You are on page 1of 399

VUK DRA<KOVI> a PODSE>AWA

SRPSKA RE^

Biblioteka SRPSKE RE^I

Urednik Qiqana <op

VUK DRA<KOVI>

PODSE>AWA

Beograd, 2001.

Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili pono}, {ta li je?

(Jovan Du_i}, „Pesma”)

PREDGOVOR

U sagledavawu i valorizovawu „huka istorije” tokom posledwe decenije dvadesetog veka na jugoslovenskim prostorima, decenije koja je jugoslovenskim narodima, ali i Evropi, donela najdramati_nija isku{ewa posle Drugog svetskog rata i rasplete _ije }e posledice ose}ati nekoliko generacija, javni istupi Vuka Dra{kovi}a (govori, _lanci, pisma, intervjui) bi}e, zbog _iwenice da je on u tom periodu vodio najve}u opozicionu stranku u Srbiji i u_estvovao u svim va$nim zbivawima, a jo{ vi{e zbog wegovog specifi_nog „ugla posmatrawa” qudi i doga|aja, inspirativna i nezaobilazna istoriografska gra|a. I u ideolo{kim stavovima, i u projektima preure|ewa dr$ave, i u definisawu nacionalne politike, Vuk Dra{kovi} je, u tom periodu, uvek, uz jasna polazi{ta i jasno formulisana $eqena ishodi{ta, stavqao nu$no ali (nepomirqiv antikomunizam, ali ne i antikomunisti_ka histerija, rehabilitacija Dra$e Mihailovi}a, ali ne i negacija uloge partizanskog pokreta u borbi protiv fa{izma, parlamentarna monarhija, ali i referendum o tome, re{avawe srpskog pitawa, ali u granicama mogu}eg u datim okolnostima, prihvatawe svetske realnosti, ali uz o_uvawe dostojanstva i samobitnosti), {to mu je, u atmosferi „jednostavnih istina”, u atmosferi ili-ili, _esto {tetilo dnevno, uz dobitak na duge staze. Najinteresantnija i najprovokativnija linija u wegovom ukupnom delovawu svakako je spremnost (i smelost) da, na osnovu informacija i analiza, _ak i kada je informacija malo da bi analize bile pouzdane, anticipira doga|aje i tokove zbiqe.
–5–

Na Prvom saboru SPO, odr$anom 29. oktobra 1990. godine, Vuk Dra{kovi} je upozorio prisutne i naj{iru javnost da }e re$im u Srbiji, u obra_unu sa strankom i sa wim li_no, pribegavati (i) atentatima i re$iranim saobra}ajnim nesre}ama. Tu tada neobi_nu procenu (u zemqi je, na talasu evropske euforije zbog ru{ewa Berlinskog zida, vladalo op{te mi{qewe da je „s komunizmom gotovo”, da „dolazi demokratija” i da }e na prvim vi{estrana_kim izborima biti uspostavqen nov sistem) mnogi su, kao i ve}inu ranijih i potowih Dra{kovi}evih procena, propratili zajedqivim i omalova$avaju}im komentarima. Deset godina kasnije, na Ibarskoj magistrali i u Budvi, „neobi_na procena” se obistinila. U trenutku kada je Vuk Dra{kovi} detektovao mogu}e dimenzije politi_kog terora vladaju}e elite, to je imalo prizvuk fantastike, a u trenutku kada je detekcija Vuka Dra{kovi}a potvr|ena, to je delovalo kao u$asan doga|aj. Taj neobi_ni luk (rigidno odbacivawe procena Vuka Dra{kovi}a i wihovo kolektivno prisvajawa kada se potvrde kao ta_ne) jedno je od najuo_qivijih obele$ja wegove politi_ke biografije. Mogu}e razloge za{to je to tako Ratko Bo$ovi} je formulisao u predgovoru za Dra{kovi}evu kwigu „Kojekude Srbijo”, jo{ na po_etku jugoslovenske krize: „On kao da nema vremena da sa_eka sazrevawe op{teg saznawa o sudu vremena. Ube|en je da na{e vreme nije vreme za _ekawe, pasivnost, povla_ewe, taktizirawe, oklevawe, a naro_ito nije zeman za }utawe. Wemu je dra$i pqusak od omorine”. Sposobnost anticipirawa doga|aja jedna je od najva$nijih referenci politi_ara, naro_ito u turbulentnim razdobqima i na nestabilnim podru_jima. Oni koji blagovremeno i uspe{no uo_avaju „{ta }e biti” po pravilu brzo dospevaju u sam vrh vlasti i postaju nosioci politi_kog $ivota. Za{to, onda, ako je tako, a jeste, Vuk Dra{kovi} od svoje sposobnosti da anticipira doga|aje ima vi{e {te–6–

te nego koristi? Zato {to su wegove anticipacije uvek ubojito precizne i pune detaqa, skoro zaokru$ene u izve{taj o ve} vi|enom. On ne nagove{tava osnovne linije ne_ega {to mo$da sledi, on plasti_no upozorava da odre|ena stvar sigurno sledi; on ne pravi ograde u projekcijama budu}nosti, on s budu}nosti skida zastore koji je skrivaju. Nema u tome, dabome, ni_ega spiritualnog; to i jeste dar i posao politi_ara. Neposredno pre procene da }e re$im u Srbiji, u obra_unu sa SPO i s wim li_no pribe}i (i) atentatima i re$iranim saobra}ajnim nesre}ama, Vuk Dra{kovi} je, na predizbornom mitingu u Ni{u, 11. oktobra 1990. godine, pred sto hiqada prisutnih, „predvideo” i dolaze}u nacionalnu i dr$avnu tragediju, uz nabrajawe skoro svih wenih elemenata. Odgovaraju}i na pitawe {ta }e biti ako Srbija na prvim vi{estrana_kim izborima glasa za Slobodana Milo{evi}a, on je, kao da nabraja poglavqa pro_itane kwige, upozorio da slede rat, raspad zemqe, raspad vojske, stotine hiqada izbeglica, me|unarodna izolacija i pretvarawe dr$ave u logor, {to se i dogodilo upravo po predvi|enom redosledu. Na po_etku ratne kataklizme u Bosni i Hercegovini, dok je ve}ina u Srbiji, opijena nacionalisti_kim maglama i opsenama i nakaznom idejom o „ujediwewu svih srpskih zemaqa”, unapred „slavila” pobedu nad „muxahedinima”, u$ivaju}i u varvarskom razarawu Sarajeva, Vuk Dra{kovi} je, izla$u}i se jednom od naj$e{}ih talasa satanizacije, govorio da }e se „krvavo ratno kolo” na bosansko-hercegova_kom prostoru okon_ati dolaskom me|unarodnih snaga za uspostavqawe mira. Ni{ta mawe smelu i tako|e bez ostatka potvr|enu procenu on je imao i marta 1998. godine, kada je upozorio da }e albanski teroristi za nekoliko meseci, uz podr{ku sa raznih strana iz sveta, stvoriti jake vojne formacije, a da }e crveno-crna koalicija vu}i tako naopake poteze da }e nas dovesti pred ultimatume mo}nih, {to }e se zavr{iti NATO bombardovawem.
–7–

Ta procena i signali da je ona ta_na verovatno su presudno uticali da on i stranka, u mo$da najdramati_nijem nacionalnom i dr$avnom „cajtnotu” u novijoj istoriji, u|u u Saveznu vladu, s namerom da preduprede dolaze}u katastrofu. I uo_i i tokom doga|aja u septembru i oktobru 2000.-te godine, Vuk Dra{kovi} je „video daqe”, kako tvrdwom u Budvi, 27. avgusta, da }e izbori {to slede biti izbori protiv SPO, zato {to je SPO „radikalna opcija raskida s komunizmom”, tako i tvrdwom u Beogradu, u oktobru, da se posle petooktobarskog „prevrata” javqaju i vaqaju „partizan{tina” i „hajdu_ija” u najgorim formama. Izjava o „partizan{tini” i „hajdu_iji” do_ekana je, naravno, „na no$” kada je obelodawena, a samo desetak dana kasnije wu su, u „postrevolucionarnim” suo_avawima s realno{}u i u neizbe$nom „spu{tawu lopte”, kao svoje vi|ewe postoktobarske atmosfere, prihvatili i mnogi na koje se odnosila. U obimnoj gra|i za vrednovawe anga$mana Vuka Dra{kovi}a, uz klasi_ne programske i dnevnopoliti_ke istupe i uz vi{e od deset hiqada stranica saop{tewa za javnost SPO, posebno mesto imaju wegovi politi_ko-literarni ogledi u razli_itim formama (autorski _lanci, pisma, besede), inspirisani konkretnim povodima, ali s idejama, stanovi{tima i porukama kojima vreme ne oduzima ni{ta od vrednosti. To su, izme|u ostalog, otvorena pisma Dobrici >osi}u, Atanasiju Jefti}u, generalu Tomislavu Simovi}u, Slobodanu Milo{evi}u, pismo iz zatvora, _lanci „Poskidati kape i }utati” (povodom „osloba|awa do zemqe” Vukovara) i „Karaxi} ANTE PORTAS”, govor na Kongresu intelektualaca u Sava-centru, besede na sva tri strana_ka Sabora, besede na Vidovdanskom saboru... Zajedni_ki imeniteq ovih tekstova i ono {to ih je, u deceniji rastakawa moralnih vrednosti i obesmi{qavawa moralnosti u politici, u_inilo i gestovima li_ne hrabrosti, svakako je insistirawe na neodvojivosti morala od politike i onda kada univerzalni moralni principi prividno {tete dominantnim po–8–

liti_kim interesima. Otvoreno pismo Dobrici >osi}u, _lanak „Poskidati kape i }utati” ili govor na Kongresu intelektualaca u Sava-centru, na primer, nisu samo antologijske stranice iz obimnog opusa jednog politi_ara i pisca, ve} su i svedo_anstvo da su i u gustoj tami nacionalnih, dr$avnih i ostalih ludila bili mogu}i i „snopovi svetlosti”, ali u dramati_no „malim koli_inama”, zbog _ega je ta gusta tama i potrajala. Stara istina da je u istorijski burnim razdobqima najnezahvalnije „videti daqe” prati Vuka Dra{kovi}a od prvih koraka u politici, od programskog intervjua zagreba_kom magazinu „Start” 1989. godine, a prati}e ga, o_igledno, i ubudu}e. Milenko Vu_eti}

–9–

1989.
y y y

Uo_i raspada dr$ave Jugoslavija i Srbi <ta je titoizam

LEOPARDOVA KO@A
(Razgovor sa novinarom Darkom Hudelistom, objavqen u zagreba_kom magazinu „START”, 16. septembar 1989.)

Vi ste dobar dio svojeg $ivota proveli kao „_ovjek u aparatu”. Stoga bi bilo zanimqivo _uti kada su se i kojom prigodom pojavile u vama prve sumwe spram Tita, wegove li_nosti i wegova djela? Tu lozinku, taj slogan „Josip Broz je najve}i gorostas i genije koga su imali jugoslovenski narodi u _itavoj svojoj istoriji”, ja sam kao dete, ro|eno posle rata, a uz to jo{ i vaspitavano u partizanskoj porodici, ponavqao i u to zbiqa verovao. Prve klice sumwe nikle su na studijama u Beogradu i wih sam se u prvi mah bio prepla{io, ali probudile su ih batine koje sam dobio u studentskim demonstracijama 1968. godine. No, _im su se sti{ali uboji i _im je Vo|a u svom govoru 9. juna podr$ao studente moju svest ponovo }e zarobiti idolopoklonstvo i misaona jalovost. Se}am se dobro i do umrlog sata pamti}u tu nedequ 9. juna 1968. u Studentskom gradu u Beogradu. Neko je, verovatno namerno, proturio vest da }e uve_e da govori Tito i da }e da osudi studente i naredi vojsci da tenkovima krene u Studentski grad. Mi smo, u Akcionom odboru, zasedali, i kao mladi, uspaqeni qudi, re{ili da, ako tenkovi krenu, idemo pod wih i na wih. ^ak smo se bavili i ra_unicom koliko ima ukupno studenata, koliko ima ro|aka, o_eva, majki, sestara, bra}e, kumova i prijateqa, i koliko }e qudi tim na{im udesima biti pobuweno. I zbiqa, ne samo ja, svi smo ve_erali na brzinu, uz veliku tremu. Pojeli smo po pola ili po tre}inu porcije i krenuli na igrali{te pred _etvrti $enski paviqon da slu{amo govor. Na na{e veliko iznena|ewe, desilo se ne{to sasvim
– 11 –

suprotno od onoga {to smo o_ekivali da }emo _uti. On nas je podr$ao, dao nam je za pravo. Koji dan pre toga, upoznao sam se sa studentkiwom, mojom koleginicom sa Pravnog fakulteta, Danicom Bo{kovi}, i po_eo sam da izlazim sa wom. Ona je zajedno sa mnom slu{ala taj govor i kada se on zavr{io, krenuli smo, onako u odu{evqewu, da igramo kozara_ko kolo, da pevamo i da kli_emo Titu. Povukao sam je i rekao joj: „Idemo u kolo”, a ona je kazala: „Kakvo kolo, prevario nas je i izigrao!” Pri tome je za wega upotrebila i neku o{triju re_. Rekao sam joj: „Nemoj ti tako o drugu Titu, nego u kolo!” Ona je odgovorila: „Pa biraj sada izme|u wega i mene, mislila sam da si pametan, ni{ta u toj glavi nema{!” I ja sam, naravno, ostavio wu i oti{ao za Titom. Kajao sam se dugo zbog toga, i dugo sam ispa{tao, _etiri ili pet godina. Toliko je vremena trebalo da pro|e da bi ta $ena pristala da progovori sa mnom. Danas ste je upoznali u mojoj ku}i. To je moja supruga. Pokaza}e se uskoro da je ona bila u pravu, jer je samo sedam dana posle tog govora, na Kongresu sindikata, Broz rekao sasvim suprotno: osudio je studente, ali ovaj put one studente koji su bili smireni i raspu{teni, po{to su oti{li na raspust. No, ja hipnotisan i obespame}en, te ve_eri naprosto nisam mogao da razmi{qam. Smatram da ne bi bilo ni Hitlerovog, ni Staqinovog, ni Brozovog, ni Hoxinog, ni Mao Ce Tungovog kulta, da milioni, stotine miliona qudi, nisu bili prethodno obespame}eni. Ja sam bio odli_an student, dru$io sam se ve} uveliko sa Sokratom, Ni_eom, Senekom, Dostojevskim, Ber|ajevim, ali moja u{kopqena pamet nije naprosto bila kadra da nijednu od svetih naredbi o genijalnosti i nepogre{ivosti Vo|e podvrgne makar i ovla{noj proveri. To je neverovatno, ali to se, eto, meni desilo. Akademik Gojko Nikoli{, lekar po u$oj struci i vrstan intelektualac, ka$e u jednom intervjuu da je posle rata, iako lekar, hvatao sebe u mislima da Staqin, mo$da, i ne mora nikada da umre. To izgleda sme{no, ali ja Gojku Nikoli{u verujem, jer sam ne{to sli_no i sam ose}ao.
– 12 –

Jeste li ikada posetili Ku}u cvije}a na Dediwu? Nipo{to. Kako ste uop}e primili vijest o Titovoj smrti svibwa 1980. godine? Ni{ta izuzetno osetio nisam. U svakom slu_aju nikakvu radost, ali ni utu_enost. Tu vest primio sam apsolutno indiferentno. Ali, o vesti o wegovoj te{koj bolesti i operaciji naravno da sam razmi{qao i u sebi, i sa prijateqima, analizariju}i {ta }e se desiti posle Brozove smrti. Vi ste, kako se barem deklarirate, veliki kri{}anin i vjerujete u Boga. Jeste li ikada razmi{qali o tome {ta je Bog imao u ra_unu kad je stvarao ovaj komadi} zemaqske kugle koji zovemo Jugoslavijom i {ta on misli o Jugoslaviji danas, devet godina poslije Titove smrti? Mislim da je Bog bio veoma raspolo$en i pesni_ki nadahnut kad je stvarao ovu zemqu. Proputovao sam gotovo ceo svet i _ini mi se da nigde nema tako relativno malog par_eta zemqe koje ima sve najboqe i najlep{e. Najlep{e more, najlep{e $alove i ostrva, najlep{u ravnicu, najlep{e planine i kawone, i na tom najlep{em par_etu sveta verovatno nije slu_ajno {av sveta. Sve {to razdvaja svet na{lo se ovde spojeno: pravoslavqe, rimokatolicizam, islam, jevrejstvo ` sve _etiri monoteisti_ke religije koncentrisale su se upravo na ovom podru_ju. Kao da je Bog $eleo da ba{ ovde te _etiri religije sveta dovede u harmoniju. Na $alost, usta{ki genocid i predugo razdobqe titoizma tragi_no su pomutili namere. Strah me je da smo nepomirqivo zava|eni. No, ipak, sve su te razli_itosti za Titova $ivota, barem onda kada je bio u punoj $ivotnoj kondiciji, vrlo sretno, harmoni_no i spokojno koegzistirale. Vi tako ne mislite? Ako bih konsultovao svoje tada{we razmi{qawe, moj odgovor bio bi potvrdan. Ali, ako bismo sada objektivno analizirali _itavo razdobqe titoizma, ostalo bi veoma malo od onoga {to vredi ista}i i {to ne za– 13 –

slu$uje radikalnu kritiku. Jer, Broz slovi ` jo{ i danas govori se da o tome poga|awa nema niti sumwe u to sme biti ` kao tvorac Jugoslavije, tvorac-rodona_elnik bratstva i jedinstva, vo|a socijalisti_ke revolucije, prvi pobuwenik protiv Staqina, osniva_ i lider pokreta nesvrstanih progla{enoga za savest _ove_anstva... Ima mo$da tu jo{ sijaset zasluga, ali ovo su one temeqne, one nebeske, u koje se sumwati ne sme. Me|utim, ako nepristrasno, ohla|eno, bez ikakvih ideolo{kih rovova, predrasuda i predube|ewa sve to analiziramo, do}i }emo do sasvim suprotnog zakqu_ka. Prvo, nije ta_no da je Josip Broz stvorio Jugoslaviju. Jugoslavija je stvorena 1918. a ne ni 1943. niti 1945. godine. Ona je rezultat Prvog svetskog rata i nikla je direktno iz Golgote, pre svega i pre svih, srpskog naroda i srpske vojske. U Evropi, s izuzetkom podeqene Nema_ke, nema ni jedne nove dr$ave koja je nastala 1945. godine. Prema tome, apsurdno je, istorijski neta_no, i kona_no nepravedno, Josipu Brozu pripisivati zasluge tvorca Jugoslavije. Isto tako mislim da je i teza da je on kao vo|a revolucije i partije prvi uspostavio i lansirao princip bratstva i jedinstva te ravnopravnosti naroda u Jugoslaviji na neodr$ivim nogama. Mo$ete li tu svoju tvrdwu dokumentirati i dokazati? U Kraqevini Jugoslaviji nije bilo, na primer, ni jednog dokumenta, |a_kog svedo_anstva, napisa na {kolama, na javnim ustanovama, na li_nim ispravama i na pe_atima, koji nije bio dvojezi_ki, latini_ni i }irili_ni, pa _ak i na slovena_kom, i koji nije po{tovao obe jezi_ke varijante. ^ak se u ideji bratstva i jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraqevini i prerevnovalo, a svaka revnost ` jo{ je Hristos rekao ` ubija i {kodi. Toliko se preterivalo da je popisom od 1931. godine, {to neobjektivni Hrvati _esto isti_u, Hrvatima bilo zabraweno da se u popisu deklari{u kao Hrvati. To je ta_no, ali za{to se pre}utkuje da je tim istim popisom to isto pravo bilo uskra}eno i Srbima, te smo se i mi Srbi, kao i Hrvati, morali deklarisati kao Jugosloveni.
– 14 –

U jugoslovenskoj vojsci, pre rata, praznovali su se potpuno ravnopravno i katoli_ki Uskrs, i katoli_ki Bo$i}, i pravoslavni Uskrs i pravoslavni Bo$i}, i Bajram i Ramazan. Postojale su i posebne kuhiwe za vojnike muhamedance, {to u na{oj dana{woj armiji jo{ nije slu_aj. Avgusta 1919. bila je na Kosmetu osnovana partija Xemijet, koja je za sve vreme svog postojawa izra$avala jedino arbana{ke, odnosno {iptarske interese, a bila je na udaru zakona samo onda kada je interese susedne Albanije poku{avala da pretpostavi jugoslovenskim interesima. Pri svakom sreskom sudu na Kosmetu, na Kosovu i Metohiji, pa i u mnogim mestima po Sanxaku, Bosni i Hercegovini, postojao je uz civilnog sudiju i {erijatski kadija. U Kraqevini Jugoslaviji bilo je, dakle, uva$avano i {erijatsko pravo, koje se sada ne uva$ava. Li_no sam skloniji ovom sada{wem re{ewu, ali vidite koliko je onda o nekim stvarima bilo vi{e vo|eno ra_una nego danas! Na tom Kosovu koje je, kako obmawuje zvani_na propaganda, bilo krvavo ugweteno i neravnopravno ` mislim na {iptare ` za vreme „velikosrpske” Kraqevine Jugoslavije, postojale su i islamske {kole. Samo ih je u Kosovskoj Mitrovici bilo trinaest. <iptari su za vreme Kraqevine Jugoslavije bili predsednici op{tina, poslanici, oficiri i senatori. Ilustracije radi, od osam predsednika op{tina u |akova_kom srezu 1940. godine, sedmorica su bili {iptari. Niko Arbanasima nije zalazio u avliju, niti im je dirao u veru, obraz i obi_aje. „Velikosrpska” vlast pribegavala je blagoj prisili samo onda kada {iptar nije dozvoqavao svojoj deci, posebno $enskoj, da idu u {kolu. Arnauti su u doba Kraqevine Jugoslavije bili vlasnici bezmalo svih pilana, mlinova, trgova_kih radwi, pekara, hotela i hanova na Kosmetu. A ta „velikosrpska” Jugoslavija bila je toliko „velikosrpska” da Srbija nikada za trajawa Kraqevine Jugoslavije nije privredno uspela da dostigne nivo jugoslovenskog proseka! Dakle, pri_e o tome da je ideju o nacionalnoj ravnopravnosti, o bratstvu i jedinstvu, lansirala socijalisti_ka revolucija i da je barjaktar te ideje bio Josip
– 15 –

Broz, besmislene su. U decembru 1914. godine, kada je @ivojin Mi{i} onim kontraudarom na Kolubari odbacio austronema_ke snage i proterao ih iz Srbije, i kada su one bezglavo napustile Beograd, u $urbi nisu uspele da sa dvora u Beogradu skinu tri zastave. Jedna je bila nema_ka, druga austrijska, a tre}a hrvatska: monarhiji je, u svakom slu_aju, bilo neobi_no stalo do toga da i hrvatsku zastavu istakne kao okupatorsku. Srpska vojska u{la je u Beograd i neko od oficira skinuo je sa dvora sva tri barjaka i bacio ih pod Aleksandrovog Zekana, da ih vrhovni komandant Srpske vojske simboli_no pregazi. Aleksandar je, me|utim, uo_io hrvatsku trobojnicu, zaustavio kowa i naredio: „Dodajte mi je!” I onda ju je razvio, poqubio i rekao: „Ovo nije okupatorska zastava, nego zastava na{e bra}e Hrvata sa kojima }emo, ako Bog da, da se ujedinimo u istoj dr$avi.” Kow je tako pre{ao preko one dve strane zastave, ali ne i preko hrvatske. Pa, {ta je to, nego nekakva ideja o bratstvu i jedinstvu? Tvrditi da nije bilo morala, ni qubavi, ni razumevawa me|u ovim narodima pre 1941. godine, pre 1937. godine, pre AVNOJ-a, pre Josipa Broza, besmisleno je. ^ak je i Marks rekao: „Samo za primitivce istorija po_iwe od onoga dana kada su se oni rodili.” Ako sam vas dobro shvatio, Josip Broz Tito u va{oj vrijednosnoj intepretaciji uop}e ne predstavqa li_nost od prvorazrednog historijskog zna_aja ni kao predvodnik jugoslovenske socijalisti_ke revolucije? Gdje su vam argumenti za tu tvrdwu? U nebeske zasluge Josipu Brozu se pripisuje i da je bio vo|a socijalisti_ke revolucije. To je ta_no. Posle svega {to smo do$iveli, i {to danas do$ivqavamo i pre$ivqavamo s neveselim perspektivama, sa sada{wim iskustvom, i rekao bih mentalnim otre$wewem mawe ili vi{e svih nas Jugoslovena, ne znam, me|utim, koliko mi uop{te smemo da se di_imo tom revolucijom. Vidite, ta prva „nenarodna”, „nazadna”, „diktatorska”, „velikosrpska” Jugoslavija, bila je parlamentarna monarhija, civilizacijski uklopqena u onda{wu Evropu. Iz te Jugoslavije nije bilo gastarbajterskih kolona u beli svet. Iz te Jugoslavije nije se be$alo
– 16 –

trbuhom za kruhom. U toj Jugoslaviji nije se u restoranu jedna cena ve_ere pla}ala kad poru_ite jelo, a druga kad zavr{ite ` a mi se tome danu pribli$avamo. Dinar Kraqevine Jugoslavije bio je ja_i od {vajcarskog franka i s tom nacionalnom valutom u xepu mogli ste da idete bilo kuda po svetu. Onda{wa Jugoslavija bila je jedna od zemaqa sa najstabilnijom privredom. A tvrditi kako smo 1939. godine imali toliko i toliko automobila, a danas ih imamo toliko i toliko, i to pripisivati socijalisti_koj revoluciji, besmisleno je. Pa, vaqda bismo imali vi{e automobila i bez revolucije, samim tim {to je proteklo toliko godina. Vaqda bi i onda{wa Jugoslavija napredovala: ne vaqda, nego mnogo br$e i boqe od ove danas. Samim _inom socijalisti_ke revolucije dobili smo, dakle, drugu Jugoslaviju, koja je od svoga nastanka totalitarna partijska dr$ava boq{evi_kog tipa, sa jednom strankom na vlasti i samo jednim dopu{tenim mi{qewem. Mawina podobnih ` sad }e tome pola veka ` usre}uje ve}inu nepodobnog naroda, na taj na_in {to vladaju}a stranka bespogovorno sprovodi voqu svojih samoizabranih vo|a, koji dr$e uzde ne samo partijske, ve} i dr$avne, zakonodavne, sudske, izvr{ne, ekonomske, kulturne i svekolike vlasti. Druga Jugoslavija prohodala je u kolu sa re$imom staqinske despotije i posle nadonosnog raskola sa wim premestila se u kolo „demokratskih” re$ima Sukarna, Mobutua, Seku Turea, Selasija, Gadafija, Homeinija.... Mi smo se af-ri-ka-ni-zo-va-li za posledwih dvadestak-tridesetak godina. Prva Jugoslavija zapo_ela je kao unitarna dr$ava, a ve} pri svom kraju, stvarawem Hrvatske Banovine, imala je obrise federacije. Druga Jugoslavija zapo_ela je kao federacija, a dovr{ena, za Brozova $ivota, kao konfederacija, u kojoj su svi, sem Srba, dobili svoje nacionalne dr$ave. Najkra}e, prva Jugoslavija bila je u Evropi, a druga je u Africi i prenagla{eno je antisrpska. Srbi su dva puta, najvi{e u ovoj zemqi, izginuli za ideju i san o Jugoslaviji, u kojoj }emo $iveti demokratski i biti u woj svi ravnopravni. Izginu– 17 –

li su, na $alost, za ono {to prva Jugoslavija nije bila i za ono {to druga Jugoslavija pogotovo nije. Sa mnom je u Beogradu studirao momak _iji je otac kao sudija u sporu izme|u jednog seqaka i kraqa Aleksandra prosudio protiv Wegovog veli_anstva i kraq je tome seqaku morao da vrati par_e zemqe, {to ga je bio zauzeo. Ja ne znam ni jednog sudiju posle rata koji je tako ne{to mogao da u_ini, jer, naprosto, ko je posle rata mogao da se usudi da sudi Josipu Brozu Titu? U bilo kojoj stvari, gra|anskoj, krivi_noj, itd. I ako mi sada uporedimo kakve smo civilizacijske vrednosti revolucijom dobili, moram da ka$em, i jasno se vidi, da sva pore|ewa idu na {tetu druge Jugoslavije. U drugim dijelovima Jugoslavije, a dosad sam mislio da je tako i u Srbiji, stara Jugoslavija _esto se naziva tamnicom naroda. Kako branite tezu o Kraqevini Jugoslaviji kao prohrvatskoj dr$avi, ukoliko ba{ sve ne $elite preokrenuti naglavce? Srbi su na most ujediwewa 1918. zakora_ili raskop_ane du{e, ra{irenih ruku i u sirotiwskim opancima, punim svoje krvi, prosute u slavu tog sre}nog zagrqaja i sretawa sa bra}om. U _asu zagrqaja poskidali smo svoje kape, pokidali znamewa sa svojih pobedni_kih zastava, poskidali me|e sa svojih wiva (mislim na nacionalne teritorije) i sve to, zajedno sa svojim dr$avama, Srbijom i Crnom Gorom, zakovali u mrtva_ki sanduk i sa mosta ujediwewa bacili u vodu. Nismo $eleli da se pred bra}om, koja ne imado{e ni_ega od svega toga, ni dr$ava, ni pukova, ni zastava pobedni_kih, zorimo i gordimo. Slavili smo veliku $rtvu i qutili se na predsednika francuske Vlade @or$a Klemansoa {to umesto _estitke Kraqu u Beograd {aqe neku vrstu sau_e{}a. Samo retki Srbi tada naslu}uju da je re_ o fatalnom ujediwewu sa svim zlodusima pora$ene turske i austrougarske imperije. Oko dvadeset hiqada hrvatskih, slovena_kih i muslimanskih oficira i podoficira, koji su se od 1914. do 1918. u sastavu austrougarske vojske tukli protiv Srba i Srbije, kraq Aleksandar odmah po okon_awu vojne unapre|uje za po jedan ili
– 18 –

