila sadraj sefa. Ponovo nita. Salibi i Staj-felova nije trebalo da budu u apartmanu, ali su bili. Disk je trebalo da bude u sefu, ali nije bio. Ona uze svenjeve iz sefa, povue se do predsoblja, unu po-red ruksaka, otkopa najveu pregradu i unu novac unutra. Do-bro odraden posli. Tako bi Petra gledala na ke. 136 Njeno ponaanje je bilo instinktivno. Ali, taj instinkt nije pripa-dao Stefani. Od tog saznanja je spopade iznenadna munina. lzva-dila je novac iz ruksaka i hitnula ga preko prostorije. Stigla je otprilike do pola hodnika kad zau korake. Tiho tupka-nje po vrstoj povrini, zvuk gume koja udara o mermer. Zaledila se. U predvorju je bilo upaljeno svetlo, na zidu neto dalje "odatle ukaza se senka, okrznu je daak zvuka. Stefani se sada potpuno prepusti Petrinim isntinktima. Pribi se uz zid, otkoi glock i poe da se unja hodnikom do vra-ta koja su izlazila na predvorje. Ugledala je dvojicu mukaraca i u-la treeg, ispred poluotvorenih ulaznih vrata sa desne strane. Spu-stila se na koleno i ponovo otvorila ruksak. lzvadila je tri male jugo-slovenske CS gasne granate, navukla gas-masku i naoari za mrak, a onda dohvatila daljinski upravlja. Skinula je osigura sa prvog kanistera, napipavajui prekida za svetlo. Srce joj je dobovalo u grudima. Podesila je tajmer za tri zapaljive naprave, ponitivi pr-vobitnu komandu od stotinu sekundi. Odjeknue tri istovremene detonacije. Apartmanom se prolomi zagluujui prasak. Tri talasa eksplozije razlegoe se

prostorijama, medusobno se sudarajui. Prozori iskoie iz leita, srui se pljusak smrskanog stakla. Ste-fani iskljui svetlo u predvorju i zakotrlja CS granatu ka ulaznim vratima. Eksplodirala je ba u trenutku kada su se vrata irom otvo-rila. Glasan nerazumljiv govor, dreka, haos i pomrina na sve strane. Naoruani uvari poee da izranjaju niodkuda. U daleko veem broju nego to je Magenta mogla i da pretpostavi. Ona pokua da ih prebroji. Osmorica? Dvanaestorica? U pometnji koja je usledila bilo je nemogue bilo ta ustanoviti. I ko je dao signal za uzbunu? Da sef moda ipak nije bio oien? Ugledala je tri uvara kako tu-maraju preko hodnika ka Salibijevoj radnoj sobi, presecajui plani-ranu putanju za bekstvo. Srce joj side u pete. Za koji trenutak e otkriti otvoreni prozor, usisnu gumu i izrezani stakleni disk, stegu i privreni konopac. Pokuavaia je da se izbori sa panikom. Morala je ostati pribra-na, morala je razmiljati iste glave. Sigurno postoji neki alternativ-ni izlaz. Ulazna vrata nisu dolazila u obzir, a obe planirane rute za bekstvo bile su blokirane. Radnom sobom se prolomie krici uzbune, neko izlete iz kuhinje, povlaei se ka predvorju i kreui se... pravo ka njoj. Ispalila je dva hica, promaivi oba puta. Uprkos priguivau, prasak joj se 137 zari pravo u mozak. Cuvar se baci na zemlju, povika neto to nije mogla razumeti moda na hebrejskom? - a onda uzvrati paljbu. Pucao je iz uzija, bez priguivaa. Kratki rafali zaparae tavanicu. Osetila je zvonjavu u uima. Gust dim se provlaio ispod masivnih dvokrilnih vrata, punei sobu za prijem. Stefani spazi kako uvar pokuava da se pridigne na kolena. Onda zakotrlja i drugu CS granatu ka njemu. Eksplodi-rala mu je pred nogama. On zaurla, ispusti oruje i posrnu unazad, zaklanjajui lice rukama. Stefani ostavi ruksak i jurnu ka Salibijevoj spavaoj sobi, svesna da joj anse svakim trenutkom postaju sve slabije. Ve je zakljuila da nema anse da izade sputajui se iz apartmana. Skinula je naoari. lako je napolju bilo veoma mrano, znala je da e biti bolje da se osloni na prirodni vid. Uletevi u spavau sobu, razgrnula je krvlju zamazane zavese iza Rut Stajfel i otvorila prozor. Soba je reagovala kao ogromno pluno krilo, usisavi gust mlaz ledenog vazduha. Stefani skinu osi-gura sa poslednje CS granate, hitnu je ka predvorju, unu glock u nedra i poe da se vere kroz prozor. Iza njenih leda prolomi se de-tonacija. Stojei na uzanom simsu, polako se uspravila i podigla ruke iz-nad glave. Vrhovima prstiju je napipala gornju ivicu kamene grede. Onda polako prebaci teinu. Delovalo je dovoljno sigurno. Zamisli kako bi to trebalo da izvede: jedan potez, itavo telo, jedna ansa. Zanjiha se udesno, povukavi bradu ka akama. Desnim stopalom napipa uporite: glatku kamenu izboinu, deo ukrasnog okvira oko prozora. Nije bilo puno vremena za razmiljanje. Jednostavno je krenula. Ba kao to bi uinila i njena majka. Neki iz vajcarskih planinarskih krugova su Moniku najder smatrali bezobzirnom. Stefanin otac je, nasuprot tome, uvek tvrdio da je ona naprosto bila neustraiva. Pod obrnutim ugiom od 45 stepeni, bez ikakvih sigurnosnih mera, Ste-fani krenu preko ispupenog venca koji se pruao du zgrade, kom-penzujui na licu mesta svako pokliznue i gubitak uporita. Ispod i iza sebe ula je dreku koja je dopirala iz spavae sobe, propraenu tektanjem mitraljeske vatre. Kamen se pretvarao u prainu pod njenim stopama. Kada se konano dokopala krova, glock se otkai i pade u tamu. ula je kako jo jedan prozor izlee iz teka na drugom kraju zgrade.

Sve to je usledilo bilo je isto instinktivno. Pentranje preko kro-va do vrha pomonog lifta, spoznaja da lift ide navie, onda opet 138 povlaenje na krov, traenje poarnog izlaza. Stigla je do njega u istom trenutku kad i dva Salibijeva uvara. Prvog je udariia laktom u lice - nije stigao ni da vidi s kim ima posla - a onda je, izvevi mu-njevit okret oko levog stopala, desnom petom tresnula drugog u vrat. Obojica se zateturae unazad, otkotrljavi se niz metalne ste-penice do odmorita koje je vodilo ka potkrovlju. Ona krenu ka nji-ma - kako bi im pokupila oruje - kada se na odmoritu pojavie jo dvojica. Spazili su je i otvorili vatru. Stefani se ponovo baci na krov, a onda pojuri u suprotnom pravcu. ula je bat njihovih izama, udaranje tvrdih donova o metal. Pomoni lift je bio jedina opcija. Kroz vrata, na mranu platfor-mu. Kabina je bila u stanju mirovanja negde ispod nje.^Kada bi do-hvatila kabl, verovatno bi uspela da sklizne do krova. Cula je kako se vrata sa treskom zatvaraju, brzo gutajui ono malo svetlosti koje je imala na raspolaganju. Uspentrala se preko reetaka ba ka-da toak iznad nje poe da se okree. Lift je poeo da se sputa, a sa njim i ona. Skoila je. Par trenutaka je bila u slobodnom padu. Onda se sudarila sa po-merajuim kablom. Leva ruka joj se obmotala oko kabla, dok joj se telo i dalje izvijalo. Nekako se zaustavila, drhtei. Eksplozija bola joj zapara levo rame - nije uspela da zadri jauk - a onda je ponovo pala. Rukavica joj je bila rasporena na levom dlanu, a koa ispod nje odrana. Gotovo u trenutku se nade na krovu lifta. U trci sa vremenom, zgrabila je ruicu panela, uvrnula je, a onda pustila. Potom je pole-tela, s glavom izvijenom unapred, u kvadrat svetlosti, pavi na sprat ispod. Ignoriui plamtei bol u ramenu, gurnula je panel na-zad. Odmah nakon toga usledila je paljba. Stefani se nabi u uzani za-klon koji su pruala metalna vrata. Meci su pratali po krovu, zasi-pajui je krhotinama. Pogledala je udesno, u skalu koja je prikazi-vala kretanje lifta... dvanaesti sprat... jedanaesti... deseti... Naglo je pritisnula dugme s brojem devet. Lift se zaustavi. Vra-ta se otvorie. Izala je napolje. Pucnjava bee prestala. U kuitu iznad nje odjeknue besni urlici. Bila je ili mrtva, ili je jurila ka ste-penitu. Ona se na prstima vrati u lift, upravo u trenutku kad vrata poee da se zatvaraju. Zadrala je dah, pitajui se da II e se puc-njava nastaviti. Lift se zatetura i ponovo oive. Posle toga je ula jo samo otro zavijanje poarnog alarma, i-ji je zvuk, sa svakim predenim spratom, postajao sve slabiji. 139 12 Pljutalo je kao iz kabla. Peta avenija je svetlucala pod ne beskim svodom, modrim kao njeno rame. Stajala je pred istim pro-zorom kao i pre nekoliko sati - negde oko pola etiri - neposredno po svom povratku. Sa gotovo identine pozicije posmatrala je na-randastu mrlju na nebu iznad Cental parka. Ta mrlja je sada bila na W-u. Usplahireni ovek bujne plave kose govorio je u superlativima. Iza njega se nazirao stambeni blok na Central park vestu. Kamera je zumirala apartman u potkrovlju. Gusti crni dim kuljao je sa dve strane zgrade. Poar je besneo, a jarko plameni narandasti jezici sukljali navie sa raznetih prozora, nasladujui se dekorativnim ru-bom zgrade. Naputeni konopac je lelujao na uarenom vetru kao otkaeni antenski kabl. Kamera se potom vrati na prostor ispred zgrade. Saobraaj na Central park vestu je bio zakren: vatrogasni kamioni, policijski automobili, vozila hitne pomoi, W ekipe, oku-pljen narod.

Plava stroboskopska svetlost se odbijala o okolne objekte. Kada je nazalno zavijanje izvetaa sa lica mesta postalo neujno usled piske sirena, reditelj se prebaci na studio, u kome su sedeli neka brucokinja u modro plavom odelu i odbojni matorac u somotskom sakou. Ekspert za medunarodni terorizam. Brucokinja ga zapita ko bi mogli biti poinioci. Stefani pogleda na sat u gor-njem levom uglu ekrana. Bilo je 07:39, Gde moete pronai eksper-ta za medunarodni terorizam u dvadeset do osam ujutru? U gradu koji ivi dvadeset i etiri sata dnevno, na svakom oku. Stefani prepozna jednu od fotografija Silvije Salibi. Glamurozni snimak, star vie od deset godina, koji prikazuje Silviju na izlasku iz pariskog Rica. Usledio je zamagljeni snimak na kome Zara stoji na palubi jahte koju je njen otac nazvao po njoj, a nakon toga fotogra-fija Salibijevog sina Feliksa snimljena u Gtadu. Telo Georga Salibi-ja bilo je tek otkriveno, ali je izgledalo kao da su se W stanice ve mesecima spremale za taj trenutak. Stefani poe da prebacuje kanale, etajui se od jedne informa-tivne emisije do druge. Kao prvo, metod. Detalji su uglavnom bili precizni. Kao drugo, osumnjiena osoba. lli, bolje reeno, osumnji-ene osobe. Izgleda da se pretpostavljalo da u ubistvo nije bila umeana samo jedna osoba, ve vie njih. A postojala je jo jedna pretpostavka. Da su ubice bili mukarci. Ukoliko se ne suoe sa do-kazima koji bi ukazivali na suprotno, oni koji su radili na sluaju bili 140 su skloni pretpostavci da su tako neto mogli da obave samo pri-padnici mukog pola. Dok je bila Petra, tako duboko ukorenjena predrasuda uvek joj je pruala efikasnije pokrie od bilo kog lanog identiteta. Kao tree, motiv. Odakle poeti? Georg Salibi je u svim delovima sveta - u Njujorku, Londonu, na jugu Francuske - vaio za poznatu javnu linost, uprkos svojoj po-vuenoj prirodi. Dve i po milijarde dolara su bile dovoljne da neko-me podare ugled i potovanje, bez obzira kako je to bogatstvo bilo steeno. Iz te kategorije su moda bili iskljueni samo na milijarde teki narko-teroristi, mada oni zasigurno nisu bili iskljueni i sa spi-ska Salibijevih poznanika i poslovnih partnera. Salibi je ve deset godina bio lini prijatelj Hoze Maria Moldovana, ozloglaenog ko-lumbijskog narko barona. Moldovano nije bio tipicni izdanak te sor-te. Nije odrastao na ulici, poticao je iz imune, aristokratske poro-dice, zavrio je studije na Jejlu. Znao je kako da se slui noem i vi-Ijukom, to ga je, u Salibijevim snobovskim oima, inilo podesnim za druenje i saradnju. Istraga FBI-a nije nita konkretno ustanovila, ali su odredeni ameriki zvaninici i dalje bili sumnjiavi. Stefani je, sa druge stra-ne, znala da je njihov odnos bio daleko prisniji. Svojevremeno je vi-dela Salibijeve fotografije na Moldovanovom posedu u blizini Kartegene. Snimci su bili napravljeni aprila 1998. godine, onog viken-da kada su skovani planovi za osnivanje First Intercontinentala, to bi omoguilo pranje narko dolara preko Grand Kajmana. Takode je ula i tonski zapis razgovora vodenog u apartmanu hotela Alvear Palas u Buenos Airesu. To je bilo septembra iste godine. Na traci se moglo uti kako njih dvojica razraduju pojedinosti pomenutog plana. Nakon Moldovanovog ubistva Salibi je postao vidno uznemi-ren. Njegove strahove dodatno je potpirivao Karlos Arguelo, krimi-nalac koji je doao na Moldovanovo mesto. Arguelo je bio suta suprotnost Moldovanu: ulini kasapin koji se probio do industrijskog vrha, nemilosredno eliminiui svakoga ko bi mu se naao na putu. Za razliku od Moldovana, Arguelo je voleo da lino obavlja najkrva-vije poslove. Njegov omiljeni metod odailjanja poruke bio je malj. Salibi je pokuao da prekine sve veze sa Kartegenom, ali mu Ar-guelo to nije

dopustio. On je insistirao - na nain svojstven Ijudima njegovog soja - da poslovne veze izmedu First Intercontinentala \ Moldovana ne smeju trpeti samo zato to je Moldovano bio dovolj-no nesmotren da dopusti da ga ubiju. I tako je i bilo. Posao kao i 141 obino, i sve unosniji profit za obe strane. Ali, Salibija to nije smiri-lo. Postajao je sve nervozniji. U poslednje vreme su ak poele da kolaju glasine da je stupio u pregovore za finansijskim vlastima u Njujorku i sa FBI-em. Arguelo nije bio jedini osumnjieni. U opticaju je bio i kineski i ruski organizovani kriminal, kao i uvek kada se radilo o slinim zlo-inima. Medu ostalim kandidatima bili su Salibijevi saradnici iz ma-fijakih i teroristikih krugova, iz vremena kada je delovao na Sred-njem istoku, sa bazom u Bejrutu. Nedavno se ak i amerika mafi-ja dala u hajku na njega. First Intercontinental je bio u labavim po-slovnim vezama sa sumnjivom kompanijom za nekretnine pod nazi-vom Southern Star. Zbog prevara koje je ta kompanija izvrila e-trnaest mafiosa je osudeno na pozamane zatvorske kazne. Dvojica slubenika First Intercontinentala su svedoila protiv glavnoop-tuenih, u zamenu za zakonski imunitet i garancije o zatiti svedo-ka. Obojica su pronadena mrtva u roku od tri nedelje po donoenju presude. Istina je bila sledea: niko nije zasigurno znao ko je stajao iza ubistva Georga Salibija i njegove telohraniteljke Rut Stajfel. To ni-je znala ni Stefani. Ali je znala kome to moe biti pripisano u zaslu-gu. Petri Rojter. Posle dogadaja na Central park vestu peke se vratila do hote-la Karter, skinuvi fantomku im je izala na ulicu. Pojas sa opre-mom je ostavila na podu pomonog lifta. Kada je ula u svoju iz-najmljenu sobu u Karteru, svukla se i spakovala svaki deli garderobe u vei od dva ruksaka. Onda je unutra ugurala ispresavijan i urolan manji ruksak, uniteni laptop, kupljene alatke i sve line stvari koje su se mogle povezati sa identitetom Dejn Fransis. Na-polju je ostala samo odea u kojoj je prevalila rastojanje od eri Nederlanda do Kartera. Obukla se i po poslednji put napustila so-bu. Dejn Fransis bee iznajmila sobu na nedelju dana. Stefani se zapita da li e iko uopte i primetiti da je ve otila. Na Osmoj aveniji je uzela taksi do Bruklinskog mosta. Odatle je krenula peke pored riblje pijace Falton, a onda ispod izdignutog dela FDR Drajva. Ugrabivi pogodan trenutak, hitnula je ruksak u Ist River. U blizini Gradske venice je ponovo zaustavila taksi, koji ju je odbacio do eri Nederlanda. Tek kada se obrela u svojoj sobi, navala adrenalina poe da je-njava, a bol u ramenu poprimi pun intenzitet. Posmatrajui naran142 dasti odbljesak na nonom nebu - i sluajul udaljeno zavijanje si-rena - popila je tri nurofena sa dve male votke. Nakon toga je ot-puzala do kreveta i pala u teak, istrzan san. Po satu na TV-u bilo je 07:52. Progutala je jo tri nurofena, a on-da spremila toplu kupku. Ni jedno ni drugo nije joj naroito ublailo bol. Dok je previjala odrani dlan, zazvoni telefon. Bio je to Boris Bergtajn. Restorani je bio na Leksingtonu. Stefani stie prva i sede u separe pored prozora. Kelnerica joj je nasula kafu. Kroz lupnjavu koja je dopirala iz kuhinje, mogla je uti delie razgovora koji su se vodili za okolnim stolovima. Ma, sigurno Rusi. Moda i Izraelci; tip je bio Libanac. Ma jok, to sigurno otpada - devojka mu je biia Izra-elka.

Pronali su ih svezane, zna, u nekakvoj seksualnoj perverzi-ji. Onda je usledilo prebacivanje na svakidanje teme: rasizam u njujorkoj policiji, kancelarijski traevi, tim Jenkija, frizura Hilari Klinton. Bergtajn je kasnio pola sata. Uavi u restoran, otresao je ki-u sa smede kabanice koja mu je dopirala do kolena. Nosio je ta-kastu sivu polo rolku, zbog koje je delovao jo blede nego obino. Spustio se na klupu preko puta nje, pozvao konobaricu i naruio doruak. Izgledalo }e da je dobro raspoloen. ,,Pa, ta smo to radili sino?" ,,Ne tie te se." ,,ta ti se desilo s rukom?" ,,Ne bi trebalo da se vie susreemo. ta hoe?" On se nagnu preko stola, a glas mu prede u zavereniki apat. ,,Kada sam video vesti, nisam mogao da verujem." 1 ne bi trebalo da veruje. Bili su ve mrtvi kada sam stigla." ,,Sranje." ,,Nisam ih ja ubila." ,,Ko je onda?" ,,Pojma nemam." Bergtajn slegnu ramenima. ,,U svakom sluaju, sada je svejedno. Konobarica im napuni olje. ,,Sta hoe?", upita Stefani. ,,Sansu da krenem iznova." ,,to e rei?" ,,Sto hiljadarki i da mi se Keli skine s kime." 143 ,,Ne mogu ti biti od pomoi." ,,Mogla bi da razgovara sa Kelijem. lli zamoli svog pretposta-vljenog da popria s njim." ,,Sluaj, stvarno saoseam, ali nema anse." Onda stie Bergtajnova narudbina: ogroman tanjir sa francu-skim tostom i re peenom slaninom i veiika aa oran dusa. Ko-nobarica im dopuni olje sa kafom. Stefani je posmatrala kako se Bergtajn alavo baca na hranu. Culo se samo zveckanje escajga i glasno vakanje. Bergtajn potom malo uspori, ali ne u toj meri da bi saekao da proguta zalogaj pre nego to neto kae. ,,FBI me je izradio, Kejt." ,,Nisi prvi. A ni poslednji." ,,Ne bih eleo da te dovedem u nezgodan poloaj, ali ako novi-nari otkriju da je u ono to se sino desilo umean FBI..." Izraz na Stefaninom licu se ne promeni. ,,Ne preti ako neto ne moe da sprovede u delo, Borise." ,,Misli da ne bih mogao? Ako bi mi to pruilo priliku da se oslo-bodim Kelija? lli da zaradim sto hiljadarki? Mislim da bi se naao neko ko bi toliko platio za takvu priu." ,,Za kakvu priu?" ,,Tajni agent FBI-a infiltriran..." ,,Koji tajni agent FBI-a?" ,,Pa, ti."

Bilo je oigledno da je, jo pre nego to je zavrio reenicu, po-ela da ga obuzima sumnja. Stefani pusti da tiina zavri posao umesto nje. Konano, on glasno izrazi svoja strahovanja. ,,Ti nisi iz FBI-a?" Jo tiine. ,,ta si ti?" ,,Pitam se ta e Alan Keli rei kada se vrati iz Kine i otkrije da si radio za nekog drugog. Za nekoga koga ne moe identifikovati, ali ko je povezan sa ubistvom osobe koju FBI prati ve pet godina." ,,Ko si ti, jebo te?" ,,Niko zbog koga bi trebalo da brine. Do veeras u nestati. Najbolje to moe da uini je da zaboravi da sam ikada postoja-la. Na taj nain smo oboje isti." Bes koji je usledio nakon poetne iznenadenosti sada je preao u nesigurnost. ,,A ta emo sa Kelijem?" ,,Nee imati pojma." Posle sumnjiavosti, u glasu mu odjeknu razoaranje. ,,Do mo-ga!" 144 ,,Zavri doruak, Borise." Ali on bee izgubio apetit. Sedeli su i pili kafu dok se nije malo smirio. Stefani ga bi ao, ali nita ne ree, niti dopusti da se to pri-meti. Bila je sigurna da Bergtajn vie ne predstavlja neku opa-snost. Pa ipak, bio je u pravu u vezi sa jednom stvari: on definitivno nije bio za taj posao. Nadala se da e uspeti da se nekako do-kopa novca i pobegne od svega. Posmatrao je kiu, bezizraajnog pogleda. ,,Kakva no..." ,,Bilo je i boljih", sloi se Stefani. ,,Pretpostavljam da bi i on rekao isto, da moe." ,,A i ona." Bergtajn se namrti. ,,Koja ona?" ,,Rut Stajfel." ,,Nisam mislio na Salibija." ,,Nego na koga?" ,,Sea li se tipa koga smo videli u Atlantik Sitiju? Izdueno lice, grozna kosa?" Tano je znala na koga misli. ,,Anatolij Medajev?" ,,Upravo." Stefani oseti kako je obuzima napetost. ,,Sta je s njim?" ,,Zar nisi ula? Pa, i on je mrtav." Zastala je na trenutak. ,,Kako je umro?" ,,U mukama, eto kako. Pronali su le u prtljaniku nekog starog evroleta u Palisejds interstejt parku." ,,Gde je to?" ,,U Nju Derziju. U okrugu Bergen." ,,Sta mu se desilo?" ,,Pronali su ga vatrogasci. Pozvao ih je neki prolaznik. Auto je bio izgoreo. Medajev je bio u prtljaniku, obmotan bodljikavom i-com. Obe aice na kolenima su mu bile raznesene." ,,Zna li se ko bi mogao stajati iza toga?" On se ponovo namrti. ,,Je l' ti to ozbiljno?"

,,Kako to misli?" ,,Hoe da kae da ne zna ko stoji iza toga?" Ona odmahnu glavom. ,,Ne. A ti?" ,,Naravno da znam. Centralnaja." ,,Otkud zna?" ,,Po metodu. Bodljikava ica, auto. Strpaju rtvu u prtljanik dok je jo uvek iva. Onda zapale auto. Nesrenik se, ako jo moe da mrda, sav iskasapi pokuavajui da se iskobelja. Pre nego to iv izgcrl. lli odleti u vazduh. To ti se zove ubistvo s potpisom." 145 ,,S potpisom Centralnaje?" Klimnuo je glavom. ,,Neke bande koriste automobile-bombe. Druge koriste maete, spaljivanje, prosipanje utrobe. Koriste i uo-biajenije metode. Klasiku: noeve, vatreno oruje, i slino. Ali, kad eli da poalje poruku, onda koristi potpis." ,,Ko sve zna za to?" ,,Misli, osim nas dvoje?" ,,Da." ,,Pa, samo njujorka policija, FBI, pola populacije Brajton Bia i 150 miliona Rusa." Istona 52. ulica, podne. Sekretarica mu je bila lepa, kamenog izraza lica. Uskladene nijanse karmina i laka za nokte, i najmanja fleka na zubima briljivo prikrivena. Garderoba koju je nosila - za-gasiti kostim i crna svilena koulja - delovala je skupo. Pogledala je u Stefani s neskrivenim prezirom. ,,lmate li zakazano?" ,,Da li izgledam kao da imam zakazano?" Proli put je nosila Maks Marin kostim. Ovoga puta je bila obu-ena u svoje najotrcanije farmerice, majicu na kojoj je pisalo IZBA-ENA IZ SVEMIRA i jaknu koja joj je oigledno bila prevelika. Ko-sa koja je ranije bila oprana, oeljana i briljivo razdeljena sada je bila prljava i raupana. Stefani promarira pored recepcionerskog stola. Sekretarica skoi i usplahireno jurnu za njom. ,,Ne moete unutra!" Ali ona ipak ude. Komarov je bio zavaljen u stolici iza radnog stola. Trgnuo se, oigledno prenut. Stefani pretpostavi da je dre-mao. Zakiljio je pogledom na obe ene. ,,Oprostite, ali ona je jednostavno..." ,,U redu je, Mila", ree Komarov. Stefani ga prostrelja pogle-dom. Zevnuo je i protrljao lice. ,,Moete li nas ostaviti same? Hva-la." Vrata se zatvorie. Stefani krenu ka stolu. Nije sela. Komarov zapali cigaretu i upita: ,,ta vam se desilo s rukom?" Ona na brzinu slaga. Jzgorela sam se. ta se desilo Anatoliju Medajevu?" 1 on se izgoreo." ,,Vama je to smeno?" ,,Verujte da mi danas ba nita nije smeno. ta vi traite ovde?" Stefani preplavi srdba. ,,Pogodite." 146 ,,Mislite da ja imam nekakve veze s tim." ,,Veoma dobro. Nastavite." ,,Zato to je Medajev bio moj posrednik za Kobu." ,,lmpresionirana sam. Molim vas, nemojte prekidati. Paljivo vas sluam."

,,Nisam ga ja ubio." ,,Znam. Ubila ga je Centralnaja." ,,Nisam naruio njegovo ubistvo. Od Centralnaje niti bilo koga drugog. Poznavao sam Anatolija due od dvadeset godina. Mislim da to dovoljno govori." ,,Videla sam vas sa Medajevim u Atlantik Sitiju, ako se seate. Posvadali ste se posle koncerta. Vladimir Vatukin je stajao tik do vas. On je sada glavni ovek Centralnaje, ako se ne varam." Komarov je delovao povredeno. Puio je, posmatrajui je kroz oblak dima. Na kraju progovori. ,,Poznajete li Kimberli iz Rojalto-na?" ,,Kakve to sad veze ima?" ,,Radi za ankom. Polujapanka, polufrancuskinja. Izuzetno lepa. Izali smo par puta, a onda smo raskinuli. Ima lou narav, stalno smo se svadali." 1 ta s tim?" ,,Pa, nita. To bi trebalo da vam ukae da ja ne ubijam Ijude sa-mo zato to sam se posvadao s njima." ,,Glave padaju i zbog mnogo sitnijih stvari." Upro je prstom u nju. ,,Nisam duan da odgovaram na vaa pi-tanja." ,,Pretpostavljam da ne odgovarate ni na ija pitanja." ,,Moda mislite da sam ja ubio i Salibija." Oseala se kao da ju je oamario. ,,Molim?" ,,Niste videli vesti?" Stefani odmahnu glavom. ,,Na TV-u se samo o tome trubi." Jo uvek je pokuavala da dode do daha. Komarov joj isporui televizijsku verziju dogadaja na Central park vestu. Onda ree: 1 Salibi je bio u Atlantik Sitiju. Seate li se loe u kojoj sam sedeo? Bila je to Salibijeva loa. Bio sam njegov gost. Kao i Anatolij. I Aleksandar Kosigin. Koliko znam, on je jo uvek iv, ali moda bi trebalo da pozovem i proverim da nisam sluajno ubio i njega." Stefani je bila toliko umorna da joj je pripala muka. Znala je da se to videlo. 147 ,,Zato ste doli ovde, Kejt?" Da rasprave stvar oko Medajeva. To bee naumila da kae. Ali, to nije bila istina i bilo joj je jasno da bi Komarov to znao ako bilo ta prozbori. Nije uopte trebalo da dolazi. Postupila je krajnje ne-promiljeno. Dopustila je da njome ovladaju umor i srdba, Bojd bi bio vie nego besan kada bi uo ta je uradila. Pri pomisli na to, ona se umorno osmehnu. ,,Pravo da vam kaem, ne znam ni sama..." Poli su peke do Istone 65. ulice. Komarov je prvo okrenuo broj na mobilnom i rezervisao sto, Restoran Ferije nalazio se izme-du Parka i Medisona. Bio je pun, ali je njih dvoje ekao sto u uda-Ijenom uglu. Komarov je naruio votku sa ledom. Ona narui ko-kakolu, ali se onda predomisli. 1 za mene votka." Alkohol je na trehutak povrati. Naruili su hranu. Komarov je odabrao vino, uopte ne konsultujui listu pia. Stefani ga je bud-no motrila. Ko bi od ostalih gostiju uopte

mogao pretpostaviti gde i kako je Komarov odrastao? Ponaao se kao da je oduvek iveo na visokoj nozi. Kako je tako neto bilo mogue? Obuhvatila je vinsku au sa obe ake i, naslonivi laktove na sto, otpila jo jedan gutljaj. ,,Priajte mi o Aleksandru Kosiginu." Komarov izvi obrvu. ,,Zato bi vas to zanimalo?" ,,Zato to ste ga malopre pomenuli. A jo odranije sam ula za njega." ,,lma li to neke veze sa poslom koji obavljate za Galileo Resour-ces?" ,,Ne, nikakve. Samo sam radoznala." ,,On je vlasnik Vajs-Randala." ,,Farmaceutska kompanija, ako ne greim." Komarov klimnu glavom. ,,Stacionirana ovde u Njujorku, ali ima i postrojenje u unutranjosti i jo jedno u Baltimoru. Imaju i objek-te u inostranstvu. U Belgiji, Svajcarskoj, Svedskoj, Rusiji." ,,Koliko sam ula, bio je u sovjetskoj armiji." ,,Mnogo njih je bilo u sovjetskoj armiji." ,,Ali ne i vi?" ,,Sa izuzetkom kaznenih ustanova, nikada nisam bio ni u emu sovjetskom." ,,Kako to mislite?1 148 ,,Roditelji su me vaspitali tako da verujem da Drava nema nika-kvu vlast nada mnom. Da uopte ne postoji. Nisam imao nikakvih veza s njom." Stefani se nasmei. ,,Ne mogu vas zamisliti kao anarhistu." ,,Nisam bio anarhista." ,,ta ste to onda bili?" ,,Ne biste razumeli." ,,lskuajte me." Nakratko se kolebao. ,,Znate li ta je vorovskoi mirl" ,,Svet !opova." Pogledao ju je razrogaenih oiju. ,,Govorite ruski?" ,,Dovoljno da znam kako da prevedem vorovskoi mir." ,,Ali ne znate ta taj izraz zapravo predstavlja." ,,Ne." Slegnula je ramenima. Videla je da je tema time okona-na. Ali nije elela da ispusti priliku koja joj se ukazala. ,,Kosigin je bio general-potpukovnik, zar ne?" 1 funkcioner Petnaestog direktorata." Stefani pokua da odgonetne. ,,Sto znai da je imao direktan pristup plutonijumu 239?" ,, ,,Pitam se da li je Kosigin imao pristupa skladitima sa nuklearnim materijalom." Komarov je delovao zbunjeno. ,,Zato biste pomislili tako neto?" ,,Mislila sam da je Petnaesti direktorat moda..." ,,Petnaesti direktorat je bio zaduen za sovjetski program biolo-kog rata." Stefani je delovala smeteno, zbog ega Komarov nasta-vi. ,Jo danas nije vie neka velika tajna, Kejt."

Stefani je obrok zapoela sa endivijama, orasima i roguefortom. Komarov je kao predjelo uzeo salatu od soiva i rotkve i paetinu sa aromatinom prelivom. Pili su beli burgundac. Posle toga za Ste-fani stie ajkulino mesu u umaku od Sardonea, a za Komarova dinstana piletina sa glaziranim crnim lukom u umaku od crnog vina. Stefani pogleda u hranu koja je leala na tanjirima i nasmei se. ,,Seam se kako mi je majka priala o tome kada je prvi put pro-bala avokado. Rekla je da joj je liio na neku biljku pristiglu iz sve-mira. Na najegzotiniju stvar koju je ikada videla ili okusila." ,,Ja avokado nisam okusio pre svoje trideset i pete. Kao ni bilo koje drugo vino izuzev gruzijskog." ,,Kad bismo se alili, govorila nam je da smo razmaeni. Onda bi nam priala kako je bilo kada je ona bila mlada." 149 ,,Kada si mlad, nikada nisi dovoljno zahvalan za ono to ima. ak i kada nema gotovo nita." ,,Jeste li vi od tih to nita nisu imali?" Jmao sam snanu porodicu sa istorijom kojom smo se ponosili. Gde god da sam bio, ta god da mi se deavalo, uvek sam znao odakle potiem. Znao sam ko sam. Tako da sam imao daleko vie od veine Ijudi koji su imali vie od mene. A kakva je vaa pria?" 1 ja sam nekada znala ko sam. Dok sam bila mlada. Dok su mi roditelji bili ivi." Komarov jeprinosio au usnama. uvi njene rei, zastade u pola pokreta. ,,ta im se desilo?" Stefani se ugrize za jezik. Pogreni roditelji. Nije se mogla seti-ti kako bi trebalo da se zovu roditelji Kejt Mar, ak ni da li su bili ivi ili ne. A onda shvati da nimalo ne mari za sve to, da je zapravo srena to je dopustila sebi da joj se omakne takva greka. Komarov njenu utnju shvati kao znak da joj je teko da govori o tome. ,,Koliko dugo ete ostati u Njujorku?" ,,Veeras odlazim. A vi?" ,,Sutra uvee. Gde idete?" ,,Gde vi idete?" Kpmarov se nasmei. ,,U tome je na problem, zar ne?" ,,ao mi je." ,,Moramo doneti odluku, Kejt. Moe li izmetu nas uopte posto-jati poverenje?" ,,lskreno govorei, ne znam." ,,Ako nema poverenja, emu onda sve ovo?" Konano je dobila potvrdu. Obuze je trema. Ali, ta emo sa po-verenjem? Bilo je prerano da bi se odluila na krajnju iskrenost, pa umesto toga pribee onome emu je bila najvinija. ,,Ja putujem za Frankfurt." Videla je kako breme spada sa Komarovljevih plea. ,,A ja putu-jem za Cirih." Setila se telefonskog razgovora koji je pre neko vee ula u lek-susu. Na osnovu tog razgovora uspela je da sklopi njegov plan i program. Prvo vajcarska, ukoliko se okolnosti ne promene. Dakle, govorio je istinu. Bila je istovremeno i srena i razoarana. Poele da moe da povue svoju bezonu la i napravi slian iskorak ka istini i uzjamnom poverenju. Dok me Ijubi, oseam se kao sedamnaestogodinjakinja. Znam da ovo ne bi trebalo da se deava, ali ne mogu da odolim. Zbunje-

150 na sam do ludlla. U meni se bore Stefani i Petra. Znam da sam ov-de samo zahvaljujui tome to sutra vie neu biti tu. Svesna sam da je to veza za samo jednu no - ili, bolje reeno, za jedno popod-ne - ali sam o tome matala od trenutka kada sam ga upoznala. Dok je Petra pregovarala u vezi sa Kobom, razmiljala sam koliko bi mi teko palo da mirno sedim prekrtenih nogu ako bi se ukaza-la pogodna prilika. Ovo je ta prilika. Ako mi to moe posluiti kao nekakvo opravdanje, znam odgovor jo pre nego to i postavim pitanje. Samo jednom, ponavljam sebi. Nalazimo se u njegovom stanu na Petoj aveniji. Doli smo ovde posle ruka u Ferijeu. Pet minuta etnje. Pitao meje da li sam uda-ta. Bila sam zateena pitanjem. Ne zato to je dolo od njega, ve zato to sebe nikada nisam mogla da zamislim kao udatu enu. Ni-je da nisam pokuavala. Ponekad sam ak i prieljkivala tako neto - bar u teoriji - ali nikada sebi nisam delovala naroito ubedljivo u tom izdanju. ,,Ne. Nisam udata." ,,Jesi li nekad bila blizu toga?" ,,Ne. Niko me nikad nije zaprosio, A ti?" ,,Bio sam oenjen", odgovorio je, skrenuvi pogled. ,,Razveden?" Odmahnuo je glavom. ,,Ona vie nije iva." ,,ao mi je." Preao je preko mog izvinjenja. ,,Poginula je u saobraajnoj nesrei." Zgrada u kojoj ivi deluje velelepno: mermerno predvorje, dva uniformisana portira, luksuzni lift - kombinacija mesinga i rnahago-n/ja - koji nas odvozi do malog dvosobnog stana na desetom spra-tu. Oigledno je da nije imao udela u unutranjem dizajnu. Sve je kliniki luksuzno. Lii na elitni apartman nekog ekskluzivnog hote-la: uglaan parket, persijski tepisi, lamperija u dnevnoj sobi, prozo-ri sa pogledom na park, jo slika Olge Svetlinaje i Jurija Kugaa, 'soni' televizor sa irokim spljotenim ekranom, pravougaono za-magljeno ogledalo ugradeno u zid iznad kamina. Kuhinja je sva od elika, blistavog hroma i luksuznih ploica i izgleda kao da je niko nikada nije takao. Sva rasko koju moe putiti veliki novac, ma-da imam utisak da on ni najmanje ne ma za sve to. lzuzev za sli-ke. One su jedini lini detalj. Nigde ne vidim njenu fotografiju. Ne znam ak ni kako se zvala. Nikada mi nije rekao, a ja nikada nisam pitala. 151 Ulazimo u spavau sobu. Uzima moju zavijenu levu ruku, prino-si je ustima i Ijubi mi vrhove prstiju. Putam ga da mi skine odeu. Kada se sagnuo da me izuje, sputam desnu ruku na njegovo rame kako bih odrala ravnoteu. Potom mi skida arape. Stopala su mi hladna i vlana, oslonjena na drveni pod. Svlai mi farmerice koje pucketaju od elektriciteta. Oseam kako zavlai prste ispod lasti-a, lagano mi milujui kou. Ne znam ta traim ovde. Razmiljam o gomili dobrih razloga da budem na nekom drugom mestu. Onda mi na pamet padaju ostali mukarci koje sam imala. Lica su im zamagljena, kao da ih posma-tram kroz prozor voza kojijuri pored prepunog perona. Mogli bi uni-titi ovo to se sada deava. Ali, neu im dopustiti. Oseam se kao da sam sila s uma.

Crne pamune gaice klize mi preko butina i listova. Zausta-vljam dah. Sva ula su mi intenzMrana. On potom staje ispred me-ne, dohvativi rub majice sa natpisom IZBAENA IZ SVEMIHA. Podiem ruke iznad glave, ne uspevajui da zatomim slabaan jauk bola prouzrokovan tim pokretom. On zastaje. ,,U redu je", kaem mu. Majica pada na zemlju i on vidi da nije tako. Iz nekog neobjanji-vog razloga, postidena sam zbog modrica koje mi prekrivaju levo rame. On ara pogledom po plaviastozelenom kolau na mojoj ko-i, a onda prelazi na moju zavijenu ruku. Nakon toga primeuje tragove jedne ranije povrede. Sa obe strane mog levog ramena nazi-re se hrapavi oiljak krunog oblika. 1 ja sam doivela saobraajnu nesreu", apuem. ,,lmala sam dvadeset dve godine. Pare metala mi se..." Ne tnogu da zakljuim da li mi veruje ili ne. Otkopava crni brus-halter i sada sam potpuno naga. Nikada se nisam oseala tako ogo-Ijenom. Oseam se ne kao da me je svukao, ve kao da me je olju-tio. Ponovo me Ijubi i sada ja poinjem da razodevam njega. Prsti-ma pronalazim dugmie na koulji. Gleda me pravo u oi, ne skre-ui pogled, i uskoro mi postaje jasno zbog ega. Ispn/a ih tek ne-jasno nazirem. Priguena svetlost sumornog popodneva odrava ih u tajnosti dokle god je to mogue. Svlaim koulju sa njegovog de-snog ramena. Koa mu je plava, siva i zelena. Tetovae. Po itavom telu. Ne bi trebalo da budem iznenadena. Ali ipakjesam. Sve do sa-da uspevala sam da zanemarim Konstantinovu prolost. Njegovo 152 dranje i stil odevanja naveli su me da zaboravim ko on zapravo je-ste. Potpuno sam previdela godine provedene po zatvohma, ali preda mnom su sada ti amblemi asti iji je zadatak da me na to podsete. Prelazim prstima preko njegovog stomaka. Ni trunke masnoe. Kao da je, od oiju do vrhova prstiju, sazdan od zelenog mermera. Koulja pada na pod. Preko ramena, oko oba bicepsa, preko grudi i du stomaka, vrtloe se plaviastosivi kolai. Pod nejasnim osvetljenjem lie na najgrozomornije modrice na svetu. Daleko go-re od mojih. A onda shvatam da je njegova koa mapa njegove prolosti. Dermatoloka kartografija. Omamljena sam. Ne znam ta da mislim. Nikada nisam volela tetovae. Ali, ovo prevazilazi sve to sam do sada videta. Tu se ne radi o modnom hiru. Ono to me najvie uznemirava nije njihov iz-gled, ve ono to oliavaju. Gleda me netremice, oekujui reakciju. Ljubim ga u usta. Zele-la bih da on preuzme stvar u svoje ruke. Izgleda da mi je proitao misli. Sputa me na krevet i poinje da ara usnama. Stiska me za rame i ja isputam jauk bola. ,,Ne prekidaj." Poinje da mi Ijubi grudi. Nada mnom se nadvijaju njegova ra-mena. Zelene isprepletene zmije plaze po meni, zavode me, obra-zujui ivopisan sklad sa mojim modricama. Onda sputa ruke na moje butine, neno ih razdvajajui. Zurim u tavanicu, oekujui dodir njegovih usana. On ne uri, kao da eli da me izludi. Deluje kao venost. Onda oseam njegova usta i je-zik medu bedrima. Neko isputa strastan uzdah. Pretpostavljam da sam to ja. Bila je iscrpljena, ali nije mogla da zaspi. Bilo je mrano na gornjem nivou Boinga 747. Skoro svi ostali putnici su spavali na oborenim seditima. Poela je da gleda film, ali je

gotovo odmah iz-gubila interesovanje. Onda otvori roletnu. No je bila vedra, pun mesec im je visio nad glavama, zvezde su podseale na svetlucavu prainu. Meseina je obasjavala okean koji je leao na trideset i se153 dam hiljada stopa ispod njih. Ugledala je svetlee takice na povr-ini vode - svetla ogromnog tankera. Navukla je prekriva do brade i sklupala se na seditu. Sve ju je bolelo. Neki od tih bolova podseali su na prijatne, a drugi na ne-prijatne stvari koje su joj se nedavno desile. Nije ni sama znala ko-liko su tano puta vodili ljubav. Seala se svega kao kroz izmaglicu. Prodirali su sate, odluni da ne propuste ni jedan jedini trenutak kratkog yremena koje im je stajalo na raspolaganju. Vremenska ogranienost je bez sumnje doprinela intenzitetu doivljaja. Podse-tivi je da bi trebalo da krene ako eli da na vreme stigne na aero-drom - ve je kasnila - Komarov joj je predloio da bi joj moda pri-jalo jedno brzinsko tuiranje. Odgovorila mu je da je to traenje vremena, ponudivi mu svoje usne kao dokaz. Sada, kada je sve prolo, bila je srena to ga je jo uvek oseala na svojoj koi i u svojoj nutrini. Na vratima su se poljubili za rastanak. Obratila mu se sa Kon-stantine. Rekao joj je da bi voleo da ga zove Kostja. Dvaput je po-novila njegovo novo ime, a onda ga poslednji put poljubila. Prolo je premalo vremena da bi znala ta zaista osea. Sve to je znala je da se osea telesno iscrpljeno i ispunjeno. Cula su joj bi-la smuena, ali joj to nije smetalo. Filmski kadrovi su se i dalje smenjivali na malenom ekranu is-pred nje. Pogledala je na sat, proraunavi koliko se avion otprilike udaljio od Nove zemlje. Onda ponovo baci pogled kroz prozor. Cr-ni Atlantik je delovao velianstveno. U oima joj se pojavie suze. Privatna ordinacija doktora Brajana Ruderforda nalazila se u Dord Stritu. Stefani je ispravljenih leda sedela na klupi za pre-gled. Ruderford stade iza nje, spusti desnu ruku na njeno rame, a onda levom uhvati biceps. Polako ga je vukao ka sebi. ,,Je l' osea to?" ,,Da." Pustio joj je ruku, a onda stao ispred nje. ,,Sada se moe obu-i." Stefani je sa aerodroma Hitrou okrenula dva telefonska broja, Ruderfordov i Magentin, Onda je krenula ka Dord Stritu. Ruder-ford joj je skinuo zavoj sa leve ruke, dezinfikovao povredu, a onda je iznova previo. Potom joj je pregledao rame. Pola sata joj je blago pomerao i uvrtao levu ruku, povremeno joj zarivajui prste u meso, traei take koje su prouzrokovale najveu nelagodnost. Stefani primeti kako se u jednom trenutku zagle-dao u oiljak na levom ramenu, blistavi kruni disk unakaene koe koji je Komarov nedugo pre toga prekrio poljupcima, dopunjen sli-nim oiljkom za zadnje strane ramena. Ruderford je bio odgovoran za oba. Prednji oiljak je bio ulazna, a zadnji izlazna rana. Od met-ka koji nikada nije postojao. Ti oiljci su bili deo Petrine istorije, ba kao to su tetovae bile deo Komarovljeve. Stefani ih uopte nije oseala kao svoje. Objanjenje koje je pruila Komarovu bilo je isto kao i ono koje je pruala ostalim znatieljnicima. Automobilski udes skriven izmaglicom prolosti. Kada je Loren primetio da oiljak lii na ranu od metka, Stefani se samo bezazleno osmehnula. ,,Otkud znam. Nikada nisam videla kako izgleda rana od metka."

Ruderford ju je, tunog izraza lica, posmatrao kako navlai ko-ulju. Onda je pola sa njim do kancelarije. Pregrade od hrastovog drveta umesto zidova, police pretrpane medicinskim asopisima, uramljene diplome, nagrade farmaceutskih kompanija, fotografije sa konferencija u inostranstvu i sa prijema u Britanskoj medicinskoj asocijaciji. ,,Evo o emu se radi. Rame funkcionie kao univerzalni kuglini zglob. Loptasti zglob nalee u zglobnu aicu. Postoje tri grupe mi-ia koje zglob dre u aici. Oni su poznati kao SIT miii - supra-spinatus, infraspinatus \ teres minor. U tvojoj povredi najvee ote-enje pretrpeli su upravo ti miii." ,,Koliko je ozbiljno?" ,,Rameni zglob bi trebalo da bude najpokretljivi zglob na telu. Ali tvoj sada ima prilino ogranien dijapazon. I prouzrokuje velike bo-love, ako je suditi po tvom izrazu lica. Potrebno ti je mirovanje i fi-zioterapija." ,,Preneu to Aleksanderu kad ga vidim." Ruderford se saoseajno nasmei. .Jrebalo bi da zna da je za oporavak od ovakvih povreda potrebno dosta vremena. I da se ve-oma lako moe ponovo povrediti." U Magentu je stigla sredinom popodneva. Aleksander je bio u svojoj kancelariji. Stajao je pored prozora, puei rotmans. Po izra-zu njegovog lica znala je ta moe da oekuje. Lice mu je bilo kise-lo kao limun. ,,Nita od Kobe, nita od diska. Salibi, Stajfelova i Medajev mr-tvi. Svaka ast." ,,Polaskana sam." ,,Tebi je smeno to su svi ti Ijudi pobijeni?" 154 155 ,,Nije mi smeno, ve alosno. Sve to se desilo." Aleksander klimnu glavom i zagleda se u vrt. ,,Tipino za tebe, Stefani. Uopte nisam iznenaden. Ti si oduvek bila najnii zajedni-ki oznaitelj." ,,Oekuje da se sekiram zbog Kobe? lli zbog diska?" ,,A ta emo s Ijudima? Stvarnim Ijudima?" ,,Stvarni Ijudi? Georg Salibi, milijarder koji uruje sa teroristima i narko mafijom? Stajfelova, Medajev?" Komarov? Petra? Aleksander je patronski pogleda, uprevi prstom kroz prozor. ,,Ti misli da su oni dole stvarni? Oni to po itav dan razmiljaju o hi-poteci i dijetalnom jogurtu? Pretresaju ko je koga potucao u posled-njoj epizodi Ist Enda. Je l' za njih misli da su stvarni? Stvarni svet nema nikakve veze sa prevelikim porezom na benzin. lli sa fudba-lom. lli sa nedeljnim teleopovima. Stvarni svet je primitivan i ne-milosrdan. Kad ukloni sve to dubre, nema vie za ta da se uhva-ti. Sitna riba koja se koprca u svom mulju - nita vie do hrana za krupnije zverke. Ali oni toga uopte nisu svesni, niti ele to da po-stanu. Sve dok im ne ukine satelitsku televiziju i Francuze kao glavnu metu mrnje i prezira oni su zadovoljni svojim ivotima." ,,Ti si definitivno siao s uma." ,,Nisam siao s uma. Samo ga koristim." ,,Da li je Dejms Maral bio stvaran? lli Oleg Rogaev?" ,,Dejms Maral je umro inei neto u ta je itavog ivota ve-rovao. On je bio dobar ovek."

,,lli bezobzirni alkoholiar." ,,On je bio kvalitetnije Ijudsko bie nego to e ti ikada posta-ti." ,,Ne sumnjam. Ali ga nikad nisam upoznala. Za mene je on sa-mo ime. Cista statistika." Aleksander je de!ovao besno. ,,Mladost te ini bezdunom." ,,Ne. 77 me ini bezdunom." Dva sata kasnije crni mercedes izade na Strand. Stefani i Aleksander su sedeli pozadi, odeljeni od vozaa podignutom staklenom pregradom. ,,Anatolij Medajev nije bio mrtav kada su ga pronali." Stefani je ta informacija biia nova. ,,Jesi li siguran u to?" ,,Nekim udom je jo mogao da govori. Jedan od bolniara je pribeleio ono to je rekao. Izgleda da je hteo da spere Ijagu sa sebe pre nego to ode Bogu na istinu." 156 Stefani je bila besna i iscrpljena. Posle dva sata kontraproduk-tivnog 'pretresa' elela je samo da ode i da se dobro naspava. Se-ansa se privodila kraju na zadnjem seditu mercedesa zato to je Aleksander kasnio na nekakav sastanak. ,,ta je rekao?" ,,Nita naroito, ali dovoljno. Koba i dalje pregovara sa krajnjim potroaima koji su unajmili Hansa Keplera da provercuje plutoni-jum 239 kroz Hitrou." ,,Dakle, moemo da otpiemo mogunost da se iza Kobinog identiteta krije Medajev." ,,Samo ako je govorio istinu." ,,Ako jeste, onda Vladimir Vatukin ostaje kao glavni kandidat za Kobu." ,,Moda." ,,Da li je u igri jo neko?" Aleksander napravi bolnu grimasu. ,,Medajev i Vatukin se nika-da nisu naroito dobro slagali. Medajev je bio isuvie blizak Roga-evu, to se Vatukinu nije svidalo. Medajevu se, pak, nije svidao Vatukinov agresivni oportunizam. Ako je Koba Vatukin lino, Medajev je imao zlatnu priliku da ga otkuca. Ali nije to uinio." Mercedes je zastao. Stefani pogleda kroz prozor. Napolju je pljutala kia. Beskunici su se skupljali pred zatvorenim radnjama, traei sklonite za no. Prolaznici koji su se vraali s posla, ili ili na veernju pozorinu predstavu, marirali su pored njih, slepi za is-pruene dlanove i gluvi za prosjako moljakanje. Aleksanderovi ne-stvarni Ijudi. ,,Krajnji potroai su se predomislili. Vie ih ne zanima nuklear-ni materijal. Sada trae bioloko oruje." Stefani oslunu Petrinu procenu. ,,Manje neprilika, manje para. Ima smisla." ,,Ugovorena je razmena." ,,Kada?" ,,Medajev nita nije rekao." ,,Nema nikakvih nagovetaja o identitetu krajnjih potroaa ili o krajnjoj meti?" ,,Nema." ,,Jo neto?" Aleksander odmahnu glavom. ,,lzdahnuo je pre nego to su sti-gli do bolnice." 1 ta sad?" 157 ,,Mora pronai Kobu i saznati ko su krajnji potroai. Ako to ne moe, mora se bar postarati da ne dode do razmene. Ako se do-kopaju materijala, pria je zavrena."

Aleksander zapali cigaretu i malo odkrinu prozor. U automobil prodree zvuci grada. ,,Sve to znamo o Kobi je da je u tesnim vezama sa Centralnajom." ,,U najtenjim, ako je posredi Vatukin." ,,To e ti morati da otkrije. Ali, morae da deluje uverljivo ako hoe da se infiltrira u Centralnaju." ,,Pretpostavljam da ima neto na umu." ,,Naravno. Petru." Proli su pored Trafalgar skvera, a onda krenuli niz Mol. Stefani ree: ,,U poslednje vreme se primirila." ,,Moemo to promeniti." Naravno. Magentina specijalnost. ,,ta emo sa diskom?" ,,S obzirom na ono to nam je Medajev ispovedio, disk je potpu-no bezvredan. Sve informacije na njemu tiu se nuklearnog materi-jala. A to je sad praistorija." Stefani pomisli na majku Rut Stajfel koja je ivela u Tel Avivu. Ona verovatno nikada nee saznati koliko je besmislena bila smrt njene keri, ali se Stefani zbog toga nije nimalo bolje oseala. ,,Zna li gde se sada nalazi disk?" Aleksander otrese pepeo sa rukava sakoa. ,,Ne znam. Ono to znam je da Salibi nije nameravao da ga proda. Planirao je da ga is-porul FBI-u kao deo pogodbe koju su napravili." ,,Da pogatam. Imunitet od zakonskog gonjenja?" ,,Jo bolje. Obustava finansijske istrage pokrenute u Njujorku." ,,Velika lova kupuje najbolje advokate." ,,FBI ne zna da je pretnja sada bioloka, a ne nuklearna. Tako da disk i dalje smatraju vanim." ,,A ti ne vidi razlog da ih ubeduje u suprotno, zar ne?" ,,lnformacije su novac, Stefani. Ne treba se razbacivati njima." ,,Vi ste stvarno neverovatni..." Skrenuli su desno, pored Sent Dejms palasa, a onda se uputi-li Sent Dejms ptritom ka Pikadiliju. Aleksander dovri cigaretu, ba-ci je u vlanu no, a onda zatvori prozor i upita: ,,Kako ti se ini Kon-stantin Komarov?" Probadanje u grudima munjevito joj zahvati i ostatak tela. ,,Na ta misli?" Uini joj se da je zvuala zadihano, kao optuenik. Pogledala je u Aleksandera. inilo se da nita ne primeuje. 158 ,,esto posluje sa Centralnajom. A ima i vezu za Kobu." ,,/maoje. Medajev je bio njegova veza. Sad kada je Medajev mr-tav nita ga vie ne vezuje za Kobu. A, istini za volju, ni za Central-naju, izuzev oiglednih poslovnih kontakata." Aleksander nakratko razmisli. ,,Verovatno si u pravu. Samo mi je palo na pamet." Ponovo su zastali pred semaforom na Pikadiliju. Stefani ree: ,,Ako hoemo da ovo upali, moram biti nezavisna." ,,lspotovau na dogovor. Disk vie nije aktuelan, ali u ti ispo-ruiti Kobu. Tako e Dejms Maral biti osveen. U tome je bila po-enta. Ali neu biti vezana za Magentu." Aleksander se prezrivo nasmeja. ,,Smeno." ,,Nisi me dobro razumeo. Ovo nije molba, ve sveana izjava." ,,A moja sveana izjava je..." ,,Petra Rojter je prerasla Magentu." ,,O emu ti to govori?" ,,Prava Petra Rojter. Ono to sam postala, a ne ono to si ti stvorio." ,,Prolo je dve godine..." ,,Ne mari." Oklevao je. ,,Moe dobiti izvesnu autonomiju - toliko ti mogu uiniti - ali e..."

Stefani izgubi i poslednju trunku strpljenja. ,,lzvesnu autonomi-ju? Sta ti misli, ko si? Ja sam tamo napolju razradila itavu mreu. Mreu koja je kompleksnija od bilo ega to je Magenta ikada stvo-rila. Tajni svet koji pripada meni lino." ,,Stefani..." ,,Ako ti se ne svida, preputam ti Kobu pa ga nabij u svoje jebe-no dupe. Unutra e mu biti malo tesno, ali e sigurno biti u dobrom drutvu." Aleksander je delovao istinski okirano. Stafni ga munu prstom u grudi. ,,Kapira? Ja ti ovde ne nudim da neto bira i da se premilja, ve ti kaem kako emo raditi. Hoe Petru? U redu. Ali je neu deliti s tobom. Obaviu to na svoj nain, ti e dobiti ono to eli i oboje emo biti sreni i zadovolj-ni. I ne razmiljaj o tome kako moe da me ucenjuje pretnjama usmerenim na ostatak moje porodice, ili na nekog mehaniara iz Marseja. Mislim da smo to prevazili. Kontaktirau Rozi oduri ako mi neto zatreba. II ako misiim da bi neto trebalo da zna. lzuzev 159 toga, medu nama nee biti nikakvog kontakta. A kada odradim po-sao, zavrili smo za vjeke vekova. lzvesna autonomija! Slua li ti nekad sebe, skote pompezni!" Vozili su se Saut Odli stritom, preavi preko Grosvenor skvera u potpunoj tiini, a onda Aleksander konano pritisnu dugme na ru-ici za otvaranje vrata. Staklena pregrada se spusti. Rekao je vo-zau da skrene na ivinjak na uglu Oksford i Djuk strita. Kada je auto usporio, obratio se Stefani. ,,Pretpostavljam da uvida potrebu da legitimizujemo tako iznenadni Petrin povratak?" ,,Sta predlae?" ,,Dva poslia koja bi te vratila u iu." ,,Gospode Boe..." 1 to jedan za drugim." Odmahnula je glavom. ,,Ne raunaj na to." ,,Ne mora ih ti obaviti. Poslau nekog drugog. Ali e morati da bude u blizini. Morae malo da se eksponira kako bi pospeila glasine." ,,Kako e to organizovati?" ,,Rozi e ti poslati uputstva." ,,lzuzev toga, ostajem nezavisna?" ,,Da." ,,U redu." Aleksander joj tada ree: ,,Sada moe da izade. Od sada na-dalje, nai pravci se razilaze." Zatvaram vrata stana i konano sam sama. Usta su mi jo uvek neprijatno suva, posledica iscrpljenosti od leta avionom. Bacam torbu na pod, ostavljajui je neraspakovanu. Neko vreme samo le-im na krevetu, ne pomerajui se, ne razmiljajui, jedva diui. Je-dini traak svetlosti u sobi potie od ulinog osvetljenja, koje tava-nicu ocrtava tupim beivotnim pravougaonicima. On je i dalje u Njujorku. Na Menhetnu je sada ve odmaklo po-podne. U roku od nekoliko sati bie na putu za Cirih. Da samja no-vinar, a on advokat, pozvala bih ga. Ali nisam, te se uzdravam od takvih akcija. Zamiljam ga ispod sebe, iznad sebe, iza sebe, ispred sebe. On je deo mene, ak iako ga nikada vie ne budem videla.

Kasnije spremam pagete, dodajui kaiku pestoa iz otvorene teglice u friideru. Jedem sedei pred televizorom, prebacujui pro-grame. Ne gleda mi se nita od dubreta koje je na repertoaru. Do jedanaest sam u krevetu. 160 Ne mogu sa sigurnou da tvrdim da sam se, do trenutka kada sam se probudila, preobrazila u Petru Rojter. Ali oseam se druga-ije. Sat pokazuje da je pola deset. Analgetici koje mi je Ruderford prepisao omoguili su mi da poveem deset sati neprekidnog sna. Pravim kupku i sputam se u kadu. Topla voda ispira poslednje Kostjine tragove sa mog tela. On mi sada deluje kao san. Dalek, bez-oblian, nepostojan kao para koja se die sa povrine, bojei mi obraze rumenilom. Ponovo sam nezavisna. Ne mogu da poreknem uzbudenje koje me obuzima. Ve poinjem da razmiljam kao ona. Pravim spisko-ve, pokuavam da se setim imena, brojeva, mesta. Nemogue je proceniti u kojoj meri su se ti podaci izmenili. Nakon poluasovne kupke, navlaim odeu, pravim kafu i uklju-ujem svoj novi laptop. vrljam po veb-sajtovima kojeje obino ko-ristio. Bio je najskloniji sajtovima na kojima su se poruke menjale svaka dva-tri dana. Svet Oriksa, sajt namenjen ratrkanim verskim sledbenicima, jo uvek funkcionie, ali ne prepoznajem ni jedno od imena na panelu sa porukama. Moto-Europe je u meduvremenu ugaen. Ba kao i Paralelni univerzum, namenjen specijalistima za provodenje bizarnih godinjih odmora. Sat vremena i osam sajtova kasnije, nailazim na aukciju American Eaglea. Svrljam kroz njihov ,,panel za trampu", a onda mi jedno ime pada u oi. Herman Jakob-sen. Bacam pogled na poruku. Prodaje deju parnu lokomotivu sa kompozicijom, svi delovi ispravni, proizvedena 1911. Tu je i refe-rentni broj: 0039968LR. Inicijali, svaka druga cifra, inicijali. Da li je to ono sa im sam se ranije susretala? Sastavljam imejl za HJ0398LR. Zdravo, Oskare. To je sve. Potom aljem poruku na MSN i AOL. Nakon svoje prve fizioterapije, Stefani napusti zdanje elzi i Vestminstera. Napolju je sipila kiica. Saobraaj na Fulam Roudu je bio usporen, zbog radova koji su se obavljali na tri deonice u raspo-nu od jedne milje. Bee tek prolo podne. Pronala je telefonsku govornicu i okrenula broj. Telefon je pozvonio pet-est puta pre ne-go to joj se javi muki glas. uvi ga, Stefani se nasmei. U boji glasa nazirala se starost osobe sa kojom je razgovarala. Rekla je: ,,Ja sam." Usledila je podua pauza. ula je njegovo glasno disanje. 7'*?" ..Ba tako." 161 II : ,,Mislio sam da te vie nikada neu uti." ,,Nisi jedini." ,,Gde se nalazi?" ,,U blizini. Mogu li da svratim?" Na stanici Kensington Stefani uhvati voz koji je iao za Distrikt. Izala je na stanici Viktorija. Potom se spusti niz Vilton Plejs, a on-da skrenu desno u ulicu Longmur. Kua Sirila Bredfilda nalazila se na kraju ulice, blizu ugla sa Gildhaus stritom. Fasada od cigle, za-prljana i neosveena ve decenijama. Okviri prozora su bili zapute-ni i truli. I Siril Bredfild je ponekad umeo da deluje jednako zapu-teno: neuredna srebrnasta kosa,

nebesko plave oi na zakrvavlje-nim beonjaama, bleda isuena koa. Nosio je sive flanelske pan-talone zakrpljene na kolenima i staru vijela koulju. Rukavi su mu bili zavrnuti do lakta, kragna iskrzana. Prednji deo jeftinih sportskih cipela trao je navie, podseajui na rep mrtve ribe. U kui je bilo mrano. U vazduhu se oseao miris sladunjavog duvana. Stefani pode za njim, popevi se uz stepenice koje su vo-dile ka potkrovlju adaptiranom u atelje. Prostorija je bila pregrade-na paravanom. Na jednom kraju se nalazila mrana komora, impro-vizovana od velikog starinskog ormana. Ostatak prostorije su zau-zimali raien prostor za fotografisanje, dve radne klupe i radni sto pretrpan papirima. Na policama su bili poredani razredivai, bo-je, mastilo, razliite vrste papira, plastine folije, kutije sa potan-skim markicama, tri maine za frankiranje pote, etiri debele fa-scikle pune kreditnih kartica. Stefani je uvek bila zapanjena kolii-nom inkriminiueg materijala koji je Bredford drao kod kue, ali se on uvek odlikovao neverovatno samouverenim pristupom falsifi-katorskoj umetnosti. U Bredfordovom sluaju, umetnost je bila adekvatan naziv za ono ime se bavio. U jednom uglu prostorije nalazio se mali friider, na kome je sta-jao prenosivi CD plejer. Sa njega su dopirali zvuci klasine muzike, neka klavirska kompozicija. Melodija joj je bila nepoznata. Bredfild kao da joj proita misli. ,,Pulenk", ree joj. Zbunjeno je klimnula gla-vom. Bredfild je potedi neprijatnosti. Jesi li za aj?" ,,Moe, hvala." Utekao je bojom zamrljano lone koje je stajalo na kraju jedne od radnih klupa. ,,Bez mleka, ako se dobro seam." ,,Tano." ,,Dakle, o emu se radi?" Stefani se oseala kao nesigurno dae pred nastavnikom. ,,Tre-baju mi neke stvari." 162 ,,Mislio sam da si se povukla iz posla." "oigledno sam premlada za povlaenje." l'dalie je stajao okrenut ledima. ,,Nisi valjda u nekakvoj nevolji?" Nije uspela da na brzinu smisli adekvatan odgovor. On se okre-nu ka njoj, i dalje iekajui. ,,Pokuavam da sve nevolje ostavim za sobom. 1 zato si dola kod mene?" To e mi biti poslednji posao." '^Zvui kao teka koji ne zna kada je vreme da se povue iz ringa." ,,Ali, oni obino imaju izbora, zar ner ,,Dakle, ipaks\ u nevolji." ,,Umem da vodim rauna o sebi." Bacio je pogled na njenu levu ruku. ,,Zaista?" ,,Je l' bi se bolje oseao kada bih ti rekla da sam se opekla na poret?" Nasmejao se. ,,Sta ti treba?" Jrebae mi nekoliko u narednih par nedelja." ,,Potpunih ili deliminih?" 1 jedno i drugo. Uglavnom potpunih. Za danas mi treba samo jedna stvar." ,,ta konkretno?" ,,Paso, vozaka dozvola, dve kreditne kartice." ,,Dravljanstvo?" ,,Bolje da ne bude britansko. Francusko, austrijsko, vajcarsko. Definitivno ne nemako."

,,Onda, moe vajcarsko?" ,,U redu." ,,Do kad ti to treba?" ,,Sto pre." Bredfild sloi Ijutito-zabrinut izraz lica. ,,Zna, nije mi ni najma-nje stalo do veine Ijudi sa kojima saradujem. Ali, ti si izuzetak." ,,Znam ta hoe da kae..." Naherio je glavu. ,,Da, verovatno zna. Ali, pretpostavljam da svejedno ne bi obratila panju. Kada ti neto naumi tu vie nema ta da se pria, zar ne?" ,,Ne budi okrutan." Povukao je roletnu sa belom papirnom pozadinom. Stefani se namesti ispred. Usmerio je polaroid aparat sa etiri soiva ka njoj. Potom izvue negativ iz otvora na aparatu i pogleda na sat. Stefa163 ni je gledala u papire razbacane po radnom stolu. Na par njih nala-zile su se oznake Uprave za prihode. ,,ta je ovo? Malo se igramo poreskih inspektora?" Bredfild mahnu negativom kroz vazduh. ,,Pod istragom sam." Stefani izvi obrvu. ,,Stvarno?" ,,Neki uobraeni revnosni inovnii to, nasukan iza radnog stola, prebrojava trice i kuine i postavlja glupa pitanja." ,,Je l' neto ozbiljno?" ,,Ma, najobinija rutinska kontrola. Oigledno..." Fotografije za paso tipino nisu bile nimalo laskave. Bredfild stavi fotografski papir izdeljen na etiri dela na jednu od klupa, a onda ga obasja zglobnom lampom. ,,Deluje malo istroeno." ,,Ba zna kako da udeli kompliment." ,,Boja kose. Hoe li da ostane ista?" ,,Da." ,,Seam se kad smo proli put radili. Za beogradsku operaciju, ako ne greim. Koristila si plava kontaktna soiva." ,,Tano." ,,Kakva su bila?" ,,Neugodna." ,,ta emo ovog puta?" ,,Bataliemo ih." ,,Stari?" ,,Ne, nego ako ih upotrebim, neu imati vremena za izmene." Bredfild napravi jo nekoliko snimaka, menjajui osvetljenje. Nagovorio ju je da se par puta presvue. Na jednom kraju ateljea stajala je velika komoda sa garderobom. Iznela mu je pojedinosti o identitetu koji je trebalo da preuzme, a onda su se konsultovali oko peata koji e se nalaziti u pasou. Dok joj je spremao drugu olju aja, Stefani ree: ,,Sea li se Malte?" ,,Kako bih mogao da zaboravim?" J^posle toga, kada si otiao kod Frenka Vajta..." ,,Coveka u koga si bila zaljubljena. Naravno da se seam."