dva _ina i otvara im {irom vrata novostvorene jugoslovenske armije. Uz rizik novog srpskog krvarewa, on oduzima od svoje ratne saveznice Italije hrvatske i slovena_ke teritorije woj obe}ane Londonskim ugovorom od 1915. godine. Hrvatima, Muslimanima i Arnautima opra{ta sve nad Srbima po_iwene ratne zlo_ine. Rimskoj crkvi garantuje privilegije kakve nije imala ni u doba vladavine katoli_ke Austrije. U Hrvatsku i Sloveniju usmerava lavovski deo bankovnog kapitala i novac za izgradwu vitalnih objekata dr$avne ekonomije. U novoj vojsci nema mesta za vojvodu Stepu i vojvodu Mi{i}a, a kov_eg sa posmrtnim ostacima vojvode Putnika sve do 1927. _ami u Francuskoj, u nekom podrumu. Marko Natla_en, koji 1914. pi{e pesmu „Srbe na vrbe” postaje banom, a Tugomir Alaupovi}, koji te iste 1914. blagosiqa hrvatske pukove da ve{aju, koqu i siluju po Ma_vi, prvi je ministar vera u novoj dr$avi. Solunci i albanski mu_enici, gladni i kqasti, prose po Srbiji. Prosi i majka Gavrila Principa. Milunka Savi} _isti klozete, a kosti crnogorskog kraqa Nikole, dede Aleksandrovog, ne mogu da budu prenete u otaxbinu. Ne mogu da mu se setim imena i prezimena, ali ban Hrvatske Banovine 1940. godine, posle rata, u inostranstvu objavquje jednu kwigu, gde pokazuje da je oko {ezdeset odsto bankovnog kapitala Kraqevine Jugoslavije bilo koncentrisano u Hrvatskoj. Kona_no, u Jugoslaviju ulaze Srbija i Crna Gora kao tada jedino postoje}e dr$ave, da bismo 1941. godine, izbijawem Drugog svetskog rata, imali samo jednu dr$avu ` Hrvatsku kao Hrvatsku Banovinu ` dok Srbije i Crne Gore vi{e nema. Wih je Jugoslavija progutala! Upravo je Aleksandar 1918. na odre|eni na_in nacrtao mapu budu}e Paveli}eve Nezavisne Dr$ave Hrvatske. Kako? Srpska vojska stoji te godine na Drini, a devedeset odsto op{tina u Bosni, u Hercegovini, u Splitu, u Dalmaciji ve} je bilo donelo proglase svojih narodnih ve}a o prisjediwavawu Kraqevini Srbiji. Sti$u molbe da vojska u|e na svoje teritorije. Aleksandar, me|utim, _eka. <ta _eka? Da Hrvatsko narodno vije}e u Za– 19 –

grebu, na brzinu, na nekom prostoru, stvori, kakvu-takvu dr$avu, sa kojom }e Srbija i Crna Gora da se ujedine. I tako se na brzinu ra|a ta nepostoje}a dr$ava, a pokaza}e se i te kako postoje}a ` dr$ava Hrvata, Srba i Slovenaca, do Drine i Srema, s kojom }e se ujediniti Srbija i Crna Gora u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Aleksandar je 1918. mogao da bira. Insistirali su i molili ga saveznici, Francuzi pre svih, da se dr$i Londonskog ugovora od 1915. godine. Srbiji su, dakle, bile zagarantovane granice: Papuk, Una, dolina Kupe, do iznad <ibenika. On je, me|utim, od toga odstupio. Godine 1921. Italija pridobija potporu i podr{ku ratnih saveznika Srbije ` Engleske i Francuske ` da tra$i Rijeku od Jugoslavije, a za uzvrat se nude Skadar i Severna Albanija. Aleksandar je i to odbio. Stvarawem Hrvatske Banovine samo se jo{ eksplicitnije pokazala prohrvatska orijentacija biv{e dr$ave! Tvrdwe da je ona bila velikosrpska prosto ne stoje. Ako su Hrvati u staroj Jugoslaviji cijelo vrijeme bili u tako povla{tenom polo$aju, kako vi sada tvrdite, za{to se onda uop}e pristupilo osnivawu Banovine Hrvatske, ako ne, u krajwoj liniji, uslijed ogromnog nezadovoqstva i osje}aja nacionalne neravnopravnosti tog naroda u novostvorenoj dr$avi? Smatrate li da su samom _iwenicom {to je postojao Jasenovac morali postojati i neki razlozi za wegovo postojawe? Jugoslavija je 1918. godine bila potrebnija Hrvatima, mnogo vi{e nego {to je bila potrebna Srbima. U istoj kraqevskoj Jugoslaviji hrvatsko nacionalno pitawe nije bilo rije{eno. Povjesno je notorna _iwenica da se Hrvati u woj nisu osje}ali kao doma}ini u svojoj ku}i. Najmaksimalnije {to je mogu}e, Hrvatska je iskoristila novonastale okolnosti 1918. godine, posle poraza i raspada Austro-Ugarske. Prikloniv{i se Jugoslaviji i u{av{i u istu dr$avu sa Srbijom, ratnom pobednicom, Hrvatska je izbegla tretman pora$enog u ratu. A bila je pora$ena. Jugoslavija je 1918. bila najpre_a
– 20 –

upravo Hrvatima. Ona je bila most preko koga }e oni da pre|u iz pora$enog tabora u tabor pobednika, most preko koga }e iz tabora onih koji su bili du$ni da Srbiji plate ratnu od{tetu, i imovinsku i onu za zlo_ine po_iwene u Prvom svetskom ratu nad srpskim narodom, pre}i u bratski zagrqaj sa Srbima, pri _emu }e sve biti zaboravqeno i sve opro{teno. Pou_no je pro_itati dokumenta s Mirovne konferencije u Parizu i uveriti se kakve je muke imao kraq Aleksandar zbog toga {to se u delegaciji, vaqda u svojstvu ministra inostranih poslova, nalazio Trumbi}. Ne}e Francuzi, ne}e Englezi, s wim da razgovaraju. Tretiraju ga kao po-ra-$eno-ga! Jugoslavija je, rekoh, ta koja je spasila Hrvate da podnesu konsekvence poraza u Prvom svetskom ratu. Da nije bilo toga mosta, granice srpske dr$ave kretale bi se danas od Papuka, Kupom i Unom do iza <ibenika. Delovi Dalmacije i dalmatinskog ostrvqa, zatim Rijeka, Istra i _itav kraj bili bi italijanski, kao {to je bilo precizirano Londonskim ugovorom, a da li bi ovaj ostatak mogao da se konstitui{e kao samostalna hrvatska dr$ava ili bi i daqe bio prirepak Austrije, ja to ne znam. U svakom slu_aju, nostalgi_ni jauci za Austro-Ugarskom ne mogu da uvere nikoga ko zna _iwenice da su posledica lo{eg iskustva sa Jugoslavijom. Ni na jednom bojnom poqu, ni za jednim diplomatskim stolom, Hrvati ne bi mogli da dobiju ono {to su dobili ulaskom sa Srbima u istu dr$avu, niti bi spasili ono {to su tim brakom spasili. A kada su spasili izgubqeno, tek tada su poku{ali da odvajaju i vi{e od onoga {to bi im sledovalo. ^iwenice tvrdoglavo pokazuju da su Hrvati samo u{i}arili od Jugoslavije, a da je od Jugoslavije, i od prve i od druge, jedinu {tetu pretrpeo srpski narod. I Srbi su danas jako nezadovoqni ovom Jugoslavijom, ali zbog toga sigurno niko ne}e uzvratiti Jasenovcem ili Jadovnim. I gre{ke istorije su istorija. Vi neprekidno govorite o pobjedni_kim i pora$enim narodima poslije Prvog svjetskog rata...
– 21 –

I posle Drugog svetskog rata sve se ponovilo. Hrvati su, zahvaquju}i ulasku u Jugoslaviju 1945. godine, ponovo bili spaseni. Opet se Hrvatska prebacila preko brvna iz pora$enog u pobedni_ki tabor. Hrvati su, po vama, izgubili Drugi svjetski rat. Nezavisna Dr$ava Hrvatska bila je dr$ava. Weni pukovi tukli su se _ak i kod Staqingrada. I to je jedina fa{isti_ka tvorevina u Evropi koja je iz ratnog poraza umar{irala u svoju najve}u pobedu. Za sve vreme postojawa Austro-Ugarske, koje se Hrvati sada nostalgi_no se}aju, postojale su samo Slavonija, Hrvatska i Dalmacija. Godine 1945, ponovnim prebacivawem u pobedni_ki tabor, svojevrsnim {vercovawem, reprizom 1918. godine, Hrvati izbegavaju odgovornost za genocid nad Srbima, izbegavaju tretman apsolutno pora$ene, potu_ene dr$ave u Drugom svetskom ratu i dobijaju Dalmaciju sa gotovo celokupnom jadranskom obalom i ostrvima, te Srpsku Barawu. Nemojte mi re}i da svi Hrvati nisu bile usta{e, jer }u vam odmah odgovoriti da je to ta_no, ali je ta_no i to da su sve usta{e bili Hrvati. I nemojte mi re}i da je za vreme rata me|u Hrvatima bilo antiusta{ko i antifa{isti_ko raspolo$ewe. Opet }u vam dati za pravo i uzvratiti da je to isto raspolo$ewe, antinacisti_ko i antifa{isti_ko, postojalo ni{ta mawe i u Nema_koj, pa je ipak posleratna Nema_ka morala da podnese ne{to druga_iju sudbinu od Hrvatske. Ko je ka$wen 1945. godine? Opet su ka$weni srpski narod i Srbija ` upravo oni koji su pobedili u tom ratu. Ne sme se zaboraviti i ne mo$e se izbrisati da je sve do 1944. godine devedeset odsto qudstva u partizanima bilo srpske nacionalnosti. Mo$e se osporavati falsifikatima i ta _iwenica, na primer, nazivima partizanskih jedinica s podru_ja Nezavisne Dr$ave Hrvatske, neta_nim nazivima „Prva hrvatska brigada”, „Druga hrvatska brigada”, „Prvi hrvatski korpus”, „Drugi hrvatski korpus”, ali kada se malo pro_a_ka po nacionalnom sastavu tih „hrvatskih” vojnih formacija, do}i }e se do podatka da su one, iako im je Broz nadevao hrvatska imena, bile devedeset odsto srpske, sastavqene od Srba.
– 22 –

Htio sam vas, naime, pitati nije li danas, nakon toliko vremenske distance i poslije svega {to se u me|uvremenu dogodilo, u najmawu ruku neumjesno govoriti o pobjedni_kim i pora$enim jugoslovenskim narodima? Kao da se u Drugom svjetskom ratu nisu borili i partizani, u sastavu narodnooslobodila_ke vojske, i kao da ta vojska nije bila sastavqena i od Srba i od Hrvata i od svih drugih na{ih naroda zajedno. U tome ratu su sve nacionalne razli_itosti o kojima govorite bile podignute na jedan znatno vi{i stupaw, upravo u zajedni_koj borbi protiv zajedni_kog okupatora? Ta_no je da je u partizanima bilo i Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, i Arnauta, i Ma|ara. Ali, kada iza|e podatak da su iz Vojvodine u partizanima do 1943. godine bila vaqda tri Ma|ara, da je do 1943. ili 1944. godine sa Kosova i Metohije oti{lo u partizane vaqda tridesetak ili _etrdesetak {iptara i ako znamo da je na podru_ju tada{we takozvane Nezavisne Dr$ave Hrvatske, ponavqam, devedeset odsto boraca bilo srpske nacionalnosti, onda }emo do}i do podataka koji govore suprotno od fraze da smo se svi skupa borili. Svi skupa stradali smo i u Jasenovcu, bilo je i u Jasenovcu Hrvata i Slovenaca, bilo je i Muslimana, ali je _iwenica da je to bio logor u kome je pre svega _iwen i po_iwen genocid nad Srbima, Jevrejima i Ciganima, i da su ove tri nacionalne skupine tamo stradale zbog zlo_ina ro|ewa, kao Srbi, Jevreji i Cigani, a da su Hrvati, Muslimani i ostali tamo ubijani zbog toga {to se nisu slagali s usta{kim re$imom, {to su ustali protiv genocida i, najkra}e, {to su bili _estiti qudi. Te dve stvari ne smeju se brkati. Ve} gotovo sat vremena bavimo se me|unacionalnim odnosima u Jugoslaviji, u prvome redu odnosima izme|u Hrvata i Srba. Razgovor se nekako spontano prebacio na drugi predmet, koji u po_etku nismo bili eksplicirali. Nije li, pitam se, i to dokazom da u pozadini recentnih napada na Tita le$e ambicije za uspostavqawem radikalno druga_ijeg tipa me|unacionalnih odnosa u na{oj zemqi, suprostavqenoga
– 23 –

dana{wem modelu, {to ga jo{ uvijek simboliziramo Titovim imenom? Nisu li postoje}i unutra{wi odnosi u Jugoslaviji krajwi i kona_ni ciq svake ili gotovo svake antititoisti_ke reforme? ^ak i da su odnosi me|u nacijama unutar Jugoslavije bili najidealnije re{eni, a nisu, razdobqu Titove vladavine mogli bi se i moraju se uputiti prigovori zbog toga {to je Jugoslavija, kao {to sam ve} rekao, bila partijsko-policijska dr$ava, umesto da bude parlamentarna i demokratska, te je iskqu_ena i udaqena od civilizacijskih tokova Evrope i na taj na_in {to je afrikanizovana. To nema nikakve veze sa nacionalnom politikom, ve} sa boq{evi_kom vizijom sveta i _oveka. <ta je taj boq{evizam doneo, {ta predstavqa i dokle je doveo ne samo Rusiju nego svaku dr$avu u kojoj je do{ao na vlast, izli{no je govoriti. Odnosi me|u nacijama unutar Titove Jugoslavije tek su deo ukupnog krajwe negativnog dometa te Jugoslavije. <ta za vas uop}e zna_i rije_ titoizam? To je, najkra}e, jugoslovenska verzija boq{evizma. Godine 1948. nije do{lo do raskola i raskida Tita sa Staqinom, nego Staqina sa Titom. Prvi se tu, naime, odbiv{i zagrqaj, xilitnuo Staqin, a ne Broz. Na Petom kongresu, _ak, koji slovi kao kongres na{eg raskida sa staqinizmom, Broz je svoj govor zavr{io povikom: „Da $ivi veliki vo| me|unarodnog proleterijata drug Staqin!” Posle Petog kongresa, kada smo „definitivno” raskinuli sa Staqinom, uvode se seqa_ke radne zadruge, kao kolhozi kod Rusa, ovda{wim seqacima se _upaju brkovi, kao mu$icima s Volge i Dwepra, zao{travaju se mnoge boq{evi_ke besmislice pomo}u kojih Broz poku{ava da doka$e Staqinu da nije skrenuo sa boq{evi_kog puta. <ta je, u stvari, godina 1948? U krajwem ishodu, to je protestantizacija boq{evizma. Do 1948. postoji jedan Bog, jedan nesumwivi autoritet i centar, a to su Staqin i Kremq. Posle 1948. premestili smo samo Boga iz Kremqa u Beograd i od tada po_iwe apsolutni kult Josipa Broza. <ta je Goli otok nego Arhipelag Gulag? Staqinizam je ovde uni{tavan najstaqinisti_kijim metodama. To nije bio razra_un
– 24 –

sa Staqinom i centrom. Svi metodi i vlasti i kulta policijsko-partijske dr$ave pomereni su iz Kremqa u novi centar, u na{ Beograd. Odnosno, na Brione. Iz dosada{weg dijela na{eg razgovora nedvojbeno je jasno kako po va{em osobnom mi{qewu nacionalno pitawe u Titovoj Jugoslaviji nije rije{eno na zadovoqavaju}i na_in, jer je rije{eno na {tetu Srba, koji se u takvoj Jugoslaviji osje}aju obespravqenima i poni$enima, svakako neravnopravnima spram ostalih na{ih naroda. <to mislite, ako ste ve} uvjereni da je Josip Broz Tito unazadio i prevario Srbiju, je li on to u_inio svjesno, dakako s namjerom? O svesnom postupku se tu radi, i te kako svesnom, sem ako nije re_ o vladawu i ure|ivawu dr$ave i dr$ava u nesvesnom stawu. Neosporna je _iwenica da je Srbija u takozvanoj titovskoj Jugoslaviji obogaqena, raskomadana, a Ustavom iz 1974. godine prakti_no i ukinuta. Nesporna je _iwenica, tako|e, da je u toj titovskoj Jugoslaviji srpski narod u celini izlo$en gruboj denacionalizaciji, nacionalnoj amneziji, proterivawu i iseqavawu u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, prakti_no svuda gde Srbi $ive u Jugoslaviji, i da je u doba te iste titovske Jugoslavije postradao i u susednim dr$avama, u Rumuniji i Enver Hoxinoj Albaniji, a da iz Beograda nikad nije upu}ena, ako ni{ta drugo, makar protestna depe{a, iako smo nekoliko puta do pucawa dovodili me|udr$avne odnose sa Italijom i Austrijom zbog polo$aja hrvatske i slovena_ke mawine u tim zemqama. A to se sve doga|alo u doba kada je Jugoslavijom neprikosnoveno vladao Josip Broz. Wega decenijama vaspitava Kominterna. On je wen |ak. U Kominterni, pak, glavnu re_ vode komunisti nacija pora$enih u Prvom svetskom ratu ` Nemci, Austrijanci, Ma|ari, Hrvati, Bugari... Oni ve} 1923. donose odluku o razbijawu versajske Jugoslavije, koja je po wima, citiram, „nakazno dete francuske i srpske bur$oazije”. Kominterna je za boq{evi_ku Evropu i nove granice. Austrijancima obe}ava Tirol, Nemcima Alzas i Loren, Ma|arima deo Rumunije, a Jugoslaviji
– 25 –

je odre|ena najgora sudbina: da nestane. Dr$ava je polo$ena na poslu$avnik, ali tako da surovo bude ka$wena Srbija, ratna pobednica, i da se razdele wene nacionalne teritorije: $itnica Vojvodina Ma|arskoj, Makedonija Bugarskoj, Dalmacija i delovi Bosne i Hercegovine Hrvatskoj, a Kosovo Albaniji. Komunisti_ka partija Jugoslavije podr$ava takve podele i bori se za wih. Svi srpski delegati u Kominterni koji su odbili da se zavere protiv srpskog naroda, nestali su u Staqinovim gulazima. Pogledajmo samo kako dosledno Komunisti_ka partija Jugoslavije sledi odluke Kominterne. Oktobra 1928. odr$an je u Drezdenu _etvrti kongres KPJ, na kome se delegati jugoslovenskih komunista decidirano zala$u za prisjediwavawe Kosova i Metohije Albaniji. Za wih je Jugoslavija obi_na imperijalisti_ka tvorevina, velikosrpska dr$ava koju jednostavno treba sru{iti. U rezoluciji Drezdenskog kongresa ka$e se, izme|u ostalog, da su pobedni_ki imperijalisti Antante (to tada govore pora$eni komunisti) priklonili Jugoslaviji, citiram, „znatna albanska, bugarska i ma|arska podru_ja”. Srpskim komunistima nalo$eno je da drugim narodima i nacionalnim mawinama, Arbanasima, Ma|arima, Bugarima i ostalima, priznaju, opet citiram, „pravo na otpor i oru$ani ustanak i da im u sprovo|ewu tog nauma ukazuju sistematsku pomo}”. Poznato je da 1933. i 1934. Komunisti_ka partija Jugoslavije otvoreno podr$ava pokret hrvatskih usta{a, solidari{u}i se sa wihovom oru$anom pobunom na Velebitu. Poznato je, isto tako, da je 1934. u sremsko-mitrova_koj kaznioni sklopqen monstruozni sporazum izme|u komunista i usta{a, koji u ime komunista potpisuje Mo{a Pijade, a ispred usta{a Mile Budak, a u kojem doslovce stoji da }e se hrvatske usta{e i jugoslovenski komunisti boriti za, citiram, „uni{tewe na Balkanu svega {to je srpsko i pravoslavno”. Mawe ili vi{e, isti stav prema teritorijalnom integritetu srpskog naroda u Jugoslaviji, kao dr$avnoj zajednici, imala je i _etvrta zemaqska konferencija KPJ, odr$ana u Qubqani decembra 1934. godine. Za wu je Jugoslavi– 26 –

ja, opet, bila versajska tvorevina, _ije uspostavqawe nije bilo ni{ta drugo nego, citiram, „okupacija Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i Kosova”. Posledwi veliki skup jugoslovenskih komunista, na kome je utvr|ena nacionalna politika KPJ (a s tom politikom u{lo se u Drugi svetski rat) bila je ta „povjesna” Peta zemaqska konferencija KPJ u Zagrebu, _ije je osnovne odluke sastavio li_no Josip Broz. U rezoluciji Pete zemaqske konferencije stoji poziv, citiram, „za slobodu i ravnopravnost arnautskih mawina na Kosovu, Metohiji i Sanxaku” i jasno se zahteva, citiram, „protjerivawe svih onih koloniziranih, odnosno srpskih elemenata, pomo}u kojih srpska bur$oazija ugwetava makedonski, arnautski i druge narode”. U proglasu Drugog zasedawa AVNOJ-a narodima Jugoslavije od 30. novembra 1943. godine ve} se na po_etku, kao veliki plod i rezultat dotada{we revolucionarne i oslobodila_ke borbe partizanskih jedinica, isti_e „uspe{no slamawe ki_me velikosrpske hegemonije”. To ne samo da je licemerno, to je monstruozno! S onu stranu Drine te 1943. ve} je od strane usta{a potu_eno i likvidirano najmawe sedamsto hiqada Srba. S onu stranu Drine te_e u potocima srpska krv, a AVNOJ isti_e kao svoju veliku zaslugu „uspe{no slamawe ki_me velikosrpskoj hegemoniji”. U istoj poruci AVNOJ-a narodima Jugoslavije govori se o juna_koj i slobodoqubivoj deci ` obratite pa$wu koje se sve tu dr$ave, pokrajine, {ta li, pomiwu ` „Srbije i Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Vojvodine i Sanxaka”. Ako je pre rata u dokumentima KPJ i slovio naziv Hrvatska i Dalmacija, u AVNOJ-u toga vi{e nema. Hrvatska je ve} dobila Dalmaciju, Dalmacija je postala Hrvatska. U tom dokumentu pomiwe se Srbija, ali mimo Srbije, zasebno, pomiwu se i Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Makedonija, Vojvodina, Sanxak, a o Kosovu i Metohiji ni jedne jedine re_i! U nacrtu Deklaracije o osnovnim pravima nacija i gra|ana Demokratske Federativne Jugoslavije izri_ito se predvi|a da }e „narod
– 27 –

Vojvodine i Sanxaka imati punu slobodu da sam odlu_i o svom odnosu i polo$aju u federaciji”. Za{to se i u tom nacrtu uop{te ne pomiwu Kosovo i Metohija i za{to Kosovo i Metohija nisu bili predstavqeni u AVNOJ-u? Izgleda zbog toga {to je to podru_je bilo obe}ano Albaniji i {to se de facto smatralo interesnom zonom Enver Hoxinih revolucionara. Vlast na _ijem je vrhu piramide stajao Josip Broz, nedodirqiv, svemo}an i neprikosnoven, na najsvetijem podru_ju srpskog naroda sistemati_no je stvarala i stvorila albansku dr$avu. Danas na Balkanu postoje dve albanske dr$ave, jedna Envera Hoxe i jedna Josipa Broza. Ali, moram jo{ ne{to ovde da dodam. Izne}u svoj li_ni stav. Mi{qewa istori_ara ne zanimaju me, jer smatram da wihova }utwa nije posledica nedostatka dokaza, nego kukavi_luka i oportunizma. Svojevremeno je u novinama bila pokrenuta kampawa oko toga za{to partizani nikada u toku rata ne poku{a{e da napadnu na logor Jasenovac. Odgovoreno je da je to bilo nemogu}e, da je logor bio izuzetno _uvan, da se na mo_varnom podru_ju te{ko bilo spustiti niz Savu, da bi gubici bili ogromni a u_inak nikakav. Recimo da je tako. Zanemarimo svedo_ewe >anice Opa_i}a, koji je svoju pesmu „Jasenovac” posvetio jednom doga|aju u toku 1943. kada je wegov komandant insistirao da se ta fabrika smrti napadne, te je posle toga misteriozno poginuo. Pretpostavimo da se tada zaista nije moglo krenuti na logor, ali je barem postojala namera. Me|utim, ja postavqam slede}e pitawe: za{to Jasenovac nije napadnut 1944. godine? Beograd je oslobo|en 20. oktobra i toga dana u{le su u na{ glavni grad trupe tada najmo}nije armije u Evropi, sa $eqom da wihov vaqak pre|e preko Slavonije i Zagreba prema Be_u, ali su skrenute prema Ma|arskoj, uz obrazlo$ewe da mi mo$emo sami da oslobodimo zemqu. No, i bez obzira {to su Rusi tako skrenuli prema Ma|arskoj, partizanske snage raspolagale su i avijacijom i tenkovima i bile su apsolutno u stawu da oslobode Jasenovac. Od 20. oktobra 1944. Jasenovac radi sve do 26. aprila 1945. godine. <est meseci posle osloba– 28 –

|awa Beograda, on neprekidno guta $rtve! I mislim, a to je upravo moj li_ni stav: onaj ko je tada komandovao partizanskom vojskom i nije pohitao da oslobodi Jasenovac, odgovoran je za svaku glavu palu u toku tih {est meseci! U tom istom periodu jake partizanske snage imaju pre_ega posla, pa po Lijev_e-poqu, po Bosni, po padinama Vu_eva i Zelengore, likvidiraju _etni_ke snage koje se povla_e prema zapadnim granicama zemqe. Na Lijev_e-poqu, _ak, uz pre}utno ili slu_ajno sadejstvo sa usta{kim i nema_kim snagama, ubijaju se srpski rodoqubi. Tako je, velite, bilo u Drugom svjetskom ratu, ali {ta }e biti sutra s ovom na{om zemqom, _iji ste eventualni raspad u skoroj budu}nosti nedavno, u „Kwi$evnim novinama”, prokomentarisali svojevrsnom prijetwom Hrvatima neka se ne zanose iluzijama da }e u slu_aju podjele Jugoslavije opstati postoje}e, avnojevske ili titovske granice izme|u SR Hrvatske i SR Srbije? Pre nekoliko godina, u pismu zagreba_kom „Vjesniku” koje nikada nije bilo objavqeno, napisao sam da u slu_aju raspada Jugoslavije, {to ne bih $eleo da se dogodi, granice Srbije ne bi bile krojene ni prema avnojevskim, ni prema brionskim ili ne znam kojim makazama. Nedavno sam, samo s ne{to malo vi{e zebwe, to i ponovio. Zapadne granice Srbije odredio je Ante Paveli}, tamo gde su se nalazili konc-logori za Srbe, spaqene srpske crkve i najve}a srpska strati{ta, tamo gde je tekla srpska krv sa usta{kog no$a. Zlo je, zna_i, iscrtavalo srpsku mapu. Po mom mi{qewu, u tom najgorem slu_aju da Jugoslavija nestane, zapadne granice Srbije morale bi da budu odre|ene prema principima prirodnog i istorijskog prava, i to prema etni_koj mapi koja je va$ila na dan 6. aprila 1941. godine. Za{to ba{ tada? Zato {to su hrvatske i muslimanske usta{e za vreme Drugog svetskog rata po_inile u tim krajevima genocid nad Srbima, pa iz tog magnum crimena Hrvati ne mogu ni danas niti ikada vi{e u budu}nosti izvu}i bilo kakvu dr$avnu korist za sebe. U slu_aju ra– 29 –

spada Jugoslavije, glasali bi Jasenovac, Jadovno, Glina, sve hercegova_ke, li_ke i korduna{ke jame. I ne samo oni iz tih jama, nego i sve nero|eno potomstvo wihovo, koje je tako|e uni{teno u tim logorima i na tim strati{tima. Ovako _vrst stav zauzimam i zbog toga da bih mnoge srbofobe i srbo$dere s onu stranu Drine opomenuo na razum i da bi ih odqubio od usta{ke ideje o Hrvatskoj od Subotice do Kotora. Dok postoji Jugoslavija, ne postavqa se problem gde su zapadne i isto_ne granice Hrvatske, ni Srbije, ni Bosne i Hercegovine, ni Makedonije. Znam da bi te deobe bile stravi_ne. Etni_ka mapa Bosne, Hercegovine, Banije, Like, Slavonije i Korduna izgleda kao ko$a leoparda. Srpski, hrvatski i muslimanski $ivaq tu je izme{an. Selo do sela, ku}a do ku}e, zaseok do zaseoka: ko }e to i kakvim makazama pravilno podeliti? I za{to, kona_no, deliti? Ali, ako neko toliko $udi za Austro-Ugarskom i ako neko toliko zazire od zajedni_kog $ivota sa Srbima, onda mora da se zamisli nad _iwenicom kako }e da podeli i pocepa sraslo bez neslu}ene nevoqe. Jugoslavija koju Vi sada krojite te{ko da mo$e postojati, ali u slu_aju wena opstanka, u {to, kako ka$ete, ipak vjerujete, kakav program predla$ete jugoslovenskim narodima, pa da svi oni, ako je to uop}e mogu}e iz va{eg scenarija, budu zadovoqni, ukqu_uju}i prije svih srpski narod, za koji smatrate da je jo{ uvijek neravnopravan? Drugim rije_ima, kakva je va{a alternativa titovskoj koncepciji ure|ewa unutarwih odnosa u Jugoslaviji? Mnogo svega onoga {to sam ve} rekao 4. marta ove godine na vanrednoj skup{tini Udru$ewa kwi$evnika Srbije ` da na{a zemqa mora biti parlamentarna, demokratska, vi{estrana_ka, a to zna_i detitoizirana, jer svega toga nema dok smo odani svetim zavetima Josipa Broza ` neophodno je obezbediti jedinstvom duhovnog i kulturnog srpskog prostora, a naravno i hrvatskog, i slovena_kog, u okviru Jugoslavije. Narodu koji je nastradao u titovskoj Jugoslaviji, srpskom narodu, neophodno je povratiti revolucijom i postrevolucionarnim otima_inama uskra}ena nacionalna prava u
– 30 –

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji ` a naro_ito u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj nisu nikakvi stranci, nikakva mawina, i moraju da u$ivaju sva prava koja imaju i Srbi u Srbiji ` }irili_no pismo, pravo da budu u najte{woj duhovnoj vezi sa svojom mati_nom dr$avom Srbijom. Srbe iz Hrvatske niko ne sme proterivati ni denacionalizovati. To, tako|e, mislim i za Srbe u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, gde su posle rata nasilno denacionalizovani i gde je do{lo do nasilni_kog otimawa srpskih crkava i manastira u prestonici srpskog sredweg veka. Srbi u Hrvatskoj, ukoliko ostanu pokrajine u sastavu Srbije, moraju dobiti pravo na autonomiju i moraju imati svoju autonomnu jedinicu. <to se ti_e Bosne i Hercegovine, mislim da bi i tu trebalo stvoriti tri autonomne jedinice: srpsku, muslimansku i hrvatsku. Srbima u Crnoj Gori niko ne sme uskra}ivati ni zabrawivati pravo na wihovo nacionalno ime. To je, dakle, jedno re{ewe, ono za koje se ja zala$em. Drugo re{ewe je unitarna Jugoslavija, u kojoj bi bile izbrisane sve granice. Ono bi, mo$da, moglo biti sre}no, ali je sticajem istorijskih okolnosti i gorkih iskustava, te na{ih omraza i me|usobnih zazirawa, verovatno iskqu_eno. No, ponavqam, bilo koje razumno i civilizacijsko re{ewe _ini mi se nemogu}im ako se pre toga ne izvr{i detitoizacija. Najkonkretnije ` {ta? Detitoizacija je neminovna. To je conditio sine qua non Jugoslavije. Jugoslavija odana svetim zavetima i temeqnim principima Josipa Broza niti mo$e u Evropu, niti ima {ansi da pre$ivi kao dr$ava. <to pre to shvatimo, pre }emo se i sa mawe patwi i $rtvi izvu}i iz dana{we bede, me|usobnih mr$wi, bezakowa, jednoumqa i civilizacijske sramote. Smatram da je odmah potrebno ukinuti Zakon o za{titi imena i dela Josipa Broza. Taj pokojnik vi{e ne sme da bude u nadle$nosti ni specijalnih zakona, ni tu$ila{tva, ni radnih brigada, koje, kao u Bosni i Hercegovini, na ogoqena brda vuku tovare kamewa da ukle{u wegovo ime. O Josipu Brozu treba da se govori i pi{e slobodno. Neka se we– 31 –

govim zaslugama i krivicama bave istori_ari, literatura i sociologija. Pokoqewa dela sude, {to je _ije daju svima. Nisu protekle ni dve i po godine od Staqinove smrti, a Hru{_ov je na Dvadesetom kongresu sovjetske partije skinuo masku sa lica velikog diktatora. A {ta je sa maskama Josipa Broza? Ve} devetu godinu jugoslovenski komunisti ni ne pomiwu da odr$e svoj Dvadeseti kongres. Za{to? Kome je to u interesu da _ak i zakonima i silom dr$avne prinude odr$ava kult Brozovog bo$anstva i nedodirqivosti? Svaki gra|anin ove zemqe mora biti slobodan da ga slavi ili da ga prokliwe. Neka istori_ari i vojni eksperti slobodno ka$u da li su, recimo, Sutjeska i Sremski front velike pobede ili nepotrebne klanice? Da li je ru{ewe mosta na Neretvi 1943. genijalna varka Vrhovnog komandanta ili naopaka naredba, izdata u panici i haosu? Neka stanovnici U$ica, Vrbasa, Drvara, Velewa, Podgorice, Mitrovice, Korenice i Velesa slobodno odlu_e $ele li da svi ti gradovi budu Titovi. Neka narod Srbije slobodno ka$e $eli li i da li je ma i jednog sata $eleo da kao dan svog ustanka protiv okupatora slavi dan kada je na seoskom va{aru, gde ni jednog okupatora nije bilo, Srbin pucao u Srbina? Neka sud slobodno presudi po kome se to zakonu i pravu Broz 1945. godine preselio u tu|u ku}u na Dediwu i jo{ testamentom ba{tu te ku}e odredio za svoj grob. Za{to nema petokrake na wegovom grobu? I je li on time povredio i ponizio stotine hiqada onih koji su ga pod tom zvezdom pola veka sledili? Detitoizacija je pre svega pravo svih gra|ana Jugoslavije da ospore i oduzmu ve_ni mandat titovskoj, odnosno boq{evi_koj partiji i wenom aparatu vlasti, koji su ovako temeqno i svestrano upropastili ovu divnu i bogatu zemqu. Kakvi su, po vama, izgledi da se u _itavoj na{oj zemqi sve to o _emu govorite doista i ostvari? Stalno komunisti_ko pozivawe na nekakve uslove, na trenutke, na okolnosti, to me zaista ne zanima. Ne zanimaju me, u principu, nikakvi programi spasa, ako oni dolaze od komunista bilo Hrvatske, bilo Slovenije, bilo Srbije, bilo Makedonije. Ono {to me zanima,
– 32 –

to je vi{epartijski parlamentarizam u Jugoslaviji, koji je, smatram, jedini garant demokratije. @elim, prosto, da komunisti odu s vlasti, kao {to se desilo u Poqskoj, a desi}e se, izgleda, i u Ma|arskoj. To je jedino spasonosno re{ewe. Vredi li to i za komuniste u Srbiji, koji jo{ uvek _vrsto dr$e vlast? Ja govorim o Jugoslaviji, a Srbija je jo{ uvek u sastavu Jugoslavije.

– 33 –

1990.
y y y

Osnivawe SPO i bu|ewe Srbije Prvi sabor SPO Prvi vi{estrana_ki izbori

TRI STALNA PREDSEDNIKA SRPSKOG POKRETA OBNOVE
(Miting u Novom Pazaru, 16. septembar 1990.)

Srpska istorija ima dva lica. Jedno je lice Svetog Save, lice beskrajne dobrote i qubavi, lice pra{tawa. Jedno je lice na{a svetosavska du{a, koja mr$wu preobra$ava u qubav, zlo u dobro, koja od pu{ke stvara Jevan|eqe, od kasarne crkvu. Ali, mi imamo i drugo lice ` lice koje je pokazao Stevan Sin|eli} na ^egru, Obili} na Kosovu, Princip u Sarajevu, Kara|or|e u Topoli, Milo{ u Takovu, Dra$a na Ravnoj Gori. Taj drugi obraz srpske istorije nalagao nam je uvek, i nala$e nam i danas, da pretvaramo Jevan|eqe u ma_ i crkvu u kasarnu, ako nema drugog na_ina da privedemo zlo razumu. Ja ne}u danas, na ovom svetom mestu srpske istorije, da podse}am muslimane Ra{ke na to odakle izviru, gde su im isto_nici i ko su oni. Znaju to oni i bez mene. Znaju oni dobro da su im preci bili vitezovi i gospoda kod Nemawe, da su im preci i{li sa Lazarem i sa Obili}em u boj na Kosovo protivu polumeseca i Azije. Znaju oni dobro da su se Lazovi}i ` dana{wi Sijari}i ` poislamili tek pre stotinu i pedeset godina. Tro{iti re_i na to da im obja{wavamo stalno ko su, odakle su, gde su im grobovi ` izgleda da je besmisleno. Ja $alim, ja saose}am sa tim delom na{ega naroda. Veliki srpski pisac muhamedanskog zakona Mehmed Me{a Selimovi}, u svom „Dervi{u i smrti”, stavio je u usta Hasanu ove re_i: „Ni sa kim se istorija nije tako narugala kao {to je sa nama. Postali smo rukavac, odvojen od mati_ne rijeke, suvi{e velik da ga zemqa upije, suvi{e malen da bi postao zasebna rijeka, zasebno jezero.”
– 35 –

Kod razumnih qudi muhamedanskog zakona, kompleksa i mr$we nema. Oni znaju da vera nikada nije razdvajala narode i nikada nije odvajala qude. Primitivci, nerazumni qudi, koji halakaju zemqom Ra{kom, napadaju}i srpske crkve, psuju}i Isusa Hrista i Hristovu majku, da bi ponizili Srbe i terali ih u raseqewe, ne znaju da bi ih osniva_ muslimanstva, Muhamed, zbog toga nabio na kolac i odsekao im glave. Muhamed nikada nije Isusa Hrista nazivao druga_ije nego svojim bratom, i to starijim bratom. A majka Isusa Hrista, Bogorodica Marija, {to fukara koja mrzi, arlau_e i bu_e ne zna, jedna je od _etiri svete $ene Islama. Onome ko wu napadne, ko wu uvredi, po Islamu, po Kuranu ` leti glava! Oni to ne znaju. Oni ne znaju da su sve monoteisti_ke religije nikle iz jednog korena, iz jevrejstva, i da }e se gore, na eshatolo{koj ravni, opet sve sliti u jednu. Bog je jedan ` zvali ga mi Hristos, Jahve, Jehova, Gospod, Savaot, Alah... Razli_ita su imena za isti pojam, za istu su{tinu. Qudi koji mrze to ne razumeju, jer vera se temeqi na qubavi, a mr$wa nikad nije razumela qubav i be$ala je od we kao |avo od krsta! U ovoj blagoslovenoj zemqi srpskoj, u ovoj divnoj zemqi Ra{koj, pogledajmo ovu lepotu. Ima mesta za svakog, bez obzira u koju crkvu ide i da li uop{te u crkvu ide, ako je _ovek. Ako ovu zemqu Srbiju priznaje za svoju otaxbinu i ako joj ne radi o glavi, ako ne napada kom{ije, ako je ne vre|a, ako ne manita, ako je ne poni$ava. To je azbuka srpske istorije i srpskoga pravoslavqa. Kad Srpski pokret obnove dobije vlast, svaki onaj ko u ruku ovom Ra{kom zemqom stegne turski barjak, usta{ki barjak, albanski barjak, ili bilo _iji drugi dr$avni barjak sem srpskog ` osta}e i bez ruke i bez barjaka! Na tajnom sastanku, pre nekoliko dana, vrhova Stranke demokratske akcije usvojena je rezolucija koja mi je do{la do ruku. Rezolucija ka$e da }e 31. decembra 1991. godine, u Sarajevu, biti progla{ena Islamska Republika Bosna i Hercegovina, koja }e u svom sasta– 36 –

vu imati tri celine ` Bosnu, Hercegovinu i Sanxak, kako oni ka$u. Predsednik te republike bira}e se po {erijatskom zakonu, na sedam godina, a parlament }e biti dvodomni, od Ve}a naroda, koje }e zasedati u Mostaru, i Ve}a begova, koje }e da zaseda u Travniku. Narode srpski! Pitam vas i odgovorite u jedan glas: mo$e li to ikad biti, dok ima ijednog Srbina?! Pa, kad ne mo$e, i ne mo$e, ja vas molim: mudrost me|u nas i razum u nas. Ne postoje politi_ke stranke u Srbiji da se mrzimo, da se ru$imo preko {tampe, da ne govorimo jedni s drugima. Stranke nisu te koje trebaju da nas zava|aju, nego to je prosto jedan instrumentarij civilizovanog sveta da se spre_i jednoumqe, da se takmi_imo u programima za dobrobit Srbije. Dodajem, me|utim, da bez demokratije nema ni nacionalnog jedinstva ni jake Srbije sposobne da za{titi na{ nacionalni interes. Zbog toga, ako ni zbog _ega drugog, preru{eni komunisti moraju da odu. Ne bude li tako ` eto sumraka srpstva i Srbije! Na kraju, ovde ste danas, u nekoliko navrata, klicali: „Vu_e, Vu_e”, pevali ste pesme, pomiwali ste mi ime u tim pesmama. Ja vam se zahvaqujem, ali moram ponoviti ne{to {to _esto ponavqam, i ponavqa}u svuda gde se to bude de{avalo, a grlo i snaga mi dozvole da govorim: Ti poklici ne vode ni_emu! Ako obnavqamo svetosavsku tradiciju, onda moramo obnoviti i svetosavske svetiwe. Vezivati se za jednog _oveka, obo$avati bilo kog _oveka, $ivog i smrtnog _oveka, to je nesre}a i to je recidiv sistema koji ho}emo da razorimo i uklonimo sa istorijske scene u Srbiji. Ju_e ` $iveo Josip Broz, a danas ` $iveo Milo{evi}, $iveo Ra{kovi}, $iveo Kilibarda, $iveo Dra{kovi}! Ista je to ideja i ista nesre}a, verujte mi. Ja sam samo slu_ajno i privremeno predsednik Srpskog pokreta obnove. Mi imamo tri svoja stalna predsednika. Wima verujte, ja mogu da omanem. Ta tri predsednika, koji vas nikad izneveriti ne}e su: Sveti Sava, Wego{ i Kara|or|e!

– 37 –

KAMENOVAWE NA KOSOVU POQU
(Izjava za „Srpsku re_”, 10. oktobar 1990.)

U paklu Kosova Poqa 29. septembra, dok su me pristalice Socijalisti_ke partije Srbije, pomamno vitlaju}i strana_kom petokrakom i fotografijama predsednika te partije gospodina Slobodana Milo{evi}a, ga|ale kamenicama i psovale, dok je $ivi zid policije jedva zadr$avao te qude, te Srbe, tu na{u bra}u, da ne po_ne lin_ nad bra}om, nad Srbima ne{to druga_ijih politi_kih uverewa, do mene je dopiralo jedno, naj_e{}e ponavqano, pitawe: „Gde si bio, izdajni_e, pre pet godina?” To pitawe me je, i kad se buka sti{avala, i kad su kamenice poispadale iz nesre}nih ruku, i kad se Kosovo Poqe vratilo jesewoj ve_eri mo$da posti|eno, progawalo kao i svaki krik nerazuma. >utao sam, dok je postavqano, da ne bih podjarene jo{ vi{e podjario. >utao sam dok je izvikivano, jer zacenuti od mr$we ne bi mogli da me _uju, ni da me razumeju. @eleo sam da ih podsetim na peticiju 2014 Srba, upu}enu partijskom vrhu Srbije u jesen 1985. godine, u kojoj su prekliwali za pomo} i spas. Tada su se, prvi put, zatalasali kosovski bo$uri posle bure belih kapica. Da li znaju i da li im je ko rekao ` $eleo sam da ih pitam ` {ta je o tom wihovom vapaju govorio drug Slobodan Milo{evi}? Da li su ikada imali u rukama stenogram sa sednice Predsedni{tva CK SK Srbije od 25. decembra 1985. kada je Peticija 2014 razmatrana? Drug Slobodan Milo{evi} tada veli:
– 38 –

„Mi smo se ovde suo_ili sa jednim drasti_nim primerom politike zloupotrebe velikih problema koji stvarno postoje, da bi se manipulisalo qudima, da bi se razbuktavao nacionalizam. Nije re_ o spontanom ve} o jednom pa$qivo pripremanom neprijateqskom delovawu. Bilo je ideja i poku{aja da se od Kosova Poqa, sa vezama koje su se tra$ile u Beogradu, prave neredi u Beogradu”. @eleo sam da podsetim da je Kosta Bulatovi}, glavni organizator te peticije, uskoro uhap{en i da je trebalo da i ja budem uhap{en, jer sam javno manifestovao podr{ku Srbima Kosova i Metohije i prezir prema wihovim tamni_arima. Na istinu su, me|utim, u Kosovu Poqu, 29. septembra, letele kamenice, kao i oko moje glave. Na svetom mestu prolamali su se uzvici Bogdana Kecmana, _lana Glavnog odbora Socijalisti_ke partije Srbije, zaslepqeni verom u ono _emu se verovati ne sme. „Ne znate, bra}o, {ta radite”, rekoh im, „i ja vam pra{tam”.

– 39 –

<TA >E BITI AKO NE IZGUBE IZBORE
(Miting u Ni{u, 11. oktobar 1990.)

Poku{ajmo da logi_ki, trezveno, bez ikakve strana_ke pristrasnosti i pripadnosti, proanalizirmo ovde, na ovom veli_anstvenom saboru, {ta }e biti, {ta je neizbe$no da bude ako 9. decembra, zbog velike izborne prevare i kra|e, u sedlu ostanu komunisti. Srbija je ve} i sada obele$ena $igom srama zbog toga {to je posledwi boq{evi_ki bastion u Evropi, uz Albaniju. Mi smo na me|unarodnom planu izolovani. Ni{ta, _ak i ako preduzmemo ne{to {to je i _asno, {to je po{teno, _ak i demokratsko ` svet ne prihvata, jer je sve uvijeno u oblandu crvene boq{evi_ke boje. Woj niko ni{ta ne veruje. Zna_i, mi ne}emo na me|unarodnom planu mo}i da preduzmemo ni jedan korak a da ne budemo izvi$dani. Upa{}emo u jo{ ve}u izolaciju, bi}e nam zavrnute slavine finansijske pomo}i, ne}e Srbi iz dijaspore da daju dinara u takvu Srbiju. S druge strane, komunisti }e biti svesni izborne prevare. Zna}e da su krali, da nemaju narod iza sebe, pa }e u skladu sa time i da se pona{aju. Onaj ko je jak, taj je tolerantan, taj je {irokogrud, taj pra{ta, taj pru$a ruku pomirewa. Oni to biti ne}e, ruku pomirewa ideolo{kim neistomi{qenicima pru$iti ne}e. Sve koji nisu bili za wih, a to zna_i ve}inu srpskog naroda, smatra}e svojim neprijateqima. Uve{}e jo{ $e{}a kadrovska geta, jo{ }e gori qudi da vode Srbiju, {to }e uzrokovati time da }emo ekonomski da tonemo jo{ vi{e, do}i }e do svakoja– 40 –

Dame i gospodo, gra|anke i gra|ani Ni{a!

kih raslojavawa u na{em narodu: ideolo{kih, socijalnih, nemiri }e biti na pomolu, inflacija }e da galopira... I {ta }e daqe da bude? Srbija }e da se uskome{a. Bi}emo, bra}o moja i sestre, dovedeni do granice u$asa da jedni drugima ska_emo za vrat, da se uhvatimo za grla. Lebde}e nad nama ma_ gra|anskog rata. A to pri$eqkuje Tu|man, to pri$eqkuje Ugqanin, to pri$eqkuje Rugova... svi kao hijene gledaju ` ho}e li Srbi udariti na Srbe?! Da bi komunisti izbegli gra|anski rat, poku{a}e jo{ jedno: da na{a ose}awa i nezadovoqstvo sistemom vlasti u Srbiji brzo prebace na spoqni plan i da nam ka$u: za ekonomski kolaps, za ovu skupo}u, za u$asnu kadrovsku politiku, za neslobodu, za sve ` krivi su drugi. Hajde da ratujemo sa wima! Neka ih |avo nosi sa ratom. Ne bi to bio ni prvi ni posledwi rat koji su Srbi vodili. Mi ga ne $elimo, daleko mu lepa ku}a. Ali rat u koji bi nas uveli srpski boq{evici, Srbi bi izgubili i to je ono najtragi_nije. Ne mogu takvi qudi voditi ni divizione, ni pukove, ni _ete. Mora{ imati iza sebe slo$an narod, koji zna {ta brani, a onda }e da gine, svestan istine da je $ivot jeftiniji od onoga {to se brani. Ako _ovek nije ube|en u tu _iwenicu, da je Srbija koju branimo vrednija od na{ih $ivota, bi}e dosta onih koji ne}e biti spremni da je brane, a bi}e dosta i mutivoda, pokrivenih crvenim pla{tovima, koji }e prvi da okrenu le|a na frontu. Gurnu}e nas u rat, a ne}e hteti da okrvave ga}e! JNA }e se raspasti, a Srpska vojska ne}e biti formirana. Ratova}emo kriminalno i na sramotu tradicionalne _asti na{eg vojnika. Srpski re$im }e sve na{e istine pretvoriti u neistine. Svet }e zaboraviti da smo postradali u Jasenovcu i narod $rtva bi}e progla{en za narod xelata. Svi }e biti protiv nas, _ak i Rusi. Izgubi}emo Prvi svetski rat i oba balkanska... Eto, to }e nam se desiti ako 9. decembra komunisti pobede.
– 41 –

A ako pamet pobedi, ako SPO pobedi, rata ni razbijawa Jugoslavije biti ne}e. Ja verujem da nisu poga{ene sve sve}e razuma ni u Hrvatskoj, ni me|u Muslimanima, ni me|u Arnautima. Mo$emo od Jugoslavije stvoriti jednu federaciju ili konfederaciju po uzoru na {vajcarsku, punu kantona, raznih pokrajina, oblasti, autonomija, gde }e svima da bude {iroko i potaman. To je na{ ideal... A sada vas molim da pozdravimo srpsku zastavu iz Prvog svetskog rata. Prvi put posle 50 godina.

– 42 –

NO> IZ „GORSKOG VIJENCA”
(Beseda na Prvom svetskom saboru Srpskog Pokreta Obnove u Beogradu, 28. oktobar 1990.)

U no}i onoj koja prethodi istrazi poturica, vojvoda Batri} i jo{ _etrdesetak Crnogoraca, u „Gorskom vijencu”, sawaju isti san: Milo{ Obili}, na bijelom hatu, jezdi preko ravna Poqa Cetiwskoga. Ne}u preterati ako ka$em da je iz sli_nog kolektivnog sna nastao Srpski pokret obnove i za samo nekoliko meseci izrastao u najve}u snagu dana{we Srbije. Ste{wen neprijateqima, izdan od svojih, svuda poni$en i progowen, u ku}i bez ku}e, u miru bez mira, na wivi koja mu je oteta, u crkvi koja mu je oburvana, u grobnici koja je preorana i neobele$ena, u vojsci koja nije wegova, sa zave$qajem begunca i _ergara ` srpski narod ceo za{ao je u wego{evsku no} iz „Gorskog vijenca”, gde mu, gde nam, na krilima $eqe za druk_ijom sudbinom, u snove dolaze Obili} i Kara|or|e. Kako, me|utim, iz snova u stvarnost koju ho}emo i kako stvarnost, koju ne}emo, da uzmakne pred na{im snovima? Kojim putem iza}i iz Jugoslavije na koju ne pristajemo i sti}i do Jugoslavije koja bi odgovarala ne samo Srbima i Hrvatima, ve} i svim ostalim, istovremeno? Mo$e li, uop{te, da postoji takva Jugoslavija? Kako, kuda i kad postaviti me|e novih dr$ava, ako je raspad Jugoslavije neizbe$an? Kako, bez ogla{avawa oru$ja, obezglasiti sve mr$we koje danas potresaju ovu zemqu i kojima je, svima od reda, srpski narod na ni{anu? Opstala Jugoslavija ili ne, opsta}e geografska stvarnost da }e Srbi i Hrvati, Srbi i <iptari, Srbi i ostali biti susedi. Ta _iwenica, sama po sebi, name– 43 –

}e obavezu narodima Jugoslavije da svoje odnose u_ine, makar, sno{qivim. Te{ke i neodgovorne re_i ne}emo da pote$emo. „Nije rije_ svilena marama, da je ve$e{ sebi oko vrata, no je rije_ tica lutalica!” ` ka$e Wego{. Dopustite, zbog toga, da se, {to sa$etije i {to ti{im glasom, dotaknem dramati_nih problema sada{wice i da saop{tim kako se prema wima postavqa Srpski pokret obnove. Jugoslaviju ne $elimo da ru{imo. Dva puta smo za wu izginuli i ona ja najve}i grob, mo$da i najve}a kob i zabluda, u srpskoj istoriji. Mi, me|utim, skidamo kape pred samo jednim grobom, a kamoli pred grobnicom u koju, u ratovima za Jugoslaviju i zbog Jugoslavije, polo$ismo tri miliona svojih grobova. Jesmo za Jugoslaviju, ali za novu, sasvim druk_iju. Za federaciju smo, _ak i po cenu pristajawa na sada{we unutra{we granice, koje su ina_e neistorijske i kriminalno postavqene, pod uslovom da savezna dr$ava bude vi{estrana_ka i demokratska republika ili monarhija i pod uslovom da se autonomne pokrajine ili oblasti uspostave svuda tamo gde wihovo postojawe name}u isti razlozi kao i u dana{woj Srbiji. Prakti_no, to zna_i da bi trebalo zagarantovati teritorijalnu autonomiju Srbima u Hrvatskoj, zatim autonomiju Istre i Dubrovnika, a Bosnu i Hercegovinu razdeliti na _etiri autonomne oblasti: jednu u kojoj preovla|uju rimokatolici, drugu u kojoj su u ve}ini muslimani i dve u kojima prete$u pravoslavni. Dr$e}i se istog ar{ina, preurediti iznutra i Makedoniju, tako da budu nacionalno i kulturno zadovoqeni tamo{wi Makedonci, i Srbi, i {iptari. Pokrajine i oblasti unutar sada{wih republi_kih granica u Jugoslaviji zami{qamo, pribli$no, kao kantone u <vajcarskoj. Na_elno, ne protivimo se ni konfederalnom ugovoru, ni raspadu Jugoslavije. Naprosto, niko nema pravo da ni Hrvatima, ni Slovencima silom name}e federaciju, niti da spre_ava te narode da osnuju svoje suverene dr$ave. Niko, tako|e, ne sme da pori_e ni istorij– 44 –

ska, etni_ka i ratna prava srpskog naroda, do|e li do konfederacije ili rastura zajedni_ke dr$ave. Srbi su jedini narod koji ima ubedqive razloge da se razvede od Jugoslavije i koji raspola$e i najve}om snagom da to u_ini. Ne}emo, rekoh ve}, da postavqamo dinamit pod ku}u koju smo krvqu svojom cementirali. Ho}emo da tu ku}u preuredimo, da u woj bude dovoqno prostora i dovoqno slobode i dovoqno bogatstva i spokoja za sve. Znamo da podelom, ma kakva ona bila, niko ne}e biti zadovoqan. Svi }e potezati dokaze da su o{te}eni. Jasne etni_ke deobe su u mnogim krajevima i neizvodqive, jer nacionalna i verska mapa podse}a na ko$u leoparda. Ovde, u ovoj zemqi, {av je sveta. Ovde su se srele i neraspetqivo izme{ale sve velike monoteisti_ke religije: pravoslavqe, rimokatoli_anstvo, islam, jevrejstvo. Ne verujem da je to slu_ajno i da je Tvorac imao lo{u nameru. Trebalo je, vaqda, da ba{ ovde bude duhovni Parnas na{e civilizacije, da se ovde pro$mu i u toleranciji vi{eglasja sve te vere i kulture sliju u jednu veliku harmoniju. Za takav poduhvat mo$da jo{ ima pameti i vremena. Smrtno pogo|ena ruskim kopqima u glavu, hidra boq{evizma ispu{ta du{u u gotovo svim svojim evropskim pipcima. Svugde, sem u Albaniji i, na $alost i sramotu na{u, u Srbiji. Zlu koje nas je unesre}ilo i u kaqugu svalilo vi{e nego ijedan drugi narod u Jugoslaviji, ovde su, ispostavqa se, najtvr|i i posledwi {an_evi. Dok se socijalizmu {irom Evrope dr$e posmrtna opela, u Srbiji, u slavu te proma{ene i okrvavqene ideje o qudskoj sre}i, je_e hvalospevi. Sejmeni jednog naopakog i propalog sveta ho}e da vrata srpske budu}nosti otkqu_avaju kqu_evima pro{losti. Paliku}ama se poverava ga{ewe po$ara, xelatima slobode da joj vidaju rane i propisuju meleme. Znamo da ta rasu{ena i crvoto_na dereglija ne}e mo}i ni dugo ni daleko Mrtvim morem da otplovi. Znamo,
– 45 –

me|utim, da su spremni krmano{i weni na sve ` na podvale, na zlo_ine ` samo da koji mesec, koji dan i sat svoj pad odgode. Teror i mr$wu oni naro_ito iskaquju na Srpskom pokretu obnove. <ta }e jo{ sve da preduzmu? Mo$da }e pribe}i atentatima, trovawu, saobra}ajnim udesima. Na teror i be{_a{}e wihovo Srpski pokret obnove do sada nije uzvra}ao i ne}e ni ubudu}e. Ako bismo uzvratili, bez obzira {to smo brojniji i ja_i, to bi bio po_etak nesagledivo tragi_nog obra_una. Za tu_u su potrebne dve strane, a mi drugi u_esnik u srpsko-srpskom obra_unu nikada ne}emo biti. Odlaskom komunista, koji je neizbe$an, ne}e, na $alost, nestati ni_ega {to su upropastili, razru{ili, zavadili, obezduhovili, rasku}ili, omrznuli. Sve nam to oni ostavqaju u nasle|e. Sejali su pola veka neslobodu, siroma{tvo, neistine, mr$wu naroda prema narodu i _oveka prema _oveku, _ak i mr$wu _oveka prema Bogu, pa }e trebati i mnogo pameti, i napora, i strpqewa, i pomo}i prijateqa, da izle_imo i uspravimo Srbiju. Ostavqaju nam u nasle|e pokorovqena poqa, stara_ka i raseqena sela, prenaseqene i ru$ne i sirotiwske gradove, izlokvane i xombaste puteve, propale fabrike i do prosja_ke torbe dovedene radnike, oronule bolnice bez opreme i lekova, nezaposlenu omladinu, ogromne i jo{ neizbrojane dugove, praznu dr$avnu blagajnu, prazne i na}ve i ambare, haos i mr$wu na Kosovu i Metohiji, srpska geta u Hrvatskoj i Bosni, stawe ni rata ni mira, Jugoslaviju koje prakti_no vi{e nema... sveop{tu, zapravo, bedu, strah i propadawe. Kako, kuda, _ime i s kim? Ova bolna pitawa na{e budu}nosti tra$e da se na wih, {to pre, odgovori. Novo vino ho}e nove me{ine. U preporod, u novo doba, Srbiju moraju povesti novi qudi. Mladi qudi, prvenstveno. Na strani mladosti su znawe, sve$ina mi{qewa, snaga, odva$nost da rizikuju. U mladosti Srbije jedina je mo} i nada da i biolo{ki osna$imo na{u naciju.
– 46 –

Onog trenutka kad kancelarije za nezaposlene prestanu pose}ivati mladi in$eweri, lekari, geolozi, piloti, ekonomisti, magistri i doktori nauka, preduzimqivi i ma{toviti sawari od smelih ideja i rizika, i kad najboqi i najmla|i prestanu da se iseqavaju a iz raseqewa ka Srbiji krenu povratnici, na{a dr$ava }e tek tada da se uspravi. Srpski pokret obnove je za Srbiju u kojoj }e znawe i stru_nost uvek biti iznad nacionalne, verske ili strana_ke pripadnosti i u kojoj }e zakone vlasti smeniti vlast zakona. Ho}emo da Srbiju vode najboqi, a ne najgori. Svaki vid revan{izma komunistima za wihovo bezakowe ili odmazde bilo koga prema bilo kome bi}e onemogu}eni, zabraweni. Najve}a nesre}a koja bi nas mogla zadesiti je da levo jednoumqe bude zameweno desnim ili ma kojim jednoumqem. Ho}emo Srbiju u kojoj }e interes gra|ana biti pre_i od interesa vlasti, a da iznad svega bude interes nacije i dr$ave. Mi bismo, naravno, izdali demokratsku tradiciju i svoje srpsko ime, ako bismo ikada sre}u svog naroda i dr$ave podizali na neslobodi, na bedi, na nesre}i bilo koga. Srpski pokret obnove je za Srbiju koju }e da pokre}e sumwa, kriti_ka re_, duhovna bura, a ne besumwivi qudi, baru{tina duha i gromki aplauzi. Za rat smo ideja i programa, a protiv ideja i programa rata. Za slobodnu smo utakmicu kapitala, roba, kulture, pameti. Dr$imo da su zakoni tr$i{ta i profita vazda bili razumniji od zakona i hirova politike. Kao vododelnica Evrope, Jugoslavija, a i Balkan ceo, mora na}i snage i mudrosti da se ` kako je govorio episkop Nikolaj Velimirovi} ` uzdigne iznad oba prokletstva: iznad mita o osu|enom Sizifu i mita o okovanom Prometeju. Najkra}e, nismo ni za iluzije Don Kihota, ni za sterilnu opreznost San_a Panse.
– 47 –

UO^I PRVIH VI<ESTRANA^KIH IZBORA
(„Srpska re_”, 5. decembar 1990.)