Bredfild je bio njen kurir. On je preneo njena uputstva Vajtu. Da ih je posluao, Vajt bi je narednog jutra pronaao u Parizu. U iz-najmljenom stanu u devetnaestom aromdismanu, u neposrednoj blizini ulice Arman Karel. Mogli su zauvek nestati. Zajedno. Ali, on nije krenuo za njom. 164 nta misli, zato nije poao za mnom?" ,,Ne znam." ,,Sigurno si razmiljao o tome." ,,Prole su etiri godine otada. U to vreme sam moda i razmi-ljao. Ali, to je bilo davno. Zaboravio sam ta sam tada mislio." ,,Ne verujem ti." ,,Postajem senilan. Zaboravljam stvari..." ,,Ako hoe da me lae, ume ti to i bolje." ,,Zaboravi. To je istorija." ,,Moda me nije voleo." ,,Mislim da jeste." ,,Moda me nije dovoljno voleo." ,,Moda te je voleo previe." ,,ta time hoe da kae?" ,,Nita." ,,... Bredfild je delovao iznervirano. ,,Moda se plaio da e, ako kre-ne za tobom... da e oni krenuti za njim. Da e ih odvesti do tebe. Moda je mislio da je mnogo vanije da postane slobodna, Moda te je toliko voleo." Stefani zapljusnu dah prolosti. ,,Da li ti samo tako misli? lli je stvarno bilo tako?" Pogledi im se sretoe. Dugo i netremice su se posmatrali. Ste-fani nije mogla da dokui ta se deava iza bledog zimskog neba njegovih oiju Na kraju, on proapta: ,,Samo mi je palo na pamet. To je sve." Posle sat vremena Stefani krenu. A onda se, poavi da uzme mantil sa klupe, naglo okrenu i ree: ,,Pre nego to odem, u vezi sa onim poreskim inspektorom... Jesi li siguran da je sve u redu?" ,,Jesam." ,,Oseam se kao da su i moji interesi ugroeni." ,,Bie kako treba." ,,Jesi ii siguran u to?" ,,Zato?" ,,Neto sam razmiljala... zna..." ,,Sta?" Pogledala mu je u oi. ,,Ako eli, mogla bih da se pobrinem za to." ..Kako to misli?" 165 ,,Odradiu ti to kao uslugu. Kao malu prijateljsku uslugu." Bredfild se namrti. ,,Nisam ba siguran da razumem." ,,Ma daj, Sirile." ,,Hoe da kae da..." Lice mu je bilo kao od kamena. ,,Nema razloga za zabrinutost. Ja sam dobra u svom poslu. Najbolja. Izgledae kao nesreni slu-aj. Neobazrivo prelaenje ulice. Pad niz stepenice. lli srani napad. lli mu moda provalnik uleti u kuu i situacija izmakne kontroli." Bredford zinu od zaprepaenja, ali ne pusti ni glasa. Stefani ga je gledala tupim pogledom. Pustila je da tiina jo vie pojaa ten-ziju. ,,Zatvori usta. Samo sam se alila." Jesi li to ti, Petra? Daj mi znak, a onda moemo razgovarati. Stern. Posrednik za informacije. Jo uvek u etru.

Jutro je provela po agencijama za iznajmljivanje stanova. Trai-la je neto to se izdavalo na kratak rok. Kada se vratila u Bulstrod strit, zatekla je poruku. Ruke su joj bile pretrpane namirnicama. Spustila je pazar na kuhinjski sto i poela da raspakuje kese, poku-avajui da smisli neki nepogreiv znak. Onda sede ispred termina-la, sa velikom oljom zelenog aja pored sebe. Beograd. Nisam ti poslala nijednu razglednicu posle toga. Ne zameri. Jo uvek mi duguje 75 hiljadarki za Atinu. Je l' ti to do-voljan znak? Pet minuta kasnije, stie njegov odgovor. Prebacili su se na ,,pri-vatnu odaju". ta si radila u meduvremenu, Petra? Nadam se da nisi unaj-mila nekog drugog. Nevernost je tako okrutna stvar. Bila sam na zasluenom odmoru. Dve godine? Zapravo, skoro tri. Javlja li mi se samo da uje kako sam ili se vraa u posao? Kupujem, ne prodajem. Potrebne su mi informacije, a ne te-zga. Nije da ti ba verujem, Petra. Imam oseaj da si u poslednje vreme bila veoma nevaljala devojica. Oskare, da li sam te ikada lagala? 166 Ne znam. Jesi li skoro bila u Njujorku? Novinari pominju ne-koliko osumnjienih, ali po mojim informacijama postoji samo je-dan. U pitanju je enska osoba... Stefani se upita odakle je Stern to doznao, ali je znala da ga ne moe pitati. Sigurna sam da postoje i drugi koji mogu ponuditi sline usluge. Uzgred budi reeno, verovatno su i jeftiniji od tebe... Mogu zamisliti. Jesam li te dirnuo u ivac? ta ti treba? Sve to ima o ruskom kriminalcu koji deluje pod pseudoni-mom Koba. Znam da je izbor ogroman, ali je ovaj povezan sa Centralnajom i bio je umean u isporuku plutonijuma 239 koja je prole godine zaplenjena na aerodromu Hitrou. Kurir, holandski narko diler po imenu Hans Kleper, je umro. Taj incident je na iz-vestan nain povezan sa aprilskim ubistvom Olega Rogaeva u Parizu. Ah, Rogaev. Dobro sam zaradio na njemu ove godine. Zna li ko ga je ubio? Platiu ti za ime. Ne brini, draga moja Petra. Za sve e platiti. 14 Narednog jutra Stefani pozva Guderijan Majer banku u Cirihu i zatrai Alberta Ajhnera. Saoptila mu je broj svog rauna i odgovorila na tri formalna pitanja koja joj je postavio. Onda je za-molila da se izvri transfer na dolarski raun pediterske korpora-cije Sandolfino otvoren u Banko Alvaro Sarasin u Meksiko Sitiju. Svota od milion amerikih dolara. Popodne je kontaktirala Eduarda Ruiza iz Alvaro Sarasina i naloila mu da narednog jutra prebaci no-vac u ciriku banku Anri Loder. Zdanja Anri Lodera i Guderijan Ma-jera nalazila su se u neposrednom komiluku u cirikoj ulici Banof-trase. Delilo ih je svega dvestotinak jardi. Dvadesetoasovni transfer obavljen preko meksike banke Alvaro Sarasin kotao je sko-ro pedeset hiljada dolara, oko dvadeset pet hiljada po transakciji. Pod datim okolnostima, Stefani je to smatrala potenom cenom.

Iznajmila je nameten jednosoban stan u zgradi na Old kort plej-su, odmah pored Kensington haj strita. Potpisala je ugovor na dva meseca, sa moguim produenjem na tri. Zgrada je bila dosta pro-metna, kako su je obavestili u agenciji. Tu su stanovali uglavnom 167 strani dravljani. Stan je podseao na stotine hotela u kojima je ra-nije odsedala. Bio je udoban, zaguljiv, bez trunke draesti. Ali, bu-dui da nije bio povezan sa Magentom, u njemu se oseala daleko prijatnije nego u stanu u ulici Bulstrod. Tri dana je provela u pripremama. Biia je u redovnom kontaktu sa Sternom, kupovala informacije od njega, pohranjivala ih, tam-pala i iitavala dok ih nije nauila gotovo napamet. Zalepila je ne-koliko listova papira na zid u dnevnoj sobi, a onda je na njima ispi-sivala spiskove, pravila unakrsne reference: imena, godita, spolja-nji izgled, kljuni biografski podaci. Provrljala je po Oksfamu u potrazi za polovnom odeom, a kupila je i neto nove garderobe u buticima u Kensington haj stritu, koristei debitnu karticu na ime Helen Eplton, redovne muterije Lojds TSB-a. Imala je i masterkard i viza karticu na isto ime. Treeg jutra je ponovo posetila Sirila Bredforda i dala mu detalje za ostale identitete. Duhovi su poeli da poprimaju oblija. Zamolila je Sterna da locira osobe za kontakt sa kojima je sara-divala u prolosti. Do nekih od njih dola je upravo preko Sterna. Aldo Rivera je i dalje bio u biznisu sa kradenim automobilima. Pre-selio se iz Torina u Lion, ali nije promenio delatnost: skupi automo-bili koji su se krali po zapadnoj Evropi transportovali su se potom na istono trite gde se za njih mogla izvui dobra para. Bruno Klajst se bavio kupoprodajom informacija ve trideset godina. Za razliku od Sterna, sa svojim klijentima se susretao licem u lice. Stern je uvek tvrdio da je pravo udo da mu jo niko nije skinuo gla-vu. Pre tri godine Klajst je operisao iz jedne pekare u Pragu. Sada je bio ylasnik antikvarne radnje u Beu, specijalizovane za rasvet-ne uradaje. Setila se da je Klajst oduvek bio Ijubitelj starinskih lam-Pi. Stiven Brejdi, Valter Bek, Alan Pol i Preben Simonsen su bili mr-tvi. Jedan je umro od metka zaradenog u Belfastu, drugi od raka plua u Dortmundu, trei od starosti u Bostonu, a etvrti od davlje-nja klavirskom icom u Kopenhagenu. Dvojica bivih saradnika su bila u zatvoru, jedan zbog ubistva, a drugi zbog prevare. Stern nije uspeo da locira Anu Marer. Stefani mu zatrai informacije o jo ne-kim osobama. Druge veeri Komarov joj je ostavio poruku. Bila je kratka i bez-lina. Kostja je. Veeras sam u Parizu. Javi mi se. Okrenula je broj, ali mu je telefon bio iskljuen. Ujutru je, izme-du ostalog, od Sterna zatraila i Komarovljev profil. Odgovor je bio 168 razoaravajui - bilo je malo toga to ve nije znala - izuzev jedne stvari. Komarovljeva pokojna supruga se zvala Irina. Nije bilo njene fo-tografije. Poznavali su se od detinjstva. Odrasli su zajedno i vena-|j se 1994. godine. Verovatno bi se venali i ranije, da Komarov ni-ie bio na odsluenju zatvorske kazne u Sibiru. Nakon izlaska na slo-bodu, 1992. godine, doao je u Moskvu, gde je Irina ivela. Veza je obnovljena posle desetogodinje hibernacije. Nisu imali dece, pri-meti Stefarii. Onda proveri pojedinosti o saobraajnoj nesrei u ko-joj je izgubila ivot. 23. januar, 1997. u ulici Povarskaja eksplodirao je automobil-bomba, nedaleko od ugla sa Novim Arbatom. Voza i dvoje putnika su ostali na mestu mrtvi. Kao i sedmoro sluajnih

prolaznika. Medu njima je bila i Irina Komarov. Za eksploziju su okrivljeni eenski teroristi. Komarov je Irininu smrt opisao kao saobraajnu nesreu. Tehni-ki, ono to se desilo moglo bi se i tako okarakterisati. Zatekla se u blizini kada je automobil ekspiodirao. Ali, nain na koji joj je on to predoio ukazivao je na svesno zatakavanje istine. Nalazim se u kafiu na Kvinsveju. Sa radija se uje pesma gru-pe Teksas: ,,Reci ta eli,,. Sedim za stolom pored prozora, po-smatrajui kako vetar raznosi smee po ulici i ispijajui drugu olju kafe. Razmiljam o Eriku Roju, a onda se oglaava mobilni. ,,Ja sam." Te dve rei su dovoljne da mi srce iskoi iz grudi. Ve sledeeg trenutuka sam zgroena sama sobom. Zar sam zaboravila ko sam? Zar da se ponaam kao ueprtljana esnaestogodinjakinja? U svakom sluaju, nisam esnaestogodinjakinja. ,,Odakle zove?", pitam. ,,Sa aerodroma. Upravo sam doleteo 'iz Pariza." ,,Sa kog aerodroma?" ,,Frankfurtskog." Oseanje koje me obuzima je krajnje kontradiktorno. Meavina ushienja i razoarenja. ,,Ali, ja nisam u Frankfurtu." Cujem samo saoptenja sa aerodromskog razglasa. Na nema-kom. ,,Pa gde si onda?" ,,U Londonu", odgovaram, pre nego to me razmiljanje natera da se ugrizem za jezik. 169 U Londonu, dakle..." ,,A otkud ti u Frankfurtu?" ,,lmam neki sastanak. Trebalo je da se odri u Manhajmu, ali sam ih zamolio da promenimo lokaciju. Nadao sam se... zna ve..." Ne^mogu nita da uinim. Obuzima me isto gorko-slatko osea-nje. ,,ao mi je, Kostja..." ,,eleo sam da te iznenadim, ali je oigledno trebalo pn/o da te pozovem." Svejedno si me iznenadio." Nasmejao se. U pozadini se opet zau obavetenje sa razglasa. ,,Sutra putujem za Moskvu, Kejt. Posle toga se vraam za Njujork." Htela bih da mu kaem da bih silno elela da se ponovo vidimo. Sto pre. Umesto toga uspevam da procedim samo: Tako, dakle." Zvuim krajnje neutralno i ravnoduno. Ponekad iznenadujem samu sebe. Pita me ta trenutno radim. Odgovoram mu neodredeno. Ne znam koliko smisleno ti odgovori zvue, jer sam i sama ispunjena nekim apsurdnim oseanjem razoaranja. Pre pet minuta se nisam tnogla ni nadati da bi on eleo da me ponovo vidi. Trebalo bi da bu-dem polaskana i spokojna. Sada moram da prekinem", kae on. Dobijam jo jednu pr/liku da mu dam neki znak. Ali, jednostavno ne mogu. Ne znam ta me spreava da to uradim. Rei mi zastaju u grlu, guei me. A onda se veza prekida.

Sutradan, pola sata posle podneva, Stefani je sedela prekrte-nih nogu na podu u dnevnoj sobi. Pred njom je bila inija supe od povra i sendvi kupljen u pekari u Kensington er stritu. W je bio ukljuen, ali bez tona. Svud oko nje, rasprostrte preko tepiha, bile su tampane stranice A4 formata i rukom ispisane beleke na ko-madima papira. Tu je bio i laptop. Prelistavala je podatke o nekret-ninama koje je Vatukin posedovao: kua u Setunu i stan preko pu-ta ekskluzivnog kompleksa Zlatni klju u Moskvi; velianstveni apartman u Rimu; letnjikovac u Zermatu; i, na kraju, vila na Kipru. Njegova biva supruga i troje dece iveli su u kui na obali Zenev-skog jezera, a imali su i stan u londonskom naselju Najtsbrid. Va-tukin je takode zadrao i skroman stani u Novosibirsku, svom rodnom gradu. I jednom od rodnih gradova Centralnaje. Stefani otvori fajlove sa podacima o Centralnaji, a onda u njima potrai dalje informacije o Vatukinu. Na ekranu se pojavie etiri 170 fotografije: Moskva, 23. jul - Vatukin snimljen pri izlasku-iz Belog trga, nonog kluba na Novom Arbatu; Hamburg, 27. jul - Vatukin uslikan na terminalu br. 4 aerodroma Fulsbitel; Almati, 19. avgust -Vatukin naputa hotel Otrar u Gogoljevoj ulici; Jekaterinburg, 4. septembar - Vatukin snimljen tokom etnje Voznesenski prospek-tom. Sve fotografije su nastale nakon pogibije Olega Rogaeva i Vatukinovog dolaska na elo Centralnaje. Stefani malo detaljnije razmotri fotografiju iz Almatija. Vatukin je stajao pored Anatolija Medajeva. Medajev je bio Rogaevljev verni saradnik, ali je posle incidenta u Parizu bio delimino ignori-san u Centralnaji. Pa ipak, par meseci kasnije je, sudei prema fotografiji, i dalje bio u sreditu zbivanja, hodajui rame uz rame sa naslednikom svog mentora. Stefani potom prede na snimke koji su prikazivali Nataliju Mar-kovu, Vatukinljevu ljubavnicu. Na jednoj od fotografija kosa joj je bila duga i plava, a ne kratka i tamnocrvena, a mukarac koji je sta-jao pored nje bio je Oleg Rogaev, a ne Vladimir Vatukin. Datum je pruao objanjenje. Fotografija je bila stara godinu i po dana. Da-kle, bila je snimljena pre Vatukinovog stupanja na funkciju. Roga-ev i Natalija su ulazili u crni mercedes parkiran ispred moskovskog Metropola. Stefani uvelia Natalijino lice. Bila je izuzetno - mada neklasino - lepa. Crte lica su joj moda bile isuvie otre za ispra-no savrenstvo koje se zahtevalo od nekog top modela: visoke slo-venske jagodice, snana brada, bademaste oi. Natalija je izgleda-la ba kao to treba: kao luksuzna, pomeri-skrojena pratilja. Poput dobro skrojenog odela, ona je doprinosila Rogaevljevom imidu. Kada je zavrila sa obrokom, Stefani odnese iniju u kuhinju, a onda se vrati sa oljom instant kafe i posveti se razmatranju infor-macija koje joj je Stern poslao sredinom jutra. Sindikalna organizacija Centralnaja bila je stacionirana u Mo-skvi, ali je njen istorijat zapoeo u Jekaterinburgu, gradu koji se na-lazio u uralskom delu Rusije, i Novosibirsku, gradu smetenom u zapadnom Sibiru. Sve vodee linosti Centralnaje, ukljuujui i Vladimira Vatukina, bile su odgajene u skladu sa pravilima i tradicija-ma vorovskoi mira. ,,Svet lopova" je bio tajno protivzakonito udru-enje iji su koreni poticali jo od odmetnikog seljakog pokreta iz sedamnaestog veka. Posmatrano iz retrospektive, aktivnosti odmetnika bile su ne sa-mo kriminalne, ve i politike prirode. U njima je bio olien bunt protiv nemilosrdne caristike vladavine. Pljakai koji su presretali I /'

dravne slubenike dobijali su oreol narodnih junaka. Poinioci ta-kvih dela bili su obavijeni velom utnje. Odmetnici su se organizo-vali u skupine u kojima su svi imali jednak status i gde se dobit de-lila na ravne asti. Drugim reima, njihov kodeks je bio labavo za-snovan na komunistikom idealu koji e zvanino izroniti tek dve stotine godina kasnije. U Sovjetskom savezu nije bilo organizovanog kriminala. Bar po zvaninoj partijskoj liniji. istina je, medutim, bila drugaija. Jedno od najupeatljivijih naela vorovskoi mira bilo je njegovo neprizna-vanje drave, bilo caristike ili komunistike. To nije bilo puko odba-civanje drave kao institucije, ve apsolutno poricanje njenog po-stojanja. Plaanje poreza i odazivanje na vojne pozive smatrali su se sauesnitvom sa onima na vlasti, te stoga zloinom protiv vo-rovskoi rnira. Nije bilo srednjeg puta, niti starosne granice. Zbog ta-ko neumoljivog opiranja dravi, pripadnici ovog kriminalnog udrue-nja bili su u periodu sovjetske vlasti masovno zatvarani, ali to nije stavilo taku na njihovo postojanje. Daleko od toga. Podzemne glaveine su ak i iz zatvora upravljali svojim imperi-jama. Od Urala pa sve do obiasti Kolima u istonom Sibiru, du tranica Transsibirske eleznice, nicalo je na stotine radnih logora, povezanih mreom elinih ina. U toj nepreglednoj pustoi vorovskoi mir je i dalje vukao konce, upravljajui crnom berzom koja je cvetala zahvaljujui nesposobnosti drave da svom narodu obezbe-di najnunije stvari. Crnoberzijanci su trgovali alkoholom, nakitom, auto-delovima, hranom, drvenom gradom, naftnim derivatima, svi-me za im je vladala potreba. Taj podzemni svet je bio toliko efika-san, a autoritarni svet iznad njega, sa druge strane, toliko neefika-san, da je pre ili kasnije neminovno moralo doi do sklapanja tajnog sporazuma iznnedu njih. Korupcija je uhvatila maha, oni na kljunim pozicijama su punili depove i sistem je, takav kakav je bio, neko vreme uspeno funkcionisao. Medutim, sa raspadom Sovjetskog saveza 1991. godine, stvo-ren je veliki vakuum. Kada su se zatvorske kapije pootvarale, pri-padnici vorovskoi mira su mirkajui izmileli na svetlost dana i za-tekli svet koji se uveliko razlikovao od onoga koji su za sobom ostavili. Kruta struktura dravne vlasti bee nestala. Njeno mesto je ostalo upranjeno. Haos koji je nastao, u kome je svako mogao da radi ta mu se prohte, iznedrio je jednu novu vrstu kriminala. Ne-prijemivi za tradiciju vorovskoi mira, novopeeni kriminalci su grabili sve to su mogli, uklanjajui svakoga ko bi im se naao na putu 172 j ne marei za posledice. Jer, u najveem broju sluajeva, posledica nije ni bilo. Pripadnici vorovskoi mira tradicionalno nisu bili motivisani mate-rijalnom dobiti. Njihov sistem je poivao na bratstvu koje je bilo ne-uporedivo vrednije od bilo kakve materijalne imovine. Novi soj kri-minalaca nije se odlikovao takvom moralnou. Njih je zanimalo je-dino da zgrabe to vie. Ako mogu pritom da ugrabe i neto to je vae, utoliko bolje. Situaciju je jo vie pogorala injenica da su najefikasniji predstavnici ove nove vrste kriminala biii Uzbekistan-ci, Azerbejdanci, Ceeni. Otrovno prisustvo tog novog soja, koji su esto nazivali prljavim junjacima sa Kavkaza, uskoro je poelo da gui Sankt Petersburg i Moskvu. elni Ijudi vorovskoi mira bili su suoeni sa krajnje neprijatnim izborom: da ostanu verni principima ustanovljenim jo poetkom sedamnaestog veka ili da udu u direktan sukob sa nosiocima ove nove pretnje. Oleg Rogaev, koji je tada bio glaveina Centralnaje, je iz

Centralnog kaznenog zavoda Kabarovsk nadgledao ekspanzi-ju svoje organizacije iz Jekaterinburga i Novosibirska ka Moskvi. On nije imao nameru da ,,oporu jebenih majmuna sa juga" dopusti da dovedu u pitanje dalji razvoj Centralnaje. Jo pre izlaska iz za-tvora 1992. godine, on je iz svoje ledene elije 5000 milja udaljene od poprita zbivanja dirigovao akcijama odmazde. Pokuaji da se ugroze interesi Centralnaje bili su surovo kanjavani. Po izlasku na slobodu, Rogaev se preselio u Moskvu, gde je intenzivirao svoju kampanju nemilosrdnog obrauna sa ,,ostalima", a naroito sa ,,junjacima". Tokom prvog Ceenskog rata, Centralnaja je snabdeva-la ruske trupe alkoholom i namirnicama. Tu akciju je finansirao Ro-gaev lino, to je predstavljalo gest nezamisliv za tradicionalnog pripadnika vorovskoi mira. Ali, u tome i jeste bila caka. Rogaev se nije u potpunosti povinovao ni jednim ni drugim standardima. Ova promena se, kako je on voleo da kae, mogla nazvati goto-vodarvinovskom. Odgajen u manirima i tradiciji vorovskoi mira, Ro-gaev je, poput mnogih drugih ukljuujui tu i Konstantina Koma-rova - morao da se prilagodi prirodnom okruenju kako bi osigurao opstanak vrste. A onda je, nakon poetnog prilagodavanja, nasta-vio sa darvinovskom evolucijom nastojei da eliminie najveu pret-nju po svoju vrstu: naime, sve svoje poslovne rivale. Posmatrana u takvom kontekstu, njegova nasilnim putem izazvana smrt bila je po-sve predvidiva, mada ne i vremenski lako ustanovljiva. 173 U sedarn i pet Stefani zau zvono na vratima. Rozi oduri je na sebi imala tegetplavi kaput i prupurnu svilenu maramu. Stefani re-e: ,,ao mi je to sam te namuila da dode do mene. Ali, nije mi se ulazilo u zgradu." ,,U redu je. lonako sam pola kui." ,,Gde ivi?" ,,lmam stan na Seven sisters roudu." ,,Onda ti nije ba usput, zar ne? Hoe li neto da popije?" ,,Ne, hvala ti." ,,Ozbiljno. Dopusti mi da uinim bar toliko. Imam bocu vina u fri-ideru." ,,Dobro, onda." Dok je Rozi skidala kaput, Stefani otra do kuhinje. Vratila se sa bocom Sauvignon Blanca i dve ae. Onda udoe u dnevnu sobu i Stefani primeti kako Rozi promatra stvari haotino razbacane po prostoriji: grafikone, spiskove, skice, automobilske karte, fotografi-je. Sele su na sofu i Stefai joj izloi kontaktnu proceduru koju je pripremila. Izlaganje je trajalo dvadesetak minuta. Rozi je apsorbo-vala svaki detalj. Informacije su bile ispisane na listu papira, ali Ste-fani uvide da je to potpuno nepotrebno. Kada im je dopunila ae, Rozi progovori: ,,Zna, Stefani, jo uvek ne mogu da verujem da si postala nezavisna." ,,A ja jo uvek ne mogu da verujem da ti radi za Aleksandera." Rozi je delovala postideno. ,,Ne, stvarno. Hajde da se suoimo s tim. Obe dobro znamo za-to sam ja poela da radim za njega. U svetu izvrnute logike to je imalo nekog smisla. Ali ti? Jednostavno ne kapiram." Stefani \e bila svesna da pilji u nju, ali nije marila. Besprekorni ten, pune usne, oi tamne gotovo koliko i njene, gusta duga crna kosa. Vitka, ali ne i mrava, gracioznih pokreta, uvek elegantno odevena, skladna, inteligentna. Bilo je apsurdno da takva osoba ra-di za

Aleksandera. Stefani oseti trunku zavisti, ali je oseaj koji je prevladavao bila zbunjenost takvim aranmanom. Rozi neubedljivo slegnu ramenima. ,,Neko i to mora da radi." 1 tebi je to dovoljno?" ,,Pa, zna, meni to nijeyecf/na stvar u ivotu. Imam svoje prijate-Ije, porodicu. Uvee izadem medu svet, povremeno negde otputu-jem. Ba kao i svi ostali." Stefani se poigravala vinskom aom. ,,A Ijudi sa kojima se sre-e - tvoja po>rodica, prijatelji sa kojima provodi odmor - ta im ka-e kada te pitaju ime se bavi?" 174 Verovatno isto to i ti govori Ijudima sa kojima se sree. Bilo ta'to deluje ubedljivo." ,,Pulenk?" Pogledao me je, prijateljski se osmehnuvi. ,,lma sjajnu memo-riiu, ali nema nimalo sluha. Ovo je Bah. Goldbergke varijacije u izvodenju Glena Gulda." Tri nova identiteta lee na radnoj klupi. Irski, francuski, nema-ki. Pasoi, medicinski izvetaji o primljenim vakcinama, vozake do-zvole, kreditne kartice (jo uvek neaktivirane). Ve sam pokupila vajcarski identitet. Poslednji paso- na ime Keli Rejnolds, ameri-ke dravljanke -jo uvek nije gotov. Uruujem mu masivni koverat sa novcem. Znatn da e ga, iz diskretnosti, prebrojati tek kada odem. Siril i ja ne moramo da brinemo o uzajamnom poverenju. Za razliku od Kostje i mene. Irski i nemaki paso su relativno novi. Ostali su starijeg datu-ma i Bredfild se pobnuo da tako i izgledaju: uglovi su ispresavija-ni, neke stranice su probuene imaginarnim heftalicama kojima su se ranije privrivale vize. Neki od peata su jasno vidljivi, a neki bledi i gotovo neitki. Potpis na francuskom pasou je blago zamr-Ijan. Mastilo je izbledelo od imaginarnog dugogodinjeg stajanja. ,,Divni su. " Lice mu se obliva rumenilom. ,,Hvala. " Ljubim ga u obraz, to ga ini jo stidljivijim. Medutim, u trenut-ku kada kreem da dokumenta naguram u ruksak, primeujem ime na irskom pasou. Proveram jo jednom, ne verujui svojim oima. ,,Zao mi je, Sirile, ali ovo nisam primetila. Ovaj ne valja." Odjednom postaje snuden, a meni je strano kvo to sam ga povredila. ,,ta je u pitanju?" Pruam mu paso. ,,Pogledaj ime. " On sputa pogled na ime, mrti se i odmahuje glavom. 1 dobro, ta ne valja s imenom?" ,,Zeza me, zar ne?" ,,Ne zezam te. U emu je stvar?" Hi se sjajno folira, ili stvarno pojma nema. ,,Ti ba puno ne zala-zi medu svet, zar ne, Sirile?" ,, ,,Kada si poslednji put bio u bioskopu?" Treba mu desetak sekundi da se priseti. ,,Pa, rekao bih, negde tokom osamdesetih. Moda i neto ranije. " 175 ,,A ne gleda ni TV, pretpostavljam?" Delovao je pokajniki. ,,Pa, vie volim neto da proitam." ,,Ali oigledno ne ita asopis Hello." On odmahuje glavom. Ovoga puta ne mogu da odolim. Obavijam mu ruke oko vrata i Iju-bim ga u oba obraza. Ti si velianstven."

,,Stefani, molim te..." ,,Dulija Roberts je velika filmska zvezda, Sirile, Zaraduje deset miliona dolara po filmu. Ona ti je valjda najpoznatije ensko lice na planeti. Poslednje to mi je potrebno je ime zbog koga e se svaki aerodromski ili hotelski inovnii zapiljiti u mene." 15 Grom'ngen, sreda popodne. Stefani popi olju kafe u kafiu na Grote Marktu. Napolju j6 padala kia. Prostrani trg je bio skoro prazan. Bacila je pogled na Martinikerk, koji se nalazio na sever-nom uglu. Vrh kule se gotovo gubio medu niskim oblacima koji su se itavog dana nadvijali nad severnom Holandijom. Bilo je pet do etiri. Ostavila je nekoliko novia pored olje i izala na ulicu. Trebalo joj je deset minuta hoda do odredita u uli-ci Brugstrat. Iznad izbledele reklame za Agfa filmove nalazilo se zvono, ali su vrata bila odkrinuta, pa nije bilo potrebe da se najavaljuje. Vazduh je mirisao na plesan. Popela se uskim stepenitem do prvog sprata. Kancelarija se sastojala iz jedne jedine prostorije. Na oznaci prikaenoj za matirani prozor pisalo je: Transportno pred-uzee Northern Line. Ispod toga je stajalo ime: Frans Lajden. Na zi-du sa leve strane bio je okaen stari poster teretnog broda. Na zi-du desno visio je kalendar. Bledoljubiasta farba se Ijutila sa zido-va, otkrivajui ispucalu gipsanu podlogu. Za kompjuterskim termi-nalom je sedeo pogrbljen mukarac, obavijen oblakom duvanskog dima. Bio joj je okrenut ledima. Podigao je ruku i na holandskom prozborio neto to nije razumela. Stefani mu se obrati na engleskom: ,,Jeste li vi Frans Lajden?" ,,A koga to zanima?' ,,Nekoga ko je ubeden da je pravo Lajdenovo ime Erik Roj." On se naglo uspravi, zaledivi se u stolici. Onda se polako okre-nu. Posmatrala je reakciju prepoznavanja, propraenu strahom. Ro-jeva bleda koa postade siva, ba kao i kosa koja je, prilikom njiho-176 vog prethodnog susreta, jo uvek bila proarana smedim vlasima. Nosio je naoari. Pitala se da li stakla uopte imaju dioptriju. U pro-losti nikada nije nosio naoari i moda ih je nabacio samo da bi promenio svoj spoljanji izgled. Izgubio je dosta na teini, zbog e-ga je delovao ispijeno i staro. Moda je bolestan, pomislila je. lli je moda psihiki pukao. Uvek je bio slab sa ivcima. ,,Zdravo, Erie." ,,Boe gospode. Pa, to si ti." ,,Da, Erie. To sam ja." ,,uo sam da si mrtva." ,,Moda i jesam. Izgleda kao da si video duha." ,,ta hoe?" ,,Ono to i obino. Informacije." ,,Vie se ne bavim time." ,,teta. Trebalo je da se dri trgovine orujem. Tada si znao ta radi. Ali, tvrda deja pornografija na Internetu? Silno si me razo-arao, Erie. Mada, kad bolje razmislim, nisam naroito iznenade-na." ,,Ne bavim se vie ni time." ,,Da, pretpostavljam. Verovatno si zato i napustio Amesterdam i preselio se u Groningen. A verovatno si iz istog razloga promenio i ime i osnovao ovu veliku multinacionalnu kompaniju u ovoj velelep-noj poslovnici. Transportno preduzee Northern Lines. Ali, gde su ti ta transportna sredstva? Razbacana po velikim svetskim lukama? lli ukotvljena

negde u tvojoj mati? A ba me zanima i ta li tran-sportuje u poslednje vreme?" Posmatrala je kako mu se izraz na licu menja, nehotino joj odajui u kom pravcu treba da nastavi is-pitivanje. ,,A moda uopte i nema nikakvih transportnih sredstava? Moda si odluio da se vrati onome to najbolje radi." On se ac-nu. ,,Moda si se vratio trgovini orujem." ,,ta te zanima?" ,,Vidi, vidi. Izgleda da sam za korak ispred svog izvora informa-cija. To je lepa promena. A moe mi doneti i lepu zaradu kada mu plasiram novinu." Roj je bio na rubu panike. Ugasio je cigaretu i odmah se maio za siedeu. Stefani zatvori vrata kancelarije i pode ka njemu. Roj se promekolji u stolici, ali ostade prikovan za nju. Ako bi elela da ga ubije, ne bi joj pruio ni najmanji otpor. Neki Ijudi su bili takvi. Kada bi postalo gusto, naprosto bi se odsekli i prepustili se sudbini. Kao ovce. 177 ,,Zanima me oruje, Erie. To je oduvek bila tvoja specijalnost. A ne snimci oporativnog silovanja." Progutao je knedlu, a onda klimnuo glavom. ,,Mogu ti nabaviti ta god hoe." ,,Teko oruje?" ,,Teko, lako. Muko, ako hoe..." Njegov neuspeli pokuaj vi-ca i kikot kojim ga je propratio bili su podjednako patetini. ,,Bilo ta." ,,Nuklearno?" To ga malo prenu. ,,Boe... pa ne znam ba. Moda..." ,,Bioloko?" ,,Nema anse." ,,Ne lai me, Erie. Rekao si da moe da mi nabavi ta god ho-u." ,,Da, ali bioloko je druga pria..." ,,lstanbul, januar 1 999. Antraks za borbene namene. Ti si bio po-srednik. Prodavci su bili Rusi, a krajnji potroai su bili antitaliban-ski orijentisani afganistanski militaristi. Posao je pukao." Na trenutak je izgledalo da e Roj svakog trenutka briznuti u pla. ,,To je bio jedan jedini put. Ja ne radim bioloko. Isto vai za hemijsko i nuklearno. Gade mi se ta sranja. Lako i teko naorua-nje, to je moj fah. Ako ti treba Apa ili MIG moemo da razgovara-mo." ,,Ali oigledno moe da zavri i tako neto." Oajniki je odmahivao glavom. ,,Sluaj, nisamja to ugovorio..." ,,Ja nisarn ovde u svojstvu kupca, Erie." " ,,Ali neko drugi jeste. Moram da saznam ko. I to to pre." Malo se pribrao. ,,Pa, mogao bih da se raspitam." ,,Moe ti i vie od toga, Erie. Ne alim se. Hou imena. A ako ih ne dobijem, edni stanovnici Groningena e dobiti ime od mene. Tvoje ime. Ne znam kakvo je njihovo miljenje o Fransu Lajdenu, ali sam sigurna da ih ime Erik Roj ne bi ba usreilo. Bar kada uju da je za pomenutim raspisana poternica u Amsterdamu zbog sajtova sa dejom pornografijom." ,,Kuko!" ,,Ne trudi se, Erie. Laskanje te nee nikuda odvesti." Kada je Stefani izala na Brugstrat i dalje je rominjala kia. U kancelariji Northern Linea Erik Roj je kleao na podu. Krv mu je ka-pala kroz prste, dok je obema rukama pridravao polomljen nos. 178 Cirih, etvrtak, pola dva popodne. Sedeli su u separeu u udalje-nom uglu braserije Rudolf, malenog restorana u neposrednoj blizini Banhoftrasea i Guderijan Majer banke. U sali za ruavanje je bilo mrano, toplo, diskretno. Lampe sa abaurima na svakom od devet stolova, ipkaste zavese preko prozora, pucketanje vatre u kaminu.

Albert Ajhner je naruio Geschnetzeltes Kalbfleisch, tanke tele-e odreske u kremastom umaku, a Stefani pilea prsa peena na aru i salatu. Za pie su odabrali Puligny Montrachet. Prethodnog popodneva, u Groningenu, delovala je kao zapute-na dvadesetpetogodinjakinja obuena u vojnike pantalone, goj-zerice, otrcanu duksericu i staru teksas jaknu. Kosa joj je bila raz-baruena i fiksirana elatinom. Sada je mogla da prode kao prefi-njena tridesetpetogodinja dama, sa razdvojenom i zaeljanom kosom, crnim Dozefovim odelom i kaputom od kamira koji je le-ao okaen na vealici pored vrata. Dok joj je priao o svojoj supruzi, troje dece i sedmoro unuia Ajhner je prosto pucao od zadovoljstva. To nije bio nain ivota ko-ji bi mogao usreiti Stefani, ali je za njega to bilo ispunjenje ivot-nih snova: velika kua na periferiji Ciriha i vila u Toskani, dobar po-sao u elegantnoj kancelariji na Banoftraseu - posao je nasledio od svog tasta - i potovanje Ijudi medu kojima se kretao. Pa ipak, ka-da ga je Stefani upoznala pre tri i po godine, bio je to ovek na ru-bu samoubistva. Tada joj je to opisao kao trenutak ludila. Poslovno putovanje u Severnu Ameriku, previe gradova, premalo sna, privremeni gubi-tak razuma. Nikada to nije uspeo racionalno da objasni. Incident se desio u Njujorku. Odseo je u hotelu Vestberi. Uvee je siao do ba-ra da popije aicu pia. Bio je umoran i usamljen i popio je vie ne-go to je trebalo. Stupio je u razgovor sa nekom enom. Bila je ita-lijanskog porekla, tamne puti, duge tamnocrvene kose, prava lepo-tica. Stefani je, u toj fazi prie, bila gotovo sigurna da zna u kom pravcu vodi njegova dalja ispovest. Ali, nije bila u pravu. Ajhner i pomenuta dama su popili malo ampanjca, a onda se popeli do njegove sobe. Poeli su da se Ijube i da jednom drugom svlae odeu. Alkohol mu je mutio svest. Od tog trenutka nadalje vie se niega nije seao. Kada se ujutru probudio bio je sam u so-bi i bilo mu je strano zlo. Nije to bio klasian mamurluk. Cinilo mu se da mu je itav organizam zatrovan. Oseao se smodeno, sve ga je bolelo, imao je modrice na vratu i po rukama, na izguvanim be179 lim aravima su se nazirale mrljice krvi. Imao je rupu u seanju, a od one ene nije bilo ni traga ni glasa. Proverio je novanik, koji je stajao na stolu. Nita nije nedostajalo. Onda je prelistao svoju do-kumentaciju. Sve je bilo na mestu. Potom se vratio u krevet i pre-leao naredna dva dana. Nedelju dana kasnije se vratio u Cirih. etiri dana nakon povrat-ka na njegovom stolu u Guderijan Majeru saekala ga je preporu-ena poiljka. Unutra je bilo 48 kolor fotografija. Bez negativa. Ni na jednoj od njih nije bilo italijanske lepotice. Umesto toga, Ajhner je ugledao sebe u drutvu mladog miiavog tamnoputog mukar-ca sa alkama provuenim kroz bradavice na grudima. Kada ih je prelistao, postalo mu je jasno odakie su poticale modrice i telesna smodenost. ,,Mislio sam da e me strefiti infarkt", poverio se Stefani. ,,Na li-cu mesta. Mislim da je jedino to me je odralo bila pomisao da bi pored mog tela bile pronadene fotografije. Obelodanjena seksual-na afera sa nekom enom - recimo, sa nekom rasnom italijanskom lepoticom - mogla bi prouzrokovati skandal u mom privatnom i jav-nom ivotu. Ali, ne nuno fatalni skandal. Medutim, ovako neto..."

Onda mu se javila ta ena, zahtevajui da se vidi s njim. Kada su se sreli, saoptila mu je uslove koje rnora ispuniti da bi dobio ne-gative: pustie novac sa nekih od rauna Guderijan Majer banke i prosledie informacije o nekim od klijenata. Nemogue, odgovorio joj je. Ona mu je rekla da razmisli o posledicama i dala mu nedelju dana da se odlui. Stefani je upoznala Ajhnera u Kopenhagenu, pet dana kasnije. Tada je jo uvek bila Petra. I, kao grabeljiva zver, nanjuila je dobru priliku. ,,Nemam puno vremena", rekao joj je Ajhner. Bio je bled kao avet, neprestano je drhtao. Palo joj je na pamet da bi mogao umreti iz isto fiziolokih razloga jo pre isteka roka. Pitala ga je ta bi uinio ako ona odbije posao. On se na to uspra-vio i dostojanstveno je pogledao. ,,Sve to je u mojoj moi da svo-ju porodicu i svoju banku zatitim od sramote koju sam im naneo." Ali, to nije bio razlog zbog koga je prihvatila posao. Razlog nije bio ni novac. Ono to ju je pridobilo bilo je njegovo odbijanje da pri-stane na zahteve svojih ucenjivaa. ,,Obaviu to pod jednim uslovom." ,,Recite." ,,Da postanete moj bankar." 180 isuvie prestraen da joj bilo ta odbije, samo je klimnuo gla-vom. Nasmeivi se, Petra mu je rekla: ,,Moete ih smatrati mrtvim." I bili su. U roku od nedelju dana. Ime Petra Rojter nikada nije bilo pomenuto. U Kopenhagenu je ona samo bila ena koja bi mogla biti od pomoi. Kasnije je posta-la osoba koja je bila dok je ivela na jugu Francuske - Stefani Snaj-der. Stefani je bila sigurna da je Ajhneru sigurno moralo pasti na pamet da su ona i Petra jedna te ista osoba. Nedugo nakon to bi se Petrino ime pojavilo u novinama na bankovni raun Stefani Snaj-der bi pristigla izvesna svota novca, to je ukidalo svaku iluziju o prirodi posla kojim se bavila. Uvek je obeavala sebi da e ga jed-nog dana to i upitati. ,,Dakle, Stefani, dosta smo priali o meni. Sta tebe dovodi u Ci-rih?" ,,Potrebna mi je usluga, Alberte." On je prijateljski potapa po ruci. ,,Za tebe... bilo ta." ,,Potrebno mi je da ujem apat koji ne stie do mojih uiju." ,,Nastavi." ,,Moda ete morati da prekrite svoj zavet o poverljivosti poda-taka." Klimnuo je glavom. ,,ta kae da naruimo kafu? I moda malo konjaka?" ,,Slaem se," On pozva konobara i narui, na taj nain obezbedivi sebi malo vremena za razmiljanje. Kada su ponovo ostali sami, ree joj: ,,Ti si izuzetak koji potvrduje pravilo. Pre tebe nije bilo izuzetaka." Be, petak. Bilo je divno, svee jutro. Povetarac je neposusta-jui arlijao ulicom Dorotergase. Klajst je otvarao tek u deset. Ste-fani pogleda na sat. Bilo je deset i pet, Natpis iznad vrata je bio is-pisan goticom, zlatnim slovima na crnom drvetu. Bio je napravljen tako da odaje utisak starosti, ali je Stefani znala da je radnja po-stojala manje od tri godine. Uavii unutra, obre se u blistavoj umi svetlosti. Na desetine svetiljki je visilo sa tavanice, sve na razliitim visinama. Svetlost se prelamala kroz brueno staklo dvadesetak lustera. Naokolo su sta-jale lampe svih moguih veliina, na postoljima od

svih moguih materijala: porcelana, mesinga, bakra, drveta, keramike, stakla, perspeksa. Stubovi i zavojite spirale svetlosti, mali debeljukasti 181 heruvimi, sve to je bilo rasporedeno po podu, ajnim stoiima, rad-nim stolovima, policama, komodama. Stefani se upita koliko li je si-jalica obasjavalo prostoriju? Tri, etiri stotine? ,,esto sam se pitao da li u te ikada ponovo videti. I gotovo uvek sam dolazio do istog zakljuka: da me se vie nee ukazati ta prilika. I dalje si najlepa opasnost koju ovek moe ugledati." Ona se okrenu u pravcu iz koga je dolazio glas. Sedeo je nepo-mino u konoj fotelji sa visokim naslonom, obasjan svetlou sve-a. ,,Vidim da nisi izgubio svoju slatkoreivost." ,,Cuo sam da s\ mrtva." ,,Ta pretpostavka ve poprima razmere epidemije." ,,To je prirodna pretpostavka. Osobe tvog soja obino ne doe-kaju penziju. Stvarate sebi previe neprijatelja. Kada prestanu da stiu vesti o vama, logino pretpostavljamo da je lovac postao plen." Bruno Klajst ustade iz svoje stolice. Preostali raupani prame-novi kose bili su mu ve potpuno beli. Naoari sa debelim staklima su visile na crvenoj traci oko vrata. Na sebi je imao tegetplavu pa-munu koulju, teak tamnozeleni demper i par iznoenih somotskih pantalona. Izgledao je kao idealni deka sa porodinih fotogra-fija. Pogledavi ga, niko ne bi mogao pretpostaviti da pred sobom ima dugogodinjeg agenta Stazija, nekada ozloglaene istonone-make tajne policije. Nakon pada Berlinskog zida, tajna policija je bila rasputena. Mnogi od njenih agenata preli su u SVR, nekadanji Prvi glavni di-rektorat KGB-a, pod iju nadlenost su spadali ruski pijuni u ino-stranstvu. Bruno Klajst se nije opredelio za tu opciju. Odluio je da postane nezavistan. Pre bekstva iz Istone Nemake postarao se da izbrie svoje line podatke iz dokumentacije Stazija i da opelje-i to vei broj tajnih podataka iz njihovih dosijea. Ti podaci su mu obezbedili osnovu za novu delatnost. Poput Sterna, Klajst je postao posrednik za informacije. Za razliku od Sterna, vie je voleo da di-rektno kontaktira sa svojim kupcima i prodavcima. Stefani nije skrivala svoje oduevljenje prostorom u kome se ob-rela. ,,Dakle, odluio si da, posle dugogodinjeg ivota u senci, iz-roni na bljetavilo svetlosti." ,,Nisi prva sa takvim komentarom." Otili su u zadnji deo radnje, gde se nalazila minijaturna ajna kuhinja. Stefani je stajala na vratima, jer unutra nije bilo dovoljno 182 prostora za dvoje Ijudi. Klajst im je, nad gasnim reoom, pripremao toplu okoladu, dodavi u obe olje po tapi vanile. ,,Za ime sada traga?" ,,Za anonimnim krajnjim potroaima. Hoe da kupe bioloko oruje. Prodavac je Rus koji deluje pod pseudonimom Koba." Klajst joj dodade olju. ,,Jesi li razgovarala sa Erikom Rojem?" ,,Posetila sam ga prekjue." 1 ta kae?" ,,Nita naroito."

Klajst izvi upavu belu obrvu. . Stefani odmahnu glavom. ,,Jo uvek se bori za vazduh. Kroz po-lomljen nos." ,,Zna li za Istanbul?" ,,Znam da je posredovao u nekom poslu koji se izjalovio." ,,Kupci su bili Afganistanci. Nisu mogli da isporue novac. Na-meravali su da kompenzuju opijumom. Ali su se onda posvadali iz-medu sebe, to je kod njih valjda tradicionalna pojava." 1 tako je posao pukao." ,,Bio je otkazan." ,,Roj ga je otkazao?" ,,Roj nije bio pravi posrednik. Bio je samo fasada." ,,Ko je stajao iza njega?" ,,Salman Rifat." Stefani zadrhta pri pomenu njegovog imena. Covek koji je obo-avao da bude iza nje. I bio je. Mnogo puta. ,,Roj mi to nije pomenuo. ,,Pretpostavljam da je Rifat strahovao od pregovora sa tempe-ramentnim Afganistancima, pa je platio Roju da ga zastupa. A Roj je, takav kakav jeste, u svemu video samo novac." ,,Zvui dovoljno uverljivo." ,,Da sam na tvom mestu, potraio bih Salmana Rifata." Priali su jo pola sata. Utanaili su naine za stupanje u kon-takt. Klajst nije eleo nikakvu naknadu za informacije koje joj je pruio. Bio je ist, rekao joj je. Ve osamnaest meseci. Prodavnica sa starinskim lampama mu je biia sasvim dovoljna. Posle dvadeset godina u Staziju i jo osam koje je proveo kao solista eleo je sa-mo da se smiri i ostavi prolost za sobom. A koje je mesto bilo bo-Ije za to od Bea? Kada je krenula, otpratio ju je do vrata. ,,Stvarno sam srean to sam te video", rekao joj je. 1 to su glasine bile pogrene. Moda 183 vie nisam u poslu, ali se i dalje seam nekih stvari. Posle ovakvog razgovora, uz olju tople okolade, mogao bih gotovo da ubedim sebe da je bilo vredno toga." ,,Ali nije?" Nasmejao se. ,,Naravno da nije. Bilo je to traenje vremena, tra-enje sredstava, traenje ivota. Nema potrebe da ti ja o tome pri-am." Izala je na Dorotergase. Stotinak jardi dalje, pozvonio joj je mobilni. ,,Gde si sada?" Zastala je u pola koraka. ,,U Beu." ,,Hoe II i veeras biti tu?" ,,Pa, mogla bih da budem. A gde si ti?" Prvi put se ne moe nazvati vodenjem ljubavi. To je puki seks. Glad, znoj, sirovost. Prvo nastupa pouda, pa tek onda emocije. Nakon to smo svrili, leimo na krevetu isprep/etenih udova, u ap-solutnoj tiini. Drugi put je ve sporije, dublje, slade. Golubovi proleu pored naeg prozora. Napolju se sputa vee. Nalazimo se na treem spratu pansiona Elizabet. Iznad nas je sa-mo krov. Lakirani drveni pod, par iskrzanih asura, kripavi krevet sa mesinganim ramom, litografije sa prikazirna Hofburga. U tesnom kupatilu je duboka starinska kada sa zelenim mrljama oko odvoda. Emajlirani lavabo je pouteo od starosti.

Kostja pali marlboro. Prelazim prstima po njegovoj znojavoj ko-i. Na sredini grudi naslikana mu je crkva koja lebdi na oblacima. Pravoslavni ruski krst izdie se sa centalne kupole. Andeli natkrilju-ju prizor. ,,Da li to nosi nekakvo znaenje?" ,,Svaki zvonik predstavlja po jednu osudu," Na njegovim grudi-ma su naslikana etiri. Potom pokazuje na tetovau na desnom bi-cepsu. ,,Ovo je grb Bele garde. Belogardejci su se borili protiv Cr-vene armije za vreme revolucije. On oznaava stareinstvo unutar bande." ,,Jesi li ti pripadao nekoj od bandi?" ,,Ne, ali sam bio blizak sa mnogima od njih. To je znak potova-nja." ,,Da li sve tetovae imaju neko znaenje?" ,,Ne ba sve, ali veina ima. Tetovae su neka vrsta zatvorskog jezika. Pauci oznaavaju narkomane, make lopove, lobanje ubice. 184 Lobanja na epoleti ukazuje da je rtva bila neka znaajna osoba. Voda suparnike bande ili neka javna linost. Bodljikava ica na e-lu znai doivotnu robiju. Neke tetovae se urezuju kao vid kazne. Seksulani prestupnici, recimo, dobijaju bode na watu ili ramenu." ,,Kako se vri tetoviranje?" ,,lglama, starim iletima, naotrenim noevima. Boje se dobijaju od adi, mastila, ampona." Uvukao je dugaak dim. ,,ak i od mo-krae." ,,Zarje mogue da nikada nisi zaradio infekciju?" ,,lmao sam sree. Drugi nisu. Neki^su ak i umrli." Prelazim prstima preko crtea. ,,udno. lako ih vidim svud po tebi i dalje nemam utisak da su one zaista tvoje. Kao da pripadaju nekom drugom." 1 pripadaju nekom drugom. Coveku koji sam nekada bio." Tada si bio kriminalac. A i sada si kriminalac." Ne shvata to kao uvredu. ,,Tada nisam bio kminalac. Bio sam samo ovek koji pokuava da sauva ivu g/avu." ,,A sada?" Posle kratkotrajnog razmiljanja odmahuje glavom. ,,Ne znam ta sam sada." ,,Ne zna ta si, ali zna ko si, zar ne?" Phzvuk u mom glasu tera ga da se okrene ka meni. ,,Na ta ci-Ija?" ,,Na tvoje poreklo, vorovskoi mir. ta god da si, gde god da si, uvek zna ko si." Na usnama mu se pojavljuje obazrivi osmeh. ,,A ta je sa to-bom? Je l' ti zna ko si?" ,,Ne vie. ini mi se da sam zaboravila ko sam." ,,A meni se ini da si ti ena puna tajni." ,,Moda si u pravu." ,,Jo od Njujorka pokuavam da saznam ko si ti. Zadatak nije bio nimalo lak." Neto me probada u grudima. 1 ta si saznao?" ,,Pomalo od svaega." ,,Reci mi." Gleda me pravo u oi. ,,Saznao sam da je ubistvo Georga Sali-bija i Rut Stajfel najverovatnije izvrila osoba enskog pola." Prva direktna provokacija i ve sam nasela. Pokuavam da osta-nem nedokuiva, ali mi ne polazi za rukom,

Kostja nastavlja. ,,Znam da su Salibijevi telohranitelji jurili ubicu preko krova. Pobegao Im je uskoivi u kuite lifta. uli su krik. 185 enski krik. Sigurno joj se desila neka nezgoda. Ali im je ipak uma-kla. Sistemom eliminacije stiemo do suenog izbora moguih po-vreda." To su samo pretpostavke." On sputa ruku na moje povredeno rame, lagano ga stisnuvi. ,,to ne znai da nisam u pravu." Potom uzima moju levu aku na kojoj su, iako su rane zacelile, oiljci i dalje vidljivi. ,,Zar ne?" Pokuavam da zamislim ta mu se mota po g/avi. Pretpostavljao je da sam bila u Njujorku kako bih se susrela s Kobom. Znao je da sam se srela sa Anatalijem Medajevim u Somersetu. A sada moe da me povee i sa deavanjima na Central park vestu. ,,Brojevi telefona i faksa londonske poslovnice Galileo Resour-cesa vie ne funkcioniu." Tano. Magenta ih je ugasila im sam napustila Njujork. ,,Kejt Mar je krajnje misteriozna osoba." eta pogledom po mojoj odei, koja lei razbacana po podu spavae sobe. ,,Mislim da bih, kada bih pretraio tvoje stvari, otkrio da si ti zapravo neka dru-ga osoba. ta li tvoj paso kae na to? lli tvoje kreditne kartice?" Ne mogu da ustanovim ta tano osea. Da li je besan, uznemi-ren, ravnoduan? Pototn dodiruje lairani oiljak na prednjoj strani mog levog ra-mena. ,,Rekla si mi da si ovo zaradila u saobraajnoj nesrei. Ali meni vie lii na oiljak od metka. Uao je ovde, a izaao pozadi." Sve to uspevam da procedim je: Ti se u to sigurno razume." ,,Naravno da se razumem." ,,Pa, kao to si rekao, ja sam ena puna tajni." ,,Da li je Mehelen jedna od tih tajni?" Krv mi se ledi. Nema vie potrebe da ga laem. ,,Od Njujorka do Moskve", progovara on: ,,slau se brojne teo-rije o misterioznom atentatoru na Central park vestu. Medutim, spisak ozbiljnih kandidata moe se svesti na aicu. Ako pritom imamo u vidu da je atentatorensko, izbor postaje drastino suen. Dakle, postoji jedna enska osoba. Atentatorka. Teroristkinja, U poslednje vreme nije bila naroito aktivna, ali njen dosije je dovolj-no reit. Bez sumnje poseduje redak talenat za svoj posao. Pro-blem je u tome to niko ne zna gde se tano nalazi ili kako izgleda. Medutim, postoji jedna stvar. Jedno izrazito obeleje. Pre nekoliko godina ona je pripadala jednoj bandi koja je operisala u Belgiji. U gradu Mehelenu su uleteli u okraj sa policijom. Bila je ranjena, al/ je uspela da pobegne. Povreda koju je zaradi/a? Metak joj je pro-svirao levo rame." 186 elim neto da kaem, ali ne uspevam da procedim ni jednu je-dinu re. Moje utanje je za Kostju dovoljno reito. ,,Tvoje ime je Petra Rojter." Oseam se toliko ogoljenom da to ne mogu da podnesem. Di-em se u sedei poloaj i navlaim ebe oko sebe. Kostja ostaje ne-pomian. Kada konano uspevam da razveem jezik moje rei zvu-e besno, triavo i jadno. ,,Tako, znai. Zakljuio si da bi mogao da me par puta potuca pre nego to pokrene ovu temu..." ,,A ta da sam nastavio da utim. Koliko puta bi ti mene potuca-/a pre nego to bi je pokrenula?"

Otili su do jeftinog italijanskog restorana. Izbledele fotografije Sicilije na zidovima, crveni karirani stolnjaci, svee u okrugiim po-sudama od zelenog stakla na svakom stolu, prigueni zvuk napoli-tanskih ljubavnih balada u pozadini. Naruili su picu i kjanti. Koma-rov je nosio odelo u kome je stigao, ali bez kravate. Odelo je bilo Brionijevo. Videla je etiketu dok su se oblaili. Veina mukaraca je odelo nosila kao piamu. Zguvana i otromboljena, ona na njima ni-su bila melem, ve kazna za oi. Komarov je, medutim, znao kako da ih nosi. Zahvaljujui njegovoj vitkoj gradi i uspravnom dranju stajala su mu savreno. Mukarac koji je sedeo preko puta nje kao da nije bio isti onaj ovek sa kojim je provela itavo popodne u po-stelji, Pred njom se sada nalazio biznismen: prefinjen, bogat, samo-uveren, a ne istetovirani bivi robija. inilo se apsurdnim da neko-liko krpica moe u toj meri promeniti utisak. Ali, bilo je tako. ,,Da li ti je to toliko vano?", upita Stefani. Bilo je to pitanje koje je elela da postavi ve sat vremena. Tii-na, koja joj je ranije uvek bila saveznik, po prvi put joj postade ne-prijatna. Sada je doao trenutak kada vie nije mogla podneti ut-nju. ,,Mogu i dalje biti Kejt Mar, ukoliko to eli. U tome i jeste Pe-trina dra." ,,To je suludo." ,,Naravno." ,,Ne elim da bude Kejt Mar." ,,Ali ne eli da budem ni Petra. Rekla bih da nisi ba oduevljen tom pomilju?" Komarov ispi au, a onda je ponovo napuni. ,,Kada sam posum-njao da bi to mogla biti ti, neprestano sam ponavljao sebi da to ni-je mogue. Ali, sada kada sam se uverio..." 187 Stefani oseti prve nagovetaje panike. ,,Sta sada?" ,,to sam vie stvari saznavao o tebi o tvojim delima - to mi je bilo tee da prihvatim da ste ti i ona jedna te ista osoba. Jednostav-no se nije uklapalo. I dalje se ne uklapa." elela je da mu kae da su Salibi i Stajfelova ve bili mrtvi kada ih je pronala, ali je znala da joj Komarov ne bi poverovao. Oni su bili mrtvi, a ona je bila tamo. Zbog haosa koji je usledio postojale su opravdane pretpostavke da je ubistvo izvrila ena, to je dodat-no oteavalo situaciju. Da je bila na Komarovljevom mestu ni ona ne bi poverovala u svoju sopstvenu priu. ,,A ta je sa Medajevim? Je l' ga Centralnaja ubila?" ,,Naizgled." ,,Misli da bi u pitanju mogao biti neko drugi?" ,,Anatalij se muvao po surnnjivim krugovima. Poznavao sam ga veoma dobro, a opet nedovoljno. Lii na Centralnaju, ali me ne bi iznenadilo ni da je prste umeao neko drugi." ,,Kako stoje stvari sa Salibijem?" ,,Zato sa Salibijem?" ,,Bio ti je poslovni partner." ,,Nije rni to prvi pos!ovni partner koji je tako zavrio." Rekao je to krajnje nonalantno. Bez trunke emocije ili iznenadenosti. ,,Aten-tat je u Moskvi profesionalni rizik kome se izlae svaki bogati bizni-smen. Ako dode do razmirica, to je glavni lek. U Njujorku se to re-ava putern advokata. Ali se u Moskvi takve stvari reavaju uzijem. To je daleko bri, istiji i jeftiniji metod." ,,Uopte te ne dotie to to se desiio Salibiju?" ,,Nas dvojica nismo bili prijatelji. Spajao nas je samo novac. A to nije dovoljno jak razlog za bilo kakve emocije." ,,Nisam ba sigurna da mi govori istinu." ,,Moda bi vie volela da uje neto sentimentalnije." ,,Ni najmanje." Nasmejao se, ali mu je osmeh bio leden. ,,Tako sam i pretposta-vljao."

,,A kako stoje stvari sa mnom? Ko sam ja, ime se bavim - da II ti je to bitno?" ,,Ne, ukoliko nisam jedna od tvojih meta." ,,Ja ne vodim ljubav sa svojim metama." Kelnerica je prila stolu da odnese tanjire. Naruili su dva espre-sa. Komarov zatrai au kalvadosa, a onda zapali jo jedan marl-boro. 188 ,,Kako bi mi to moglo biti bitno, Petra? Zar je na meni da su-dim?" ,,Ne znam i ne elim da razmiljam o tome." ,,Razmotri to na sledei nain. Ja sam poslednja osoba na sve-tu koja bi neto mogla da ti zameri. Moda bih i ja tebi trebalo da postavim isto pitanje." 1 dobio bi isti odgovor." ,,Upravo tako. Ne moemo se pretvarati da smo kao ostali Ijudi. Bar ne izmedu sebe." Kada bi samo stvarno bilo tako. ,,Bilo mi je potrebno da to ujem." ,,Zar zaista eli da neko o tebi donosi sud prema standardirna koji na nas nisu primenljivi?" ,,Stvarno tako gleda na to?" Komarov klimnu glavom. ,,Njihova pravila se razlikuju od naih. Njihova moralnost se razlikuje od nae. Uporedivati takve stvari... bilo bi to kao brkanje baba i aba." U Beu su proveli dva dana, vodei ljubav, jedui, pijui, obila-zei turistike atrakcije. Napravila je znatne izmene u svom raspo-redu zbog Komarova, prekrivi najfundamentalniji zakon kome ju je Bojd nauio: nikada ne dopusti da se u bilo fa to radi uplete bilo ta lino. Nou su, omamljeni laganim pijanstvom, pokuavali da to due ostanu budni. Najbolji deo svakog dana bilo je budenje, trenutak kada bi otvoriia oi i ugledala ga pored sebe. Kada bi ga poljubila, trudei se upije njegov dodir, njegovo prisustvo. Miris ka-fe pomean sa dimom njegove prve jutarnje cigarete, ukus otrog vazduha koji je dopirao spolja. Bila je sigurna da e joj ti detalji ostati zauvek urezani u seanje, Kada mu je rekla da zna kako je Irina poginula delovao je udno ravnoduno. Kada je on nju upitao koliko ima godina odgovorila mu je trideset i tri, jer je zaboravila koliko bi tano Petra trebalo da ima. Komarov joj na to ree da on ima etrdeset i etiri, upitavi je da li joj smeta tolika razlika. Kada joj je to rekao izgledao joj je kao de-ai. Poljubila ga je, rekla mu da ne bude smean i upitala se da li bi se oseao bolje ili gore kada bi znao da u stvari ima svega dva-deset i sedam. Kada je govorio o poslu bilo je nemogue povezati ga sa njego-vom robijakom prolou. Prelazio je sa teme ne temu: cene pe-nice, farmaceutski poslovni poduhvat sa amerikim i finskim part189 nerima u Rusiji, umarski poslovni poduhvat u Letoniji, trajektna transportna kompanija u Estoniji, telekomunikacioni posao sa ved-skim i nemakim partnerima u zapadnom Sibiru, renoviranje neka-danjih dravnih fabrika u Novosibirsku i Jekaterinburgu, imovinski poslovi na Menhetnu, bankarstvo, hotelijerstvo, avio-kompanije, nafta, nikl, zlato, gas, ugalj, dijamanti. ,,Postoji li neto zata Mir nije zainteresovan?" ,,Naravno. Za sve to predstavlja gubitak vremena i novca." Saznala je da najvie voli italijansku hranu, da takode uiva u japanskim, tajlandskim i indijskim specijalitetima, ali da mu kineska kuhinja ba ne prija.

Rekao joj je da pije vie nego to mu preporu-uje njegov skupi doktor sa Menhetna, ali neuporedivo manje od gotovo svih Rusa koje poznaje. Najvie je voleo crno vino. Votku je pio onda kada bi to nalagala situacija. Takode je saznala da nikada nije imao lini automobil. ,,Nikada se dovoljno dugo ne zadravam na jednom mestu da bi to imalo nekog smisla. U svakom sluaju, gde god da se nadem, uvek imam nekoga ko e mi po potrebi pozajmiti auto." ,,Uvek?" ,,Uvek." Voleo je da ita, kad god bi mu okolnosti doputale, ali nikada beletristiku. Ako bi pogledao neki film, u tren oka bi ga zaboravio. Nije voleo da putuje avionom, ali se navikao da spava tokom leta jer su to bile retke prilike kada ga niko nije mogao ometati. Nije ga zanimalo gomilanje line imovine iz istog razloga iz kog nije imao ni auto, ali je voleo da troi novac na dobra odela jer je veinu vreme-na provodio u njima. Sva odela su mu bila Bonijeva ili Kanalijeva, dok su cipele obavezno bile marke Cer. ,,U poslednje vreme 99 procenata vremena provodim u odelu. U svojoj mladosti bih takvo ponaanje smatrao gotovo jeretikim. I nemoguim." Takvi razgovori su predstavljali primere najdubljeg zadiranje u prolost koje je bilo koje od njih sebi moglo da priuti. Cim bi raz-govor krenuo na tu stranu, opreznost je dolazila po svoje. Oboje su toga bili svesni, mada to nikada nisu direktno pomenuli, ne elei da rizikuju krhku lepotu svojih zajednikih trenutaka. Vreme je brzo prolo. Kada je osvanulo njihovo poslednje zajed-niko jutro, Stefani je bila kivna na sate koje su izgubili spavajui. Vodili su ljubav utke, spakovali se utke. Popili su kafu u maloj tr-pezariji u prizemlju. Teina koju je oseala u stomaku ubila joj je 190 svaku volju za hranom, iako je bila gladna. Odjavili su se iz pansio-na Elizabet i krenuli kroz kiicu koja je rominjala bekim ulicama. Komarov joj ree da e njihova veza morati da ostane tajna. Iz i-sto profesionalnih razloga. Znala je da je u pravu, ali su je njegove rei uprkos tome zabolele. Zvualo je tako trulo. Stajali su isped autobusa koji je trebalo da je odveze na aero-drom. Demekasti astmatini voza je objavio da je vreme da se krene. Stefani se, stojei na donjem stepeniku, okrenu da ga jo jednom poljubi. ,,Kada u te ponovo videti?" ,,Uskoro." ,,Gde u te ponovo videti?" ,,Negde." 16 Za potpuno uskrsnue Petre Rojter bilo je potrebno est nedelja. ak i ako je jo uvek bilo onih koji su sumnjali da je ona bila odgovorna za pokolj na Central park pestu, do kraja prve nedelje decembra gotovo svi su bili uvereni da se Petra u velikom stilu vratila na pozornicu. Kada bi samo ula kakvi sve traevi krue, rekao joj je Stern preko laptopa, dok je putovala iz Liona za Pariz. Ve ti plaam pravo malo bogatstvo, Oskare. Ovo ti nudim gratis. Postaje mekan pod stare dane. Hajde, onda. Priaj.