Da li je predsednik Predsedni{tva na Vas mislio, govore}i u Boru o „nekim ludacima i la$nim prorocima”? Ne sravwujte me s Milo{evi}em. To on _ini i ka$e „neki ludaci koji se bore za vlast”, i naravno da misli na mene. Ja, koji sam se odrekao najve}e mogu}e vlasti ` najtira$nijeg pisca u srpskom narodu _ije se kwige u ovom trenutku prevode na {est svetskih jezika, ja se borim za vlast! A ne bori se za vlast jedan priu_eni bankar i prose_an student prava?! Najte$e optu$be protiv svojih protivnika Milo{evi} }e lako sro_iti, i bi}e ubedqive, samo ako, figurativno, stoji pred ogledalom i opisuje ono {to vidi. <ta biste Vi s wim u_inili? Ne znam, zaista, {ta on mo$e da radi. Po{to }e biti, naravno, privatnih {kola, a poka$e li se ogromno interesovawe za neki marksisti_ki fakultet, on bi mogao da bude dekan. Ne}e, naravno, dr$ava pla}ati taj fakultet, ve} roditeqi koji tamo {aqu decu. Tu bi mogao brzo i da se obogati, s obzirom da tvrdi kako je ogroman deo Srbije privr$en marksizmu. Ne{to drugo u ovom _asu ne vidim. Ne mislite li da je zaslu$io barem funkciju {efa uprave na Kosovu? Taman posla. Kada smo se skupili na Kosovu Poqu, pro{le godine na Vidovdan, da obele$imo 600 godina od Kosovskog boja, nije bio mu{ko ni toliko da pre|e sto metara pe{ke kroz svoj narod, nego je si{ao iz helikoptera, s neba. Taj veliki Srbin, koji smatra da je Srbija du$na da kle_i pred wim, i vratio se u nebo ta– 48 –

ko, popev{i se u helikopter, na jedan bezobrazan, primitivan na_in, usred liturgije koja je slu$ena kosovskim mu_enicima. Posle toga _ina, kome sam prisustvovao, izgovorio sam re_enicu: „Ovo je sramota, ovaj _ovek je nesre}a srpskom narodu”! <ta je Milo{evi} u_inio za te izmu_ene Srbe na Kosovu? Ni{ta. Biju li ih? Biju. Iseqavaju li ih? Iseqavaju. Nikada im nije bilo gore. Gde je Kosta Bulatovi}? U Srpskom pokretu obnove. Gde je Bo{ko Budimirovi}? U Srpskom pokretu obnove. Gde je Zlatibor \or|evi}? U Srpskom pokretu obnove. U Socijalisti_koj partiji Srbije ostao je Bogdan Kecman i sli_ni primitivci i teroristi. Ponekad se, kad upravo o ovome razmi{qam, pla{im srpskog naroda. <iroke du{e se, izgleda, najlak{e kroz pamuk proteraju. Jedan potpuno nepoznat _ovek, dogmata, boq{evik sa dna kace, do|e na Kosovo Poqe i ka$e: „Niko vas vi{e ne sme tu}i!” Oslu{nite re_enicu. Vratite joj smisao iz medijskog mita u stvarnost. Katastrofa! Sad bi mogao i morao da ka$e: „Stoko, moraju vas tu}i!” Niko tako jeftinu re_enicu nije izgovorio i tako krvavo naplatio, zahvaquju}i srpskom narodu koji mu se bacio ni_ice pod noge. „Ti si car Lazar, Kara|or|e, Sveti Sava”. Najve}a poni$ewa do$ivi rob pomisliv{i da je oslobo|en, a nije. On tada, zapravo, sam sebe poni$ava. Probu|ene nade bez ikakve osnove, i kod pojedinca, i kod naroda, stvaraju stradalnike. Neke okolnosti su i{le na ruku Milo{evi}u da izgovori tu re_enicu, ali re_enica istoriju ne mewa. Srpski narod se svukao pred wim, potpuno mu se prepustio. I on je uradio ono {to se u tim prilikama radi. Pla{ite li se odmazde komunista u slu_aju da pobedite na izborima? Postoje informacije da su kolektivima od strate{kog zna_aja za Srbiju date instrukcije da, ukoliko se desi ne{to „neplanirano”, maksimalno bude uni{teno ono {to se mo$e uni{titi, ba{ kao {to su radili Nemci kada su se povla_ili. Verujete li u to? Mawa je {teta po Srbiju i to da se desi, nego da oni ostanu na vlasti. Jer, opet }emo stvoriti ne{to, a sa wima idemo samo u propadawe. Sva wihova nada je u ve– 49 –

rovawu da srpski narod ima filozofiju ovce. To _esto govorim qudima {irom Srbije. Pri_am im pri_u o seqaku koji vodi ovcu na pazar. „Mrzi{ li ti mene?” pita je. Ovca odgovara: „Ne, za{to bih te mrzela?” Seqak }e na to: „Kako za{to? Oca sam ti zaklao i pojeo. Majku sam ti zaklao i pojeo”. A ovca }e: „Pa, jesi, jesi, ali mi nisi popasao ono malo trave ispred mene i na tome sam ti zahvalna”. Oni, bukvalno, misle da srpski narod ima tu psihologiju ovce i da }e 9. decembra dobiti wegov glas. Upropastili su Srbiju, pobili tolike qude, milione oterali van Srbije, unesre}ili, obremenili mr$wom, pokrali, rasku}ili, osiroma{ili, ali ipak... nisu „ba{ sve pobili”, nisu „ba{ sve unesre}ili”, nisu „ba{ sve uni{tili”, pa zbog toga treba da im budemo jo{ i zahvalni. Da li srpski narod, prema onome {to ste videli putuju}i Srbijom, mewa svoj odnos prema Slobodanu Milo{evi}u? Iza qubavi u pijanstvu, po pravilu ostaje pusto{. Tako je i sa ovom vezom dela Srbije i wenog qubavnika. Gde se u Srbiji pomene ime Slobodana Milo{evi}a, _uju se isti zvi$duci kao da se pomene Frawo Tu|man. Aplauz je, ina_e, u srpskoj politici, prethodnica zvi$duku. Ne, me|utim, tako silovitom kao u ovom slu_aju. <ahovnica i petokraka jednako su popularni. Na _asnim izborima ovde bi, danas, socijalisti imali {anse kao i HDZ, ni za glas ve}e. Komunisti u Srbiji ne pokazuju ni najmawu $equ da se povuku, pogotovo nakon govora Slobodana Milo{evi}a u Ni{u. Kako vam se _ini taj govor? On je u Ni{u odr$ao opelo demokratiji. Dve sedmice uo_i izbora, {ef srpske dr$ave je, u svojstvu {efa srpskih boq{evika i srpske pro{losti, ponudio dilemu: mi ili rat, mi ili haos, mi ili krv. Pri tome je bio dosledan boq{evi_kom moralu da svoje protivnike proglasi neprijateqima koji $ele upravo ono o _emu je on govorio. Glasajte za nas, jer mo$ete ostati bez glave ` tako je Milo{evi} poru_ivao s ni{kog trga. Neprijateq je onaj koji ga ne voli. Wegov neprijateq je i neprijateq srpskog naroda. Ko je protiv vo|e, taj je i pro– 50 –

tiv Srbije. Lanac poruka ide u tom smeru. ^ovek koji, eto, tako nudi budu}nost, u celom govoru nije izustio nijednu re_ koja prili_i budu}nosti. Najnesre}niji trenutak za srpski narod je, zaista, wegova pojava na Kosovu Poqu, kada je izgovorio onu nesre}nu re_enicu. Ovaj _ovek, ovaj apostol Lewinovog Jevan|eqa, pokrao je sve ideje Francuske 7 i Akademije, oskrnavio ih pogre{nim _itawem i zaveo srpski narod u muq. Bili smo tada deset godina ispred svakog u Jugoslaviji. Sada smo deset godina iza i ovakve Jugoslavije. Kada se pojavio Milo{evi}, kada nas je ogrejalo to „$arko sunce” sa Istoka, Evropa je za Bosnu i Hercegovinu upotrebqavala izraz „Katanga Balkana”, a sada, ima tome godina, taj izraz upotrebqava za Srbiju. Ni{kim opelom demokratiji on je, ipak, {io odelo i za sopstveno opelo. Ho}e li Srbija imati svoju vojsku? Ne mo$e dr$ava imati dve vojske. Dok postoji jugoslovenska vojska, nema srpske, ali }e mo$da u sklopu jugoslovenskog ludila i to izmisliti. U svakom slu_aju, mi smo spremni na sve. <to god ho}e Slovenci i Hrvati za sebe, ho}emo i mi za sebe. Ako oni smatraju da mo$e da bude Jugoslavija sa slovena_kom, hrvatskom, srpskom vojskom ` u redu je, stvori}emo i to. Daqa sudbina Jugoslavije kroji, zapravo, sudbinu mnogo toga. <ta }e se dogoditi sa Vama, ukoliko postoje}a partija ostane na vlasti? Pre nekoliko dana, u „Politici ekspres”, meni se direktno predo_ava sudbina: ili }u biti likvidiran, ili }u morati da be$im iz zemqe. Oni meni poru_uju da posle 9. decembra mogu da budem likvidiran ili da be$im iz Srbije. I to _ine u srcu Evrope. <ta Evropa da misli o takvoj zemqi i takvom re$imu, kad je on spreman i na najcrwe brutalnosti prema opozicionim prvacima. Na sve to, ja im, me|utim, odgovaram: iz Srbije pobe}i ne}u, pogotovo zbog Slobodana Milo{evi}a nikada i niodakle pobe}i ne}u, pa neka _ine {to su naumili. Budu}nost }e se nad svim ovim zgra$avati, jer rukopisi, kako re_e Bulgakov, ne gore, pa i kad su rukopisi za „Politiku ekspres” i sli_ne depoe srpskih moralnih i svih drugih posrtawa.
– 51 –

1991.
Devetomartovske demonstracije i hap{ewa y Po_etak rata y Otpor ratu
y

<TA HO>E GENERALI
(Na savetovawu okru$nih odbora SPO, 3. februar 1991.)

Da Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove ne bi „izdalo” svoje _lanstvo i svoj narod, trebalo bi da danas izrazimo „bezrezervnu podr{ku” Predsedni{tvu SFRJ i generalima JNA, kao glavnim garantima da }e usta{ka i usta{oidna vlast u Hrvatskoj biti potu_ena, a mir i Jugoslavija spa{eni. No to nas ` zar ne? ` obavezuju „masovni i spontani” mitinzi podr{ke generalima i vojsci, koji se odr$avaju po Srbiji i svim srpskim krajevima. U taj nas tor mame, pa i uteruju. Ni Predsedni{tvu Jugoslavije, tom polumrtvom dinosaurusu iz xungle titoizma, bez kredita i bez znawa da spasava dr$avu, ni komandi vojske, toj zacementiranoj tvr|avi ideolo{ke nadmenosti i titoisti_ke oholosti, nikakve _estitke ne}emo da upu}ujemo. ^iwenice moraju biti pre_e od jeftinog skupqawa „nacionalnih poena” i strana_ke trgovine Zlom koje nas je natkrililo. Istina nas danas, jedino, mo$e voditi, makar i uz udarce la$i, da bi nam sutra, kad la$ potone, a potonuti mora, dana{wi izbor da istinu sledimo i kada je bolna, slu$io na _ast. Armijski dokumentarni film o generalu Martinu <pegequ i wegovim bojovnicima, mra_an zbog onih ispred kamere a licemeran zbog onih iza kamere, nije nas iznenadio niti bilo _emu pou_io. Znali smo i upozoravali, odavno, da se nad Srbima u Hrvatskoj sprovodi duhovni genocid ve} decenijama, od partizanske pobede zapravo, i da se priprema i zavr{ni udarac, po uzoru na 1941. godinu.
– 53 –

Partijski, dr$avni i armijski vrhovi ove zemqe sve su to poricali, servirali javnosti izmi{qenu stvarnost o bratstvu i jedinstvu, slavili ono {to su izmi{qali, a nas su progla{avali za {oviniste i aveti pro{losti. Znali smo, i bez ovog filma, i javno podse}ali, da je usta{ka i genocidna Hrvatska jedina nacisti_ka dr$ava u Evropi koja je iz Drugog svetskog rata iza{la kao pobednica, dobiv{i na poklon mnoge krajine naroda koga je nastojala da sasvim istrebi i primiv{i na dar i jo{ neke teritorije koje Hrvatima nikada nisu pripadale. Iz toga su mnogi Hrvati duboke mr$we i plitke pameti, vo|eni {ovinisti_kim elitama i zavo|eni {ovinizmom, izvla_ili zakqu_ke da se zlo_in isplati. Znali smo, i bez ovog filma, i svedo_ili na sav glas, da se u Hrvatskoj, umesto na pokajawu i osudi velikog zlo_ina po_iwenog nad Srbima, budu}nost temeqi na podgrevawu sna da se, _im iskrsnu povoqne okolnosti, genocid dovr{i i stvori etni_ki _ista dr$ava. Videli smo na vreme drvo za ve{awe na putu kojim su nas terali slepci, upozoravali smo da se om_a wi{e, ali su nas slepci, umesto da nas bar _uju, udarali svojim slepa_kim {tapovima. Skoro pet decenija, jugoslovenska komunisti_ka partija, weni generali, weni istori_ari, weni pisci, weni novinari, wene i javne i tajne filmske kamere, weni „masovni i spontani mitinzi”, tvrdili su ne samo da se repriza genocida ne priprema, nego da genocida nad Srbima nikada nije ni bilo! Slepac koji zaboravi i ono {to je nekada gledao, o_i nije ni imao, i slep se i rodio. Vojna skrivena kamera je prekasno, a i nepo{teno, ukqu_ena. Prekasno, jer je Zlo na sve strane ve} pustilo korene. Nepo{teno, jer su dokumentarnu istinu narodu ponudili isti qudi, ista vlast, ista sila koja je skoro pola veka {irila neistinu. Skrivawem istine bu_nom neistinom i u}utkivawem nas koji smo istinu kazivali, prakti_no je podstrekavana genocidna ideja u Hrvatskoj.
– 54 –

Sau_esnici u zlo_inu nemaju moralnu legitimaciju da sude zlo_inu. Paliku}e od svog po$ara nikoga spasiti ne mogu. Dokumentarni film o generalu <pegequ, kona_no, ne bi smeo da tereti samo wega i ostale generale Tu|mana. On je optu$nica, te{ka optu$nica, i protiv generala kojima se ovih dana upu}uje op{ta podr{ka sa „masovnih i spontanih” mitinga. Uslikani su slika onih koji su ih slikali. Film je snimqen u oktobru pro{le godine. On svedo_i da vojni vrh ove zemqe, a svakako i Predsedni{tvo Jugoslavije kao vrhovni komandant, znaju da vlast u Hrvatskoj priprema naoru$avawe bojovnika HDZ. Taj vrh zna da }e „kala{wikovi” biti prokrijum_areni iz Ma|arske. Skrivena kamera prati, _ak, konvoj oru$ja dok on prelazi granicu. Za{to oru$je ve} tada nije zapleweno, a javnost upoznata sa istinom? Koji su to stratezi, i sa kojim ciqem, re{ili da dopuste naoru$avawe i da, tek tri meseca kasnije, narede razoru$avawe? Nesporno je da u aprilu 1990. godine, kada je dobila izbore, HDZ ne raspola$e oru$jem. Ono malo policijske opreme i privatnog naoru$awa, uglavnom revolvera i lova_kih pu{aka, ni u kom slu_aju nije moglo da bude pokri}e i garancija sprovo|ewa u $ivot planova o _i{}ewu Hrvatske od Srba i wenom otcepqewu od Jugoslavije. Jo{ tada je trebalo izdati naredbu o razoru$avawu svih civila, ne samo u Hrvatskoj, ve} i u celoj zemqi. Snage, koja bi poku{ala da se odupre tom _inu, tada nije bilo. Za{to to nije u_iweno? Za{to se _ekalo da konvoji oru$ja preplave Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu? Za{to Vrhovna komanda vojske ve} deset godina dr$i trupe na Kosovu i Metohiji, a da ne naredi oduzimawe niti jedne pu{ke od {iptarskih terorista, iako se zna da oni raspola$u ne samo ’kala{wikovima’ i ’uzijima’, ve} i topovima? Za{to, napokon, odluka o razoru$avawu nije pala barem u avgustu 1990. kada su Srbi iz Knina, sabijeni u opsadu ve} naoru$anih trupa HDZ, upali u policijske stanice, da se i oni domognu oru$ja?
– 55 –

Kao da je Vrhovna komanda vojske, zbog ne_ega, dopu{tala da se i povampirene usta{e, i balisti, i muxahedini {to boqe za ratni sukob pripreme. Nenaoru$ani, oni su mogli samo da pi{u peticije protiv Srbije i Jugoslavije. Naoru$ani, do{li su i do snage da krenu na Srbe i da ru{e Jugoslaviju. Ne tako davno, zlo_in je bio i letak, a danas to nije ni metak. Izgleda apsurdno, ali i uverqivo, da je upravo Vrhovna komanda jugoslovenske vojske omogu}ila naoru$avawe onih koji }e ve} prve plotune sasuti u vojnike i oficire te iste armije. Za{to? Dok je {okirani narod gledao vojni dokumentarni film o <pegequ i aplaudirao „svojoj vojsci”, u kasarnama i armijskim ustanovama, _itana je i „prora|ivana” specijalna i tajna politi_ko-strate{ka analiza drame u zemqi. Citira}u neke od tih vojnih ocena i planova: ...Iako budu}i razvoj situacije u SSSR-u nije mogu}e pouzdano predvideti, u ovom trenutku se pouzdano mo$e re}i da je usporen proces dezintegracije te velike zemqe. Sovjeti su se po_eli pribirati... ...Ni u Jugoslaviji socijalizam nije dokraj_en i ba_en na kolena. Jugoslavija je, dodu{e, uz visoku cenu odolela prvom udaru i talasu antikomunisti_ke histerije. Zadr$ani su realni izgledi za o_uvawe zemqe kao federativne i socijalisti_ke zajednice... ...Treba u_initi sve da Savez komunista ` Pokret za Jugoslaviju, u idu}ih pet-{est meseci, postane glavna politi_ka snaga na jugoslovenskom prostoru i sto$er okupqawa svih levo orijentisanih politi_kih partija, stranaka, udru$ewa i organizacija... ...Deo regruta iz Hrvatske i Slovenije, raspore|en u Petoj (zagreba_koj) vojnoj oblasti, bi}e preba_en u druge vojne oblasti i u Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdu{nu odbranu... ...Na ideji jugoslovenstva, nacionalne ravnopravnosti, bratstva i jedinstva, slobode i socijalne pravde, Partija je ostvarila pobedu u ratu od 1941. do 1945. go– 56 –

dine. S tom idejom, Savez komunista ` Pokret za Jugoslaviju pobedi}e i sada... ...Vrlo je va$no spre_iti uvla_ewe „pete kolone” u redove Saveza komunista ` Pokreta za Jugoslaviju. Ne sme se dopustiti ponavqawe gre{aka kakvih je bilo u delovawu SKJ, kojega je razbila „peta kolona”... Ni jednu re_ iz ovih citata nije potrebno poja{wavati. Na{i generali ne vole metafore, slo$ene misli, aluzije. Wihov stil je jasan, boq{evi_ki. Nema mesta sumwi ili druk_ijem mi{qewu. Komunizam i socijalizam jedina su opcija, a jedina stranka koja u$iva blagoslov vojnog establi{menta je Savez komunista ` Pokret za Jugoslaviju. Naravno, u sprezi sa bratskim ili sestrinskim strankama, kakva je Socijalisti_ka partija Srbije. Ti na{i generali i wihovi miqenici ne ustru_avaju se ni trena da za ideal svih u Jugoslaviji proglase ne vra}awe na 1968. ili 1953. nego ba{ na 1945. godinu. Ni biv{i SKJ, ne{to idejno i klasno razbla$en, ne prihvataju. Oni su za _istu votku, za staqinisti_ko-lewinisti_ko-brozovski {piritus u kome slabi}i, kolebqivci i petokolona{i odmah uginu. U 1991. godini insistira se na Staqinovoj definiciji komunista kao qudi „posebnog kova”. Tim starcima, tim vr{wacima i kursistima Tre}e internacionale, tim herojima oki}enim ordewem za prolivenu krv svoje bra}e, tim komandantima ovda{wih gulaga, tim tamni_arima slobodne misli, tim crvenim feudalcima, tim spaqiva_ima kwiga, tim ru{iocima crkava, tim raspiku}ama _ije dugove ne}e mo}i da otplate ni wihova praunu_ad, tim unesre}iteqima svih u Jugoslaviji, a srpskog naroda posebno, smejali smo se i sprdali u novembru 1990. kada su, u „Sava centru”, u Beogradu, odr$avali osniva_ki zbor svoje nove, odnosno stare, Komunisti_ke partije. Verovali smo da su im, za sve vremena, presudili wihovi tragovi i da }e uskoro, pod teretom sopstvene savesti, moliti opro{taj od unu_adi, odlaziti u crkve na ispovest i kajawe.
– 57 –

Precenili smo qudsko i hri{}ansko a potcenili satansko u wima. I, evo, kazna susti$e. Loma_a za demokratiju je pripremqena, a sramni posao egzekutora poveren je srpskom narodu. Srpski pokret obnove uvideo je na vreme {ta se priprema, ali smo, na svu $alost, bili nemo}ni da 9. decembra spasimo Srbiju. Deo gra|anstva zavela je propaganda, deo osve{}enih je zapla{en pretwama za $ivot ili je ucewen bednim platama i penzijama. Sada se prisetimo onih ratobornih, predizbornih, nastupa generala, govora vrhovnog komadanta u U$icu, zastra{ivawa naroda ratom i gla|u na mitingu u Ni{u, vojnih transportera koji su, uo_i izbora, krstarili Srbijom. Setimo se i op{teg muka i $alosti kojim je narod Srbije do_ekao izbornu pobedu crvenih. Ona je proslavqena jedino u {tabu zaverenika protiv demokratije. Narod je tugovao, jer je znao da je pokraden i da je glasao ne iz ube|ewa ve} iz pustog straha. Od prvog dana opomiwali smo da se srpski komunisti 16. jula 1990. godine, kada su promenili ime, nisu ni najmawe promenili. Sada se saznaje da je i ta promena imena dogovorena u {tabu zavere. Plan je bio glumiti socijaliste, dok se ne dobiju izbori i dok vojska ne osnuje i u_vrsti svoju partiju, a tada se vratiti svojoj boq{evi_koj matici. To vra}awe nazad i ven_awe s le{om ve} je javno i odvija se pred na{im o_ima. Da se ba{ sasvim ne bi videlo kako se mladenci ` vampirski Savez komunista ` Pokret za Jugoslaviju i jo{ mal_ice maskirana Socijalisti_ka partija Srbije ` qube i razmewuju prstewe, narodu se baca ne pesak ve} kamewe u o_i. Kipte}i bes naroda sad se gu{i „nacionalnim” razlozima i agitacijom da ratujemo, da ginemo. To, drugovi komunisti, ne bi bio rat za spas Srpstva, ve} rat za spas va{eg propalog sveta i stila vladawa. Propalog, propalog, tovari{}i, iako likujete nad nagove{tajima da je wegova propast zaustavqena u Rusiji. Zar ova oronula, ostarela i polugladna Srbija nema pre{nijeg zadatka od ratovawa?
– 58 –

I kako to zami{qate da gurnete u rat narod koji nema ni svoje vojske, ni oru$ja? Kult srpske vojske deo je srpske tradicije. Armija kojom komanduju Brozovi generali i koja na svojim zastavama ima znamewe pod kojim su poubijani toliki Srbi, poru{eni toliki srpski hramovi i obe{_a{}eni toliki srpski grobovi, nije i ne mo$e da bude srpska armija! Nikada Srpska vojska ne bi dopustila poluvekovnu Golgotu svog naroda ni na Kosovu i Metohiji, ni u Herceg-Bosni, ni u Ra{koj, ni u Srpskoj krajini. I ne bi dozvolila da se do zuba naoru$aju ba{ svi oni _iji je nacionalni i verski ideal da Srba nestane. Nije, i biti ne mo$e srpska, ona vojska koja ho}e da na tenkovima vrati u Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju poredak koji su ti narodi odbacili. ^lanovi Srpskog pokreta obnove, a verujem i ogromna ve}ina srpskih mladi}a, odbi}e da obuku uniformu $andarma Jugoslavije i uniformu branilaca mrtvih ideja dva mrtva Josipa ` Broza i Xuga{vilija. Neka u rat za te ciqeve Brozovi generali i srpski komunisti vode svoje glave i svoju decu. Mi decu Srbije ne damo!

– 59 –

9. MART 1991.
(Trg Republike)

Junaci, Neka da Bog da danas svane sloboda na{oj Otaxbini. Ne}u da vam pri_am o tome {ta se sve od jutros zbivalo. Svi smo se probijali kroz iste policijske obru_e i pokazali da nema obru_a koji danas ne}emo slomiti. ^estitam vam, junaci! Tra$im od policije da nam odmah pusti pohap{ene qude. Zahtevamo: 1. Da Narodna skup{tina, kao osniva_ Televizije Beograd, odmah donese odluku kojom se zabrawuje Socijalisti_koj partiji Srbije i Savezu komunista ` Pokretu za Jugoslaviju da vode kadrovsku i programsku politiku Televizije Beograd. 2. Da kanali Televizije Beograd budu nadstrana_ki, odnosno strana_ki tako {to }e biti podeqeni svim politi_kim strankama, srazmerno wihovoj ulozi u politi_kom $ivotu Srbije. 3. Da Du{an Mitevi}, Sergej <estakov, Ivan Krivec, Predrag Vitas i Slavko Budihna bezuslovno danas podnesu ostavke ili budu smeweni sa svojih du$nosti. 4. Da se Televizija Beograd pismeno izvini svim opozicionim strankama i organizacijama za nepo{tovawe zakona o {tampi u predizbornoj kampawi i da se ta izviwewa emituju na svim dnevnicima Televizije Beograd. Da se Televizija Beograd pismeno posebno izvini Srpskom pokretu obnove za uvrede koje je SPO-u uputio novinar Televizije Beograd Slavko Budihna, kada je u
– 60 –

televizijskom Dnevniku beogradske televizije objavio da je na{a stranka produ$ena ruka Tu|mana i hrvatskih usta{a. Da se u televizijskom Dnevniku pro_ita demanti Srpskog pokreta obnove i to obavezno danas, najkasnije do {esnaest _asova. Od Televizije Beograd, daqe, tra$imo da direktno prenosi rad Narodne skup{tine; da se zabrani i spre_i ometawe rada televizijskim organizacijama koje sada ne kontroli{u Socijalisti_ka partija Srbije i Savez komunista ` Pokret za Jugoslaviju; da se NTV Studiju B i JUTEL-u omogu}i da svoje emisije emituju i preko prenosne mre$e Televizije Beograd; da vlast u Srbiji garantuje da ne}e spre_avati bilo koga da dobije dozvolu za otvarawe televizijskog studija ako ispuwava uslove propisane zakonom; da se novinari, bez razmatrawa wihovih radnih i disciplinskih gre{aka od strane nezavisnih sindikata i Dru{tva novinara, ne mogu ka$wavati i otpu{tati sa posla. Ukoliko u televizijskom Dnevniku u tri ili onome u _etiri sata ne bude, kao po_etak ispuwavawa na{ih zahteva, objavqen demanti koji tra$imo i ukoliko qudi prozvani od vas, omra$eni televizijski urednici, urednici la$i, ne podnesu ostavke, krenu}emo pravo na Televiziju Beograd, a ja }u biti na _elu. Tih pet lopova i la$ova }emo izvesti iz televizije, pred narod, da pred narodom, pred vama, podnesu ostavke. Nadam se, ipak, da }e razum pobediti, i da to ne}emo morati da _inimo. Mi ne demonstriramo protiv organa vlasti, mada wome zadovoqni nismo, niti protiv izbornih rezultata, mada u wihovu istinitost ne verujemo. Mi samo ho}emo da petorica televizijskih urednika odu. Danas treba pokazati srpsko srce i srpsku izdr$qivost, drugog nam puta nema. Podse}am vas na re_i patrijarha na{e svesrpske pameti, Vladike Rada Wego{a, da _ast i bruka $ive dovijeka i da je svako ro|en za po jednom mrijeti.
– 61 –

OSVAJAWE SLOBODE
(Terazije, 12. marta 1991.)

Dolazim pravo iz zatvora. Tri dana do mene, u }eliji, nisu stizale nikakve vesti. Ovo ovde je, zbog toga, za mene ne{to nepoznato i novo, ali veliko. Tri dana sam, i ne znaju}i {ta se zbiva, ba{ na ovo _ekao. Govorim tako {to mi se pla_e i {to bih leteo od sre}e. Nikada ne}e pro}i bol {to je 9. marta na ulicama prestonog grada pala srpska krv, {to su pala dva nedu$na srpska $ivota. Odajmo im, i ve_eras, po_ast. S Trga Republike, pre tri dana, po_eo je juri{ u slobodu. To vi{e nije i ne mo$e da bude Trg Republike. To je, od pre tri dana, Trg Slobode. Ovo jesu demonstracije studenata, ali je ovo i ustanak cele Srbije. Va{e zahteve pisao nisam, a potpisujem ih. U ovom _asu, Srbija je kao rascepqena jabuka. Do{ao sam ovde da vas zamolim da se Srbija sastavi u jednu jabuku, u celu, zdravu jabuku, da se vrati mir u gradove, u {kole, da se pomire zava|ene strane, da se pomire o_evi sa decom, dedovi sa unucima. Kako da se pomirimo? Tako {to }e o_evi $rtvovati svoju ta{tinu i uobraziqu i slu{ati ono {to im budu}nost Srbije govori, {to im ka$u wihova deca. Sutra, ako bude trebalo da se gine, ginu}ete vi, starci sigurno ne}e. Po{tujte ih kao o_eve i dedove, kako dolikuje, a oni Srbiju moraju da prepuste vama.
– 62 –

Bilo bi licemerno s moje strane da ka$em: „Izbavili ste me iz zatvora, hvala vam, mi sad idemo ku}i”. Ne. Prethodno moraju da se puste svi uhap{eni. Veliki deo zahteva je ve} usvojen i to je pobeda. Posle 9. marta, Srbija nikada vi{e ne}e biti Srbija pre 9. marta. ^ujem da na mesto gospodina Du{ana Mitevi}a dovedo{e gospodina Ratomira Vica. Sja{i Kurta da uzja{e Murta. Ne seti{e se da na _elo Televizije dovedu Matiju Be}kovi}a, Milorada Pavi}a, qude poznate {irom sveta, kojima mo$emo da se podi_imo. Imena pomiwem uzgred. Ne znam koga vi predla$ete, siguran sam da predla$ete najboqe, i pridru$ujem vam se. Vi ste budu}nost, vi vodite mene. Ja sam bio budu}nost 1968. godine. Bili smo prva posleratna generacija koja je ustala protiv despotizma. Grejalo nas je isto ose}awe za demokratiju i pravdu, za slobodu svakog _oveka, kao i vas. Pravde radi, re}i se mora da vlast Josipa Broza nije onda naredila da se tuku deca Srbije, kao {to je 9. marta uradila ova vlast. Nije Broz tada izvodio vojsku na ulice. Proklet neka je onaj koji je 9. marta vojsku i policiju poslao na ovaj grad. Ni jedan jedini zahtev u tom trenutku nije bio uperen protiv institucija vlasti u Srbiji, protiv dr$ave, protiv ustavnog poretka, _ak ni protiv re$ima. Zar je morala da padne krv zbog pet la$ova s televizije, omra$enih u celom srpskom narodu? Odgovorni za krvoproli}e du$ni su, tako|e, da podnesu ostavke. Kakve komisije, kakvi anketni odbori, kakvi bakra_i? U svim normalnim zemqama, kada policija udari na narod, kada jurne na narod i kada potekne krv, nema komisija, ve} ministar policije, u tom _asu, podnosi ostavku. Iz zatvora nisam iza{ao na slobodu, do{ao sam na osvajawe slobode.
– 63 –

KAKO JE NASTAO POKLI^: SVI, SVI, SVI...
(Trg Slobode, 13. mart 1991.)

Za{to ovako mirno, kao {to je sada, nije bilo na ovom Trgu pre _etiri dana, 9. marta, kada smo se ovde okupili u ime budu}nosti, zabrinuti za wu, istih _istih misli i otvorene du{e kao i danas, a suo_ili se, nepripremqeni i nespremni, s najgorom pro{lo{}u koju ovaj Trg i ovaj narod pamte? Nekome je zlo, pre _etiri dana, odgovaralo. Vlast koja se tenkovima i suzavcem brani, pendrecima i mecima potpisuje, psima i kordonima $andarma _uva, a la$ima krv sa sopstvenih ruku pere, nije ni straha vredna vlast. Da je pre _etiri dana bilo kao danas, da komunisti nisu pokazali {ta i kako umeju kad ni{ta ne umeju i kad treba ra_une da pola$u, na{a dva brata, ubijena pre _etiri dana, bila bi ovde s nama. Onaj ko je naredio napad na decu i prolio krv, a znamo ko je to i znamo da }e mu istorija ime uz tu naredbu ispisivati, onaj ko je zarad vlasti obe{_astio vlast i poslao Srbe na Srbe, odgovoran je pred Srbijom i pred Svetim Savom, i od te odgovornosti pobe}i ne}e. Mi, me|utim, tra$imo i zemaqsku pravdu. Pam}ewe devoj_ice Kristine, pretu_ene 9. marta, bi}e i pam}ewe ovog naroda. Fotografija Dragane Milojevi}-Srdi}, s rukama ispred vodenog topa, svedo_i}e o brutalnosti re$ima spremnog na sve, ali i o hrabrosti da se pred taj re$im stane. U podne 9. marta u susret su nam poslali borna kola sa mitraqezima, a mi smo se u podne 9. marta sreli sa sobom.
– 64 –

Pred Srbijom su te{ka vremena. Oni da odu ne}e, to su pokazali, mi da ih trpimo ne smemo. U popisu politi_kih previrawa u biv{im socijalisti_kim zemqama, Beograd je, zbog 9. marta, zbog onoga kako su se beogradski vlastodr{ci poneli 9. marta, dobio mesto posledweg bastiona boq{evizma, i tako mu se, sada, na sramotu, ime pi{e. Ne}e dugo, to jedino mo$emo da obe}amo. Na{a pro{lost, na{a tradicija, nala$u nam da budemo Prag a ne Bukure{t, i toga }emo se dr$ati. Represija se, me|utim, nastavqa. Mnogi qudi, mirno okupqeni pre _etiri dana na ovom Trgu i samo zbog toga batinani, jo{ su u zatvoru, a sti$u vesti, tako tipi_ne za totalitarne sisteme, da im se ni ta_nog broja ne zna i da se nad wima vr{i i fizi_ka tortura. Sva mo} im se slila u pendrek. U unutra{wosti se privode, saslu{avaju, izla$u najte$im pretwama i pritiscima oni koji su 9. marta bili u Beogradu, a ne {tede se ni wihove porodice. Po_e}e, _uje se, i otpu{tawe s posla. Zar je to Srbija kakvoj te$imo? Dr$ave u kojima su zatvori deo politi_kog $ivota i mesto za politi_ke obra_une i razra_une, i same postaju jedan veliki zatvor. Svet nas gleda u _udu. S hap{ewima i privo|ewima na famozne „informativne razgovore”, sa svim tim odmazdama, s podvalama i la$ima ko je {ta 9. marta radio i ko je {ta uradio, mora odmah da prestane. Iz zatvora moraju na slobodu odmah biti pu{teni svi. Svi! Svi! Svi! Hajde, pet minuta neprestano, po{to Televizija prenosi ovaj dana{wi miting, da ponavqamo, u jedan glas: svi, svi, svi...

– 65 –

SE>AWE NA 27. MART 1941.
(Trg Slobode, 27. mart 1991.)

Na dana{wi dan, pre pola veka, u ovom gradu je srpski narod oven_ao sebe trnovim vencem slave, poneo najve}i krst onoga vremena i zaputio se na Raspe}e. Poni{tili smo, tada, jedan me|udr$avni posao koji je, meren razumom trgovaca, po nas bio koristan, ali i ne_astan po ar{inima srpske tradicije i istorije. „Boqe rat nego pakt!” i „Boqe grob nego rob” ` odjeknulo je Beogradom u okolnostima kada se niko drugi u celoj Evropi, osim Srba, na takav _in nije usudio. Na{ svetosavski krst odbio je diktat kukastog krsta u _asu kada Francuske nije bilo, kada je Laman{ jedini branio Britaniju, kada je Gr_ka izdisala, Amerika bila daleko i neutralna, a Rusija i daleko i u sumwivom savezu sa fa{isti_kom imperijom. Pre pola veka, na dana{wi dan, vest o pu_u u Beogradu stigla je kneza Pavla u Zagrebu. Onda{wi poglavnik Hrvata, doktor Vladimir Ma_ek, ponudio je odmah namesniku Kara|or|evi}u „verne hrvatske trupe”, koje }e slomiti pobunu. „Moj narod ne}e pakt, i moj narod ho}e da se sklonim. Moja je vrhovna du$nost da voqu svog naroda po{tujem”, odgovorio je knez demokrata. Mi 9. marta nismo bili pu_isti, niti smo ugro$avali vlast dana{weg kneza komuniste. Tra$ili smo samo slobodnu {tampu i ostavke petorice televizijskih novinara, i to onih i onakvih koji samo u boq{evi_kom poretku neznawa i obesti mogu biti novinari. Zbog tog zahteva, proglasili su nas ru{iocima, olo{em, usta{ama, stranim {pijunima. I pucali u nas. Marta 1941. poni{tili smo ugovor sa silama osovine, oborili vladu, Namesni{tvo i kneza, pohapsili to– 66 –

like generale i oficire, maloletnog kraqa doveli na presto… a poginuo je samo jedan _ovek, $andarm koji je prvi potegao oru$je i kome nije pucano u le|a. Marta 1991. godine, komunisti_ka vlast je, brane}i uredni_ka mesta svojih pet hvalopojaca, ubila dvojicu qudi, a bolnice napunila premla}enima i rawenima. Srbija to vi{e trpeti ne sme i ne mo$e. Srbija je gladna i hleba i demokratije.

– 67 –

PRVI <TAB SPO
(Na sve_anoj akademiji, Dom sindikata, Beograd, 13. maj 1991.)

Preselimo se, u mislima, u sumrak 17. aprila 1941. godine, na visoravan jednu, nedaleko od Doboja. Nemci zaposedaju varo{. Brzi odred ve} pora$enog i rasturenog 41. pe{adijskog puka Jugoslovenske kraqevske vojske odstupa prema brdima. Radio-telegrafista raportira pukovniku Dragoqubu Mihailovi}u: „Kapitulacija… kapitulacija… na{e vojske i na{e dr$ave vi{e nema!” Pukovnik komanduje da se odred postroji. Ka$e: „Junaci, ne priznajem kapitulaciju, jer te re_i nema u srpskom jeziku!” Nekoliko trenutaka }uti pred nemim strojem, u zemqu oborenog pogleda. Zatim {apatom, gotovo za sebe, ka$e: „Sramota… ovo nije bio rat, ovo je bila neka zabuna”, a onda povi{enim glasom veli: „Rat tek po_iwe”, i sam se upu}uje u {umu. Trena toga, kada je sumrak padao na visoravan ali i na Otaxbinu, pukovnik je, zabele$ili su o_evici, li_io na _uvenog Tripka Xakovi}a, koji je, u ona druga mra_na vremena, sam na Tari sa_ekao tursku vojsku. Za Mihailovi}em kre}e tridesetak vojnika i podoficira: kapetani Milojko Uzelac zvani Taras i Petar Damjanovi}, marinac Frawo Seni_ar, Hrvat iz Dalmacije, Jevrejin Xili Bewamin, kapetani Miroslav Stankovi} i Milenko Reqi}, poru_nik Bo$idar Ili}, narednik Gojko Ajvaz, potporu_nik Pavle Me{kovi}, major Miodrag Palo{evi}... Severno od Han Pijeska, izjutra 26. aprila, ovi neustra{ivi qudi napadaju jednu nema_ku motorizovanu kolonu.
– 68 –

Pretposledweg dana aprila, posle danono}nih borbi sa Nemcima i usta{ama, prvi gerilci u tada porobqenoj Evropi prelaze Drinu i sti$u u Srbiju. Pukovnik Dra$a Mihailovi} naredio je da se razviju dve zastave: Jugoslovenske kraqevske vojske i 41. pe{adijskog puka. Odred je otpevao dr$avnu himnu „Bo$e pravde” i pesmu „Oj, Srbijo”. Nedaleko od Bajine Ba{te, 5. maja, Odred opkoqavaju Nemci. „Razre{avam vojni_ke zakletve i du$nosti svakoga od vas ko danas nije spreman poginuti!” ` ka$e Mihailovi}. Neki odlaze. Pukovnik kre}e u proboj i na obronke Suvobora, onog istog Suvobora koji je planinu u_inio slavnom, opet ratnog Suvobora, i na Ravnu Goru dolazi u no}i izme|u 12. i 13. maja. Odatle, odmah, upu}uje poziv na ustanak, a u planinske pastirske kolibe sme{ta {tab SPO ` {tab Srpskog Pokreta Otpora! Toga 13. maja 1941. bio je utorak. Danas, 13. maja 1991. je ponedeqak. Dana{wi SPO je osniva_u i vo$du onda{weg SPO pro{le godine, na Ravnoj Gori, $eleo da podigne skromno spomen obele$je, ali smo, progoweni od komunisti_ke policije, tu mermernu plo_u morali da zakopamo. Bili smo danas na Ravnoj Gori i plo_u otkopali. Na woj pi{e: U Topoli ` Kara|or|e, u Takovu ` Milo{, na Ravnoj Gori ` _i_a Dra$a. Istina je, napisa Lav Tolstoj, kao i zrak sunca: ni_im se ne mo$e skloniti, prekriti i zatrpati. SPO je, pre pola veka, zastavu Otaxbine digao iz pra{ine i na Ravnoj Gori sebi zadao velike obaveze: proterati okupatora, za{tititi Srbe od hrvatskog genocida, sjediniti srpske zemqe i krajine i, ako to $ele Hrvati i Slovenci, sa_uvati Jugoslaviju. SPO danas ima, tako re}i, iste ciqeve, pa i onaj o progonu okupatora. To, dodu{e, nisu Nemci ili Ma|ari ili Italijani, ni_ija tu|a vojska, nego jedna nama
– 69 –

nasilni_ki nametnuta tu|a ideologija koja ve} _etiri i po decenije u lancima dr$i Srbiju. Kad je Mihailovi}ev SPO poveo ustanak protiv okupatora, srpski komunisti, predvo|eni strancima i qudima sumwivog porekla i zanimawa, poveli su ustanak protiv SPO, izazvali krvave deobe u srpskom narodu, okrenuli oca na sina, brata na brata, terorom, me|unarodnim podvalama i stranim trupama domogli se ratne pobede i do _asa ovog nam petokraku, taj i nesrpski i nehri{}anski i nedemokratski pe_at nesre}e, nametnuli kao sudbinu. Zato {to ne}e petokraku, zato {to ne}e tu|e ve} svoje belege, zato {to ho}e demokratiju a ne komunokratiju, zato {to ho}e da Srbija bude jaka a ne i duhovno i ekonomski obogaqena, zato {to ho}e da Srbiju vode najboqi a ne najgori, SPO je danas na istom ni{anu istih ni{anxija kao i SPO pre pet decenija. Bela Crkva i 7. juli 1941. ponovili su se u Beogradu 9. marta 1991. godine. Razlika je samo u tome {to je pre pola veka srpska petokraka pucala u Srbe po naredbi jednog tu|inca, a danas srpska petokraka puca u srpsku omladinu po naredbi Srbina! Srpskom pokretu obnove slu$i na _ast {to je 9. marta bio i Srpski pokret otpora. „Svetske bure i oluje odnele su i mene i moje delo”, rekao je, slomqen zbog sloma wegovih i vojni_kih i demokratskih ideala, general Mihailovi} komunisti_kim sudijama. Vreme je pokazalo da je govorio neistinu. Slava tog _oveka nije potamnela, a sa wegovog dela skidaju sramotu istorijske _iwenice i neuga{eno pam}ewe naroda. Sudski proces iz 1946. bio je montiran. Samo tako je vitez mogao biti progla{en za izdajnika, a $rtva za xelata. Austrijski kaplar sudio je srpskom generalu, poredak bez _asti sudio je jednom _asnom _oveku, sekta bezbo$nika sudila je izuzetnom hri{}aninu. „Reko{e mi jednog dana da je {teta {to ja nisam postao patrijarh, a na{ patrijarh Gavrilo vo|a gerile”,
– 70 –

ka$e Mihailovi} na su|ewu. „Zale|e ove kritike bilo je u tome {to sam u pomirqivosti i pra{tawu i{ao daqe i od najve}ih hri{}ana. Da su partizani takvi bili, Nemci bi nas te$e osetili, a upokojene desetine hiqada na{ih vrlih doma}ina bile bi sa nama i ne bi, umesto nas, na{ Beograd osloba|ao sovjetski general Tolbuhin.” I, zaista, Mihailovi} bi, ve} u septembru 1944. godine, umar{irao u jugoslovensku prestonicu samo da i Vinstonu ^er_ilu, kao i Josipu Brozu, nije bilo stalo do toga da, kako ka$e Majkl Lis, Srbija bude razapeta na petokraku i silovana. Ve} pola veka nasilno se napada svest i podsvest naroda tvrdwama da je Mihailovi} oko sebe sakupio goli olo{, masne i prqave koqa_e, talog sami, buka_e i umobolnike. Da li je, zapitajmo se, takav bio kwi$evnik Dragi{a Vasi}? Ili profesor krivi_nog prava Radoje Vuk_evi}? Ili major Aleksandar Mi{i}, sin vojvode @ivojina Mi{i}a? Ili umni Adam Pribi}evi}? Ili poru_nik, Hrvat po ro|ewu, Zvonimir Vu_kovi}? Da li je takav bio i dr @ivko Topalovi}? Ili general Miodrag Trifunovi} ` Drowa? Ili Slovenac, major Ivan Fregl? Ili Jevrejin, redov Bewamin? Ili narednik Krsta Kqaji}? Da li su takvi bili oficiri Deroko i Bojovi}? Da li je Stana Pu{evi}, _ijih devet sinova gine brane}i zbeg srpske sirotiwe i neja_i od usta{a i Nemaca, majka devet novih Jugovi}a ili majka devet koqa_a, gibani_ara i izdajnika? Sa Dra$om Mihailovi}em su bili najboqi. Doma}ini, oficiri, profesori, sve{tenici, pisci, advokati, u_iteqi, sudije. A upravo je Srbija lakomosti, neznawa, ideolo{kog slepila, sumwive vere, jednosmerne pameti, skorojevi}stva i duhovnog ba{ibozluka oti{la na drugu stranu. Na svetosavskom kongresu, u selu Ba, uz Mihailovi}a su stali prvaci svih predratnih politi_kih stranaka u Jugoslaviji, svih osim komunista. Bilo je, naravno, naplavina i u Ravnogorskom pokretu. Bilo je qudi koji su sramotili Mihailovi}evu za– 71 –

stavu, i naciju, i wenu veru. Bilo je kabadahija, neposlu{nih komandanata, samozvanih lokalnih vojvoda. Wihove grehe i kratku pamet nepo{teno je svaqivati na ple}a generala Mihailovi}a. U okupiranoj i na nekoliko dr$avica razbijenoj zemqi, on iz planine nije mogao da pod kontrolom dr$i svako seoce i svaku jedinicu. Mnogo toga {to je $eleo nije se desilo i dosta toga {to se desilo nije $eleo. Naro_ito je bio nemo}an da spre_i komunisti_ke zlo_ine koji su wemu pripisivani. Po partijskom zadatku, mnogi partizanski teroristi su pu{tali brade i duge kose, petokraku zamewivali kokardom i klali po Srbiji. Bio je neverovatno skroman, jednostavan. U na_inu odevawa, u ratnoj posteqi ili ishrani, ne be{e nikada razlike izme|u generala Dra$e i redova Janka, wegovog posilnog. Po tome je podse}ao na kraqa Petra I Kara|or|evi}a. Nije slu_ajno Srbija tome svome vladaocu dala nadimak _ika Pera, a ravnogorskom komandantu _i_a Dra$a. Sawario je o ujediwenom Balkanu i _itavo vreme rata odr$avao veze sa generalima u Bugarskoj, Gr_koj, Albaniji. Usred najve}eg hrvatskog i muslimanskog pokoqa nad Srbima, on za komandanta Prvog ravnogorskog korpusa postavqa jednog Hrvata, a u _etnike poziva mnoge muslimane i {tampa za wih posebne novine u slobodnim srpskim planinama. „Rastali smo se bratskim zagrqajem”, se}ao se posle rata kapetan Mensfild. „^i_a je bio nasmejan, ali je tuga sen_ila wegove bo$anstveno divne o_i u koje me je bilo sramota da gledam. Stideo sam se, jer je Radio London slavio _oveka koji je u Jugoslaviju poslat sa misijom da oslobodila_ki rat pretvori u bratoubila_ki i da na ru{evinama dr$ave podigne komunisti_ku >ele-kulu”. Napustili su ga svi. Sin i k}erka. Zatim ^er_il. Potom i jugoslovenski Kraq. Za kraqem, ameri_ki predsednik. Na kraju i komandant wegove li_ne garde.
– 72 –

Sve te udarce primio je bez jauka i nije se odrekao nikoga od onih koji su se wega odrekli. Kao da mu je Hristos sami bio uzor u nevinom stradawu. „Mnogo sam hteo, mnogo bio zapo_eo i mnogo verovao”, rekao je on 16. jula 1946. svojim sudijama, znaju}i da je do{ao kraj i, mo$da zbog toga i podsvesno brane}i sebe onim Brankovim stihovima iz elegije „Kad mlidijah umreti”. Odmah potom, zagrobno osmehnut i uz naklon oficira gospodina , uputio se u svoju }eliju. Kao i Pontiju Pilatu, wegovim ubicama se $urilo. Smrtnu presudu i odbijawe $albe na wu izrekli su u istom danu.

– 73 –

ZASLU@ILI SMO TUTORSTVO EVROPE
(NIN, 17. maj 1991.)

\ur|evdan je pro{ao a „komunisti” su, uprkos Va{em obe}awu, ostali na vlasti... Onaj |ur|evdan koji sam najavio u decembru, desio se ne{to ranije, 9. marta. Da su se stvari odvijale onako kako je trebalo da se odvijaju, da se u redovima opozicije nisu pojavili oni koji su na brzinu procenili da je a$daja gotova i da se {to pre treba upustiti u trgovinu, uz sitan }ar za sebe, ve} u martu bi se sve svr{ilo. Ipak, posle tog dana ovi vladaju po inerciji, oni su na aparatima za ve{ta_ko disawe. Ne potcewujete li, gospodine Dra{kovi}u, uticaj i ra{irenost Milo{evi}evog fenomena kod Srba? Ne potcewujem. Na dan izbora, 9. decembra, jo{ na bira_kom mestu, prognozirao sam pobedu i Socijalisti_ke partije Srbije i predsednika Republike. ^ak trijumfalnu pobedu. Znam da je u srpskom narodu, naro_ito izvan Srbije, jo{ jak taj mit, kult predsednika. Ipak, 9. mart je pokazao da je tako re}i sva mladost, sva budu}nost Srbije protiv predsednika i poretka koji on personifikuje. Ni to ne potcewujem. Imate li vi li_no nekakav neizmireni emotivni ra_un sa wim, nakon hap{ewa 9. marta? Ne. Da li Vas je iznenadilo hap{ewe? Iznenadilo me je zato {to se desilo u Skup{tini. U skrnavqewu parlamenta na takav na_in bilo je i simbolike, pa i otvorenih poruka kako se u Srbiji do$ivqava vi{estrana_ki sistem. A iznenadilo me je i to {to me nisu hapsili i ranije.
– 74 –

Jedan ste od retkih qudi koji je imao tu privilegiju ili strahovitu odgovornost, kako ho}ete, da nekoliko puta uzviknete svojim sledbenicima: „Juri{! Juri{! Juri{!” Po{to spadate u onu „vrstu” koja se u polemici u NIN-u naziva „vrelim dinarcima”, montawarima, niste li tog momenta izgubili samokontrolu? Nisam izgubio ni samokontrolu, ni kontrolu. Mislim da sam tim pozivom na juri{ spasao mnogo $ivota. U sli_noj situaciji sutra bih sve ponovio. Na juri{ sam se odlu_io u trenutku kada sam video mladi}a koji brani grlo od psa koji mu je skakao za grkqan. To je bio juri{ na odbranu golih $ivota. To je bio juri{ protiv pola veka sistemati_no izgra|ivanog sistema u kome je bilo dovoqno samo na sebe obu}i nekakvo dr$avno par_e ode}e, staviti neki znak dr$ave i sile na sebe i tretirati narod kao stoku. Nije li bilo previ{e lako re}i „Juri{!” sa balkona? Malo ste podse}ali, vi i ovi oko vas, na sve_anu lo$u „Zvezdinog” stadiona, koja upu}uje najboqu navalu u Evropi u napad? Oni nisu prikazali na televiziji da mene, posle komande „Juri{!”, na balkonu vi{e nije bilo. A gde sam bio, vidi se na snimku. Bio sam u prvim redovima, sa palicom otetom od policije, da se i ja tu_em. I opet bih. Deveti mart za_et je tako|e „istorijskim re_ima” koje su tipi_ne, bar po gledawu sa strane, za odnose me|u „dinarcima”. On ka$e vama: „Ne dam!”, vi odgovarate: „Da}e{, da}e{!” Koliko je tu bilo o_igledne namere da jedan „dinarac” isprovocira drugog na akciju? Ne znam otkuda i _emu insistirawe na tome „dinarci” i „nedinarci”, {arplaninci, Durmitorci... Teorija o nekakvim dinarcima, uvezenim Srbima, sad je popularna u Beogradu. Tu teoriju naro_ito propagira jedan akademik, _lan Socijalisti_ke partije Srbije. U principu, takvo razvrstavawe qudi na osnovu toga gde su ro|eni, ne prihvatam. Kona_no, nisam ro|en nigde blizu Dinare, ve} u najravnijem delu Srbije, u Banatu. Ka$ete da je Milo{evi}u „kowa osedlala” srpska inteligencija? Me|utim, mislite li da je srpska inteligencija i daqe uz Milo{evi}a? ^ini se da ga ta
– 75 –

inteligencija napu{ta, da je zbuwena, da se pravda, da pere ruke, ali da i daqe ne zna {ta }e? Mnogi se osve{}uju, mnogi se kaju, mnogi i javno priznaju zablude. Nekima je promena adrese izgleda definitivna: Francusku 7 trajno su promenili za Lewinovu 6. Drugi poku{avaju da nekakvim vanstrana_kim delovawem, ne znam _ime, svesno ili nesvesno, opet pru$e ruku spasa jednom davqeniku. Vanstrana_ko politi_ko delovawe je kao ona devojka koja je samo malo trudna. Ovih dana na{ akademik, ugledni kwi$evnik, izjavquje da su politi_ke stranke, opozicione naravno, najunosniji vid male privrede. Stekao bi _ovek utisak da se obr}u milioni dolara, da se mi bogatimo. Pozivam tog gospodina neka se malo bavi tim zanatom i da vidi kako je. Istina je da nas odr$ava _udo. Pomo}i niotkuda. Saplitawe sa svih strana. Na{e _lanstvo trpi svakodnevna {ikanirawa na poslu, otpu{tawa, prebijawa... Da li je onda, po va{em sudu, kona_no re{ena dilema u Srbiji ide li prvo demokratija ili nacija? Pet godina smo, evo, izgibli oko te dileme. Rezultat je nikakav. Niti smo oja_ali naciju, niti smo se izborili za demokratiju. Jasno je kakav je smer neophodan: prvo demokratija, iza toga demokratija, pa na tre}em mestu demokratija! Onda sve samo po sebi dolazi. Demokratska Srbija neminovno pora|a jaku Srbiju, jaku i ekonomski, i duhovno, i vojni_ki, i ta jaka Srbija postaje najja_a za{tita Srbima izvan Srbije. Tvrdim da je na odre|en na_in za sada{we stradawe Srba u Hrvatskoj ponajpre kriva ova _iwenica {to se mi pet-{est godina vrtimo u manitom krugu: prvo nacija pa demokratija. Da je Srbija pre pet godina imala po{tene vi{estrana_ke izbore, da je postala demokratska, ona bi za ovih pet godina ve} iza{la iz ekonomske krize, bila duhovno osna$ena i danas bi bila tako jaka da nikom u Zagrebu ili bilo gde na pamet ne bi palo da provocira nekakav rat sa takvom Srbijom. Pukla je koalicija izme|u va{e partije i demokrata? Odbori i _lanovi Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove u unutra{wosti dobro sara|uju. I to u
– 76 –

pravom smislu te re_i. Ako zatezawa i nesporazuma ima, onda ih ima na vrhovima dve stranke. Meni je $ao {to moram da ka$em da ni jednu demokratsku i va$nu akciju od izbora, od formirawa Ujediwene opozicije Srbije, Demokratska stranka nije povela. Sve je pokretao Srpski pokret obnove, a oni su se, u zadwi _as, pridru$ivali. Prvaci Demokratske stranke sami se hvale time kako su, posle 9. marta, u naredna dva-tri dana, oni popunili „prazninu” koju je ostavio, kako ka$u, predsednik Srpskog pokreta obnove. Pa, kakvu su oni to prazninu popunili? Da je situacija obrnuta bila, ne bih i{ao na razgovore kod predsednika Republike dok iz pritvora ne bude pu{ten predsednik Demokratske stranke. I poslanici Srpskog pokreta obnove ne bi prisustvovali sednicama Skup{tine, nego bi se pridru$ili poslanicima Demokratske stranke, da su oni {trajkovali gla|u. „Praznina” je popuwena jednom vrstom kolaboracije. Mo$e li se ratom izme|u Srba i Hrvata i{ta re{iti? Ne mo$e se re{iti ratom ni{ta trajno, ali ni ovakvim mirom se ni{ta ne mo$e posti}i. Ni privremeno, ni trajno. Mir je okvir za spokojstvo. Mi spokojstva nemamo. Ovaj dana{wi mir je onespokojavaju}i. Ne znam, zaista, na koji na_in re{avati srpsko-hrvatski problem iz inferiorne i neodgovorne pozicije, u kakvoj smo. Wihovi apetiti, u svakom slu_aju, narastaju upravo zbog toga {to vide koliko je Srbija nespremna. Na ovoj strani se ne _ini ni{ta osim {to se obmawuje nesre}ni narod izvan Srbije da ga Srbija {titi. ^ime? Nacionalnom patetikom? Nacionalnim otrovima s televizijskih ekrana? Vru}im parolama o pitawima za koja su potrebne hladne glave? Ovu zemqu mo$e spasiti ili ravnote$a nemo}i ili ravnote$a straha. Kako gledate na najavu internacionalizacije jugoslovenskog problema? Mo$e li se to zvati „tutorstvom”? Da smo zaslu$ili tutorstvo Evrope, u to nema sumwe. Ne bih se usprotivio tom tutorstvu. Mislim da Evropa mora da interveni{e. Kako, ne znam. Ali, da mo– 77 –

raju pre svega da umire i urazume Tu|mana i wegove, u to nema sumwe. ^ini mi se da bismo mi u Jugoslaviji kakvo-takvo re{ewe mogli da prona|emo ako bi obe garniture odletele ` i hrvatska i srbijanska. Problem je u tome {to u Srbiji, ipak, opozicija ima snage da to izvede, a {to tamo te snage ne postoje i {to tamo treba da pomogne Evropa da oni odu. Pola veka _ekamo na glas hrvatskog razuma, hrvatske savesti ako ni{ta drugo, da neko ode u Jasenovac, u Glinu, u Jadovno i da se izvini. Ne Srbima. Ve} nebu. Da ka$e: po_iwen je veliki zlo_in, veliki greh. Videli biste koliko bi bilo lak{e. Ali, oni to jednostavno ne}e. ^ak i jedan takav intelektualac, pesnik i stradalnik, ja po{tujem wegov nacionalizam, on na wega ima pravo ` Vlado Gotovac ` sad u nekom intervjuu ka$e: „U eventualnom ratu izme|u Srba i Hrvata, Srbi }e mo$da i pobediti, ali Srbi u Hrvatskoj to ne}e do$iveti”. Evropa, zaista, ne sme ni da _eka, ni da spava. Mo$ete li prognozirati daqi rasplet politi_kih doga|aja u Srbiji? ^vrsto sam ube|en da }e do ovog doba slede}e godine biti odr$ani novi izbori u Srbiji. Samo ne znam kolike }e biti granice te Srbije, jer nisam siguran ho}e li opstati Jugoslavija. Mislite li da Srbi ovakvi kakvi su i Srbija ovakva kakva jeste, kad do|u izbori, mo$e da glasa za _oveka sa va{im imixom: duga kosa, brada, bez bele ko{uqe i kravate... Za svoj izgled nisam ni najmawe zaslu$an, za ikakvu sli_nost mog lica sa licima sa fresaka ne pripada meni zasluga, a nisam ni kriv. Ovakav sam bio i ovako sam se odevao i pona{ao i kada sam bio novinar i saradnik NIN-a. Ovakav sam, {to se izgleda ti_e, bio i kada sam bio _lan SKJ. Zna se da je moja politi_ka ambicija da pomognem da komunizam ode iz Srbije, da mu vidimo le|a, i ni{ta vi{e. To stalno govorim. Koliko iskreno? Kad komunisti odu, prvi koji }e oti}i, dodu{e ne sa wima, ali za wima, bi}u ja.
– 78 –

PO@AREVA^KI ^AMAC
(Otvoreno pismo Dobrici >osi}u, „Politika” i „Borba”, 31. jul 1991.)