Razlozi za Petrino trogodinje odsustvo: ozbiljna povreda; ne-planirana trudnoa; povlaenje na Juni Pacifik; hapenje u In-doneziji, Kolumbiji, Turskoj ili Kini - izaberi ta ti se najvie svi-da; propali brak; sreni brak; stupanje medu redove BND-a! Stefani se glasno nasmeja. Kada se ostali putnici okrenue ka njoj prekrila je usta rukama. Onda otkuca odgovor, ne skidajui osmeh sa lica. Petra u slubi BND-a ili Petra nominovana na sledeim papin-skim izborima? Koja opcija ti se ini odrivijom? Mesec dana je putovala s jednog na drugi kraj Evrope. Jeftini hoteli i pansioni, hladne eleznike stanice, zaguljivi aerodromski terminali, celoveernje vonje autobusom nakon kojih je nepodno191 ljivo zaudarala na ustajali zadah nikotina i znoja. U Bremenu je za-radila trovanje hranom i provela trideset i est sati nad WC oljom sa otvorenim ventilom na kazanetu. Sredinom novembra je zaka-ila virus gripa. Nedelju dana (na proputovanju kroz Maribor, Lju-bljanu, Split i Bolonju) oseala se kao narkoman koji pokuava da batali svoj porok. Tresla ju je groznica, povraala je, bolovi i grevi su joj probadali telo, bila je ni na nebu ni na zemlji. London je po pravilu predstavljao stanicu za kratkotrajni predah i reorganizaciju: promena garderobe, pranje vea, jedna no pristojnog sna, preuzi-manje novog identiteta. Ruavala je po restoranima ifi je kupovala brzu hranu jer je bilo besmisleno gomilati namirnice u friideru. Naj-dugoroniji period o kome je mogla raziljati bila su dvadeset i e-tiri sata. Komunikaciju je obavljala preko Rozi oduri, kao to je bilo do-govoreno. Tokom tree nedelje neprestanog ivota na putu, dok je jo uvek bila u Nemakoj, od Rozi je dobila adresu, datum i spisak turih uputstava koja su je odve!a u Pariz. Dva dana kasnije, u tano naznaeno vreme, ula je u oronulu stambenu zgradu na Mon-martru. U mranom hodniku koji je zaudarao na kanalizaciju i dez-infekciono sredstvo, u pregradi ormaria koji je pripadao stanu na drugom spratu, pronala je paket. Paket je bio adresiran na lvet Blanko, sa napomenom ,,za Denin Elvej". Unutra su se nalazile fo-tografije, adrese u Tuluzu i Marseju, auto-mape sa ulicama oznae-nim fluorescentno utom bojom. Bio je tu i raspored kretanja u na-redna 72 sata, prema kome je trebalo da se upravlja. Ila je auto-buskim i voznim linijama preciziranim na spisku. Ruavala je u na-znaenim restoranima u naznaeno vreme, ila oznaenim ulicama, zvala koga treba, govorila ta treba. Odsedala je u odabranim ho-telima, pod imenima koja joj je Magenta namenila. Marsej je bio po-slednja stanica. Kada je zavrila sa putovanjem, vratila se u Pariz, gde je treba-lo da se sastane sa Komarovim, koji je doleteo iz Njujorka. On je rezervisao apartman u Krijonu, na trgu Konkord. Premorena i sita svega, Stefani nije bila u najgracioznijem izdanju. Rekla mu je da hotel prosto bode oi i da je glupo odsesti na takvom mestu. Ko-marov se sloio sa njom i poljubio je. ,,Kostja, zar nismo rekli da nau vezu moramo drati u tajnosti?" ,,Jesmo. Zato nam nema izlaska odavde sve do mog odlaska." Na licu mu je titrao osmeh i prosto nije mogla da se naljuti na njega. ,,Do kada si ovde?" 192 ,,Do prekosutra." Sledeeg jutra Figaro je objavio priu. Marat Manov, trgovac belim robljem, ubijen s leda pri izlasku iz svog stana u Marseju. Ste-fani prepozna adresu: poslednje mesto koje je

posetila, manje od est sati pre ubistva. Manov, Rus iz Ninjij ovgoroda, iveo je u Marseju pod lanim imenom Roman Kasales. U Francuskoj je ve vie od godinu dana bila raspisana poternica za njim, pod optubom da je sa svojom bandom imigrante iz istone Evrope i sa podruja bive Jugoslavije nelegalno prebacivao u zapadnoevropske zemlje. Veina imigranata stizala je preko italijanskih luka na Jadranu - Le-ea, Barija i Peskare - odakle su bivali transportovani za Francu-sku, Britaniju i Nemaku. Mnoge od ena su bile primoravane da se bave prostitucijom kako bi otplatile trokove putovanja. Manovlje-va banda je imala odrede prostitutki u Parizu, Marseju, Tuluzu, Lio-nu i Bordou. Lokalne vlasti u Marseju su sumnjale da je Manova ubila osoba enskog pola. Moda neka od imigrantkinja. Bilo je izvesnog samo-zadovoljstva u toj pretpostavci. Ostali detalji su bili nejasni, ali Ste-fani zapazi da je poiicija iz Tuluza pokrenula sopstvenu istragu. Komarov je lanak video neto kasnije. Stefani je bila u kadi, utonula u iagani dreme, kada se on pojavi kroz oblak pare. Prime-tila je novine u njegovoj ruci, presavijene na odgovarajuu stranicu. Pokazao joj je lanak. ,,Tvoje maslo?" ,,Nita me ne pitaj." Posle Pariza Komarov se vratio u Njujork. Stefani je utwatila let za Amsterdam, a potom se vozom uputila ka Groningenu. Tamo je presrela Erika Roja, koji preblede kao krpa kada je uglada na Brug-stratu, ispred ulaza u zgradu. Kao i prethodnog puta, nije joj pruio ni najmanji otpor. Nije ak pokuao ni da pobegne. Stefani ga uhva-ti za ruku i povede uz stepenice, do kancelarije transportnog pred-uzea Northern Lines. Nadoe se sami iza zatvorenih vrata. ,,Ne volim da drim propovedi perverznjacima, Erie, ali trebalo je da bude iskreniji kada sam proli put bila ovde. Tako bi nas obo-je potedeo neprijatnosti." ,,Sta sad hoe?" Stefani oseti Petrino elino prisustvo. Kako su se dani pretva-rali u nedelje, stara oseanja su se malo po malo vraala. Sada, dok je posmatrala Erika Roja pred sobom, jedino to je oseala bio je prezir. Jstanbul. Onaj propali posao. Zato mi nisi sponienuo Sal-ma^a Rifata?" 193 ,,Ja, ovaj... ne znam." ,,Ne zna? Da te onda podsetim? Nisi ga spomenuo zato to ga se plai vie nego mene." Ne, nisi u pravu..." Provela je deset minuta s Rojem. Odgovorio joj je na sva pita-nja. to je iskreniji postajao, utoliko ga je vie prezirala. Videla je pornografiju koju je valjao i bilo joj je jasno kakvog oveka ima pred sobom. On je sebe smatrao rtvom, a ne sauesnikom. Nije shva-tao da ga je lansiranje prizora seksualnog zlostavljanja inilo ue-snikom u svakom od prikazanih inova. Ali, to je samo slika. To bi bila njegova odbrana, njegovo opravdanje. I njegova najvea sla-bost. Stefani krenu ka vratima. ,,Vidim da ti je otok splasnuo. Je l' te jo uvek boli?" Hrskavica je bila nametena, modrice behu skoro izbledele, ali su tri ava ostavila vidan oiljak na hrbatu Rojevog nosa. Nije smo-gao snage da joj odgovori. Ona se nagnu ka njemu, zarivi vrh ka-iprsta u sjajnu glatku pokoicu. ,,Kada se sledeeg puta bude premiljao ko predstavlja veu opasnost, tipuj na mene."

Kasnije se pokajala to mu je ponovo slomila nos. Ne zbog bilo kakvog saaljenja prema Roju, ve zato to je taj in bio krajnje ne-potreban i, jo gore, to je predstavljao izraz nekontrolisanosti. Pe-tra se, u svoje zlatno doba, uopte ne bi smarala takvim trivijalnostima. Pretnja bi bila sasvim dovoljna. Stefani je svoj rodendan provela u Nemakoj, sama. Probudila se u Drezdenu i zaspala u Hanoveru. Hotel je bio katastrofalan: po-lomljeni radijatori, zidovi pjekriveni vlagom, porodica albanskih imi-granata u susednoj sobi. Citave noi su se svadali. Dreka i pla. U glasovima se nazirao strah. Bilo joj je drago kada se sruio pljusak, koji je donekle priguio zvuke iz komiluka. Kada se probudila, no-ge i ruke su joj bile prekrivene crvenim ugrizima. Stenice. Petrin rodendan je provela sa Komarovim u hotelu Atlantik u Hamburgu. ,,Hajdemo zajedno u Njujork, Petra." ,,Ne mogu." ,,Mislio sam da ti moe ta god poeli." ,,To ne znai da nemam obaveza." ,,Prema kome?" ,,Ma, daj, molim te..." ,,Prema nekom od klijenata?" Uvredio ju je prizvuk u njegovom glasu. ,,Da. Prema nekom od klijenata." ,,Otkai. Promeni plan. Uradi neto." ,,Zato to trai od mene? Zato ti to ne uradi?" ,,Zato to je meni daleko tee da uradim tako neto." ,,Daleko tee? A zbog ega to? Dovoljan je jedan poziv..." ,,Ti si nezavisna. Ja imam daleko veu odgovornost." Stefani se rezignirano nasmeja. ,,Naravno. Don sa Dona." ,,ta bi to trebalo da znai?" ,,Da li bi ti nau vezu nazvao ravnopravnom?" ,,Ne troim vreme na razmiljanje o takvim stvarima." ,,Pa, potroi malo. Nee propasti." ,,Zaboravi." ,,A zato ne bi?" ,,Zato to nisam egocentrini ameriki prilagodenik opsednut pretresanjem onoga to oseam." ,,Da li si ti uopte kadar da neto oseti?" ,,Potedi me jeftinih pitanja." ,,Nisi mi odgovorio." ,,A ta misli?" ,,Pa, ini mi se da stvarno uiva dok me tuca. Ali, to se tie ostalog, teko je rei. Ko zna? Moda se samo folira. Moda ap-solutno nita ne osea." Koraknuo je ka njoj, a onda zastao. Delovao je prvo besno, a po-tom okirano. ,,U emu je stvar, Kostja? Boji se da me oamari?" Tiina. ,,To si krenuo da uradi, zar ne? Kao prava mukarina, kao pra-vi Rus. Da mi zaepi gubicu ljivom ispod oka i razbijenom nju-kom?" Gledao ju je pravo u oi.

,,Jer o tome se u stvari radi, zar ne? O razlici medu polovima? O uspostavljanju kontrole?" Komarov je delovao iskreno zbunjen. ,,Zato se tako ponaa?" ,,Zato se uvek sastajemo samo tamo gde tebi odgovara i samo onda kada tvoj raspored to doputa?" ,,Zato to je to jedini nain da se uopte vidamo. Alternativa bi bila da potpuno batalimo bilo kakav susret. to bi bilo neuporedivo gore." 194 195 ,,Gospode Boe! Ali to nije dovoljno! Ne elim takvu vezu. Na ta ja tebi liim? Na naoruanu lujku koja trkara s jednog na dru-gi kraj Evrope da bi se raepila na nekom hotelskom krevetu kad god tebi tako neto dune na pamet? Moe II se tako neto uopte nazvati vezom?" Odmahnuo je glavom. ,,Ne znam, ali ti mogu rei jednu stvar." ,,Koju stvar?" ,,Naa veza nije takva kakvom je ti predoava. Situacija u ko-joj se nalazimo - ova naa veza - ne moe se uporediti ni sa im to mi se u ivotu desilo. Ni sa im za ta sam u ivotu uo. Ona je pot-puno drugaija. Jer mi nismo kao ostali Ijudi, mi ne ivimo po njiho-vim pravilima, ne prihvatamo njihova merila. Kako onda na odnos moe procenjivati u odnosu na njihove? Nema primenljivih kriteri-juma. Moramo se snalaziti kako znamo i umemo." ,,Jebi se." Stefani krenu ka vratima. Komarov joj ree: ,,Pre nego to ode, trebalo bi da zna neto o meni, Petra. U svom ivotu nikada jo nisam udario enu. Nikada nisam bio ni blizu toga. ak ni u poslednjih ezdeset sekundi." Citavog jutra je padala kia. Sputam se niz Belgrejv plejs, a onda skreem na Iton skver. Cudno je zadrati se u Londonu due od samo jedne noi. Medutim, pre ili kasnije, Petra me je morala dovesti ovde. Pritiskam mesingano dugme i diem pogled ka kame-rama smetenim iznad ulaza. U predvorju se nalaze dva velika starinska ogledala, italijanski mermerni stoi, uglaani granitni pod. Ulazim u lift. U gornjem predvorju, ispred ulaza u apartman na mansardi, pretresaju me dvojica preplanulih mukaraca u uskim tamnosmedim odelima. Unajmljene gorile. Puni miia, ali bez trunke mozga. To je soj koji ispod 'Versaeovog' odela obavezno nosi beretu. Dok me pretrau-ju, kia koja kaplje sa mene kvasi im garderobu, to ih oigledno nervira. Ulazim u kriavo luksuzni apartman: hodnik sa zidovima boje o-kolade i tepihom koji vodi do gost/nske sobe u kojoj se nalaze tri cr-ne kone sofe, jastuii sa prugastim dezenom, velike pozlaene lampe na hromiranim ajnim stoiima prekin/enim zamagljenim stak/om, beli tepih, grimizni zidov/ i tavanica. Sa leve strane je ogromni lakirani regal u kome su smetena etiri TV ekrana, video rekorder, DVD plejer, satelit / muziki uredaj. Nekom autsajderu 196 ovo bi moglo delovati kao vic. Ali za mene je to znak. Ne moram da poznajem osobu koja poseduje ovaj apartman da bih znala s kim imam posla. Poznajem taj soj.

On sedi zavaljen u fotelji pored prozora koji gleda na balkon. Neadekvatne crne pantaione, 'Guijeve' cipele bez nira, plava svi-lena koulja raskopana ispod vrata, rukavi zavrnuti do lakata, za-gasite miiave podlaktice. Umesto nekadanje otro podiane kose sada vidim glatko izbrijanu lobanju. Brino odnegovana kozja bradica. Na jednoj ruci nosi zlatni 'Roleks', a na drugoj masivnu zlatnu narukvicu. Oko wafa mu visi zlatna kajla. Nosi samo najsku-plje stva. Sto mi se gadi. Ja sam se, sa druge strane, potrudila da delujem to otrcanije. Nije bilo naroito teko. iroke svetlosive iznoene pantalone, pr-ljave 'Converse' patike, izbledela U2 majica ispod crne dukserice pocepane na laktu. I, naravno, moja stara kabanica sa koje se sliva voda, natapajui beli tepih. Mogla sam da uzmem taksi, ali sam se odluila za etnju po kii. Pramenovi tamne kose su mi prilepljeni za elo. Nos rni je crven i mrkav. U ustima mu visi rnala orijentalna cigara. ,,Zaboravila si kio-bran, Petra?" Salman Flifat. Turin. Trgovac orujem. Covek koji e vas ugu-iti svojim armom pre nego to vas maetom isecka na komadie. Iskreno govorei, iznenadena sam to ga ovde susreem. Kada mu je Stern uao u trag, nisam mu odmah poverovala, Rifat u Londo-nu? Malo verovatno, odgovola sam. Ranije je esto poseivao London, ali, sa razgranavanjem posla, boravak u zemljama poput Britanije, Francuske ili Nemake, postajao je sve riziniji. Stern mi je prodao broj njegovog mobilnog telefona i rekao mi da ga lino kontaktiram. ,,Koliko je vremena prolo, Petra?" Nedovoljno. Uspela sam da donekle potisnem svoju uasnutost, ali je se oigledno nisam oslobodila. Kada mi je Bruno Klajst pred-loio da pronadem Rifata, ignorisala sam njegov savet. Uporno sam ponavljala sebi da mora postojat! i neki drugi nain. Ali nije bilo dru-gog naina. Moj drugi odlazak u Groningen i ponovni susret sa Eh-kom Rojem samo su potvrdili ono to mi je Klajst rekao. Vidim da si se lepo situirao, Salmane." ,,Stan pripada mom prijatelju." ,,ta radi u Londonu? Valja Ircima felerino oruje?" Rifat prezrivo frknu. Vie ne poslujem s amatehma. Niti sa psi-hopatama." 197 ,,A ta emo sa antitalibansk/m militaristima? Oni su ti ba oli-enje psihike stabi/nosti, nema ta..." ,,Meni lino antitalibanski stav deluje kao dokaz umne uravnote-enosti. A ta se deava s tobom, Petra? uo sam g/asine..." Ti valjda ne bi trebalo da naseda na glasine." ,,Pokuavao sam da te pronadem. Dve godine ni traga ni g/asa od tebe. A onda si odjednom ponovo u sreditu zbivanja." Ovih dana mogu sebi priutiti da biram. Ba kao i ti." Rifat ustaje iz stolice. Gotovo da sam zaboravila njegove enorm-ne telesne razmere. Visok est stopa i sedam ina, tako bar pie u dosijeu. Ali ne radi se samo o visini. On je neverovatno irok. Ra-mena i vrat mu pucaju od miiavosti. Odaju utisak masivne vornovate hrastovine. Struk mu je izrazito uzak, gotovo enski. Rifat se bavi bodi-bildingom ve dvadeset godina. Gde god da se nalazi provodi po nekoliko sati dnevno u teretani. U seanju mi izranjaju vrsti zategnuti miii, nabubrele vene, specifini zadah steroidima zasiene koe. Od tih uspomena eludac mi se okree u utrobi. Otvara klizna staklena vrata. Izlazimo na balkon, koji je prekri-ven nadstrenicom, Stan nije njegov, pa se plai da nije ozvuen. Goyorie slobodno tek na otvorenom prostoru.

Hladno je, dah se ledi, ali Rifat kao da ne mari. Naslanja se na kamen, pogleda upr-tog ka Iton skver gardensu. Dim purnja iz cigare. ,,ta hoe?" ,,lnformacije. Dobro u ti platiti." Dajem mu spisak. Razgovaramo o Kobi, o teroristikim grupa-ma, biolokom oruju i identitetu Rogaevljevog i Maralovog ubi-ce. Ne daje mi konkretne odgovore, ve samo usmerava moje da-Ije interesovanje. Na balkonu ostajemo desetak minuta. Kia upor-no dobuje po nadstrenici, titei privatnost razgovora. Po ulasku u sobu pitam: ,,Moe li mi pomoi?" Klima glavom. ,,Neto moe dobiti odmah, a ostalo u roku od 48 sati." Majmuni u braon odelima su i dalje tamo gde smo ih ostavili, ,,Koliko trai?" ,,Koliko moe da ponudi?" ,,Samo mi reci cifru i mesto isporuke. Sve e biti sredeno za sat vremena." On se maa se za srebnu tabakeru, izvadivi iz nje jo jednu /uk-suznu cigaru. ,,Ne trebaju mi pare, Petra, Ve ih imam i prev/e. Ni sam ti ne bih mogao rei koliko. ak ni sa tolerancijom od pet mi-liona dolara gore dole." 198 ,,ta onda hoe?" ,,Kako si me pronala?" tlPreko starog poznanika." ,,Kog?" Nikada ne bih mogla rtvovati Bruna Klajsta. Ali, Erik Roj... to ve ne bi bilo tako loe, ,,Ako ti dam ime i lokaciju mogu li smatrati da smo postigli spo-razum?" Zuri u mene tridesetak sekundi. A onda, bez rei, naputa pro-storiju. Vraa se nosei malu plavu krukastu bocu sa epom na vr-hu. Krv mi se ledi. Dobro znam ta je unutra. Maslinovo ulje sa nje-govog poseda u Grkoj. ,,Nisi zaboravila, zar ne?" Sam Bog zna koliko sam se trudila da zaboravim. Skida ep sa boce. Ovo je sporazum." Gledam prvo u njega, a onda u gorile ispred vrata. ,,Ti dani su prolost, Salmane. Smisli neto drugo." ,,Bez brige, Petra, Nisam ja idiot, Istina je da smo tri na jedan, ali mi dobro znamo ko si ti i za fa si sve kadra." Zapalio je novu ci-garu. ,,Ne elim ni na ta da te primoravam. Hou da to uini svo-jom voljom. Kao to si i pre inila." ,,Ne rnisli valjda da je stvarno bilo tako?" ,,U ono vreme si izgledala kao premija. Danas si dola ovde kao poslednja kloarka. Zato? Da bi me obeshrabrila?" ,,Zaboravi." ,,Hajde da bacimo karte na sto. Ovde si jer nema drugog izbo-ra, Petra. A ja od tebe traim samo tu sitnicu." Na licu mu zatitra zverski osmeh. To je jedino to moe da mi ponudi." Odmahujem glavom, procedivi: ,,Precenio si se, i to ne po prvi put." Lev Golta je dobio dva hica u potiljak pri ulasku u svoj zardali folksvacjen pasat ispred zgrade u kojoj je iveo ve pet meseci, u blizini berlinskog aerodroma Tempelhof. Ubistvo je izvreno u pone-deljak ujutru, neto pre est sati. Bilo je jo uvek mrano, nije bilo svedokai. Stefani je napustila Berlin prethodnog dana, oko sedam uvee. Lj nedelju popodne je svratila do Goltinog stana da isporui masivar koverat koji joj je bio

prosleden neto ranije. lzvadila je ko-verat iz DHL omotnice, ali ga nije otvarala. Popela se liftom do sed-rnog sprata, a onda unula pismo kroz uzani otvor poanskog san199 dueta na vratima njegovog stana. Pri sputanju niz stepenice mi-moila se sa dve ene. Bile su to jedine osobe koje je srela. Tek u utorak je saznala za Goltino ubistvo. Putovala je iz Nir-nberga za Minhen. Napolju je pljutala kia, a ona je ve pet sati sedela za volanom. Svrtila je na benzinsku pumpu i sela da popije kafu. Ostala je unutra oko pola sata, itajui Suddeutscher Zei-tung. Unutra je pronala turi lanak: Lev Golta, ruski kriminalac za kojim je bila raspisana poternica u Britaniji, ubijen je u Berlinu pret-hodnog jutra. Nije bilo mnogo pojedinosti o ubistvu, ali je lanak u kratkim crtama predoavao Goltinu biografiju. Sredinom devedese-tih godina Golta se progurao na lestvici moskovskih piaenih ubica. Njegovo ime postalo je sinonim krajnje brutalnosti. Neke od njego-vih rtava bile su pronadene sa prosutom utrobom, neke je do smr-ti muio sagorevajui im telo lemiiicom. Potom je rodacima rtava slao video zapise muenja. Bilo je samo pitanje vremena kada e neko raspisati ucenu i za njegovu glavu. Kada se to desilo pobegao je iz Moskve, nastanio se na zapadu i promenio profesiju. Iznajmio je stan u londonskom naselju Stre-tam. Iz Rusije je uvezao najnovije maine za falsifikovanje american express, mastercard, diners \ visa kartica, koje je prodavao za 400 funti po komadu. Tim karticama je takode kupovao raznu robu -najee markirana odela i elektronske uredaje - koje je potom pro-davao na crnoj berzi. Kada je policija prekinula falsifikatorsko-ver-cerski lanac i uhapsila dvojicu Goltinih saradnika, oni su ga ocinkarili kao osobu koja stoji iza itave ma!verzacije. Ali, bilo je preka-sno. Golta ve bee pobegao. Ovoga puta u Berlin. Stefani nije znala zato je Magenta ba njega odabrala za Petri-nu drugu rtvu. Naprosto je sledila uputstva, kao i u sluaju Mara-ta Manova. Aleksander je rekao da e organizovati dva ubistva ko-ja e je vratiti na javnu scenu i smatrala je da je sa tim sada bilo za-vreno. Posle neuspenih pregovora sa Salmanom Rifatom Stefani se vratila u kontinentalnu Evropu. Provela je nekoliko dana sa Koma-rovim u Antverpu i Zermatu. Posle hamburke tenzije, Antverp je doao kao pravo olakanje. Gorina je nestala i pred njima su bila tri strasna i burna dana. Komarov se ponaao kao da se nikada ni-su ni posvadali. ,,Nemamo vremena za gubljenje, Petra." Apsolutno. Svaki trenutak je bio dragocen, budui da se njihova veza zasnivala na par sati koje su mogli ukrasti od svakodnevnih 200 neodlonih obaveza. Bila je srena to se moe sloiti s njim. Ne-gde pri kraju boravka u Zermatu medu njima je ve bila usposta-vljena izvesna prisnost. Stefani je to uspela da postigne sa svega nekoliko mukaraca. Prisnost je obino bila propraena izvesnom dozom samodopadnosti, a onda bi nuno usledila dosada. Zbog to-ga je vie volela da trenutke prisnosti rezervie za potpune stran-ce, smatrajui da je bolje da se ofira pred nekim koga nikada vie nee videti. Bila je to istina koju je nauila da prihvati. Nije se za-marala psihikim analizama koje je takvo ponaanje podsticalo. Medutim, sa Komarovim, stvari su stajale drugaije. Prisnost je do-nosila toplinu, zadovoljstvo, sigurnost. Zelela je da se konano pot-puno prepusti takvim emocijama.

Posle Zermata Stefani se iznajmljenim peoom odvezla do Ciri-ha, gde je trebalo da se sastane sa Albertom Ajhnerom. On joj je, po dogovoru, ostavio imejl na jednom od AOL rauna. Stigla je ka-sno popodne i uzela sobu u hotelu Leonard na Limatkeju. Izala je na veeru oko pola devet. Kada se, neto pre deset, vratila u sobu, zatekla je jo jedan imejl. Od Rozi Coduri. Sledeeg jutra u jedanaest sati su se nale u kafeu u blizini Min-stergasea. Stefani je stigia prva i zauzela sto u udaljenom uglu lo-kala. Unutra je bilo tiho. Bilo je svega pet-est muterija. Ljudi su uglavnom sedeli i puili, jedan mukarac je neto aputao u mobil-ni. Na dn/enirn zidovima su visile fotografije skijaa sa autogrami-ma. Iznad kamina se nalazio par starih drvenih skija. Kada je Rozi ula, Stefani je nije odmah prepoznala. Kosa joj je bila kraa nego obino, a figura vitkija. Stefani primeti modricu na desnom obrazu i zavoj preko desne ake. Izraz na njenom licu bio je dovoljno reit. ,,Karate", odgovori Rozi. ,,Karate?" ,,Poela sam da vebam. Tri puta nedeljno. U klubu na Seven si-sters^roudu, u neposrednoj blizini mog stana." ,,Sta ti se desilo?" Rozi se postideno nasmeja. ,,Bila sam nesmotrena. Dobila sam udarac posred lica, pala i iaila zglob." ,,Ali, otkud sad karate?" ,,to da ne? Dosadilo mi je gimnasticiranje. Htela sam neto... neto malo... ma, znave." Stefani poele da kae da ne zna, ali umesto toga samo klimnu glavom. Rozi se spusti na stolicu, raskopavi crnu konu torbu. 201 Konobarica sa nakostreenom blajhanom kosom i tri minctue u le-voj nozdrvi pride stolu. Rozi je naruila toplu okoladu, a Stefani kafu. Rozi iz torbe izvadi prenosivi DVD plejer i par slualica. ,,Nismo ti ovo mogli poslati. Zato sam morala lino da dodem." Disk je ve bio u aparatu. Rozi pritisnu play, a potom pauzu. Po-javi se zamznuta crnobela slika. Malena prostorija sa stolom pribi-jenim uza zid, tip zavaljen na stolici, jo dvojica preko puta njega. ,,Poklon od madarske policije. Tip koji sedi je Rus, Strogvin, upravnik budimpetanskog Belog trga. Centralnaja dri lanac loka-la pod tim imenom. Lokali su kombinacija kazina, restorana, nonog kluba i striptiz bara. Imaju etiri Bela trga u Rusiji i po jedan u Pra-gu, Bukuretu, Budimpeti, Sofiji, Atini i Berlinu." Strogvin je imao stomak pivopije i dugu tamnu kosu vezanu u konjski rep. Nosio je avijatiarsku konu jaknu, izbledelu majicu, cr-nu trenerku. Puio je runo zavijenu cigaru. ,,lspred kluba je dolo do oruanog obrauna, pa su priveli Stro-gvina na sasluanje. On je esti posetilac policijske stanice. Svaki put kad ukokaju nekog Rusa, Strogvina i njegove pajtae dovuku na presliavanje. To je ve preraslo u ritual. Svi su na ti. Ovde ima snimak Strogvinovog drugog sasluanja. Napred ima jo oko sat i po razgovora." Stefani namesti slualice i Rozi otkoi dugme za pauzu. Video zapis krenu. Razgovor se vodio na ruskom. Prvo su ga ispitivali o verceru benzina koji je ubijen ispred Belog trga. Bio je u drutvu dve devojke koje su bile zaposlene u klubu.

 Jesu li devojke prostitutke?", upitao je jedan od policajaca. ,,Nikako. Ne bih im tako neto dozvolio." ,,Da li neka od vaih devojaka upranjava seksualne odnose sa muterijama?" ,,Beli trg ne prua takve usluge. Nemamo soba za izdavanje", naali se Strogvin. Glas mu je zvuao feminizirano. ,,Kod nas moe-te dobiti samo pie i dobar provod. To to devojke ine napolju -van radnog vremena - to je ve njihov posao." ,,Posao?" Slegnuo je ramenima. ,,Ako to tako shvataju. Otkud ja pa znam?" Policajac promeni temu. ,,Recite nam neto o Anatoliju Medaje-vu." ,,Mrtav je. Ubijen je u Njujorku." 202 ,,Znate li zbog ega?" Strogvin slegnu ramenima. ,,Ako odbijate saradnju, nita od nagodbe." ,,Medajev je bio blizak Rogaevu..." 1 on je mrtav." ,,Tano." ,,Da li su njihova ubistva u nekakvoj vezi?" Strogvin klimnu glavom. ,,Koba." ,,Koba ih je ubio?" ,,Moda." ,,Ma, daj..." ,,Krue razne glasine. To je sve." ,,Kakve glasine?" Strogvin je gledao ispred sebe. ,,Kakve glasine?" ,,Cuo sam da Koba saraduje sa teroristima." ,,Sa kojim teroristima? eenima?" ,,Ne znam." ,,U emu se sastoji ta saradnja?" ,,Planira da im proda... neto." ,,Neto nuklearno?" Strogvin prvo odmahnu glavom, a onda ipak potvrdi. ,,Moda. Neto ozbiljno. Posao je trebalo do bude odraden jo prole godi-ne, ali se neto izjalovilo. Otkazan je. Sada imaju novi plan. Tamo negde u januaru." ,,Kakve veze Rogaev i Medajev imaju s tim?" ,,Kako sam nauo, oni su bili umeani u prvu operaciju. Onu to je otkazana. Putovali su zajedno sa Kobom, tako da su sigurno zna-li o emu se radi. Ali pria se da su oni bili protiv prodaje." ,,Zato?" ,,Smatrali su da je isuvie opasno. Da nema cifre koja je dovolj-no visoka za tako neto. Ali je Koba... kada se taj na neto odlui, onda..." ,,Gde su putovali?" ,,Prvo u Pariz. Potom u Berlin. Mislim da su bili i u Amsterdamu i Frankfurtu. Onda su se vratili za Pariz." ,,Kada je to bilo?" ,,Poetkom godine. Kraj januara i poetak februara."

Rozi progovori ne zaustavljajui snimak. ,,lma jo tota. Gde i kada je viden, hotelski rauni, avionske rezervacije, upotrebljene 203 kreditne kartice, pseudonimi koje je koristio. Ne samo na mestima koja Strogvin pominje, ve i u Minhenu, Budimpeti, Londonu i Ba-kuu." ,,Ko ti je to rekao?", zapita jedan od policajaca. ,,Zaboravi." ,,Ako nam ne kae ime, nita od nagodbe." Strogvin se besno okrenu. ,,Onda se jebite sa svojom nagod-bom. To ime neete dobiti." Nii od dvojice policajaca upita: ,,Ko je Koba?" ,,On je iz Moskve. Ima jake veze u Americi. I po Evropi. Svuda gde se mogu podmititi policajci i dravni funkcioneri." ,,A ovde u Budimpeti?" ,,Ne verujem." ,,Zato ne?" ,,Panduri ovde ne primaju mito. Bar ne u velikoj meri. Ali je u En-gleskoj to ve izvodljivije, I u Nemakoj. Mada je Amerika najideal-nija za tako neto." ,,Koba je izrazito krupan tip, zar ne?" Strogvin se namrti. ,,Ne. Onako je... srednje grade..." ,,Dakle, ipak ga lino poznaje?" ,,Govorim na osnovu opisa koje sam uo. Pria se da je mrav i estok." ,,Kao moja keva", isceri se nii policajac. To je bio kraj razgovora. Na ekranu se potom ukaza fotografija zapaljene kode. Auto je stajao nasred poorane njive. U pozadini su se nazirale seoske kue. ,,Gde je ovo?", upita Stefani. ,,Dvadesetak milja od Budimpete, manje od 48 sati nakon raz-govora." ,,Da pogadam. Pronaii su ga u prtljaniku, umotanog u bodlji-kavu icu." Rozi se namrti. ,,Otkud zna?" ,,Ne znam, ali pretpostavljam. Ubistvo sa potpisom. Centralna-jino maslo. Medajev je na isti nain ubijen u Njujorku." Rozi iskljui DVD. ,,ula si ga, Stefani. Neto se sprema u janu-aru. To je ono to je rekao. I to je znao. I to ga je kotalo glave." Krajem prve nedelje decembra ponovo su se sreli u Parizu. Ste-fani je rezervisala sobu u hotelu Kasteks u Mareu. Hotel je delovao mirno, starinski, uukano. Daieko bolji izbor od Krijona. Komarov 204 joj ree da deluje iscrpljeno. Nije ni pokuala da ga razuveri. I on je izgledao umorno. Prve noi su zaspali vrstim snom. Stefani se pro-budi negde oko deset. Sa druge strane prozora naziralo se elino nebo i ulo uporno rominjanje kie. Kasnije su otili do Pikasovog muzeja. Kada ga Stefani upita ta misli o Pikasu, odgovorio je: ,,Nije idealan, ali je sasvim u redu." ,,Nije idealan?" ,,Oprao sam trideset pet miliona dolara preko njegovih slika. Medutim, u idealnom svetu ti je potreban umetnik koji je manje sla-van, ali ije slike se uprkos tome visoko kotiraju."

,,Zaboga, Kostja. Daj reci to malo glasnije da te svi uju." Za ruak su kupili sendvie u jevrejskoj radnji delikatesne robe u ulici De Rozije. Popodne su otili u bioskop. Na repertoaru je bi-la retrospektiva Bertrana Tavernijea. Gledali su L627. Potom su se vratili u hotel, gde su vodili ljubav, malo odremali, izleavali se u to-ploj kupkci i na kraju popili po pie. Veerali su u oblinjem bistrou. Unutra je bilo toplo, vazduh je mirisao na kuhinjska isparenja, pro-zori su bili zamagljeni, plamen svea je titrao na glinenim svenja-cima na izribanim drvenim stolovima. Komarov je naruio zeetinu, a Stefani riblju orbu. Popili su flau crnog burgundca. Potom su naruili jo jednu. ,,U emu je stvar?", upita Komarov. ,,Rekao bih da neto eli da mi kae." Stefani nije mogla da mu pogleda u oi. ,,Ma, nita." ,,Petra..." Duboko je udahnula, a onda tiho rekla: ,,Moram neto da te za-molim. Bila bih najsrenija da to mogu da izbegnem, ali nalazim se u takvoj situaciji da... elela bih samo da zna da nikada ne bih do-pustila da se bilo ta isprei izmedu nas." ,,U redu, sluam te." ,,Moe li da me upozna sa Vladimirom Vatukinom?" Komaro-vljeno lice ostade bezizraajno. ,,Sto pre", dodala je. Bila je zgadena sobom. Konano se ponaala kao prava Petra. Njena molba biia je vie nego jeftina, a Komarov je, sudei prema izrazu lica, deiio njeno uverenje. ,,Koliko dugo si pripremala teren za ovako neto?" Poteno pitanje na koje nije imala snage da odgovori. Umesto toga je samo slegla ramenima. ,,Par sati? Par dana? lli moda mnogo due?" 205 ,,Zaboravi." ,,Jo od Ciriha? lli moda od Hamburga? II od prethodne pose-te Parizu?" ,,Je l' moemo da batalimo?" ,,A/e moemo da batalimo, Petra." ,,lzvini, Kostja. Nije uopte trebaio da pitam." ,,Ali si pitala." ,,Zar ne moemo jednostavno da zaboravimo na ovo?" ,,Sada vie ne." ,,Zato?" ,,Zato to bi to to trai od mene moglo sve da promeni." ,,Onda emo bataliti stvar." ,,Tebe poznajem tek nekoliko nedelja, a Vladimira dvadeset go-dina. Da ivimo u crnobelom svetu, izbor bi bio sasvim prost. Ali svet u kome ivimo nije crno-beo, ve siv." ,,A zbog ega, molim te? Da moda i s njim ne spava?" Komarov se nasmei, a onda je pogleda suenih oiju. ,,Kada sam se po prvi obreo u Jekaterinburgu, taj grad se zvao drugaije - Sverdlovsk. Imao sam tada devetnaest godina. Doputovao sam iz Moskve sa svojim rodakom Vasilijem. Vasilij je bio etiri godine sta-riji od mene i ve je bio iskusni sovjetski crnoberzijanac. Tri dana nakon dolaska trebalo je da se nademo sa grupom lokalnih reketa-a. Negde oko jedan ujutru milicija je uletela u skladite u kome smo se nalazili. Dali smo se u beg. Vasilij je uspeo da pobegne. Ja nisam. Tri milicajca su me stigla u Lenjinovoj ulici, ba ispred spo-menika Jakovu Sverdlovu. Poeli su da me mlate, a onda se poja-vio Vladimir. Veruj mi, u ono vreme niko nije smeo da udari na mili-ciju. Apsolutno niko. Ali to nije vailo za Vladimira." ,,Poznavali ste se?"

,,Ne. Na sastanku smo se videli prvi put u ivotu. Ali, bio je jed-nostavno takav. Nije mogao da posmatra kako milicija nekog prebi-ja. Pogotovo ne nekog blentavog klinca. Bolelo ga je uvo za rizik. Tako je sve poelo. Kasnije, kada smo zajedno robijali u kazneno-popravnom domu Kabarovsk, titili smo leda jedan drugome. Jed-nom prilikom se dokaio sa nekom mrcinom iz Sibira. Taj tip, Batov, ga je izbo naotrenom kaikom. Brinuo sam o njemu kao o detetu, leio ga kako sam znao i umeo. Da nije bilo mene, sigurno bi bio mr-tav. Oko mesec dana kasnije, dok se jo uvek oporavljao, odvukao me je u stranu i rekao: ,,Kostja, hoe li neto da mi uini? Pokai onom drkadiji Batovu kako je to kad te izbodu jebenom kaikom!" 206 Uradio sam to. Jer, takav je bio na odnos. Bio i ostao. Do dana-njih dana." ,,Mislila sam da niste naroito bliski." ,,Nas dvojica nismo prijatelji, ako na to misli." ,,Ali. zvui kao da jeste." ,,Nisam sredio Batova iz ljubavi prema Vladimiru. Sredio sam ga zato to je to bilo dobro za posao." ,,Kakav posao?' ,,Posao opstanka. Na odnos je uvek bio zasnovan na poslu. Promenila se samo priroda poslovanja. Na sibirskom dalekom isto-ku smo morali da ujedinimo snage kako bismo izali na kraj sa vla-stima i konkurencijom. Vladimir nije bio jedini. Imao sam isti odnos sa Rogaevim i sa jo mnogo njih. Uspeli smo da opstanemo zahva-Ijujui tom zajednitvu, a onda smo se zahvaljujui istom tom zajed-nitvu i obogatili. Sve nas povezuje zajednika istorija. To su nae spone. Razumevanje prekaljeno godinama zajednikog iskustva." ,,Sta konkretno hoe da mi kae?" ,,Hou da ti kaem da to to spava sa mnom ne znai da te mo-gu rangirati ispred njih. Bar ne kada je u pitanju poverenje." ,,Dakle, ne veruje mi?" ,,Nisam to rekao." ,,Gospode Boe..." ,,Ne razmiljaj emocijama, Petra. Razmiljaj glavom. Oboje do-bro znamo ta oseamo, ali moemo li zanemariti sve ostalo? Ako uinim ono to trai od mene, izlaem se ogromnom riziku. Voleo bih da mogu da se pretvaram da je to nebitno jer se radi o tebi. Ali, nije tako. Stvari drugaije funkcioniu u stvarnom svetu. Moram bi-ti siguran." Stefani oseti kako joj se obrazi are od ponienja. Kada je pro-cedila izvinjenje, bila je zaprepaena krhkou svog glasa. ,,Nisi jedina koja ne eli da se bilo ta isprei izmedu nas, Pe-tra." ,,Ako je tako, bolje zaboravi. Pronai u neki drugi nain." Neno ju je uhvatio za ruku. ,,Ne slua me. Nisam rekao da ne-u to da uinim. Kaem samo da, ako se upustimo u to... dobro zna da to nije igra." ,,Nisam ni mislila da jeste." 207 -1 Rusija se pomalja bez upozorenja. Lufthansin avion izra-nja iz gustih oblaka i pod sobom odjednom vidim vrsto tlo, ali bez trunke boje. Samo sivilo i hladnoa. Daleko dole promiu jezera, re-ke, brezove ume, malene farme. Tri dana su prola od naeg su-sreta

u Parizu. Tri dana otkako sam se zaklela da e mi on uvek bi-ti na prvom mestu. Tri dana otkako je rekao da e to uiniti, bez ob-zira na sve. Tokovi zagrebae pistu i konano sam na zemlji. Na Seremetjevu 2 pruam carniskom slubeniku paso na ime Klaudije Bauman. Klaudija je tridesetjednogodinja nezavisna novi-narka. Slubenik ovla pregleda putnu ispravu. Nema razloga za brigu. Falsifikat je maestralno odraden, ba kao i vajcarski paso zaiven u postavu moje kone jakne. Odlazim taksijem do Moskve, uzimam sobu u Kempinski Bal-tsugu, raspakujem stvari i oblaim neto prikladnije: farmerke, i-zme, debeli demper, postavljeni mantil. Raivam postavu kone jakne i vadim dokumenta koja mi je napravio Siril Bredfild. Zove se Irena Marso. Stavljam njene isprave u plastinu kesu zajedno sa dva svenja novanica, dolara i rublji. Ukljuujem laptop i pronala-zim adresu koju je Stern poslao Odri Smit iz MSN-a. Jue sam po-digla kljueve u minhenskoj agenciji Braun-Stal. Nakon to sam za-pamtila adresu, briem poruku. Petnaest minuta kasnije sam na stanici moskovskog metroa kod Crvenog trga. Bibirevo je naselje u severnom delu grada, u neposrednoj blizi-ni spoljanjeg gradskog prstena. Ne moe se pohvaliti nekom lepo-tom: oronuli blokovi visokospratnica sa zaputenim prostorom iz-medu zgrada. Na jednom kraju stambenog bloka, u nivou sa ulicom, smetene su prodavnice, apoteka, dva bara, TV servis i medicinska klinika. Lokali su u slinom stanju - zaputeni i oronuli - kao i zgra-de iznad njih. Prolazim istinom izmedu zgrada: utabana zemlja mestimino pokrivena guvicama proredene trave, klupa, deje igralite, neko-liko stabala bez lia. Ispred jednog od ulaza trojica tinejdera, obrijanih glava i u prljavim iznoenim trenerkama, dele cigaretu. Jedan od njih mi neto dobacuje, a onda poinju bezobrazno da se ce-re. Po ulasku u zgradu pronalazim lift. Na njemu je prilepljena cedu-Ija sa natpisom E RADI. Reklo bi se da cedulja ve dugo tu stoji. Penjem se stepenitem do estog sprata i pronalazim vrata svog 208 stana na kraju mranog uzanog hodnika. Od etiri sijalice u hodni-ku radi samo jedna. Otkljuavam stan. Unutra je toplo i zaguljivo. Ovaj stan, kao i svi ostali, ima centralno grejanje. Toliko centralno da apsolutno nita ne moete podesiti po svojoj volji. Tako vam je kako vam je. Nema nikakvih uredaja za regulisanje toplote. Ylasnik stana radi na sibirskim gasnim poljima i u Moskvi provo-di svega mesec dana godinje. Preostalih jedanaest meseci ga iz-najmljuje. Uglavnom strancima, jer oni bolje plaaju. Mada se niko nee mnogo opruiti za stan u Bibirevu. Ako bi neko hteo da prove-ri detalje oko zakupa, otkrio bi da novac za moj smetaj uplauje Volgen, fotografska agencija iz Minhena. Nijedno od mojih imena nije poyezano sa stanom. On je neto kao polisa osiguranja. Po-slednje pribeite. Kao i vajcarski identitet sa kojim sam uetala u njega. Spavaa soba, dnevna soba, malo kupatilo, minijaturna kuhinja sa izlazom na uzani balkon. Zidovi su tanki. U dnevnoj sobi se jasno uje televizor iz susednog stana. Zastajem pored prozora i gledam ka jugu. Jo betonskih kutija sa turobnim nebom u pozadini. U mi-slima mi izranja Ontrekasto, rashladeno vino na terasi, sputanje toplote u predveerje. I Kostja, a ne Loren, pored tnene. Razgledam stan, traei zgodno mesto za tekovanje, ali nita ne deluje dovoljno sigurno. Kasnije odlazim do samoposluge, Bibi-revo 84. Na jednom od tandova se prodaju

knjige: tvrd povez i kit-njaste korice. U samom sreditu trnog centra nalazi se apoteka: staklena kocka u kojoj sedi poluusnula prodavaica. Dve ene ku-puju usoljenu haringu na tezgi za prodaju ribe. U vitrini za meso, smeteno sred kobasica i mesnih preradevina, lei zaklano prase braonkasto-ukaste boje. Kupujem par potrebnih sitnica. Potom se vraam do svog stambenog bloka, proavi pored niza zelenih garaa. Garae su zakljuane katancima, to bi trebalo da ih osigu-ra od lopova i vandala. Na kraju niza su dve sklepane daare. Jed-na od njih slui kao golubarnik. Uzalud piljim unutra. Mrano je i ne mogu da vidim ono to me zanima. Ali, onda mi neto pada na pa-met. Ptice unutra tiho guguu. Odlazim do apartmana, uzimam dokumenta - kao i jednu kaii-GU iz kuhinje - a potom se vraam do golubarnika. Kroz zasun je provuen katanac klasinog tipa. Koristim kalauz koji sam pre tri godine kupila u enevi, na Sternov nagovor. Spolja posmatrano, li--i na moderan automobilski klju - kombinacija crne plastike i me-tala -ali dugme sa strane aktivira glavni mehanizam, laser koji oi209 tava prorez na bravi i prilagodava klju, koji nije kompaktan ve se sastoji od sto pedeset nezavisnih ploica izuzetno tankog metala na centralnom mehanikom klipu. Golubovi me ignoriu, domundavajui se izmedu sebe. U zad-njem delu daare nalazi se kanalizacioni odvod. Reetka nije pri-vrena. Izgleda kao da niko ne zalazi unutra. Cimam je tri-etiri puta pre nego to ispadne iz leita. Dok je pomeram, sa nje otpa-daju stvrdnute naslage golubjeg izmeta. Veem crnu najlonsku tra-ku oko prljavog potpornja. Onda za nju privrujem zapeaenu plastinu vreicu, koju potom sputam u odvod. Vraam reetku u leite, nabacavi malo dubreta preko. Po izlasku iz golubarnika ponovo namiem katanac i zakopavam kalauz iza daare. upam tra-vu sa komadia zemlje i kaikom izdubljujem plitku jamicu u stvrd-nutom tlu. Utiskujem klju unutra, a onda jamicu prekrivam rastre-sitom zemljom. Potom vraam busen trave na prvobitno mesto, bri-ljivo prikrivajui tragove. Stefani nogom zalupi vrata, privi se uz njega i spusti mu polju-bac na usne. ,,Boe, koliko si mi nedostajao." ,,Petra, nemamo mnogo vremena." ,,Ba me briga." Zapuivi mu usta poljupcem, poela je da ga svlai. On je na trenutak oklevao, a onda je zgrabi i privi uza sebe. Oteturali su se do kreveta. Zadigao joj je suknju i svukao joj gaice niz butine. ,,Poljubi me", prodahtala je. Kada Komarov krenu ka njenom li-cu, ona dodade: ,,Nie." Kada su zavrili, on progovori: ,,Kad izademo odavde moramo se ponaati kao da se jedva poznajemo." Stefani je navlaila gaice. ,,ta? Nema podgurkivanja nogom ispod stola?" ,,Nema podgurkivanja, nema pog/eda, nema apsolutno niega. Moramo biti na distanci. Kao da se jo uvek odmeravamo. Kao da nema razloga za brigu. A kada zavrimo, ti se vraa ovde, a ja idem svojoj kui." ,,Je l' izgledam u redu? Primeuje li se neto?" ,,lzgleda odlino." Stajao je pored prozora. Ona upita: ,,Kako moe da kae ka-da me nisi ni pog/edao?" On se okrenu i blago se osmehnu. ,,lzgleda fantastino. lsuvi-e dobro da bi bila sa mnom, Sto znai da niko nita nee posum-njati."

210 Uavi u kupatilo, Stefani jo jednom prove kako izgleda, do-tera frizuru i izravna nabore na suknj/. Kada je zakoraila napolje, oseti lepljivost i vlanu toplotu medu butinama. To je ispuni zado-volistvom. Volela bi da moe da ga zadri u sebi itave noi. Napolju ih je ekao crni 'ogun' sa zatamnjenim staklima. Ko-marov sede za volan, pa krenue preko mosta Moskvorecki. Potom se, prozujavi pored velelepnog hotela Rosja, uputie Lubjanskim prospektom. On zapali cigaru i okrenu broj na telefonu koji se nalazio u automobilu. ,,Da vidimo u kom emo pravcu." ,,Zarjo uvek ne zna?" ,,Vatukin rezervie mesta neposredno uoi dolaska. Iz bezbed-nosnih razloga." ,,A ako su sva mesta popunjena, neko e mu sa oduevljenjem ustupiti svoj sto?" ,,Sa ili bez oduevljenja, isto mu se hvata." ,,Od koga si pozajmio auto?" ,,Od Paula Karstena, Nemca koji je vlasnik dva zlatna rudnika u Sibiru. S tim parama moe da kupi mnogo automobila. Po posled-njim informacijama, devet komada. Samo u Moskvi. Ali, da nije bi-lo mene, i dalje bi ipio peke do svoje kancelaje u Drezdenu." Kafe Pukin se na tri nivoa razmetao svojom velelepnom rasko-i. Stefani i Komarov se popee na prvi sprat. Na zidovima nene be boje visila su ovalna ogledala u kitnjastim ramovima, prostorje obasjavala titrava svetlost svea na elegantnim stalcima, tavanica je bila oslikana freskama, podovi prekriveni sjajnim uglaanim par-ketom, a u jednom uglu stajao je stahnski globus koji Stefani pod-seti na onaj koji je videla u Aleksanderovoj kancelariji. Dvorana za ruavanje je bila pregradena stanskim drvenim policama za knjige na kojima su bili poslagani vremeni masivni tomovi u konom po-vezu. ,,Dopada li ti se ova starinska sofisticiranost?", upita je Koma-rov. ,,Malo je... neoekivano." ,,Sve sami lanjaci. Ovaj lokal je otvoren pre svega nekoliko go-dina. Uloeno je puno para da bi sve delovalo tako staro." y/adimir Vatukin je nosio crno odelo, crne cipele i tamnoplavu koulju. Nije imao kravatu. Bio je otprilike Stefanine visine i Koma-rovljeve grade. Po svom fizikom izgledu je, ba kao i Komarov, od-udarao od svojih poslovnih saradnika. Natalija Markova, Vatukino211 va ljubavnica, nosila je visoke potpetice, Bez njih bi bila par santi-metara via od Vatukina. Pripijena crna haljina otkrivala je spekta-kularnu figuru: vitka, a opet sportski gratena, elegantno snana. Moda isuvie snana za anoreksini ukus zapada, ali je Stefani mogla razumeti prManost kojuje ona posedovala za mukarca po-put Vatukina. Ona i Natalija su se zapravo odlikovale slinim fizi-kim athbutima. Komarov je predstavi. Vatukin ju je netremice posmatrao svo-jim sitnim prodornim oima. Osmeh mu je bio leden. Kao i stisak, Insistiraoje da Stefani sedne sa njegove leve strane. Natalijaje se-la s desne. Telohranitelje je predstavio kao svoje advokate, Stefa-ni se ugrize za jezik, ne pokazavi ni najmanju reakciju. Bio je tu i neki poslovni saradnik koga je Komarov izgleda poznavao - Arkadij - u drutvu tri devojke: plavue, brinete i ridokose. Sve tri su bile potpuno razliite, a opet gotovo identine tri verzije lepote,

jedna-ko prMane; tri razliite toalete, jednako skupe; tri zasebne biogra-fije, sa identinom namenom. Devojke su puile 'davidov slim'. Kada je dolo vreme vee odabrale su najskuplje stavke sa jelovnika. Hrana je pristizala u ta-lasima. Blinje i kavijar, dimljena moruna, haringe i krompir, svako-jake salate - Cezar, Officiel, Vinaigrette - nadeveni govedi odresci, jagnjetina i nostvice - mlade morune koje su se mogle uloviti samo u gornjim tokovitna Volge. Pili su ampanjac, votku sa brusnicom i 'Petrus', po ceni od 2700 dolara po flai. Stefani je bila umerena u piu. Ba kao i Natalija. MeJutim, Arkadij i dve od njegovih devo-jaka su ve bili dobro zagrejani. Trea devojka, plavua, i Vatukino-vi telohranitelji su pijuckali kokakolu. Komarov i Vatukin su pili kao prekaljeni veterani, konzumirajui onoliko koliko je potrebno da se razbije napetost, ali ne vie od toga. Prolo je sat vremena pre nego to joj se Vatkin tiho obrati: ,,Naravno, jo odranije sam uo za vas. Ali nikada nisam mislio da u vas lino upoznati. Nisam pretpostavljao da e nam se putevi ukrstiti." Bilo je teko uti ga zbog razgovora koji su se vodil/ oko sused-nih stolova i zveckanja posuda, iako su sedeli jedno pored drugog. Stefani prepozna Natalijino dranje. Sekla ju je pogledom kao hi-rurkim noem, u najboljem Petrinom maniru. ,,U mojoj profesiji se putevi ukrtaju na najneverovatnije nai-ne." Vatukin je imao zloesto lasije lice koje je bilo teko zamisliti sa osmehom. No, ipak se nasmei. ,,U pravu ste. Koliko ujem. ni212 foa pametno nai vam se na putu. Naroito u poslednje vreme. Marat Manov i Lev Golta bi verovatno bolje proli da su to imali u vidu." Stefanino lice ostade potpuno bezizraajno. ,,Da li je tano ono to se pria?" ,,Ne razgovaram o svorn poslu sa Ijudima koje ne poznajem." Vatukin brzo potisnu i najmanji nagovetaj rasrdenosti. ,,Golta je bio drkadija koji je dobio ono to je traio. Pria se da je njegov otac prieljkivao da mu sin kada poraste postane kasapin. Na izve-stan nain, elja mu se ostvarila. Sreo sam ga nekoliko puta pre ne-go to je napustio Moskvu. Odvratno stvorenje, ak i po ovdanjim merilima. Uinili ste ovom svetu veliku uslugu," ,,Nisam to uradila iz ljubavi prema oveanstvu." Vatukin se nasmeja. ,,Onda recimo da ste uinili veliku uslugu svom bankovnom raunu." ,,To je ve blie istini." ,,Pretpostavljam da isto vai i za Manova?" ,,Upravo tako." ,,AH, vidite, meni je Marat bio veoma drag." Svagi trag aljivosti bee nestao sa njegovog lica. Streljao ju je svojim prodornim sivim oima. Stefani se takode uozbilji, otpivi gutljaj 'Petrusa'. Hajde sad, mirno i sabrano... ,,Moda je vama bio drag, ali nekomjdrugom oigledno nije. Ne-sreom po vas. I naravno, po Manata. Sta da vam kaem? Ja samo obavljam svoj posao." Vatukinjuje i dalje fiksirao pogledom, ali je nju to sve manje uz-nemiravalo. Izgleda da je njemu bilo daleko neprijatnije zbog tiine koja je zavladala za stolom nego njoj.

Spustila je au na sto. ,,Kako moete oekivati da oseam ne-sto prema osobi koju nikada nisam upoznala?" ,,Zeleo bih samo da vam stavim do znanja da ja oseam neto." ,,Dobro, ako je tako. Ali ne oekujte da se ja rasplaem oko to-ga. Koliko sam ula nije bio nevinace, ali ni monstrum. Bio je sa-"io jedan od klipova u mehanizmu." Sada je ona njega strelja/a pogledom, prodirui do sri. Nije de-lovao uvredeno. Stefani se uini da je ak bio na izvestan nain ohrabren. Malo po malo razgovor se vrati u normalnu koloteinu. Vstukin dovri votku, a brini konobar smesta na sto spusti novu cau. Onda je zapalio cigaru, ispustivi tri koluta dima. ,,Kostja mi kae da bismo mogli saradivati." 213 Klimnula je glavom. ,,Nadam se da je tako." ,,O emu se radi?" ,,Ja ovde nastupam u ime svog klijenta. Potrebno nam je oru-je. Hemijsko ili bioloko." ,,Koje od ta dva?" ,,Ako je mogue, bioloko." ,,Koga zastupate?" ,,Razumljivo je da vam to ne mogu rei." ,,Ako mi ne kaete zaboravite na posao." U potpunosti razumem va zahtev. Ali, radi se o sledeem. Oni ne ele da otkriju svoj identitet sve dok vi i ja ne postignemo neka-kav sporazum. to znai da, ukoliko nas dvoje ne uspemo da pro-nademo zajedniki jezik, onda je bolje da njihov identitet ostane okruen velom tajne. Medutim, u sluaju da nai pregovori budu uspeni, ja u vam otkriti identitet klijenata, a vi zadravate pravo opoziva ukoliko ste bilo ime nezadovoljni." ,,ta oni tano el?" ,,Ni sami nisu sigurni. Zato su me i poslali ovde." ,,Vi se razumete u bioloko oruje?" ,,Ne naroito. Ali poznajem svoje klijente, Treba im neto ime je lako rukovati. Da budem iskrena, ja lino veini njih ne bih pove-rila ni runu granatu." ,,Tamnoputi, je li? Sta su? Uzbeci? Azerbejdanci?" ,,Nisu sa teritoje biveg Sovjetskog saveza." ,,Ali jesu neki babuni." ,,Pa, znate kako se kae: svet je prava dungla." On se cinino nasmeja, otresavi cigaretu o pepeljaru. 6/0/0-ko oruje nije nimalo naivna stvar." ,,Znam. Objasnila sam im to." ,,Ako uspemo da se dogovorimo, za kada im je to potrebno?" to pre." ,,ta znai to pre?" ,,Recimo odmah?" ,,Ne moemo srljati. U igruje upleteno mnogo Ijudi. Bie potreb-no dosta ubedivanja... znate ve kako to ide." ,,Naravno. Vi pruate uslugu. Mi dobijamo ono za ta smo plati-li." ,,Ba tako. A ono to vi zahtevate nije nimalo jeftino. Pritom e-lite isporuku u najkraem moguem roku. Za tako neto, srauna-to u amerikim dolarima, moraete da izdvojite... pa, recimo osmo-cifren iznos." 214 :iSedmocifren." ,,Nizak osmocifren." ,,Sedmocifren." Visok sedmocifren." ,,Moda. Dokle god je cena razumna, pstae da plate. Novac nije nikakav problem." Vatukin je pokuavao da joj parira leernou, ali ona ipak pri-meti lagano poigravanje facijalnih miia. Kada su stigli do Novog Arbata bilo je ve pola dva. Posmatran sa plonika, elini iljak se dizao dvadesetak stopa u visinu. Na njegovom vrhu okretala se velika srebrna kocka

koju su obasjavali reflekto postavljeni iznad bljetavog neonskog ulaza. Sa svakim obrtajem, kocka je prosipala slapove blistave bele svetlosti, koja se prelamala kroz kapi ledene kie koja je uporno zasipala grad. Beli trg. Obezbedenje je napravilo prolaz kroz masu koja je strpljivo e-kala da ude unutra. Vatukin i njegovo drutvo stupie u klub. Du-gaak hodnikje povezivao predvorje sa ostalim prostojama. Cita-vom duinom hodnika mogli su se videti pravougaonici armiranog stakla ugradeni u pod i zidove. Iza stakla su bili bazeni ispunjeni vo-dom, kamenjem, morskom travom. I piranama. Komarov joj je jednom phlikom, dok su veerali u nekom pari-skom restoranu, priao o tim piranama. Rekao je da one predsta-vljaju jednu od moskovskih znamenitosti. Popili su malo vie, pa je mislila da se ali. lli da preuveliava. Medutim, Komarovljev komentar je bio vie nego skroman. U jednom trenutku je zastala, a oko nje je plivalo na stotine nemani. Prolazile su joj ispod stopala i po-red lica. Kost, tetive, koa, bez trunke mesa. Riba supermodel. Ko-marov joj je rekao da se prialo da su mnogi Rogaevljevi neprijatelji zayrili u njihovim eljustima. Kada su uli u dvoranu gorile u crnim odelima su odmah obrazo-vale zatitni kordon oko njih. Vatukin se ponaao kao kralj. Na la-skanje je odgovarao prezhvou. Stefani prepozna otrinu u pogle-du, aroganciju. Za oveka njegove konstitucije zraio je neverovat-nom fizikom snagom. Natalija ga je pratila u stopu, kao velian-stvena svetlucava senka. Seli su u rezervisan separe na balkonu, odakle su mogli videti i-tav klub, Tu se nalazio privatan bar, u kome je radila prelepa devoj-ka evroazijskih crta, obuena u kratku crnu suknju i zlatnu Versa215 e' majicu. Brineta i crvenokosa su se otimale za Arkadijevu naklo-nost. Svo troje su bili mortus pijani. Bacili su se na tamnocrvenu konu sofu, cerekajui se. Poljubio je jednu, pa drugu, a onda iska-pio jednu od aa poredanih du stola. Vatukin se obrati Stefani: ,,Zelite li da malo provrljamo?" ,,Naravno. to da ne?" Pogled joj se na trenutak ukrsti sa Komarovljevim. Playua je sedela tik do njega. Delovao je krajnje neutralno. Prvo je acnu iskra Ijubomore, a potomje preplavi srdba. Natalijaje bila pria za sebe. Bila je med i mleko dokje piljila u Vatukina, ali kad bi se okre-nula ka Stefani prostrelila bije pogledom od koga se dizala kosa na glavi. Kada se Vatukin nakratko udalji da bi porazgovarao sa jed-nim od svojih telohranitelja, Natalija besno prosikta: ,,Nemoj da ti je palo na pamet." ,,A ta to?" Bacila je pogled ka Vatukinu. ,,Ne zanima me ni ko si ni ta si. Hou samo da zna da on pripada meni." ,,Mene on uopte ne zanima. U pitanju je ist posao." Ironino se nasmejala. ,,Uvekje u pitanju posao." ,,Ko kae da je ljubav mrtva?" Upozoravam te. Dri ruke dalje od njega." Unutra se nalazilo est barova, restoran, kazino, plesni podijum i striptiz klub. Bilo je i osamnaest privatnih odaja. Nije se ni na e-mu tedelo, ni na raskoi, ni na kiu, ni na vulgarnosti, Beli trg je bio spomenik postsovjetskog hedonizma. Vatukin je odvede do kancelarija u zadnjem delu bljetavog lavirinta. U sovjetsko doba tu je bila smetena bioskopska sala sa dve hiljade sedita, namenje-na za plasiranje jeftine dravne propagande. Na zidu u kancelariji obezbedenja bili su nanizani monitori. Vatukin joj dopusti da baci pogled u neke od privatnih odaja. U jednoj od njih est striptizeta je

cupkalo oko etvorice debelih mukaraca. Na sve strane su lea-le flae od piva, votke i vina. ,,Kazaci", prezrivo promrmlja Vatukin. ,,Ova banda dolazi jed-nom meseno. Stacionirani su u Almatiju. Trgovci orujem. Imaju dil sa Kinezima. Robu transportuju preko Kazahstana, Kirgistana i Ta-dikistana." ,,Znaju li kineske vlasti za to?" ,,Pretpostavljam da znaju. I oni imaju deo kolaa. Ove gnjide ov-de imaju predstavnitvo u Pekingu. Cak n: kiriju ne plaaju. Vlada im daje prostor za dabe." 216 U drugoj privatnoj odaji etiri devojke su umrkavalei srebrnog posluavnika pod nadzorom dvojice zgodnih mlau,,. karaca u svilenim odelima. U treoj prostoriji tri ene su sedele na sofi, puei, priajui i dosatujui se. U sobi su leala i etiri komi-rana mukarca. Na sve strane su bile razbacane prazne flae. Vatukin se iskezi. ,,Poput svih nas, pokuavaju da nadoknade izgubljeno vreme." Potom ju je poveo do stptiz bara u suterenu. Stajali su na ula-zu. Pretpostavljala je da pokuava da je testira, pa nije ispoljila ni-kakvu reakciju. Mukarci su sedeli grupisani oko malih stolova. Bas je tutnjao prostorijom. Vazduh je bio ispunjen vrelinom i vlagom. Koa se presijavala pod svetlou reflektora. Oblaci dima, pomea-ni sa kiselim zadahom znoja, dizali su se navie, rasprujui se me-du kupama titrave svetlosti. Devojke zacakljenih oiju uyijale su se oko gostiju, izmamljujui im rublje, dolare, marke. Vatukin zapali 'marlboro'. ,,Kostja kae da ste odseli u Baltsugu." Tano." ,,Ako elite mogu vam poslati nekog tipa." Uprkos svemu kroz ta je prola, Vatukinova ponuda ju je zate-kla nespremnu. Ne zbog onoga toje rekao, ve zbog leernosti ko-jom joj je to saoptio. Pokuala je da ga jednako nonalantno odbi-je. ,,Ne, hvala." ,,Doi e vam pravo na vrata. Kao narueni sendvi." ,,Ne veeras," ,,Onda neki drugi put?" ,,Sumnjam." ,,Ako ovde nema nikoga ko vam se svida, nemojte se obeshra-briti. Mogu vam nabaviti ta god elite. Najzgodnije, bilo koje boje, bilo koje... veliine. Bilo kog formata..." ,,Kao to sam vam ve rekla, nisam zainteresovana," ,,Moda vie volite ene. Jesam li u pravu?" Stefani se izvini i ode do toaleta. Unutra je sve bilo od merme-ra. Bacila je pogled na ogledalo. Pune sone usne, bleda koa, du-boke tamne oi. Prode rukom kroz svoju gustu kosu. Nimalo loe, s obzirom na okolnosti. Medutim, uprkos tome to nije bilo nimalo loe, oseala se kao najstarija dvadesetsedmogodinjakinja na svetu. Onda krenu nazad ka separeu. Pogled su joj privukle njegove razmere. Visina, irina. Zastala je i osmotla ga. Izmedu njih je bi217

/a masa Ijudi. Zurio je pravo u nju. Primetio ju je pre nego to je ona opazila njega. Debele usne, veliki kvrgav nos, izbuljene ablje oi, bleda pegava koa obasjana ultraljubiastim sijalicama. Boris Bergtajn. Stefani nije imala predstavu koliko dugo su se tako gledali. Ni-jedno nije skretalo pogled. A onda Petra preuze kontrolu, jurnuvi ka njemu, ak i sa tolike razdaljine mogla je primetiti njegovu us-panienost. Poeo je da uzmie. Krio je put ka izlazu, ignoriui gundanje i psovke. Gomila nije uspevala da ga sakrije. Uporno ga je sled/la. Ali bee joj suvie odmakao. mugnuo je kroz vrata, iz-gubivi se u zavojitom pasau. Kada je stigla do izlaza od njega ni-je bilo ni traga ni glasa. Bilo je etiri i petnaest kada su napustili Beli trg. ,,Znam da je kasno, ali moram neto da obavim. Ima li neto protiv?" Stefani slegnu ramenima, isuvie umorna za bilo kakvu reakciju, Petnaest minuta kasnije, automobil skrenu sa Mira prospekta, upu-tivi se ka severozapadu. Prolazili su Murmanskim prospektom, pa-ralelno sa eleznikim inama koje su od stanice Lenjingrad vodile ka stanici Sankt Peterburg. Potom skrenue desno u neku stambe-nu etvrt. Pored njih su promicale zgrade sa fasadom od crvene ci-gle, razdrndani automobili poredani du Mnjaka. Komarov se na kraju parkira u ulici Kalibrovskaja, uz sam zid fabrike Prokatdetal. Iz odaka je kuljao gust dim. Stefani izade iz 'oguna'. U daljini je videla oronuli TV toranj Ostankino. Delovao je ogromno, obasjan gradskim svetlima. im je izala ophrva je umor i ona poe da se trese od hladnoe. Podigla je kragnu kaputa. Fabrika je uporno bru-jala. Pazi gde gazi", upozoho ju je. Preli su ulicu, a onda poli stazom izmedu dva niza metalnih ga-raa. Staza je bila oiviena stablima topole, breze i lipe. Na kraju se zaustavie ispred neke petospratnice. Zgrada je imala dva ula-za, ali Komarov ne ude ni u jedan od njih, ve je povede sa strane. Slabo ulino osvetljenje uskoro postade beskorisno. Stefani uspo-ri korak dokjoj se oi ne privikoe na tamu. A onda odjednom zati-tra nekakva svetlost. Komarovje otvarao teka metalna vrata. Spustivi se uzanim stepen/tem u suteren, obree su u velikoj prostorij/ obasjanoj slabom svetlou lampi prikaenih za zid. Ko-marov se okrenu ka njoj, pokazavi joj da bude tiha. Pod prigue218 nom svetlou Stefani ugleda dva niza montanih kreveta, po jedan du svakog zida. Ispod tamnih pokrivaa nazirala su se uukana tela. Cinilo se da su svi kreveti bili zauzeti. Soba je bila topla i is-punjena tekim zadahom. Neto je zapara u grlu. Sledila je Koma-rova, proavi kroz vrata na drugom kraju odaje. Soba u koju su uli bila je mala i svea. Uza zid je bila poredana gomila kutija. U treoj sobi ponovo postade toplo. ,,Kostja!" U susret im je dolazila omalena debeljukasta ena sa velikim naoahma. Kosa joj je bila oiana na pa. Nosila je tamno zeleno radno odelo navueno preko debele sive dukserice. Imala je pede-setak godina. Na bradi je imala oiljak neobinog cik-cak oblika. ,,Kako je veeras, Ljudmila?" ,,Nema mnogo guve." ,,Koje sve tu?" ,,Maks, Aleksej, Valeja." ,,Gde su? Pozadi?" Klimnula je glavom. ,,Hoete li neto da pojedete?" Pogledao je u Stefani. Ona odmahnu glavom. ,,Jeste li bar za aj?" ,,Uvek", odgovo Komaroy.

U susednoj prostohji nalazila se improvizovana kuhinja: tri p-mus poreta ispod zastarelog ventilatora, drvena sudopera ilegal-no prikljuena na gradski vodovod, sto pretrpan inijama, kaikama i erp^ama. ,,ta je ovo?", upita Stefani. ,,Prihvatilite." ,,Za koga?" ,,ta misli za koga? Za beskunike." ,,ta mi traimo ovde?" ,,Pa, rekao sam ti. Moram neto da obavim." ,,Ovde?" ,,Za mene svuda ima nekakvog posla, draga moja Petra." Raskopala je kaput, ,,Lae me, ali nema veze. Kada bih znala sve o tebi, verovatno bi mi brzo dosadio." aj je bio jak i gorak. Ostavio ju je samu na petnaestak minuta. Razmiljala je o Nataliji on pripada meni... dri ruke dalje od nje-ga - / Vatukinu. Ispod Natalijine oigledne agresivnosti tinjao je oaj. Vatukin je bio druga ansa u svetu u kome veina devojaka nikada ne dobije ni prvu. Kada se konano pojavio, Komarov ne pru-i nikakvo objanjenje za svoje odsustvo. 219 Uli su u auto i krenuli ka jugu. ,,Kada sam bio mlad, Moskva je nou bila veoma mrana, ak i kada sam se vratio sa istoka, nije bilo ni priblino ovako. Nije bilo to/iko svetala, reklamnih panoa, automobila. Grad se neverovatno promenio u poslednjih deset godina." ,,Nabolje?" Komarov se osmehnuo, ali nije odmah odgovorio. Oni koji ive na Menhetnu, na gornjem Ist Sajdu, sigurno bi tako rekli." ,,A oni koji ne ive tamo?" ,,Nekada je ovde postojao reim koji je Ijude jebao u zdrav mo-zak. Danas tog reima vie nema, ali se i dalje deava isto." ,,Ko im to danas radi? Ljudi poput tebe?" Zapalio je cigaretu, ,,Kako si prola sa Vladimirom?" ,,Pretpostavljam da e me potraiti." ,,Jesi li tnu rekla da u stvari trai Kobu?" Stefani odjednom obuze napetost. ,,Nisam." ,,AH to je istina, zarne?" Da li da ga slae, da mu kae istinu /'//' neto nalik istini? Nije mo-gla da odlui. ,,Zato ga uopte trai?", upita Komarov. ,,Molim te, ne teraj me da te laem," Bee ve prolo pet kada je ula u svoju hotelsku sobu. Sama. 18 U senci kolosalnog hotelskog kompleksa lzmailovo bila je smetena pijaca, Taksi je doveze do same kapije. Na istini preko puta igrale su tri vezane meke. Sa druge strane ograde na-lazilo se na desetine tezgi. Bile su poredane pod pravom linijom, sa uzanim prolazima izmedu redova. Pada/a je kia. Na najlonima razapetim preko tezgi hrmirale su se barice ledene vode. Neka de-vpjka, obuena u tradicionalnu cigansku nonju, svirala je violinu. aka kojomje prevlaila gudalo preko ica bilajojje sakrivena u ru-kav, kako bi se zatitila od otrog mraza, Stefani oseti miris dn/e-nog uglja i peenog mesa. Neka postarija ena se isprei pred njom, nudei joj ubare od nutrije / krzna polarne lisice. Kada je Stefani odbi, ona besno pljunu u blato pored njenih izama.

Stefani potom zade u deo p/jace gde se prodavala vojna opre-ma. Trebalo joj je petnaestak minuta da pronade tezgu koju joj je 220 Stern opisao. Iza tanda, na ianim vealicama, bili su okaeni pla-vos/V/ vojni injeli. Neki su oigledno bili noeni, dok su drugi izgle-dali potpuno novi. Na tezgi se nalazila i kutija puna ubara. Na sva-kojje bila prikaena limena crvena zvezda. Na stoiu ispred tezge bili su poredani revolveri, bodei, medaije, kompasi, dogledi, zna-ke. Bilo je tu i est zardalih nemakih lemova iz Drugog svetskog rata. Na dva lema bile su primetne rupe od metka. Iza tezgeje sta-jao onii tamnoputi mukarac naboranog lica. Nosio je prljavu belu 'fila' vetrovku. Stefani podie stari teleskopski nian. ,,Zahvaljujui njemu ukokali smo mnogo Svaba pred Staljingra-dom. To vam je deo istorije. Pripadao je 284. sibirskoj diviziji." ,,Da li je Rudi tu?" Pitanje ga je oigledno iznenadilo. Oprezno ju je osmotrio. ,,U bolnici je." ,,Neto ozbiljno?" ,,ena mu se ponovo porada. Peto dete." ,,Zar je toliko loe?" Nakon kratkog dijaloga, njegova sumnjiavost nestade. ,,ta vam treba?" ,,Neto to funkcionie." ,,Za kada?" ,,Odmah." ,,Ne mislite valjda da ovde drim robu?" ,,Koliko vam vremena treba da mi donesete?" ,,Zavisi ta traite. Dvadeset minuta do sat vremena." ,,ta imate?" ,,Pa, recimo, 'nagant'..." ,,Na ta vam ja liim? Na sakupljaa antikviteta?" Paljivo se osvrnuo oko sebe. ,,A Je l' moe MR73? lli 'Glock 27'?Glockye odlian. Lino sam se uverio. Sedamdesetprocentni polimer, prima petnaest metaka, plus jedan u cevi. Fosforescentni nian. A imam i par ekih CZ 75-ica. Ako vam treba neto vee, wogu vam ponuditi 'ingramoy' automat od 7.65 mm." ,,A ta kaete za SIG-Sauer P226 sa prigu'waem?" Pola dvanaest. Stefani side sa minibusa broj 733, u blizini resto-rana Podbreje, na putu ka lzmailovu. Vreme se bee pogoralo. Kia je polako prelazila u sneg. Na adresi Krilatskoje breuljci 35 najazila se turobna sedamnaestospratnicat smetena u bloku identinih gradevina. Dve ene rumenih okruglih lica avrljale su na ula221 zu. Stefani na svom mobilnom promrzlim prstima okrenu fiksni broj u komiluku. Javi se muki glas. ,,Da?" ,,Da li je Galina tu?" Galina. " ,,Pogreili ste. " Bar je bio kod kue. One ene su u meduvremenu napustile ulaz. Stefani pode liftom do petnaestog sprata. U kabini se oseao teak vonj mokrae. Vrata se razdvojie, otkrivajui uzani hodnik. Nikoga nije bilo na vidiku. Prola je pored njegovih vrata, proveri/a da li je hodnik i dalje prazan, a onda izvadila SIG iz depa kaputa i namestila priguiva. Potom ponovo okrenu isti broj. "

,,Mislim da ima problem. " ,,Ko je to?" ,,Poli su po tebe. Ima dva-t minuta. Sreno. " Onda zauze busiju. Kada je otvorio vrata, naleteo je pravo na SIG. Ciljala muje pravo u glavu. Dobro je odmerila visinu. Trgaose, pogleda prikovanog za priguiva. ,,Zdravo, Borise. " Bergtajn razvue lice u Ijutitu grimasu. ,,Sranje!" ,,Samo mi prui razlog i neu oklevati. " ,,Jebi se!" ,,Hajde sad polako nazad. Bez naglih pokreta. " Stefani zatvori vrata, drei ga neprestano na nianu. Kuhinja je bila u oajnom stanju: danima neoprano posude u sudoperi, prazne flae, plastini tanjirii prepuni opuaka, vonj ukiseljenog mleka, bubavabe koje mile po ostacima ubudalog hleba na stolu. Kupati-lo je zaudaralo na izmet. U kadi se nalazila gomila zapakovanih di-zel farmetki. Lanjaci, najverovatnije. Dnevna soba je bila pretrpa-na kutijama sa elektronskom robonr. CD uredaji, video rekorderi, DVD plejeri, laptopovi, televizori, muzike linije. Sve markirano. U prostorij/ su se nalazili jo i mala sofa prekrivena maslinastim prekrivaem, televizor, telefon i ruiasti plastini posluavnik koji je oigledno sluio kao pepeljara. ,,Lepo si se ovde sredio, Borise, Stan u potpunosti odgovara... tvojoj linosti." ,,Kako si me pronala?" ,,Ako se sea, kada smo se upoznali u Brajton Biu pomenuo si da ima stan u Kri/atskoju. " 222 Namrtio se. ,,Ali, stan se ne vodi na mene..." Stefani se zagonetno nasmei. ,,Znam." Bolje reeno, Stern je znao. Za odgovarajuu nadoknadu. ,,ldi do prozora, Borise. Spusti se na kolena, leda ka meni." ,,ta trai ovde?" ,,To sam ba ja tebe htela da pitam. Hajde, kao to sam rekla." Polako se spustio na tepih. ,,Ovde si zbog onoga sino?" ,,ta misli?" ,,Bila je to puka sluajnost." ,,Svi koji veruju u sluajnost na kraju zavre s metkom." ,,Kad god sam u Moskvi odlazim u Beli trg. Tamo su najbolje devojke." ,,Kod mene tvoj arm ne pali, Borise. ta radi u Moskvi?" ,,Dobro zna da dolazim ovde etiri puta godinje." ,,Ali zato si sad doao?" ,,Poslom." ,,Kakvim poslom?" Odmahnuo je glavom. ,,Ma daj, molim te..." ,,Kakvim poslom?" ,,Ne mogu..." Stefani opali. Hitac prigueno odjeknu u pretrpanoj sobi. Komad zida se rasprsnu pred Bergtajnom, odmah ispod simsa. Komadii gipsa i praine sruie se na njega.

lnstinktivno je krenuo u stranu, a onda se strovalio na bok, ne mrdajui. Stefani ga gurnu vrhom i-zme. ,,Na kolena. Lice ka zidu." Poeo je da se trese. ,,Nemam nameru da ponavljam. Dii se/" Polako se pridigao na kolena. ,,Da ujem, ta si sino video?" ,,Nita." ,,ta si video?" ,,Kunem ti se da nisam video nita." Uspanieno je zaplitao je-zikom. ,,Pmetio sam te tek kad si me pogledala." ,,Reci mi kakvim si poslom ovde, Borise?" ,,Molim te..." ,,Nemam nameru da ponavljam. Metak u kimu e biti sasvim dovoljan. Umree, ali natenane. U vrajim mukama. Pet, etiri, tri, dva..." ,,U depu mi je." 223 ,,Jedan..." ,,Pogledaj u jebeni dep/" Stefani koraknu napred, prislonivi mu vrak priguivaa na po-tiljak. ,,Polako, Borise. Ako pmetim bilo ta to podsea na oru-je..." ,,Kunem se." ,,Dobro, onda. Hajde da vidimo ta je to." Veoma polako je zavukao levu ruku u dep od jakne, izvukavi odatle malu limenu kutiju. Izgledala je kao tabakera, ali nije bilo ni-kakvih oznaka. Stefani je uze, pa se povue par koraka. Podigla je poklopac. Na vrhu je bio tanak s/oj vate, a ispod njega dvadesetak brino ispresavijanih etvrtastih komadia papira. ,,Jo jedan narko-diler. Svet proso vapi za takvima." Bergtajn je odmahivao glavom. ,,Sta lupeta? To nije droga." Stefani razvi komad papira sa vrha. Vidi, vidi..." Tri fino izbruena dijamanta. ,,Ako ih uzme, potpisala si mi smrtnu presudu", zacvile Berg-tajn. ,,Ma ta mi kae." ,,A ako me upuca - ili ako nestanem - onda si potpisala smrt-nu presudu mojoj majci." To ju je acnulo. Bilo joj je drago to je Bergtajn gledao u zid. ,,Za koga radi?" ,,Ne poznaje ih," ,,Pojma ti nema koga ja sve poznajem. Ustaj." Malo po malo se pdigao. Miii na butinama su mu se nekon-trolisano grili. Izgleda da je sa beikom bio isti sluaj. Kada se okrenuo, Stefani primeti tamnu vlanu mrlju na preponama. Nije imao hrabrosti da je pogleda u oi. ,,Nisi dorastao svom zadatku, Borise." ,,Znam." Sa petnaestog sprata pucao je pogled na Moskvu. Posmatrala je hemijsku izmaglicu nad gradom. Visina na kojoj se stan nalazio pruala je sjajan pogled na urbani pejza, ali i

maksimalnu izloe-nost otrim vetrovima sa Urala. Oseala je promaju koja se provlaila kroz prozor i ula zavijanje vetra koji je nemilosrdno ibao kon-strukciju zgrade. Iz kupatila je dopiralo pljuskanje vode i kripa slavine. Par minu-ta kasnije Bergtajn se vrati u dnevnu sobu. Presvukao se. Na se-bi je sada imao par smedih panta/ona. 224 Dobar izbor boje", prokomentarisala je Stefani. ,,U sluaju da se 'ukaki u gae." Ba si duhovita", progunda Bergtajn. ,,Ne brini. Ja umem da uvam tajnu." aHoe da popije neto?" nNe pijem sa bubavabama." Bergtajn je delovao uvredeno. Stefani ree: Videla sam ti kuhinju, Borise." Otvorioje kutiju u kojojje trebalo da se nalazi aivin muziki ure-daja i odatle izvukao istu bocu ispunjenu tamnom tenou. ,,Za-to ga drim ovde." Skinuo je zatvara, a onda joj pruio flau. ,,ta je ovo?" ,,Jermenski konjak." ,,Malo mi je rano." 1 meni. Ali nemam ba svakog jutra ast da mi neka enska dr-i pitolj uperen u glavu." Nakon to je povukao nekoliko gutljaja i ispuio cigaretu, nervi su poeli da mu se oputaju. ,,Tako dakle? Dijamanti? Jesi li svestan ta radi, Borise?" HTreba da ih prenesem do Njujorka. Eto ta radim." ,,Spremna sam da se kladim da nema nameru da ih prijavi ca-rinicima na Kenediju" Bergtajn se poea po nosu i slegnu ramenima. ,,Zato mi / pla-aju dvadeset pet soma." ,,Pare koje e ti omoguiti da uleti u posao sa iznajmljivanjem jahti u Fort Loderdejlu?" ,,Moda." Stefani skinu pguiva sa SIG-a. ,,Jesi li smislio kako e to iz-vesti?" ,,Naravno." Lagaoje. ,,Ma daj, Borise..." ,,Dobro, nisam jo. Ali imam nekoliko ema." Da ujem." nNema anse." Stefani se nasmeja. ,,Da sam htela mogla sam da ti sjurim me-ak ujnozak, da potrpam kamenje u dep i izadem odavde kao da se nita nije desilo." ,,Zato nisi?" nZato to nisam lopov. I zato to ne ubiiam glupe bespomone zivotinje." -j~" nekao joj je. Tri plana, sva tri jednako beznadena. 225 ,,Zaboga, Borise, ta ti vredi dvadeset pet soma ako zaglavi bar petnaest godina?" ,,lma neku bolju ideju?" ,,Nemam," ,,E pa, onda... probau, pa ta mi Bog da." ,,anse su ti ravne nuli."

Bergtajn baci pikavac u prepuni ruiasti posluavnik i odmah upali sledeu cigaretu. Stefani se seti Marije Bergtajn, njene neo-bjanjive opinjenosti Alom Pugaovom i malog uukanog stana u Brajton Biu. ,,Ponudiu ti neto, Borise. Dobro me sluaj. Mislim da ti mogu obezbediti siguran nain da ovo kamenje prebaci do Sjedinjenih Drava." Delovao je sumnjiavo. ,,Koliko trai?" ,,Ne treba mi novac. Hou da mi zauzvrat neto uini." ,,ta?" ,,Hou da to zavri kako treba, da pokupi svojih dvadeset pet soma i da ispari. Nema ti prokletu petlju za takve poslove. Sam si mi to rekao one veeh u Njujorku. Na prvi pogled deluje kao mnogo opak tip." Pogledala je u njegove prepone. ,,Ali ostali ne vi-de ono to sam ja upravo videla. Ne znam za koga radi, ali mogu da pretpostavim o kakvom se soju radi. Namirisali su te na m/lju. Ako ih se ne otarasi, zabasae do gue. Moda ne danas, moda ni sutra, ali to te pre ili kasnije eka. lli e izgubiti glavu nizata." Bergtajn je delovao iskreno zbunjen. ,,Zato ovo radi?" ,,Zato to mi se - uprkos bilo kakvom zdravom instinktu - dopa-da. A dopala mi se i tvoja majka. Bilo bi strano da t/ jednog dana donosi cvee na grob zbog iste imbecilnosti." ,,Do davola! Kasnim!" Posle desetak minuta razgovora Bergtajn zgrabi telefon i poe da ukucava brojeve. ,,Obeao sam ujaku da u ga danas posetiti. Onda je zastao i pogledao u Stefan/. ,,Je l' to u redu?" Slegnula je ramenima. ,,Nas dvoje smo zavrili? Nee me upucati u leda kad krenem kroz vrata?" ,,Neu. Bar ne danas." Otipkao je jo dva broja, a onda ponovo zastao. ,,Hoe li sa mnom?" Neu." 226 Oopae ti se. Svima se dopada." ^Borise..." tPod datim okolnostima, ovo je najmanje to mogu da uinim za tebe. Poznavao je Georga Salibija." Njena znatielja se probudi. ,,Stvarno?" Bergtajn je vozio petnaest godina star ulubljeni 'audi'. Stefani ga upita da li je siguran da e auto izdrati put. Odgovorio joj je da ga jo nikad nije izneverio. Bili su ve na spoljanjem gradskom pr-stenu kada se oglasi Stefanin mobilni. Komarov. ,,Gde si?", upita je. ,,U automobilu." ,,Moe li da razgovara?" ,,Donekle." ,,Hteo bih neto da ti pokaem. Sta radi yeeras?" ,,Zvui primamljivo. Recimo da ne radim nita." Komarov joj izloi detaljna uputstva, a onda sve jo jednom po-novi. ,,Jesi li zapamtila?" ,,Biu tamo." Sa spoljanjeg prstena su skrenuli na seoski put koji je vodio pored Skolkova, a onda se otisnuli preko otvorenih polja. Nije bilo saobraajnih znakova. Neto kasnije su skrenuli na uski krivudavi neasfaltirani drum oivien stablima srebrne breze, koji je vodio ka proplanku na obali jezerceta. Nekada davno, drvena kuica pored vode bila je okreena

tirkiznom bojom. Uprkos dugogodinjoj izlo-enosti surovim klimatskim uslovima, okvi na prozohma su i dalje bili intenzivne zelene boje. Dim je kuljao iz metalnog odaka na kro-vu. Josif Bergtajn izade da ih doeka. Pored njega su stajala dva nemaka ovara. Nije bio ni vii ni tei od svoje sestre, Izgledali su skoro kao blizanci. Srdano je zagrlio Bohsa i rukovao se sa Stefa-ni. Bio je uzdran, ali pjatan. Pozdravivi je, blago se naklonio. Unutra je bubnjala tuana pe. U kuhinji i dnevnoj sobi bilo je toplo i suvo. Podovi su bili zastrti jeftinim samarkandskim ilimima 1 Prstirkama od irvasove koe. U dnevnoj sobi su se nalazili velika sofa, dve kone fotelje, dva radna stola, stara polica za knjige, uramljeni crtei na zidovima. Bio je to pravi uukani porodini kutak. Posluio ih je supom i crnim hlebom koji je sam umesio. Borisa je to oigledno obradovalo. Podsetilo ga je na majku. Posle ruka su PpHi aj. Josif Bergtajn je rekao Stefani da je i on bio u prilici a emigrira u Izrael sa ostatkom porodice, ali da mu nije bilo ni na 227 kraj pameti da ode. Priao joj je kako ih je Boris preklinjao da osta-ne s njim, ali da njegova sestra Marija nije htela ni da uje. ,,Mislim da se plaila da bi mogao postati kao ja. ta sam mo-gao da urad/m? Marija je uvek bila tvrdoglava. Ali ne uvek i u pra-vu. Klela se da ih u Izraelu eka bolji ivot. I ta se desilo? Otili su i odatle. Kada vidim u kakvom se haosu Rusija danas nalazi, znate li ta uradim? Samo pomislim na Izrael i odmah mi je lake." ,,Zar niste bili u iskuenju da se preselite u Njujork kada vam je porodica emigrala u SAD?" Poeo je da zavija cigaru. ,,etiri puta sam bio u Njujorku, ali ni-kadanisam poeleo da tamo ivim." ,,etiri puta?" ,,Da. Bio sam i u Cikagu. Bostonu. Putovao sam u inostranstvo pet-est puta godinje." Liznuo je cigaret-papir, a onda zalepio ci-garu. ,,Poslovno." ,,ime se bavite?" ,,ta vam je Boris rekao?" ,,lskreno reeno, nita. Osim da ste poznavali Georga Saiibija." Josif izvi obrvu. 1 vi ste ga poznavali?" Stefani pogleda u Borisa. ,,Pa, ne ba. Srela sam ga samo jed-nom. Nije bio naroito komunikativan," ,,Ba udno." ,,Zato?" ,,Ne zamete mi na direktnosti, ali vi biste ba bili njegov tip. Tamnokosa, atletske grade, odluna... Stefani se seti Rut Stajfel. ,,Mislite da sam odluna?" Na licu mu se pojavi slabaan osmeh. Usne su mu bile tanke i stisnute. ,,Nazovite to instinktom. U svakom sluaju, itao sam o njegovom ubistvu u novinama. Bilo je i na TV-u. Jeste li videli itu-Ije? Brenjev, Andropov, Gorbaov - znao se sa svima njima, neka-da u stara vremena. Poznavaoje i Jeljcina, u vreme kadaje ovaj bio partijski funkcioner u Sibiru i jo uvek mogao da spoji dve suvisle misli." Boris izade iz sobe. Stefani upita: ,,Kako ste se upoznali sa Sa-libijem?"

,,Bankarska posla." ,,Vi ste bankar?" ,,Pa, ne ba." Rekao joj je da su se upoznali na Kipru poetkom sedarndese-tih. On je bio tamo po slubenoj dunosti. Salibi je u to vreme ze228 . ^a uvrsti svoje veze sa Kremljom. Bergtajn je bio deo tajnog rnoskovskog tima koji je trebalo da razmot Salibijevu ponudu. Posle toga smo se povremeno susretali. U Bejrutu, Atini, Ber-linu. Nekoliko puta i u Sjedinjenim Dravama. Dopadao mi se. Bio je rezervisan prema strancima, ali srdaan i velikoduan prema prijateljima." tefani je bivala sve napetija. 6/0 vam je prijatelj?" Josif Bergtajn seglasno nasmeja. ,,Ma, ne. Nikako. Ja sam b/o samo posmatra. Jednostavno sam bio u prilici da vidim kako se ophodi prema drugim Ijudima." Stefani onda toboe nonalantno upita: ,,Kada sam ga upoznala bioje u drutvu jednog Rusa. Konstantina Komarova. Jeste li uli za njega?" Klimnuoje glavom. ,,Mislim da ivi u Njujorku. FBI mu je dao nadimak..." ,,Don sa Dona." ,,Ba tako." ,,Sta znate o njemu?" Josif Bergtajn zakilji oima. ,,Pria se da je u hotelu u Voro-njeu ubio nekog Uzbekistanca jednim jedinim udarcem." Kada su krenuli za Moskvu ve se sputao sumrak. Jedan od fa-rova na automobilu bio je slomljen, ali ih to nije usporilo. ,,Nisam uspela da saznam ime se tvoj ujak tano bavi." U poslednje vreme ne radi puno." ,,A ranije?" 8/0 je u KGB-u." ,,ta mu je bio posao?" ,,Radioje u finansijama. Bio je zaduen za raspodelu fondova za nae agente u inostranstvu," ,,Ozbiljno?" Bergtajn klimnu glavom. ,,Putovao je irom sveta." Taksi se spusti obalom reke Jauza, seyerno od Lefortova, a on-da se zaustavi u ulici Semjonovskaja. Napolju je padao sneg. Krup-ne pahulje su leprale nad oferajbnom. Stefani krenu, sledei Ko-marovljeva uputstva. Sportski kompleks Metalurg je ranije ppadao fabrici ,,Srp i e-kic . Bio je zamiljen kao prostor za rekreaciju radnika. Sada je bio otvoren za javnost. To, naravno, nije vailo u deset minuta do po-n/ - sportski centar se zatvarao u devet - to je objanjavalo pri229 sustvo redara na glavnoj kapiji. Stefani krenu du ograde. Komaroy joj je obeao da ejedan od sporedn/h ulaza biti otkljuan. Kada je zala u kompleks, nastojala je da se

kree van glavnih pop/oanih staza. Sakrivena velom tame, prela je dva fudbalska terena, a on-da izbila sa zadnje strane crveno-bele dvospratnice sa c/glenom fa-sadom koja se nalazila u sreditu kompleksa. Provirila je iza ugla. Ispred ulaza su bile parkirane /imuzine i ostali etvorotokai. Telohranitelji i oferi su cupkali u mestu, cvo-koui od hladnoe, puei i dodajui flau u krug. Stefani se povue u pomrinu, uzvera se na kripavu meta/nu nadstrenicu iznad komandne kuice koja se naslanjala na zgradu i odatle se pope do prozora na prvom spratu. Prozor je bio odkri-nut. Uvukavi se unutra, zau prigueni odjek burnog aplauza, Unu-tra je bilo hladno, promaja je duvala niz pasa. Napipavala je put kroz tamu. Onda pred sobom ugleda slabane take svetlosti. Sve-tiljke na balkonu, po tri sa svake strane zgrade. Sve su bile usme-rene nadole. Stani iza srednje svetiljke, sa strane koja ti je najbli-a. Prvo toje primetila bilaje vrelina kojaje kuljala odozdo. Potom je osetila vonj. Pomeani miris duvana, parfema, telesnih isparenja. I jo neega to, iako joj je bilo poznato, nije mogla odmah identifi-kovati. Pogledala je dole. Bodi-bilderske sprave i tegovi bili su sklonje-ni u stranu. U sreditu sportske sale nalazio se ogroman kavez u kome je bio smeten bokserski ring. U ringu su se borila dva mu-karca. Jedan je bio krupan i spor, drugi ilav i brz. est svetiljki sa balkona bilo je fokusirano na bohlite. Kada su joj se oi privikle na bljetavilo svetlosti, Stefani ugleda krv. Krv se slivala sa boraca, kapajui na pod arene zastrt atorskim platnom. Krupniji bokser uputi desni direkt, a onda se okliznu. Na grimiznoj podlozi ostade trag stopala. Rulja poe da klie. Njegov ilavi protivnik tada uputi pljusak udaraca. Jedan od njih pogodi krupajliju u vilicu. Crake kr-vi i znoja poletee kroz vazduh. Tek tada Stefani primeti da nijedan od boksera nije nosio rukavice. Oko ringa se tiskala grupa Ijudi. Uglavnom mukarc/. Zaarena lica su im bila oblivena znojem. Mahali su pesnicama i urlali. Po Stefaninoj proceni, oko treinu publike u dvorani sainjavale su e-ne. Neto dalje odatle bili su postavljen/ stolovi i stolice. Du jed-nog zida bio je smeten improvizovani ank gde se moglo naruiti pie. 230 X\ onda shvati odakleje poticao onaj zadah. Teak sparni vazduh b'o /e proet ukusom krvi. Gotovo da ga je mogla osetiti na nepci-ma petra je u svojoj kahjeri videla i gore stvari, ali je od onoga to ualeda ipak podidoe marci. Bio je to Koloseum. Gladijatori i ras-pomamljena rulja. Prela je pogledom po dvorani. Nije joj trebalo mnogo da ih pronade. Komarov je sedeo za jednim od stolova u drutvu Vatukina, Natalije, estoce njoj nepoznatih mukaraca i dve ene, Ba kao to je i rekao. Krupniji bokser je u meduvremenu ivnuo, zadavi svom protiv-niku estok udarac u donji deo stomaka. Dvoranom se prolomi zvuk koji je liao na itanje ogromnog ispumpanog balona. Sitniji bok-serse zateturao, otkotrljavi se preko klizavog atorskog platna. U poslednjem trenutku je uspeo da izbegne udarac nogom upuen ka njegovoj glavi. Stefani nije mogla da vidi izraz na Komarovljevom licu, ali je Va-tukin delovao potpuno zaokupljen borbom. Natalija je, sa druge strane, delovala zaledeno. Na njenom licu nije se mogla nazreti ni trunka emocije. Kada sam bila mlada poznavala sam mnogo potencijalnih Nata-lija. Devojke iz Krua, Kardifa, Aberdina. Jedna ili dve su uspele da izvedu ono to i Natalija, ali ih je mnogo

vie zavrilo u jarku. Ne-srenice koje su pokuavale da pobegnu od svog porekla, oslanja-jui se na samo jedan adut: svoj izgled. Bez nekog formalnog obra-zovanja mogle su da se pouzdaju samo u praktian razum, odlu-nost i muku slabost. Bile su kao bokseri koji svim raspoloivim sredstvima sebi kre put iz geta. Jurile su za novcem jednako ne-milosrdno kao kapitalistiki investitori, ali ih nikada nisam smatrala plaenicima ili sakupljaima zlatnih poluga. Uvek sam na njih gleda-la^kao na osobe koje su pokuavale da uzmu ivot u svoje ruke, sa vise ili manje uspeha. Progutale su ponos i bacile sebe kao ulog. lako ne znam gotovo nita o Nataliji, imam utisak da je dobro Poznajem. erka eleznikog skretniara ili sitnog oficira koji nika-da nije dobio pravu ansu. erka ene koja je trpela iivljavanja svog mua alkoholiara. Zena neverovatnog stoicizma, koji je na-sledila od svojih enskih predaka. Jasno vidim Nataliju u nekom rvincijskom gradiu, sivom hladnom i zatucanom, njeno odrastanje medu vrnjacima slinih sudbina. A onda je, poetkom pubertetaj njena raspupela lepota poela da je izdvaja od ostalih. Muke :l su je udno gutale pogledom, a ona je postajala sve samouve231 renija. A onda je u jednom trenutku odluila da prekorai liniju. Na-dam se da je njeno prvo iskustvo bilo naivno i neno. Moje je bilo brutalno i razoaravajue. Posle toga... pa, verovatno je ovra-vala kroz patnju, da bi na kraju uvidela ne samo da svoj izgled moe upotrebiti kao robu, ve i da joj je on jedina ansa za bekstvo od turobne neminovnosti koju budunost nosi. Moda je maznula neke pare. lli spavala sa debelim bankarskim slubenikom koji je iveo na spratu ispod. Sta god da je uradila, uspela je da prikupi dovoljno za kartu do Moskve. Do metropole. Bljetava svetla, klju za budu-nost neukaljanu prolou. Ali ta budunost stoji na staklenim nogama. Krhkim, nepouzda-nim. Ako se razbije, ta onda? Da se vrati u zaborav? Rulja je urlala. Sitniji bokser je bio toliko usredsreden na kiu udaraca kojom je zasuo svog protivnika da nije primetio njegov iz-nenadni levi direkt. Sadaje leao izvaljen na ledima, prekriven sop-stvenom kn/lju i krvlju svih boksera koji su proli kroz ring. Masa ga je pozivala da ustane. Pridigao se na kolena, previjajui se. Rmpa-lija ga je zgrabio za kosu i tresnuo kolenom po licu. Krv iknu na sve strane. Stefani zatvori oi, alije i dalje ula tup odjek udaraca i ras-pomamljeno klicanje gomile. A onda je sve bilo gotovo. Adrenalin poe da jenjava i klicanje gomile se povue pred romorom razgovora. Publika se usredsredi na naplatu opklada. Postioci su cirkulisali oko stolova. Beivotno telo boksera - biloje nemogue rei da lije bio mrtav ili samo u ne~ svesti - bilo je izneeno iz ringa na improvizovanim nosilima. Ali, on vie nikoga nije zanimao. Stefani ponovo baci pogled ka Vatukino-vom stolu. Komarov vie nije bio tu. Minut kasnije zau glas iza svojih leda. ,,Jesi //' imala nekih problema?" Stefani se okrenu. Delovao je kao senka. ,,ta je do davola ovo?" ,,Zabava za one koji vole surovost i koji imaju dovoljno para da p/ae." ,,ta ti trai ovde?" ,,Pruam svojim klijentima provod kakav ele." ,,Ko su oni Ijudi za tvojim sto/om?"

,,Amerikanci. Dvojica su preduzimai. Jedan je hotelijer, Ostali su bankari." Pbliio joj se tako da moe da mu pogleda u oi. On-da ree: Tvrde da je ovo bolje od seksa. Uzbudljivije. Kau da na 232 Menhetnu u bilo koje doba mogu da spavaju s najlepim enama sveta. Ali ovo... ovo je neto stvarno. Neprestano koriste tu re." Trebalo bi vie da izlaze." ,,Slaem se. Ali su suvie izmodeni za tako neto." 1 ta ti trai sa njima, Kostja?" ,,lsto to i ti sa Vladimirom. Posao." nPomae im da potroe koji dolar na sveoptoj rasprodaji?" ,,Na kakvoj sveoptoj rasprodaji?" ,,Biva dravna imovina koja se ari u bescenje. Pretpostavljam da se o tome radi." ,,Kaska otprilike pet godina, Petra. Moda ak i deset. Nisu do-li ovde da bismo razgovarali o investicijama u Moskvi, ve o inve-sticijama u Njujorku. A valuta koja je u opticaju nije dolar, ve ru-blja." Bilo je dobro to su stajali u mraku. ,,A zato sam ja ovde?" Komarov se priblii, obgrli je oko kukova i pokaza joj na sto u neposrednoj blizini ringa. ,,Vidi onog tamnoputog sa zlatnom min-duom?" ,,Da." ,,Toje SergijevizBakortostana. Trgujenaftnim derivatima. Ima jake veze u Centralnaji. A onog debelog za stolom iza? U drutvu ridokose? Toje Barsov. Moskovljanin. Jedan od elnika Ljubercija. Onaj elavacje takode odavde. Feliks. On je iz Solntserskija. Onaj tamo omaleni, sa druge strane ringa, sa velikim naoarima i ta-pom. Je l' ga vidi?" ,,Da." ,,To je Ulman. On je iz Odese. I poslednji koga sam hteo da ti pokaem... kud li se deo? A, eno ga. Ona ridokosa mrcina. Okre-nut nam je ledima. To je Antonov, iz Dolgoprudnikija." 1 u emu je poenta?" ,,Svi oni imaju neto zajedniko. Tanije, radi se o dve stva." ,,Osim to su svi dovoljno bolesni da ovakvu grozomoru smatra-ju zabavom?" ,,Kao prvo: Ijudi ih obino sve skupa etiketiraju kao kriminal-ce..." ,,Ma, ta mi kae?" 1 kao drugo: svi oni zajedno su Koba." Dole, u kavezu koji je okruivao ring, jedan od radnika je doge-om brisao okrvavljeni pod pred sledei me. Na podu se, medutim, niJe primeivala nikakva promena. 233 ,,Svi zajedno su Koba?" ,,U ovo ili ono doba svi su se koristili tim pseudonimom. Svi oni koriste po nekoliko imena odjednom. Promene ih na desetine to-kom karijere." ,,Dovukao si me ovde da bi mi to rekao?" ,,Da bih ti to pokazao. Da bude dovoljno upeatljivo. Da te na-teram da shvati." ,,Da shvatim ta?" ,,Da samo trai vreme. Nee pronai Kobu za kojim traga, ukoliko on to sam ne bude eleo. Pravi Koba je legenda, Mit." Ba kao i Petra Rojter. ,,A ta je sa Vatukinom? Da li je on nekada bio Koba?" Komarov nita ne odgovori. ,,A ti, Kostja? Jesi li ti ikada bio Koba?"

,,Ne." Stefani ni sama nije znala da li je ono to je osetila bilo olaka-nje, nesigurnost ili apsolutna nepoverljivost. 19 Pola est ujutru. Stojim pored prozora u Kostjinoj dnevnoj sobi, gledajui na Kutuzovski prospekt. Napolju je neverovatno ti-ho. Na sebi imam samo tanku bluzu, ali mi je toplo, iako na svega nekoliko ina od mene veje sneg. Toliko o obazrivosti. Bacili smo sve u vetar provevi no zajedno. Ali, dolazak ovde bio je vie od nepromiljenog poriva. Bila je to deklaracija namere. Ovo nije sa-mo nomadska veza. Ovo je neto daleko dublje i nijedno od nas ne mora to naglas da kae da bismo znali da je tako. Ovaj stan je daleko manji od onog na Menhetnu. I bez trunke luksuza. Spavaa soba, minijaturna kuhinja, kupatilo i dnevni bora-vak u kome se upravo nalazim. Tamnozeleni tepih je star bar tride-setak godina. Kao i tapete sa cvetnim dezenom. Sare su na nekim mestima sasvim izbledele. U sobi se nalaze jeftin ajni stoi, neu-dobna sofa koju bi trebalo tapacirati, mali samsung televizor. Sa plafona visi jedna jedina sijalica, zaklonjena drap abaurom sa sme-dim flekama. Pored fotelje u uglu nalazi se klasina lampa. Stan deluje spartanski i hladno. Apsolutno nita ne govori o nje-mu. Ba kao ni onaj na gornjem Ist Sajdu. Sa druge strane, ni stan 234 Old kort plejsu ne govori apsolutno nita o meni. Veina domo-nosi neki trag onih koji ive u njima. Medutim, mesta na kojima Kostia i ja ivimo su poput garderobe koju nosimo: fasada koja bi trebalo da prikrije pravu istinu o nama. Na nekim od polica naredane su knjige, ostale su prazne. Na jednoj se nalaze etiri uramljene fotografije. Dve od fotografija pri-kazuju enu krupnih kostiju, snane grade, okruglog iica oivienog nustim crnim loknama. Na jednoj od njih ona lei na prostirci na tra-vi. U pozadini se nazire umarak. Smeje se. Na drugoj sedi za sto-lom. Preko ramena gleda u fotografski aparat. Tu ve deluje ozbilj-nije. Obe slike su stare. Trea fotografija prikazuje nekog mukar-ca. Kostjin otac. Slinost je neverovatna. Pozadina deluje turobno, preko etvrtastog prozora navuena je ipkasta zavesa koja prigu-uje svetlost. Tamna proredena kosa, smeak na naboranom licu. I osmeh je Kostjin - pomalo iskrivljen - ali mu je pogled prazan. Osmeh je samo na licu, ne i u srcu. Poslednja fotografija. Opet ensko lice. Ali, ova fotografija je neto novija, modernija. Ba kao i ona. Lepo oblikovane jagodice, tamna kosa, bleda put, sone usne i tamne oi. Deluje mi donekle poznato. Govorim sebi da mu je to moda sestra, jer ne elim da verujem da bi mu mogla biti neto drugo. Ali njen pogled odaje da je zaljubljena u osobu koja je slika, a ta osoba je verovatno on. a-Ije poljubac ka aparatu i... Obuzima me drhtaj. Poznata mi je zato to podsea na mene, Dodue, neto je nia, skladnije gradena, sve u svemu izgleda bo-Ije od mene, ali definitivno imamo neku zajedniku nit. Onda, prenuvi se, primeujem da je on tu. Stoji na vratima i po-smatra me. Pekir mu je obmotan oko struka. Postidena sam i zbu-njena. On ne pokazuje ni trunku emocije. ,.Ovo je Irina?" ,,Da." ,,ao mi je. Nije trebalo da..." Ne kae mi da je u redu. Da nema veze. Samo stoji i zuri u me-ne. Vraam fotografiju na policu.

..Nisi mogla da spava?" ,,Divno sam spavala", odgovaram mu. Sto je tano. ,,Ali sam se rasanila." ..Jesi li za kafu?" ..Malo liimo, zar ne?" Kostja ne odgovara. 235 ,,lzvini. Ali morala sam da pitam. Jesam li ja neto kao zamena?" ,,Nju niko ne moe da zameni." Kada se vratila u Baltsug bee ve prolo sedam. Komarovjoj ree da e se moda videti kasnije. Upitala je emu ,,moda", Re. kao je da zavisi od okolnosti. Kakvih okolnosti? Sastanaka, poziva uobiajenih stvari. Upitala ga je zato je i dalje toliko tajnovit pred njom, a on je izvrdao konkretan odgovor. ,,lz istog razloga iz kog si ti tajnovita preda mnom, Petra. Tako je bezbednije." Vrativii se u svoju hotelsku sobu, naruila je kafu, istuirala se, kontaktirala Sterna, iznela mu svoje zahteve i pitala za cenu. Ovo ne lii na tebe, Petra? Otkud sadpa dijamanti? Hoe da unese malo raznolikosti u svoj posao? Sve treba probati. U pet do devet javio joj se Vatukin, upitavi je moe li da dode oko jedanaest. Kazini na Novom Arbatu su delovali neubedljivo po danu. Ni traga od neona, samo modro nebo nad glavama. U Belom trgu se oseao teak ustajali vonj. Pod dnevnim osvetljenjem, mesto je delovalo jeftino. Cak su i pirane izgledale boleivo. Jedna starica je metlom skupljala razbijeno staklo. Vatukin ju je ekao u kancelariji na prvom spratu. Izgledalo je kao da oka nije sklopio i-tavu no. Prebledeo, zakrvavljenih oiju, idikljale brade. Ponudio ju je kafom, a onda zapalio cigaretu. Moda bi mogli da se dogovo-re, rekao joj je, Medutim, prvo su morali da se odrade neki tehni-ki detalji, a ovek koji je bio zaduen za to nije bio u Moskvi. ,,Kada dolazi?" ,,Ne zna se tano. U svakom sluaju ne skoro. A moda uopte nee ni dolaziti." Vatukin predloi kompromis. London, tri dana uoi Boia. Nji-ma bi to savreno odgovaralo, a njoj? Stefani se nadala da se us-plahirenost koju je oseala u grudima ne oitava na njenom licu. Rekla je da joj mesto i vreme odgovaraju. ,,Znate, za enu vaih sposobnosti u Moskvi bi moglo imati pu-no posla." Stefani se hladno osmehnu. ,,Za mene svuda ima puno posla." ,,M/slim na dobro plaen posao." ,,Samo takvima se i bavim." Crvena top-svetla su parala ledenu pomrinu. Ponovo je poceo da veje sneg. Komarov je bio u 'mercedesu', tri automobila ispred 236 lublienog 'audija' koji je pozajmila od Bergtajna. Nali su se za "ankotn u Metropolu, negde u vreme ruka. Predala mu je koverat sa uputstvima. ,,Ostalo zavisi od tebe, Borise." unuo je koverat u dep jakne. 1 dalje ne trai nita?" ,,Nita osim tvoje rei. I da mi pozajmi auto danas popodne." Znala je gde e Komarov ruati. U Tamerlanu, mongolskom re-storanu u ulici Preistenka. Negde oko dva, izaao je iz restorana u drutvu jednog od amerikih biznismena sa kojima je bio na boks-meu. Stefani je ekala u parkiranom autu sa druge strane ulice.

Komarov onda krenu ka severoistoku, u pravcu lzmailova, pro-avi pored pijace gde je Stefani kupila SIG. Skrenuo je u ulicu Park, koja je bila isuvie neprometna da bi ga mogla dalje pratiti. Stefani se zaustavi na ivinjaku nedaleko od ugla, posmatrajui ka-ko se crni 'mercedes' probija kroz sneg. Stotinak metara dalje, Ko-marov ponovo skrenu nalevo, parkiravi se tik do metalne ograde. Onda izade iz automobila, prode kroz kapiju i nestade medu crnim stablima. Stefani tada otvori vrata 'audija' i izade na mraz. Proverila je SIG, podigla kragnu i krenula ulicom Park. Sneg joj je kripao pod izmama, a hladan vazduh tipao za obraze. Grad bee sasvim utihnuo. Crna gvozdena kapija okruivala je maleno dvorite u ijem sre-ditu se nalazila turobna trospratnica. Nad dvoritem su se nadvi-jali visoki stambeni blokovi povezani mreom plonika oMenih brezama i prekrivenih snegom. Vlane grane su se povijale pod teretom padavina. Stefani stie do kapije. Na ogradi je stajala metalna ploa sa natpisom: Dom za nezbnutu decu, br. 23. Osvrnula se naokolo, ali ne primeti nikog ivog. Prola je pored tobogana sa koga je visio niz ledenica. Iza tobogana su visile dve Ijuljake. Jedna je bila bez sedita. Na prozorima u pzemlju bile su postavljene crne gvozdene reetke. Provukla je ruku, sastrugavi 'ed /' prljavtinu sa delia stakla. Soba je delovala jadno: siva ma-sna farba na zidovima, nezastrt pod, tri stola sa klupama. Pratila je "omarovljeve otiske u snegu. Vodili su do vrata iza ugla. Na vrati-fa su se nalazile zatitne metalne ploe. Pritisnula je kvaku i ula. Obrela se u praznom neosvetljenom hodniku. Prljavi zidovi, be-tonski pod. U dnu hodnika nazirao se pravougaonik svetlosti. Od-lekud je dopiralo tiho brujanje. Osetila je mis dezinfekcionog sre237 dstva. Prsti joj instinktivno krenue ka SIG-u, ali se odupre iskue-nju da izvue oruje. Bilo je hladno. Dah joj se ledio. Prola je po-red neke kancelaje. Vrata su bila odkrinuta: radni sto, stolica sa pocepanim naslonom za ruke, spisak sa pedesetak imena okaen na zidu. Na ormanu sa fasciklama stajao je radio sa koga je dopi-rala domaa pop muzika. Na stolu se puila olja aja, sputena is-pod zglobne lampe. Konano stie do prostorije iz koje je dopirala svetlost. Bila je prilino prostrana. Uionica, ili soba za sastanke. Dujednog od zi-dova biloje naslagano pet kamara plastinih stolica. U jednom uglu nalazio se stari televizor postavljen na teleskopski stalak, a u dru-gom drveni iviluk. Sa leve strane su bila dva velika stola. Na zidu, stari posteri: deca koja veselo jure niz breuljak, devojica koja se smeje, delfin uhvaen u skoku, talasasto itno polje obasjano iskri-avim zracima sunca. Veliki etvrtasti prozori su gledali na igrali-te. Ispred jednog od njih Stefani primeti Komarovljevu siluetu. Stajao je okrenut ledima. Uopte se ne okrenuvi ka njoj, on progovori: ,,Jesi li nala ono to si traila?" Stajala je kao ukopana. Nije bila kadra da razmilja. Obuzeo ju je bes. Bes je kod nje uvek dolazio pre postidenosti, ,,Pojma nema ta si uradila." Kada se konano okrenuo, nije smogla snage da mu pogleda u oi. ,,Mislio sam da ti mogu verovati." ,,Moe", proaptala je.

,,Sta onda trai ovde?" Raihla je ruke. ,,Pratila sam te." I dalje su stajali na suprotnim krajevima sobe. ,,Zato?" Da vidim gde si. S kim si." ,,Zato?" Rei su joj zastale u grlu. ,,Zato, Petra? Jesam li i ja jedna od meta?" ,,Nisi!" Bilo joj je jasno da je njen odgovor bio isuvie brz, isuvi-e kategorian. Oajniki. Ti nisi meta. Kunem ti se. Nikada ne bih... nikada ne bih mogla..." ,,Zato onda?" Rekla je: ,,Zato to nisi hteo da nni kae. A ja sam elela da znam. Morala sam da znam." Ali, bila je to la. Komarov je bio u pravu. Bilo je to pitanje po-verenja. lli moda nedostatka poverenja. Koliko god da je elela / 238 rlalie nije mogla naterati sebe da mu bezrezervno veruje. Morala je ama da se uveh. Sada se zbog toga oseala jeftino i jadno. Neki ovek se pojavi na vratima. Bio je Stefanine visine, ali mr-aviji. Tamne puti, tamne prosede kose. Kragna karirane koulje b't-\a je isuvie iroka za njegov tanuni vrat. Preko koulje je nosio smedi pleteni pulover sa V izrezom i tamnosivi sako. Sve stvari su mu bile prevelike. Komarov odmahnu glavom - pre tuno nego Ijutito - a onda re-e: ,,Ovo je Mohamed Saev, upravnik doma." Onda je otiao. Stefani je elela da jo neto kae - da mu se izvini, da ga zamoli za oprotaj - ali definitvno nije bio trenutak za to. Saev je povede prizemljem: trpezarija, loe opremljena kuhinja, ambulanta bez najnunijih sredstava. Deca su bila na asu. Stefa-ni i Saev su ih posmatrali kroz prozori na vratima uionice. Bili su bledi i neuhranjeni. Svi odreda oiani do glave. ,,Vake", objasni joj Saev. ,,Mainica i malo sredstva za dezin-fekciju... tako je najjeftinije." Na spratu su se nalazile spavaonice: izduene, hladne, turobne prostorije sa leajevima poredanim du zidova. Vlani dueci, sivi prosenjeni aravi, ebad puna rupa. Pored svakog leaja nalazila se mala drvena komoda. Veina nije imala vratanca, mnoge su bile bez polica. U zajednikom kupatilu na etiri od est lavaboa nije bi-lo vode. Tu je kapao. Oseao se miris vlanog gipsa. Na prozori-ma se nahvatao led. Saev predloi da popiju kafu. Krenuli su zadnjim stepenitem ka phzemlju. ,,Ovo mesto..." ,,Ovo je dravni dom za nezbnutu decu. Sagraden je pre trideset godina." ,,Kakve veze Konstantin ima s tim?" Saev se iznenadeno okrenu ka njoj. ,,Pa, on je vlasnik." ,,Zar niste rekli da je ovo dravni dom?" ,,Bio je, doskora. Svojim oima ste se uverili kako je to funkcio-nisalo."

Uli su u kuhinju. Saev stavi dezvu na plinski reo. Stefani ba-Cl pogled kroz prozor. Komarovljev plavi 'mercedes' vie nije bio tu. Pravila se kao da je se to ne dotie. ,,Znai, on je ovo kupio?" Saev se nasmeja, otkrivi vilicu u kojoj ;e nedostajala otprilike treina zuba. Ostali su bili kvarni. ,,Samo to mu nisu platili da e. Kao i za ostale." 239 ,,Kako mislite za ostale?" Ovo mu je esti. Trei u Moskvi." ,,Kostja poseduje est dejih domova?" ,,Da." 1 svi su ovakvi?" Saevje delovao uvredeno. ,,Naravno da nisu. Moda samo u po-etku. Ali kasnije sigurno ne. Nismo imali dovoljno vremena da ne-to uradimo. Ali emo uskoro poeti. Bie bolje odee, bolje hrane, vie toplote, bolje medicinske brige. Moda poneki ispravan televizor, sapun umesto gole vode..." ,,Koliko dugo je Konstantin vlasnik ovoga?" ,,Manje od mesec dana." ,,Oigledno mi nedostaju neke informacije. Nije mi ba sve naj-jasnije." ,,Vi uopte niste znaliza ovo?" ,,Ne." Saev se ponovo nasmeja. To je dobro." ,,Zato?" ,,Jer tako i treba da bude." Otvorio je dve kesice instant kafe. Prelio je kafu kipuom vo-dom, a onda stavio bledoutu olju pred Stefani. ,,Jeste li radili ovde i pre nego to je Komarov preuzeo dom?", upitala ga je. Odmahnuo je glavom. ,,Stigao sam u Moskvu tek pre godinu da-na." ,,Odakleste?" ,,lz Groznija. Ja sam een. Ali ve etiri godine nisam bio ta-mo. Pre Moskve sam bio u Jerevanu, potom u Kazanu." ,,Zato ste doli ovde?" ,,Doao sam u potrazi za poslom." 1 ovde ste zavrili?" ,,Zavrio sam u slivniku. Kao i svi eeni koji ovde dodu. Na nas ovde gledaju kao na pse. Jo gore od toga. Kao na crve u pasjim crevima. Predrasude im ne dozvoljavaju da u nama vide obine nor-malne stvarne Ijude. Niti da u meni vide doktora." ,,Vi ste doktor?" Klimnuoje glavom. ,,Zavrio sam medicinu. Ali kako da se zapo-slim ovde? lli u Kazanu? Nema anse. Veina Moskovljana bi pre umrla nego da dopuste da ih lei neki een." 1 ta ste radili?" 240 ,,Poeo sam da pijem. Da ublaim muku. I hladnou. I batine. Imam rupu u seanju. Flupu od est meseci. Pre toga sam bio bes-kunik, potucao se po ulicama, pio ta sam stigao, spavao na sta-nicama Lenjingradski i Kazanski. Posle toga sam bio u prihvatilitu blizu Murmanski prospekta."

,,Kod Ljudmile?" Saevljevo lice se ozari kad u njeno ime. ,,Da." ,,Bila sam tamo. Kostja me je jednom odveo. Je l' i prihvatilite ima nekakve veze s njim?" Klimnuo je glavom. ,,Sve su to delovi jedne te iste stvari." ,,Kakve stvari?" ,,Trebalo bi da pitate njega. Nije na meni da govorim o tome." Stefani otpi gutljaj iz olje. Nije ni podsealo na kafu, ali joj je toplota prijala. ,,Nastavite." Tamo je bilo mnogo Ijudi poput mene. U poetku sam dolazio samo da prenoim. Bilo je toplo i bezbedno. A bilo je i hrane, dru-tva. Uskoro sam poeo da ostajem i preko dana. Nije mi se odla-zilo odatle. Razgovarao sam sa ostalima, iznosio dubre, obavljao sitne poslove. Onda me je Ljudmila jednog dana upitala da li bih e-leo da radim kao medicinski pomonik. Tako sam se ukljuio u ita-vu priu. Kada je proli put bio u poseti Moskvi, Konstantin mi je ispriao o ovom mestu. Doveo me je ovde. Proveo me je naokolo i upitao me da li bih prihvati da budem upravnik ako uspe da otkupi dom. Iskreno govorei, nisam bio ba siguran. Rekao je da e na-baviti novac i da e dovesti osoblje. Sta sam mogao da mu kaem?" ,,Nisam imala pojma o svemu tome." ,,Niko nema pojma." ovek pun tajni." ,,Da. I daleko vie od toga. Znate li da mu je poginula ena?" ,,lrina? ula sam. Automobil bomba." ,,A da li znate da su za eksploziju odgovorni eenski teroristi? On je, vie od bilo kog drugog, imao razlog da nas mrzi - da me mr-zi - ali on nije takav. On nije kao ostali. To je njegov najvei kvali-tet. I njegova najvea slabost." Restoran Aragvi na trgu Tverskaja imaoje tri sale za ruavanje. Jednaje podseala na nemaku pivnicu. Druga je izgledala kao za-tvoreni bazen: zidovi prekriveni belim mermernim ploicama deset stopa u visinu. Ostatak zidova i polukruni svod bili su oslikani pri-zorima iz gruzijskih bajki. Bombastian stil, epski sadraj: mukar-ci uh'/aeni u kotac sa tigrovima, vitezovi na konjima, mlade devoj241 ke u pastoralnom ambijentu kao dekoracija. Trea sala je bila ubed-ljivo najmanja od svih: ratrkani stolovi, drveni pane/i umesto zido-va. Komarov ju je ekao unutra. U blizini njihovog stola nalazio se par aluzina ugradenih u zid. U prostoriji se nalazilo jo svega dvo-je gostiju. Za stolom u udaljenom uglu sedeo je sredoveni muka-rac u drutvu devojke upola mlade i sitnije od njega. Drali su se za ruke i neto uoli. Komarov je nosio tamno sivo Kanalijevo odelo, Bela koulja mu je bila raskopana ispod vrata. Izgledaoje umorno. Na stolu se na-lazila flaa mineralne vode, staklena pepeljara i kofa sa ledom na kome se hladila boca gruzijskog ampanjca. ,,Nisam bio siguran da li e doi." ,,A ja nisam bila sigurna da li zaista eli da dodem." Kada se vratila u Baltsug zatekla je poruku: Moramo da razgo-varamo. Cekau te u Aragviju u osam. Seli su za sto. ,,Ovo je bio Staljinovomiljeni restoran. I Berijin." Komarovotvo-ri aluzine i pred njima se ukaza mali drveni balkon koji je visio sa zida glavne sale za ruavanje. Sa balkona su

se mogli videti svi sto-lovi na donjem nivou. ,,Ovde su mogli uivati u maksimalnoj privat-nosti, pijunirajui ostale goste, Veliko olakanje za velike parano-ike." ,,Ja nisam pijunirala, Kostja." ,,Oh, jesi. I te kako. Na tavanici moe da vidi ivopisne prizo-re iz gruzijskih mitova." ,,Domiljato, nema ta. Koba..." Uinilo mi se prikladno," Ustala je sa stolice. ,,Ako namerava da se itavo vee ponaa kao kreten bolje je da odmah odem." ,,Sedi." ,,Jebi se." ,,Rekao sam da sedne," Uprkos tome to joj se u glavi mutilo od srdbe, njeno telo ga poslua. Komarov joj nasu au ampanjca. Ona se umesto toga mai za mineralnu vodu. Bila je topla i slankasta. ,,Mislila sam da nau vezu treba da drimo u tajnosti. Pogotovo ovde." Ono dvoje u uglu su u redu. Niko drugi nee zalaziti ovde." ,,Zna ti dobro ta sam htela da kaem." Kada je klimnuo glavom, delovao je poraeno. ,,Umoran sam, Petra. Umoran od svega ovoga." Zavalio se u stolicu i rairio ruke. ,,Moda je rizino... pa ta s tim? Rizikujem otkad znam za sebe." 242 ,,Jesu li i ona deca u lzmailovu jedan od hzika?" Umesto da odgovori, zapalio je cigaretu. ,,Saev kae da poseduje est dejih domova. Rekao mi je i za prihvatilite u blizini Murmanski prospekta. Zato sve to dri u tajnosti?" ,,Zato to su to ranjive take. I to je jo bitnije, znaci ranjivosti." ,,Kako to misli?" ,,Najlaki nain da se izvri pritisak na mene bilo bi vrenje pri-tiska na njih." ,,Zato si onda uleteo u sve to?" Namrtio se. ,,Zato sam uleteo? Ja sam oduvek u tome." ,,Ne kapiram te." Bilo je oigledno da se premilja da li da joj kae ili ne. Stpljivo je ekala. ,,Kada je moja majka nestala a otac bio osuden na dvanaest go-dina robije u Norilsku, mene su poslali u dravno sirotite. Ono ni-je bilo ni prineti lzmailovu. lzmailovoje napredna institucija u odno-su na njega. Moje prvo sirotite bilo je sagradeno sredinom devet-naestog veka. Nijedan detalj se otada ne bee promenio. Imao sam osam godina kada sam se obreo tamo. Tog dana je stiglo nas sed-moro. Biloje kasno -jezivo hladno, dvadeset pet stepeni ispod nu-le, smetovi na sve strane - i tu prvu no smo prespavali svi zajed-no zgurani na dva kreveta. Ujutru su nas, iji su roditelji bili na ro-biji, odvojili od pravih siroia. Bilo nas je troje. Odveli su nas u sa-lu gde nas je ekao upravnik sirotita. On nam je rekao da su nai roditelji bili neprijatelji drave i da smo tu doli na prevaspitavanje. Dali su nam da potpiemo nekakvu izjavu. Tu je pisalo da se od-emo svojih majki i oeva, te da je Otadbina ubudue na jedini roditelj. Od nas troje samo sam ja umeo da itam." 1 jesi li potpisao?" ,,Nisam. Da sam potpisao priznao bih da drava postoji."

,,Zaboga, ali imao si samo osam godina." ,,Bio sam ve dovoljno star da mi to bude jasno. Roditelji su me tako odgajili. Pretpostavljam da je to bila samo jo jedna forma in-doktrinacije. Ali sam verovao u to, ak i tada," ,,A sada?" 1 sada." Pospani konobar pde stolu. Komarov narui za oboje. Stefani pogleda u onaj drugi par. lsprva je mislila da se radi o tipinoj vezi 243 starijeg bogatog mukarca i privlane mlade devojke koja je vero-vatno naplaivala na sat. Sada ve nije bila tako sigurna. Govor te-la se nije uklapao: on je delovao snudeno, a ona kao da ga je tei-la. Konobar se povue. ,,Jesu li ono drugo dvoje dece potpisala izjavu?" ,,Jesu." ,,ta je bilo sa njima?" nPridruili su se ostaloj deci u sirotitu." ,,A sa tobom?" ,,Mene su prebacili u deju duevnu bolnicu u junom delu gra-da, blizu Moskvieve fabrike," ,,U duevnu bolnicu?" Komarov otpi malo ampanjca. ,,Nisam hteo da potpiem, toje znailo da sam duevno bolestan. To je bila logika tog doba. Leka-ri su nam rekli da je neuklapanje u drutvo bolest od koje nas mo-raju izleiti. Punktirali su mi lumbalni deo. Govoli su da mi moraju izvui tenost iz kime kako bi mi izleiii bolest u glavi. Biloje i dru-gih vrsta tretmana. Injekcije, tablete. Neko vreme sam patio odgla-vobolja koje su bile tako estoke da nisam mogao da mrdnem. To je trajalo otprilike est meseci." ,,Jesu li sva deca u bolnici bila poput tebe?" ,,Oko polovina nas. Ostali su stvarno bili duevno bolesni. Me-dutim, od nas koji smo tamo stigli zdravi, oko dve treine su vreme-nom zaradile razne vidove duevnih poremeaja." ,,Ali ne i ti." ,,Ja sam imao sree." ,,Ne zvui ba tako." ,,Pa, na kraju ipakjesam. Uspeo sam ak da se na izvestan na-in i osvetim." ,,Kako?" ,,Devedeset pete godine sam na dravnoj aukciju kupio tu du-evnu bolnicu. Onda sam je unitio. Spalio je do temelja. Izgubio sam pola miliona dolara, ali sam se mnogo bolje oseao." Neube-dljivo se osmehnuo. ,,Nije ostalo ni traga od nje. Danas se tamo moe videti samo nedovreno korejsko mainsko postrojenje. Ban-krotirali su devedeset devete. Objekat je otada naputen. Svida mi se kako je sve ispalo." Stefani otpi gutljaj ampanjca koji je tako tvrdoglavo ignorisala. 6/0 je gui i sladi od bilo kog ampanjca koji je probala. ,,Znai, sada kupuje deje domove kako bi zaleio rane iz pro-losti." 244 ,,Nije ba tako, Petra." Ubedi me."

,,Ova zemlja ide iz krize u krizu. Uzmi, recimo, potapanje Kurska. Prava tragedija. Ati i odlina TV predstava: oajne uplakane majke u Murmansku, Putin u svom pravom izdanju, stari KGB-ovski men-talitet. Ekoloke katastrofe se niujedna za drugom, a mi za to zdu-no okrivljujemo sovjetsku prolost. Ali najvea ruska tragedija se upravo deava. To je potpuni kolaps budunosti. Deca bez domo-va, bez obrazovanja, bez zdravstvene brige, bez roditelja. I masa dece koja imaju takve roditelje da bi im moda bilo bolje bez njih. Ja sam biznismen, Petra. lnvestitor. Ja investiram u budunost. To je sve." 1 dalje mi nije ba sve najjasnije." To nije parola. To je istina." ,,Moda deo istine." ,,Ma, pojma ti nema." Konobar donese prvu turu hrane: satsivi, hladnu piletinu sa be-lim lukom i orasima, kharcho, gustu orbu serviranu sa pirinem, khachpuri, hleb sa sirom, i tanjir cn/enog i zelenog pasulja. Otvorio je flau gruzijskog vina i spustio je na kraj stola. ,,Koliko dugo si ostao u duevnoj bolnici?" ,,etiri godine." ,,A posle toga?" Slegnuoje ramenima i nasmejao se. ,,Poeo sam da se bavim bi-znisom, lli kriminalom. Zavisi kako gleda na to. Kada se danas osvrnem na to doba - svoje detinjstvo i ranu mladost - vidim kapi-talistu u povojima." ,,Ja tebe uopte ne smatram kapitalistom," ,,Moda ne u zapadnjakom smislu." ,,Nego u kom." ,,Ne bi ti to razumela." ,,Ne patronii mi, Kostja." ,,Ozbiljno ti kaem. Po raspadu Sovjetskog saveza Amekanci i zapadni Evropljani su se ponadali da e uleteti ovde i obogatiti se preko noi. Potroili su milionejer su oekivali da e zgrnuti milijar-de. Nekolicina je i uspela. Ali, ko danas kontmlie realan novac u Rusiji? Ne kontroliu ga ni Amerikanci ni Nemci, ve Rusi. Kao to i treba da bude. Ali, oni nikako ne mogu da dodu sebi. Pitaju se gde su otile sve te pare. Mislili su da e ovde biti drugaije. Ali ja ti kao ovek koji pos/uje i na istoku i na zapadu mogu rei sledee. Prak245 sa je sutinski svuda ista. Biznis, politika, kriminal: Sveto Trojstvo, Mi smo tek nedavno uli u igru - zato nai metodi ponekad deluju sirovo - ali brzo uimo. Medutim, prava razlika izmedu nas poiva u percepciji. Kod nas nije sve tako crno-belo. Biznis i khminal su sa-mo razliite take istog spektra." ,,Da, to mi je ve jasno. To o razliitim takama istog spektra." ,,Lepo onda. Ali isto tako bi trebalo da ti bude jasno da je ono o emu..." ,,Znam da neki vidovi sigurnosti oveka ine ranjivim pred stvar-nou." Komarov die au i nazdravi joj. ,,Upravo tako." ,,Dakle, kako si zavrio u zatvoru?" Ponovo se osmehnuo. To je bar bilo lako. I neminovno. Jo u etrnaestoj godini sam poeo da se bavim crnoberzijanskim poslo-vima. Valjao sam cigarete, krao povre, proizvodio votku, naplai-vao reket. Neprestano sam srljao u nevolju. Najdelotvornije je bilo platiti policajcima da zamure na jedno oko. Ali to nije uvek palilo." Tako nonalantno govoh o tome." ,,Bilo je daleko od nonalantnog. Ali jednostavno nije bilo dru-gog izbora," ,,Jer bi sve ostalo bilo sklapanje tajnog pakta sa dravom." Tano."

Komarov, novi vor. Donekle drugaiji od svojih prethodnika iz vorovskoi mira, kao i od novonastalog ruskog kriminalnog bratstva. Zaetnik nove vrste kriminala. lli biznismen. Zavisi kako gleda na to... Konobar odnese tanjire i donese sledee jelo: chakhokhbili, pi-letinu sa dinstanim povrem. Komarov joj nasu malo vina. Bilo je iz-uzetno aromatino i donekle podsealo na panska vina. ,,ta se desilo sa tvojim roditeljima?" ,,Majka mi je umrla u zatvoru nekoliko dana nakon to sam je poslednji put video. Navodno od sranog napada. Saznao sam za njenu smrt tek dve godine kasnije." ,,A otac? Rekao si da je dobio dvanaest godina." ,,Dvanaest godina u rudnicima nikla u Norilsku. Praktino, doi-votna robija." ,,Umro je?" ,,Zaudo, nije. On je bio statistika retkost. Uspeo da je preivi. I to vie od dvanaest godina. U meduvremenu su mu kaznu produ-ili na devetnaest." 246 ,,Jo uvek je iv?" ,,Da." ,,Gde ivi? Ovde u Moskvi?" Komarov odmahnu glavom. ,,U Nohlsku. Kada su ga pustili, od-luio je da ostane." ,,Ali, zato? Mislim, nikada nisam bila u Nolsku, ali..." Komarov joj prui detaljan op/'s. Grad nasukan u ledom okova-noj pustoi dve hiljade milja severoistono od Moskve. Temperatu-ra se zimi sputa do minus pedeset Celzijusa. Mrea sivih ulica me-du betonskim kulama i fabhkama. Asfalt i ine, drumski saobraaj nita bri od eleznikog, zardali automobili i vagoni. Naikani dimnjaci na rubovima grada bljuju otrovna isparenja u olovno nebo. Deset meseci zime godinje. Izgradnja Nolska poelaje 1937. go-dine. Podigla ga je nacija robova. U vreme kada je stigao Komaro-vljev otac tamo su ve postojali rudnici nikla, cementare, ciglane, liynice bakra. Takav grad mogli su stvoriti samo robijai. Nema ci-v!la koji bi prihvatio i preiveo tako neto, Komarovljev otacje opi-sivao Norilsk kao grad ,,sagraden na kostima". ,,Ni sam dugo nisam znao da je preiveo. I ja sam iao od zatvo-ra do zatvora. Kolima Central 3, Sahalin, Kabarovsk. Tek po izlasku na slobodu sam uo da je uspeo da izvue ivu glavu, Trebale su mi godine da saznam da je jo uvek tamo. Poput tebe, pretpostavljao sam da se odselio. Da se moda vratio u Moskvu. Ali, ne..." ,,Otiao si da ga poseti?" ,,Februara devedeset sedme. Ziveo je u garsonjeri u istoj zgra-di u kojoj i ovek koji mu je sedam godina bio glavni zatvorski u-var. Da samo moe da vidi brlog koji on naziva svojim domom. Ali, posle devetnaest godina u rudnicima, ak i takvo mesto deluje kao dvorac. Odleteo sam dakle za Norilsk. Proveo sam nedelju da-na s njim. Bila je to najudnija nedelja u mom ivotu. Nita to sam doiveo po zatvohma, sirotitima i ludnicama nije se moglo upore-diti sa tih nedelju dana. Bili smo potpuni stranci. Kada smo razgo-varali o mojoj majci priali smo o njoj kao o sluajnoj zajednikoj poznanici. Nismo imali ta da kaemo jedan drugome. Devedeset posto vremena smo proveli utei. Ali sam mogao da osetim njego-ve rei. Ba kao to oseam i tvoje. Izjedalo ga je oseanje krivi-ce." ,,Zbog ega?"