Dragi Dobrice, <ta se ovo de{ava sa Srbijom, kad wen prvi pisac, u intervjuu „Politici”, igra dobo{ara i zove na gubili{te? Ima li drugog izlaza i moramo li, zaista, po peti put u ovom veku da izginemo? Sad je ba{, ocewujete Vi, istorijska prilika da Srbi „zavr{e borbu za svoje oslobo|ewe i ujediwewe koju vode dva veka”. Zbog toga su, po Vama, izdajnici svi koji tako ne misle, a defetisti oni koji opomiwu da je Srbija za takav poduhvat nespremna i da bi totalni rat u koji nas gura sada{wi re$im bio fatalan. I bez rata, biolo{ki smo ugro$eni. Najve}i broj srpskih majki ispra}a sinove jedince u armiju. Imamo vi{e penzionera nego |aka, re|e se ra|amo nego {to umiremo. Koji je to ideal, Dobrice, dostojan pregnu}a da na bojna poqa uputimo mlade i najskupqe glave Srbije? Vi pomiwete neku krwu Jugoslaviju, bez Hrvatske i Slovenije. Svaka Jugoslavija nedostojna je, me|utim, na{e $rtve. Ako Makedonci i Muslimani ne budu hteli takvu Jugoslaviju, onda }e, ka$ete Vi, srpski narod „stvoriti svoju dr$avu na svojim etni_kim prostorima”. Kojim to prostorima i kako? Novim ratom sa Makedoncima i Muslimanima? Otkako Vas poznajem, nikada niste bili tako neprecizni, povr{ni i neodgovorni. Ratom ni{ta ne posti$emo, ali rat je, na nesre}u, po_eo i moramo na}i na_ina da ga prekinemo. Kako? Mo$da tako, Dobrice, {to }emo se napregnuti da proniknemo u wegove korene, da odredimo ratne podstre– 79 –

ka_e i wihove ciqeve. Mo$da }emo tako na}i odgonetku i shvatiti da nacionalna sre}a ni Srba ni Hrvata danas nije u monolitnosti, u jedinstvu i u psihologiji tora, koju i Vi, na $alost, podupirete. O sre}i, naravno, ne mo$e biti ni govora, o spasu je re_, a do wega }emo, izgleda, sti}i jedino ako i mi i Hrvati budemo {to je mogu}e masovnije i $e{}e nejedinstveni, neposlu{ni i protiv sada{wih re$ima pobuweni. Od Brozove smrti pa negde do 1987, Beograd je, se}ate se, bio prestoni grad preporoda i burevesnik novog vremena. Za na{u Francusku 7 znala je cela Evropa. Sve}e demokratije i velike nade u Srbiji su gorele. A danas? Srbija je svuda naru$ena i omra$ena, {to i Vi sami priznajete. Dodu{e, Vi tvrdite da ona nije boq{evi_ka i da su slepi svi: i Francuzi, i Englezi, i Amerikanci, i Nemci... Svi nas, po Vama, kleve}u bez razloga, a predrasude, neobave{tenost ili mr$wa ne dopu{taju im da uvide kako je Srbija prva sru{ila titoizam i boq{evizam u Jugoslaviji. Kada, Dobrice? Mo$da 9. marta ove godine? Pamtite, svakako, i to da su 1987. u Srbiji bili sna$ni zahtevi za vi{estrana_kim izborima. Znate, naravno, i {ta je sve re$im preduzeo da do takvih izbora ne do|e. Zamislite, me|utim, {ta bi se desilo da je Srbija tada postala republika vi{estrana_ke demokratije. Zadobili bismo svu naklonost Evrope i sveta, a ovde, u Jugoslaviji, svi bi krenuli ne protiv Srbije ve} za Srbijom! To je, dragi Dobrice, bila istorijska {ansa da mirno i mudro, podr$ani od demokratske javnosti i u svetu i kod ku}e, re{imo i srpsko nacionalno pitawe. Umesto da krene tim smerom, vlast _oveka koji je, kako Vi ka$ete, „od svih srpskih politi_ara u posledwih pet decenija najvi{e uradio za srpski narod”, izmetnula se u $andarma svake vi{estrana_ke i nekomunisti_ke ideje u celoj Jugoslaviji. Od prestonice slobode i nade, Beograd se pretvorio u metropolu odbrane jednog biv{eg sveta i propale vere. Vi, Dobrice, govorite o „slovena_koj divqoj mr$wi prema srpskom narodu”. Dijagnoza je ta_na, na $alost.
– 80 –

Ali, zapitajmo se, kako se desilo da nas tako stra{no zamrznu oni koji nas nikad nisu mrzeli? Do 1914. u tom narodu pod Alpima nije bilo imena kao {to su: Bogdan, Lazar, Milo{, Uro{, Nemawa... Slovenci su usvajali najsrpskija imena iz qubavi i zahvalnosti prema Srbima i Srbiji. Oni 1941. nisu izdali. Sa istim $arom, kao i mi, branili su Jugoslaviju. Od 1941. do 1945. nijedna srpska glava nije pala pod Triglavom... Ne}u da du$im. O ovome smo, se}ate se, nas dvojica _esto razgovarali. I {ta se de{ava? Brane}i i titoizam i boq{evizam, iako je od wih najvi{e postradala Srbija, ovda{wi re$im, dozvoli}ete da ga nazovem maloumnim, ustremio se, posle Brozovog odlaska, na Sloveniju. Svaka antititoisti_ka i antikomunisti_ka ideja iz Qubqane ovde je na no$ do_ekivana. Zvani_na Srbija psuje i pquje mlade Slovence koji odbijaju da nose {tafetu i tu palicu, na trgu u Qubqani, iz poruge, izla$u u obliku prese_enog penisa. Histerija drma Srbiju kad mladi Slovenci pronalaze i telesne sli_nosti izme|u Broza i Hitlera, kad pi{e „Mladina” da se JNA pona{a rasipni_ki i da vojnici argatuju na izgradwi zamka admirala, kao da su wegovi li_ni kmetovi... Qudi kratke pameti u Qubqani uzvra}aju tako {to po_iwu pomagati {iptarske teroriste na Kosovu i Metohiji. ^ine to namerno, znaju da }e povrediti o_ni $ivac Srbije. Ovda{wa vlast odgovara bojkotom slovena_ke robe. Mr$wa narasta kao lavina. Pucaju sve spone izme|u dva naroda. Vi, Dobrice, nastojite tih dana da spasete neke mostove. Odlazite u Qubqanu kod tamo{wih pisaca i wih dovodite u Beograd. Uzalud. ^a{a $u_i je prepuwena onog trenutka kada se titoizma odri_u i slovena_ki komunisti, kada proklamuju vi{estrana_ki sistem i miniraju Trinaesti kongres jugoslovenske kompartije. Prvi _ovek srpskog komunizma taj „zlo_in” nije mogao da oprosti i doneo je odluku o progonu Slovenije iz Jugoslavije! Taj _ovek, odnosno wegov primitivni i srpskoj tradiciji neprimereni propagandni rat protiv jednog malog naroda, uveliko je zaslu$an za ovaj vulkan _emera i zla koji se sru{io na na{u vojsku pod Triglavom u junu i julu ove godine.
– 81 –

Opiru}i se slomu komunizma i nastoje}i da wegov, a time i svoj kraj {to je mogu}e vi{e odgodi, vlast u Srbiji baca udicu: prvo nacija, pa demokratija! Najpre_i su, govore oni, nacionalni interesi, nacionalno ujediwewe, izgradwa nacionalne ku}e koja nam je od 1945. oburvavana i ru{ena. Tek potom, sledi}e pospremawe u samoj ku}i. Veliki deo na{eg naroda i na{e inteligencije, na svu $alost, zagriza taj mamac obmane i nesre}e. Samo retki opomiwu da ne mogu ru{ioci srpstva da budu wegovi obnoviteqi, i da je, naprotiv, odlazak komunista i povratak demokratije preduslov da bismo, kako vaqa, re{ili i srpsko nacionalno pitawe. Usamqenike koji govore da faraon ne izbavqa iz ropstva faraonskog niko nije _uo. Jednom re_enicom („Niko ne sme da vas bije!”) opijena nacija bogotvori svog mesiju i vo$da. Detiwaste du{e, _edna i lakoverna, Srbija mu se bacila pod noge a on je Srbiju uzjahao. Tada, eto ba{ tada i ba{ tako, po_elo je na{e propadawe. Nacija, pa demokratija! Tim bi_em {iba se evropsko usmerewe i napredna misao. Svuda se zame}e kavga i otvaraju svi frontovi, istovremeno. Po$ar se nigde ne gasi, samo se umno$avaju vatre i sukobi. Propagandna ma{ina srpskih komunista, a Televizija Beograd i novinska ku}a „Politika” naro_ito, postaju fabrike mr$we koje }e te{ko uzdrmati i svetosavsko i demokratsko bi}e na{e nacije. Nikada u istoriji na{ nacionalizam nije bio tako prizeman i opskuran, sav u muqu ki_a i potoweg neukusa. Prostakluk i mr$wa postaju stubovi patriotizma, a glupost jedinica pameti. Najgori izbijaju na _elo kolone, a najboqi se $igo{u za „izdajnike vere i nacije”. Kao narodni spasiteqi promovi{u se neura_unqivi, poluinteligentni, koji se hvali{u pokoqima ili propovedaju da je srpsko sve od Ankare do Be_a i od Tirane do Sent Andreje i Temi{vara. Takav nacionalizam srpskih komunista, boq{evi_ki i po formi i po sadr$aju, do{ao je, kao poru_en, sli_noj prostoti i jadu u Hrvatskoj, Ra{koj, Sloveni– 82 –

ji, Bosni, Makedoniji. Mrak je odgovarao mraku, talog talogu, i savr{eno je proradio zakon spojenih sudova jugo-ludila. Pred svetom je, u ovom tu$nom nadmetawu, pora$ena gotovo samo Srbija. Za{to? Zbog toga, Dobrice, {to je posledwa pristala na vi{estrana_ke izbore i {to je na birali{tima komunisti_ka vlast onako trijumfalno pobedila. Progla{eni smo za posledwi boq{evi_ki bunker Evrope i za izvor svih nesloboda i zala u dana{woj Jugoslaviji. Nedavno, na jednoj kwi$evnoj tribini, surovo ste, dragi Dobrice, optu$eni kao onaj koji je „sa obe ruke gurnuo Srbiju u boq{evizam”. Davne 1944. godine toliku mo} Vi niste imali. Mo} da pru$ite danas makar jednu ruku Srbiji i povu_ete je iz ponora Vi, me|utim, imate. Na $alost, ne samo {to tu ruku ne pru$ate, nego sav svoj kwi$evni_ki ugled i kapital pobuwenika protiv titoboq{evizma i borca za nacionalna prava na{eg naroda ula$ete u o_uvawe postoje}eg re$ima koji uspe{no proizvodi samo bedu, smrt i me|unarodnu izolaciju. Za{to, pobogu? ^ovek koji je napisao „Vreme smrti” ne sme, nikada, smrt da propoveda. Kako ste se ose}ali 28. jula uve_e, u nedequ? Srpska televizija je, koriste}i Va{e re_i u „Politici”, psovala mirovni miting u Sarajevu! „Kako divno re_e veliki pisac...” Tako se, atakuju}i na mir i razum, zaklawaju iza Vas na{i bojovnici smrti, a sumwam da su ijednu Va{u kwigu pro_itali ili da su je razumeli. Nikada se srpskom narodu nisu obra}ali i u wegovo ime govorili pli}i mozgovi. U jednoj re_enici ka$u da su Hrvati i Slovenci umobolni zato {to JNA progla{avaju za okupatorsku vojsku! Pa, ako je srpska, onda je, zbiqa, ona za Hrvate i Slovence okupatorska. Ako nije srpska, a nije, u _ijem interesu ti plitkoumci podsti_u vojnike koji nisu Srbi da be$e iz zajedni_ke armije? Danas se zakliwu da su za Jugoslaviju, a ve} sutradan licitiraju koga }e sve i kako da otpuste iz Jugoslavije. Pre podne su za sporazum sa Muslimanima, a posle podne ih guraju Hrvatima.
– 83 –

S kim ste, Dobrice, i gde ste to zalutali? U kratkom qudskom veku dovoqno je jednom biti komunista i jednom se na}i naspram svog naroda, slobode i demokratije. Dovoqan je, sasvim, boravak na Brionima i na „Galebu”. <ta }e Vam, posle svega, _amac iz Po$arevca? Vlast Vam, kao ni meni, nije potrebna. A slava? O tome }e odlu_ivati _itaoci na{ih kwiga, ali tek kada umremo. Na{ $ivot je samo gra|a za nepristrasne, budu}e sudije. Ne}ete, Dobrice, imati mo} da odre|ujete te sudije i da uti_ete na presudu. @ivot razmazi neke qude, steknu odre|ene navike i zaborave da sve prolazi. Mogu se slo$iti sa Vama u tome da „voqi i ma{ti mladog sveta” prepustimo Srbiju. Ali, prizna}ete, to niste izgovorili iskreno ili, pak, ne poznajete „voqu i ma{tu” na{e omladine. Ne otkucava bilo srpske mladosti ni u salonima, ni u skleroti_noj Akademiji nauka, ni na Dediwu. To srce tu_e pred fakultetima, pred uredima za nezaposlene, u gimnazijama, u kasarnama, u _ekaonicama zapadnih ambasada gde se _eka bekstvo iz ovakve Srbije. Re$im je, Dobrice, 9. marta ubio nadu srpske mladosti. Toga dana je ova zemqa, sve dok ne odu martovski xelati, ostala bez svoje budu}nosti. Pod okriqem re$iranog rata, vlast u pustiwu pretvara sve oaze demokratije nikle iz martovske pobune. Uspe{no, _ak veoma uspe{no, za sada. No} pada na Srbiju, a stid i o_aj rastr$u je iznutra. Iz tog poni$ewa mora da grune prkos i udari grom. Novi 9. mart je, Dobrice, vrlo blizu i tada }emo saznati ko }e nepovratno da ode: oni i pro{lost ili mladost i sutra Srbije? Omladina ne}e rat, jer ho}e kompjutere, i ho}e posao, i stan ho}e, i da $ivi pristojno i slobodno. Ne}e rat i zbog toga {to za ciqeve i po komandi devetomartovskih ubica ne $eli da pogine. Ne}e rat, jer razmi{qa i ose}a sasvim druk_ije nego srpski predsednik. „Ne znamo da radimo, ali zato umemo da se tu_emo”, ka$e on. Budala{tina, sviwarija!
– 84 –

Ne potcewujte, Dobrice, te divne i pametne mlade qude. Znaju vi{e i vide daqe i od Vas i od mene. Znaju da u ratu, za koji ih i Vi mobili{ete, ne bi ginuli ni za spas Srbije ni Srba izvan Srbije. Ginuli bi, pre svega, za jedan strah i za jednu ambiciju. Za strah od mira, jer bi u miru vlast pro{lih qudi i poredak neznawa i op{te hipokrizije morali brzo da propadnu. Ginuli bi i za ambiciju jednog _oveka da stvori Jugoslaviju po svom ukusu i po svojoj meri i da, kao novi dr$avotvorac, u|e u istoriju. Dedovi i o_evi neka slu{aju svoje unuke i sinove i Srbija }e biti spa{ena, i beda pobe|ena, i mr$wa sahrawena, i rat }e da prestane. Ni hrvatskoj omladini se ne gine. I tamo{wu decu su zlom otrovali ili nasilno mobilisali pro{li qudi iz pro{log vremena. I tamo jedna luda_ka i primitivna vlast strepi od mira. I tamo su na sceni bolesne ambicije i su$eni umovi. Ko bi ratovao kad bi oni koji ginu bacili oru$je? Na bojnom poqu ih, sigurno, ne bi odmenili oni koji su rat re$irali. Srbi i Hrvati, posle ovog rata, moraju da se razgrani_e. Ni Knin ni Borovo ne mogu vi{e ni u jednom miru biti u sastavu hrvatske dr$ave. Prekidajmo rat i postavqajmo te me|e {to pre! Za stolom, re_ima i _iwenicama, a ne kur{umima i grobovima. Jedno, kao pisci, obojica moramo da znamo. Na{e kwige nas nikada ne}e amnestirati od krivice za ono {ta smo _inili, a nismo smeli da _inimo, i za ono {to nismo _inili, a morali smo da _inimo.

– 85 –

MORAMO SE OSLOBODITI GREHA
(Pismo Patrijarhu Srpskom, Gospodinu Pavlu, 16. septembar 1991.)

Va{a Svetosti! Mesecima ve}, apostolski Va{a Svetost vr{i opela na{im mu_enicima pomorenim pre pola veka od satanske ruke hrvatskih usta{a, _ije svete mo{ti tek sada vadimo iz jama i sahrawujemo ih po obredu na{e vere i nacije. Svetijeg zadatka niste mogli da se prihvatite. Sa nas, $ivih, skidate veliku sramotu i greh. Niko od nas, $ivih, ne mo$e imati mira sve dok se na{a mrtva bra}a svetosavski ne smire i ne upokoje. Narod srpski pritiska}e i pratiti prokletstvo, ako ne otvorimo sve jame i sva strati{ta, ako ne popi{emo i ne opojemo sve na{e pokojnike, ako VJE^NAJA PAMJAT ne odjekne iznad svih bezdanih kre_ana, konclogora, bunara, reka, tamnica i zakorovqenih gubili{ta, iznad svih srpskih Golgota. Od greha zaborava mrtvih samo jedan greh je ve}i: deliti mrtve prema znaku no$a, pu{ke ili maqa xelata, pa neke opojavati a neke i daqe pre}utkivati i dr$ati u mraku nepostojawa. Prisiqen sam podsetiti Va{u Svetost da se, na $alost, upravo to sada de{ava. Pravo na vje_nuju pamjat dodequje se mu_enicima postradalim od usta{a, balista, ma|arskih i bugarskih fa{ista, a uskra}uje se sasvim i jedino $rtvama komunisti_kog, partizanskog no$a i kur{uma. Zbog tog greha, najve}eg greha, sa mnogih gubili{ta odjekuju kletve i te_e pobuna. Svetosavsko opelo i grob tra$e i od partizana pomoreni u Ko_evqu, kod Zidanog Mosta, u Beogradu, ^a_ku, Kragujevcu, Ni{u, Les– 86 –

kovcu, <apcu, Kraqevu, U$icu, Novom Sadu, Zaje_aru, Negotinu i desetinama jama Crne Gore, Like, Bosanske Krajine, Hercegovine... Samo u jamu Ponor kod Miqevine, u leto 1945, kad je rat ve} bio zavr{en, partizani su bacili najmawe 20.000 (dvadeset hiqada!) goloruke mladosti iz Srbije. Zar i wih ne treba izvaditi iz ponora? A po oslobo|ewu Beograda, za svega nekoliko dana, likvidirali su 12.000 „crnih ta_aka”, kako su oni nazivali svoje $rtve. Ba{ u Srpskoj patrijar{iji, Va{a Svetosti, _uva se $alosni spisak pravoslavnih sve{tenika ubijenih od komunista. Taj spisak je samo malo kra}i od spiska pravoslavnih sve{tenika ubijenih od usta{a. U Hercegovini, u selu Brai}evi}i, partizani su poubijanu srpsku decu zatrpavali u stajsku grudinu i, potom, terali wihove majke da igraju i pevaju. Kod Kola{ina su, kraj Tare, iznad poklane bra}e na krst razapeli psa i mestu svog zlo_ina sami dali ime ` Pasje grobqe! Na @abqaku poubijane bacaju u bunare. U februaru 1942, u Gorwem Selu kraj Nik{i}a, prisilili su pravoslavnog sve{tenika da iskopa jedan grob, da u taj grob polo$i kov_eg na kojem je pisalo „narodni neprijateq Isus Hristos” i da, posle svega, pop odr$i opelo „ubijenom Bogu”! Narod sve pamti, ni{ta ne zaboravqa. Zna narod gde su i partizanske jame. Zna narod ispod kojih se fudbalskih igrali{ta nalaze neopojane i neobele$ene grupne grobnice od komunista poubijanih. Pamti na{ narod ispod kojih se stambenih naseqa nalaze grobovi... Sveta obaveza svih nas, a Srpske pravoslavne crkve i Va{e Svetosti pre svega, jeste da mo{ti tih mu_enika otkopamo, iz ponora izvadimo, po pravoslavnom obredu sahranimo. Zatra$ite, molim Vas, od dana{we vlasti u Srbiji, koja _uva i nastavqa komunisti_ku ideologiju i tekovine, da zapevamo vje_nuju pamjat i wenim $rtvama, svima odreda. Krenite, Va{a Svetosti, od potrage za grobom generala Dra$e Mihailovi}a. Na sramotu Srbije i celog naroda srpskog, jo{ ne znamo gde je vo$d Tre}eg srpskog ustanka u zemqu polo$en. Od tog groba put vodi do hiqada, desetina hiqada taj– 87 –

novitih grobova u Srbiji, jer dana{wi re$im nastavqa da krije komunisti_ke zlo_ine. Zabrawuju}i da istina izi|e na videlo, vlast u Srbiji dr$i odre{ene ruke da iste zlo_ine ponovi i ve} ih ponavqa. Na{a Crkva sve to vidi i sve zna. A }uti. Trpi. Sve dok je tako, sve dok ne krenu opela i iznad ratnih i poratnih komunisti_kih strati{ta, sve dok i ti mrtvi ne na|u svoj mir, produ$ava}e se i trajati postradawe i prokletstvo $ive Srbije.

– 88 –

DANAK U KRVI
(Pismo ministru odbrane Srbije, generalu Tomislavu Simovi}u,”Politika” i „Borba”, 25. oktobar 1991.)

Gospodine generale! Mesecima ve} gine mladost Srbije na razboji{tima od Tovarnika do Gospi}a, od Vukovara do Karavanki, a Vi se, koliko pamtim, ni jednom ne pojaviste na televiziji, da roditeqima i najbli$im, barem, izjavite sau_e{}e. Oficirska, a i qudska _ast nalagala Vam je i mnogo vi{e ` da tra$ite, generale, opro{taj zbog tih hiqada mrtva_kih sanduka, jer je ve}ina na{ih vojnika i stare{ina pala zbog neobu_enosti JNA, zbog u$asnog komandovawa, zbog izdaje i rasula u vojsci, a svi su poginuli uzalud, za ciqeve koji nisu bili wihovi i u ratu do koga nije moralo da do|e. Onoga dana kada su na{i mu_enici, odnosno dezerteri i kukavice, kako ih Vi nazivate, javili za kasapnicu kod Tovarnika, kad je avijacija i artiqerija JNA desetkovala svoje trupe, bili ste du$ni da do|ete u televizijski studio i kleknete, da Vas Srbija vidi, i da podnesete ostavku. Vi ste, generale, umesto toga, naredili hap{ewe i moralni lin_ svedoka izdajstva, nesposobnosti i rastrojstva u vojsci, koja, mesecima ve}, nije u stawu da od usta{a o_isti Borovo naseqe. Na televiziji ste se pojavili tek ju_e, 23. oktobra, da sav bes iskalite na meni, jer sam se usudio da uzmem u za{titu mladost Srbije koja ne}e u takvu vojsku i u takav rat i koja odbija da Vam, marvinski poslu{no, daje danak u krvi. Okomili ste se na Srpski pokret obnove i mene, oholo i etiketama, i to ba{ istoga dana kad su na{i mom– 89 –

ci, ponovo, uleteli u zamku kod tog prokletog Tovarnika. Moj protest zbog Va{eg pogroma nad rezervistima i wihovim stare{inama u Srbiji nazvali ste „sramnim _inom, ravnim izdaji” i zapretili da }e mi zbog toga „suditi sopstvena deca”. Mirne savesti _ekam to su|ewe, i sebi i Vama. Ta deca Vama ve}, uostalom, sude na svojevrstan na_in, odbijawem da Vas slede. Kako }e nam, me|utim, suditi potomstvo, kad Vi podr$avate strategiju da Srbija ostane bez potomstva, jer je gurate u totalni i fatalni rat protiv svih u Jugoslaviji i u svetu, iako znate da Srbija takav rat ne}e, a i da ga ho}e, za wega nije pripremqena? Nije, generale Simovi}u, jer nigde pod kapom nebeskom nema ni prijateqa ni saveznika, ekonomski je na izdisaju, a nema ni svoje Srpske vojske! Taj i takav rat, koji Srbiji naturate, nije rat „za spas i slavu”, kako Vi ka$ete. To je rat za samouni{tewe. To je izdaja svake vojne i normalne logike, ali i plotun u biolo{ko bi}e na{eg naroda. Pre nekoliko dana, i tokom celog ovog rata, i Vi i predsednik Republike Srbije i predsednik Narodne skup{tine, tvrdili ste da Srbija nema niti }e ikada imati ratne ciqeve u ovom ratu. Sada prvi put tvrdite da takvi ciqevi postoje. A i Vi i mi znamo dobro da su jedini Va{i ratni ciqevi da uni{tite Srpski pokret obnove i demokratsku opoziciju Srbije, i da sa_uvate vlast i privilegije, ne pitaju}i za cenu u qudskim $ivotima. Qudima nije potreban niko da bi im otvorio o_i za o_igledne konfuzije, a i obmane. I devetog marta, kada ste, na zgra$awe celog demokratskog sveta, na srpsku omladinu slali transportere, pozivali ste se na interese Srbije. I sada, kada tu omladinu, neobu_enu i _esto bez oru$ja, {aqete pod usta{ke transportere, opet ka$ete da je to u interesu Srbije. Pre nekoliko meseci, Srpski pokret obnove je zvani_no zatra$io formirawe Srpske vojske, {to je ina_e deo na{eg programa, a Vi ste i taj zahtev progla{a– 90 –

vali za nacionalnu izdaju, prete}i hap{ewima i odmazdom. Sada, odjednom, pomiwete da }ete formirati Srpsku vojsku. Takva prevrtqivost, gospodine generale, nala$e samo i jedino ostavke: i Va{u, i Vlade, i Skup{tine, i predsednika Republike. Po Srbiji lele_u majke i sestre srpskih ratnika poginulih u ratu u kome Srbija nije. Ne uvi|ate li koliko je ova surova nelogi_nost istovremeno i optu$nica protiv politike koja je proizvodi kao svoj najve}i domet. Su|ewa }e, pretpostavqam veoma brzo, zaista biti, i to velikog su|ewa, ali vama koji ste za rat, a ne nama koji smo za mir. I Vi i ja smo, gospodine generale, prolazni. I ratni, i nacionalni, i politi_ki ciq mora nam biti isti: da nas nad$ive deca, kako bi nas nad$ivela Srbija.

– 91 –

HA<KI DOKUMENT
(Otvoreno pismo Slobodanu Milo{evi}u, 1. novembar 1991.)