,,Zato to me je bacio u ivot koji je bio daleko suroviji nego to je trebalo da bude. Uvek je govorio da je biti Rus prokletstvo koli247 ko i blagoslov. Ali, uprkos svemu, oseao je izvestan ponos. Posle svega to je proiveo uspeo je da sauva integritet. Drava je po-kuala da ga slomi i nije uspela. Drava je na kraju odumrla. A vo-rovskoi mir je opstao." ,,Kako si se ti oseao?" ,,Etnocije su mi bile zbrkane. On ne moe da razume kako stva-ri danas funkcioniu, kako ja funkcioniem. Za njega je napredak prestao onog dana kada se ukrcao na voz za Norilsk. U glavi nosi samo seanje na ono to je nekada bilo i to e za njega tako osta-ti sve dok ne sklopi oi. Pokuao sam da ga nagovorim da se vrati u Moskvu. Kupio sam mu ak i stan - triput vei od onog tamo, u odlinom stanju, sa svim to mu je potrebno, obezbedio sam mu ak i enu koja bi brinula o njemu - ali nije hteo ni da uje." ,,Zato?" ,,Jer Moskvu vie nije doivljavao kao svoj dom." ,,A Norilsk jeste?" Komarov zavri sa jelom. Zapalio je jo jednu cigaretu. Nepre-stano mi je ponavljao: 'Mrzim ovaj grad. Volim ovaj grad.' Tek ta-ko. Jedno, pa drugo. U krug. Kada je odbio da se vrati ovde pitao sam ga da li bi moda hteo u neki drugi grad. Ne, rekao mi je, ne-ma mesta gde bi eleo da ode. Rekao sam da mora postojati neko mesto. Pogledao me je i rekao, 'Za gde sam ja sad? Kada te puste sa robije, dobije pismenu potvrdu da si slobodan. Ali nisi. Norllsk je doivotna robija, Kada sam izaao iz zatvora, nisam imao gde da odem, tako da sam ostao. Zivim isto kao to sam iveo i onda. Sa-moje malo toplije i hranaje neto bolja. Ali je to i dalje ivot od da-nas do sutra, bez prolosti i bez budunosti. Mrzim ovaj grad. Vo-lim ovaj grad. itav ivot sam proveo ovde. Zato u tu i umreti.' I, zna ta, Petra? U pravu je." ,,Zato je u pravu?" ,,Jer moderna Rusija nije nuno bolja Rusija. Danas su sva indu-strijska postrojenja koja je izgradio prela u privatne ruke. Fabrike se neprestano zatvaraju, Radnici ne dobijaju plate. Po prvi put ot-kako se prvi voz zaustavio na inama usred nedodije u Norilsku se pojavila nezaposlenost. Svi oni koji su tamo ostavili kosti, sva ne-pravda koja im je naneta i sve muke koje su pretrpeli - zar je sve to bilp uzalud?" ,,ta ti misli?" ,,Rekao bih da jeste. Zato on sebi ne moe dopustiti bilo kakvu alternativu. On nije zarobljenik grada, Petra. On je zarobljenik jed-nog slstema miljenja. Ba kao ! nas dvoje." 248 Pojeli su jo neto, popili jo neto. Par u uglu je postajao sve melanholiniji. Komarov upita Stefani o njenoj prolosti i ona mu sloi priu o Petrl. Rodena u Hamburgu 1968. Njen otac, Karl Roj-ter, bio je policajac koji je po slubenoj dunosti doao iz Stutgar-ta. Imao je etrdeset pet godina kada se ona rodila. Njegova ena Roza bila je dvadeset godina mlada od njega. Petra im je bila jedi-no dete. Karl Rojterje bio veteran Drugog svetskog rata. Kao mlad regrut sluio je u 371. peadijskoj diviziji koja je uestvovala u bici za Staljingrad pod komandom general-potpukovnika Stempela. Ko-marovje upita da li joj je otac ikada priao o svojim ratnim iskustvi-tna. Lai potekoe slatko i pitko kao vino. Da, odgovorila je, ignori-ui gr u utrobi, otac joj je priao o hladnoi, izgladnelosti, paco-vima, bolestima, strahu i neizmernom ponosu toje bio deo Paulusove kobne este armije. Njeni roditelji vie nisu bili medu ivima. Onda mu iznese pojedinosti o Petrinom preobraaju: besna leviar-ski orijentisana studentkinja zgroena samodopadnou potroa-ke kulture s kraja osamdesetih i poetka devedesetih;

evoluiranje od univerzitetskog radikala do anarhiste; preobraaj anarhiste u te-roristu; a onda regresija. ,,Kakva regresija?", upita je Komarov. ,,Od teroriste sam se izopaila u plaenika. Trampila sam ideale za novac." ,,Zato?" Trebalo joj je neto vremena da smisli pravi odgovor. Na kraju je rekla: ,,Jer sam dola do zakljuka da sve to izlazi na isto. Levi-ari, desniari... kao to ti kae, sve su to samo razliite takejed-nog te istog spektra. Nema crno-belog sveta, nema niega u ta se moe verovati." ,,Mogla si jednostavno da batali." ,,To je moja profesija, Kostja. To je kao da od lekara zahteva da batali medicinu." U salu ude par muziara. Jedan je svirao harmoniku, a drugi duduk. Svirali su serenadu paru koji je sedeo u uglu. Crvenokosa devojka poe da peva. Glas joj je bio slabaan. Mukarac se osmehnu, u oima mu bljesnue suze. Pevala je prvo na gruzijskom, a potom na jermenskom. Pesmu za pesmom. Onda zavlada tiina. Za Stefani je taj trenutak trajao kao itava venost. Znala je da e mu se uvek vraati u mislima. Komarovje neno uze za ruku dok su zvuci duduka pred njima odmotavali petovekovnu pripovest srednje Azije. 249 ,,Sta emo nas dvoje, Kostja?" ,,Ne znam. Ali mora mi obeati jednu stvar." Sta god eli." ,,Ne bih eleo da, posle svega o emu smo veeras razgovarali - posle svega to si danas videla - napravi greku i pomisli da sam ja dobar ovek. Jer nisam." 20 Aeroflotom do Frankfurta, a onda Briti Ervejzom do Lon-dona. Bilo je 10:45 kada se avion spustio na Hitrou, pet minuta po-sle ponoi kada je stigla do Old kort plejsa. Stan je bio hladan i vla-an. Podesila je termostat. U friideru je zatekla samo pakovanje putera, teglicu maslinki i pola flae mineralne vode. Koja je u me-duvremenu izvetrila. Nije imala dovoljno snage da raspakuje stvari, ak ni da opere zube. Skinula je odeu, uvukla se ispod prekrivaa i sklupala se. Uprkos iscrpljenosti, trebalo joj je sat vremena da zaspi, Sanjala je da Komarov vodi ljubav sa Natalijom i da ih ona posmatra, nemo-na da bilo ta uini. Kada se probudila, neto pre osam, dugo nije mogla da se oslobodi munog utiska sna. Kada je napust/la Moskvu padao je sneg. U Londonu je padala kia. Napunila je kadu i ubacila CD u plejer: Lu Ridov 'Njujork'. Prelistala je potu. Reklame, neto poiljaka na ime prethodnog stanara, apsolutno nieg za bilo koji od njenih /dentiteta. Neto ka-snije je odnela garderobu u Modern Express na hemijsko ienje, a onda se proetala do Kensington er strita, gde je dorukovala. Naruila je kroasane, kafu i veliku au orandusa. Potom je kupi-la potrebne namirnice u Sejfveju i ostatak jutra provela u pospremanju stana. Kuansk/ poslovi su nekada umeli da deluju kao pra-va katarza. Sputali su je na zemlju, omoguavajui joj da se na-kratko oseti kao normalno Ijudsko bie. Nijejoj smetalo toje to bi-la samo iluzija. Oribala je kadu, usisala stan, prebrisala kuhinjski pod i otvorila da se provetri. Oduvek je volela zvuk kie.

Posle ruka - minestrone i vru hleb - pozvala je Njujork. Ko-marovje bio u svom stanu na Petoj aveniji. Rekao joj je da je tamo divno jutro. Vedro nebo i mraz. Let iz Moskve je kasnio. Avion je sleteo tek u petnaest minuta do ponoi. 250 Stefani ree: ,,Sanjala sam te sino." 1 ta sam radio?" ,,Vodio si ljubav sa mnom." Vladimir Vatukin i Natalija Markova su stig/i u London 20. de-cembra uvee. Bili su u pratnji dvojice telohranitelja koji su izigra-vali Vatukinove advokate u Kafeu Pukin. Dva tamnozelena 'bentli-ja' su ih prebacila od aerodroma Hitrou do Lejnsboroa na Hajd park korneru. Narednog jutra Stefani ustade u est. Dvadesetak minuta raz-gibavanja, tuiranje, lagani doruak. Stanje napustila u sedam, ob-uena za etnju po kii. U 7:25 je bila kod Hajd park kornera. Sta-la je na autobusku stanicu. Ljudi su ulazili i izlazili, a ona je toboe uvek ekala sledei autobus. Vatukin izade iz hotela u 8:15, bez pratnje. Telohranitelji su ostali sa Natalijom. Ispred hotela se nalazio ulaz za metro. Vatukin krenu niz stepe-nite. Stefani se spusti ulazom pored autobuske stanice. Ubrzo ga ugleda pored maine za kupovinu karata, a onda se brzo utopi me-du masu. U alter-sali ga skoro izgubi iz vida. Svud naokolo tiskali su se putnici koji su upravo izali iz voza koji je prispeo sa severa, radnici koji su urili na posao i grupa zadhglih navijaa Newcastle Uniteda koji su mahali limenkama piva. Vatukin ude u voz za Pika-dili, siavi kod Kings krosa. Bilo je pet do devet. Pratila ga je na sigurnoj razdaljini. Preao je Juston roud, spu-stio se Dad stritom, a onda kod Tavistok plejsa skrenuo levo. Zda-nje u koje je uao nekada je bilo stambena zgrada: etvorospratni-ca sa ciglenom fasadom i dvestogodinjim naslagama urbanog za-gadenja. Stefani saeka par minuta, a onda prode pored ulaza. Na mesinganoj ploi iznad interfona bilo je pet imena. Sve sami naziv! kompanija. Prolaje ne zaustavljajui se, a onda zapisala imena fir-mi u notes koji je ponela sa sobom, Dvadeset pet minuta kasnije Vatukin izade iz zgrade. U 10:15 su ve bili kod ruske pravoslavne katedrale u Enismor gardensu. Vatukin se unutra zadrao nepunih pet minuta. Oko je-danaest Stefani se obre u stambenom delu Keningtona. Kada se Vatukin pojavi pet minuta kasnije u ruci je nosio kesu sa kabastim sadrajem. Potom je krenuo podzemnom eleznicom do Murgejta, odakle je nastavio peke do Finsberi sirkusa. Oko 12:45 se vratio do Murgejta, ali ovoga puta bez kese. Uhvatio je voz do Kings kro-sa, a potom preseo na liniju za Viktoriju, izaavi kod Grin parka. 251 Par minuta pre pola dva je uao u Diverso, italijanski restoran na Pikadiliju, gde su ga ekali Natalija i telohran/telji. Popodne su posvetili oping-orgijanju: Espriz, Kartije, Hermes, Prada, Armani. Proveli su sat vremena u Grafu, gde ih je osoblje zasipalo panjom. Stefani je tih sat vremena provela na Nju Bond stritu, gde ju je nebo zasipalo pljuskom. Motrila je i ekala. Kitnjasti boini ukrasi su svetlucali na kii. Kada su se pojavili Natalija je delovala zadovoljno, a Vatukin smueno. Telohranitelji su u Mo-skvi nosili oruje. U Londonu su vukli kese. U pola pet su svratili u Fortnums na aj. Kasnije su se vratili do Lejnsboroa, gde su ostali do pola osam, Tada su se ponovo pojavili 'bentliji' i odvezli ih do

Dorestera. Pet minuta po njihovom dolasku, pred hotelom se za-ustavio crni 'mercedes'. Na haubi je leprala ruska zastavica. Izi-gravajui tustkinju, Stefani je digitalnim aparatom fotografisala proelje hotela, potrudivi se da im uhvati lica. Deset minuta kasni-je je ula u Dorester da proveh da li su Ijudi iz 'mercedesa' zaista doli na sastanak sa Vatukinom. Bilo je osam i pet. U 8:28 nogom zatvaram vrata svog stana. Promrzla sam, umor-na i mokra. Skidam kabanicu i ulazim u kuhinju. Sipam au vina, odvlaim se do kupatila, odvrem slavinu i sylaim pantalone koje su toliko mokre da su mi se prilepile uz kou. Na pamet mi pada Bo-ris Bergtajn i incident u njegovom stanu u Krilatskoju. Do devet sam u kuhinji, ugrejana i suva. Oseam se skoro kao Ijudsko bie. Na CD uredaju se vrti Goldfrappov album Felt Mountain, cirkam drugu au vina, voda poinje da kljua, prsti su mi ulepljeni od be-log luka. Seckam paradajz i ubacujem ga u tiganj, dodavi malo vi-na i sveeg bosiljka. Laptop je na kuhinjskom stolu, pored notesa koji se naduo od vlage. Kucam spisak zahteva, a onda ga, zajedno sa fotografijama snimljenim digitalnim aparatom, aljem Sternu. Razmiljam koju bih vrstu testenine elela za veeru. Odluujem se za pagete. Negde na pola veere dobijam prvi odgovor, o kui u Keningto-nu. Posed pripada Forester Vajliju, investicionoj kompaniji sa po-slovnicom na Strandu. Dre uglavnom stambene objekte, prete-no srednje i nie klase. Na posedu se nalaze tri apartmana. Traim da mi poalje neto o tome ko tamo ivi, a onda zavra-vam veeru. Jo jedna aa vina i ve sam nadomak tog savrenog stanja: blago oamuena i potpuno oputena. Vraam se svom sta252 rom favoritu: Version 2.0 od grupe Garbage. Odabiram pesmu -You Look So Fine - \ mislim na Kostju. U Londonu je sada dvade-set do deset, na Menhetnu dvadeset do pet. Zamiljam ga u kan-celariji u Gardajn hilu, na dvadeset devetom spratu, sa pogledom na Istonu 52. uiicu. Njegova ledena sekretarica Mila sedi ispred, a platna Olge Svetlinaje i Jurija Kugaa vise na zidu iza vrata. Stern se ponovo javlja i kae da je stan u prizemlju kue u Keningtonu iz-najrnio Nemac po imenu Jirgen Fegel. Da li je to od nekog znaaja? To mu nije pravo ime. Radi se u stvari o Ukrajincu po imenu Leonid Kienko. Pet godina je radio kao svodnik za Centralnaju u Moskvi. Ima raspisanu poternicu zbog ubistva dve devojke -Hrvatice i Slovenke -1999. godine. Obe su radile za njega. Iska-sapio ih je razbijenom flaom. Usput budi reeno, imam jo ne-kih informacija o Forester Vajliju. Zanima li te? Da. Forester Vajli je vlasnitvo kompanije Arkadijan, registrova-ne u Dersiju. Bave se raznim poslovima irom Evrope i biveg Sovjetskog saveza. Dre putnike agencije, restorane, agencije za iznajmljivanje limuzina, radnje za hemijsko ienje i lanac nonih klubova. Lanac nonih klubova? Da, lanac klubova pod imenom Beli trg. Uglavnom po isto-noevropskim gradovima, ukljuujui i Rusiju. Zanimljivo je da je Arkadijanova kupovna cena bila jedan ameriki dolar. Jedan dolar?

Jedan. Ko je bio prodavac? Neka vajcarska firma. Mir. Kostja. Mir je Kostjin na nain na koji Gardajn hil to nije. Mir je pravi Komarov. Kao vajcarska firma, on je nevidljiv, sakriven iza drugih kompanija na isti nain na koji se Kostja krije iza 'Brionijevog' ode-la ili pogleda na Petu aveniju. Stern i ja komuniciramo negde do posle ponoi. Pitanja i odgo-vori jure kroz virtuelni prostor. Oseam se kao da piljim u smetnje na TV ekranu: potrebno je neto vremena da bi se sklopila slika. Zdanje na Tavistok plejsu poseduje jo jedna od kompanija iz Arkadijanove ergele. Svih pet naziva sa mesingane ploe vraaju me na istu polazinu taku. Pratim isprepletene niti mree: legalne firme, 253 investicione firme, preduzetnitvo, imovinski menadment, rauno-vodstvo, hotelijerstvo. Sve firme su stacionirane u Londonu, svima se direktno ili indirektno upravlja iz Dersija, u osnivanju svih njih uestvovao je korporacijski duh iz vajcarske i sve one tu bar ne-ma nikakve sumnje - polau raune nekome u Moskvi. Politiari i novinari razglabaju o opasnom prodoru ruske mafije, ali se ne mogu sloiti po pitanju intenziteta pretnje koja potie od takvih kriminalnih kartela. Raspravljaju o merama koje bi trebalo preduzeti kako bi se te organizacije zadrale to dalje od britanskog tla. Ali istina je na monitoru ispred mene. Prekasno je za tako ne-to. Centralnaja je ve tu. Stern je uspeo da identifikuje dvojicu mukaraca sa digitalnih fotografija koje sam snimila ispred Dorestera. Jedan od njih je slu-benik ruske ambasade, a drugi je ruski preduzetnik. Ma daj, Oskare. Ruski preduzetnik? Moe li da bude malo odredeniji? Bavi se najsavremenijim komunikacijama. Industrija celular-nih telefona. Taan naziv njegove profesije je arbitraer elek-tronskih minuta. lzvinjavam se. Potcenila sam te. Arbitraer elektronskih mi-nuta. Toje valjda najnebulozniji opis radnog mesta koji sam ika-da ula. Opis njegovog prethodnog radnog mesta je daleko konkret-niji. Radio je za KGB. Elektronski nadzor. Ima izvesnog smisla, zarne? Pri pomenu KGB-a, padaju mi na pamet jo neka pitanja. Posle dvadesetak minuta Stern se vraa sa odgovorom. Josif Bergtajn je bivi slubenik KGB-a. Poeo je da radi za njih 1969. godine i ostao je lan Prvog glavnog direktorata sve do podele unutar organizacije. Potom je preao u SVR, gde je ostao do 1998. Znam da je bio zaduen za fondove za finansiranje agenata u inostranstvu. Ima li nekih dodatnih informacija o tome? Bojim se da si na pogrenom tragu, Petra. Kako to misli? Josif Bergtajn je bio KGB-ov profesionalni ubica. I to jedan od najboljih. Pet do jedanaest, Pikadi/i sirkus. Debeljukast/ Boi-Bata je stajao pored Erosa koji je pevao ,,Zvonite zvonii." Turisti i narod 254 koji je izaao u kupovinu behu zakrili itav taj deo grada. B/lo je gotovo nemogue prokriti put kroz masu. Vazduh je mirisao na jef-tinu picu, masne izburgere i peeno kestenje. Lampice sa boinih jelki su uletele u neravnopravan duel sa neonskim reklamama i iz-gubile bitku.

Stefani bee nazvala Vatukina negde oko devet. Rekaojoj je da e sastanak biti u jedanaest i da mu se ponovo javi za sat vremena da joj kae gde e se nai. Iste mere predostronosti kao i prilikom susreta u moskovskom Kafeu Pukin. Ulaz je bio smeten pored prodavnice suvenira na aftsberi aveniji. Plastine britanske zastavice, phgodne razg/ednice, olje sa izvajanim oblijima engleskih buldoga, keramike biste Vinstona erila koji prstima pokazuje svoje pobedniko ,,V". Uobiajeno precenjeno sranje. Dve japanske iparice su kikoui se isprobava-le plastini policijski lem. Probivi se kroz guvu, Stefani se pope do drugog sprata. Samson Entertainment je zauzimao tri prostoh-je u zadnjem delu zgrade. Vatukin ju je ekao na vrhu stepenita. Na sebi je imao skupu konu pilotsku jaknu. Stefani je bila sigurna da mu je jaknu kupila Natalija. lli, jo verovatnije, da ga je ubedila da je sam kupi. Nije mu dobro stajala. Bila je previe napadna. ,,lzvinjavam se zbog lokacije. Nisam eleo da budemo primee-ni u javnosti." Uveo ju je u pretrpanu kancelaju. Na zidovima su visili posteri 'manekenki' u oskudnim bikinijima. Koa im je bila preplanula i na-mazana uljem. Neke su leale izvaljene na automobilskim haubama, a neke su bile na motociklima. Na vrhu svakog od postera crvenim slovima je bilo ispisano Samson Entertainment. ,,Ovo je Aleksandar Kosigin. Aleksandre, ovo je Petra." Rukovali su se. Bio je visok oko est stopa i tri ina. Vitak, ali ne i mrav, kratke zaeljane prosede kose. Bledunjave plave oi u kojima se oitavala sumnjiavost tvrdice zurile su sa zakrvavljenih beonjaa. Nosio je crno odelo na jednoredno kopanje koje mu ni-je ba najbolje pristajalo. Preko stolice na kojoj je sedeo bioje pre-baen sivkastosmedi mantil, Stefani ga se dobro seala. Bivi ge-neral-potpukovnik Sovjetske armije, a sada elni ovek Vajs-Ran-dala, farmaceutske kompanije stacionirane u Sjedinjenim Dravama, sa industrijskim postrojenjima u Belgiji, vajcarskoj, vedskoj i Rusiji. Tramp Tad Mahal u Atlantik Sitiju. Tamo ga je prvi put vi-dela. U pvatnoj loi Georga Salibija. Zajedno sa Vatukinom. I Komarovim. 255 \ Vatukin zapali 'marlboro'. ,,Aleksandar e prvo morati da vam postavi par pitanja." Kosigin je nekada bio lan Petnaestog direktorata koji je kon-trolisao sovjetski program biolokog oruja. Pod pretpostavkom da su njegove sadanje aktivnosti bile uveliko potpomognute zaostav-tinom prolosti - to, ako imamo u vidu prirodu poslova kojim se Vajs-Randal bavio, zvui krajnje logino - biloje sasvim verovatno da je Kosigin u Rusiji jo uvek imao snane veze u krugovima koji su preuzeli kontrolu nad programom biolokog rata nakon raspu-tanja Petnaestog direktorata. ,,Bilo bi poeljno da znam ta vai klijenti nameravaju da urade sa orujem. Samo tako moemo biti sigurni da e dobiti odgovara-jue sredstvo i nain prenosa. Kao prvo, nameravaju li da ga upo-trebe u nekoj urbanoj sredini ili na otvorenijem prostoru?" Stefani se bez oklevanja lati scenarija koji je smislila. ,,Ruralno podruje, mala gustina naseljenosti, ravan otvoren teren, razbaca-na seoca." ,,lmaju li na umu neki odredeni broj?" ,,Broj?" ,,Broj rtava." ,,Nisu naznaili tako neto."

Kosigin poe da govori o stopama smrtnosti i infektivnosti. Po-stojale su neke vrste doradenog antraksa, rekao joj je, koje su ve bile nadomak savrenstva. Savrenstvo je podrazumevalo stopro-centnu stopu smrtnosti. Upotreba termina bilaje krajnje perverzna. Potom joj izloi pojedinosti o periodu inkubacije, simptomima, rizi-cima, sistemima prenosa, relativnim trokovima. ,,Moda bi trebalo razmisliti i o varioli. Jeste li ikada videli ta prirodna variola uradi dejem licu? Neke od doradenih vrsta su jo gore. Ako planiraju da plasiraju snimke na TV-u i u tampi, toje mo-da jedan od najjaih kandidata." Tako nonalantno su razgovarali o tome. Kao da je dola po no-vu kuhinju. elite li visee delove ili klasine police? Virus koji erup-tira u roku od dvanaest sati nakon infekcije ili virus koji eka u bu-siji oko nedelju dana? A kakav poret biste voleli, plinski ili elektri-ni? Mogunost sekundarne infekcije ili samo primarnu? Stefani je pokuavala da bezgreno odigra svoju rolu. Cula je saobraajnu buku sa Saftsbe avenije, brujanje helikoptera koji im je preletao iznad glava, tupo bubnjanje muzikog uredaja iz sused-ne kancelahje. Stvarni svet je grabio svojim putem svud oko njih. 256 lli je to moda bio samo Aleksanderov prividni svet? Moda je bio u pravu. Moda je ovo bio stvarni svet: rodenje, smrt i malo ubogog koprcanja izmedu ta dva. Razgovor je trajao oko dva sata. Kada su zavrili, Kosigin se okrenu ka Vatukinu, klimnuvi glavom. ,,lzgleda da emo moi neto da napravimo", rekao je Vatukin. ,,Kada?" ,,Natalija i ja se sutra ujutru vraamo za Rusiju. Za svaku Novu godinu organizujem prijem u svojoj dai u blizini Moskve. Dodite pa emo tamo porazgovarati, Utanaiemo sve detalje kada nam se glave razbistre." Stefani pogleda u Kosigina, koji joj ree: ,,Nas dvoje se vie ne-emo susretati. Sve ostalo ete srediti sa Vladimirom." Na licu mu zaigra bolestan osmeh. ,,AH u pomno pratiti tampu." Komarov je te veeri doleteo u London. Nazvao ju je sa Hitro-ua. Dala mu je adresu. Sat vremena kasnije ve su se Ijubili u nje-nom stanu na Old kort plejsu. Rekla je: ,,Poeo si da mi nedostaje jo onog trenutka kada sam ula u avion." 1 ti si meni puno nedostajala." Provela ga je kroz stan. Upitao ju je da li je stan njen. Ne, od-govohla je, iznajmila ga je. Privremeno reenje, Upitao ju je ima li neko stalno boravite. Trenutno ne. Nekada ranije ga je imala i po-novo je prieljkivala tako neto, ali je trenutno bila u nomadskoj fa-zi. Spremila muje veeru. Biloje to prvu put da mu ona neto spre-mi i bilo joj je drago to ne moraju obedovati u nekom hotelu ili re-storanu. Pilea prsa nadevena peurkama, sa mladim krompiriima i boranijom. Popili su po au belog burgundca, a onda preli na cr-ni. Posle veere su se izleavali na sofi, pijui vino i ne priajui pu-no. Pre nego to je utonula u san, Stefani je navila sat na pola se-dam. Izali su na ulicu u 7:15. Napolju je bilo hladno i tiho. Ubacili su torbe u prtljanik automobila koji je iznajmila prethodnog dana, a onda krenuli ka severu. Stigli su rano popodne. Persl Arms In se nalazio severno od Kilderske ume, na granici izmedu Nortamberlanda i kotske. Alan Smajli, vlasnik gostionice, imje rekao da ni sam tano ne zna sa koje strane granice su se na-lazili. Zavisi ko je pitao. Sa druge strane Kilderskog jezera leao je Falston, selo u kome je Stefani odrasla. I u kome je sahranjena.

257 Pet godina je prolo otkako je stajala na \retrovitom drumu -Aleksander je bio pored nje / posmatrala ka ko dole na groblju njen brat utueno koraa za kovegom. Magertta je izdejstvovala njenu smrt u saobraajnoj nesrei. U to vreme s-ve je delovalo bla-go nadrealistiki. Tek kasnije je osetila pune posledice svoje od/u-ke: nikada vie nee videti Khstofera. Kao ni svofu snaju Dejn i nji-hovu deicu Dejmsa i Poli, U meduvremenu se rodio i Filip. Dejn je bila trudna u vreme sahrane, Roditelji im ve behu umrli. Imala je jo samc Kristofera. I on nju. Znala je da e posle njene pogibije on ostati bez ikog svog. Ni-kada nije uspela da se otrese oseanja krivice zbog toga jerje mo-gla doneti i drugaiju odluku. Ali u to doba je verovala da postoje razlozi za takav postupak i nije gledala izvan njih, A sada je ponovo bila tu, po prvi put nakon pet godina. Kada je razmiljala gde bi ona i Komarov mogli provesti Boi to je bilo je-dino mesto koje joj je palo na pamet. Kadaje bila mala svaki Boi je bio arobni dogadaj. Turobni krajolik i surova klima su u tome za-sigurno imali jednakog udela kao i arape sa pok/onima, crkvena sluba i sveana trpeza. Roditelji su im svake godine priredivali Bo-i kakav bi svako dete moglo samo poeleti. Kads su oni nestali nestale su i boine radosti. Praznici sujoj postali j&dnolini, prazni i pusti. Naravno, nee moi da vidi Kristofera. Ali e bitt' dovoljno blizu njega. Tlo na kome su odrasli e ih spojiti. Tano e znati ta se kod njih deava. Videe jelku u podnoju stepenita u hodniku, osetie toplotu kamina u dnevnoj sobi i ukus vonog kolaa koji je po pra-vilu bio malo prepeen i presuen, I znala je da e, boz ijedne rei, uspeti da prenese sve te emocije Komarovu. Jedan deo nje je udeo za tim da Aleksander dozna gde se na-lazi. e/e/aje da vidi paniku i razjarenost na njegovom licu. A opet, sa druge strane, bila je uasnuta pomilju da bi Aleks&nder mogao uti za njenu posetu i sve upropastiti. Kada su se pjavili na recepciji, Stefani se potpisala kao Klau-dija Bauman, a Komarov kao lvan Andrejev. Sudei pc izrazu lica, Alan Smajli kao da je zaustio da kae da je to /epa prcmena u od-nosu na Gospodin i Gospoda Smit. Odveo ih je do sobe. ,,/mamo est soba", rekao je: ,,ali je tu trenutno jo samo jedan par. Za vas sam rezen/isao najbolji pogled." Neravan teren je postepeno prelazio u talasaste breuljke. Na prostranstvu prekrivenom otrom travom u daljini su se nazira/a 258 stada ovaca, kameni zidovi, vijugava reica, vornovato drvee ko-je se povijalo pod naletima vetra. Kada su ostali sami Komarov joj pride iza leda i obrgli je rukama. Poljubio ju je u vrat. ,,Petra, ovo mesto je neverovatno. Otkud zna za njega?" Ve sam bila ovde." Na Boi su se odvezli do Haustedsa, rimskog utvrdenja na Ha-drijanovom zidu. Muzej i prostorije Nacionalnog trusta su bili zatvo-reni. Lokalitet je bio pust. Ostavili su auto na parkingu i peke se uputili ka kamenim ostacima utvrdenja. Beli oblaci su se mrekali na nebu boje safira, otar istoni vetarjojje terao suze na oi. Nos joj je postao crven. Setali su du z'/da u pravcu zapada, a onda za-stali nad strminom dubokom oko dve stotine stopa. U podnoju su se nazirala stada ovaca koje su slobodno lutale po natopljenoj beliastoj travi, Pred sobom su videli jo neravnog terena, kuicu po-red jezera, umu i

snegom prekrivene eviotske planine u daljini. Stefani ree: Ovo mesto je nekada bilo rub sveta. Osea to, zar ne?" ,,Petra?" Volim te." Stajao je iza nje. Bilo joj je drago to joj je lice skveno. Rekao je: ,,Sve se promenilo." Stezalo ju je u grlu. Pokuavala je da prikrije uzdrhtalost glasa. ,,Zbog ega?" ,,Jer u mom ivotu nema mesta za ljubav. Nemogue je ivet/ onakg kako ja ivim i vo/eti nekoga. Ne ako elim da uspe." ,,Sta pokuava da mi kae?" ,,Ne znam ta pokuavam, Govom ti samo ono to znam." Zelela je da i ona kae njemu ono to zasigumo zna: da i ona njega voli. Ali nije mogla. Te rei - jednostavno ne bi zazvuale ka-ko treba ako ih ona izgovori. Nije bio pravi trenutak za to. ,,Sta mi tu moemo, Kostja?" Spustio je ruke na njena ramena. ,,Moemo da nestanemo." Dvadeset sedmi. Zavese su bile razmaknute. Kia je dobovala o prozor. Stefani je leala, privivi se uz Komarova. Prelazila mu je rukom preko grudi, vrata, kljune kosti, traei poznata obeleja: dva mala oiljka na levom rebru, m/adee ispod vrata, komadi su-ve koe na ramenu. Zelela je da upije svaki detalj. Nijedna sitnica nije bila nevana. Drugi dan Boia su proveli u obilasku okoline. Ruali su u jed-nom pabu u Haviku, gde je Stefani nagovorila Komarova da proba Ginis. Rekaoje da je grozan. Kada su se uvee vratili u Persi Arms, bar je bio prepun. Lokalni gosti su naruivali turu za turom, skoro do ponoi. Mukarci su pili svetlo pivo, a ene po koju aicu esto-kog pia ili vino. Par mukaraca je puilo lulu. Stefani oseti opor mi-ris duvana na jastuku i na Komarovljevoj koi. Dok su sedeli u ba-ru, Komarov je opinjenoj publici pripovedao o svom detinjstvu i mladosti u Rusiji. Neke od pria su bile istinite, a neke izmiljene. Stefani je rado ostala u senci. Nije uestvovala u razgovoru, samo je sedela i sluala. Takva povuenost bi je u prolosti zgrozila. Sa-da ju je prihvatila, mada je jedan deo nje jo uvek burno negodovao. Smajli i njegova supruga su tumarali po prizemlju. ,,Na ta si mislio kada si rekao da bismo mogli da nestanemo?" Pomilovao ju je po kosi. ,,Novi identiteti za nas bar nisu problem, zar ne? Imamo dovoljno para. Rekla bi mi koje bi sve mere opreza trebalo da preduzmemo. A onda bismo naprosto iezli. Mogli bi-smo da odemo bilo gde." ,,A kada bismo krenuli?" ,,Sada." Pogledala ga je. ,,Je l' ti to ozbiljno?" ,,Najozbiljnije." ,,Ostavio bi sve za sobom?" ,,Za tebe, da." 1 to smesta?" ,,Koliko danas. U roku od sat vremena." Preplavila ju je plima oseanja. Ali arobnost trenutka pomutila jejedna snanija realnost. Rekla mu je da je to nemogue. Bar za-sada. Bila bi najsrenija da moe da prekri obeanje dato Aleksan-deru, ali negde u belom svetu grupa bezlinih Ijudi je kovala plan koji je polako i kobno sazrevao, U mislima je videla mogue posle-dice svoje ishitrene odluke: gomile mrtvih dejih tela sa koom pre-krivenom uasnim plikovima, Ijude koji se bore za dah nemoni da pobegnu od otrovnih gasova koji im prodiru plua, polako ih

gue-i. Kosiginov prijazan nonalantan glas, glas b/olokog kasapina, odjekivao joj je u mislima. ,,Moram prvo da odradim ovaj posao, Kostja." ,,Zato?" ,,Ne elim da ti kaem." 260 Delovao je Ijutito, ali se uzdrao. Bila mu je zahvalna zbog toga j nadala se da on to primeuje. ,,A posle toga?" ,,Posle toga sam slobodna." ,,Kada e to biti?" Uskoro. Zar to nije bila istina? Koa joj se najeila. Vremeje isti-calo. Koba - postojao on ili ne - pripremao je isporuku za grupu bezlinih senki. to je znailo da nisu znali ni ta je meta, ni kakav je motiv, ni ta se moe uraditi da bi se katastrofa spreila. ,,Ne znam tano, ali uskoro. U pitanju su dani, ne nedelje. Vra-am se u Moskvu za Novu godinu," ,,lde kod Vatukina?" ,,Da. Hoe li i ti biti tamo?" ,,Ako ne pobegnem s tobom, onda hou." Bilaje slomljena. Vie nije mogla odlagati neizbeno. Biloje vre-me da Petra preuzme kontrolu. Vreme da se uradi ono to se mo-ra. Ali ne pre nego to provede svoje poslednje sate sa Komarovim. Kao Stefani. Dorukovali su, a onda se odjavili iz gostionice. Odvezli su se do obale i proetali se alom ispod Bamburgkog zamka. Sihausiz, Du-stanburgki zamak, Lindisfarn, Famska ostrva istaknuta obeieja pejzaa njenog detinjstva. Biloje divno etati sa Komarovim po pla-i na kojoj se kao mala igrala sa svojom braom i sestrom. Nije bi-lo vano to on nije znao za to. Koraali su jedno pored drugog. Ruka mu je bila prebaena pre-ko njenog ramena. Vetar je mrekao pesak oko njihovih stopala. Neprozirno more je srdito hualo, talasi se razbijal/ o obalu, raspr-ujui morsku penu. U daljini je poigravala jedna tamna takica. Tanker koji se as pomaljao, as nestajao sa vidika. Proli su pored ene kojaje pokuavala da naui tene boksera da ide uz nogu. Pas nije obraao ni najmanje panje na zapovesti svoje gospodarice i nestano se vrteo u krug. Kada je bila devojica i oni su drali bok-sere u svojoj kui u Falstonu. Obino dva ili tri. Bili su nestani, ba-lavi i nezaustavljivi. Kad god bi yidela boksera toplina bi joj se raz-lila srcem, a onda bi je ispunio nepodnoljivi oseaj gubitka. Spazivi Komarovljev udan pogled, zastade u po koraka: ,,O emu se radi?" Slegnuo je ramenima. ,,Ne znam. etamo ovde po ovoj plai. Reklo bi se najobiniji ljubavni par. A/i neprestano razmiljam ko si u stvari ti. Zena koju poznajem ili ena koja je ono to znam da je261 ste? U svoje vreme sam se nagledao stvari - ; preiveo stvari - od kojih bi se oveku sledila krv u ilama, ali kad god te pogledam i da-Ije ne mogu da zamislim kako je baviti se onime ime se ti bavi." ,,Nai svetovi nisu toliko razliiti, Kostja." ,,Lake je iveti u mom svetu. Nije toliko usamljeno. I toli-ko.,,hladno."

elela je neto da kae, ali su je rei izdale. ,,Kako uspeva? Kako opstaje?" ,,lskreno reeno, ne znam ni sama." ,,Ja ne bih mogao. Siao bih s uma." To ju je pogodilo pravo u icu. U Petri je videla neto to nije vi-dela u sebi. ,,Najvanije od svega jeste izgubiti matu." ,,Kako to misli?" ,,Ako se bavi mojom poslom to je nuno, ako ima nameru da opstane. Ako ne izgubi matu, izgubie razum. Na primer, nala-zi se u nekom nepoznatom gradu - recimo u podzemnoj eleznici - i vidi udan izraz na nekom od lica medu svetinom. Mora ubediti sebe da to ne znai apsolutno nita. Da te niko ne prati. Ali isto tako zna da je sasvim mogue da te neko ipak prati. Iste te noi spava u svojoj hotelskoj sobi. Zauje nekakvu kripu. Lako mo-e ubediti sebe da ti se neko unja ispred vrata, mada se u stvari radi samo o zvuku koji proizvodi sleganje stare konstrukcije. Veti-na se sastoji u poznavanju razlike izmedu ta dva i u potpunom gu-bitku mate. Oni koji nisu sposobni za to jednostavno sagore. Po-stanu paranoini, to ih ini nestabilnim. I ranjivim. A kad stigne do te faze, moe se smatrati mrtvim." 21 Kada je spustila slualicu, poe da se trese. Pitala ga je ko-liko e mu trebati da prikupi informacije. Sat vremena, odgovorio je. Sat vremena. Veruj mi, prava sitnica. Pretpostavljala je da ih je ve imao. Dogovorili su se da ga poseti u podne. Bilo joj je muka. Pogledala je na sat pored kreveta. Deset i trideset pet. Jedanaest i trideset pet u Cirihu, gde se Komarov trenutno nalazio. Pre dva-deset i etiri sata bili su nadomak Bamburga. Ona je vozila. Nisu mnogo govorili. Nije bilo potrebe za tim. Bio je u pravu. Ne moe se vie ovako. 262 itave noi nije ni trenula. Ne zato to joj je nedostajao Koma-rov, ve zbog onoga to ju je oekivalo. Prevrtala se po krevetu. U elucu joj se takode prevrtalo. Miii su joj goreli od napetosti. Naj-gore je bilo izmedu tri i etiri ujutru. elela je da zarida na sav glas, da iskoi kroz prozor, da se sjuri do aerodroma, da mu odleti u su-sret i zauvek nestane. Neto posle pet je zakljuila da nema anse da zaspi i ustala iz kreveta. Nije vredelo opirati se neminovnom. Mogla je samo da se pripremi za ono to je oekuje. Pokuala je da se koncentrie, da se usresredi na preobraaj u Petru. Zamislila je sebe u Groningenu, kako razbija nos Eriku Roju - i to dvaput. Jo uvek je bila sposobna za tako neto. Pitajte Bruna Klajsta. On pre-poznaje kvalitet. Sada je medutim ponovo poela da je obuzima panika. Uspori disanje. Nemogue je paniiti kada je disanje pod kontrolom. To je bila definitivno potvrdena istina. Pripremila je kupku da bi se malo opustila i pokuala da smiri vrtlog misli u glavi. Ba kao to ju je Bojd nauio pre pet godina. Vizuelizacija, disanje. Treba samo da vidi promenu i ona e se desiti. Tesna kratka crna suknja, cipele sa visokim potpeticama, pur-purna svilena bluza. Stavila je malo ajlajnera, pudera i bogat sloj grimiznog karmina. U ogledalu je ugledala enu deset godina stari-ju od Stefani. U Londonu je bilo mirno i tiho. Uvek je volela period izmedu Bo-ia i Nove godine. Grad je delovao pusto i civilizovano. Pozvala je taksi, dala vozau adresu i utonula u sedite. Nesvesno je platila vonju, pritisnula dugme i ula u lift. Vrata su se razdvojila:

pre-dvorje, hodnik boje okolade, grimizni zidovi sobe za prijem, beli te-pih, balkon sa nadstrenicom, hrom i zatamnjeno staklo. Salman Rifat ree: ,,Znao sam da e se vratiti." Stefani nita ne odgovori. ,,Dao sam svima slobodan dan. Mislio sam da je tako bolje. Je-si li za pie?" ,,Moe votka. I da sam na tvom mestu nita ne bih uzimala zdra-vo za gotovo. Morae da me uveri da ima neto dovoljno vred-no ove posete." ,,Naravno." ,,Dakle, ta ima?" ,,A ta ti ima?" Nemoj mu pokazati apsolutno nita. ak ni kad bude gola. 263 ;! Stefani raskopa bluzu, koliko da se nazre crni brushalter koji je nosila ispod. ,,Hou da znam o emu ovde razgovaramo. U suprot-nom emo to obaviti drugaije." Rifat je pogleda rairenih oiju. Rekla je: ,,Dobro zna na ta sam sve spremna ako budem pri-morana." Klimnuo je glavom. ,,Mogu ti dati podatke o krajnjim potroai-ma, vrsti oruja i gradu u kome e se izvriti primopredaja." ,,A datum?" 1 datum." Stefani se osvrnu oko sebe. Stajala je na okruglom srebrnom posluavniku. Mala plava boca maslinovog ulja. Rifat je deiovao nervozno. Ali ne toliko nervozno kao ona. Bio je to trenutak odluke. Bilbao i ono na ta se tamo zavetova-la. Ako prekri taj zavet ta e ostati od njenog samodostojanstva? Sa druge strane, ta e sa Komarovim? A opet, alternativa je bila daleko gora. Od Rifata nee moi da izvue ono to joj treba ako mu slomi nos, kao to je to uradila sa Erikom Rojem. Rifat je bio potpuno drugaije stvorenje. Shvatio je njeno utanje kao znak popustljivosti i rekao: ,,Skini suknju." Rifat se zavali na sofu, dahui. Njegovo groteskno miiavo te-lo se presijavalo od znoja. Vene su mu bile nabrekle. Ponudio joj je da se istuira - da se jo jednom istuira; naterao ju je da to dva-put uradi tokom popodneva- ali Stefani odbi. Htela je samo to pre da ode. Citavo telo joj je drhtalo. Rifat dohvati au ivasa koja je stajala pored sofe, posmatrajui je kako ustaje. Kada se sagnula da dohvati gaice, rekao joj je da ih ostavi. Rekao joj je da njen ve u-va kao uspomenu. Stefani je bilo jasno ta pokuava, pa se ugr^e za jezik, Navukla je suknju, koja se pripi uz vlanu kou. Na itavom telu je oseala njegov zadah: podseao je na trule i smrt. Ponaa-la se kao automat, to joj je pomoglo da pregura sate koji su bili za njom. Nije mu pruila apsolutno nita. Njena nevoljnost je verovat-no samo produila muenje, ali Stefani nije marila. Mogao je da joj radi ta god hoe, ali ona nije htela da uzdie i stenje pod njim. Kada je zakopala suknju, pokuao je jo jednom. ,,Zna, treba-lo bi ovo da ponovimo." ,,Ako me jo jednom takne ubiu te." ,,To je ono to volim kod tebe. Osim to si opaka u krevetu, ti si j prava pravcata kuka." Zapalio je cigaru. ,,Veruj mi da na itavom svetu ne postoji ena nalik tebi." ,,Ali zato postoji previe mukaraca nalik tebi."

,,Ma hajde, Petra. Sama si tako odluila. Uinila si to svojom vo-Ijom. Ba kao to sam i prognozirao." Napustila je zgradu u pola sedam. Kod Iton skvera je skrenula desno. Oseala se otupelo, ali je znala da to nee dugo potrajati. Da nije moglo potrajati. est sati... Pozvala je Rozi Coduri. Sa treskom zatvaram ulazna vrata, odlazim u kuhinju i otvaram flau oporog crnog vina. Sipam vino u au i ispijam ga naiskap. Hou da sagorim njegov odvratni zadah. Ponovo punim au i od-nosim je u kupatilo, gde provodim oko pola sata pod vrelim tuem. Sapunjam se, ribam i ispiram. Koa mi postaje bledoruiasta. Izu-zev na mestima gde su poele da se pomaljaju modrice. Posle tu-iranja se umotavam u veliki pekir. Donosim crnu kesu za dubre iz kuhinje i unutra stavljam sve to sam tog dana nosila, ukljuujui mantil i cipele. Ne elim da zadrim ni jednu jedinu stvar, U kesu potom ubacujem ajlajner, puder i karmin, a onda je odvlaim i osta-vljam ispred vrata. Ne elim uopte da je vidim u stanu. Ovo je ist dokaz, ako su uopte potrebni bilo kakvi dokazi, da ja u stva nisam prava Petra. Nakon to je utekla Magenti i otpo-ela nezavisnu karijeru, Petra se esto i bez oklevanja uputala u seksualne odnose sa mukarcima ako bi situacija to zahtevala. Uradila bi ono to sam ja uradila danas popodne, a onda popila o-Iju aja. Zavrila bi s tim i gurala dalje. Takve stva je ne bi ni naj-manje tangirale jer im ona to jednostavno nije doputala. U tomeje bila njena tajna: nastojala je da savreno funkcionie, da ne osea apsolutno nita, da eliminie sve manjkave Ijudske elemente i da se pretvori u automat. Automat od koga je mukarcima zastajao dah. U to vreme Salman Rifatje biojedan od tih mukaraca. Kao Pe-tra, doputala sam mu da mi radi sve to eli i pruala mu sve to eli: izvijala sam se od zadovoljstva ili jecala od bola, zavisno od si-tuacije. Sve to je bio deo mog arsenala. Zahvaljujui tom arsenalu Petra je i bila tako dobra. Znala je da lae, da krade, da se tuca, da ubija. I sve je radila jednako dobro. Uznemirenost koju sada oseam trebalo bi da bude dobar znak. To pokazuje da vie nisam ona. Da sam postala Ijudsko bie. Sino 264 265 sam pokuala da racionalno razmotrim ono to me je sutradan oe-kivalo. Uporno sam ponav/jala sebi da Rifat nee tucati mene, ve Petru. Ubedivala sam sebe da je to cena koju vredi platiti da bih ko-nano postala slobodna. Pokuavala sam da se uteim injen/com da neu raditi nita to ranije ve nisam radila. Mislila sam da mo-gu ubediti sebe da ne dopustim da to ostavi ikakvog traga na me-ni. Uveravala sam sebe da time neu izdati Kostju jer to nema ni-kakve veze s emocijama. Ba sam bila naivna. Petra je moda od-lian laov ali sam ja valjda jedina osoba na svetu koju ne moe pre-variti. Sutradan ujutru - 29. decembra - Rozi je u pet do osam bila pred zgradom na Old kort plejsu. Stefani navue par farmerica i ru-iastu majicu dok se Rozi pela stepenitem. ,,Zaboga, izgleda grozno. Je l' sve u redu?" Previe vina, previe grie savesti - previe fizike nelagodnosti - i nedovoljno sna. Stefani odgovori: ,,Pokupila sam nekakve infor-macije u Moskvi. Jesi li za kafu?" Kada su se smestile u kuhinji, Rozi ree: ,,Znai, nije mogao da ti kae o kojoj organizaciji se radi?"

Stefani odmahnu glavom. ,,Nije u pitanju nikakva organizacija, ve grupa pojedinaca. Ne zna koliko ih tano ima. Pet-est verovat-no, moda i manje. Ekstremni srpski nacionalisti. Kau da novac ni-je problem, platie koliko god treba. Nekadanje okorele Miloevi-eve pristalice." ,,Za kada je zakazana isporuka?" ,,Za deveti januar, u Njujorku. to e rei, za jedanaest dana. Medutim, nije mogao da mi kae tanu lokaciju, tako da nam ta in-formacija nije od neke pomoi. Meta bi mogla biti bilo gde, u bilo koje doba posle devetog januara. Dok ne otkrijemo o kome se ta-no radi, nema anse da se bilo ta uini. Ako na vreme ne sprei-mo isporuku, stvar moemo smatrati okonanom. A ta ti ima za mene?" Rozi joj urui plavu fasciklu. ,,Angaovala sam neke Ijude da mi ovo odrade preko noi. Malo je nabacano i turo, ali ne bi ni imala vremena za vie jer ima zakazan sastanak u jedanaest." ,,Sa kim?" ,,Sa Jevgenijem Ylaskom. Ovde ti je adresa i broj telefona. Pri-javljen je pod lanim imenom. Kloek." ,,Nikad ula." 266 ,,Smatrali smo da je najbolje konsultovati se s njim. Bio je zame-nik direktora u odseku za bioloko oruje sovjetskog koncerna Bio-preparat. U Biopreparatu su se vrila farmaceutska i hemijska is-traivanja. Ostale potrebne podatke e pronai medu dokumentacijom." ,,A to oruje... Marburg U-13?" ,,Bolje ne pitaj." Kada je Rozi otila, Stefani otvori fasciklu. Jevgenij Vlasko je di-plomirao na Moskovskom dravnom univerzitetu. Poreklom iz lekar-ske porodice, zavrio je medicinu kao student generacije, a onda otiao na medicinski institut Tomsk gde se posvetio prouavanju epidemiologije i infektivnih bolesti. Tri godine kasnije, 1977, uao je u Ministarski savet Sovjetskog saveza. Nedugo nakon toga bio je prebaen na Institut za primenjenu biologiju u Obolensku, blizu Mo-skve. Period od 1982. do 1986. godine proveo je u Centru za nau-ku i razvoj u Stepnogorsku, u Kazahstanu, gde je radio na osmilja-vanju postrojenja za proizvodnju biolokog oruja - antraksa, kuge, tularemije i sakagije. Tokom slubovanja u Stepnogorsku poeo je da istrauje mo-gunosti za vojnu primenu Marburga, jednog od virusa hemoragij-ske groznice. Potom je 1986. godine prebaen u Jokar-Olu, gde je trebalo da nadgleda dizajniranje i konstruisanje specijalistike opreme za razvijanje i testiranje biolokog oruja. 1987. godine je postao upravnik Vektora - pod punim imenom: Institut za moleku-larnu biologiju - u Koltsovu, u blizini Novosibirska. Tu je nastavio sa istraivanjima virusa hemoragijske groznice koja je zapoeo u Stepnogorsku. Kao najvei strunjak za bioloko oruje u svojoj generaciji, Vla-sko je postao zamenik direktora dravnog koncerna Biopreparat i jedan od civilnih lanova Petnaestog direktorata, koji je imao kon-trolu nad sovjetskim programom biolokog oruja. A onda je 1992. godine, bez ikakvog upozorenja, prebegao iz Rusije. Krajnji cilj mu je bila Britanija. Za ostvarenje svog plana kao najpogodniji trenu-tak izabrao je slubeni put u

Pariz. Bilo je priloeno i nekoliko foto-grafija. Fotografija iz studentskih dana prikazivala je mravog tam-nokosog mladia odlunog izraza lica. Na ostalim fotografijama, snimljenim u poznijem delu karijere, Vlasko je i dalje bio mrav i od-luan, ali mu je kosa bila plava. Jevgenij Vlasko je iveo u viktorijanskoj kui na Deraldajn rou-du u Vondsvortu. Prozor u prizemlju bio je zaklonjen ipkastom za267 vesom, korov je dikljao iz pukotina ispucale staze od cigala, zele-na farba se Ijutila sa ulaznih vrata. Kada je ula unutra, Stefani je bila okirana njegovim fizikim stanjem. Vlasko je bio pri kraju e-ste decenije, ali je izgledao mnogo starije. Ono malo kose to mu je ostalo bilo je tamnosrebrnaste boje. Koa mu je bila suva kao pergament. Na nekim mestima se primeivalo potpuno odsustvo pigmenta. Nadlanice su mu bile prekrivene krupnim pegama. Poveo ju je do malene kuhinje u zadnjem delu prizemlja. Prosto-rija je bila mrana i uska. Nametaj je imao bar tridesetak godina. Sigurno je tu donesen jo mnogo pre Vlaskovog dolaska u Britani-ju. Na dotrajalom podu nazirali su se komadii ogoljenog vinila, ,,Mogu li vas ponuditi ajem?" ,,Da, hvala." ,,Ja ga pijem na ruski nain." 1 ja takode." Stavio je ulubljen loni na plaviast plinski plamen. ,,Pretpostavljam da ste prostudirali moju biografiju. Sigurno ste dobili neku dokumentaciju..." ,,U pravu ste." ,,Mogu da zamislim kakav ste utisak stekli. Antiljudsko bie go-dine." Stefani pode da odgovori nekom otrcanom frazom, ali se onda predomisli. ,,S obzirom na moju biografiju, izbegavam da donosim sud o drugim Ijudima. Mogu li vas pitati o neemu to nisam prona-la u dokumentaciji?" ,,lzvolite." ,,Zato ste devedeset druge napustili Rusiju?" lzvadio je paklicu benson & Hedgesa iz depa debelog sivog dempera. Ruke su mu se tresle. Upalja nije hteo da upali. Uspeo je tek iz estog pokuaja. ,,Otiao sam jer vie nisam mogao da murim pred istinom. U ta god da sam se izrodio, bio sam sin lekara i to je bio poziv koji sam oduvek nosio u srcu. Kao mladi sam poloio zakletvu koju po-lau svi sovjetski lekari. Poloio sam je iskreno i od srca." ,,Hoete da mi kaete da ste proveli petnaest godina razvijajui razne vrste biolokog oruja ne znajui ta u stvari radite?" ,,Hou da vam kaem da je u Sovjetskom savezu tokom sedam-desetih i osamdesetih godina postojao ogroman jaz izmedu onoga to se govorilo i onoga to se radilo. Govorili su mi da u uestvo-vati u istraivakom projektu koji je za cilj imao pronalaenje leko va i vakcina kojim bi se mogle neutralisati pogubne posledice bio-lokog oruja koje se proizvodilo na zapadu. I ja sam u to verovao. Ba kao to sam verovao i da u tehnolokom pogledu moramo su-stii zapad kako bismo ih odvratili od namere da ikada upotrebe ta-kvo oruje. Svi smo u to verovali. Surovo otrenjenje je dolo tek kasnije, kada sam shvatio da me zapravo koriste za stvaranje takve vrste oruja." Drhtavim rukama je sipao aj u dve ae stavljene u zamaglje-ne mesingane drae. Onda je na sto spustio teglicu dema. Po-smatrala je kako, drei kaiicu vornovatim prstima, zahvata dem iz teglice i stavlja ga u aj. ,,U prvo vreme smo bili neizmerno ponosni na svoj rad. Ne mo-gu to porei. Uzbudenja novih naunih otkria su potisnula moral-na pitanja. Bili smo mladi, bili smo zaetnici

neeg novog, uivali smo ogromno potovanje, ak i medu onima koji nisu bili sigurni da li mi zaista postojimo. Oni nas nikada nisu upoznali, ali su znali za nas. Mereno standardima Sovjetskog saveza nita nam nije nedo-stajalo. Naravno, kada to kaem ne mislim na novac. U to vreme novac nije bio toliko vaan. Mislim na ast. Na tapanje po ledima. Budet nam je bio vie nego zadovoljavajui, a uticaj ogroman. Ra-dili smo kao psi, ali se nismo alili. Uprkos tome, vremenom sam poeo da sumnjam. ak i pre nego to sam saznao istinu. Moda je to bilo zakasnelo sazrevanje, ili sve ozbiljnije razoaranje drav-nim sistemom. Moda se radilo i o kumulativnom efektu dugotraj-ne psiho-fizike preforsiranosti." ,,Sta se desilo?" Pogled mu je bio uperen ka prozoru sa koga se video maleni vrt. Stefani je pretpostavljala da je vrt bio ograden zidiem, ali se to ni-je moglo videti. Sve je bilo zarasio u bunje i korov. Od Vlaskovog dolaska verovatno niko nije ni zaao tamo. ,,Biopreparat je bio vie od vojnog pogona. U njegovoj nadleno-sti bila je i civilna medicina. Tako se prikrivao vojni program. Budet se maskirao trokovima za civilno zdravstvo. Taj potez ne samo da je uspeno prikrivao istinu, ve je partijskim rukovodiocima pruao priliku da se hvale ogromnim sumama novca koje je drava izdvaja-la za zdravstvenu brigu o svom narodu. Realnost je, medutim, bila sasvim drugaija. Seam se svoje prve posete Groznom. Bilo je to 1987. U bolnici su se igle sterilisale vodenom parom jer nove igle nisu dolazile, a aparat za sterilizaciju je bio pokvaren. Kada sam se sledee godine vratio tamo, igle su morale da se rekonstruiu." 268 269 ,,Da se 'rekonstruiu'?" ,,Da se otre jer su postale tupe od preeste upotrebe." Tuno je odmahivao glavom. ,,To je samo jedan od primera patnji kroz ko-je je narod prolazio da bi drava mogla da finansira nae programe. Mogao bih vam navesti jo na desetine drugih." ,,To vam je, znai, prelilo au?" ,,Ne. Istina mi je prelila au." Preli su u dnevnu sobu. Zidovi su bili oblepljeni tamnozelenim tapetama. Prljave ipkaste zavese koje je videla spolja priguivale su skoro svu prirodnu svetlost. Unutra su bile dve fotelje kojima je bilo potrebno tapaciranje. ispred kamina je stajala elektrina greja-lica sa tri rebra. Abauri na lampama su bili tamnoljubiaste i zlat-ne boje. Soba je odavala utisak krajnje tiine i turobnosti. Stefani se spusti na jednu od fotelja. itavo telo ju je bolelo. Promekoljila se u potrazi za manje bolnim poloajem. lnstinktivno se seti porekla tog bola - dana provedenog sa Rifatom, njegovog brutalnog stiska i nezajaljive agresivnosti - i zadrhta od gnuanja. Vlasko je, nesvestan onoga to se deava u njenoj glavi, nastavio sa priom. ,,U to doba sam bio zamenik direktora Biopreparata. Bio sam i lan Petnaestog direktorata. Oktobra 1990. godine Sovjetski savez je potpisao ugovor sa Sjedinjenim Dravama i Velikom Britanijom na osnovu koga su se doputale posete odredenim lokacijama na kojima bi se moglo proizvoditi bioloko oruje. Kada su nam Britanci i Amerikanci doli u posetu odveli smo ih na mesta koja su eleli da vide - na spisku su, izmedu ostalog, bili Obolensk i koltsovski Vektor - ali smo ih drali dalje od svih osetljivijih pod-

ruja na tim lokacijama. Da budem iskren, bili smo zadovoljni nainom na koji smo to izveli. Naa reciprona poseta Sjedinjenim Dravama bila je zaplanirana za decembar 1991. Predali smo im spisak postrojenja koja smo eleli da obidemo. Na spisku su se nalazili Ameriki vojno-medicinski istraivaki institut za infektivne bolesti u Fort Detriku u Merilendu, istraivaki centar Dagvej u blizini Solt Lejk Sitija, centar Soli u Sviftvoteru u Pensilvaniji i Pajn Blaf Arsenal u Arkanzasu. Kada smo 1972. godine potpisali Konvenciju o biolokom i tok-sinom oruju, uradili smo to mirne glave, ba kao i SAD, jer u kon-venciji nije bilo klauzule o proveri lokaliteta. Shodno tome, pretpo-stavljali smo da e druga strana prekriti odredbe konvencije. Mo-glo bi se zapravo rei da je itav na program bio zasnovan na toj pretpostavci. A poreklo te pretpostavke poivalo je u ubedenju da 270 e oni isto to pretpostaviti za nas. lspostavilo se, medutim, da je Amerika nastavila sa istraivanjem biolokog oruja, ali da se pri-tom ograniila na defanzivne sposobnosti. Oni uopte nisu imali ofanzivni program. Poseta iz decembra 1991. godine potvrdila je ono u ta su neki od nas ve poeli da sumnjaju. Da smo iveli u ve-likoj lai." ,,Jeste li to obelodanili kada ste se vratili u Rusiju?" ,,Jesmo." ,,Na kakav je prijem to nailo?" ,,Rekli su nam da smo sigurno pogreili u proceni i da moramo bolje da otvorimo oi. Kasnije su nam naredili da stvorimo nekakve dokaze o amerikom ofanzivnom programu biolokog oruja, bez obzira koliko to stajalo. Kada smo rekli da je tako neto nemogue, bilo nam je naredeno da drimo jezik za zubima. Biopreparat je bio u krizi. Bila mu je potrebna verodostojna pretnja da bi mogao da opravda ogromne trokove. Generali su se uspaniili. Plaili su se da e izgubiti posao, prihode, presti. Tada mi je postalo jasno da u morati da odem. Da sam ostao, istina bi bila pokopana. lsprva sam slegao ramenima i pravio se da nita ne primeujem, kako bih zadrao poverenje svojih pretpostavljenih. to mi je i uspelo. Zbog toga su me, smatrajui me potpuno pouzdanim, i poslali u Pariz 1992." Vlasko podie au obema rukama i prinese je ustima. ,,Pretpostavljam da ste ogoreni?" ,,Ne toliko kao ranije. Ali, ponekad me uhvati kriza. Dao sam im sve. Svoje poverenje, svoj intelekt, najbolje godine ivota. Svoje zdravlje. Patim od gotovo svih alergija koje se mogu zamisliti. Ne smem da jedem svinjetinu, piletinu i jaja. Ne smem ni da pomislim na bilo ta od mlenih proizvoda: puter, mleko, sir. Alergian sam na agrume i na penicu. Triput dnevno moram da premazujem kou mau jer ona vie ne lui prirodne masne materije. Gutam po pet anti-alergijskih pilula etiri puta dnevno. Usled silnih vakcina ne po-sedujem prirodni imunitet na bolest. Svaki as navuem kijavicu i moram da nosim ove specijalno zatamnjene naoari kako mi do ze-nica ne bi dopreo ni traak UVA svetlosti." ,,Sve to ste zaradili bavei se svojom profesijom?" Klimnuo je glavom. ,,U roku od deset godina kosa mi je postala plava." ,,Primetila sam to na nekim od fotografija." ,,A znate li zato?"

271 . ,,U podrujima sa ogranienim pristupom vazduh se pricao hi-drogen peroksidom zbog dezinfekcije. Dovoljno je da se setim nje-govog mirisa - i ukusa - pa da mi se okrene eludac. Tokom deset godina neprekidne izloenosti on ne samo da mi je posvetlio kosu, ve me je trovao sa svakim udisajem. Sve u svemu, pravo je udo da uopte mogu jo uvek da diem." ,,Oprostite na drskosti, ali iznenaduje me da niste ostavili du-van." ,,Svata! Da vam neto kaem. Kada sam saznao da sam dobio premetaj i da me sa medicinskog instituta Tomsk alju u Obolensk i Stepnogorsk, znate li kako su mi kolege estitale?" ,,Kako?" ,,Srdano i iskreno. Svi su se rukovali sa mnom, zagrlili me i iz-Ijubili u oba obraza. A onda su mi rekli da u biti mrtav u roku od dve godine. Takva je bila reputacija koju je taj odsek uivao. Ali, ni-sam mario. Niko od nas nije. Mi smo na takve zadatke gledali ne samo kao na ansu za napredovanje u karijeri, ve kao na patriot-sku ast. Nikada nisam verovao da u doiveti ove godine. I nakon svih opasnosti kojima sam izloio svoj organizam, mislim da je par cigareta - pa ak i mnogo vie od toga - potpuno zanemarljiva stvar. A ionako ve predugo koristim vae gostoprimstvo." ,,Novembra 1986. godine, dok sam se nalazio u Jokar-Oli, za-molili su me da osmislim neki novi nain prenosa. Neto malo. Ne-to to nee morati da se privruje na bojevu glavu. Izumeo sam prenosni mehanizam namenjen za bliski kontakt. Predao sam nekoliko skica. Avgusta 1987. godine prebaen sam u koltsovski Vektor i nakon toga vie nita nisam uo o svojim nacrtima. A onda je do-ao M-8389." ,,ta je to?" ,,Broj potanskog faha Srednjoazijskog ogranka za primenjenu biohemiju u Almatiju. Najtajniji lokaliteti su se uvek nazivali po svo-jim potanskim fahovima. Sto se tie punog imena, taj lokalitet ni-je bio ni blizu Almatija. Bio je na stotine kilometara daleko. Daleko od svega. Nije bio ucrtan ni na jednoj mapi i sve do pojave satelit-skih fotografija zapadnjaci nisu ni sanjali da tako neto postoji. M-8389 nije bio usamljena pojava. Bilo je na desetine takvih mesta razbacanih po nepreglednim pustoima Sovjetskog saveza." 1 ta se desilo?" 1990. godine otkrivena je Marburgova varijanta U-13. Izuzetno smrtonosna forma Marburga, dobijena od Varijante U, koja je stvo-272 rena nakon nesreenog sluaja koji se desio u Koltsovu osamdeset osme. Tada je iz tela zaraenog - Nikolaja Ustinova - posmrtno uzet uzorak inficirane krvi, na osnovu koga je razvijena nova loza in-fekcije. U je bilo skraeno od Ustinov, odatle naziv Varijanta U. U-13 je bila usavrena, jo smrtonosnija verzija te varijatne. Ustinov se zarazio Marburgom preko igle iji je vrak sluajno probio njego-vo zatitno odelo. U-13 je bio biohemijski doraden tako da se infek-cija moe izvriti vazdunim putem. To se struno kae 'preko aero-sola'. ,,U vreme nesree ja nisam vodio projekat M-8389, ali sam bio zamenik direktora Biopreparata. M-8389 je stoga spadao u moju sferu odgovornosti. Odleteo sam za Kazahstan da bih nadgledao poslednje faze procesa i njegove posledice. Troje istaa je bilo za-raeno virusom u podruju u kome se on nije smeo nalaziti. Pokre-nuta je istraga, ali se nita nije moglo precizno ustanoviti." ,,Cistai su umrli?"

,,Da, i to na daleko jeziviji nain nego to se moglo oekivati. Vi-rus ih je pokosio daleko bre nego to bi to uinio prirodni Marburg. U roku od nekoliko sati filovirusi su desetkovali njihove elije, ne-povratno ih razarajui. Nesrenici su skapavali u mukama. Nepre-stano povraanje, nezaustavljivi crni proliv. Krvarili su iz nosa, ui-ju, anusa, genitalija, ak i iz bradavica. Unutranji organi su im se raspadali, creva su im ispadala pred naim oima. Tako deluje Mar-burg U-13. Iz oiju su im na kraju tekle krvave suze..." Vidno uznemiren seanjima, Vlasko na trenutak prestade sa pri-om i zapali jo jednu cigaretu. ,,Sve do incidenta u M-8389 nisam imao pojma koliko se daleko otilo sa razvijanjem U13. Dva meseca kasnije sam podneo izve-taj Petnaestom direktoratu u Moskvi. Zgrada 112, u kojoj se nala-zila bezbednosna zona u kojoj je dolo do nesree, morala je da bude trajno zapeaena. Nismo uspeli da otkrijemo kako se U-13 pro-bio kroz ventile za vazduh i izazvao infekciju." ,,U izvetaju sam rekao da smo stigli do faze kada vie ne mo-emo sa pouzdanou tvrditi koliko je pogubna postala varijanta U-13. Kao aerosolsko oruje, ona je krajnje neprihvatljiva. Ukratko, rekao sam im da se U-13 mora unititi i da moramo obustaviti eks-perimente koji se tiu aerosolske primene Marburga. Usledila je una rasprava. General-major Kalinjin, moj pretpostavljeni, pretio mi je otkazom. Rekao sam mu da bi mi uinio uslugu. Rekao sam im da je to neto to prevazilazi karijerizam, da U-13 ne predstavlja ni273 ta manju pretnju za nas nego za nae neprijatelje. Direktorat je na kraju prihvatio moje miljenje." 1 program je bio obustavljen?" ,,Da, dok je bio pod mojim nadzorom." ,,Ata je bilo sa U-13?" ,,Bio je uniten." ,,Celokupna koliina?" ,,Koliko mi je poznato, da." ,,lma li anse da je neto sauvano?" ,,Mogue. lli je moda sauvana tehnologija. Nauka se nevero-vatno brzo razvija i gotovo da je nemogue ponititi neto to je ve otkriveno." ,,Jesu li svi lanovi Petnaestog direktorata znali za U-13?" ,,Jesu, koliko se seam." ,,Da li je u direktoratu postojao neki zvanini protokol po tom pi-tanju?" ,,Naravno." ,,Pod ijom kontrolom?" ,,Pod kontrolom tri najuticajnije linosti Petnaestog direktorata u to doba." ,,A to su bili?" ,,Pukovnik Aleksandar Modiljanov, general-major lvan Oskoi -usput budi reeno, obojica su ve pokojni - i general-potpukovnik Aleksandar Kosigin." Kosigin. Naravno. ,,Samo jo jedno pitanje. Marburg U-13... ta ako dode do naj-goreg?" ,,Zavisi od mesta gde bi se oruje upotrebilo i od mogunosti za sekundarnu infekciju. Ako bi se upotrebilo u urbanom podruju, sa velike visine, po snanom vetru, mogli

bismo govoriti o hiljadama rtava. Na desetine hiljada, moda i vie. Na nain koji sam vam malopre opisao. Ali, to se odnosi samo na primarnu infekciju. Ako zaraeni ponu da inficiraju ostale - to jest, ako dode do sekundar-ne infekcije - nemogue je predvideti posledice. Sve to se sa si-gurnou moe rei je da bi se svet naao suoen sa jednom novom vrstom uasa." ,,A nain prenosa?" ,,Do vremena kada sam zavrio sa radom na prenosnom siste-mu, agens se mogao transportovati u obezbedenoj posudi veliine aktn-tane. Ali, to je bilo pre vie od deset godina. A danas... ko zna dokle su u meduvremenu stigli?" 274 ,,Da ste na mom mestu, ta biste uradili?" Vlasko se zamisli. U tiini prostorije jasno se ulo teko sopta-nje iz njegovih grudi. Na kraju je prozborio: ,,Postoji neko ko bi vam moda mogao pomoi. Sergej Roskov. On je bio moj glavni pomo-nik u Biopreparatu. Kada sam prebegao, doao je na moj poloaj. Ako uspete da ga pronadete, moete mu verovati." ,,Gde je on sada?" ,,Negde u Moskvi. U stvari, uo sam da se krije." ,,Zato?" ,,Ne znam." ,,Kako mogu da stignem do njega?" Vlasko pride jednoj od komoda i iz nje izvue konu tabakeru ko-ju potom unu Stefani u ruku. ,,Trebalo bi prvo da pronadete Va-lentinu Rudenko. Ona mi je stara prijateljica. Ako neko zna gde se Roskov krije, onda je to ona. Pre mnogo godina mi je poklonila ovu tabakeru. Pre nego to sam krenuo u Pariz, rekao sam joj da name-ravam da prebegnem. Ona je bila jedina koja je za to znala. Dogo-vorili smo se da, ako ikada ponovo vidi ovu tabakeru, da e to biti znak da dolazi od mene. Pronadite je i pitajte. Ako ona ne zna gde je Roskov velike su anse da vie nije medu ivima." 22 Moskva, 30. decembar. Petnaest stepeni ispod nule. Vejala je meava. Let je kasnio i bee ve prolo osam kada je stigla do Kutuzovskog prospekta. Platila je taksisti i zastala ispod lunog svoda. Sigurno e primetiti. Videe mi to u oima, osetie miris na mojoj koi. Saekao ju je ispred lifta i poljubio. Kada su uli u stan nasuo joj je malo vina. Samo je pitanje trenutka... ,,Pa, kako je bilo?" Stefani mu ree istinu. ,,Bila sam usamljena. Pre nego to sam te poznavala, ak i kada sam bila sama, nikada se nisam oseala usamljeno. Kako je bilo u vajcarskoj?" ,,Lepo. I prazno." Kada ju je razodenuo, mislila je da e je modrice izdati. Preteri-vala je. Modrice ak ni prvog dana nisu bile naroito strane, a sa-da su bile gotovo neprimetne. Ali ih je svejedno oseala. Kada su te veeri prvi put vodili ljubav bila je napeta i postidena. Posle to275 ga se netedimice prepustila piu, pokuavajui da spere oseaj krivice. Drugi put je ve uspela da natera sebe da se ponaa kao da se nita nikada nije desilo. Jeli su milansku i napolitansku salarnu, italijanski sir i kotske zobene biskvite. Sve namirnice su bile kupljene u delikatesnoj rad-nji u Cirihu. Leali su preko razbacane

garderobe na podu u dnev-noj sobi, umotani u dva arava. Stefani je prieljkivala da nikada ne ustanu odatle. Komarov je puio. Dugo su utali, a onda je on upita o emu razmilja. ,,O svim godinama koje si proveo u zatvoru. O nepovratnom gu-bitku ivota. Uslovima koji su tamo vladali. Pitam se kako se uop-te uspeo da opstane." Odgovorio je gotovo ravnoduno. ,,Kao i veina ostalih. Prihva-tio sam stvari takve kakve jesu." Stefani se podignu na lakat kako bi mogla da mu se zagleda u oi. ,,Prihvatiol" ,,Ne mislim na presude i autoritet koji ih je izrekao, ve na dui-nu kazne. Kada prihvati stvarnost, vreme bre prolazi. Kada se na-de unutra nema vie ta da se uradi. Oni koji to ne prihvate loe prolaze. Svakim danom plaaju turobni danak. Polako kopne." ,,Ali kako to moe da se prihvati?" ,,Ne izjeda se oko toga. Podigne zid oko sebe. Ne razmilja o prolosti niti o budunosti, o stvarima koje ti nedostaju. U stvari, pokuava da uopte ne razmilja. Primora sebe da ivi samo u tom trenutku i da ne osea apsolutno nita. Natera sebe da men-talno otupi." ,,A fiziki?" Komarov se nasmei. ,,U Sibiru bar ne mora da se brine za to." Stefani ga utinu. ,,Zna ti na ta ja mislim." Pomilovao ju je po kosi. ,,To je prosto. lli si fiziki jak ili si fiziki slab. Ima sree ili nema sree. To je sve. Nema ta da se uradi. Osim da se eka." Bio je jo uvek mrak kada je zazvonio telefon. Komarov se javi na drugo zvono. Nekoliko jedva ujnih rei i ve je bio van kreveta, oblaei se. Bio je jo uvek omamijen snom. Stefani ga upita ta ni-je u redu. Sve je u redu, odgovorio je. Morao je da se nade sa ne-kim. Iz poslovnih razloga. ,,Koliko je sati?" 276

,,Pet i dvadeset." ,,Posiovni razlozi u pet i dvadeset?" ,,U Njujorku je sada devet i dvadeset." ,,Putuje za Njujork?" Nagnuo se preko kreveta i poljubio je. ,,Ne. Vidimo se kasnije." Aii se nisu videli kasnije. Pozvao ju je oko podne. Iskrsle su ne-ke komplikacije. Ne moe o tome preko telefona. Javie joj se im bude mogao, ali ne veruje da e moi da ide sa njom na Vatukino-vu zabavu. Stefani ree da u tom sluaju ni ona ne eli da ide. ,,Ali mora. Ako oboje otkaemo razmisli kakav bi utisak to mo-glo da ostavi." ,,Boli me uvo za utisak." 1 mene. Ali kapira ta hou da kaem, zar ne?" Sa spoljaenjeg gradskog prstena skrenuli su na put Rubljevo-Uspenskoje. Automobil je truckao po neravnom drumu. Pored njih su promicala stabla borova i breza. I dalje je vejao sneg. Farovi su krili proiaz kroz pomrinu, krupne pahulje poigravale nad oferajbnom. Oteale grane su se nadvijale iznad puta, presijavajui se pod svetlou farova. Stefani je sedela na zadnjem seditu merce-desa koji je Vatukin poslao po nju. Najnoviji model, blindirana karo-serija, zatamnjeni prozori, W. Voza je, medutim, bio daleko od

naj-novijeg modela: debeo, u konoj jakni pretesnoj za pitolj, sa cige-ratom medu ispucalim usnama. Proii su pored Barvike i Zukovke, sela koja su nestala pre ne-go to je stigla da baci pogled na njih. Onda su skrenuli levo, na pu-ti prekiriven neugaenim snenim prekrivaem. Stotinak metara dalje Stefani primeti rampu i straarsku kuicu u kojoj su se nalazi-la dva naoruana uvara. Nakon par razmenjenih rei, rampa se po-die. Mercedes nastavi kroz mranu i tihu umu. Preli su otprilike jedan kilometar kada se pred njima ukaza daa: bljetava arhitek-tonska groteska opasana debelim zidom. To nije bila kopija kue ko-ja je Vatukina toliko oduevila tokom njegovog kratkotrajnog boravka u norvekoj luci Bergen. Bila je to ta kua. Kua mu se toliko do-pala da ju je kupio, rasklopio, transportovao do Rusije i tamo je re-konstruisao. Ali, nije bila dovoljno velika. I kakvo je reenje smislio? Da sagradi jo jednu istu takvu pored. Sijamski blizanci, poput Ma-gentinog zdanja. Ali i dalje nije bilo dovoljno prostora, pa je dodao po dva spata na svaku od njih. Posle svega toga bilo je nemogue zakljuiti u emu je poivala njena prvobitna privlanost. 277 Komarov joj je prethodne veeri prezrivim glasom opisao unu-tranjost dae: dve saune, jakuzi u svakom kupatilu, privatni bio-skop, dvorana za zabavu dovoljno prostrana da se u nju smesti ogroman sto za ruski bilijar i neto manji za ameriki, zatvoreni ba-zen okruen loim imitacijama klasinih kipova. ,,Tamo je nekada bila prava daa. Manja, ali u tradicionalnom sti-lu. Sruio ju je da bi napravio mesta za... na kraju krajeva, videe i sama." ,,Nisi ba oduevljen time to je napravio?" Slegnuo je ramenima. ,,U emu je poenta? U roku od jedne ge-neracije niko se vie nee seati." ,,Nee se seati ega?" ,,Odakle smo potekli. Zato smo radili to to smo radili." Iza druge rampe nalazilo se dvadesetak parkiranih limuzina. Sve su bile prljave. Unutra ih doekae prostorni lavirint i zvuna kako-fonija. Posluga je nosila crno-zlatne uniforme, konobarice su na se-bi imale mini-suknje. Stefani primeti da su ene brojnije od muka-raca, ali je bila svesna da je ona izuzetak. Ona je bila goa. Osta-le ene su bile u svojstvu pratilja ili animir-dama. Malo njih je liilo na supruge. Mlade, lepe, izazovnog ponaanja, jagmile su se oko prisutnih mukaraca zanemarujui odbojnost njihovog izgleda ili po-naanja. Neki od njih se definitivno nisu uklapali u ambijent. Mukarci sa brkovima, oiljcima i Hugo Bossodelima. Ljudi koji su bi-li u stanju da se adaptiraju na najsurovije zatvorske uslove, ali ne i na noenje odela. U jednoj od soba za prijem nalazio se ogromni vedski sto: ka-vijar, srebrni posluavnici prepuni mesa, salate, dimljeni losos i mo-runa, sirevi, inije sa raznim supama i orbama, sve mogue vrste hleba. U susednoj prostoriji popularni ruski W komiar se razme-tao svojim opscenim humorom, na ogromno zadovoljstvo okupljenih gostiju. Tu se susrela sa Vatukinom. Bio \e obuen u crno, delovao je vitko i trezveno. Poveo ju je u stranu, upitavi je da li se dobro provodi i ta moe uiniti za nju. Komarova je pomenuo samo je-danput - teta to ne moe da dode, ali ta da se radi - a onda joj predloio da se sastanu drugog januara ujutru. ,,Do tada e nam se glave razbistriti."

Stefani primeti da je u njegovoj glavi i sada bilo savreno bistro, da nije bio ni blizu pijanstva. Upoznao ju je sa nekim od gostiju. Funkcioner koji je radio za majora Lukova, novinar sa neobinim britanskim akcentom - verovatno Kanadanin - neki vedski hirurg, 278 dvojica funkcionera iz Gazproma, imovinski pekulant sa Menhet-na, direktori Bakreditbanke, Severnaja Kazna banke, Dalkomban-ke i austrijskog Kreditantalta. U pono je bio prireden vatromet. Bljetava ekstravagantna svetlost zapara no. Svi pokuljae napolje. Dobre doze alkohola su ih neko vreme titile od minusa koji je vladao napolju. Zvuci odue-yljenja, aplauz, jo pia, salve smeha. Dim se dizao sa platforme za detonaciju, skrivene iza zastora od drvea. Stefani oseti miris kor-dita pomean sa nikotinom. Kada je predstava bila zavrena, na red dodoe zdravice. Pripiti gosti poee da pevaju. Do jedan su naga tela ve plutala po bazenu. Stefani je prolazila kroz sobu u zadnjem delu dae. Na zidu su se nalazila tri ogromna IV ekrana, smetena jedan iznad drugog. Sva tri su bila ukljuena, ali nije bilo tona: na ekranu na vrhu bio je emitovan prenos fudbalske utakmice izmedu Juventusa i Barselone; u sredini je iao sinhronizovani film sa Cak Norisom; na ekranu u dnu prikazivao se tvrdi holandski porni. U prostoriji je bilo dese-tak gostiju. Sedeli su ili leali na sofama i foteljama. Neki su zurili u ekran, drugi su razgovarali. Jedan je leao komiran. ,,Ne lii ba na Bambi park, zar ne?" Stefani se okrenu. Njegovo prisustvo je bilo toliko neoekivano da je na trenutak zaboravila njegovo ime. ,,Ali podsea na Markov stil. Naroito donji ekran." Klasen. Marsel Klasen. Belgijski posrednik. Januar 2000, Poa-revac, neposredno pred Arkanovo ubistvo. Ista votana koa, ista masna kosa prebaena preko levog oka. Bambi Park, mesto gde su se sastali, bio je zabavni park koji je podigao Miloeviev sin Mar-ko. ,,Rusi oboavaju aka Norisa", ree Klasen. ,,A i on voli njih. ak je ovih dana sveprisutan u Moskvi. Ba kao i HIV." Srpski teroristi su puteni s lanca i Klasen je ve u Moskvi. ,,Jesi li jo uvek aktivan na Balkanu?", upita Stefani. ,,Povremeno. A ti?" ,,Odonda vie ne. Otkud ti ovde?" Klasen se isceri. ,,Pokai mi, pa u ti pokazati." ,,Bacio si me u iskuenje, ali ipak ne." Poslednji put se sreli kada su se iz Poarevca vraali za Beo-grad. Klasen joj se u automobilu neveto udvarao. Rekla mu je da odraste. Da su njih dvoje razliiti svetovi. Nije imao ta da joj od-govori na to. 279 ,,Sjajno si obavila ono u Interkontinentaiu." ,,Moram priznati da su mi tvoje informacije pomogle. Stvarno je nosio pancir." ,,Posle Beograda si iezla." ,,Bila mi je potrebna pauza." ,,Ali, kada si odluila da se vrati, krenula si od Moskve." Kiselo se osmehnula. ,,Ba kao i ti." ,,Dugujem ti izvinjenje."

Natalija nema ni trunke karmina na usnama. Za razliku od svih ostalih ena. Njena bleda koa deluje besprekorno. Kao puter. Njen nain odevanja sve ostale baca u zasenak, ali sumnjatn da ijedna od devojaka shvata zato. Na sebi nema ni jednu jedinu markiranu krpicu. lzostavilaje obavezan mini, opredelivi se za pripijenu suk-nju srednje duine. Takva garderoba otkva sasvim dovoljno i - to jejo yanije - nagovetava daleko vie. Na sebi ima jo i klasinu ensku koulju od crne svile. Raskopala je jedno dugtne vie nego to phstojnost nalae, diskretno otkrivajui jamicu medu grudima, Oko vrata nosi prefinjenu ogrlicu od platine, sa koje visi mali pra-voslavni ruski krst. Ostale ene u prostohji teraju me da se oseam matoro. Pored nje se oseam jeftino i aljkavo. ,,lzvinjenje?" ,,to sam bila onako neprijatna u Belom trgu. Nisam znala ko si ti." ,,A kako si i mogla da zna?" Njen osmeh je prepun zahvalnosti. ,,Moj poloaj je takav da se-bi ne mogu priutiti preteranu blagonaklonost. Ima rnnogo devoja-ka koje bi elele da uzurpiraju moje mesto." ,,Jasno mi je." Ugrabile bi i najmanju priliku - ne bi prezale ni od ega - da ostvare ono to su naumile." Traimo neko mirnije mesto za razgovor. Ulazimo u jednu od radnih soba. Drveni zidovi su ostali od pn/obitne dae, kae mi. Na njima je okaena serija crno-belih fotografija u grafitnim ramovima. Skupa erotika Helmuta Njutna. Te slike bi se uklopile u veinu prostorija koje sam u ivotu videla, ali ovde deluju krajnje neprimere-no. ,,Vladimirovo shvatanje umetnosti. Skupo su ga stajale. Da su bi/e jeftine smatrao bi ih besmislenom pornografijom." ,,A ti?", pitam je. ,,Kako se tebi dopadaju?" 280 ,,Smaraju me." Razgovaramo jo neko vreme, a onda ona nastupa sa krajnje di-rektnim pitanjem. Kako je to ubiti nekoga? Pitanje dolazi kao grom iz vedrog neba. Pokuavam da dobijem na vremenu. ,,Zato ne pita njega. Si-gurno bi imao ta da ti kae." ,,Mislim... kao ena?" Odgovaram joj iskreno i bez oklevanja. ,,Kada to radim ne na-stupam kao ena. Kada bih tako nastupala... pa, mislim da uopte ne bih bila u stanju da odradim posao. lli da se uhvatim u kotac sa emocionalnim posledicama. Toje kao seks. Mukarci tnogu da spavaju sa nama i da apsolutno nita ne oseaju. Ali, mi smo drugaije." ,,Ali ti ipak ubija." ,,U takvim situacijama prestajem da budem ja. Postajem neko drugi. Koliko god je potrebno. Moja psiha ostaje potpuno razdvoje-na od tog ina. To je jedini nain da ivim s tim." Klima glavom, skreui pogled. ,,Da, znam na ta misli. "^ Sigurna sam da zna. Isto oseanje, drugaiji kontekst. Cini mi se da mogu da se otisnem u malo istraivanje. ,,A odakle si ti, Na-talija?" ,,lz Omska, Zna gde je Omsk?" ,,Ne znam."

,,lzmedu Jekatenburga i Novosibirska, severno od granice sa Kazahstanom." To je daleko odavde..." To je daleko od bilo ega." ,,Zato si dola u Moskvu?" ,,Jer nisam znala ta da radim u Omsku. Bila sam bez perspek-tive, bez budunosti. Mislila sam da, ako se dokopam Moskve, pre-da mnom lei itav svet, Evropa, Amerika. Kada sam stigla bila sam vorc. Imala sam jednu drugaricu iz Omska koja je pre mene stigla u Moskvu. Ona mi je pronala posao u Raspuinu. Jesi li nekad bi-la tamo? Toje restoran. Radila sam kao kelnerica. Sluile smo u to-plesu." Primetivi izraz na mom licu, slee ramenima kao da kae: ma, zna ve. ,,Japanski biznismeni su nam polivali grudi ampanj-cem, a onda skupljali kapljice jezikom. Eto, na takvom mestu sam radila. Kasnije sam se zaposlila u Belom trgu. Tu sam upoznala Ole-ga Rogaeva. Nisam tada znala ko je on. Ali je on znao ko sam ja. lli, bolje reeno ta sam ja." 281 / tako je poelo?" ,,Da, kada su mi rekli ko je on. Tako je poelo." ,,lskrena /jubav." Tuno se nasmejala. ,,Ljubavje ponekad luksuz koj/ je nemogu-e priutiti. Oleg je bio moja ulaznica za nov ivot. Oboje smo to znali. Ve/na devojaka nikada ne dobije ansu kakvuje on meni pru-io." ,,Kakav je bio?" Njen odgovorje proet bolom, ali i istinom. ,,Bolji nego to sam imala prava da oekujem." Posmatra moju reakciju. ,,Daleko bolji od Vladimira." Saoseajno klimam glavom. ,,ula sam ta se desilo u Parizu." Natalija slee ramenima. ,,Nisam bila ba toliko naivna. Znala sam u kakvom je svetu Oleg iveo, sa kakvim Ijudima je sarai-vao,.. ali opet, nikada nisam mislila da e se to njemu desiti." ,,Niko od nas ne razmilja o tome. To je kao saobraajna nesre-a. Uvek misli da se takve stvari deavaju drugima, sve dok se jednog dana ne dese i tebi." ,,Kada su ga ubili bila sam oajna. Ne zato to mi je sve bilo od-uzeto, ve zato ta sam stvarno neto oseala prema Olegu." ,,Medutim, nije ti bilo oduzeto ba sve, zar ne?" ,,Nije ba sve. Ali sam izgubila sve to je bilo dobro i lepo. Vla-dimirje preuzeo Centralnaju, a onda i mene." ,,Da li je bilo anse da ga odbije?" ,,Ja sam mnogo vra nego to izgledam. Navikla sam da se bor/m za opstanak. A nije mi bilo ni na kraj pameti da se vratim u Omsk. ak ni mrtva. Veina devojaka nikada ne dobije pravu an-su. A ja sam dobila dve. Nije morao dvaput da me pita." Pogled joj je plamteo. ,,Oseala sam se potpuno ispranjeno. Odradila sam ono to moram, kao automat. Vladimir je daleko tipiniji mukarac od Olega, tako da nita nije primetio." Neubedljivo se nasmeila, 1 dalje ne primeuje." To je dobro." 1 lako," Utoliko bolje." ,,A kako stoje stvari s tobom? Ima 1/ t/ nekoga?" Polazim da odgovorim odrino, ali se onda predomiljam. ,,Da." 1 kako je?" ,,Pa... iznenadujue." ,,Zato?" 282 Jer obino moram da laem mukarce sa kojima se zbliim." Natalija se glasno nasmeja. 1 zbog toga je iznenadujue?" ,,Pretpostavljam da zna na ta mislim."

Klimnula je glavom. ,,Ali sa njim moe da bude iskrena?" ,,Da", odgovaram. Oseam se jeftino dok to govorim, ali se na-dam da se to ne primeuje u mom glasu. A onda izruujem nepla-niranu ispovest. ,,Nisam se uopte nadala da u pronai nekog ko-ga neu morati da laem. Smatram da ljubav ne moe biti sazdana na laima. Zbog toga sam mislila da u zauvek ostati sama." Natalija mi gleda pravo u oi. Njen pogled me istovremeno pro-ima i toplinom i uznemirenou. Onda uzima moju ruku. Snano je stiska. Izraz u njenim oima je tako... ,,Ba udno", kae. ,,Nas dve smo toliko razliite, a opet toliko sline." U pravu je. I ja oseam isto. Ali ne mogu da odagnam sliku ko-ja mi stoji pred oima. Vatukin i ja. Pritiskam obara, liavajui je i druge anse, lansirajui je nazad u pusto. Prvi januar, sivo nebo, neposustajui naleti meave, deset ispod nule. I ni rei od Komarova. Ostavila mu je nekoliko poruka. Ni na jednu nije odgovorio. Bila je i do njegovog stana. Bio je prazan. Smiljala je razloge kojima bi ublaila svoju zabrinutost, ali nijedan nije bio dovoljno ubedljiv. Taksi se probijao kroz bljuzgavicu na Lenjingradskom prospektu. Proli su pored Dinamovog stadiona, a onda skrenuli desno, pa le-vo. Vozilo se zaustavilo na uglu Ulice Crvene armije i Ulice akade-mika lljuina. Stefani se nade pred desetospratnicom sa brojem 21. Jevgenij Vlasko joj je dao adresu, ali je Stern bio taj koji joj je do-turio kombinaciju ifrovane brave na ulubljenim ulaznim vratima. Uavi u zgradu, Stefani se pope stepenicama do petog sprata. Pronala je stan i pokucala. ,,Ko je?" ,,Prijateljica Jevgenija Vlaska." Usledila je podua pauza. ,,Jevgenij se odavno odselio." ,,Znam. U Londonu je. Videli smo se pre nekoliko dana." Ponovo tiina. ,,Zamolio me je da vam uruim jedan poklon." ,,Kakav poklon?" ,,Tabakeru." Jo malo tiine, a onda se zau zveket i kripa lanaca i brava. Valentina Rudenko je bila starija koata ena pognutnog dranja. 283 Preko ramena joj je bio prebaen dreavi uti al. Stefani joj preda-de tabakeru. Uzela ju je medu artritine prste, pomno je ispitala, a onda pozvala Stefani unutra. U stanu je bilo mrano. Teke zavese u pretrpanoj dnevnoj sobi bile su napola navuene. Zeleni zidovi su bili prekriveni crnim tra-govima vlage. Na televizoru je stajao jeftin mehaniki sat. Tiho je kuckao. Na jednom od zidova visila je plastina ikona, a preko puta nje akrilna slika Svetog Vasilija. ,,Kako je Jevgenije? Odavno nisam ula nita o njemu. Mislila sam da je moda umro. Oduvek je bio boleljiv." ,,lmam utisak da ivi iz istog inata." Rudenkova se nasmeja. ,,To lii na Jevgenija. Ah, da je lvan bio toliko borben..." Osmeh nestade sa njenog lica. Pogied joj bio upe-ren u nekoliko uramljenih fotografija koje su stajale na okruglom stoiu prekrivenom miljeom. ,,Ali, kad je neko tako strastven pua..." Ula je u kuhinju i vratila se par rninuta kasnije sa dve ae a-ja. Razgovarale su o Sergeju Roskovu.

,,Tano. lvan i ja smo se druili sa Sergejom i Katarinom. Bili smo priiino bliski. Nakon Jevgenijevog odlaska, Sergej je zauzeo nje-govo mesto kao zamenik direktora Biopreparata. Nije bio ba odu-evljen svojim unapredenjem. A, da budem iskrena, ni Jevgenijevim postupkom. Sergej je delio njegove sumnje, aii nije odobravao to to je Jevgenij prebegao. U tome se sastojala razlika izmedu njih dvojice. Sergej je bio povueniji, nije bio sklon konfrontaciji, dok je Jevgenij oduvek bio direktan. Mislim da se tako ponaao zato to je bio svestan svojih vrednosti. Rado je koristio svoju genijalnost da uspanii visoke funkcionere." ,,Da li je Roskov nastavio sa njihovim istraivanjima u Bioprepa-ratu?" Slegnula je ramenima. ,,Ne znam. Sve to vam mogu rei je da je na kraju izgubio posao. Ne svojom krivicom. Takva je bila situa-cija u kojoj smo se nali. Inflacija je divljala, svi su bili nasmrt zabri-nuti. Biopreparat je ostao bez novca. Budeti su se kresali na sve strane. Sergej nije imao sree." ,,Kako je to podneo?" ,,Loe, kao i mnogi drugi. Pre nego to je nastupila kriza on i Ka-tarina su prilino lagodno iveli. Nita im nije manjkalo. Odjednom su ostali bez bilo kakvih prihoda. Inflacija im je progutala utedevi-nu. Medutim, ono to ih je najvie pogodilo bio je gubitak statusa. 284 Nije vie bilo ivota na visokoj nozi, privilegija, prestia. To ih je ba-cilo u depresiju." ,,Vlasko kae da je Sergej verovatno imao ponude iz inostran-stva." ,,Tano. To sam ula od Katarine. Bilo je ponuda iz June Kore-je, Irana. Pozvali su ga da dode na Biotehnoloki sajam u Teheranu. Ali je on odbio. Imao je ponudu i od Kubanaca. Zamslite samo." Ru-denkova izvi obrvu. ,,Posle svih onih godina u Kazahstanu imao je ansu da za godinu dana zgrne vie para nego to je zaradio tokom svoje dvadesetogodinje slube." ,,Ali nije prihvatio nita od svega toga?" ,,Morate znati da je Sergej prevashodno patriota. Ruski patrio-ta." 1 ta se desilo?" Slegnula je ramenima, kao da kae 'ono toje moralo da se de-si'. ,,Katarina nije bila takav idealista. Ona je uvek bila mnogo prak-tinija od njega. Pokuala je da ga nagovori da prihvati neku od po-nuda. Poeli su da se svadaju. On je sve vie pio. Znate ve kako to ide..." Rudenkova zauta. Stefani je strpljivo ekala. ,,Katarina nije bila samo praktina. Bila je i privlana. Na kraju je odluila da zaigra na tu kartu. Pronala je drugog. Nekog debe-log Ukrajinca koji se dobro snaao u novonastaloj situaciji." ,,Dobro se snaao?" ,,Radio je za vojsku, ovde u Moskvi. Administrativac. Birokrata. Kada je Centralni komitet odluio da se odrekne monopola nad po-litikom vlau i imovinom, on je uradio ono to i mnogi drugi. Pre-tvorio je imovinu svog odseka u privatno vlasnitvo. Svoje privatno vlasnitvo. A onda je sve rasprodao. Dipove, kamione, automobi-le, ak i tenkove. Kupci su uglavnom dolazili iz azijskih republika, sa Kavkaza, Srednjeg Istoka. Rasturio je sve za manje od godinu da-na i sebi napunio depove. Kada ga je Katarina upoznala ve je po-stajao nervozan i planirao da napusti Rusiju. Ona se njemu silno dopadala, a njoj nije trebalo mnogo ubedivanja."

,,Gde su otili?" ,,Na Kipar. Kupio je dya hotela u Limasolu. Sada ive u velikoj vili sa linom poslugom. ujem da se on jo vie ugojio. Kada im je dosadno skoknu u oping do Pariza ili Milana." ,,A Roskov?" ,,Pa, recimo da to ba nije olakalo njegove probleme sa piem. Medutim, srea mu se ponovo osmehnula. Bivi kolega iz Biopre285 parata mu je ponudio posao u nekoj privatnoj farmaceutskoj kom-paniji. Sibirska zvezda. Za oveka takvih sposobnosti sigurno je bi-lo..." ,,Znate li ko je bio taj njegov kolega?" ,,Nikada to nije pomenuo." ,,A kada je to bilo?" Na trenutak je zastala. ,,Mislim tamo negde devedeset este. Moda devedeset sedme." 1 sve je bilo u redu?" ,,Neko vreme. Plata je bila zadovoljavajua. Nita basnoslovno, ali dovoljno da ponovo stane na noge. Iznajmio je stan u ovoj zgra-di, tri sprata ispod nas. Bio je ponovo onaj stari Sergej, sve dok ne-ko ne bi pomenuo Katarinu. Medutim, poetkom prole godine, nje-govo ponaanje je poelo da se menja. Postajao je sve depresivni-ji i ponovo poeo da pije. Bio je strano nervozan. Kad god bih ga upitala o emu se radi govorio bi mi da je sve u redu. Nisam vrila neki pritisak na njega, jer je Sergej... pa, da ga poznajete znali bi-ste da ako on neto nee moete da piete propalo." ,,ta je bio uzrok te depresije? Novi posao? Prolost? Katari-na?" ,,Ne znam ni sama. Izgledao je grozno. Zaputeno, iscrpljeno..." ,,Kada je nestao." ,,U jesen. Ne seam se tano datuma." ,,Znate li kuda je otiao?" ,,Rekao mi je da je po mene bezbednije da ne znam." ,,Jeste li otada u nekom kontaktu s njim?" ,,Ponekad mi se javi. Ali ne esto. I uvek sa javne govornice. Pi-ta da II ga je neko traio u stanu. Da li je neko zvao ili svraao ov-de da se raspituje o njemu." ,,Da li su se takve stvari deavale?" ,,U poslednje vreme ne. Odmah nakon njegovog nestanka par puta je dola policija. Postavili su par oiglednih pitanja, a onda iz-gubili interesovanje. Otada niko vie nije ni dolazio ni zvao." ,,Ali vam se on i dalje javlja?" ,,S vremena na vreme. Jednom me je zamolio da odem do nje-govog stana - klju stoji kod mene - i da mu neto spakujem. Od-nela sam torbu do stanice Kijevski i ostavila je pored altera za kar-te." ,,Jeste li ga videli?" ,,Nisam." 286 Stefani srknu gutljaj aja. ,,Morala bih da porazgovaram s njim. Lino." ,,Ne verujem da je to mogue..." ,,Moete li ga pitati?"

,,On se uvek javlja meni. Ja nikada ne zovem." ,,Moete li nekako da mu doturite poruku?" Valentina Rudenko se utei zagleda u au sa ajem. Ponovo je u hotelu. Nema poruka, nema poziva. Pokuala je da okrene njegov broj. Bezuspeno. Da bi malo odvratila misli, pono-vo je kontaktirala Sterna. Kasno popodne je ve imala informacije. Sibirska zvezda je nastala kao jedno od civilnih postrojenja Biopre-parata. Zapoeto 1989. i zavreno 1991. godine, bilo je to jedno od vrhunskih postrojenja za proizvodnju lekova namenjenih domaem tritu. Fabrika je 1993. godine prodata vedskoj farmaceutskoj fir-mi po imenu Knutson. Instalirane su nove proizvodne linije za razne vrste lekova koji e se plasirati na zapadno-evropsko trite. Vred-na dravna imovina prela je budzato u privatne ruke. Jeftina rad-na snaga obeavala je dodatni profit. Stefani zamoli Sterna da joj poalje neto o Knutsonu i odgovo-ri su bili tuno predvidivi. Kompaniju je posedovao Vajs-Randal. Po-strojenju u blizini Moskve je 1999. godine vraeno ime Sibirska zvezda, ali je Knutson bio u vlasnitvu Vajs-Randala jo od 1995. godine. Vrtimo se u krug, pomisli Stefani. Kao jedan od najuticajnijih funkcionera Petnaestog direktorata, general-potpukovnik Aleksan-dar Kosigin je dugi niz godina bio Roskovljev pretpostavljeni. Kada je Roskov prihvatio posao u Sibirskoj zvezdi ponovo su se nali u istim ulogama. Izgleda da je Roskov u oba sluaja uleteo u igru u vrstom uverenju da radi u korist svog naroda. I u oba sluaja bio prevaren. Nadala se da e je Komarov probuditi. Da e je neno poljubiti u oi, a onda se uvui pod prekriva i prisloniti svoje toplo telo uz njeno. Ali, probudila ju je uznemirenost. Pogiedala je na sat. Sedam i petnaest. Drugi januar. Devet dana do isporuke u Njujorku, dva dana otkako ga je poslednji put videla i neto manje otkako ga je poslednji put ula. Mogao je biti bilo gde. Kada je telefon konano pozvonio obuze je prvo strepnja, a potom razoaranje. Sa druge strane nije bio Komarov, ve Vatukin. 287 ,,Jeste li spremni za sastanak?" ,,Jesam." ,,Poslau kola po vas." Automobil je stigao u 9:15. Jo jedan mercedes. Saobraaj je bio usporen kao gleer. Stefani je oekivala da krenu ka centru, ali voza skrenu na zapad. Pola sata kasnije bili su skoro na periferiji, na izrovanom putu koji je vodio izmedu uruenih fabrika i oronulih stambenih zgrada. Merecedes skrenu u veliko industrijsko dvorite. Na zardaioj tabli iznad ulaza je pisalo: Stovarite auto-mehanizaci-one opreme. Tu su se ranije prodavali rezervni delovi za vozila za odravanje puteva, objasni joj voza. Pored kapije se nalazila straarska kuica. Psi uvari su etali du lanca, reei. Proli su pored niza propalih plavih kamiona sa velikim utim dizalicama na prikolicama. Iza njih je stajalo pet-est automobila, uglavnom bez prozora. Tri nisu imala tokove. Iza automobila se nazirala etvorospratna direkcija dogradena uz veliki fa-briki hangar. Sa krova hangara trali su adavi dimnjaci. Dim je blago kuljao iz njih, crvene svetla su mirkala na vrhu. Prljave vol-ge, ladei folksvageni su stajali parkirani ispred direkcije. Sofer prode pored njih, pa skrenu u hangar. Parikirao se pored jednog Rejnd Rovera. Unutra je biio jo sedam vozila. Stefani izade iz automobila. U hangaru je bilo ledeno. Pogleda-la je navie. Du krova su bile poredane dizaline skele. Celine i-ne su, kao ogromna metalna kima, delile halu

na dva dela, podu-pirui teke ekrke. Sa lanaca su visile masivne kuke zamazane mazivom i prljavitinom. U slaboj pomrini ispred sebe Stefani nazre grupicu uurenih tela. Neto su razgovarali, ali Stefani nije mogla da razabere njiho-ve rei zbog odjeka koji se prolamao hangarom. Kada se primakla, pokua da ih prebroji. Bilo ih je otiprilike desetorica, sedeli su u nepravilnom krugu. Moda i pretnaestorica. Tek kada se pribliila do-voljno da im vidi lica, ugleda jo jedno telo u pozadini. Ruke su mu bile vezane iza leda debelim konopcem, koji je bio prebaen preko eline kuke i povuen navie. Noge su mu visile nekoliko ina nad zemljom. Konopac mu se bee urezao u zglavke. Bili su krvavi. Ispod tela se nalazila velika tamna lokva. Pitala se da li su mu ramena ve iskoila iz leita. Lice mu je bilo prekriveno modricama. Nije mogla da ustanovi o kome se radi. Bar ne odmah. A onda crte lica poee da se pomaljaju na unakaenom licu. Oh, Boe, ne. Nije valjda on. Molim te, samo da nije on... 288 Boris Bergtajn je bio u nesvesti. Glava mu je bila zabaena u stranu. Vladimir Vatukin je stajao pored Bergtajna, u debelom i-njelu i sa toplom ubarom na glavi. Medu usnama mu je visila ciga-reta. U blizini je stajala jo jedna grupica opakog izgleda. Dvojica gorila su drali gumena creva, jedan je medu rukama stiskao komad metalne cevi, a tu je bila i jednouha zakrljala nakaza sa okrvavlje-nim francuskim kljuem. Petra ne dopusti Stefani bilo kakvu primetnu reakciju. Ali, dubo-ko unutra, Stefani je bila ispunjena meavinom oka, uasnutosti i saaljenja. I olakanja. To nije bio Komarov. Yatukin ree: ,,Kao to vidite, imamo problem." Zgrabio je Bergtajna za kosu i cimnuo mu glavu unazad, izlo-ivi njegovo lice slaboj svetlosti koja je dopirala sa tavanice. Ste-fani oseti kako joj se okree utroba. Umesto desnog oka sada se nazirao samo uski okrvavljeni prorez sred zastraujue modro-ljubiaste otekline. Usne - koje su i inae bile izrazito pune - bile su groteskno naduvene. Iz otvorenih usta, koja su otkrivala okrvavlje-ne krnjutke polomljenih zuba, dopiralo je teko soptanje. Nos mu je bio polomljen i iskrivljen ulevo. ,,Prepoznajete li ovog lepotana?" Budi Petra. I bila je. Lai potekoe kao voda, gotovo bez ikakvog napora. ,,Upoznala sam ga u Njujorku." ,,Gde?" ,,U restoranu na Brajton Biu." ,,lme restorana?" ,,Kaljinka. Nalazi se na keju." ,,Kada ste ga poslednji put videli?" ,,Tokom svoje poslednje posete Njujorku." ,,A to je bilo?" ,,Letos." ,,Zato ste bili tamo?" ,,To se vas ne tie." Njen drski odgovor oigledno iznenadi Vatukina. lzvio je obrvu. ,.A znate li ta on kae? Kae da je vae ime Kejt Mar. Kae da vas je video ovde u Moskvi neto pre Boia. Otprilike u vreme ka-da smo se nas dvoje sastali." ,,Ako nekoga dobro izlemate moete se svaega nasluati." ,,Kae da vas je video u Belom trgu, one veeri kada smo zajed-no bili tamo."

. Moda i jeste. Ali ja nisam videla njega." 289 ,,Bili smo do njegovog stana. Neka rupa u Krilatskoju. Tamo srno pronali dve vae fotografije, podatke na laptopu..." ,,Da pogadam", prekinula ga je. ,,Pokuao je da vam izmami sto hiljada dolara?" Vatukin se zamisli. ,,Sto hiljada dolara?" ,,Toliko je meni traio." ,,U Njujorku?" Klimnula je glavom. ,,Pokuao je da mi iznudi novac. Umislio je da ima neto o meni. Ali se prevario." Stefani odlui da rizikuje. ,,Mislio je da sam iz FBI-ja. Da radim za nekog Alana Kelija. Je l' vam neto od toga poznato?" Tiina koja je usledila sugerisala je da je bilo tako. Oi su joj se privikle na tamu i sada je ve mogla jasno da razabere siluete u po-zadini. Iza Vatukina je stajao zardali pasat. Na betonskom podu po-red gepeka ugleda veliki kolut bodljikave ice i kanister sa benzinom. Vatukin pogleda u Bergtajna, a onda u nju. ,,Meni je traio dve-sta pedeset hiljada." ,,Toliko o ravnopravnosti medu polovima." ,,Znate li ta mi jo rekao?" ,,ta?" ,,Da ste mu pomogli da provercuje nekakve dijamante do Nju-jorka." ,,Zaboga, ta ja traim ovde?" ,,Kae da ste se vas dvoje sprijateljili. Da ste bili prilino blago-nakloni prema njemu." ,,Da vam je rekao da je u prethodnom ivotu bio Petar Veliki i u to biste poverovali?" Vatukin se osmehnu, ali je to bila samo fasada. Onda zavue ru-ku u dep injela i izvadi beretu. Stefani se pitala koliko dugo su trajale Bergtajnove muke. Sta god da im je rekao, to je bilo izme-du prve dve ture udaraca. On nije bio tip koji bi dugo izdrao. Vatukin joj unu oruje u ruku. ,,Da li biste bili Ijubazni?" 23 Boris Bergtajn je bio mrtav, a njen posao sa Vatukinom je otiao u nepovrat. Zavaljena na zadnjem seditu mercedesa, znala 290 je da bi trebalo da bude srena to je uopte iva. Ali nije se tako oseala. Oseala se razneto. Bez oklevanja je uzela pitolj - ba kao to bi Petra uinila - i pritisla okida. I to ne samo jednom. Pucala je dok nije ispraznila Okvir. Ispalila je svih pet metaka. Prazne aure su zaangrljale o be-ton. Svi prisutni su zanemeli. Svi izuzev Vatukina, koji ju je samo fiksirao svojim kamenim pogledom. Kada mu je vratila pitolj, rekao joj je da moe da zaboravi na posao. Znala je da nema svrhe da se buni ili da ga moljaka. Rekao joj je da e je voza odbaciti do hote-la i da joj eli prijatan boravak u Moskvi. ak joj je poeleo sve naj-bolje u budunosti. Krajnje civilizovano, ali mu se u pogledu nazirala smrt. Jo uvek je bila pod dejstvom oka. Prepoznavala je simptome: toplina i omamljenost, ravnodunost i oseaj nestvarnosti. Zatitna aura koja joj je pruala utisak da se to deava nekom drugom, ugradeni mehanizmi opstanka. Bilo je dobro dok je trajalo. Ali nije moglo trajati dugo.

Prola je kroz luni svod, probivi se kroz neugaeni sneg pred zgradom. Automobili u dvoritu su bili zatrpani snegom. Prsti su joj se smrzli im ih je pomolila iz depa jakne. Ukucala je kombinaciju na bravi. ,, Srce joj je poskoilo u grudima. ,,Kostja?" A onda tiina. Ali to jeste bio njegov glas, bila je sigurna u to. Nije bilo nikakvog odgovora. Ponovo je ukucala kombinaciju. I dalje samo mukla tiina. Znala je da e izludeti ako ode u svoju hotelsku sobu. Nije joj bi-lo vano kuda e. Samo da negde ode. Komarovljev stan je delovao kao najbolje reenje, iako nije bilo odgovora kada ga je pozvala te-lefonom. Nervozno je ukucavala kombinaciju na bravi. Da joj se moda ni-je priinilo? ije bilo uopte nemogue. Uklapalo bi se u ovakav dan. Pokuala je vie od deset puta, moda ak i dvadeset... A onda se zau jedno klik. Brava se otvorila. Pozvala ga je preko interfona. Nije bilo odgo-vora. Ula je u lift i spustila se hodnikom do njegovih vrata. Vrata su bila odkrinuta. ,,Kostja?" Ula je u stan, zatvorivi vrata za sobom. Sedeo je u dnevnoj so-bi, izvaljen u fotelji ispod prozora. Vazduh je bio pun plaviastog di291 ma. Svud naokolo su leale prazne flae. Po podu su bili razbacani opuci, knjige, slomljeno staklo. Televizor je bio oboren, gajtan i-upan iz utinice. Stefani ugleda Irininu fotografiju. Ram je bio raz-bijen, slika pocepana na pola. Komarov je izgledao uasno, bled kao duh, neobrijan, zakrva-vijenih beonjaa, sivih podonjaka. Medu prstima mu je visila dogo-rela cigareta, dim se spiralno izvijao navie, stapajui se sa plavi-astom izmaglicom. ,,Kostja?" ,,Kako si prola sa Vladimirom?" ,,Kostja, ta se desilo?" ,,Pitao sam te neto." Nije smogla snage da mu odgovori. Ko-marov nastavi: ,,Ko je taj... Bergtajn?" Povukao je dim iz cigarete. ispod jagodica su mu titrale tamne sene. ,,lli bi moda trebalo da kaem ko je bio taj Bergtajn?" ,,Ma, neki tip..." Komarov se sarkastino nasmeja. ,,Neki tip?" ,,Gde si bio?" ,,To bi ja tebe trebalo da pitam." ,,Kako to misli?" ,,Sea li se onog poziva od prekjue?" ,,Naravno." ,,Poziv je bio od Vladimira. Rekao mi je da su iskrsli neki proble-mi. Nali smo se i poeo je da mi pria o Bergtajnu. A onda o te-bi. U kojoj meri sam mogao garantovati za tebe, smrtonosnu Petru Rojter? Zna, Vladimir je izuzetno tvrd i nepoverljiv. Radije bi neko-me prerezao grkljan nego dopustio da se provue neto neprovere-no." Komarcw ugasi cigaretu i odmah zapali sledeu. Stefani je i da-Ije stajala. Nije ak skinula ni kaput.

,,Hteo je da proveri sve ivo, traio sve mogue garancije. Moja re- ili, tanije reeno, moja la- nije bila dovoljna. Njegov prvi po-riv bio je da ti skine glavu. To je uvek njegov prvi poriv. Stopostot-na opreznost, stopostotna sigurnost. Ali, ti si bila izuzetak. Iskreno reeno, mislim da osea izvesno strahopotovanje prema tebi. lli je nesvesno zaljubljen u tebe. lli oba. I tako je poeo da istrauje, da konsultuje svoje izvore informacija. Obratio se nekim od svojih du-nika, ponudivi im priliku da mu uzvrate protivuslugom, raspisao nagrade. Jue popodne je od mene zatraio da kontaktiram jednog od naih poznanika koji je u prolosti navodno saradivao s tobom. 292 Pristao sam i, kako se ispostavilo, re tog oveka bila je dovoljno jaka da ti spase ivot, iako je posao propao. Trebalo bi da mu bu-de zahvalna. Medutim, osim vrstih garancija u tvoju korist, od njega sam uo jo neke detalje. Pitam se da li zna o kome se radi," Znala je. A Petra joj sada nije mogla pritei u pomo. ,,Kostja..." ,,||i je i on moda... samo neki ;'p?" Pucala je po avovima. Prvo Bergtajn, a sada i ovo. ,,Vladimir mi je rekao da ste vas dvoje saradivali pre dve-tri go-dine. Kako sam kasnije saznao, to je u stvari bilo pre etiri godine." Pruio joj je priliku da neto kae, ali Stefani ostade nema. ,,Medutim, nedavno ste obnovili saradnju. lsprva nisam ba naj-bolje ukapirao, ali mi je on pojasnio stvari. Do najsitinijih pojedino-sti. U emu se sastojala ta saradnja, u prolosti a i u skorije vreme. Kako si dola neto pre Boia, kako se susret izjalovio, da bi se potom vratila pre nekoliko dana, Bilo je kao u stara dobra vremena, rekao mi je. Moda ak i bolje. A za to vreme ja sam bio u Cirihu, na konferenciji sa grupom raunovoda ..." ,,Morala sam", s mukom je procedila. ,,Zato?" ,,Jednostavno sam morala. Nisam oseala ni najmanje zadovolj-stvo u tome. Ni jednog jedinog trenutka." Glas joj bio oajan. ,,Ku-nem ti se, Kostja, da mi to nije nita znailo. Ni jedan jedini put. Bi-lo mi je odvratno. Bilo je... bilo je to isto...isto..." Nije mogla da prevali rei preko usana. ,,isto ta?" Odmahivala je glavom. ,,ta?" ,,Nema veze." ,,Cisto poslovno? Jesi li to htela da kae?" Gledaia je u pod. Pogled joj se mutio. Jedna suza joj kanu na i-zmu. ,,Molim te, Kostja..." Iz njegovih pora izbijao je miris alkohola. ,,Rekao mi je za maslinovo ulje, Petra. O uicima koje si mu pru-ala. Moe li da pretpostavi kako je to? Biti primoran da slua takve stvari?" Primetila je sliku na podu. Litografija sa prikazom malenog gra-dia, verovatno iz sedamanaestog ili osamnaestog veka. Staklo je bilo razbijeno. Na komadiima stakla i na okviru nazirale su se tam293

nje mrlje. Onda pogleda u njegove ruke. Primeti duboke posekoti-ne na prstima leve ake. Krv je bila crna i skorena. ,,Zna li ta mi je rekao pre nego to sam spustio slualicu? Re-kao je, 'Ako vam se ikada ukae prilika, Kostja, obavezno je sobali-te. To je najprljavija kuka na koju moete naleteti'." Suze su joj se sada slivale niz obraze. Tihe, nezaustavljive. Pla-kala je kao dete. Bespomono i beznadeno. Sta je mogla da kae? Pokua neto da procedi, ali su joj rei zastajale u grlu. Na kraju uz-drhtalim glasom promrmlja nekakvo izvinjenje. Zvualo je patetino i neavdekvatno. ,,ao ti je?", prezrivo frknu Komarov. ,,ao ti je to te je tucao? lli to sam ja saznao za to?" ,,Molim te, ne radi mi ovo." ,,Ja teb'i neto radim?" ,,To mi nita nije znailo!" ,,Tebi moda nije." Podjgla je glavu, sakupvi poslednje trunke razbijenog dostojan-stva. ,,Sta god ti mislio Kostja, ja tebe iskreno volim." Bilo je to njena prva direktna izjava ljubavi. Glas joj je bio slaba-an, kao snena pahulja. Ali, on kao da nita nije uo. ,,Tuca se sa nekim i onda mi kae da je to isto poslovno? Je-si li uopte svesna ta to znai?" Gledala je u zemlju, ali je osea-la intenzitet njegovog pogleda. ,,To znai da si kurva, Petra." Pmlazim Kutuzovskim prospektom, isuve otupela da bih ose-ala hladnou. lsuvie otupela da bih oseala bilo ta. U mislima mi je Boris Bergtajn, a ne Salman Rifat. Iz glave mi ne izbija obea-nje koje sam sebi dala u Bilbau, nakon Arkanoyog ubistva u Beo-gradu. Bila sam ubedena da nikada vie nikoga neu ubiti. Moja je-dina ansa za budunost bila je da Petru poaljem u prolost. Sat vremena kasnije stiem do svoje rupe u Bibirevu. Hladno mi je i mokra sam. U kesi pod mikom nosim votku. Uopte se ne tru-dim da skinem kaput ili da donesem au. Poteem pravo iz flae. Misli u glavi poinju jo vie da divljaju. Bol ispunjava upljinu u ko-joj bi trebalo da mi se nalazi srce. Medutim, nedugo potom alkohol mi otupljuje nerve i sve mi postaje ravno. Sedim na podu dnevne sobe, naslonjena na zid, Televizor u susednom stanu je pojaan do daske. Yibracije mi proimaju telo. Sputa se vee, a ja nainjem drugu flau. Budim se na krevetu, sa licem okrenutim nadole, jo uvek obu-ena. Glava kao da mi je prerezana na pola. Bol i munina u elu294 cu. Povraa mi se. Ustajem iz kreveta. Soba se okree, posrem, nrlo mi je puno ui. U zadnjem trenutku stiem do toaleta. Poi-njem da povraam, vrsto zagrlivi WC olju, kako se ne bih strc-valila, Telo mi se gri, vrele suze mi nadiru na oi. Oseam se uasno, ali jo uvek nije dovoljno za proienje ko-je mi treba. Teturam se nazad do spavae sobe i ispiram usta vot-kotn iz druge flae. Unutra ima jo tri etvrti pia. Pljujem gorki smrdljivi sadraj u olju, a onda ponovo poteem iz flae. Budim se sa jo gorom glavoboljom. Konano skidam kaput. Desni rukav je zamazan sasuenim kapljicama Bergtajnove krvi.

Od samog poetka sam znala da vie nisam Petra Rojter. Kada me je Aleksander posetio u Provansi, verovatnoje i sam posumnjao u to. Na prvi pogled je u meni mogao videti neto to nikada rani-je nije video: fiziku zrelost, smirenost uma, uravnoteenost. Moja mekoa je bila i telesne i emocinalne prirode. Bilo je arogantno od oboje to smo pretpostavili da ikada mogu povratiti brutalnost ko-jom sam se nekada odlikovala. Nastavljam da pijem, do komiranja, Neprestano bubnjanje u glavi. I izvan nje. Otvaram krmeljive oi. Peku me. Svetlost dana se uvlai kroz prozor. Dum, dum, dum. Nisam u krevetu, ve na podu. Osea se uasan zadah. Sva sam ispovraana. Sve je zamazano: moje lice, usta, kosa, pod poda mnom. Dum, dum, kvrc/ Poslednji zvuk ne potie iz moje glave. Okreem se da vidim odakle dolazi. Soba se Ijulja. Zatvaram oi. Nakon to sam ih pono-vo otvorila, nad sobom nazirem mutno oblije. Grlo mi je spreno, glas hrapav. ,,Odlazi. Ostavi me na miru," Kostja me gleda odozgo i kae: ,,Dosta je bilo." Preneo ju je do kupatila, odvrnuo slavinu, skinuo joj zaprljanu garderobu, a onda potopio njeno smrdljivo iscrpljeno telo u mlaku vodu. Kupatilo je osvetljavala neonka zaklonjena ianom mrei-com. Svetlo je mirkalo, to ju je oigledno razdraivalo. Komarw to primeti i iskljui ga. Oprao joj je kosu i telo, a onda joj pomogao da izade iz kade. Sedela je na poklopcu WC olje, umotana u pe-skir, dok je on menjao vodu u kadi. Nakon to ju je dobro izribao i napunio sveom vodom, pomogao joj je da se vrati unutra. Onda je 295 otiao do kuhinje i vratio se sa dve ae. U jednoj je bila voda, a u drugoj topao aj. ,,Popij prvo vodu. Polako. A onda aj." Ostavio ju je u kadi, odkrinuvi vrata kako bi unutra mogla pro-dreti svetlost iz hodnika. Oslukivala je zvuke koji su dopirali \z ostalih prostorija: otvaranje i zatvaranje kredenca, sipanje vode u plastinu posudu, koraci, ribanje poda, jo koraka, jo utanja vo-de, jo ribanja. Pijuckala je aj. Bio je vru i sladak i skoro prejak za njen izmueni eludac. Nije bila sigurna koliko je vremena prolo pre nego to se vra-tio. lzvadio je ep iz kade, pomogao joj da izade, obrisao je, zamo-tao u pekir i poveo je do kreveta. Spustila je telo medu svee utirkane arave. Koa joj je bila topla i ruiasta. Komarov joj on-da prui dve tablete i au vode. ,,Popij ovo." ,,ta je to?" Progutala je obe. Onda je nagovori da popije jo jednu olju a-ja i dovue stolicu do kreveta. Seo je pored nje, ,,Kostja..." ,,Ne sada." Bee se ve smrailo kada se probudila. Stolica je bila prazna. U glavi joj je tutnjilo, oi su joj bile vrele i zakrvavljene, stomani miii su joj goreli. Cula je zvuk sirena u daljini. Prozor je bio otvo-ren, leden vazduh je parao ustajalu toplotu dnevne sobe. Polako se obukla - par iznoenih crnih pantalona sa ukurom, siva dukserica preko bledoljubiaste majice, debele dokolenice. Bila je to njena garderoba, poslednji put videna u hotelskoj sobi u Baltsugu. Ko-marov je bio u kuhinji.

Bio joj je okrenut ledima, pogleda uprtog kroz prozor. Kada je iz-dahnuo, oblak plaviastog dima se raspri o staklo. U stanu se ose-ao pomean miris duvana i sredstva za dezinfekciju. Na rinyli je krkao loni. Para je izbijala ispod poklopca. Stajala je utei. Ko-marov se konano okrenu. Nije delovao iznenadeno to je vidi. ,,Pa, kako se osea?" Dobro pitanje. Njena mokra, oprana odea visila je sa drvene ipke iznad su-dopere. Svaki komad garderobe vijorio se kao zastava srama. Sela je za mali kuhinjski sto i tuno odmahnula glavom. ,,Tako sam umorna, Kostja. Preumorna za svoje godine." 296 U loniu se krkala pilea supa. Komarov joj prui iniju. ,,Nisam gladna", rekla je. ,,Svejedno. Pojedi." Zvuao je kao Bojd. Odlomio je komad hleba i spustio ga pored inije. Jela je polako, i dalje nepoverljiva prema svom elucu. Ko-marov joj se pridrui, a onda napravi jo aja. Posle toga predoe u dnevnu sobu. Tepih je bio ist, ali su tamne vlane mrlje i dalje bile primetne, a miris dezinfekcionog sredstva jo izraeniji. Nasuo je aicu gruzijskog konjaka iz flae koju nikada ranije nije videla. Nju nije ponudio. ,,Kako si me pronaao?" ,,Pratio sam te do ovde. A onda sam te ostavio da se izduva." ,,Zato?" ,,Jer u ovakvim stvarima ne postoje preice." Oigledno. lspostavilo se da je ve bio etvrti januar. itav dan je provela nad flaom. Zavrivi s obrokom, ostadoe da sede za kuhinjskim stolom. Komarov je pio, a Stefani je bilo muka i od same pomisli na alkohol. U hodniku ispred ulaznih vrata neki par se uno svadao. Mukarac je bio pijan, a verovatno i ena. ,,Kostja, stvarno mi je ao. Boe, kada bi samo znao koliko mi je ao. Mislila sam da mogu sebe da preseem na pola, da nee ima-ti nikakve veze. Mislila sam da je to cena koju vredi platiti ako e nam to omoguiti da pobegnemo. Mislila sam... Boe, ni sama ne znam ta sam mislila. Ni onda, ni sada. Znam samo da mi je stra-no ao. I da bih sve uinila da mogu neto da promenim." ,,Ali ne moe." Gledala je u sto. ,,Znam." 1 meni je ao, Ne zbog onoga to sam oseao, ve to sam te nazvao kurvom. To je bilo..." ,,Ja jesam kurva." ,,Ne, nisam to..." ,,Ali ja to jesam, Kostja." Pogledala ga je pravo u oi. ,,lli sam bar bila." Prostrelio ju je pogledom. ,,Kako to misli?" ,,Ne elim vie da te laem. Nema svrhe." ,,Petra..." ,,Ja nisam Petra." ,,MolimT' 297

,,Ja nisam Petra Rojter. Nisam Nemica. Nisam plaeni ubica ni-ti terorista." Komarovljevo lice je ostalo bezizraajno, ali mu se u olma jasno videla zbunjenost. Pokuavao je da dobije na vremenu, povlaei dim za dimom. ,,Ako nisi Petra, ko si onda?" Rekla mu je istinu. ,,Ne znam ni sama. Ali, u svakom sluaju, ne zovem se Petra, ve Stefani." ,,Stefani..." ,,U meni se krije mnogo osoba, Kostja. Toliko da im ni broja ne znam." ,,Ja elim samo jednu." Ja se zovem Stefani Patrik, a ne Petra Rojter. Engleskinja sam, a ne Nemica. Imam dvadeset osam, a ne trideset jednu godinu." Na njegovom licu neverica je polako prelazila u bes. ,,Je l' se ti to ali sa mnom?" Odmahnula je glavom.,,,Govorim ti istinu. Petra Rojter uopte ne postoji." ,,Znam da to nije istina." ,,Petra Rojter je legenda, Kostja. Mit. Ba kao i Koba." ,,Lae me." ,,Ona je stvorena za mene." ,,Ko ju je stvorio?" ,,Ljudi bez lica." Komarov iskrenu glavu. ,,Bezlini Ijudi iz vladel" ,,Oni su iznad vlade. I iznad zakona. ak i iznad onoga ime se ti bavi. Ti i ostali: Vatukin, Rogaev, Kosigin... oni su iznad svih vas." ,,Ko si ti?" ,,Mi ne postojimo, Kostja. Nema nikakvih odseka, nema agentu-ra, nema funkcionera koji bi polagali raune pred politiarima ili ko-mitetima. Nema nikoga ko bi se mogao podmititi. Nema spiska oso-blja, nema dokumentacije o aktivnostima." ,,Ali ti... ko si ti?" Stefani slegnu ramenima. ,,Ja sam tehnika sluba. To je sve." Komarov nasu jo jednu aicu. ,,Zato mi sada pria o tome?" ,,Zato to hou da zna istinu. itavog ivota laem. Umorna sam od toga. Otkako sam te upoznala, mrzim samu sebe to sebe ne mogu da nateram da ti verujem. Naroito kada sam videla ka-kvim si se rizicima izloio da bi se medu nama uspostavilo povere298 nje. A sada... sada jednostavno ne mogu vie. Vie me nizata ni-ie briga. Hou samo da zna istinu. I ako zakljui da ne moe da se pomiri sa tom istinom, prihvatiu to. elim samo da neko zna ko ja zaista jesam, Kostja. Da me zna kao jednu jedinu osobu. To je sve." Rekao je: ,,Sluam te." Opisala mu je svoje detinjstvo i mladost - gotovo idilino i sigur-no realistino - sve do kobnog dana kada je u avionu na letu NE027 eksplodirala bomba. Avion se obruio u Atlantik, odnevi sa sobom ivote njenih roditelja, brata i sestre. Opisala je sve mune detalje svoje nesposobnosti da se uhvati u kotac sa tragedijom, svoje po-tonje predavanje alkoholu i narkoticima i prelazak u London gde se mogla izgubiti u anonimnosti. Sama u tudem gradu, bez novca ko-jim bi mogla podmiriti svoju sve veu zavisnost od narkotika, ree-nje je nala u prostituciji. Neminovan i nimalo originalan

potez. To-nula je sve dublje, uopte ne marei za sebe. Zivela je od prevare do prevare i od fiksa do fiksa. Mogla je umreti - to bi se verovat-no u veoma kratkom roku i desilo da nije dolo do jedne neoeki-vanejntervencije. A onda je na scenu stupila Magenta. ,,Sto je, na izvestan nain, bilo jo gore i daleko pogubnije od prostitucije." ,,Ne verujem ti." Priala je dalje, nervozno grickajui nokat na palcu. ,,Mukarci koji su plaali moje usluge imali su samo moje telo. Magenta mi je zaposela um." Opisala mu je metamorfozu. Preobraaj narko-zavisnika u tero-ristkinju Petru Rojter. A onda je dola Malta, stanje viegodinjeg nervnog sloma - kada je stvarno bila Petra Rojter - sve dok situa-cija nije kulminirala Arkanovim ubistvom u predvorju beogradskog hotela Interkontinental. Pet dana kasnije doivela je epifaniju u jef-tinoj hotelskoj sobi u Bilbaou, ponovo sastavila sebe na jugu Fran-cuske, da bi na kraju sve bilo srueno Aleksanderovom katastrofal-nom posetom. Kada je jednom poela da pria, vie nije mogla da se zaustavi. Rei su prosto kuljale iz nje, povremeno je guei i punei joj oi su-zama, ili pak darujui njenom licu vrstinu kamena. Komarov je za-panjeno sluao, ne progovarajui ni rei. ,,Je l' ti sada jasno?", rekla je kad vie nije bilo ta da se kae. iTo je istina. Ja sam neko ko je jednim potezom sudbine ostao bez svojih najmilijih. Ja sam narkoman, prostitutka, ubica. U meni je kampovalo toliko osoba da vie ni sama ne znam ko sam." 299 Bila je uukana i sama. ula ga je u susednoj sobi: kripanje poda, kaljucanje, zavijanje arki na kredencu. Kada su poli na spavanje ona se uvukla medu pokrivae, naga, a on ostao da sedi pored nje, odeven. Ostali su jo dugo budni, ali nijedno nije proap-talo ni re. Nakon Stefanine ispovesti, oboje su se najbezbednije oseali utei. Sada je ustala i poela da se oblai. Mamurluk je u meduvreme-nu potpuno nestao. U glavi joj je bilo bistro, po prvi put nakon dva dana. lli moda tri? Zamislivi se nad time, shavati da je period u stvari bio daleko dui. Moda itavih etiri-pet godina. I nije se radilo o alkoholu u krvi, ve o teretu istine. Komarov je bio u kuhinji. Napolju je vejao sneg. Polako mu je prila iza leda, obujmila ga rukama i prisloniia glavu uz njegova le-da. Upitao ju je: ,,Jesi li u redu?" ,,Ja bi to tebe trebalo da pitam." Bila je umorna i zbunjna. Sve bee nestalo. Bergtajnova po-hlepa se postarala za to. Nije vie bilo ni Kobe, ni Centralnaje, ni infiltriranja u njihove redove. Kao ni plaenog ubice. Dejms Mar-al e jo dugo ekati da bude osveen. A to se ticalo njujorke isporuke, oruje e moda biti isporueno, a moda i rie. Tu nikada ni-su postojale garancije. Komarov ree: ,,Sutra se vraam za Njujork. Podi sa mnom." ,,Ne mogu", proaptala je. ,,Jo uvek ne. Moram prvo do Londo-na. Moram da razgovaram s njim." ,,A posle toga?" ,,Jesi li siguran da me i dalje eli?" ,,Siguran sam." Jo vre se privila uz njega. ,,Stvarno mi je ao." ,,Nema potrebe za tim." ,,Kad bih samo mogla poverovati u to." Komarov se okrenu, zagledavi joj se u oi. ,,Mi smo ono to je-smo. To se ne moe promeniti. I ja te volim takvu kakva jesi. To je to. Nema tu vie ta da se pria." Stefani se nadala da je stvarno tako. ,,Ali, sve to sam ti ispri-ala..." ,,To nije bitno. Ja elim tebe. Svaki tvoj deli. I narkomanku, i prostitutku, i teroristkinju. enu koja stoji ispred mene,"

Bez problema je pronala skretanje. Dip - pozamljen od Koma-rova, koji ga je pak bez ikakvih objanjenja pozajmio od jednog pri300 iatelja - bio je preirok za uzanu stazu. Nedugo potom ugleda jeze-ro, mirno i bezgreno belo, a potom i tirkiznu kuicu na zaledenoj obali. Plave ledenice su visile sa strehe, podseajui na niz recka-stih bodea. Stefani se pope drvenim stepenicama do ulaznih vra-ta, a onda zakuca. Iz kue dopre lave pasa - nemakih ovara, ko-liko se seala - ali niko ne otvori. Ponovo je pokucala i pozvala do-maina po imenu. A onda zau kripu koraaje kroz sneg - i okre-nu se. Josif Bergtajn je stajao iza nje, sa uperenom valterkom. Na sebi je imao teak demper, stare farmerice, filcane izme. Lice -otrih ptijih crta - bilo mu je crveno od mraza, glava i ramena po-suti snegom. Sigurno je uo vozilo jo mnogo pre nego to je izbila na proplanak pored kue. ula su mu oigledno i dalje bila napeta i izotrena. ,,Doi ovde bez najave moe biti velika greka." ,,Moram da razgovaram sa vama." ,,Nisam ba raspoloen za drutvo." ,,Znam. Ali morala sam da dodem." Spustio je oruje. ,,Sta elite?" ,,Volela bih da znate ta se desilo." ,,Muili su ga, umotali ga u bodljikavu icu, stavili ga u gepek i zapalili auto. Policija je pronala pasat u Ramenkiju. Eto ta se de-silo." ,,Nije bilo ba tako. Bio je mrtav pre nego to su ga stavili u au-to." Bergtajn je oklevao. ,,Nastavite." ,,Ja sam ga ubila." Pogledala je u valterku. ,,Mislila sam da bi trebalo to da znate." Unutra je bilo toplo. Soba je mirisala na staru kou, sladak du-van i pse. Pe je tiho bubnjala. Jedan od ovara joj pride, onjui joj ruku, a onda se sklupa u blizini. Sela je na neudobnu sofu zastrtu kariranim prekrivaem. Bergtajn je ponudi kafom. ,,Vi ste iz Centralnaje?" ,,Ne." ,,Ali ovo jeste Centralnajino maslo?" ,,Tano." ,,U kakvoj ste vi vezi s tim?" ,,Bavim se istim poslom kao i vi." Nije se okrenuo da je pogleda. ,,On vam je rekao?" ,,Rekao mi je da ste radili za KGB, u odseku za finansije. Ali ja imam svoje izvore informacija. On to uopte nije ni znao, zar ne?" 301 Bergtajn odmahnu glavom. Uzeo je dve porcelanske olje sa police. Na jednoj su bile naslikane crvene rue, druga je bila isto bela. ,,Jesam li uo za vas?", upitao je. ,,Verovatno." ,,Recite mi." ,,Petra Rojter." Sada se ve okrenuo, visoko izvivi obrvu. ,,Zaista?" ,,Zaista. Ali Boris to nije znao." ,,Mislim da to ime njemu nita ne bi znailo."