Gospodine Predsedni_e! Interes Srbije, i celog na{eg naroda, nala$e Vam da prihvatite ha{ki dokument kao osnovu za mirno re{ewe srpsko-hrvatskog ratnog sukoba i agonije svih u Jugoslaviji. Du$ni ste da stavite ta_ku na pogibeqnu politiku koja Srbe gura u rat protiv svih, a Srbiju pretvara u geto bez ijednog saveznika u Evropi i _itavom svetu. Ha{ki dokument nudi sve {to $elimo i tra$i ne{to i {to ne $elimo, ali on ne zna_i poraz ni Srbije ni srpskog naroda. To je samo poraz Va{e vi{egodi{we, jednosmerne i ultimativne, ideolo{ke, dr$avne i nacionalne strategije. Od 1987. pa do danas, ta politika je samo umno$avala neprijateqstva i otvarala nova $ari{ta sukoba i frontova, ne re{iv{i ni jedan $ivotni problem na{eg naroda. Ta politika nas je uvukla u rat za koji ni ekonomski, ni demokratski, ni diplomatski, ni propagandno, ni vojni_ki nismo bili pripremqeni. Politika je ve{tina mogu}eg. Ono {to smo, i bez me{awa Evrope, lako mogli ju_e, danas ne mo$emo. Vi ste odbili i asimetri_nu federaciju i konfederaciju. Odbijawem ovoga {to danas nudi ha{ki dokument, rizikujete da ve} sutra ni to ne}emo mo}i da dostignemo. Srbija nema ni snage, ni voqe, ni razloga da ratuje sa Evropom i svetom. Nemate pravo da je terate u propast i pod tepihe bombi neke nove, me|unarodne, „pu– 92 –

stiwske oluje”. Srbiji je dosta grobova, i invalida, i siro_adi, i bede. Shvatite i prihvatite ovu istinu, suo_ite se sa realno{}u i Srbija }e Vas podr$ati. Poslu{ajte srpsku omladinu, koja ne}e rat, poslu{ajte majke i o_eve jedinaca i to je, znajte, voqa ogromne ve}ine u Srbiji. Nema pre_eg nacionalnog zadatka od obustave rata i demokratskog i ekonomskog preporoda Srbije. Ha{ki dokument nam to nudi. A onda, i samo tada, kad izgradimo demokratsku, ekonomsku sna$nu i od Evrope i sveta prihva}enu Srbiju, bi}e za{ti}en i nacionalni interes svih Srba na prostoru dana{we, ili ve} biv{e, Jugoslavije. Kao Kara|or|e danas ne mo$emo, kao Milo{ moramo.

– 93 –

POSKIDATI KAPE I >UTATI
(„Borba”, 28. novembra 1991.)

Ne mogu da _estitam vukovarsku pobedu, koju tako eufori_no slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o mrtve, o hiqade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih pre$ivelih Vukovar_ana. „Prokleti bili, {ta su nam u_inili!” ` kunu pre$iveli i Srbi i Hrvati iz Vukovara. Pri tom, naj_e{}e spomiwu dva imena. Niko, izgleda, kao $rtva sama ne ume da odredi epicentar svog stradawa. „Neovisna Hrvatska ili smrt” ` govorio je T. „Federacija ili smrt” ` govorio je M. Smrt je bila jedina stanica u kojoj su se ukr{tali wihovi vozovi. Neizbe$ni ishod takve politike je ovo {to je ostalo od Vukovara. To vi{e nije i nikada ne}e biti Vukovar. On je Hiro{ima i hrvatskog i srpskog bezumqa. Prvi crnoko{uqa{i pojavili su se u tom gradu tek krajem pro{le godine i od ve}ine tamo{wih Hrvata bili su neprihva}eni. Jednom rutinskom akcijom, wih je jugoslovenska vojska mogla da ukloni. Nije to u_inila. ^ekalo se da naraste a$daja i da po_nu pokoqi. Tada je, tek tada, vojska krenula. Pod lozinkom spasavawa Srba od usta{a, mesecima je bombardovala grad u kome je bilo mnogo vi{e civila nego usta{a, a me|u tim civilima najvi{e Srba. U Vukovaru su, od usta{a, ginuli mahom Srbi. U redovima armije opet su, uglavnom, stradali Srbi. Tako smo, u ime spasa srpstva, dobili novi Sremski front i novo Jadovno na{eg naroda. Samo, dakle, skre}em pa$wu da je Vukovar najve}a srpska grobnica u ovom besmislenom i sramnom ratu,
– 94 –

{to ne zna_i da meni i svake nevine hrvatske $rtve nije jednako $ao. Praviti razliku izme|u nesre}e Srba i Hrvata ne samo da je ne_asno nego je i veoma te{ko. Skoro polovina Vukovar_ana iz me{ovitih su srpsko-hrvatskih brakova. A u celoj Jugoslaviji, biv{oj Jugoslaviji, za posledwih 46 godina skolopqeno je oko 800.000 me{ovitih brakova. Blizu sedam miliona qudi etni_ki su me|usobno izme{ani. Crnilom }e, sigurno, istorija obele$iti sve one koji su te milione ro|aka gurnuli u deobe i uzajamno satirawe. Svi u ovoj dr$avi koje vi{e nema, a Srbi i Hrvati naro_ito, pre$ivqavamo dane najve}e sramote i pada. Potomstvo }e pquvati na one koji su divni, pitomi i nevini Vukovar uprqali crnim legijama, pa ga, razru{enog i okrvavqenog, jo{ i proglasili hrvatskim Staqingradom. Potomstvo }e se stideti i ovog igrawa, ovog pevawa, ovog bekrijawa u gradu-grobu, u gradu-kosturu. Treba poskidati kape i barem }utati, a ne slaviti pobedu. Mali qudi, mali po dometima svoje pameti, ali beskrajno slavohlepni i vlastogramzivi, po$urili su da u sablasnom Vukovaru odr$e svoju „sve_anu sednicu” i da le{ negda{weg grada, iz kojeg su sa svih strana jo{ dopirali jauci, proglase za ` svoju prestonicu. Nisu sa_ekali ni da se mrtvi sahrane. Ta $urba u li_nu sre}u preko op{te nesre}e primer je i moralnog i politi_kog le{inarstva prvog reda. Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i ti jedini pobednici izdaju komandu: Na Vinkovce, na Osijek! Prohtelo im se, eto, da wihova dr$ava-hacijenda bude ne{to prostranija, pa su odlu_ili da krenu na hrvatske gradove. Wih i one koje stoje iza wih ne zanima istina da nikad srpski nisu bili ni Vinkovci ni Osijek. I ne budu li se ` prete oni ` predali ti hrvatski gradovi, wihova vojska }e od tih gradova napraviti Vukovar. Posle Hiro{ime bi}e i Nagasaki! A ta „wihova” vojska su mladi}i iz Srbije koji su pod sasvim drugim motivima mobilisani. Oti{li su u rat da brane srpske zemqe, a ne da osvajaju tu|e. Oti{– 95 –

li su da ginu za srpstvo, a ne za sujetu nekih generala ni za megalomanske apetite one sre}ne vlade iz unesre}enog Vukovara. Koliko je Srbija u ovom ratu izgubila glava do sada? Za{to se kriju brojke, za{to se taje imena poginulih? Izgubiti danas deset hiqada vojnika isto je {to i 1914. izgubiti stotinu hiqada. Tako ka$e demografska nauka. Pre osam decenija, srpska ku}a je, u proseku, imala po {est pu{ki doraslih mladi}a. Danas, me|utim, jedan vojnik jedva da do|e po jednoj porodici. One koji vladaju danas Srbijom ova statistika ne zanima. Predsednik Republike jo{ ni jednom ne izjavi ni sau_e{}e majkama Srbije. Samo ponavqa da Srbija nije u ratu. Pa, ako nije, izvedite je iz rata, iz smrti, gospodine Predsedni_e! Izvucite sve vojnike iz Srbije ispod komande onih koji bi da „osloba|aju” i tu|e. Srbiju treba spasavati od sun|era koji tra$e sve vi{e krvi. Od pomra_enih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica. Samo dotle dokle je na{e i ni korak daqe. A dokle je na{e pokazuje etni_ka mapa iz 1941, pre usta{kog genocida. Dotle i Evropa i svet moraju da nam priznaju. Pre|emo li tu liniju, surovo }emo, kao osvaja_i, biti ka$weni. I mnoge krajine, koje su na{e, tada }emo izgubiti. Strane trupe neizbe$no dolaze. Da _uvaju mir ili da ga uspostave. Te{ko Srbiji ako isprovocira sudbinu Iraka i ako poveruje da je Kina ta sila koja }e mo}i da je za{titi od me|unarodne i ekonomske i vojni_ke odmazde. Za do_ek „plavih {lemova” i za skoro priznawe svoje suverenosti, Hrvatska se u$urbano priprema. Hap{ewe Parage, vrhovnog komandanta usta{a, iznena|uje samo naivne. Wemu i wegovim crnoko{uqa{ima }e, zbog sveta i pred svetom, pripisati sve zlo_ine nad Srbima, a $ig fa{izma skinuti sa hrvatskog obraza. Uverqivo ili neuverqivo, ali u politi_kom gambitu vuku se i takvi potezi. A {ta se _ini u Srbiji? Ovde, gde fa{izma nikada nije bilo, re$im ga poku{ava promovisati za sto$ernu ideju nacije.
– 96 –

U Skup{tini sede i sa televizijskih ekrana ne silaze poslanici koji tra$e da se bombarduje atomska centrala u Kr{kom, da se sru_i tovar napalm bombi na Zagreb, da se i hrvatska deca ubijaju kao „kere uz bandere!” U parlamentu srpskom se, javno, naru_uju politi_ka ubistva, streqawa, premla}ivawa, hap{ewa, progoni iz Srbije. I sve se to i ostvaruje. ^lan Centralne uprave SPO Branislav Mati} ` Beli izre{etan je na pragu svoje ku}e. Hapse se predsednici stranaka, a poslanici demokratske opozicije teraju na front zbog toga {to su ovaj rat nazvali prqavim. Demoliraju se prostorije opozicionih stranaka i novinskih redakcija. Pomra_ina guta qude. Kwi$evnik Rajko \uri}, predsednik Svetskog kongresa Roma, morao je da be$i u inostranstvo. Emigrirao je, pre neki dan, i kwi$evnik Vidosav Stevanovi}, sa oboje dece i suprugom. Prethodno je pretu_en. Fa{isti_ki SA odredi osudili su ga na progonstvo iz Srbije. Vo|a tih SA odreda, na sramotu takozvane JNA, vr{i smotru wenih jedinica na rati{tima! Otkuda to savezni{tvo? Otuda {to su boq{evici i fa{isti uvek duhovni i mentalni ro|aci, a i od tuda {to su ih okolnosti prisilile da se me|usobno ispoma$u. Partizanski kadar JNA i vladaju}a SPS bore se da sa_uvaju i komunisti_ke temeqe wihove vlasti i Jugoslaviju. SPS ne mo$e da vlada Srbijom bez pomo}i ideolo{ke vojske, a ta vojska ne mo$e da na|e sebi novog mu$a, novu dr$avu, takozvanu okrwenu Jugoslaviju, bez podr{ke SPS i provodaxijskih usluga srpskih fa{ista. Svi u_esnici ovog dvojnog ili trojnog pakta pani_no zaziru od svega {to tra$i srpska omladina: od demokratije, od neideolo{ke srpske vojske, od neideolo{ke {tampe, televizije, pravosu|a... Taj pakt totalitarizma strepi od vlasti i suda one Srbije koja je 9. marta poku{ala da otvori kapije slobode.
– 97 –

Pod okriqem {to du$eg i {to krvavijeg rata, kao da Srbiju 9. marta treba prorediti i obogaqiti. Srbija pro{losti se sveti Srbiji budu}nosti. Mnogim starcima, koji su na ivici groba, pre_i je spas ideala wihove mladosti od $ivota i mladosti wihove unu_adi. Oni se moraju zaustaviti.

– 98 –

SRBIJU I CRNU GORU ONI >E PROGLASITI ZA JUGOSLAVIJU
(Na savetovawu okru$nih i op{tinskih odbora SPO, 8. decembar 1991.)

Pre godinu dana, 9. decembra, Srbija je izglasala sve ono {to nije $elela: rat, obogaqenost svoje omladine, ekonomsku propast, bedu, strah, me|unarodnu izolovanost. Jedna stravi_na propaganda, u prvom redu Televizije Beograd, u_inila je da je na{ narod 9. decembra pro{le godine, oblagan i omamqen, glasao za svoju propast, verovatno najve}u u ovom veku. Uo_i 9. decembra, mi smo na mnogim mitinzima govorili da }e, ako Srbija nama poveruje 9. decembra, ve} 10. decembra delegacija najumnijih glava na{eg naroda krenuti u Qubqanu, u Zagreb, u Sarajevo, u Pri{tinu, u Skopqe, svuda, da odmah otpo_ne rat pregovorima. Da pregovaramo, da ne bismo ratovali. Insistirali bismo na ekonomskim odnosima, na kulturnim vezama, na kulturnom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda, ne negiraju}i isto takvo jedinsto hrvatskog naroda, makedonskog naroda i svih drugih. Izborili bismo se i za na{u izbornu postavku o punoj autonomiji Srba u celoj Hrvatskoj, o teritorijalnoj autonomiji sa nezavisnim sudstvom, nezavisnom policijom, sa svim onim atributima koje jedna dr$ava ima u regionima u kojima su Srbi ve}ina u Hrvatskoj. Ube|en sam da bismo uspeli, jer bismo jednom razumnom politikom, vra}awem Slovenaca ka Jugoslaviji, ne iz qubavi nego iz ekonomskih interesa pre svega, uspostavqawem tolerantnih odnosa sa Sarajevom, sa Skopqem, sa svima, izolovali i hrvatski secesionizam, a onda bismo snagom argumenata pred Evropom i pred svetom $igosali vaspostavqawe krvavih nacisti_kih i
– 99 –

usta{kih zastava iz 1941. godine. Evropa bi tada pritekla u pomo} nama, da im te zastave skr{imo. Skr{ila bi ih Evropa, i ne bismo danas pri_ali pri_u kako su Srbi narod omra$en od svih samo zbog toga {to su Srbi. To nije ta_no. To je jedna od najve}ih obmana koje re$im nudi narodu kao odgovor za sve svoje proma{aje. Ube|en sam, tako|e, da bi Jugoslavija danas bila formalni i veoma labavi savez suverenih republika, ali sa celom lepezom autonomija, regija, kantona. Koliko puta smo upozoravali da nam etni_ka mapa najve}eg dela dr$ave li_i na leopardovu ko$u? U preduze}u na Zapadu, ako neko ima 51 odsto kapitala, smatra se vlasnikom. Na ovom jugoslovenskom prostoru smo biolo{ki najja_a nacija, istorijski najutemeqenija, imamo $itnicu, imamo energetske resurse, imamo industrijske potencijale, imamo najpametnije qude, najboqe pisce, najboqa pozori{ta, vojnike. Tu je bila {ansa da stvorimo tu „Veliku Srbiju”, koja }e biti velika svojom demokratijom, tolerancijom, na_inom $ivota, $ivotnim standardom, duhovnim uzletima od temeqa rasko{ne tradicije do visina modernih evropskih dometa, koja }e biti privla_na za sve, koje se niko ne}e odricati nego }e se jagmiti da joj pripada, koje se niko ne}e pla{iti, Srbiju kakvu smo imali po_etkom ovog veka, pa je Mustafa Golubi} iz Stoca dolazio da nam vodi _etni_ke _ete da se bore protiv Turaka zbog Srbije koja ga je bila omamila, u koju je bio zaqubqen i kojoj se predao. ^ak i kao velika zabluda na{eg naroda, ona Jugoslavija iz 1918. godine predstavqala je najve}i mogu}i spomenik pobedi Srbije nad Austo-Ugarskom u Prvom svetskom ratu. Secesionizmom Slovenije i Hrvatske, do koga nije moralo da do|e, Srbija je izgubila Prvi svetski rat. Sedamdeset _etiri godine nakon slavne pobede, slavna srpska vojska je pora$ena. Prvi svetski rat smo ve} izgubili, a oni rade na tome da izgubimo i Prvi i Drugi balkanski. Iskrvari}emo, postrada}emo, bi}emo prepolovqeni. Bi}emo svedeni u granice pre Kumanova, pre Prvog balkanskog rata. To je ta strategija koju nam oni nude,
– 100 –

ako ne podignemo Srbiju, ako joj ne otvorimo o_i, ako se ne suprotstavimo. Ha{ki dokument, ona tre}a i _etvrta verzija, ve} je daleki san i ve} ga mo$emo samo sawati. Bilo je nekakve Jugoslavije u tom dokumentu i on je predstavqao minimum onoga {to bi svi prihvatili, a zna_ilo bi obustavu rata. Mi smo tim dokumentom, {to opet skrivamo od Srbije, na podru_ju dana{we Hrvatske, i to na 32 odsto wene dana{we teritorije, prakti_no dobijali dve srpske dr$ave pod me|unarodnim protektoratom, sa srpskom policijom, srpskim sudstvom, bez ikakvih Tu|manovih i hrvatskih policajaca, poreznika, zatvora, islednika, bez {ahovnice. Kuda }e pobe}i Bosna? U Aziju? Mo$e li Bosna pobe}i? Nedavno sam u_estvovao u$ivo u jednoj emisiji Radio Sarajeva. Mnogi Muslimani su izjavqivali da bi $eleli da vide Kraqevinu Srbiju i kraqa Srbije, koga }e oni na Ba{-_ar{iji do_ekati baklavama i cve}em, kao prijateqa. Sve je to sad dovedeno pod veliki znak pitawa. No, i kada u_ine da izgubimo oba balkanska rata, da ode Makedonija, kada isprovociraju da se ve} od iznemogle, od iskrvavqene Srbije otcepe Kosovo i Metohija, kad i to izgubimo, kad se Herceg-Bosna odmetne, kad mo$da i delove Vojvodine po_nemo da gubimo, tada }e nastupiti zavr{ni _in drame. I taj okrajak srpstva, jer }e na kraju posti}i da na to spadnemo, oni }e stupidno nazivati Jugoslavijom. ^uli ste gospodina koji komanduje srpskom decom, koji komanduje {umadijskom decom, kako ka$e: pa {ta, neka ostane i samo Srbija, neka ostane Crna Gora, to }e se zvati Jugoslavija! I ka$e jo{ taj gospodin da su Srbi i$ivqen narod, pa im ne treba vi{e da budu Srbi i ne treba im vi{e da im se dr$ava zove Srbija. Mi, eto, treba da budemo Jugoslavija, da posle svega izgubimo i ime!
– 101 –

Na tu obogaqenu Srbiju, wihova strategija }e dovesti milion ili dva izbeglica iz srpskih krajina, pa }e se na Srbiju sle}i sve petokrake i oru$je wihovo, pa }e Srbiju da pretvore u logor i po_e}e da vladaju silom. Od kad je po_ela wihova slava, wihova politika vodila se na slede}i na_in: ima{ mali problem i re{i ga tako {to }e{ stvoriti jo{ ve}i problem. Oni stalno nekom ve}om nesre}om zakopavaju prethodnu, ne otklawaju je, nego samo _ine da se zaboravi. Toliko puta sam se vra}ao na 9. mart ove godine. Stojim na balkonu Pozori{ta, stojim na spomeniku Knezu, gledam, vidim lepotu, vidim najlep{e, najmla|e, najumnije, najhrabrije glave na{e Srbije. Znam da tre}ine s Trga vi{e nema. Poubijani su, u invalidskim kolicima su, po zatvorima su! Ovaj rat se koristi i da bi se uni{tila, proredila, dokraj_ila, na kolena bacila Srbija 9. marta. U{}e ubija 9. mart. Ne znam da je, od kada se pi{e srpska istorija, postojala generacija nesrpskijih dedova. <ta im je? Ko su? Vuku se sa skupa na skup, arlau_u da sru{e Be_, da sru{e Berlin, a jedva idu! Guraju svoju krv, svoje unuke da izginu. ^ini mi se, mnogi to _ine i zlurado. U{}e je i 10. marta htelo da krene direktno na Terazije, da se obra_una. Sada za to nema potrebe. Terazije su rasejane po bojnim poqima, izlo$ene minama, izlo$ene kur{umima. Terazija nestaje, onog na{eg Trga nestaje, svakim danom sve je mawi. Dobijamo pisma ` ispovesti mu_enika iz vojnih zatvora. Deset hiqada krivi_nih postupaka! Sjajno. Ima}ete, gospodo, uskoro sto hiqada, milion. Sva Srbija }e uskoro biti protiv vas. Kad se vratite s ovog Savetovawa, obja{wavajte qudima na{u politiku. Mi nemamo televiziju. Budite televizija Srpskog pokreta obnove. Obja{wavajte tolerantno. Onako kako mi moramo, kako nas ime i Program obavezuju. Mnogo je divnih, zavedenih, oslepqenih qu– 102 –

di. Obja{wavajte svima. Budite apostoli, budite prosvetiteqi. Otvarajte Srbiji o_i, tuma_ite joj udes i nesre}u koja joj se priprema, da bi se Srbija br$e trgla i nesre}i suprotstavila. Radite na ja_awu jedinstva opozicije, demokratske naravno. Na tri stranke je kwiga spala, na toliko slova, ali je i to dovoqno.

– 103 –

1992.
y y y

Rat zahvata i BiH Vidovdanski sabor Stvarawe DEPOS-a i vanredni izbori

PROZRA^NE GRANICE
(Na Okruglom stolu vlasti i opozicije u Sarajevu, 12. januar 1992.)

Nikada boqe nisam razumeo tezu ameri_ke antipsihijatrijske {kole ` da se ponekad do pameti sti$e preko ludila ` kao na primeru ove zemqe. Mnogo ranije, a _ini mi se i mnogo lep{e, to je rekao i Lav <estov. „Onoga trenutka kada zlo poka$e svoju su{tinu”, veli <estov, „ono po_iwe da radi u korist dobra”. U ovoj zemqi ludila je dosta, a zlo je, naro_ito u Hrvatskoj, i previ{e pokazalo svoju su{tinu, pa je na odre|eni na_in po_elo da radi u korist dobra. Nadajmo se, bar, da je tako. @eleo bih da izrazim zadovoqstvo {to su se u po ne_emu podudarile teze predsednika Bosne i Hercegovine, gospodina Alije Izetbegovi}a, sa onim {to je, slede}i svoj Program, a vo|en principima realnosti, Srpski pokret obnove predlo$io pre vi{e od mesec dana. Izlazak iz lavirinta u kome smo, i bez fewera, i bez razumnih vodi_a, izlazak iz ove agonije pune pretwi da }e se stalno uve}avati, nije nemogu}. Strahujem, samo, da za to nema podjednake voqe na svim stranama. Mora nam biti jasno, kao prvo, da Jugoslavije vi{e nema. Dotle smo stigli, odatle vaqa po_iwati. Mo$emo to da primimo sa mawe ili vi{e sentimentalnosti, ili zadovoqstva, u zavisnosti kakav je ko odnos imao prema Jugoslaviji ` ja nisam sre}an {to se uru{ila u samu sebe ` ali ne mo$emo, jer nemamo vremena, da se jedino bavimo pitawem za{to se to dogodilo i ko je prvi potpalio fitiq. U velikoj stisci smo za takve analize.
– 105 –

Te pri_e, u ovom _asu, ne slu$e ni_emu. Ono {to moramo da shvatimo jeste da Jugoslavije ne mo$e biti ni kao krwe, ni ovakve, ni onakve, nikakve, na silu. Nas, me|utim, ima. Nestankom Jugoslavije nismo nestali mi, nije nestao ovaj geografski prostor, a ni etni_ka slika na wemu, nije nestala _iwenica da ovde $ive qudi istoga jezika, mawe vi{e iste tradicije, kulture, pro{losti i verovatno iste budu}nosti. Plac je tu, dakle, a tu je i gra|a. Nestankom dr$ave koju smo imali, uzimaju}i sve ovo u obzir, nisu nestale potrebe i nije nestala pamet da stvorimo neku drugu dr$avu, mo$da sre}niju od one u kojoj smo do sada $iveli. Put su donekle trasirali u Minsku i Alma Ati, a mo$da i na Malti, mudri politi_ari u sli_noj nevoqi kao {to je na{a. Da bismo znali {ta ho}emo, du$nost nam je da znamo {ta ne}emo. Jasno nam je, vaqda, da ne}emo Vukovar, jasno nam je, vaqda, da je svako nasiqe ru{ewe na{e budu}nosti i da bi svaka upotreba sile u Bosni i Hercegovini zna_ila, u najmawu ruku, da }e pola ovoga naroda oti}i u zbegove a zemqa li_iti na Vukovar. Ne{to drugo, {to do toga mo$e da dovede, ne smemo. O granicama izme|u zajednica ju$noslovenskih dr$ava ` a ja mislim na _etiri dr$ave, na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, i Makedoniju ` ovde je re_. Tim granicama nema mesta nigde sem na mapi. Ne smemo nikada pristati, ni vi iz Bosne, ni mi iz Srbije, da nas na Drini iko pretresa i tra$i nam paso{e, da pred nama podi$u ikakve grani_ne rampe, niti da tamo gledamo ikakve grani_are. To treba da budu prozra_ne granice, kojih na terenu nema, a ima ih samo na mapi. Na prostoru ove _etiri jednako ravnopravne i jednako suverene dr$ave mora da postoji jedinstveno tr$i{te, da postoji nesmetano kretawe qudi, robe i kapitala, kulture, ideja, na principima Evropske zajednice i s ciqem da svi {to br$e postanemo wen deo.
– 106 –

Moneta bi, _ini mi se, morala da bude jedinstvena. Monetarna politika je, na kraju krajeva, kad se odbace svi ukrasi dr$ave, sva zvona i praporci, sva dr$avna i dr$avotvorna presti$na ludila, pouzdan znak ozbiqne dr$ave. Nacionalna izme{anost obavezuje nas da mudro i bez zazora jednih od drugih obezbedimo duhovno i kulturno jedinstvo me|u narodima koji budu $iveli u ove _etiri, a u drugoj varijanti {est, _lanica Zajednice. Granice ne smeju spre_iti puno duhovno i kulturno jedinstvo Srba iz Bosanske krajine, iz Kninske krajine, Srba iz Sarajeva, Srba iz Hercegovine, sa Srbima iz Crne Gore i Srbije. Isto va$i i za Muslimane, i za druge. Za ovu _etvoro_lanu zajednicu posebno su zainteresovana dva vode}a naroda u woj, a to su Srbi i Muslimani, jer je istorija udesila da smo na isti na_in i na istom prostoru rasejani i me|usobno izme{ani. Podizawe nekakvih kineskih ili bilo kakvih drugih zidova, nekakvih tvrdih me|a s pu{karnicama i zlim pogledima, zna_ilo bi automatski razgra|ivawe i srpskog i muslimanskog bi}a. Sre}na je okolnost, i dobro je, da su dva najve}a naroda na razvalini Jugoslavije, Srbi i Muslimani, bar za sada protiv toga da se ova ve} dovoqno bolna razvalina daqe ekonomski, kulturno i duhovno razgra|uje. Siguran sam da je ovo formula i forma da $ivimo boqe nego {to smo $iveli u dosada{woj Jugoslaviji, pod uslovom da dobra voqa i mudrost nadvladaju strasti. Problem armije, do ju_e jedne od najmo}nijih u Evropi, a danas u kazanu sopstvenih ideolo{kih i drugih zabluda, spada u probleme za hitno re{avawe. Dobro je {to gospodin Alija Izetbegovi} nudi plan za to, i {to s wim izlazi javno. U planu lorda Karingtona o sudbini JNA se ne govori ni{ta i taj Karingtonov plan je mawkav pre svega zbog toga. Mo$emo mi koliko ho}emo da se qutimo na armiju, da joj upu}ujemo prigovore, da je dovodimo u sumwu kao
– 107 –

instituciju, ali ne mo$emo zatvoriti o_i pred _iwenicom da ta armija postoji. Wena mo} u vojnom smislu i daqe je, uprkos svemu, velika. Hiqade podoficira, oficira, generala i wihove porodice ne smeju biti odba_eni. U tradiciji svih civilizovanih naroda je da se po{tuje qudska _ast. Niko nema pravo da tim qudima u vojsci odri_e i oficirsku _ast. Nijedan general ne}e pristati da bude portir ili da prodaje semenke, da bude profesionalno i egzistencijalno ba_en na sprud i poni$en, dok mu je makar jedna jedina raketa pri ruci. Objektivna vojna mo}, u takvoj situaciji, lako mo$e da sklizne u politi_ko mo}ni{tvo. Moj pogled na re{avawe armijskog pitawa donekle se razlikuje od onoga {to nudi Alija Izetbegovi} i slobodan sam da ka$em da je ne{to sveobuhvatniji. Nije nam posao da {tof prodamo budza{to, metafori_no re_eno, ako od wega mo$emo i sebi odelo da skrojimo. Kad su _etiri dr$ave zajednice kojoj te$imo u pitawu, mislim da bi u wima, na vojni_kom planu, trebalo da ostanu jedinstveni: avijacija, mornarica, raketne jedinice i svi oni rodovi vojske koji raspola$u opasnijim i skupqim oru$jem. Pristalica sam toga da sve _etiri dr$ave imaju svoje garde ili vojske, koje odr$avaju nacionalnu strukturu tih dr$ava, ali nacionalne garde ili vojske ne iskqu_uju zajedni_ke rodove. Sada{wa vojska, _ije generale, pukovnike i ostale moramo zaposliti, ima prakti_no jednu obavezu ` da shvati nu$nost promena, da se oslobodi ideolo{kih pristupa, da pre|e na _isti vojni_ki profesionalizam i da preuzme obavezu iskqu_ivo za{tite spoqnih granica Zajednice. Politika i vojska su, za demokratsko i vi{estrana_ko dru{tvo, nespojive stvari, i od ambicija vojske da uti_e na politiku ili politike da upotrebqava voj– 108 –

sku du$nost nam je da se obostrano, javno i praksom, zauvek oprostimo. Nacionalna mapa mora, svakako, da se odrazi unutar zajedni_ke vojske. U zajedni_koj komandi ne sme, jer je daleko od pameti, da bude, recimo, devedeset odsto Srba, ili devedeset odsto Muslimana. Ta zajedni_ka komanda treba, u nacionalnom sastavu, da odslikava realno stawe iz $ivota. Tako }e se lako re{iti i odnos izme|u komande Zajednice i komande _lanica. U stepenu saveza na{ih dr$ava, u onome {to ih _ini celinom, nemamo prava, a ni zdrava logika to ne diktira, da idemo ispod evropskog nivoa. Parlamente imaju i Engleska, i Francuska, i Nema_ka, ali postoji i Evropski parlament, jak po uticaju, demokratski po na_inu rada, mudar po poslanicima koje okupqa, s nizom kompetencija. Zar su Englezi mawe Englezi, Francuzi mawe Francuzi, a Nemci mawe Nemci kada ne{to od svojih va$nih poslova, _ak i iz najva$nijih oblasti, kao {to su me|unarodna politika, ekonomija, kultura, ekologija obavqaju i u Evropskom parlamentu? Po wihovom razvoju, po kvalitetu $ivota wihovih gra|ana, po wihovoj pojedina_noj mo}i stopqenoj i u zajedni_ku mo}, to se ne bi moglo re}i. Za{to onda i mi ne bismo formirali parlament po uzoru na Evropsku zajednicu, dakle Parlament ju$noslovenskih dr$ava? ^ime bi nas to ugro$avao Savet ministara, _ije bi se sedi{te „{etalo” svake godine od Sarajeva do Beograda, Podgorice i Skopqa, po redosledu i na na_in kako se dogovorimo? Kasnije, kad se razum i mir vrate, ba{ tim redom, kad ratne rane zacele, i Zagreb i Qubqana na{li bi se, siguran sam, u svemu ovome. Unutar Zajednice bilo bi potrebno postaviti dvostepeni odnos. Nikakve ozbiqnije prepreke ne postoje, ne bi trebalo da postoje, da Zajednica stupi u carinsku, a za{to
– 109 –

ne i u ekonomsku uniju sa Hrvatskom i Slovenijom, i da tako oformimo neku vrstu ju$noslovenskog komonvelta. Kad se oko svega ovog dogovorimo, a ne vidim da ne mo$emo da se dogovorimo, pod uslovom da s dogovarawem po_nemo, osta}e nam i da sa_inimo i potpi{emo nekoliko istorijskih sporazuma. Istorijski sporazum izme|u Srba i Hrvata, pre svih, jer je tu i „puklo”, pa istorijski sporazum Srba i Muslimana, Hrvata i Muslimana, Srba i Albanaca. Tim sporazumima mi }emo, posle iskustava koje smo stekli, re{iti niz problema koji su doveli do mr$we, sukoba i ratova. S malo vi{e pameti, s vi{e dogovarawa a ne sva|awa, sve se to moglo izbe}i. U Bosni i Hercegovini situacija nije dobra. Ne treba mnogo pameti pa da se shvati da u Bosni i Hercegovini tri dr$ave ne mogu da se porode. Kad se te tri dr$ave na|u u jednoj, a sve tri ho}e da zauzmu prostor koliko ima ta jedna cela, sve tri ho}e ne mnogo nego najvi{e, nasta}e teskoba s kobnim posledicama. Fizi_ki je to, prosto, neizvodqivo. Do}i }e do gurawa, do istiskivawa, do potiskivawa, do geometarske politike i kuke i motike, do |avola, do belaja, a upravo to se ne sme dogoditi. Sva tri naroda koja $ive u Bosni i Hercegovini moraju na drugi na_in da re{e svoje eventualne, a ponegde i realne strahove od supremacije u pogledu _uvawa i negovawa nacionalnih prava. To je, od po_etka, najboqe bilo re{eno u programu Srpskog pokreta obnove, koji je danas jo{ aktuelniji nego u danima kada je stvaran. Unutar Bosne i Hercegovine kao jedne dr$ave, da bi se zadovoqila etni_ka mapa i nacionalna mapa, treba uvesti princip regionalizacije i kantonizacije. To je na{ predlog. Nema nikakve smetwe, ni politi_ke, ni ekonomske, ni kulturne, ni duhovne, ni nacionalne, da se formira Skup{tina srpskih kantona, pa Skup{tina musli– 110 –

manskih kantona, pa Skup{tina hrvatskih kantona, i da te skup{tine tvore Skup{tinu Bosne i Hercegovine kao zajedni_ko parlamentarno telo. Ni{ta {to vodi razumu ne sme da nam bude strano. Kad mawka pameti, no$evi se vade iz kanija a topovi ukopavaju, ali kad pamet i bogato iskustvo odlu_uju, problemi se re{avaju na qudski na_in. Prilika nam je, gotovo istorijska a svakako posledwa, ne da spasavamo {to se spasavati mo$e, nego da napravimo i ne{to boqe od onoga {to smo imali.