,,Verovatno." ,,Kakvog ste posla vi imali s Borisom?" ,,Bojim se da sam ga iskoristila. On uopte nije znao o emu se zapravo radi." Josif Bergtajn se tuno nasmeja. ,,U to je lako poverovati. Bor-ja je pokuavao da bude neto za ta nije bio kadar. Pucao je pre-visoko." ,,Dopadalo mi se to kod njega." 1 meni. Ali je to bila slabost." ,,Slabost koja ga je kotala glave." Bergtajn je upita kako se sve tano desilo i ona mu ispria. Na-suo je kafu za oboje. Pruio joj je olju sa ruama. ,,A koga ste vi traili?" ,,Dvojicu Ijudi. Mada se verovatno radi o istoj osobi." Opisala mu je atentat na Rogaeva i Marala u Parizu i svoju potragu za ubicom. ,,A ko je drugi?" ,,Koba." Bergtajn se prigueno nasmeja. ,,Koba?" ,,Da." ,,Da biste ubili Kobu morali biste da pobijete gomilu Ijudi." Priali su oko sat vremena. Kada su zavrili sa kafom, Bergtajn iznese hleb, kobasicu i sir. Stefani ga upita kako je Marija Bergtajn podnela vest. Nikako, odgovori Josif. Boris joj je bio jedinac. Pote-deo ju je munih detalja, ali je ona i dalje elela da zna zato se to desilo, Morao je da je slae jer ona nikada nije u potpunosti razu-mela ime se Boris bavio. Bila je to, rekao je Stefani, kratkovida na-ivnost previe brine majke. ,,Mogu II vas neto pitati? Kako je to biti nezavistan?" 302 ,,Mislite, raditi za novac?" ",Da." ,,Zar od drave niste dobijali novanu nadoknadu?" ,,Ponekad." ,,Pa, u emu je onda razlika? To je posao." ,,Znate vi dobro na ta mislim." Stefani se seti Petre. ,,Bolje je." ,,U kom smislu?" ,,Cistije je. Nema licemerja jer ne pokuavate da nadete opravdanja." Bergtajn klimnu glavom. ,,Tako sam i mislio." ,,Da li vam je to predstavljalo problem?" ,,Ponekad." ,,U kom smislu?" ,,Radio sam za Prvi glavni direktorat KGB-a, a posle reorganiza-cije sam preao u SVR. Pet godina ef mi je bio tip po imenu Fur-manov. Ne znam koliko mi je tano zadataka dodelio, ali bilo ih je k'o pleve. A znate li gde je danas taj Furmanov? U enevi. ivi sa devetnaestogodinjom Argentinkom. Pregovara sa amerikim izda-vaima oko objavljivanja memoara. A ja - ja koji sam bio zaduen za obavljanje njegovih prljavih poslova - ja sam navodno penzioni-san. Medutim, pre nedelju dana mi zazvoni telefon. Petrov, ovek koji je zauzeo Furmanovljevo mesto u SVR-u. Uruuje mi nalog za

eliminaciju. Hoe da to obavi neko sa strane. Nudi mi vie para ne-go to bih ranije zaradio za pet godina. Kae da sam mu ja prvi pao na pamet jer je meta Furmanov lino. Mislio je da bih mogao biti za-interesovan. Iskreno reeno, ne znam da li je naruilac SVR ili Ma-fija. Sve to znam je da e Furmanov biti mrtav jo pre nego to stigne da napie i naslov, prihvatio ja taj posao ili ne. Ranije sam verovao da moj posao ima nekakvog smisla. Bio je neprijatan, ali opravdan. A sada? Vie nisam siguran. Vlade se menjaju, mete se menjaju, ali se u stvari nita ne menja." Rastali su se rano popodne. Kada je Bergtajn izaao da je is-prati, vetar se bee stiao. Sneg je polako padao. Kada je Stefani otvorila vrata dipa, on joj stavi ruku na rame i ree: ,,Usput budi reeno - ono to ste uradili Borisu - bila je to prava stvar." ,,Stvarno tako mislite?" Klimnuo je glavom. ,,Njemu je ve bilo presudeno, Samo ste ga spasli agonije." 303 24 Valentina Rudenko povede Stefani iz kuhinje u dnevnu sobu. Sa jeftinog samsunga dopirali su zvuci Sen-Sansovog Sam-sona i Dalile, Pevali su Olga Borodina i Dmitri Hvorostovski. Na malom okruglom stoiu pored prozora leao je veliki koverat od manile. U donjoj polovini koverta bilo je neto spakovano, a gornja je bila presavijena i privrena sa tri debele gumice. ,,Zvao je Sergej", ree joj Rudenkova, spustivi posluavnik na komodu. ,,Da li je pristao da se sretne sa mnom?" Odmahnula je glavom. ,,Rekao je da mora da napusti Moskvu." ,,On je ovde?" ,,Sve vreme je bio tu. Ali sada mora da ode. Zamolio me je da rnu spakujem par stvari. Neto dolara, lane isprave..." ,,Lane isprave?" ,,Otprilike mesec dana pre nego to je nestao rekao mi je da je kupio nov paso od nekog falsifikatora iz Birjuleva. Zamolio me je da ga sakrijem jer se plaio da ga dri u svom stanu." ,,Sta se jo nalazi u koverti?" Rudenkova skrenu pogled. ,,Pitolj, par kompjuterskih diskova." ,,Sta je na diskovima?" ,,Podaci o njegovom poslu - prethodnom i sadanjem. Valuta za ulazak u inostranstvo, tako on to zove." ,,Mislila sam da Sergej ne odobrava prodaju dravnih tajni." ,,U komercijalne svrhe, nikako. Ali on to ne radi zbog novca, ve zbog azila." Stefani proviri kroz prozor. Kasno popodne i ve je imala utisak da nije videla sunce jo od septembra. Na suprotnoj strani Ulice Crvene armije stajao je rasklimatani kamion. Jedan seljak je stajao na prikolici, prodajui krompir, crni luk i argarepu. Njen dip je bio parkiran pored kamiona. Bila je na putu za Moskvu kada je ukljui-la mobilni. Saekala ju je poruka od Rudenkove - bilo bi poeljno da to pre dode. Stefani je bila gotovo ravnoduna. emu to? lonako je sve bilo gotovo. A opet, Rudenkova je pokuavala da joj izade u susret. Da da svoj doprinos. To treba potovati. ,,Kada ete mu to odneti?" ,,Vi ete mu odneti." ,,Jeste II mu to rekli?" 304 ,,Mislite da e upaliti?"

,,Moraete da se potrudite da upali. Paket e biti kod vas. Bez njega ne moe nigde. U njemu je njegovo celoivotno delo. Mora-ete da ga nagovorite da porazgovara s vama i da potom razluite ta je od toga istina. I koliko jo istine ima da vam kae pre nego to ga pustite da ode." ,,Kada treba da se nadem s njim?" ,,Sutra ujutru." to znai da e imati dovoljno vremena da uhvati popodnevni let za London. ,,Gde?" ,,Na pijaci Luniki." Skrenuli su sa Murmanski prospekta i put nestade u snegu. Po-novo je vejalo. Krupne pahulje su arobno poigravale pod farovima. Dim iz fabrikog odaka je, obasjan ulinim svetiljkama, bio prljavo narandast. U neprozirnoj moskovskoj tmini Stefani je u daljini na-zirala samo TV toranj Ostankino. Spustie se niz stepenice, U suterenu je bilo toplo. Veina kre-veta u spavaonici je bila prazna. Jo uvek je bilo rano. Komarov raskopca kaput i povede je u trpezariju: betonski podrum, mrea cevi du plafona, drveni stolovi i klupe s obe strane. Za stolom u udaljenom uglu prostorije delila se hrana. orba sa povrem i kne-dlama, koju je Ljudmila sipala iz velikog elinog kazana. Beskuni-ci su u redu ekali na orbu, uzimali po komad hleba iz korpe na kra-ju stola i potom zauzimali mesta za trpezom. Ljudmila je imala dva pomonika, Maksa i Andreja. Maks je bio lekar, a Andrej je radio na moskovskoj berzi. Provodili su po neko-liko noi nedeljno pomaui u prihvatilitu. Bili su mladi, obrazova-ni i nesebini. Zbog svog naivnog idealizma Stefani su podseali na jevandeliste. to je bila krajnje osveavajua promena. ,,Kostja se razlikuje od ostalih", ree Andrej neto posle ponoi, dok su on, Ljudmila i Stefani pili aj u vlanom skladitu pretvore-nom u kancelariju. Komarov je, na drugom kraju prihvatilita, razgovarao sa Mak-som. amor se bee utiao. Hrana je bila rasklonjena, suteren po-ien i mnogi od beskunika behu ve pospali. ,,Od kojih ostalih?", upita Stefani. ,,Od novih Rusa." ,,Zato to on nije novi Rus", prozbori Ljudmila. ,,On je stari Rus. Predrevolucionarni Rus, koji voli svoju zemlju i svoj narod. I ne voli 305 one koji upravljaju zemljom. I li je poseduju. A takvi nam oduvek se-de nad glavom." 1 to ne samo ovde", ree Stefani. ,,Novoruski soj nije ba toliko nov. Ponaaju se poput nekada-njih aristokrata. Bogate se izrabljujui narod i jo se razmeu ti-me." ,,Upravo tako", ree Andrej, zavijajui tanku cigaru. ,,ak su i ameriki banditi poneto poklanjali narodu. Kupovali su ugled kroz dobrotvorne delatnosti. Ali, toga ovde nema. Novoruski soj misli samo na svoju korist. Grabe sve to stignu, a ostali mogu da se jebu." ,,Ali Kostja nije takav." Ljudmila odmahnu glavom. ,,On potie iz tradicije koja je nala-gala da treba pljakati bogate i pomagati siromanima. Novi Rusi pljakaju sve odreda - a ponajvie siromane i sve zadravaju za sebe." ,,Moda se to promeni." ,,Moda, ali ne skoro."

,,Jednog dana", ree Andrej: ,,kada budu sve pokupovali, moda im padne na pamet da za sobom ostave neto to e se pamtiti. Ali taj dan nije blizu. Jo uvek nisu spremni za tako neto. Oni misle da je filantropija nekakva perverzija koju izvode u krevetu sa svojim fakalicama." ,,Ali, ako bi vam neki od njih sutra ponudio milion rubalja..." ,,Prihvatili bismo. Ne mora uopte da bude milion. Prihvatili bi-smo koliko bilo. Iskreno reeno, mi uopte ne ulazimo u razloge nji-hove velikodunosti. Za nas nijedna rublja nije prljava." ,,Zato i okreete glavu na stranu kada Kostja vadi pare iz depa za ovakve stvari. Zato to prosjaci sebi ne mogu priutiti da bira-ju." ,,Upravo tako. Ali, kao to sam rekao, on nije poput ostalih. Mo-ete ui tamo i pitati one Ijude na leajevima. Kada bi videli da ne-ki Novorus gori, ne bi ak ni pinuli u plamen. Ali za Kostju bi sta-vili glavu na panj. Ne radi se s0mo o tome da on sve ovo finansira. On je jedan od nas." Naputamo prihvatilite. Sneg priguuje zvukove yelegrada. Skreemo levo ka Murmanskom prospektu. Kostja je duboko zami-ljen. ,,O emu razmi/ja?", pitarfl ga. 306 nNioemu." ,,Zato mi ne kae?" ,,Nema veze." ,,Sada ima veze." Sa Murmanskog prospekta izlazimo na Mira prospekt i nasta-vljamo ka centru. ,,Razmiljao sam o onome to si nekada bila." To je poslednji odgovor koji sam oekivala. Nije teko pogoditi na ta misli. ,,Prostitutka?" Kostja klima glavom. 1 ta s tim?" ,,Pokuavam da zamislim kako si se oseala." ,,Nikako." ,,Zna ta hou da kaem." ,,Jesi li nekada bio sa prostitutkom?" udno, ali odgovor mi je poznat jo onog trenutka kada sam po-stavila pitanje. ,,Jesam", odgovara ne oklevajui. To je ivotna injenica. 1 ta si oseao?" ,,Oekuje li da kaem da sam oseao griu savesti?" ,,Oekujem da mi kae istinu." ,,Nisam oseao nita. Bila je to isto fizika stvar." Povlaim paralelu u mislima. ,,E pa, vidi, i ja sam se oseala isto." Vozimo sejo neko vreme, a onda on progovara: ,,Nisi imala ni-kakvih emocija povodom toga?" ,,Ne. Takve stvari mora zatrti pre nego to one zatru tebe." ,,A kako se to postie?" ,,Koristila sam iste metode opstanka kao i ti na robiji. Prilagoda-va se. Podie zid oko sebe, ne razmilja o budunosti, prolosti, nioemu. Ne razmilja o mukarcu kojije u tebi. Ne osea ga, ta god da ti radi. Jednostavno otupi i eka da se okona. Ispn/a misli da su u pitanju tninuti. Na kraju se ispostavi da se radi o godi-nama."

Kutuzovski prospekt. Pospremio je stan, ali neki od tragova su ostali. Televizor je u uglu dnevne sobe, iupani gajtan je baen na tepih. Slomljeni ram sa Irininom slikom lei na stolu. Razgovaramo jos malo, a onda ja odlazim na spavanje. I dalje nemam snage da budem potpuno gola, pa ostajem u majici. Le/m nepomino ispod carava, oslukujui njegove korake u susednoj prostoriji. 307 Oseam njegove prste, prvo izmedu butina, a potom i duboko unutra. Neto kasnije i jezik. Ostajem nepomina, gotovo na rubu sna. Svaki deo mog tela je oputen i ini mi se kao da sve to samo zamiljam. Onda mi skida majicu, okree me na stomak i ulazi u mene otpozadi. Uivam pod teinom njegovog tela, u njegovom te-kom disanju, njegovom dodiru na svojoj koi. Veeras je tako do-bro biti iskorien. Posle zavrenog ina, nijedno od nas ne progovara ni re. Sledee pobudeno ulo je ulo mirisa. Kafa. Otvaram oi i pri-meujem zrake zubatog sunca koji se probijaju kroz razmaknutu za-vesu. Bistro plavo nebo, bez uobiajenog sivila. Onda primeujem Kostju. Kosa mu je mokra, pekir obmotan oko struka. U rukama su mu dve iste koulje, pakuje se za Njujork. Srce mi skakue go-re-dole. Medu nogama mi je toplo, meko i lepljivo. Liilo je na a-roban san, pa sam srena to imam dokaz medu bedrima. Primeu-je da sam budna, prinosi olju kafe i Ijubi me. Dah mu je sve. ,,Kada u te ponovo videti?" Uskoro. Srediu ve neto u Londonu. Na ovaj i!i onaj nain." ,,A ako ti ne dopusti da ode?" ,,Moraemo da donesemo odjuku." Sputa se na rub kreveta. ,,ivot u neprestanom bekstvu?" ,,Da." ,,Zvui uzbudljivo." ,,Daleko od toga. Posle izvesnog vremena pone da te optere-uje." ,,Ali je vredno pokuaja." 1 te kako." Prelazim prstima preko tetovaa na njegovom sto-maku. ,,Bar emo biti zajedno." 1 istinski slobodni." ,,Da." ,,Po prvi put. Za oboje." Nalik na omanji grad sastavljen od uzanih prolaza i na stotine te-zgi, pijaca Luniki bila je smetena unutar crne gvozdene ograde koja je okruivala sportski kompleks Lenjin. U neposrednoj blizini ogromnog stadiona sa devedeset pet hiljada mesta, pijaca je lea-la u njegovoj kolosalnoj senci. Na glavnoj kapiji je stajala Lenjinova statua: lice mu je bilo okrenuto ka vetru, injel prebaen preko ra-mena. Posmatrano sa mesta gde je Stefani stajala, stadion se nad-vijao nad pijacom kao ogromni letei tanjir. Sneg se presijavao na svetlucavom zlatnom krovu. 308 Po rubovima pijace stajalo je obezbedenje: odbojni likovi obue-ni u crno, naoruani agresivnim dranjem, militaristikim znakama i dvosmernim radijima. Liili su na paravojne jedinice, Ijubaznou klana Lipetsk. Bila je javna tajna da su oni drali pijacu, naplauju-i reket svima odreda.

Svi prolazi kroz pijacu bili su zakreni. Luniki, koji je uivao re-putaciju najjeftinije moskovske pijace, privlaio je kupce ne samo iz Moskve, ve i sa daleko veih razdaljina. Sa june strane stadiona stajali su nizovi razdrndanih autobusa. Na svima je pisalo odakle su doli: Mahakala u Dagestanu, Ninji Novgorod, Stavropolj. Delei trokove putovanja - koji su ukljuivali i tnito za carinike - trgovci su neprestano putovaii tamo-amo, stiui prazni i odlazei pretova-reni, nadajui se da e rasklimatani kaljucavi autobusi uspeti da ih vrate na polazite i da e, po povratku kui, preprodajom robe ostvariti mravi profit. Nakon zavrene ture, proces se ponavljao. U blizini parkiranih vozila tiskale su se tezge na kojima su se pro-davali sendvii, pite, aj i pivo. Valentina Rudenko je opisala Luniki kao vercerski raj. Na sve strane su bile tezge sa kopijama adidas trenerki, wrangler farmeri-ca i Kalvin Klajn vea, koje su se nudile po bagatelnoj ceni. Na ma-njim tezgama su se prodava!e hulahopke, paste za zube, bluze, kon-zerve nes-kafe, ubare, poliesterki aravi i kopije francuskih par-fema proizvedene u Poljskoj. Vrednija roba, kao na primer bunde, bila je okaena visoko iznad tandova, van domaaja lopova. Jutro je bilo mrazno i vedro, bez ijednog oblaka na nebu. Sneg koji je napadao preko leda inio je etnju pijacom krajnje rizinim poduhvatom. Mukarci i ene, mlade i starci, tiskali su se naoko-lo, hodajui kao po jajima. Neki od kupaca gurali su kupljenu robu na malim kolicima, ili je nosili u velikim arenim najlonskim kesama. Po akcentu koji se mogao uti iza tezgi bilo je jasno da su prodav-ci uglavnom bili iz Ukrajine, Azerbejdana, Moldavije, Uzbekistana. Moskovljanima je, kako joj je Rudenkova rekla, bilo ispod asti da rade na takvom mestu. Muzika je odjekivala sa portabl radio prijemnika: Britni Spirs, Maler, najnovija muzika serizacija izTakenta. Pijacom bi se povre-rneno razleglo obavetenje sa stadionskog razglasa: izgubljena e-stogodinja devojica po imenu Svetlana trai svoju majku; neto posle toga zakasnela rodendanska estitka za Jurija, vercera ciga-reta iz Minska. Stefani stie do kraja jednog od prolaza izmedu tezgi i pogleda na sat. Pet do jedanaest. Grupa sirovih mukaraca sa Kavkaza sta309 jala je oko metlane obrtaljke kod jedne od stadionskih kapija. Tam-nokosi i tamnoputi, delovali su zlovoljno i sumnjiavo. Bili su obu-eni u prljave trenerke, kone mantile i uzane izbledele farmerke. Stefani skrenu u prolaz sa desne strane. Jedan od prodavaca je po-kuavao da je zainteresuje za bunde od krzna polarne lisice i vode-nog pacova. ena kiselog lica je prolazila pored nje, gurajui kolica sa bajatim pitama, gnjecavim pecivom, okoladama, cigaretama. Na kolicima su bila i dva termosa: jedan sa kafom, a drugi sa a-jem. Stefani poe da prebrojava tezge sa svoje leve strane. Videe kese, rekla joj je Rudenkova. I zaista, na stubovima se vijorila go-mila kariranih plastinih kesa: beloplave, crveno-crne i razne dru-ge kombinacije boja. Tri tezge odatle, dodala je, pored jednorukog Letonca koji prodaje 'gilette' brijae i 'duracell' baterije. Tezga je bila prekrivena plavim najlonom. Za nosae tezgi bile su privezane marame. Na vealicama su bili okaeni demperi. Izbor je bio ogranien: sa okrugjim ill V izrezom, prugasti ili jednobojni, ma-slinasto-zeleni ili sivi. Cinilo se da jo nijedan nije bio prodat. Na stoliici iza tezge sedela je onia ena u postavljenom mantilu. Gla-va joj je bila povezana drap maramom sa naslikanim crvenim, Ijubi-astim i plavim cvetovima. ^Da li je Sergej tu?" ena ak i ne pogleda u Stefani. ,,Ko?" ,,Sergej."

,,Ne poznajem nikakvog Sergeja." ,,Ma ta mi kaete? Onda u Rusiji imate jo manje poznanika od mene. Kada bih uzela pregrt ljunka i bacila ga u vazduh, bar tri kamenia bi pogodila nekog po imenu Sergej." ,,Ako hoe neto da kupi, rublje na sunce. Ako si dola da me zamajava, odjebi." ,,Valentina nije mogla da dode. Dola sam umesto nje." ,,Kakva Valentina?" Stefani se priblii tezgi i tiho procedi: ,,Sluaj me dobro. Je l' vi-di ovu torbu? Ako mu je ne uruim, zavrio je karijeru. A ako ga ne vidim u roku od deset sekundi, ja lepo odoh i boli me uvo. Baciu torbu u reku, sesti na avion i nestati. Dok mi stjuardesa donese pi-e neu se vie ni seati ko je Sergej. Ba kao to se ni ti ne sea. Sa druge strane, ako..." A onda se pojavi neki mukarac. Provukao se kroz plastinu za-vesu iza tezge. Izgledao je mnogo gore nego na fotografiji koju joj 310 je Rudenkova pokazala. Kosa mu je bila seda, imao je tikove na li-cu. Stefani se upita da li su to posledice skoranjih dogadanja. ,,ta se desilo Valentini?" ,,Nita. Ona je savreno u redu. Samo je poslala mene." Sergej Roskov odmahnu glavom. ,,Zato?" ,,Zato to oigledno ume mnogo boije da proceni neiji karakter nego vi." Pogledao je u torbu. ,,ta ste mi doneli?" ,,Sve to ste traili." ,,ta hoete zauzvrat?" ,,Da mi kaete neke stvari o Marburg varijanti U-13. I moete slobodno da preskoite kliee tipa 'pojma nemam o emu govorite'." ,,Otkud znate za to?" ,,Jevgenij Vlasko mi je rekao sve to zna prilikom naeg susre-ta u Londonu. Biopreparat, M-8389, Petnaesti direktorat..." ,,Molim vas. Nema tu ta da se pria." ,,To u ja proceniti." ,,Ovde nije bezbedno za takav razgovor." ,,Svejedno. Ne mrdamo nikud odavde. to mi pre kaete pre e-te krenuti. Zato toliko urite, Sergej?" ,,Za koga radite?" ,,Zar je to bitno?" Pogledao je preko ramena. ,,Da li vam je Jevgenij rekao za incident u M-8389?" ,,Jeste." ,,Za trojicu istaa koji su umrli?" ,,Da." Roskov se ugrize za usnu. ,,To nije bio nesreni sluaj. Namerno su ih poslali tamo. Radilo se o kontrolisanom eksperimentu." ,,Eksperimentu na Ijudima?" ,,Pa... u pitanju su bili Azerbejdanac, Ceen i Uzbekisatanac. Drugim reima, potrona roba." Kada ga je pogledala u oi, dodao je: ,,Tako se na to onda gledalo."

,,Ali, ako sam dobro shvatila, itav pogon 112 je zatvoren. Vas-ko mi je rekao da su morali da zapeate zgradu. Da su preduzete jo vee mere opreznosti nego u ernobilju." ,,Jer su morali da to izvedu tako da lii na nesrean siuaj. Da bi zavarali zaposlene u M8389, da bi zavarali istraitelje. I Jevge-nija." 311 ,,A vas?" Delovao je uvredeno. ,,Ja sam radio sa Jevgenijem. Nijedan od nas nije znao za to." ,,Kada ste saznali?" ,,Mnogo kasnije." ,,Kada ste zauzeli njegovo mesto u Biopreparatu?" ,,Posle toga." ,,U Sibirskoj zvezdi?" Roskov klimnu glavom. Poeo je da se vrpolji, neprestano se osvrui oko sebe. ,,Kako su rukovodioci Sibirske zvezde saznali za M-8389?" ,,Otkupili su dokumentaciju." ,,Otkupili?" ,,M-8389 je Sibirskoj zvezdi prodao Odsek br. 17." ,,Sta je bilo u tom odseku?" ,,Arhiva. Dokumentacija je bila pohranjena u strogo obezbede-nom skladitu na periferiji Almatija. Tu su bili svi podaci o eksperi-mentima izvedenim u M-8389, ukljuujui informacije o Marburg varijanti U-13 i incidentu sa zaraenim istaima. Odsek je ranije bio pod direktnim nadzorom Petnaestog direktorata." ,,Kako se moe kupiti odsek?" Roskov se sumorno osmehnu. ,,Bilo je to sredinom devedesetih. Tada se za dobru paru moglo kupiti bilo ta. Da je neko dovoljno po-nudio mogao je kupiti ak i Kremlj i pretvoriti ga u Seraton. Sa CNN-om u svakoj sobi..." ,,Ko je finansirao kupovinu?" ,,Matina kompanija, Vajs-Randal. Amerika firma." ,,Aleksandar Kosigin." ,,Da." ,,On je bio lan Petnaestog direktorata u vreme incidenta u M-8389?" ,,Da." ,,Dakle, on je znao..." ,,Znao? On je bio direktno upleten u to. Bilo ih je trojica." ,,Preostala dvojica su mrtva." Roskov je cupkao od hladnoe. ,,Molim vas, torbu..." ,,Zato toliko urite?" ,,Molim vas..." ,,Zafo?" ,,Neke od informacija iz odseka br. 17 su nedostajale. Bile su ili izgubljene ill unitene, niko tano ne zna. Mnogo toga se moe de312 siti izmedu Almatija i Moskve. Kosigin se obratio meni jer je znao da sam uestvovao u razvijanju varijante U-13." 1 ta je hteo?" Roskov je utao. ,,ta je hteo, Sergej?" ,,Sredstvo." ,,Kakvo sredstvo?" ,,Prenosno sredstvo." ,,Za aerosol?"

Roskov klimnu glavom. ,,Nisam mogao to da uinim. Bio sam u M-8389, zajedno sa Jevgenijem." Na trenutak kao da je zaboravio na strah. ,,Video sam ta se desilo onim Ijudima." ,,Znate li ko je potencijalni kupac za U-13?" ,,Srbi. Tako sam uo." ,,Znate li ko tano?" Odmahnuo je glavom. ,,Ne znam. Ali deluje sasvim mogue." ,,Zato?" ,,Kosigin je oduvek tesno saradivao sa Centralnajom, a Central-naja je organizacija koja ima najsnanije veze sa Srbima. Ne znam kako stvari stoje danas, ali u ono doba..." ,,O kakvim vezama se radi?" ,,Krajnje ozbiljnim. Rogaev je bio blizak sa Miloeviem. Vatu-kin ga je takode poznavao. Miloevi je zgrnuo na milione od Cen-tralnaje. Centralnaja je zauzvrat preuzela kontrolu nad kriminalnim delatnostima u Srbiji. Nad trgovinom orujem, prostitucijom, trgo-vinom narkoticima, pranjem novca. Svim ivirn." Krug se konano zatvorio. Kao to je i oekivala. Vie nije bilo mesta za iznenadenja. Pruila je torbu Roskovu, koji ju je upitao moe li sada da ide. Kao dae na asu. Naravno, rekla je, to ne bi mogao? Bilo je oigledno da mu je laknulo. Ali samo na trenutak. Stefani se osvrnu iza sebe. Dvojica mukaraca su se probijala kroz gomilu: jedan je bio krupan, drugi onii. Obijica su nosila tam-ne zakopane jakne, jedan je na glavi imao eir. Roskov vie nije bio tu. Imao je na raspolaganju svega pola sekunde, ali je iskoristio priliku. Nestao je isto onako neprimetno kao to se i pojavio. Pro-davaica se takode dade u bekstvo. Trenutak kasnije ve se utopi-la medu svetinom. Jedan od mukaraca je zavlaio ruku u dep. Stefani se okrenu i mugnu kroz plastinu zavesu. Provlaila se iza tezgi, preskakala kutije, spoticala se o nosae i ciradu, sve dok ne stie do kraja reda. Pogledala je levo, pa desno. Roskov bee ne313 stao sa vidika. Onda primeti komeanje sa svoje leve strane. Neko je krio put kroz masu. Hitro je skrenula udesno. Tlo pod nogama joj se izmie i Stefani se stropota na zaleden beton. Jo troje Ijudi polete za njom. Pridigavi se na sve etiri, kre-nula je ulevo, uspravivi se kod tezge sa kuhinjskim posudem. Je-dan od gorila izroni pred njom, iroko zamahnuvii rukom. Uspela je da izbegne udarac, a onda uglom oka spazi drugog napadaa. Mu-njevito se okrenuia na desnom stopalu i levom nogom ga tresnula po vilici. On posrnu unazad, zatetura se i pade. Onaj prvi se pono-vo primicao. Zgrabila je tiganj sa tezge, munjevito iskoraila u stra-nu kako bi izbegla udarac, a onda svom snagom zamahnula, tre-snuvi ga po bradi. Tiganj joj se raspade u rukama. Onda uglda jo pet novih lica. Sva su bila fokusirana na nju, slepa namera im je sevala iz oiju. Pribliavali su joj se, trojica sa desne i dvojica sa leve strane. Stefani odgurnu prodavca koji joj se ispreio na putu, a onda skoi na drvenu plou, oborivi komplet erpi. Posegnula je rukama ka aluminijumskom stubu i glavnom no-sau tezge. tand se zaljulja. Uhvatila je zalet, prebacila nogu pre-ko vrha i zakotrljala se preko prugaste crveno-bele mueme. Struk-tura poe da se rui. U poslednjem trenutku je skoila, propavi kroz ciradu kojom je bila prekrivena tezga u susednom redu. Stro-potala se na zemlju. Svud naokolo se razletee bunde. Prenerae-ni prodavac je bio prikucan za

zemlju. Svom teinom je leala na njemu. Siroti ovek je preplaeno dahtao i treptao, ne usudujui se da se pomeri. Draesno mu se osmehnula. ,,Ne brinite, nisam ja od tih devoja-ka." A onda je jurnula koliko je noge nose, grabei napred bez ika-kvog plana. Tri. Tri kao vetar. Ne zaustavljaj se. Probijala se kroz rulju, sve bre, sve umenije, sve snanije. Bila je ve nadomak cr-ne gvozdene ograde na rubu pijace, nadomak Lenjinovog spomeni-ka. To je bilo poslednje ega se seala. Imala je utisak da ju je neko pogodio pravo u srce. Elektro-ok joj je protresao telo, isisavi joj svu snagu iz miia i uma. Stro-potala se na zemlju i opor se obruio na nju. Mukarci u crnim ko314 nim mantilima su krili put kroz masu. Dvojica su bila naoruana. Mahali su znakama pred preneraenim licima. Zelela je da vriti ali u pluima nije imala ni trunke vazduha, u miiima ni kap krvi. Bila je kao od elatina. Gomila aka je zgrabi za ruke, pesnica je epa za kragnu. Poee da je vuku. U mislima je besno mlatarala ruka-ma i nogama, pokuavajui da im prui otpor, ali je deliem svesti znala da joj se u stvarnosti noge beivotno vuku po zemlji. Ubacili su je u auto. Tanije, limuzinu. Paralisanost je poela da poputa. Leala je na podu, ispod tri para tekih izama. Tipovi iznad nje su sedeli zgurani na zadnjem seditu. Neko je iskljuio rotirajue plavo svetlo na zadnjem prozoru. Voza, Jurij, se raspra-vljao sa tipom koji je sedeo pored njega. Zatvorila je oi. Jurij je nemilosrdno gonio limuzinu, otro zaokreui, ubrzavajui, koei, treskajui rukom po sireni. Najverovatnije elektrini omamljiva, razmiljala je. Nije videla osobu koja je prinela napravu. Neko je na trenutak iskoraio iz gomile, i to je bilo to. Ne mrdaj. Nateraj ih da pomis/e da si u gorem stanju nego to jesi. Auto uspori, napravi irok zaokret i krenu neravnim drumom. Amortizeri su kripali, oglaavajui se nad svakom rupom. Stefani zvirnu navie. Kroz prozor na krovu ugleda tamno nebo, sneg, ogra-du, kapiju sa metalnom tablom. Nije mogla da proita ta na njoj pi-e. Ali, uskoro vie nije ni bilo potrebe za tim. Ugledala je vrhove zardalih utih kranova iznad tirkizno plavih kamionskih kabina. Pro-lazili su pored njih. Auto-mehanizacioni otpad u Stroguinu. Auto se zaustavi u hangaru. Stefani pokua da se sabere. Teko da je mogla izai na kraj sa petoricom njih. Kada se motor ugasi, ona ponovo zatvori oi. Zadnja vrata se otvorie. Oni sa zadnjeg sedita poee da izlaze, utirajui je tekim donovima. Usporila je disanje i omlitavila miie. Dvojica su je uhvatila za ruke, po jedan sa svake strane, a onda je izvukli iz auta. Levo rame joj je gorelo, njujorka povreda je po-novo bila naeta. Opustila je vrat i pustila glavu da visi. Trei mu-karac ju je vukao drei je za kaput. Gde su bila preostala dvojica? Otvorila je oi. Prizor je bio okrenut naopake. Preli su neko-liko metara. Tipovi su je vukli po zemlji, razgovarajui medu sobom. Znala je da im ne sme dopustiti da je odvuku predaleko. U glavi zau Bojdov apat: Kreni!

315 Trgnula je glavu unapred i zarila zube u debeli zglavak ake ko-ja ju je drala za kaput. Tip zajauka, a onda se naglo povi, izbaciv-i drugu dvojicu iz ravnotee. Onda zgrabi preostalu dvojicu za a-ke, cimnuvi svom snagom. Gorile se zateturae unazad. Stefani pade na zemlju, munjevito izbacivi nogu u desnu stranu. Pogodila je jednog iza kolena. Ustaj. Ne moe se boriti leei. Usledila je munjevita akcija. Pokreti su joj bili neuhvatljivi. Za-davala je i izbegavala udarce, napadala i blokirala napade. Bila je bra od svih njih. Udarila je dvojicu u testise i krajikom oka videla kako jedan pada na kolena. Drugom je nabila prste u oi. Zacvileo je i zateturao se unatrake, prekrivi oi rukama. Sada se i preosta-la dvojica prikljuie borbi. Mogla se obraunati sa petoricom pojedinano, aii u kolektiv-nom obraunu ipak nije imala anse. Jedan od njih je imao no, Pr-vo oseti gorui bol du leda, a onda joj seivo zapara i levi biceps. Uspela je nekako da izbegne trei zamah noem, ali onda oseti snaan udarac nogom u predelu krsta. I to je bilo to. Onog trenutka kad je pala na zemlju, razjareni opor se obrui na nju: udarali su je, grebali, psovali, utirali, pljuvali. Usna joj je bila raseena. Kao i ko-a iznad desne obrve. Jedan ju je svojom ogromnom prljavom ru-erdom epao za vrat i poeo krvniki da stee. Guila se. Misiila je da e joj prstima probiti kou. Onda je promenio poloaj, priti-snuvi joj ruke kolenirna i prikucavi ih za zemlju. Kaput joj je bio razdrljen, gomila aka joj je raspomamljeno cepala garderobu, a no zasekao koulju. Jedan od napasnika joj je svlaio pantalone. Ritala se iz sve snage. Dva udarca u donji deo stomaka su zausta-vila dalje opiranje. Dugmad je letela sa lica, debeli prsti se zavla-ili pod crni pamuk. Jedna izma joj je ve bila skinuta. Pogledala je u lice koje je dahtalo nad njom. Crni krnjaci umet-sto zuba, purpurni mlade na levom obrazu, sitne sive oi, obestan kez. Bila je zapahnuta njegovim kunim dahom i tekim telesnim is-parenjima. Onda nestade i druga izma. Pantalone su joj bile svu-ene, prljavi nokti joj se zarivali u kou od bedara do gleanja. Ogrubeli dlanovi su je grabili za butine, prsti se zavlaili ispod lasti-a na gaicama. ,,Silazite s nje." U glasu se nazirao autoritet. Bio je to Jurij, voza. Njegovo na-redenje bilo je osnaeno devetmilimetarskim automatskim orujem koje je drao u desnoj ruci. Kasnije, rekao im je. 316 Dvojica mukaraca je odvukoe uz metalne stepenice, bacivi je u upravnikovu kancelariju. Svukli su je pod Jurijevim nadzorom, ostavivi je samo u gaicama i okrvavljenoj majici, a onda je vezali za stolicu, sa rukama iza leda. Glenjevi su joj bili privreni za no-gare stolice. Jurij otvori oba prozora. Vetar unese krupne pahulje snega. Da joj ne bude previe udobno, objasnio je. Onda je naredio jednom od razbojnika da onog sa povredenim oima odveze do le-kara. To je znailo da ih je sada ostalo svega trojica. Dvojica su bi-!a poslata nazad u prizemlje, a Jurij se smestio ispred televizora u susednoj kancelariji. Prozor na pregradnom zidu mu je omoguavao da je dri na yidiku. Videla je kako greje ruke nad gasnom grejali-com. Njene ve behu potpuno utrnule. Nije znala da li je to zbog hladnoe ili zbog konopaca koji su blokirali protok krvi. Osvrnula se oko sebe. Radni sto sa starom mainom za kucan-je i dva teleforia; olja sa olovkama; kalendar sa fotografijom fud-balskog tima: Spartak, Moskva, 1998; sivi metalni orman u jednom uglu, kartonske kutije u drugom; betonski pod zastrt prosenjenim smedim itisonom.

Uspela je da ignorie bol koji je poticao od modrica i posekoti-na, ali joj se hladnoa zavlaila kroz kou i meso, dopirui do kota-ne sri. Zatvorila je oi i iansirala se u tople krajeve. Ostrvo, plaa, zaslepljujue sunce. Zamiljala je kako se kupa u toploj vodi, kako joj se so lepi za kou, a sunce je miluje vrelim zracima. Pred oima joj bljesnue svetlucavi korali i ribe svih moguih boja. Mnogo kasnije zau zvuk motora. Automobili su ulaziii u hangar. Napolju je padao mrak. Stefani je nekontrolisano drhtala, udovi joj ve behu pomodreli od hladnoe. Motori se ugasie, a onda se za-u treska vrata, glasovi, koraci po betonu, a potom i po metalnom stepenitu. Jurij iz svoje tople kancelarije izade na skelu da pozdra-vi pridolice. Sa druge strane prozora Stefani ugleda grupu Ijudi. Sestorica, sedmorica, osmorica... Vrata se otvorie. U kancelariju prvo ude Vatukin. Dah mu se le-dio. Preko ela mu je bila navuena crna vunena kapa. Izgledao je gotovo komino u debeloj napumpanoj jakni. Snano je pijeskao ru-kama. ,,Ljudi, ovde je hladnije nego napolju. Do moga, hladnije je nego u Vorkuti." Salva usiljenog smeha, ,,Trebalo bi da se pripazi, Petra. Tako obuena moe svata da zakai." Jo ulizikog smeha. Vatukin joj se priblii. Jurij je stajao iza nje-ga. 317 ,,Velika Petra Rojter." Okrenuo joj je leda. ,,Pa, videemo..." Onda se naglo okrenu i udari je. Pogodio ju je u desni obraz, od-mah ispod oka. Glava joj je poletela unazad, tresnuvi o naslon sto-lice. Jo lude zabave za publiku. Po ovakvoj hladnoi, rekao im je, veoma je vano vebati. Zbog cirkulacije. Ponovo ju je tresnuo, ovo-ga puta joj slomivi nos. Vrela krv joj se razli preko usta i majice. U dodiru sa hladnoom, krv se puila. ,,Pa, jesmo li spremni?, upita Vatukin, razgibavajui zglobove na prstima. Onda poe da je ispituje o Komarovu. Kakav je njihov od-nos? Lian, odgovorila je. Sevnu amar. Da li je Komarov bio meta, nesvesni pijun ili zaverenik? Odmahnula je glavom na svako od po-nudenih reenja i platila cenu takvog ponaanja. Vatukin onda pro-meni temu. ,,A ta je sa Roskovim? Kako s\ stigla do njega?" Stefani zamisli Valentinu Rudenko na njenom mestu i pripade joj muka. Lagala je, suoila se sa posledicama svog postupka, i nasta-vila sa laima. Vatukin je pazio da je ne udara prejako. Bila je sve-sna te injenice i vrsto se uhvatila za nju: potrebni su mu odgovo-ri na sva ova pitanja. Tako je bar govorila sebi. Ali je negde u pod-svesti znala da je to bila samo njena nada, a ne neto na ta je mo-gla sa sigurnou raunati. ,,O emu si razgovarala sa Roskovim?" ,,Nioemu." ,,Videni ste kako razgovarate." ,,Nije bilo vremena da mi bilo ta kae. Vai Ijudi su se pojavi-li..." ,,Kad pronademo onu rospiju od prodavaice doznaemo svaku jebenu re. Zato uini sebi uslugu i pokai malo dobre volje. O e-mu ste razgovarali?" Stefani je tvrdoglavo odmahivala glavom. ,,Moda ti treba malo prijateljskog ubedivanja?" Ostala je nepomina. ,,Klikeri e mi se pretvoriti u kockice leda. Neka mi neko doda cigaretu." Juri izvadi cigaretu iz usta i prui mu je. Vatukin je uze, pa u-nu ispred Stefani, pridravajui se za njenu levu butinu.

,,Cak i kroz rukavicu oseam da si se smrzla." Dunuo je u ciga-retu. ar se razlete naokolo. ,,Jesi li se odobrovoljila?" Stefani stisnu zube. Vatukin joj utisnu vrh cigarete u levi lakat. Nervi su joj eksplodirali. Pokuala je da zatomi krik, ali bezuspeno. 318 itavo telo joj se grilp, vatra joj se proirila kroz svaku poru. Izgle-dalo je kao venost. ula je cvranje, osetila miris nagorelog me-sa. A onda je bilo gotovo. Vatukin ustade, nonalantno povue dim, a onda cigaretu preko ramena prosledi dalje. Nije se ak ni okre-nuo. ,,Hvala ti, Jurij. Nemoj je celu popuiti. Moda e nam opet za-trebati." Bilo je gotovo sa batinama. Vatukin je sad raspolagao ubedljivi-jim metodom: spaljivanjem. Kroz belo usijanje koje joj je prilo mo-zak Stefani shvati sa kim ima posla. Vatukin je bio majstor svog za-nata. Pravi profesionalac. U roku od sat vremena etiri puta je po-novio postupak: tri opekotine na laktu i jedna na boku. U jednom trenutku joj je zadigao majicu i prineo tek zapaljenu cigaretu tik do bradavice, tako da moe da oseti toplotu. Velikoduno joj je pruio priliku da zamisli bol. Posao je uvek bilo najbolje odraditi preko gla-ve. Bar za poetak. ,,Bilo bi ti stvarno pametnije da saraduje, Petra. Besmisleno je da pokuava da se zatiti. lli da zatiti nekog drugog." to mu je ton bio blai, utoliko je zlokobnije zvuao. ,,Nema potrebe da ti-ti Kostju. Ni ti niti bilo ko drugi. ta misli, kako je uspeo da op-stane? Ako je nekome od vas dvoje potrebna zatita, onda tebe tre-ba zatititi od njega." Ne veruj mu. Lae. ,,Znam mnogo toga o tebi, Petra. Znam i za Kobu." Kako? Nema veze kako. Ne nasedaj. ,,Ali, ti ne zna ko je Koba, zar ne? lli moda nisi bila dovoljno hrabra da to vidi? Moda je u tome stvar. Moda sad poinje da pretpostavlja. Moda si pretpostavljala jo od samog poetka." Uhvatio ju je za levo rame. Onda je poeo da ga stiska, isprva sasvim blago, a potom sve snanije, cimajui ga napred-nazad, za-rivajui prste u njeno smrznuto meso, pronalazei oteene nerve. Pokuala je da zatomi reakciju, ali je to bilo nemogue. Prvo je zastenjala, onda zacvilela i na kraju zaurlala od bola. Previjala se pred njim. Vatukin je odmahivao glavom. ,,Gadna povreda, nema ta. Si-gurno je vraki bolelo. Ali tako ti je to kad se vere po kuitima." Kada su prvi put vodili ljubav Komarov je pogodio o emu se ra-di. A sada i Vatukin. ta je to trebalo da znai? Da li je uopte ita znailo? Bila je previe zbunjena da bi mogla bilo ta da zakljui. Ali, u tome se i sastojala njegova strategija. Pokuala je da izbaci 319 misao iz glave, ali se mogunost, jednom zaeta, vie nije mogla eli-minisati. ,,Naravno, htela si da se doepa diska. Diska koji je bio skriven kod Salibija. Nema svrhe da porie. Svi su pokuavali da se doko-paju diska. Kostja je to, naravno, znao." Uprkos svemu, iznenadenje. Vatukin je to sigurno primetio. De-lovao je vie nego zadovoljno. ,,Nisi znala? Cista istina. On je ubio Rogaeva u Parizu, zajedno sa onim Britancem. Zaboravio sam kako se zvae, ali Kostja mu je maznuo disk iz depa. Kao sluajno se

oeao o njega dok su izla-zili iz restorana u ulici Foburg de Sen Onore. Rogaev ga nije ni pri-metio." Stefani nije elela da poveruje u to. ,,Kostja je imao svojih razloga. Sto se tie diska, nije znao oda-kle potie niti kakva mu je stvarna vrednost. Ali Salibi jeste. Sto se, pak, tie sirotog starog Olega... ta da se radi? Centralnaja je pod njegovim vodstvom srljala u propast. Kazahstanci su poeli da nas zajebavaju po Jekaterinburgu i Novosibirsku, eenski psi su poe-li da nam vrljaju po Moskvi. Na ta to lii? U svakom sluaju, nje-ga smo preselili u vena Iovita, a ostalim drkadijama pokazali gde im je mesto. Sve u svemu, posao kao i obino. Ali, tebi je jasno ta to znai, zar ne?" Soba se okretala oko nje. ,,Koba ne postoji. to me dovodi do poslednje u nizu stvari. Po-znaje Marsela Kiasena? Naravno da ga poznaje. Poznaje i on te-be. ldentifikovao te je na doeku Nove godine. Zato sam ga i po-zvao. Hteo sam da budem siguran. Ti si odradila ono sa Arkanom, zar ne?" Kakva vajda od poricanja? Slegnula je ramenima. ,,Ko te je unajmio?" Odmahnula je glavom. ,,Ko te je unajmio?" ,,Ne znam." ,,Jurij, zapali mi jo jednu, molim te." ,,Ne kontaktiram lino sa svojim klijentima." ,,Ne seri." ,,Govorim vam istinu. Tako je bolje i za njih i za mene." ,,Kako onda dolazi do posla?" ,,Preko Sterna." ,,Ko ti je taj Stern? Zvui k'o Jevrejin." 320 ,,On je posrednik za informacije. Radi preko Interneta. Niko ga nikada nije video." ,,Rekao sam ti da me potedi takvih sranja." ,,Sve to vam govorim je istina. Niko ne zna ko je on. Zato si-stem i funkcionie." Vatukin je ve gubio strpljenje. Vilica mu je drhtala. ,,Reci mi ko je naruio Arkanovo ubistvo." Borei se za dah, Stefani proapta: ,,Rekla sam vam. Pojma ne-mam." Vatukin se sagnu, tako da moe da mu vidi lice. ,,lzneu ti veli-kodunu ponudu. Ako mi kae ko te je unajmio pucau ti u glavu. Ako mi ne kae ostaviu te ovim kopilanima da se pozabave tobom par sati. A onda e te jedan od njih upucati u glavu." Nita nije odgovorila. Vatukin se uspravi i zavue ruku u dep. Oekivala je pitolj. Umesto toga on izvue spravicu sa metalnom tipaljkom na kraju. Pritisnuo je neto palcem i aparat poe da bru-ji. Izmedu zailjenih metalnih vrhova poigravala je plaviasta sve-tlost. ,,Sea se ta ti se desilo jutros na Lunikiju? Pruiu ti jo jed-nu ansu. Ko je naruio Arkanovo ubistvo?" ,,Nemam ta da kaem."

Yatukin joj podignu majicu i prisloni joj tipaljku na grudi. Vri-snula je, a onda pala u nesvest. Kada je dola sebi sva se tresla. Oi su joj bile zamagljene suzama. Sa donje usne se cedila ruia-sta pljuvaka. ula je N/atukina kako govori Juriju: ,,Hou da bude mrtva do je-danaest. Uzmi jedan od trabanata i ostavi ga u Ramenkiju k'o pro-li put. Je l' sve jasno?" ,,Naravno." ,,Mi idemo u Beli trg. Svrati kad zavri. Hou da bude tamo do pola dvanaest. Imate par sati da se iivite, a onda pravac Ramen-ki." ,,U redu." ,,Jo neto, Jurij..." ,,Recite." ,,Moete da je tucate do mile volje, ali hou da bude iva kad za-palite auto." Ostala je sama u kancelariji. I dalje ih je mogla videti kroz ada-vo staklo. Stajali su na skeli i razgovarali. Dejstvo elektrinog oka 321 je prolazilo. Delovi tela na kojima su se trzaji smirili ponovo su po-stajali ledeni. Onda je preplavi munina. Koliko li ih je ukupno bilo? Najmanje sedam, moda ak osam ili devet. Vatukin je otiao, povevi trojicu sa sobom. I daljeje posma-trala sliku bez tona. Jurij je razgovarao preko mobilnog. Cula je pa-Ijenje motora - jedno, pa drugo vozilo - izlazak iz hangara, poste-peno udaljavanje. Brujanje motora je bivalo sve slabije. Prolo je nekoliko minuta pre nego to se Jurij vrati u kancelariju. Dvojica gorila su se vukli za njim. ,,Koji od vas dvojice klipana e da je razradi za mene?" Utroba joj se prevrnu od uasa. Pokuala je da razvoji um od te-la. Dok je radila kao prostitutka, bio je to trik koji je primenjivala svakog dana, svakog sata, svakih trideset minuta. U bilo koje doba dana ili noi. Posle izvesnog vremena ve je instinktivno reagovala. To je bio jedini nain da jedan deo svoje linosti zadri za sebe, za-kljuan, zatien i izolovan. Kada bi se odvojila od tela bilo je ma-nje vano ta e anonimni stranci tom telu raditi. Tako je lake izla-zila na kraj sa bolom, odvratnou, ponienjem. Alternativa je bila panika, a potom i histerija. Na osnovu linog - kao i tudeg - isku-stva, znala je da je to daleko gore reenje. Mentalna smirenost uspostavljena u glavi se uskoro kao aneste-tik proiri kroz sve pore. Telo je sada bilo svedeno na puku materi-ju. Ugledala je senku kako prelazi preko skele, pribliavajui se kancelarijskim vratima. Jo jedan. Posle izvesnog vremena, broj e prestati da bude bitan. Pregurae ono to se ne moe izbei, raz-miljala je, a onda e moda nastupiti trenutak kada e moi da im umakne. Dok god postoji nada, podnosie bilo ta. Vrata se otvorie. Mukarac koji joj je bio najblii poe da ras-kopava kai. Zvuk je bio neobino glasan, kao potmuli groteskno pojaan otkucaj srca. Gorila se zatetura i pade na zemlju. Muka-rac pored njega se okrenu. Jo jedan potmuli zvuk, pa jo jedan. I on se strovali. Jurij je gledao razrogaenih oiju. Odjeknu etvrti hi-tac i Jurij se oprui preko stola. Krv zapljusnu prozor na pregrad-nom zidu. Josif Bergtajn preskoi preko prvog tela. U jednoj ruci je drao brauning sa montiranim priguivaem, a u drugoj no sa kratkim se-ivom.

,,Nemamo puno vremena." Kleknuoje na pod i seivom razrezao traku kojom su joj noge bile privrene za stolicu. ,,Morao sam da saekam da se brojano smanje. Do malopre ih je bilo previe." 322 ,,Do malopre?" ,,Dok je Vatukin bio ovde." ,,Kako ste..." ,,Nisam pratio tebe. Pratio sam njega." ,,Ne razumem." eretski se osmehnuo. ,,Penzija mi ba ne godi." Kada je Stefa-ni zavrtela glavom, on dodade: ,,Nisi valjda mislila da u dopustiti da to tek tako prode?" Nakon to joj je oslobodio noge, preao je iza stolice i razrezao konopac oko ruku. ,,Dole su jo estorica i svi su naoruani do zuba." ,,Kako ste se popeli ovde?" ,,Zna, neko se oslanja na mladalaku gipkost, a neko na godi-ne iskustva." Pokuala je da se osloni na noge, ali su joj kolena klecala. Berg-tajn je pridra. Prebacila je ruku preko njegovog ramena, a on ju je uhvatio oko leda. Miii su joj se grili. Pokuala je da ih isteg-ne. Butine i listovi su odbijali poslunost. Uopte nije oseala stopala. ,,Hladnoa i inercija", ree Bergtajn. ,,Proi e. Hajde, idemo." lzaavi na skelu, skrenue desno. Ispod njih su se nalazila tri uvara, uurena pored lendrovera. Jedan je razgovarao preko mobilnog. Preavai preko skele, stigli su do pomonog izlaza. Bergtajn prtisnu kvaku. Bilo je zakljuano. ,,Morau da raznesem bravu", proaptao je. ,,Posle toga imamo maksimum pet sekundi. Moe li da tri?" Stefani klimnu glavom. ,,Moi u. Nekako." Nanianio je, zaklonio oi i krenuo da pritisne obara kada ga Stefani zgrabi za ruku. Pokazivala mu je na okvir vrata. Bio je zava-ren. Bergtajn preblede i Stefani se po prvi put uspanii. Pre toga nije bilo mesta za strah, jer je situacija bila krajnje beznadena. Krenue ka stepenecima na drugom kraju skele i poee tiho da se sputaju. Bili su na pola puta kada ih Vatukinovi Ijudi primetie. ,,Nazad!", progunda Bergtajn, gurnuvi je uz stepenice. Odozdo se zaue povici i bat izama. Meci poee da zvide. Bergtajn uzvrati priguenim hicima. Onda odjeknu krik, tresak is-putenog oruja, prigueno krkljanje. Metlano stepenite zavibrira pod teinom posrnulog tela. Stefa-ni se okrenu. Bergtajn se drao za stomak, krv mu se slivala izme-du prstiju. Ali, mozak mu je i dalje radio. Uzvratio je vatru i dvojica gorila se bacie iza velikog koluta namotane ice. 323 Ispruila je ruku. ,,Hajde!" Metak joj zazvida nad glavom, prozor se razbi u paramparad. ,,Nita od toga..." ,,Dajte mi ruku!" ,,Bei!" ,,Ne dolazi u obzir." Ispalio je jo jedan metak. ,,Bei! Pronadi ih i naplati im za sve." ,,Ne idem bez vas."

Prostrelio ju je pogledom u kome se oitavala meavina srdbe i moleivosti. ,,Uradi to zbog Borisa. Zbog njegove majke. I zbog mene." Stefani je stajala kao paralisana. ,,Kontaktiraj Sterna", prodahtao je Bergtajn. ,,Ostavio sarn mu neto za tebe." ,,Sta je s tobom, devojko? Zar si zaboravila ko si?" Nisam. Dobro znam ko sam. Po prvi put nakon Beograda, pono-vo sam Petra Rojter. Meci se odbijaju o metal, komadii betona prate na sve strane. Gledamo se poslednji put. Onda se okreem i jurim ka pravougao-nom prozoru na pola puta izmedu stepenita i zapeaenog pomo-nog izlaza. Bacam se kroz staklo, izvivi se na stranu i sklupvi telo. Ba kao to su me uili. Ponovo sam na Central park vestu, ska-em u nepoznato, obavijena oblakom staklene sre. Poinjem da padam, a onda udaram o zid. Eksplozija bola u levom ramenu. Po-novo. Beton mi dere kou sa leve butine i ruke. Padam na poarni izlaz, skotrljavi se do platforme u podnoju stepenita. Uprkos povredama adrenalin me goni dalje. Kod poarnog izla-za misaone funkcije postaju sinhronizovane sa telesnim. Prvo mo-ratn raistiti teren, a onda reiti probletn hladnoe. Trim pored hangara, Noge su mi bose. Tabani su mi isuvie utr-nuli da bih bilo ta oseala, ali u uskoro bez sumnje osetiti posle-dice. Led je otar kao sra. I dalje se uje pucnjava, to znai da je Bergtajn jo uvek iv. Ali, pitanje je do kada. Ispred hangara su parkirana etiri automobila. Dva sa ostavljenim kljuevima, sprem-na za startovanje. Vozai su verovatno, na prvi zvuk pucnjave, izle-teli da vide ta se deava, Odluujem se za 'mercedes'. Promrzlim prstima okreem k/ju. Paljenje je automatsko. Odabiram opciju VOZI, sputam runu i 324 pritiskam gas. Gubim oseaj u stopalu i ono pada sa papuice. Au-to se trese. Pokuavam ponovo i tokovi poinju da se okreu. Je-dan od uvara posrui izlazi iz hangara, drei se levom rukom is-pod rebara, U desnoj ruci mu je pitolj. Nemam vremena za bek-stvo. Umesto toga ubacujem u hkverc i kreem ka njernu, On ispa-Ijuje hitac. Ogledalo sa strane leti u paramparad. Zakainjem ga branikom i bacam na izrovani betonski zid. Ukljeten je izmedu ka-roserije i zida. Oseam kako se njegovo zgnjeeno telo koprca sa druge strane vrata. Prolazim kroz glavnu kapiju i izlazim na nerayni drum, ne gleda-jui da li mi neko dolazi u susret. Tek tada primeujem da vozim bez svetala. Ukljuujem farove. Na putu nema nikakvih saobraajnih oznaka, ali nekako uspevam da se orijentiem. Vozim suprotno od centra grada. U roku od pet minuta izbijam na spoljanji gradski pr-sten i nastavljam ka severu. Svesna sam da ne smem privlaiti pa-nju, pa smanjujem brzinu i pokuavam da vozim to obazrivije. To, medutim, postaje sve tee jer mi telesna temperatura raste i telo ponovo obuzima grozniavo drhtanje. Ovo je zlatnih sat vremena. Bacam pogied na sat. Devet i de-set. Odbijam pet minuta koliko mi je trebalo da se izvuem sa sto-varita. Znai da imam vremena do deset i pet. Zlatni sat je prvi sat, sat preimustva, sat u kome protivnika strana nastoji da pro-ceni tetu i formulie dalji plan delanja. U presudnim situacijama morate maksimalno iskoristiti tih sat vremena. U 9:25 se iskljuujem sa spoljanjeg prstena, u pola deset ga-sim motor ispred ulaza stambenog bloka u Bibirevu. ini mi se da je hodnik prazan, ali u daljini nazirem dve

dobro natrontane figure koje se vrzmaju izmedu ulaza. Gasim farove i duboko udiem. Ne-ma drugog izbora. Naputam automobil. Mraz jo v;se tipa sada kada sam se do-nekle smlaila. Prona/azim alat u prtljaniku i uzimam dizalicu. Po-tom zakljuavam automobil i kreem ka zgradi. Ugledavi me, za-staju kao oduzeti. Par koji izlazi iz lifta. Pred njima stoji izblatnjavljena ena koja na seb/ ima samo okrvavljenu majicu i gaice. U ru-ci dri auto-dizalicu. Na laktu se jasno v/de tri grozna plika od ope-kotina nanesenih zapaljenom cigaretom. Vide modrice, krv, slo-mljeni nos, ljivu oko oka, nateene usne i raupanu tamnu kosu. lsuvie su zaprepaeni da bi bilo ta rekli. Ne pitaju me ak ni da H mi je porebna pomo. Pro/azim pored njih, ulazim u lift, pritisak dugme i molim se da lift ne stane. Hodnik ispred stana je prazan, to je veliko olakanje. 325 Nemam kljueve. Skupivi svu preostalu snagu zamahujem dizali-com ka krhkoj bravi. Uspevam da je razbijem iz drugog pokuaja, a onda se uvlaim u stan. Ako me neko eka unutra, bie to kraj pri-e. Nemam vie snage da se s bilo kim uhvatim u kotac. Zatvaram ulazna vrata za sobom. U glav/ sam napravila spisak neophodnih stavki. Sat u kuhinji pokazuje da je 9:34. Ulazim u ku-patilo, odvrem slavinu i umivam se, sp/rajui prljavtinu i krv sa li-ca i ruku. Onda prelazim na povrede. Osta/o moe saekat/, ali nos je apsolutn/ prioritet. Groznoje iskrivljen. Palcem i kaiprstom hva-tam vrh nosa i dovodim ga u odgovarajui poloaj. Tako je mekan, gotovo pihtijast. Oseam krckanje vezivnog tkiva. Opipavam gro-znu izboinu sa strane, Hvatam je paljivo prstima obe ruke, dubo-ko udiem, a onda pritiskam. Kratko i otro. Prodorno pucketanje, bolno sevanje kroz sinuse, ikljanje krvi iz obe nozdrve. Daleko od savrenog, ali bolje nego to je bilo. Ispiram krv hlad-nom vodom, briem se, a onda na brzinu nanosim puder na najgo-re modrice na licu. Utrljavam vazelin na posekotinu iznad desnog oka. Ulazim u spavau sobu, vadim putnu torbu iz ormana i oblaim se: dve majice, par farmerica, dva para arapa, izme i debeli mo-dro plavi napumpani prsluk. Uzimam malu baterijsku lampu, vraam se do kupatila i bacam stvari u torbu. Vreme za pokr'et. Ulazim u 'mercedes' iprelazim pedesetak metara do zakljuanih garaa. Sat u kolima pokazuje da je 9:44. Izlazim iz auta i trim do golubarnika. Bacam travu u stranu i osvetljavam tlo baterijskom lampom. Potom raiavam sneg. Pronalazim malenu humku, a onda dizalicom raskopavam smrznutu zemlju. Kalauz je tamo gde sam ga i ostavila. Otkljuavam katanac i ulazim u kuicu. Golubovi, zbijeni jedni uz druge, poinju da se mekolje i da guguu. Odlazim do zadnjeg dela golubarnika i pronalazim reetku. Podiem je sa odvoda i razvezujem traku vezanu za gvozdeni potporanj. Na kraju trake visi plastina vreica u kojoj su sakrivene isprave koje mi je napravio Siril Bredfild. Irena Marso, vajcarkinja. Ostavljam 'mercedes' ispred stanice Kazanski u deset i osam minuta. Zlatni sat bee proao. ta li Vatukin sada radi? Prelazim ulicu i kreem ka stanici Lenjingradski, jedva hodajui. Snaga ve poinje da me izdaje. Ulazim u alter-salu i penjem se stepenitem do sprata gde se prodaju karte za Talin i Helsinki. Konano imam sree. Na spratu nema guve. Odabiram alter za kojim radi ena. Podbulog lica i blajhane kose, slubenica de/uje strano umorno.

326 Jesam li zakasnila za Tolstojev voz?" Zaprepaeno blene u modrice i posekotine na mom licu. Potom baca pogled na sat. ,,Jo uvek niste." ,,Jednu kartu." ,,Do Helsinkija?" Klimam glavom. ,,Je l' voz pun?" ,,Prilino." ,,lma li anse da budem sama u kupeu?" Proverila je u kompjuteru. U drugoj klasi ne. Ali ima kupea u pr-voj klasi..." ,,Dajte mi jedan." ,,lma samo sa dva leaja." ,,Nije bitno." Slubenica provlai kartu kroz mainu. Otkopavam plastinu vreicu i vadim sveanj rubalja. ena sa druge strane altera izvija obrvu. Petri je savreno jasno kakve joj se misli motaju po glavi. Bez razmiljanja stupam u akciju. ,,Konano sam skupila hrabrosti da napustim skota", mrmljam. Ona ponovo die pogled ka mom isprebijanom licu. ,,Je li vam dobro?" Odnekud izvlaim teatralne suze. ,,Bie, uskoro." Ulazim u Tolstojev voz u deset i petnaest, deset minuta nakon to je istekao zlatni sat. U 10:17, tano po rasporedu, voz naputa stanicu Lenjingradski. 26 Voz je tutnjao kroz grad, jurei ka severozapadu. Stefani povue klizna vrata i namaknu rezu, U kupeu, koji je imao dva jed-nako neudobna leaja, bilo je toplo i zaguljivo. Kada se pogledala u ogledalu privrenom za vrata dode joj da brizne u pla. Ne zbog toga kako je izgledala ve zbog dogadaja koji su stajali u pozadini. Boris Bergtajn, Josif Bergtajn, Salman Rifat, Marsel Klasen i svi ostali koji su se nali u istoj igri zahvaljujui njoj. Pomrina sa druge strane prozora ispunjavala ju je oseajem si-gurnosti. Kada je voz napustio Moskvu, izgoree poslednje zalihe adrenalina i rane ponovo poee da je bole. Proverila je nos u ogle-dalu. [\|jje izgledalo ba sjajno, ali je bilo dovoljno dobro. Krv oko 327 nozdrva bila je crna i skoruena. U torbi je imala pola tubice savh-na kojim je premazala opekotine i posekotine. Strano je peklo. On-da skinu izme i arape da bi pregledala tabane. Bili su izranjavlje-ni i prljavi. Premazala ih je preostalom rnau. Opruivi se na jedan od leajeva, zau konduktera koji je pro-lazio kroz hodnik. Jelovnik iz vagon-restorana bio je unut kroz pu-kotinu ispod vrata. Onda se zau kucanje. elite li neto za jelo ///' p/e?Nita, odgovorila je. Klaparanje i angrljanje voza je uskoro uljuljka u san. Probudili su je glasovi iz susednog kupea. Bilo je 2:35, gde god da se nalazi-la. Na Menhetnu, gde se nalazio Komarov, bilo je rano predveer-je. Vreme za koktel, razmiljala je, u nekom baru na vrhu oblakode-ra. Sedeo je tamo i sluao matorog pijanistu kako svira Koul Porte-rove ili Sinatrine melodije. Telo joj je bilo kao izlomljeno. Uprkos grejanju, drhtala je od hladnoe. Napolju je sve bilo obavijeno ne-prozirnom tminom. Povremeno bi se nazrela samo poneka titrava takica u daljini - svetlost farme nasukane u nedodiji - ili bljesnula eleznika signalizacija sa druge strane pruge.

Josif i Boris Bergtajn, ujak i sestri, poginuli na istom mestu, jedan od njene ruke, drugi dok joj je spasavao ivot. Mislila je da u tome ima nekog skrivenog znaenja, ali je znala da je to samo ilu-zija uma. U smrti je retko kad bilo nekog znaenja. Ona je najee bila rutinska stvar. Kada se ponovo probudila miii su joj bili kao oduzeti. Posle dvadesetak minuta bolnog razgibavanja uspela je da natera krv da malo procirkulie kroz telo. Kada su u Viborgu carinici uli u voz iz-igravala je turistkinju iz Svajcarske koja ne zna ni re ruskog. Carinici su je zagledali, prvo sa izrazom sumnjiavosti a potom zabrinu-tosti. Jedan od njih je natucao nemaki. Objasnila im je da je bila napadnuta i opljakana, ali da je sve uredno prijavljeno moskovskoj policiji. Sada je samo elela da zaboravi na tu neprijatnost i da po-seti svoje prijatelje u Finskoj. Voz je stigao u Helsinki na vreme, u pola dvanaest. Bilo je div-no jutro: minus petnaest Celzijusa, bez ijednog oblaka na nebu. Cim je izala na peron pozvala je Magentu sa javne govornice. ,,Dobro jutro, dobili ste Adelphi Travel." ,,Treba mi Aleksander." ,,Ovde nema nikoga pod..." ,,Zaboga, eno..." ,,ao mi je. Sigurno ste dobili pogrean broj." 328 ,,Trg-istok-jedan-jedan-est-etiri-R-P." ,,Molim vas saekajte." Onda se javi Rozi oduri. ,,Stefani, odakle zove?" ,,lz Helsinkija. Sluaj, mora mu preneti poruku. Hitno je." Nakon obavljenog poziva prela je trg ispred stanice i krenula ulicom Vilonkatu. Na tri sprata koja su se dizala nad restoranom Hamlet nalazila su se tri zasebna hotela, po jedan na svakom od spratova. Stefani se pope do Staninog pansiona na drugom spra-tu. Recepcija ]e sa prednje strane bila obloena formikom. Sa dru-ge strane stola sedeo je mravi mukarac. Kosa mu je bila masna i yezana u konjski rep. Na sebi je imao crne kone pantalone i sve-tloljubiastu duksericu sa izbledelom slikom Roberta Planta. Imao je pedesetak godina. Pogledao ju je kroz par nepristajuih dozluka, ,,Treba rni soba. Soba broj etiri." Tako konkretan zahtev nuno je privukao panju. Kada je ugle-dao modrice postao je jo zaintrigiraniji. ,,Ba broj etiri?" ,,U zadnjem delu hotela, gleda na dvorite." Pogledao je u kljueve koji su leali levo od njega. ,,Ta soba je ve zauzeta. Moete uzeti peticu. I ona gleda na dvorite." ,,Hou etvorku." ,,Ali, rekao sam vam..." Stefani ve bee izvadila neto Ireninih dolara iz svenja. ,,Na-ravno, oduila bih vam se za uslugu." etvrt sata kasnije, nakon obavljene transakcije, Stefani se ob-re u sobi. Prethodni gost je bio obaveten da su se u njegovoj sobi pojavili glodari, te da ga moraju preseliti. Prihvatio je to bez ikakvog protivljenja. Stefani zakljua vrata i otvori prozor. Dvorite je bilo turobno, okrueno sivim zidovima etiri odbojne zgrade. Zidovi su blokirali svaki daak sveeg vazduha. Sa leve strane se nalazila stara metalna cev, koja je odvodila vodu

iz oluka. Prikaena iza ce-vi, gotovo uz sam zid, nazirala se mala kalajna kutija. Sakrivena u senci, kutija je bila skoro nevidljiva. Stefani proveri sims. Nije bilo snega niti leda. Onda se pope na prozor i, pridravajui se za okvir, isprui ruku. Kutija je bila privrena pomou dva malena rafa. Spoj bee malo zaribao, to nije predstavljalo neko iznenadenje. Stajala je tu tri godine. Uprkos tome, uspela je da je skine bez ne-kih veih problema. Vrativi se u sobu, obila je kutiju i iz nje izvadi-la lani sa malenim kljuem. Nakon deset minuta hoda stigla je do deurne Univerzitetske apoteke na Manerhajmintiju, gde je kupila zavoje i sredstva za dez329 infekciju. Po povratku u hotel oprala je tabane, oistila ih od ljun-ka i prljavtine i dobro isprala antiseptinim sredstvom. Nakon to je zavrila s tim, priutila je sebi pola sata odmora, a potom krenu-la do Senatintori ogranka Merita-Nordbankena u ulici Aleksanterin-katu. U banci je bilo toplo. Predvorje, ispresecano brojnim hodnici-ma, imalo je kameni pod, visoku tavanicu i masivne altere od zele-nog mermera iza kojih su se nalazili slubenici. Stefani pokaza klju i jedna od slubenica je povede u prostor sa sefovima. Kada je ostala sama prebacila je stvari iz sefa u putnu torbu. Po povratku u svoju sobu u Staninom pansionu, rasprostrla je sadraj po kreve-tu. Franka Miler, najkompletniji identitet koji je Petra Rojter ikada imala. Dok je ivela na jugu Francuske, kao Stefani Snajder, identi-tet Franke Miler je bio njena najvea garancija za nepredvidene okolnosti. Verovala je da e joj, ako dode do nekih komplikacija, tre-bati samo vremensko preimustvo od dvanaest sati da se dokopa Finske. Bila je ubedena da e onog trenutka kada se obre u Helsin-kiju - kada preuzme identitet Franke Miler - biti savreno bezbed-na. Na povratku u pansion, svratila je do Lasipalatsi multimedija centra, gde je morala da saeka pola sata da se oslobodi neki od terminala za povezivanje na Internet. Zdravo, Oskare. Mislim da ti je poslato neto za mene. Da, i to od biveg KGB-ovca. uruje s neprijateljem, Petra? Iskreno reeno, okiran sam. Cisto sumnjam. Neto mi se ini da ste se vas dvojica pozna-vali. Poznavali? ao mi je, ali dobro si uo. Jue, u Moskvi. Nadam se da to nije tvoje delo. Ne. Poginuo je spasavajui mi ivot. To me nimalo ne iznenaduje. Oduvek sam smatrao da u nje-mu ima previe Ijudskog za bavljenje takvom profesijom. ta mi je ostavio? Stefani ude u Strindberg kafe na Pohjoiesesplanadiju u pola est, kao to je bilo dogovoreno. Stala je u red za ankom. Kafe je bio pun, klijentela meovita: sredoveni mukarci u sakolma od tvi-da i sivim flanelskim pantalonama, naminkane ene u kaputima sa krznom oko rukava i vrata, studenti sa probuenim nozdrvama i ka330 niranom kosom. U staklenoj vitrini su stajale salate, sendvii i pe-civo, ali Stefani nije mogla ni da pomisli na hranu, pa je zatraila sa-mo toplu okoladu. Kada je pokupila kusur primeti da je Aleksander ve bio tu. Sedeo je za stolom u uglu, ledima okrenut prozoru. Na-ravno, odabrao je najizolovanije mesto u kafeu. Pored njega je sta-jao briljivo presavijen mantil od gabardena, a pred njim velika o-Ija kafe.

,,Gospode Boe..." ,,Nije tako strano kao to izgleda." ,,Da je samo za nijansu stranije bila bi mrtva." Spustila se na stolicu. ,,Ba zna kako da udeli kompliment, zar ne?" ,,Stigao sam ranije. Pokuao sam da ti se javim, ali ti telefon ni-je u mrei." ,,Telefon mi je negde u Moskvi. Kao i sve drugo. Koliko vremena imamo?" Jmam rezervaciju za poslednji let za London. Treba da budem na aerodromu u pola osam. eka me automobil, tako da imamo oko sat vremena, moda malo vie." ,,Rozi ti je sve rekla?" ,,Da, sve to si ti rekla njoj." ,,Nita drugo i nema da se kae. Koba ne postoji." ,,To ti kae." ,,Ali isporuka treba da se obavi prkosutra u Njujorku." lzvadio je notes iz depa sakoa. ,,Da ujem detalje." Stefani odmahnu glavom. ,,Nema detalja." ,,Moramo da obavestimo amerike vlasti." ,,Nema vremena za tako neto. Nema anse da to izvedu kako treba. Mogu samo da zajebu stvar. Ja sam jedina koja neto moe da uradi." ,,Sudei po tvom izgledu, ne moe ni da stoji, a kamoli neto da uradi." ,,Uspeu." ,,Mene nije pametno zamajavati, Stefani." ,,A mene nije pametno zajebavati." Namrtio se. ,,Ne razumem." ,,Zato si doao ovde. Ovo je poslednji put da se vidimo. Nema anse da bude kao proli put. Hou da oboje unapred znamo ta e se desiti. Posle Njujorka smo kvit. Kada to zavrim ponovo u ne-stati. I ovog puta se definitivno povlaim iz posla." 331 ,,A ta ako ne uspe da sprei isporuku? Igra se ivotima, Ste-fani." ,,Zna ta. Prevazila sarn sve to. Nije me briga. Ovo je jedini nain koji moe da upali. U svakom sluaju, dostaviu ti informaci-je. Moda e morati da saeka mesec ili dva, ali..." ,,Ti si sve lepo smislila, zar ne?" Njegov ton joj je iao na ivce. Otpio je gutljaj kafe. Aleksander nije bio tip koji bi vodio bitku za koju zna da je ne moe dobiti. Umesto toga bi obrnuo situaciju ta-ko da vodi bitku u kojoj je sa sigurnou mogao oekivati pobedu. Zato je i rekao: ,,A sada mi reci neto o Konstantinu Komarovu." U njegovim ustima ime je zvualo okaljano. Stefani pokua da se izbori sa uasom koji ju je obuzimao. ,,ta da ti kaem o njemu?" ,,Kako se on uklapa u sve ovo?" ,,Nikako." ,,Ma, ta mi kae?" ,,Ranije je dosta saradivao sa Olegom Rogaevim, a sada dosta saraduje sa Vatukinom. Aii njih dvojica nisu naroito bliski." ,,A ti i Komarov? Jeste li vas dvoje naroito bliski?" Bilo je to pitanje postavljeno samo zbog toga to je odgovor bio ve poznat. Uprkos tome, nije mu mogla rei istinu. Samo je od-mahnula glavom. Aleksander zavue ruke

pod mantil i izvue pre-nosivi DVD plejer koji Rozi oduri bee donela u Cirih. Otvorio ga je, pritisnuo 'play' i gurnuo uredaj ka njoj. ,,Mislim da ti nee trebati slualice. Slika govori sasvim dovolj-no." Na treperavom ekranu pojavi se poznata prostorija. Snimak je bio napravljen odozgo. Da, odmah se setila, sa mesta gde se nala zi otvor za ventilaciju. Odmah iznad vrata. Ofarbanih u belo, ba kao i zidovi. Bila je to njena spavaa soba u stanu na Old kort plejsu. Bila je nad Komarovim. Prekriva je bio zbaen sa kreveta, le-ao je zguvan na podu. Glava joj je bila zabaena, grudi su joj po-igravale. Komarov ju je vrsto stezao za zadnjicu. Strasno su se pri-pijali jedno uz drugo. Uprkos zamuenosti snimka, njihova udnja je bila oigledna. Pritisnula je 'stop' i besno otvorila poklopac. ,,Ti stvarno ne zna za granicu", proaptala je. ,,Da II se tako ponaa sa svim mukarcima sa kojima nisi naro-ito biliska?" ,,Postavio si mi uredaj za snimanje? U mojoj rodenoj kui? Kako si samo mogaol" 332 I te kako je mogao. Dobro je to znala. Aleksander je pokuavao da je dotue utnjom. Uprkos brojnoj i spektakularnoj konkurenciji, Stefani nikada nikog nije mrzela vie nego to je tog trenutka mr-zela Aleksandera. Bila je toliko besna da nije uspevala da dode do rei. Po prvi put u ivotu je mislila da bi nekome mogla skinuti gla-vu iz istog zadovoljstva. ,,Dakle, da porazgovaramo o njemu." ,,Nemam ja ta s tobom da priam o njemu, gade pokvareni. To je neto to se tebe apsolutno ne tie." ,,Zaista?" ,,On nije Koba i tu je kraj prie." Aleksandar se ledeno osmehnu. ,,To je, u najboljem sluaju, se-mantika razlika." ,,Ja sam isto toliko Koba koliko i on." ,,Uopte ne sumnjam u to. Ali, jesi li ti bila u Parizu? Jesi li ti ubi-la Olega Rogaeva? Jesi li ti Dejmsu Maralu pucala u potiljak? Jesi !i ti ukrala disk i prodala ga Salibiju?" Stefani je bila zaprepaena. ,,!mali srno dogovor. Imamo dogo-vor. Obeao si mi neto. Treba da pronadem Kobu i posle toga sam slobodna." ,,Maralova osveta je od samog poetka predstavljala prioritet." ,,Samo zato jer si verovao da je Koba odgovoran za to." ,,Sto se mene tie, Komarov je Koba. Zajedno sa ostalima." ,,Nije tano. Meta je bio Rogaev. Maral je bio..." ,,Greka? Ma daj, molim te. Komarov predstavlja ozbiljnu pret-nju." ,,Pretnju predstavlja Vatukin. On je taj koji pregovara sa srpskim teroristima." Jesi li ti slepa? Yatukin je marioneta. Komarov je klju za Vatu-kina. On pregovara sa Centralnajom, on pregovara sa svima njima. On jedini povezuje sve njih." ,,Boe...ali, obeao si\" ,,Kada e da odraste, Stefani?" Aleksandar je na svom licu uspeo da sklopi neverovatnu kombinaciju dosade, sjajne zabave i iznerviranosti. ,,Osim toga, ta si nameravala da postigne sa Ko-marovim? Da planira budunost, podigne kredit i kupi volvot Ti se nimalo ne razlikuje od ostalih iz naeg sveta. Utei se gde i ka-ko moe jer je bilo kakva veza nemogua." ,,Nije tano." ,,Navedi mi jednu svoju vezu koja je funkcionisala."

333 ,,Ova funkcionie." im je to rekla znala je da je napravila greku. ,,Tuca se sa bo-gatim kriminalcem sa kojim se sastaje po hotelskim sobama. Pro-vedete jednu no ovde, par noi tamo... i misli da je to veza koja funkcionie?" Mogla bih da se raspravljam s njim - mogla bih da mu saspem toplu okoladu u lice - ali koja bi bila svrha toga? Ne elim da po-vezujem Aleksandera sa bilo kakvim oseanjem zadovoljstva, pa makar to bila i neka sasvim prolazna stvar. ,,Ljudi poput Komarova ne stiu pred sud", kae. ,,Naravno da ne stiu, kad ih pre toga upuca." ,,Oni podmiuju suduje, zastrauju porotu, unitavaju dokaze, ubijaju svedoke. I im ponovo izadu na ulicu, opet je biznis kao i obino, sa svim posledicama i Ijudskim patnjama koje uz to idu. U svakom sluaju, mi esto ni sami ne elimo da ih vidimo pred su-dom, zar ne? Ko zna kakve bi sve prljave tajne mogle isplivati?" Seam se posete prihvatilitu i dejem domu u lzmailovu. ,,Grei", kaem mu, iako znam da je besmisleno bilo ta obja-njavati. ,,U svakom sluaju, nije bitno. To nije tvoja stvar, aljem nekog drugog." ,,Ne moe tako." ,,Ne elim da raspravljam o tome, Stefani." ,,Ako ga ubije neu ni prstom mrdnuti da spreim isporuku." Aleksander prekorno vrt/ prstom. ,,Ne mislim da bi uradila tako neto, Ali, sve i da je tako, to nita ne menja." ,,Pravi si skot." ,,Ne razume. Pa, ja ti pravim ustupak. Pobrini se za Vatukina i nas dvoje smo zavrili. Posle toga si slobodna." ,,Ti ne razume!" ,,Stefani, obojica su ve mrtvi." ,,Nije to ba toliko prosto." ,,Jeste", odgovorio je. ,,Toliko je prosto." Htela bih da zaurlam, ali se obuzdavam. Zato to je u pravu. U njegovom svetu stvarnom svetu - komplikovane stvari se mogu pojednostav/ti. To on ini. Pronalazi prosta reenja za sloene pro-bleme. I Petra ini isto. ,,Onda dopusti da ja to obavim." Posle podue tiine sumnjiavo odgovara: ,,Ne misli to ozbilj-no." 334 Pogledi nam se susreu. ,,Mislim." ,,Nema anse." ,,Molim te." ,,Zaboravi, Stefani. Neka stvar ostane anonimna." ,,Duguje mi toliko." ,,Ne dugujem ti apsolutno nita." Naginjem se ka njemu. Glas mi je i dalje tih, ali je njemu jasno da se ne alim. ,,Hoe ga mrtvog? U redu. Ako to ve mora da se obavi, nema razloga da to ne prepusti meni. Znam da emo iona-ko biti pod tvojom prismotrom, za svaki sluaj, ta moe da izgubi?" ,,Plaim se da si ti isuvie dobra..."

 Sranje." ,,To je istina. Oboje to znamo." ,,Dajem ti svoju re." Na Aleksanderovom licu se pojavljuje ironian osmeh. ,,To, po mom shvatanju, nije ba neka vrsta garancija." ,,Zato bi ti bilo vano ko e to obaviti? Dobie ono to eli. ivot za ivot. Jer, o tome se u stvari radi, zar ne?" Budim se, bacivi pogled kroz prozor. lsprva vidim samo oblake. A onda malo po malo shvatam da to nisu oblaci. Ve led. Grenland, nepregledno besprekorno belo prostranstvo, dokle god mi pogled see. Vidim i siunu taku utisnutu na toj zapanjujuoj pozadini: Finnairov MD-11, na letu za Njujork. ,,Mogu li vam neto doneti? Kapuino? lli malo vode?" Pored mene stoji stjuardesa, Ijubazno se osmehujui. ,,Moe kapuino, hvala." Mekoljim se ispod ebeta, podiem noge na sedite i pripijam ih uz svoje izmodeno telo. Poslovna klasa je poluprazna. Veina putnika spava, dvoje-troje gledaju filmove. Bacam pogled na sat. Spavala sam oko tri sata, to je tri sata vie nego to sam uspela da sastavim prethodne noi u Staninom pansionu u Helsinkiju. Jo dvadeset i etiri sata do isporuke. Komarovje do tada bez-bedan jer je Aleksander svestan da sam tnu potrebna. Posle toga emo, naravno, pokuati da pobegnemo. Ali, teko da emo uspe-ti. Aleksander zna da je moja re bezvredna. Kostja je zbog toga ve pod nadzorom. Angaovano je najverovatnije etvoro do peto-ro Ijudi. Da oni ve nisu tamo, Aleksander nikada ne bi pristao na tako neto. to znai da moemo da piemo propalo. Znae apso-lutno sve o meni i ekae u pripravnosti. Na prvi znak sumnje obo335 je emo biti mrtvi. Ne mogu se ak oslonit/ ni na to da u biti veti-ja od njih jer e oni sigurno biti dovoljno dobri. Bojd se pobhnuo za to. Kakva izopaena ironija. Verujem da bi bio zgroen. Nadam se da bi bio zgroen, Kada bi samo znao... Ja sam samo deo Aleksanderove jednaine. Znatieljno oeku-je da vidi ishod. Da li u odluiti da spasem svoju kou i ubiti Ko-stju? lli emo zajedno poginuti u pokuaju bekstva?Aleksander ne-e gajiti ni najmanje iluzije o mojim namerama. Poznajemo se isu-vie dobro da bi moglo da ga zavara moje krhko obeanje. Stjuardesa se vraa sa kapuinom. I dalje letirno nad jednoli-nim grenlandskim pokrivaem. Ispred kafedinice Sedam radosti stajala su dvojica mukaraca obuzeta unom raspravorn. Stefani prede ulicu Malberi i spusti se uzanim stepenitem ka suterenu. U hodniku se oseao miris vlanih mantila, jeftinih cigara i anisa. Cekaonica ispred Vu Linove zubar-ske ordinacije je bila prazna. Otvorila je vrata, ne potrudivi se da prethodno pokuca. Vu Lin je stajao na drugom kraju prostorije, sam, nagnut nad radnom povrinom. Pod svetlou zglobne lampe analizirao je sadraj posude koja je stajala pred njim. ,,Ordinacija je zatvorena." ,,Savreno." Okrenuo se, zlovoljnog izraza lica. Kada ju je prepoznao vidno se uspaniio. ,,Sta ti trai ovde?"

Ledeno se osmehnula. ,,Recimo da sam dola ovde da bih izbe-gla pacovske kanale." ,,Ne moe tek tako banuti. Trebalo je prvo da telefonira." ,,ao mi je, ali nisam imala vremena." Sto je bilo tano. Finnairov avion na letu br. AY005 dodirnuo je pistu neto kasnije nego to je bilo planirano po rasporedu, u 4:20. Franki Miler je trebalo skoro tri sata da obavi formalnosti na aero-dromu Kenedi i da se probije kroz saobraajnu guvu do Menhetna. Nije ba oborila rekrod, ali ta je tu je. ,,Sta hoe?" ,,Pitolj." ,,Za kada?" ,,Odmah." ,,Ne drim takve stvari ovde." ,,Ma, ta mi kae?" Vu Lin odmahnu glavom. ,,Nije bezbedno." 336 Stefani pode ka njemu. Preplaeno je ustuknuo. Stefani ree: ,,Ne znam zato, ali imam utisak da bi se oseao mnogo bezbednije kada bi ovde imao pitolj. S obzirom na to ka-kvim se poslom bavi ko zna ko bi sve mogao poeleti da ti skine glavu. Moda neki pacijent kome si loe odradio plombu. Amerikanci su skloni albama. lli moda neko kome si uvalio neku gvoduriju." Jasno je videla da jo uvek ne bee sklopio sve kockice. Prepo-znao ju je, ali se nije seao svih detalja njihovog prethodnog posla. ,,Sat vremena..." ,,Odmah." ,,Nemogue." Na posluavniku privrenom za zubarsku stolicu su stajali pr-ljavi instrumenti. Primetivi kako ih Stefani posmatra, Lu Vin poe uspanieno da se vrpolji u uglu. ,,Kada smo se proli put sreli upo-zorila sam te da nije pametno kaiti se sa mnom." Nije trebalo mnogo. Par diskretnih pretnji i iz zadnjeg dela fijo-ke ispod radne povrine izroni pitolj. Kolt tipa delta elite, prilago-den za desetmilimetarsko auto pistol punjenje. Ameriki slubeni model za 1987. godinu, sa plaviastim elinim ramom i crnom neoprenskom drkom. Ubacila je pitolj u ruksak koji je tog jutra kupi-la u robnoj kui Stokman u Helsinkiju. Na istom mestu je kupila i novu garderobu za sebe. U svojoj sobi u Staninom pansionu uni-tila je sve tragove o postojanju Irene Marso pre nego to se upu-tila ka aerodromu. Neto pre devet sati Stefani izade iz taksija na Petoj aveniji. Ko-marov je uvede u svoj stan, zatvori vrata, poljubi je u usta, a onda joj neno spusti ruke na lice. ,,Sta ti se, zaboga, desilo?" Odmahnula je glavom. ,,Samo me zagrli." Zagrlio ju je, vrsto privivi njeno telo uz svoje. ,,Da li je goto-vo?" ,,Skoro." 27 Komarovljev sako je bio prebaen preko sofe, a preko njega je bila sputena kravata. Rukavi koulje su mu bili zavrnuti do lakc^. Ispod jednog rukava je virio plavi ruski pravoslavni krst, a is-

337 pod drugog maslinastozeleni prugasti detalj. Upitao ju je ta e da popije, moskovskaju ili gzelku. Stefani baci ruksak na pod. ,,Moskovskaju." Nasuo je pie u dve ae, a onda joj pruio jednu od njih. ,,Ovde smo jo veeras i sutra uvee", rekla mu je. ,,Posle toga palimo." ,,A to to ne bismo uradili tokom sutrnjeg dana?" ,,Moramo se praviti kao da se nita ne deava." ,,Kako, kad se svata deava?" ,,Ozbiljno ti govorim, Kostja. Pod nadzorom si." Osmeh mu nestade sa lica. ,,Ja sam pod nadzorom?" ,,Ne beimo zbog mene, ve zbog tebe." Bilo je oigledno da ne uspeva da shvati razlog. ,,Onaj Uzbekistanac koji je ubijen u Voronjeu. Jesi li ga lino ti sredio?" Zakiljio je oima. ,,Pita me da li sam ja stvarno Don sa Dona?" ,,Da." ,,Ne, nisam." ,,Ali, on te je ispalio?" ,,A ja sam nagradio oveka koji ga je smakao." ,,Unajmio si nekoga?" ,,Lovca na ucene. Raspisao sam nagradu za Uzbekistanevu glavu." ,,A ta je sa Olegom Rogaevim? Jesi li njega ubio?" Komarov je pokuavao da dobije na vremenu, natenane palei esterfild. ,,Ko ti je to rekao?" ,,Je l' to istina?" Naravno da jeste. Klimnuo je glavom. ,,Ti si ubio i Dejmsa Marala, britanskog obavetajca?" ,,Bili su zajedno. Jedino tako sam mogao biti siguran." ,,Gospode Boe." ,,Znai, zbog toga je pokrenuta itava hajka? Zbog tog britan-skog obavetajca?" ,,Da, bar to se tebe tie." ,,Zato?" ,,Rogaev je Maralu dao disk, a ti si ga potom ukrao." ,,Tano." ,,ta je bilo na disku?" Jnformacije koje bi mogle da satru konkurentske organizacije. Pojedinosti o njihovim poslovnim aktivnostima. Inforrnacije o tome 338 kako i gde peru novac, kakve su sve mree razgranali, banke linih podataka, imena i adrese potencijalnih dounika, sve njihove ranji-ve take. Sve izloeno do najsitnijih pojedinosti." ,,Potom si prodao disk Georgu Salibiju?" Komarov se namrti. ,,Naravno da nisam. Unitio sam ga." ,,Pa ta je onda bilo u sefu?" ,,Ono to si pronala." ,,Ali, nisam pronala nita." ,,Upravo tako. Poele su da krue glasine da sam mu ja prodao disk. Ne znam odakle je ta pria krenula. Salibi je verovatno sma-trao da bi takve glasine mogao dobro da unovi. Da bi to to se ve-ruje da je disk kod njega mogao iskoristiti za osnaivanje svojih pozicija." ,,Ali je potcenio vrednost informacija koje su se nalazile na di-sku?"

,,Tano. Umesto da se cenkaju s njim, svi su se dali u bespoted-nu hajku za diskom." ,,Koji su bili tvoji razlozi da uleti u sve to?" ,,Oleg i ja smo bili prilino bliski. On je eleo da nau saradnju uini jo bliskijom. eleo je da radim direktno za Centralnaju, a ne samostalno. Odbio sam ga, ali on nije odustajao. Mislio je da me moe nagovoriti. Ispriao mi je za disk i ta namerava da uradi s njim. Rekao sam mu da je to ista ludost, da e to pokrenuti obra-une medu kriminalnim organizacijama i da emo svi biti na gubit-ku. Ali mi je on odgovorio da se tako neto ne moe desiti ako niko ne bude znao odakle su potekle informacije." ,,lmao je toliko poverenja u tebe da ti kae tako neto?" ,,A zato ne bi? Imao je dovoljno razloga za to. Centralnaja je zahvaljujui meni zgrnula pravo bogatstvo. Ali isto je vailo i za ostale. I oni su mi bezrezervno verovali. Naao sam se u bezizlaznoj situaciji. Pokuao sam da ga odgovorim od toga - rekao sam mu da je to nizak udarac - ali je on ve doneo odluku." 1 tako si, kada je krenuo za Pariz, poao za njim." ,,Da sam mu dopustio da uradi ono to je namerio nastao bi pra-vi haos. A posle haosa uzajamno optuivanje i odmazda. Takve stvari se nikada ne mogu sakriti. A onog trenutka kada bi se njego-vo ime povezalo s tim, moje bi bilo sledee na spisku. Direktno ili indirektno bih bio doveden u vezu s njim." :,Ali, zato si morao da skine i Marala?" ,,Uprkos tome to je disk bio kod mene, nisam mogao znati ta mu je sve Rogaev ispriao." 339 ,,Boe, kakva zbrka." ,,Moglo je da bude i mnogo gore." ,,Ja sam uletela u igru kako bih dokazala da Marala nije ubila Petra. Ali sam, dokazavi to, optuila tebe." ,,Nisi ti kriva to je tako ispalo. Pa ak ni ja. Rogaev je zeznuo stvar." Nije imala snage da dalje raspravlja o tome. ,,Da li je na disku bilo nekih informacija o nuklearnom oruju?" ,,Kao na primer ta?" ,,Detalji o provercovanom plutonijumu 239." Komarov odmahnu glavom, iskapi au i nasu jo jedno pie. ,,Jesam li zbog toga na meti?" ,,Ti si na meti zato to oni trae ivot za ivot. I nema anse da se tu bilo ta uini." 1, ta sad?" ,,Ako posumnjaju da planira bekstvo bez oklevanja e te ubiti. Zato sve mora delovati krajnje uobiajeno. Ujutru e otii u kan-celariju, a uvee se vratiti ovde. Do prekosutra se sigurno nita ne-e desiti." ,,Zato bi ekali do prekosutra?" ,,Zato to sam se tako dogovorila s njima." Delovao je zbunjeno. ,,Ti si se dogovorila?" ,,Oni napolju su podrka." Stefani dovri moskovskaju. ,,Ja sam ta koja bi trebalo da te ubije." Na njegovom licu nije bilo ni trunke srdbe. Samo zaprepae-nost. Nije pokuala da mu bilo ta objanjava jer je znala da bi ti-me samo pogorala situaciju. Nasula je sebi jo jedno pie, a onda mu vratila flau. Neko vreme su samo sedeli i pili, ne progovaraju-i

ni rei. Kada je prekinuo tiinu nije je pitao za pojedinosti. Kada su se poljubili na njegovom jeziku je osetila ukus votke. lli moda na svom? Stajali su vrsto zagrljeni, a onda se prebacili na sofu, ispre-pletenih prstiju, dodirujui se kolenima. ,,Sve ono to si mi ispriala u Moskvi", proaptao je: ,,sve one sitnice iz tvog detinjstva gde su spavali psi, kako je vetar zavijao zimi, mirisi poznog leta koji su uvee dopirali sa polja - nikako ne mogu da izbacim te stvari iz glave. Neprestano razmiljam o mesti-ma koja smo posetili za Boi. Mestima iz tvoje prolosti. Tvoje pra-ve prolosti. Toliko toga bih eleo da te pitam." ,,Prekosutra emo do mile volje moi da razgovaramo o tome." ,,Moda." 340 ,,Hoemo", insistirala je Stefani. ,,Ne mogu toliko da ekam." Dva sata posle ponoi. U prethodna etiri sata sam razgrnula sve slojeve svoje linosti. Vaskrsnula sam svoju porodicu, svoje uspomene, vratila sam Stefani Patrik u ivot. Nije bila najlepa de-vojica u odeljenju, ali je nesumnjivo bila najbistrija. I najnepodnoljivija. Ona koja je imala najvee izglede na uspeh, ali je istovre-meno bila podlona i najveim frustracijama. elela sam da se ba-vim spisateljstvom. Da budem novinar, strani dopisnik sa mesta na kome su Ijudi imali za ta da se bore. elela sam da pobegnem od samoive i bezline svetine. elela sam da postanem glumica, da se udam za nekog sitnog zemljoposednika, da se zaposlim u NA-SA-i. elela sam da budem potovana, ignorisana, voljena, kudena, elela sam da budem sve ono to moji roditelji nisu eleli da budem. Eto, takva sam bila, Kostjina pitanja i moji odgovori podseaju me na ono to sam mogla postati. To je moje alternativno 'ja' i ne-mogue je rei koja od te dve linosti je stvarna. Moda su obe stvarne. Ba kao to je i Petra, na izvestan nain, stvarna. Oseam se ne samo iscrpljeno, ve i opijeno. Zavrili smo sa Moskovskajom i preli na bocu 'San-Estefa'. Nije me opio alkohol. Prolost rni je udarila u glavu. Kostja me odvodi u spavau sobu gde smo prvi put vodili ljubav. Tu sam mu skinula odeu i po prvi put spaziia tetovae. I sam taj trenutak bio je kao tetovaa, neizbrisivo utisnuta u moje seanje. Kostja poinje da me svlai. Svesna sam da e i on uskoro doiveti neto slino. Sada i moje boje poinju da se otkrivaju. Nepomina sam, ne progovaramo ni re. Ukazuju se crne ogrebotine, paralelne linije za-parane prljavim noktima - du leve butine, na vratu, oko zglobova. Purpurne, crne i plaviaste modrice po mom stomaku, rebrima, gru-dima, oko oiju, du leve ruke i preko ramena. Tri opekotine od ci-garete na laktu i jedna na boku pretvorile su se u Ijubiaste pliko-ve koje je grozno i pogledati, a kamoli dodirnuti. Naga sam i obavi-jena njegovom toplotom. Neno prelazi vrhom prsta preko mog grubo nametenog nosa. ,,Je /' Vatukin odgovoran za ovo?" ,,On i njegova ekipa." ,,Jesu li te...?" 341 ,,Nisu."

Klima glavom, namrtenog ela, a/i nisam sigurna da mi veruje. ,,Ako ga jo jednom vidim, ubiu ga." Neno dodiruje moju razbijenu usnu. Ljubim mu prste. ,,Nee ga vie videti." Hotel Samerset u Zapadnoj 54. ulici. Prema informacijama koje joj je ostavio Josif Bergtajn, sastanak je bio zakazan za tri sata. Stefani je stigla neto posle jedan. Posluavi Sternov savet, prila je hotelu sa zadnje strane. Prostor za utovar bio je zazidan beton-skim blokovima. Kao i svi prozori u prizemlju. Iznad samog sredita otvora za utovar nazirao se poarni izlaz. Nije ga mogla dohvatiti sa zemlje. Dovukla je veliki sanduk za aj iz sporedne uliice, a onda na njega stavila naopake okrenutu kantu za dubre. Popevi se na kantu, zakljui da joj nedostaje jo tridesetak santimetara do najni-e preke. Poskoila je, to je bilo dovoljno da ponovo oseti otar bol u ramenu. Jato golubova zalepra oko nje. Popela se do etvr-tog sprata, a onda razbila jedan od prozora i uvukla se u zgradu. Hotel Samerset je, u periodu izmedu dva svetska rata, kao i pe-desetih i dobrim delom ezdesetih godina, bio omiljeno stecite Britanaca koji su odsedali u Njujorku. Njegove prostrane odaje, iz-bledeli sjaj, neefikasna posluga u utirkanim uniformama - sve to im je delovalo poznato i prisno. Za mnoge od njih bio je to dom da-leko od doma. Hotel je, usled zaputenosti, poeo da gubi na repu-taciji tokom sedamdesetih i osamdesetih. I objekat i osoblje su va-pili za renoviranjem koje nikada nije bilo preduzeto. A onda je, 1994. godine, stavljena reza na vrata hotela. Niko nije ni primetio. Apartman Elington je predstavljao proirenu verziju apartmana u kome je Stefani svojevremeno izvela striptiz pred Anatolijem Me-dajevim. Dve sobe su izlazile na balkon. Jedna je gledala na Zapadnu 54. ulicu, a druga na Muzej moderne umetnosti. Stefani proe-ta zaputenim prostorijama, pronade odgovarajue skrovite, pro-veri svoj kolt delta elite \ prepusti se ekanju. U apartmanu je bilo hladno i vlano, ledena voda kapala je niz jedan od zidova. Dah joj se ledio. Vazduh je mirisao na plesan. Kia koja je sipila napolju pri-guivala je zvuke saobraajne vreve na Menhetnu. Vatukin i Aleksandar Kosigin stigoe u pola tri, u pratnji trojice naoruanih telohranitelja. Kosigin je nosio kaput sa filcanim oko-vratnikom i skupu ubaru od samurovine. Kada bi ugledao njegove aristokratske crte i elegantnu garderobu retko ko bi poverovao da 342 je taj ovek nekada slubovao u Avganistanu kao general-potpu-kovnik sovjetske Crvene armije. Kosigin je danas izgledao kao ne-ko ko bi vonju kroz Bronks smatrao opasnom stranputicom ka Treem svetu. Jedan od telohranitelja se vrati u prizemlje. Vatukin je stajao po-red roletni, puei cigaretu. Kosigin je nervozno etao po sobi. U deset do tri oglasi se Vatukinov mobilni. Kada je zavrio sa razgo-vorom, Vatukin obavesti Kosigina da je Bukarin na putu sa svojim klijentom i dvojicom telohranitelja. Stefani prepozna ime: unakae-ni veteran KGB Alfe koji ju je doveo u Samerset na sastanak sa Anatolijem Medajevim. U pet do tri zau se tihi potmuli zvuk, do-datno priguen rominjanjem kie. Vatukin ree: ,,Jesi li neto uo?" Kosigin slegnu ramenima. ,,Ne, nita." Vatukin onda pogleda ka telohraniteljima. ,,Avas dvojica?" Nii od njih bojaljivo progovori: ,,Kao da se ulo neto. Liilo je na...mada, nisam ba siguran..."

Vatukin ga posla da ispita o emu se radi. Stefani izvadi kolt iz depa. Posle otprilike minut i po zau se jo jedan potmuli zvuk. Ovoga puta je bio glasniji, blii, tako da su ga svi uli. Kosigin prestade da eta po sobi. ,,Sta li je to?" Vatukin pozva drugog telohranitelja po imenu. ,,Genadij!" Ne stie nikakav odgovor. ,,Bukarine!" I dalje tiina. ..Genadij!" Srce joj je dobovalo u grudima. Obazrivo je izala iz sklonita i krenula kroz sobu za prijem, kreui se na vrhovima prstiju preko kripavog parketa. Onda izade u hodnik u kome je bilo izuzetno mrano, ali gde se oseala sigurnije jer nije bila skuena u apartmanu. N/atukin i Kosigin su se prepirali. Po glasovima koji su dopi-rali do nje bilo je oigledno da su se uspaniili. Onda oseti blago komeanje u pomrini sa svoje desne strane. Brzim uskladenim pokretom je otkoila pitolj, hitno se okrenula, podigla oruje, nanianila, spustila prst na obara i... zastala kao paralisana. Pred njom je stajala Natalija. Oi su joj bile razrogaene, usta otvorena. Na trenutak se ni jedna nije pomerila. Stefani se uini da je Na-talija okiranija njenim prisustvom nego podignutim orujem. Zako-cila je kolt i spustila ga sa strane. 343 ,,Petra!", proaptala je Natalija. ,,ta ti trai ovde?" Bila je pokisla k'o mi. Kapi kie su se presijavale na dugom ko-nom mantilu, sa tamno crvene kose se cedila voda. ,,A ta ti trai ovde?" ,,Sta se deava? Gde je Vladimir?" Stefani je bila toliko zbunjena da nije primetila kako Natalija iz-vlai desnu ruku iz depa kaputa. Ne pre nego to je bilo prekasno. Pred oima joj bljesnu glock 21 sa montiranim priguivaem. Pre nego to je stigla da reaguje Natalija joj prisloni vrh priguivaa na hrbat nosa. Nasmeila se, a onda ispruila levu ruku. Stefani joj pa-ljivo dodade kolt, sa cevi okrenutom ka sebi. ,,A sada se okreni i udi unutra." Onog trenutka kada su ih ugledali, Vatukin i Kosigin prestadoe da razgovaraju. Telohranitelj pogleda u Vatukina oekujui uput-stva, ali je on zaprepaeno zurio prvo u Nataliju, a potom i u Ste-fani, koja primeti sjajnu aluminijumsku aktn-tanu na podu pored Kosigina. Prototip originalnog nacrta Jevgenija Vlaska? Natalija se udalji od Stefani kako bi imala jasan pregled svega to se oko nje deava. I kako bi Stefani uskratila mogunost fizike intervencije. Stefani nije mogla da zakljui ije je prisustvo vie zapanjilo Va-tukina - Natalijino ili njeno. ,,Natalija, ta ti trai ovde?" ,,Moda bi to trebalo da pita Petru." ,,Pitam vas obe! I ta se desilo Genadiju?" ,,lsto to i Dmitriju." Za oveka koji je nekada bio na elu svemonog Petnaestog di-rektorata, Kosigin je delovao oduzeto. Kao da je potpuno prestao da funkcionie. Natalija ree: ,,Pretpostavljam da oekujete Bukarina. Ba kao to verujete da vam se on malopre javio iz kafedinice na Junion skveru." ,,O emu bulazni?" ,,O pozivu od pre deset minuta. Poziv je bio upuen iz restorana na Brodveju. Ja sam bila tamo..." Tu ve poinjem da sklapam kockice. Kada sam prvi put videla Nataliju pomislila sam da je odnekud poznajem. Bilo je to u Tramp Tad Mahalu u Atlantik Sitiju. Bila je u Salibijevoj loi. Ja sam bila sa Borisom Bergtajnom. Uinila mi se poznatom, pa sam pretpo-stavila da je ranije verovatno bila manekenka.

344 Vatukin i dalje pria - postajui sve srditiji sa svakom izgovore-nom reju - a onda ja konano progovaram. ,,Beograd. Interkontinental." Natalija odjednom gubi interesovanje za ono to njen ljubavnik ima da kae. Gleda me uarenih oiju. 1 ta s tim?" ,,Bila si tamo. Odmah iza njega." I tadaje na sebi imala dugaak koni mantil. Samo toje, koliko se seam, bio tamno siv, a ne crn. Videla sam te." ,,Nastavi." ,,Arkanovo ubistvo." ,,Veoma dobro." Vatukin ostade nem. ,,Ko si ti?", pitam je. Kosigin konano uspeva da procedi: ,,Vladimire, ta je ovo?" Ali, niko se ne obazire na njega. Zapravo, izgleda kao da smo nas dve same u prostoriji. ,,Ti nisi Natalija Markova, zar ne?" Ona odmahuje glavom. ,,Kladim se da nisi ni iz Omska?" Odgovara mi na nemakom. ,,Nisam ak ni Ruskinja." ,,AH nisi ni Nemica. Tvoj akcenat..." ,,Zovem se Dragica Mari." ,,Ti si Srpkinja?" Tano." Vatukin blene iroko otvorenih usta, ali ne isputa ni re, Povlaim sledeu paralelu. ,,Central park vest?" ,,Jo jedan taan odgovor." ,,Dakle, istina je da su tragali za enom..." Tanije, za dve. Kamera me je snimila pri ulasku. U istom ovom mantilu, sa beretkom, tamnim naoarima, A onda si se pojavila i ti. Pretpostavili su da se radi o istoj osobi." Ponovo se osmehuje, ali su ovog puta u njenom osmehu primetne iskrene simpatije. ,,Sto mi, naravno, i jesmo." U pravu je. Zar to nije bilo ono o emu smo razgovarale - ono to smo obe oseale - u Vatukinovoj dai? Telohranitelj se uspanii, ali je Dragica biia isuyie brza za nje-ga. Dva priguena hica iz glocka. Prvi ga pogodi u koleno, drugi u grudi. Oruje mu ispade iz ruke. Dok je telohranitelj padao, Vatukin se mai za dep sakoa. Ubila ga je ne trepnuvi. Iz prvog hica. Do345 dala je jo dva iz istog zadovoljstva. Sada bee ostao jo samo Kosigin koji se, oigledno nenaoruan, tresao od straha. Krajnje pa-tetino je podigao ruke uvis. Dragica ree: ,,Da ga sada samo vide njegovi stari pajtai iz Pet-naestog direktorata." ,,Sve ovo je bilo isplanirano?", upita je Stefani. ,,Jeste, ako zanemarimo tvoje prisustvo." ,,Sve od Rogaevljevog ubistva nadalje?"

Dragica klimnu glavom. ,,Centralnaja je bila organizacija koja je imala najsnanije veze sa Petnaestim direktoratom i sa Srbijom. A Rogaev je bio na elu Centralnaje. Tako da..." ,,Tako da ste, kada se ispostavilo da je njime tee manipulisati nego to ste pretpostavljali, odluili da tipujete na Vatukina. A on-da se pojavio i disk. Za tako neto vam je trebao neko sa strane. Komarov je delovao kao savreno reenje jer je bio blizak sa svima, a nije direktno pripadao nikome od njih. Tada vam je jo samo osta-lo da se pobrinete da on - kao i svi ostali - posumnjaju ta se na-lazi na disku." ,,Sve mogue pojedinosti o Rogaevljevim rivalima - eto ta se nalazilo na disku." ,,Koji je Komarov unitio. Medutim, trebalo je pospeiti glasine. Tu u igru ulazi Salibi." ,,Tano. Mi nemamo dovoljno novca da bismo kupili to to se na-lazi u ovoj aluminijumskoj kutiji." ,,A ko smo to 'mi'?" Dragica se ironino nasmeja. ,,ta bi elela da uje? Ime orga-nizacije? Ako bi te to usreilo, mogu ti smisliti neko." ,,Sta planirate da uradite sa Marburgom U-13?" Nonalantno je slegnula ramenima. ,,Pa, neto... spektakular-no." Stefani oseti kako srce poinje da joj preskae. ,,Planirate da ga stvarno upotrebite?" ,,Da." ,,A da ga upotrebite kao metod zastraivanja, neto ime biste ojaali svoje pozicije?" Na Dragicinom licu nije bilo ni traga kajanja. ,,Nita od toga." ,,ta ete postii time?" ,,Ono to je uinjeno mojoj zemlji ne da se ispraviti. Sada vie nita nije vano. elimo samo da im pokaemo da, kada tako neto uradi, mora snositi posledice." 346 ,,Jesi li videla kako to oruje deluje?" ,,Jesam." 1 svejedno ti je?" ,,Cela moja porodica je poginula od amerikog projektila ispalje-nog za vreme bombardovanja u Srbiji. I njima je bilo svejedno. Ta-ko da smo kvit. Ja sam jedina koja je ostala, Moe li da zamisli kako je to?" Mogla je, ali nije nita rekla. Sto je vie saznavala o Dragici ose-ala je da su sve bliskije. Svaki put kad bi pogledala u Nataliju, Ste-fani je u njenom pogledu videla Petru. Znala je da iza tih oiju ne-ma mesta za saoseajnost, ve samo za hladnu logiku. I bol. Dragica pogleda u Kosigina. ,,Donesi mi kofer." On preplaeno pogleda u Stefani, kao da bi ona mogla imati ne-kog uticaja. ,,Smesta!" Podigao je kofer i polako krenuo ka njoj. ,,Moram vam prvo pokazati kako da..." ,,To to imam zgodne noge i dobre grudi, Kosigine, ne znai da sam idiot." Posegnuo je za jednom od bravica. ,,Svejedno, mislim da bi bilo bolje da..." ,,Ostavi to." Prva bravica kvrcnu.

,,f?e/c/a sam da ostavi!" On poe da otvara u drugu i Dragica bez premiljanja opali. Hi-tac posred grla. Glava mu je poletela unazad, telo se zateturalo, ko-fer tresnuo o pod. Stefani u mislima vide kako se krhka staklena posuda razbija, rasprujui sitne nevidljive estice kroz hladan i vla-an vazduh. Pogledala je u Dragicu i na njenom licu proitala istu misao. A onda se obe pribrae. Nema anse da se neto tako smr-tonosno transportuje u neemu to je neotporno na najbezazleniji pad. Sigurno su... Dragica uperi pitolj u Stefani, kako bi joj stavila do znanja da ostane tu gde je. Onda krenu ka koferu, unu, otkljua i drugu bra-vicu i na kraju ga otvori. Sa mesta gde je stajala Stefani nije mogla videti sadraj, ali je izraz Dragicinog lica bio dovoljno reit. lsprva zapanjenost, a onda... osmehl Ali, ne osmeh zadovoljstva. Gorko-tuan osmeh. Ustala je, odmahujui glavom. Onda je stopalom okrenula kofer ka Stefani tako da i ona moe da vidi ta je unutra. Smith & Wesson 347 okruen komadima stiropora. Stajale su utke, ne pomerajui se. U prostoriji se ulo samo rominjanje kie s druge strane prozora. A onda Dragica progovori: ,,lzgleda da nisam bila jedina koja je planirala da nekog ispali. U dananje vreme vie nikome ne moe verovati." ,,Kako si uspela da izgura stvar na oba fronta?" ,,Bukarin je na simpatizer. On smatra da je Rusija izdala Srbi-ju. I da su ruske glaveine izdale sopstveni narod. Misli da Rusija mora napraviti korak unazad da bi krenula unapred." Nije bio jedini. Stefani je mogla da zamisli njegovu brutalnu lini-ju rezonovanja: teroristiki incident sa biolokim orujem, ogroman broj rtava, reakcije irom sveta, upiranje prstom na Moskvu kao giavnog krivca. A onda, ta? Doba neizvesnosti. to \e, za Ijude po-put Bukarina, bila ivotna ansa. Dragica ree: ,,Mihail je bio anonimni posrednik za krajnjeg po-troaa. Vladimir mu je verovao tako da, kada mu je Mihail rekao da klijenti ele da ih on zastupa, nije imao nita protiv. Dok je bio u Alfi, Mihail je proveo dosta vremena na Balkanu, tako da je Vladimiru to delovalo sasvim logino. Tako smo uspeli da ga ubedimo da e ga ovde danas ekati novac i dijamanti." 1 verovala si da e Vatukin ispotovati svoj deo pogodbe?" Slegnula je ramenima. ,,Mislila sam da odlino poznajem Vladi-mira. Ali, izgleda da su mi neke stvari promakle." ,,A da se ti nisi ubacila gde si se ubacila, Bukarin ne bi mogao da sprovede svoje zamisli." ,,Upravo tako." ,,Sve si sjajno predvidela." ,,Sve, osim Vladimirove pohlepe." ,,To je bar trebalo da bude oigledno. Na kraju krajeva, on je No-vorus." Krenule su kroz hotel, Stefani napred, a Dragica na sigurnom rastojanju iza nje. Sputale su se niz glavno stepenite. Mlaz vode se, kroz rupu na tavanici, slivao u predvorje. Kapanje je odjekivalo praznim prostorom. ,,Reci mi, ko me je unajmio da ubijem Arkana?" ,,A ta misli ko?" ,,Pretpostavljam da se radi o Miloeviu."

,,Dobro pretpostavlja. Zato mi nismo smeli da budemo umea-ni. Miloevi i Arkan su navodno bili bliski. Bio je to sumnjivi savez 348 izmedu dvojice pristalica srpske ekspanzije. Mada se Miloevi za-pravo plaio Arkana." ,,Zbog ega?" ,,Njegovi paravojni Tigrovi su bili izuzetno dobro obueni. Dobi-jao je ve!ike pare iz inostranstva, naroito iz Rusije i Italije." " ,,ltalije?" ,,Od kriminalnih sindikata koji su ulagali u budunost. Ciljali su na preuzimanje kontrole nad Balkanom. Pranje novca, organizova-na prostitucija, narkotici, verc oruja. Prialo se i o kazinima..." ,,Mislila sam da je Centralnaja iz istih razloga blisko saradivala sa Miloeviem." 1 jeste. Upravo je Rogaev bio taj koji je sugerisao da bi Arkan mogao da postane ogroman problem ako se na vreme ne preduzmu neke mere." ,,Ali Miloevi nije smeo da rizikuje angaovanjem nekog od svojih Ijudi." ,,Tano. A nije smeo da rizikuje ni da neto krene naopako. Zato je zahtevao da to obavi neko sa strane. Da se angauje najkompe-tentnija mogua osoba za takav posao. Drugim reima, ti." ,,Zato si ti bila u Interkontinentalu? Zar to nije bilo malo rizino?" Dragica se osmehnu. ,,Ne bi verovala kada bih ti rekla." Jvskuaj me." ,,elela sam da te vidim." ,,Da vidi mene?" ,,Da te vidim sopstvenim oima. Na delu." lako je Dragica bila iza nje Stefani je znala da govori istinu. Zna-la je to po njenom glasu. U njemu se nije naziralo puko divljenje, ve mnogo vie od toga. Neto kao pokloniko oboavanje. ,,Cesto sam razmiljala o tebi", nastavila je. ,,O eni koja se kri-je iza tvog imena." 1 sada si me upoznala." ,,Jesam. I bila sam sasvim u pravu, Petra. Nas dve smo iste." Stigle su do prizemlja, prele naputeno predvorje i uputile se kroz lavirint pasaa za osoblje u kome je bilo jo mranije, hladnije i zaguljivije. ,,Sad stani." Bile su u nekom uzanom hodniku. Bio je toliko skuen da je Ste-fani mogla dodirnuti oba postranina zida. Ispred sebe je videla sa-mo neprozirnu tminu. Zid sa leve strane bio je spoljnji zid. Jasno je ula kiu sa druge strane. 349 ,,Spusti se na kolena." Stefani se pomirila sa sudbinom. U sebi vie nije oseala ni tra-ak Petrinog prisustva. Nije imala za ta da se uhvati, nije imala gde da pobegne, nije imala ta da kae. ,,Rekla sam na kolena." Stefani kleknu. ,,Sada stavi ruke iza glave." ,,Hou li se pretvoriti u trofej?"

Dragica je ignorisala pitanje. ,,Reci mi neto, Petra. Kakav je Kostja?" Bilo je to poslednje pitanje koje bi oekivala pod takvim okolno-stima. I poslednje pitanje koje bi poelela. Nije bilo nimalo lako od-govoriti. ,,Kako to misli?" ,,Kakav je kao mukarac? Sve vreme dok sam bila sa Olegom -i kasnije sa Vladimirom posmatrala sam ga i pitala se. Da budem iskrena, kada sam vas videla zajedno bila sam ak pomalo Ijubo-morna." ,,Znala si za nas?" ,,Naravno." 1 Vatukin je znao?" Dragica se glasno nasmeja. ,,Naravno da nije! Ne budi smena. Vladimir je bio tipian mukarac. Tipian Rus. Ali, meni je bilo ja-sno. Kada sam vas videla u Kafeu Pukin bilo je oigledno ta vas dvoje pokuavate da sakrijete." ,,Da pogadam. Upucae me, on e biti ophrvan bolom i ti onda nastupa kao velikoteiteljka. Je l' tako otprilike izgleda plan?" ,,Nije mi palo na pamet, ali uopte ne zvui loe. Hvala ti." ,,Nema na emu." 1 dalje mi nisi odgovorila." ta je mogla da izgubi? ,,Divan je." ,,Voli li ga?" ,,To se tebe ne tie." Voli li gaT ,,Da." 1 kae da je divan?" ,,Da." Pomrinom odjeknu priguen smeh. ,,Ba kao to sam i mislila." A onda Dragica opali. Stefani zau prasak, ali ne oseti nita. Sekundu kasnije zau bat koraka, huk promaje, glasno dobovanje kie i tresak zalupljenih vra350 ta. Na trenutak je bila kao sledena. Onda se osvrnu oko sebe. Bila je sama. Skoila je na noge, ugledala traak probijajue svetlosti, gurnula vrata i obrela se u uzanoj sporednoj ulici. Skrenula je de-sno i pojurila, spotiui se o kolutove bodljikave ice i komade prljavog promoenog tepiha. lzbivi na Zapadnu 54. ulicu, pogledala je levo, pa desno. Kroz slapove kie ugleda preneraena lica, kiobrane, eire, pogrbljena ramena. Ali nije bilo ni traga od Dragice Mari. 28 Nije odmah mogla kod Komarova. Morala je prvo da raz-misli. Krenula je peke, kroz pedesete ulice, uz Central park vest, pored stambenog bloka u kome se nalazio apartman Georga Sali-bija - gornji spratovi su jo uvek bili adavi od dima - a onda kroz Park. Kada je stigla do stana bila je mokra do gole koe. On nita ni-je pitao, ona nita nije govorila. Ula je u spavau sobu i svukla na-topljenu odeu. Potom se umotala u beli pekir i sklupala na jed-nom kraju sofe u dnevnom boravku. Znala je da e njeno telo usko-ro platiti danak. Ali ne jo. Nee to dopustiti. ,,Zar ne bi trebalo da... uinimo neto?", upita Komarov. Odmahnula je glavom. ,,Sutra emo morati da se osvremo na sve strane. Ovo je na poslednji dan. Hajde da uivamo u njemu. Zaaliemo ako to ne uinimo." Bilo je to vee koje je oduvek zamiljala s njim. Kod kue, sami, oputeni, bez planova i rasporeda. Nekako su uspeli da ne misle na sutra. Komarov predloi da odu do Ferijea, njihovog prvog restora-na, ali Stefani ree da ne eli ni sa kim da ga deli. U tom sluaju, odgovorio je, neka Ferije proeta do njih. Stigoe paradajz i moca-rela sa sveim bosiljkom, na aru prena tunjevina sa salatom od crvene paprike i coq au vin. Za pie su naruili rashladeni merso i poijak. Vodili su ljubav na podu dnevne sobe i pili preostalo

vino iz jedne ae. Kasnije su se, raspremivi se za spavanje, ponovo pre-pustili arima ljubavne igre, oboje svesni onoga o emu nijedno ni-je elelo da govori. U postelji su jo dugo aputali u tami, sve dok Komarov, negde oko tri, ne utonu u san. Stefani ostade budna. Leala je pored nje-ga i sluala kako die. U petnaest do etiri se iskrala iz kreveta, na 351 prstima se odunjala do dnevne sobe, zatvorila vrata i uzela tele-fon. Razgovor je trajao deset minuta. Onda je navukla odeu ku-pljenu u helsinkkom Stokmanu. U kuhinji je pronala notes i olov-ku. Trebalo joj je petnaest minuta da sroi nekoliko kratkih reenica. Potom se vrati do dnevne sobe. Dugo je stajala na vratima, pu-tajui da joj se suze slivaju niz obraze. Onda ostavi cedulju na po-du i napusti stan. Bilo je etiri i dvadeset kada je kroiia na Petu aveniju. I dalje je padala kia. Pred zgradom ju je ekao tamno plavi BMW. Otvorila je vrata i ula u automobil. ,,Pretpostavila sam da si ti u pitanju." Rozi Coduri se saoseajno osmehnu. Vozile su se u tiini sve dok ne predoe most Triboro i ne izadoe na Grand central parkvej. ,,Trebalo je odmah da mi bude jasno. Promena je bila tako oi-gledna. Ne samo da si bila mravija i fiziki spremnija, ve i samo-uverenija. A onda sam te videla u Cirihu modrica na desnom obra-zu, zavoj oko desne ruke. Sta si mi bee rekla, da si poela da tre-nira karate?" ,,Da." ,,U klubu na Seven sisters roudu." ,,Jeste." Stefani se umorno nasmei. ,,Ne mogu da verujem da mi je ta-ko neto promaklo." Rozi, ena koja je bila svesna u kakvo se kolo uplela, ali je to bespogovorno prihvatila. Ba kao i Stefani, u vreme dok je jo bila Liza, prostitutka ovisna o narkoticima. Razlika je bila u tome to je Rozi verovala u neto. Stefani nije, ali je uprkos tome volela j divi-la se Rozi, to je bilo donekle kontradiktorno. Ali, ta s tim? itava njena linost bila je kontradiktorna. Rozi progovori: ,,Nisam verovala da e prihvatiti." ,,Nisam ni ja." ,,Ne deava se ba esto da neko matorog gada zatekne ne-spremnog." ,,Ne bih uopte ni pokuala da ti nisi bila u pitanju." ,,Ne bi?" Stefani odmahnu glavom. ,,Rizikovala bih i pokuala da pobeg-nem." ,,Drago mi je to nisi. Ne biste imali anse." ,,Verovatno. Nee morati da dokazuje da sam pogreila, zar ne?" Rozi se samo nasmei. 352 Aerodrom Kenedi, terminal Bti Ervejza, ekaonica broj 8042. U ruci drim kartu za let BA178. Avion polee za osamnaest minu-ta Veina putnika je ve zauzela svoja mesta. Za mnom je toliko tunih obrta i uspomena, ali mi se ini da se nikad nisam oseala toliko slomljeno. Odlaem polazak do poslednjeg trenutka. Ve zatvaraju kapiju. Biu poslednja koja e se ukrcati. Predajem svoju kartu i slubenik mi vraa odseak. Poslednji pogled preko ramena, a onda kreern uzanim pmlazom ka avionu. Pred sobom vidim otvorena vrata.

Ba kao i on. Zastajem u pola koraka. Stoji pored dvojice aerodromskih slubenika. Boris Bergtajn mi je jednom prilikom rekao da Kostja ima posadu na Kenediju. Nije mi nita detaljnije rekao o tome, ali je preda mnom sad dokaz takve tvrdnje. ,,Ostavila si mi cedulju?" Ne pokuava da sakrije svoju ogorenost. ,,Nisam znala ta drugo da uradim. Nisam imala snage da ti to kaem u lice." Slubenici se udaljavaju, ostavljajui nas same. ,,A ta je sa budunou, Stefani?" ,,Nema budunosti. Bar ne za nas." ,,A jue ju je bilo?" ,,Da." ,,Ali, sada je vie nema?" ,,Nema." ,,Zbog ega?" Odmahujem glavom. ,,Jednostavno je tako." ,,Nisi dovoljno ubedljiva." ,,Kada bi samo znao..." ,,Moramo da porazgovaramo." ,,Ne moemo." ,,Moe da uhvati sledei let." ,,Ne mogu." Moe." Pokazuje neto slubeniku iza sebe. Oni mogu da..." ,,Ne razume. Ovo je deo pogodbe." ,,Kakve pogodbe?" ,,Pogodbe koju sam napravila jutros, dok si ti spavao." ,,O emu, zaboga, govori?" ,,Ovo je jedini nain da te ne ubiju, Kostja." ,,Kakav sad nain?" ,,Da se vratim." 353 ,,U London?" ,,Da." Lice mu je preplavljeno nevericom. ,,U Magentu?" ,,Da." ,,Nema anse!" ,,Nema drugog izbora." ,,Ne moe to uiniti. Neu ti dopustiti. Ne posle svega to si mi ispriala." Jedan od slubenika se glasno nakaljuca. ,,Oprostite, ali..." Kostja nestrpljivo odmahuje rukom. ,,Samo trenutak, molim vas." ,,Ne moemo veno beati", kaem mu. ,,Oboje znamo na ta li-i takav ivot. Ve smo ga isprobali. Moe tako gurati neko vre-me, ali ne zadugo. Na kraju mora negde da se zaustavi. Prona-de neko mestace, skrasi se, pokua da sebi izgradi nov ivot. A onda te pronadu." ,,Ne mora nuno biti tako."

,,Na kraju je uvek tako. Ti ne zna kakvi su oni. Nemaju trunke milosti. Nikada nee prestati da nas trae. Uspeemo moda da sa-stavimo mesec dana, godinu, moda i pet. Ali e nas na kraju ne-minovno pronai." ,,Spreman sam da rizikujem." ,,AH, ja nisam." ,,Zbog ega?" Glas poinje da me izdaje. ,,Zato to je previe sebino." Uzi-mam ga za ruku. Toliko Ijudi zavisi od tebe. Potreban si im, Kostja. Svi oni Ijudi u prihvatilitu. Ljudmila, Andrej, Maks. Mohamed Sa-ev i deca iz lzmailova. I svi ostali koje nisam ak ni upoznala. Ne-mam prava da im te oduzmem, lzvini, molim te. Jednostavno... ne mogu." ,,Smisliemo neto, Stefani." ,,Nemoj." ,,Saekaj sledei avion." Odmahujem glavom. ,,Ako ovaj avion sleti na Hitrou a ja nisam unutra, ubie te." Na to ve nema ta da odgovori. Krajikom oka vidim kako se slubenik nervozno vrpolji. Ponovo kaljuca, pokuavajui da privu-e nau panju. Kaem mu da dolazim. Na jedvite jade se obuzda-vam da ne briznem u pla. ,,Spasavam ti ivot, Kostja. Jedino to mi omoguava da ovo preguram je injenica da e zahvaljujui tome ostati iv. Tvoj ivot 354 je isuvie dragocen, A oni su eleli ivot za ivot. Tvoj za Maralov. Umesto toga, dobie moj. To je pogodba. Pogodba koja ima smisla." ,,Ali, ne moe verovati Aleksanderu. Sama si mi to rekla." Tuno se osmehujem. ,,Sada mogu, jer on dobro zna da mi mo-e verovati sve dok si ti iv. A to je jedino bitno." To je ista ludost." ,,Znam. Ali, u takvom svetu ivimo. Mi nismo kao ostali, sea se?" ,,Neu ti dopustiti da to uradi." To ne zavisi od tebe." Lj^ubim ga poslednji put, vrsto prislonivi svoje usne uz njego-ve. Zelela bih da ovekoveim ovaj trenutak: njegov dodir, njegov miris, ukus njegovih usana. Neno mu apuem na uho: ,,Volim te, Kostja. I uvek u te voleti." A onda odlazim. Mislim da i on meni kae neto slino. Ali nisam sigurna jer sam ve daleko. Grizem donju usnu, tako jako da pono-vo poinje da krvari. Pa ipak, uprkos svemu, u grudima mi neto ti-nja - neto lepo i toplo. Saznala sam o sebi neto ega do sada ni-sam bila svesna. Kadra sam da uinim neto to sam, kako sam ve-rovala, odavno ostavila za sobom. Neto to je daleko vee od bi-lo kakvih talenata koje je Petra Rojter stekla tokom svoje karijere. Krupnim koracima se pbliavam avionu. Na ulazu stoji nasme-jana stjuardesa. Njen lik mi poigrava pred oima, zamuen suzama. Srdano me pozdravlja i kae mi da se popnem uz stepenice. Ulazim i ne osvretn se. 355 MOSKVA

Napolju je vejao gust sneg. Posiednja u nizu meava te duge otre zime. Konstantin Komarov je bio na prvom spratu nekada-njeg dravnog sirotita, poznatog pod nazivom Dom za nezbrinu-tu decu br. 23. Nadgledao je radove u kupatilu, gde su se postavlja-li novi tuevi za decu. Krajem januara bile su renovirane spavaoni-ce. Zidovi su bili izgletovani i okreeni, postavljeni su novi podovi i izolacija, kupljeni su debeli itisoni, leajevi od borovine i nametaj, stavljeni su prozori sa duplim oknima, uvedeno je centralno greja-nje. Posle spavaonica na red je dolo sredivanje kupatila. Komarov pogleda u sat. Bilo je pola dvanaest. Na nogama je jo od pola est. Vreme je za aj. Spustio se do prizemlja stepenitem u zadnjem delu zgrade i, dok je prolazio pored svoje kancelarije, na radnom stolu je ugledao koverat. I vlane otiske stopala na podu. Pogledao je niz hodnik. Otisci su vodili ka izlazu. Uneseni sneg se topio, ostavljajui za sobom ratrkane barice. Poao je za tragovi-ma, ali napolju ne bee nikoga. Vrativi se u kancelariju, podigao je koverat sa stola. Na mestu za adresu bila je ispisana jedna jedina re. Kostja. Komarov otvori koverat. Unutra su se nalazila dva lista papira. Na prvom su bile ispisane pojedinosti o broju bankovnog ra-una otvorenog u Guderijan Majer banci u Cirihu. Na drugom listu bila je poruka od Alberta Ajhnera, u kojoj se navodilo da je u Gude-rijan Majeru otvoren raun koji je stavljen na raspolaganje Komaro-vu. Uz obavetenje je bilo priloeno i uputstvo kako se moe podi-i novac sa rauna. U kovertu se nalazilo jo jedno pare papira. Rukom ispisana poruka. Kostja, ovo je za tebe. Milion i osamdeset hiljada amerikih dolara. Novac koji je Petra zaradila dok je radila za Magentu. Aleksander je hteo da mu vratim novac, a ja sam mu rekla da sam ga poklonila u dobrotvorne svrhe. Trebalo je samo da mu vi-di izraz lica. Vredelo je svakog centa. Sigurna sam da e no-vac upotrebiti na najbolji mogui nain. Plaim se da su ovo naj-poganiji dolari na svetu. Potrebno im je pravo dubinsko pranje, pa satn smatrala da je najbolje da ih poaljem ekspertu! 356 Usput budi reeno, ta si mi rekao one noiu Araje proao ni jedan jedini trenutak a da u mislima msarn bila bom. 357 DIN IO<UNC Yrata raa U pranjavom kampu za prikoli,^6' M'sehna Belsong razmilja o izborima koje je naprayila u ,vot>u- Zdl da Promem Pravac problematinog ivota, ali ne pronal lazl nacin za to sve dok se porodica ne useli u prikolicu pored njlene' UPoznaJe devojicu koja e.,e povesti u izvanredan pohod. Uprkos protezi koju mora d>a nosl na deformisanoj nozi, devetogodinja Leilani Klonk zrai jparklm ] nepobedmm duhom koj) inspirie Miki. Pod Leilanimm arom'1' me^t. Miki pomje da osea tihi oaj koji se devojica ne usud^J6 da lzrazL Leilanma majka je i/gubljena u drogama. Njen ouh je obrazvan, ali zastraujui ovek. Selio je porodicu iz mesta u mesto d? k Je fenatino istrawao mesta na kojima su videni NLO-i, pokuavajui > da "spostavi kontakt, tvrde! daje imao viziju da e na Leilaninom dese^tom ^mdanu vanzemaljci doi i izleiti je ili odyest! u bolji ivot, u njil^ovom svetu' Lagano> u Leilanmim i M.kinim razgovorima na povrinu lsPhvava Jo detalJa'

Najjezivije otkrie bilo je da je Leilani imala i sta:nJeg brata' takode hendikepiranog, koji je nestao poto gaje ouh odveo u/ sumu' "SadaJe otlao do zvezda"' Pribliava se Leilanin deseti rocftendan- Mlkl Je ubec!ena da e devojica umreti do tog dana. Dok birc?krat'Ja u vezi sa zatltom dece vrtl Miki u krug, Leilanina porodica bei u noc' Mlkl kree u Potragu ^02 Ameriku, sama i uplaena, ali po prv ' Put Posveena neem veem od sebe. Miki nastavlja svoj pohod, a nje^a strast ' hrabrost Pnvlae Staro8 ' .sluenog detekt,va na njenu stranu. Stotinama milja dalje, deak bez majke i pas bez gospodara kreu na jo fentastinije potovanje. Pred njima lee strahovite opasnosti, uzbudljwa otknca ] Putevl kJ' e lh kroz stravinu tamu dovesti do svetlosti. Yrata do raja je meavina napetost' ' humora' straha ,skuPljenju i bezvremenoj mudrosti kc<Ja c Puna traged.je i sree, terora , nade, on^. "CYrcuje reputaciju Dina Kunca da jejedan od najboljih pripovedaa na-seg vre uda' ce taoce nateratl da U dvanaestoj godini moja ambicija je bila da postanem gangster, da postanem maher. Biti maher je bilo bolje nego biti predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava. Biti maher je znailo posedovati svet." HENRI HIL DOBRI MOMCI ... je Piledijev neverovatan bestseler, najintimniji sluaj ikada tampan o ivotu unutar sveta velikih uloga koje neki nazivaju mafija. DOBRI MOMCI je pria Henrija Hila, u fascinirajuim, brutalnim detaljima. To je nikad pre ispriana pria o svakodnecnom ivotu mafijaa. Nasije, razbacivanje novcem, ena, ljubavnica, ponos... Henri Hil zna gde su zakopani mnogi leevi, a pridruio se programu zatite svedoka da bi spasao svoj ivot. Mafija ga i dalje proganja zbog tajni kojeje otkrio u DOBRIM MOMCIMA: stotine zloina u koje se ubrajaju podmetanje poara, iznudivanje, otmice i est-milionska pljacka u Lufthansi, najvea uspeno izvedena pljaka novca u istoriji Sjedinjenih Drava. Pljaka zbog kojeje izvreno deset ubistava. Kao pria iz prve ruke o tajnom svetu rnajije, DOBRI MOMCIje knjiga zanimljivija od hilo kog romana. Naslov origmala: Izdava: Za izdavaa: Sutzdava: Urednik: Lektura i korektura: Prevod: Tehnika priprema: Stampa: Tira: Plasman: Mark Burnell: Chameleon Editor, Beograd YUBC, Mihaila Pupina 10g, VP lok.65 Jelica Gazdi

Alnari, Beograd Ustanika 125B Vanja Ovuka Rade Grbic LjiJjana Petrovi PIavo slovo Plavo sJovo, Beograd Vojvode Stepe 643A 011/394-753; 500 I. izdanje 011/133-129 POTRAITE KOD SVOG PRODAVCA KNJIGA Din Kunc VRATA DO RAJA Artur Hejli DETEKTIV Kim Njumen ANNO DRAKULA CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.111(73)-31 BARNEL, Mark Kameleon : jedna ena, jedan mukarac, devet pasoa / Mark Barnel ; prevela s engleskog Ljiljana Petrovid. - (1, izd.j. - Beograd : Editor : Alnari, 2003 (Beograd : Plavo slovo). 357 str. ; 21 cm Prevod dela: Chameleon / Mark Burnell. - Tira 500. ISBN 86-83591-53-0 COBISS.SRID 104695820 'Kaiahliinka n fhrorifKftt innri wek' BORIS STARLING On je opasan, ona je smrtonosna. U senci nasilja, preiveli su prilagodavajuci se svakakvim uslovima. I ne uerujui nikome, samo sebi. Stefani Patrik je ena kojoj je udobnije pod lanim imenom nego svojim sopstvenim. Izmenila je svoj svet i zaboravila ko je, Sada, na poslednjem zadatku, eli da ostavi za sobom sve svoje prolosti. Konstantin Komarov; don sa Dona, kako ga zove FBI. Danas mu je, u srcu finansijske imperije, podjednako udobno na Menhetnu kao i u Moskvi ili Magadanu. Ali da li kontakti iz prolosti mogu da ga ostave na miru? Da li je, u svetu u kome je poverenje slabost, a surovost rutina, zaljubljivanje najvei rizik? 'Wlakar ove s*7nnp n* kimji niierlan riler nwai kuote'1 THE ECONOMIST ISBN 86-83591-53-0 \ki\u\n pditnr r.n un