– 111 –

HRABROSTI JE IME NEPOSLU<NOST
(Miting na Svetosavskom platou, 9. mart 1992.)
Srbijo na{a! Pamtim sva tvoja lica sa Trga slobode, 9. marta pro{le godine. Mnogih tih lica danas ovde nema. Nema Gi{ke, nema Belog, nema Neboj{e, nema Sa{e, nema Dragana, Xerija nema, nema Milana, Lazara, Jovana, Milutina nema. Poginuli su. Nema najboqih. Nema Ravnogorca, nema Ace, nema Duleta, Radeta, Bore, kapetana Vrani}a... Po bolnicama su, u invalidskim kolicima, u zatvorima, zarobqeni ako su $ivi. Tu mladu, odba_enu i $rtvovanu Srbiju digli su u rat pod parolom: Svi Srbi u jednoj dr$avi. Posle hiqada grobova i stotina hiqada izbeglica i svih ostalih nesre}a, ka$u da je ta dr$ava odve} okrwena Jugoslavija, sastavqena samo od Srbije i Crne Gore. Bitka za dr$avu svih Srba okon_ava se, evo, dr$avom svih komunista. Hrvatska bez Srba i Krajine pod me|unarodnom za{titom: to je pobeda koju slavi dana{wi re$im u Srbiji. Bosna i Hercegovina je pred po$arom. Ve} kolone na{e sirotiwe prelaze Drinu. Armija se povla_i iz Makedonije, Srbija i Crna Gora postaju logor izbeglica i jedna velika kasarna. Dva veka srpske istorije, sve na{e pobede i pregnu}a od Kara|or|evog vremena, ovaj re$im je bacio kroz
– 112 –

prozor i pro}erdao u jednoj inaxijskoj, samovoqnoj, ideolo{koj i po nas fatalnoj partiji SPS pokera. Uslov za spas, za preporod i uzlet Srbije samo je jedan: da se sada{wa vlast ukloni. Sama je priznala da ne mo$e i ne}e da se mewa. Onda mora da ode. Kada i kako? Svakako ne protestnim skupom ni 9. marta, ni 9. aprila, ni 9. maja. Prenesimo 9. mart i ovaj protest u {kole, na univerzitete, u preduze}a, pozori{ta... poka$imo gra|ansku hrabrost koja se zove gra|anska neposlu{nost, i Srbija }e biti spa{ena. Neka stanu {kole, fakulteti, fabrike, neka se Srbija samo nekoliko dana pretvori u zemqu velikog nepokreta i ti{ine i pobeda je sigurna.

– 113 –

RAPORT O SLOMU
(Otkrivawe spomenika |eneralu Mihailovi}u, 13. maj 1992.)

Evo Te, opet, |enerale Mihailovi}u, na Ravnoj Gori, i evo, opet, nas sa Tobom i uz Tebe, _i_a. Raport koji Ti danas podnosim, raport je na{eg poraza i ogromne nesre}e. Srpski narod pre$ivqava gotovo isti udes kao i pre pola veka, kada si do{ao na Ravnu Goru, digao iz pra{ine na{e zastave, pokazao put spasewa i zacelio polomqena krila nacije. Vardarska Makedonija, u kojoj davno krunisasmo na{eg prvog cara i objavismo na{e prve carske zakone, ta Helada na{e kulture i vere, koju si osloba|ao od Azije 1912. i branio od Bugara 1913. i 1941, vi{e nije u na{oj dr$avi. U Qubqani, u onoj zgradi u kojoj be{e sedi{te {taba Tvoje Dravske divizije, i u Cequ, gde be{e _uveni 39. pe{adijski puk, kojim si Ti komandovao, izve{ane su zastave druge vojske i druge dr$ave. Usta{e vladaju Hrvatskom, a Sava nam donosi poklane srpske svatove, kao i 1941. Ni_u grani_ni prelazi na Drini, jer ni HercegBosna nije pod istim dr$avnim krovom s nama. Sramota je i pogledati mapu negda{we Jugoslavije, |enerale. Suverena Slovenija, suverena Hrvatska, suverena Bosna i Hercegovina, suverena Makedonija! Ima, eto, dr$ava kojih nikada nije bilo, a nema jedino dr$ava kojih je vazda bilo i koje su 1918. i stvorile Jugoslaviju. Nema ni Srbije, ni Crne Gore. Wima je nadenuto druk_ije ime, naturena nesrpska zastava, nesrpska vojska i nesrpska himna.
– 114 –

Komunizam je pao svuda u Evropi, _ak i u Kremqu. Jedino na prostorima od Subotice do Ulciwa i od Kladova do Malog Zvornika slave se ro|endani Prve proleterske, petokraka se prome}e u ru$u, a Tvoje ubice, |enerale, ne odustaju od wihovog antijevan|eqa. Pod petokrakom je zapo_eto i pod petokrakom se, evo, dovr{ava na{e postradawe. Uzalud smo ginuli na Mi{aru, na Ivankovcu, na Vu_ijem Dolu i Fundini, uludo je pucala Nevesiwska pu{ka, zbog ni_ega smo krvarili na Kumanovu i Bregalnici, na Ceru i Kolubari, bez ikakvog smisla i fatalno smo one olujne no}i u Ni{u proglasili da nam je ratni ciq dr$ava Ju$nih Slovena, pa zbog toga ciqa zaputili se preko Albanije, sahrawivani u moru, umirali od kuge i gladi u tu|ini, juri{ali na Kajmak_alan, izgubili svaku tre}u mu{ku glavu i pre Italijana stigli do Splita, Rijeke i Qubqane.

– 115 –

SRBIJA NIJE WEGOVA K>ERKA
(Govor na otvarawu Vidovdanskog sabora u Beogradu, 28. jun 1992.)

Na{a Otaxbina, Srbija i Crna Gora, i ceo srpski narod, nalaze se u ponoru. Na mapi sveta kao i da ne postojimo. Iskqu_eni smo iz civilizacije. Uskoro }e celom _ove_anstvu biti zabraweno da nam telefonira, da nam pi{e, da sa nama ima ikakva posla ili dodira. Danas smo ovde da Otaxbinu vadimo iz karantina i sramote, da joj skinemo to u$e sa vrata, da joj pru$imo ruku da iza|e iz jame. Ne treba biti lekar pa znati da se bolest izle_iti ne mo$e ukoliko joj se ne odredi uzro_nik. Ovde smo danas da ocenimo da li je uzrok ovog na{eg postradawa u Moskvi i Va{ingtonu, u Londonu ili Tokiju, ili u Parizu, ili je mo$da ba{ ovde, u ovom gradu, i nedaleko odavde. Predsednik Republike tvrdi da je uzrok na{em postradawu _iwenica da smo mi Srbi i da je ceo svet protiv nas samo zato {to smo Srbi. I shodno takvoj dijagnozi, on je odredio i terapiju. Moramo ostati u ponoru, na dnu jame, skapati, umreti ili juna_ki izginuti u borbi protiv _itavog sveta! Da vidimo, dakle, gde je uzrok zla. Pre dva dana, neo_ekivano, televizija i {tampa su nam javili da je predsednik Republike Srbije ponudio konfederaciju sa Gr_kom. U potaji, iznenada, na svoju ruku, ne obave{tavaju}i nikoga, odlu_io je da nas „uda” za Grke. O _emu to kazuje? O tome da predsednik Republike celu na{u Otaxbinu, sve $ivo u woj, smatra svojim vlasni{tvom, svojom privatnom svojinom. K}erka da mu je, du$an bi bio da Srbiju makar upita da li je voqna da ode za onog koga je on naumio. Uzrok svih na{ih zala je, dakle, u _iwenici da je pre pet godina Sr– 116 –

bija postala svojina jednog _oveka. Ka provaliji i nesre}i smo krenuli onog trenutka kada smo eufori_no po_eli da za ujediniteqa i spasiteqa progla{avamo _oveka koji je poveo jednu bahatu, inaxijsku politiku ultimatuma, politiku _iji je glavni slogan sabijen u princip: „nema promena i nema kompromisa”. Oslowena na golu silu, ta politika je stvorila jedan iracionalni svet, nepostoje}i svet, svet za sebe. Poklopila je i za svoje vlasni{tvo proglasila, prisvojila, masmedije u Srbiji, a pre svega televiziju. Priznavala je samo onaj svet, samo onu javnost, one informacije i samo one qude koji su se pojavqivali u wenom svetu i na wenoj televiziji. Stvorena je orvelovska Srbija, zavladao je mrak, upali smo u tunel, Srbiji su za_epqene u{i i zavezane o_i. Daleko, dakle, pre sankcija Ujediwenih nacija, ta politika, weni _elnici i protagonisti su nas iskqu_ivali iz Evrope i sveta, izolovali od svih i potom zavadili sa svima. Kako je propadala ekonomija, kako je propadalo sve, umno$avali se nezaposleni, kako se, posebno na Istoku, nezadr$ivo ru{ila gra|evina boq{evizma, tako je ovde u Srbiji, i to samo u Srbiji, da bi se ta gra|evina boq{evizma spasila, podsticana nacionalna histerija, klasna borba i klasni barjaci zamewivani su nacionalnom bojom i nacionalnim barjacima, podstrekivan je nacionalizam podmuklog tipa, psova_ki, primitivan, jedna duhovna iskqu_ivost koja je svojstvena nacional-socijalizmu ili fa{izmu, ali nikada nije bila primerena tradiciji srpskog naroda. Katedre pravoslavqa zauzeli su oni koji su za bradu ve{ali pravoslavne popove i po_eli da nas u_e veri. Tako je geometrijskom progresijom po_eto umno$avawe svih neprijateqa, da bismo do{li dovde da se i srpski Patrijarh i na{i _asni episkopi i na{i akademici i najumniji qudi na{eg naroda progla{avaju za sluge Vatikana. Uskoro o_ekujemo da }e i srpski narod proglasiti za anti-srpski narod. Tvrde onesve{}enoj, oslepqenoj i gluvoj Srbiji da je ovaj rat nama bio nametnut i da je bio neizbe$an.
– 117 –

Pri tome, ra_unaju na kratko pam}ewe, misle da smo zaboravili da su prve sankcije, uop{te uvedene protiv nekoga, uvedene od strane ovog re$ima prema Sloveniji. Zaboravqaju da je Srbija izvo|ena kao krdo na trgove, na ulice, u fabri_ke hale, da je naredba bila da se bojkotuje Slovenija samo zbog jednog jedinog zahteva ` da se Jugoslavija transformi{e u asimetri_nu federaciju. Politika ultimatuma ultimativno je odgovorila ` ne! Odbacila je sve kasnije mirne predloge za konfederaciju, labavu konfederaciju, savez suverenih dr$ava, ha{ke dokumente, sve, sve! I, evo, stigli smo dokle smo stigli. Ju_e nisu hteli asimetri_nu federaciju sa qudima sa kojima $ivimo sedamdeset godina, sa qudima istog etni_kog porekla, istog ili sli_nog jezika, da bi, usred ovog krvavog i besmislenog rata, {ef dr$ave tajno ponudio konfederaciju Gr_koj! Kao da je namerio da se i sa Grcima malo hvatamo za vratove. Od Srbije i Crne Gore stvorio je neku sasvim tre}u zemqu, od dve istovetne srpske zastave stvorio je nesrpsku, a za srpsku himnu proglasio kafansku pesmu. I sve to jo{ progla{ava velikom pobedom. Ovde ima verovatno dosta izbeglica, pa ih pitam ` sawate li zavi_aj, sawate li detiwstvo, sawate li napu{tene vinograde, ku}e, i mo$e li se sve to, mo$e li se zavi_aj, mogu li se koreni i grobqa, poneti sa sobom na |onu od cipela? I mogu li vam zgari{ta, koja su ostala u va{em zavi_aju, zameniti ratno-hu{ka_ke emisije beogradske, odnosno srpske televizije? Vi ste sre}ni samo na toj televiziji. Ovaj re$im je gurnuo srpski narod u Hrvatskoj i Herceg-Bosni u najve}u nesre}u, trgovao wegovom nesre}om dok mu je to odgovaralo, a onda digao ruke, okrenuo glavu, oprao ruke kao Pontije Pilat, kada mu se u_inilo da mu to odgovara. Ako bi se moglo ono {to ni Bog ne mo$e ` da se vratimo u 1987. godinu, a da znamo {ta }e biti ako ovom re$imu poverujemo ` nema Srbina iz Herceg-Bosne, nema Srbina u na{im srpskim krajinama, koji bi ovom re$imu poverovao i koji bi krenuo za wim. Ta politika je zavela Srbe. Vi dobro znate da su poklisari, seizi na– 118 –

{eg predsednika, 1990. godine, uo_i prvih parlamentarnih izbora u Srbiji, zajahali televiziju i svu {tampu, agituju}i protiv srpske opozicije, a za predsednika i komunisti_ku vlast. Tobo$e u ime srpstva, tobo$e zbog toga jer }e demokratska opozicija gurnuti vas s onu stranu Drine u rat, da iskrvarite, da izgubite zavi_aj, da postanete novi Jevreji. Devetog marta pro{le godine, kada je bio posledwi poku{aj da ovo zlo uklonimo i da stvorimo novu demokratsku Srbiju, koja }e imati prijateqe u svetu, koja }e mo}i da predupredi rat i da na najboqi na_in za{titi na{u bra}u s onu stranu Drine, stigle su od tih istih predsednikovih qudi s onu tamo stranu reke pretwe da ide milion Srba preko Drine da ubija srpsku omladinu. Nikada srpska omladina tu uvredu, tu pretwu nije zaboravila, ali je znala da ne dolazi iz du{e na{e bra}e, na{eg roda, nego od qudi samoqubivih, koji bi svu Krajinu, svu Herceg-Bosnu prodali, sve Srbe, za jedan jedini trenutak vlastoqubqa i krvave slave! Zar nam se i sino} na televiziji Srbije nisu pojavili isti qudi, iz istih krajina, da bi progovorili protiv ovog Sabora, tra$ili da danas ne saborujemo, jer je, tobo$e, u interesu Srba s onu stranu Drine da ovaj wihov prelat {to vi{e ostane na vlasti. Danas u ovom gradu ne}ete videti mnogo beogradske policije, kragujeva_ke policije, po$areva_ke, vaqevske. Doveli su na{u bra}u iz krajina i kazali im ` vi umete da pucate i vi }ete da pucate! Varaju se! Ta na{a bra}a iz krajina, ako budu morala da pucaju, a ne}e morati, sigurno znaju ko ih je unesre}io. Da li srpska demokratija, koja nije imala prilike da odlu_uje o bilo _emu, ili onaj ko ima toliku mo} da sutra mo$e da proglasi federaciju Srbije i Marsa, bar on tako misli. Srpski pokret obnove je proro_ki od po_etka, i zbog toga je na krst ve_ito bio razapiwan, upozoravao {ta }e biti ako im dozvolimo da nas vode kuda su nas vodili. Nismo bili samo proroci, bili smo i lekari. Propisivali smo uvek na vreme terapiju ` niko nas nije slu{ao. Ako bi neki od na{ih predloga, nakon {to bi
– 119 –

nas izanatemisali, oni i prihvatili, prihvatali su ga kada je ve} bilo kasno, kada su svi vozovi pro{li, kada bi leku pro{ao rok upotrebe i prestao biti lek i postao otrov. Ja sam verovatno najnesre}niji predsednik stranke, jer su se sva zla predvi|awa i najcrwe slutwe {ta }e se desiti sa narodom kojem pripadam ` obistinili. Bio bih sre}an da mogu re}i ` nisam video daleko, nisam bio u pravu. Bio bih beskrajno sre}an. Svim argumentima demokratske Srbije papagajski odgovaraju: izabrani smo na legitimnim izborima. Nema nikog da toliko govori o po{tewu kao lopov. Nema nikog ko toliko proizvodi telegrame podr{ke, osim onog ko podr{ke nema. Nema nikog ko se toliko zacenuto poziva na legitimitet izbora, osim onog ko zna da su bili nelegitimni i u _asu odr$avawa. A {ta je ovo? Koji su ovo izbori? Nikada niko posle rata nije skupio u ovom gradu ovoliko qudi. Ovo je najve}a skup{tina, ovo su najve}i izbori! U Sretewskom Ustavu iz 1836. godine, u doba kwaza Milo{a, imali smo _lan: „I rob kad pre|e granicu Srbije, postaje slobodnim _ovekom”. To je na{a tradicija. Obezbe|uju}i miran i dostojanstven $ivot Ma|aru u Senti, Albancu u Prizrenu, Muslimanu u Ra{koj, mi }emo ste}i pravo da od sveta tra$imo da to isto ima Srbin u Zagrebu, u <ibeniku, u Rijeci, da to imaju na{a srpska bra}a ma gde da su, i da to onda mo$emo da branimo svim sredstvima. Previ{e je zla svima nama ` i Srbima, i Hrvatima, i Muslimanima, i Slovencima. Narod vapije protiv mr$we, razarawa, smrti, za jednom novom evropejskom politikom. Ova zemqa treba da bude {ampion u toj politici. Svi smo postradali, svi smo jedni drugima skrivili i dugujemo veliko izviwewe. Veliko izviwewe i pokajawe. To je jedini put. Alternativa je da izginemo i da od Balkana napravimo mir grobqa! U ovom _asu ne mo$e jedan ministar inostranih poslova oprati obraz Srbiji koji su oni ukaqali. Treba nam najmawe pedeset najpametnijih, najumnijih, najdemokratskijih ministara inostranih poslova. Imamo ih, neka samo oni odu, i sve }e do}i na svoje mesto.
– 120 –

Mi smo, zakazuju}i ovaj Sabor, rekli da $elimo da ponovimo podvig Praga i Sofije. Od vas zavisi ho}emo li to mo}i. Moramo da znamo ` ako je danas nezgodno trpeti ki{u, sutra }e biti nezgodnije trpeti bombe. Ako je naporno stajati ovde danima, sutra }e biti napornije i fatalnije ginuti ili kilogram koprive, kao u Sarajevu, pla}ati _itavom mese_nom platom. A to nas _eka. Qudi koji preko televizije ili radija prate ovaj skup du$ni su da vas odmene. Dovoqan je samo ovaj grad. Ceo ovaj grad mora da podr$i Sabor, mora da saboruje. Srbija vi{e nema odbrane, Srbija vi{e nema nade. Ovo su posledwi poku{aji da ih zaustavimo. Do mene sti$u vesti da su date razne instrukcije vojsci. Ne bi me iznenadilo da je predsednik Republike rasporedio artiqeriju oko Beograda, u nameri da tu_e Beograd, po uzoru na svoga pulena u Sarajevu. Niko nikada srpskog vojnika i srpskog oficira nije toliko osramotio, unizio, bacio u blato, kao ova vlast. Na{i vojnici i oficiri, srpski vojnici i oficiri, prvi put od kad postoji Srbija, pognute glave od sramote ne mogu da pogledaju u o_i Otaxbini. Ko ih je tako obrukao? Treba da znaju da }e im oficirsku i vojni_ku _ast, gospodstvo i dostojanstvo, vratiti samo nova, demokratska Srbija. Ovo je trenutak, Otaxbina ih zove, Srbija ih zove da zajedno zaboravimo poraz i preokrenemo ga u veliku pobedu. Sve {to va$i za wih, va$i i za na{u policiju. Mi drugih policajaca, vojnika i oficira nemamo, niti ih $elimo. Wima je mesto ovde s nama, a ne da ih dr$e u podrumima i po tavanima, sa ma{inkama i snajperima, u o_ekivawu naredbe da pucaju. U koga? U budu}nost Srbije? U nas? Verujem u patriotizam i srpskog vojnika i oficira i policajca, ali }u ipak re}i: stigne li im sa bezumnog mesta kakva bezumna naredba, neka je, za ime Boga, ponosno odbiju i odlu_no pri|u svom narodu! Pitaju ` {ta }e biti kad predsednik podnese ostavku. Nasta}e haos, vele, jer nema ko da ga zameni. Ko }e ga zameniti ` pitaju stalno? Evo odgovora ko }e ga zameniti ` niko! Takvog predsednika, sa takvom politikom i ovla{}ewima, vi{e nikad ne $elimo da imamo.
– 121 –

Doveo je Srbiju do groba! Naterao joj je du{u na nos, pa se ko_operi pred televizijskim kamerama i prigovara narodu da mu srce nije u grudima i da mu je srce iz grudi si{lo u pete. A gde je va{e srce, gospodine Predsedni_e? Ono nije ni u petama, ono je sada u nekom dobanova_kom ili ne znam kome bunkeru, u tunelu, u blindiranom oklopu. Ako imate srca, gospodine Predsedni_e, do|ite ovamo, na ovaj Sabor, stanite pred svoj narod, pogledajte mu u lice, i on vama neka pogleda u lice. Spasite Srbiju od sebe i to je sasvim dovoqno. Nije ta_no da u srcima ovih qudi nema qubavi za vas, gospodine Predsedni_e. Do|ite ovde, podnesite ostavku, i nasta}e erupcija odu{evqewa. Bi}ete ispra}eni aplauzom, najve}im aplauzom.

– 122 –

KOMPJUTERI A NE PU<KE
(Zavr{ni govor na Vidovdanskom saboru, 5. jul 1992.)

Pro_ita}u vam, za po_etak, poruku episkopa ra{ko-prizrenskog, preosve}enog Artemija, upu}enu Vidovdanskom saboru: „Bra}o i sestre, narode srpski! Posle 603 godine, ponovismo Vidovdansku bitku. Ona prva je trajala jedan dan, ova na{a ` osam dana; u onoj je u_estvovalo oko sto hiqada Srba, u ovoj ` nekoliko miliona; u_estvovahu i milioni onih koji ne mogahu do}i na plato pred Skup{tinu; u onoj od Srba niko ne ostade, u ovoj ` niko ne pogibe. Zato ona be{e fizi_ki izgubqena, ali moralno i duhovno dobijena. Ova do$ive duhovni poraz, jer ne ostvari svoj ciq. Posle one moralne pobede Srbi izdr$a{e 500 godina turskog ropstva, posle ovog duhovnog poraza ne mo$emo izdr$ati ni pet godina komunisti_kog ropstva. Posle ovog Vidovdanskog sabora koji pro|e jalov, bez ploda i rezultata, vi{e se nikakav sabor u Srbiji ne mo$e odr$ati sem „skupova” podr{ke „voqenom vo|i”. <ta nas po povratku ku}ama o_ekuje? Glad bez hleba i drugih $ivotnih namirnica, bolesti i o_ajni_ko umirawe bez lekova, rat bez pobede, grob bez vaskresewa, no} bez svitawa. Sada otkucava posledwi odsudni _as. Ako nije pomogao Vidovdanski dan da gluve vo|e na{e _uju o_ajni_ki vapaj majke Srbije iz miliona grla wene obezna|ene dece, neka nam pomogne ova zadwa Vartolomejska no}. Gospod je rekao „Kucajte i otvori}e vam se.” Mi kucasmo i lupasmo na vrata gluvih vo|a. Oni nas ne _uju i ne otvaraju. Stoga: razvalimo vrata i izbacimo ih na– 123 –

poqe. Sad ili nikad, kidajmo komunisti_ke lance, Sloboda nas zove! @ivela Srbija! @iveo srpski narod! @iveo srpski Kraq!” Sabornici i saborci, Nije episkop Artemije rekao ni{ta samo svojim srcem ` iz wega su progovorila srca svih nas. <ta nam je _initi? Otkuda, odjednom, muk i neko _ekawe? Sve dotle dok se bude o_ekivalo da jedan _ovek izda komandu, a to kao i da sada lebdi negde u vazduhu, srpski narod }e sam sebe dovoditi u situaciju da li_i na krdo. Lako je udariti, ali {ta posle? Stajao sam na mestu gde je ubijen Lazar ` to je jedno ose}awe. I stajao sam na mestu gde je ubijen Kara|or|e ` to je strahotno ose}awe. Mogli bismo mi sada, ovog trena, neka nas je i samo petnaest hiqada, mogli smo to sino}, preksino}, da slomimo i polomimo TV Bastiqu, mogli bismo da polomimo onu zgradu gde stanuje zlo, mo$emo da u|emo u sve wihove zgrade. Preko jednog jedinog le{a na bilo kojoj strani ako, me|utim, prekora_imo, {ta je to, i {ta smo postigli? Da li je ovo zbiqa odsudni trenutak? Da li je ovo posledwa no}? Da li je ovo posledwi dan? Sa te televizije koju bismo bratoubistvom i preko krvi osvojili, i kada bi postala slobodna i kakvu $elimo, stalno bi tekla krv. Velike odluke ne donose se vru}ih glava. Ne}u ni{ta da vam sugeri{em. Izvr{imo analizu onoga {to se za ovih osam dana, a jednog dana, Vidovdana, zbilo ovde. Sazivaju}i ovaj Sabor rekli smo da }emo poku{ati da ponovimo podvig Praga i Sofije, gde su mu_enici sli_ni nama razgrnuli mrak. Da li smo u tome uspeli? U Sofiji je sve trajalo dva dana. Samo sto hiqada qudi je donelo svetlost bez ispaqenog metka. U Pragu
– 124 –

se to desilo petog dana, kada je {irom ^e{ko-Slova_ke pola miliona uni$enih iza{lo na ulice. Ni tamo nije bilo nasiqa. I mi smo takav ideal nenasiqa imali. <ta smo za ovih osam dana uspeli? U _emu smo, bez ikakve sumwe, uspeli? Pre tri meseca, kada smo obele$avali godi{wicu 9. marta, ono {to nas je bilo ` bilo nas je na Svetosavskom platou. Svuda okolo Beograd je bio pust. Kao da se o_ekivao atomski udar. Strah je pro$imao ovaj grad i wegove qude. Ogromnu ve}inu wih. Qudi toga dana nisu smeli da iza|u na ulicu, takav je stravi_an pritisak bio TV Bastiqe i propagande re$ima. Tri meseca kasnije, sve je druk_ije. Ve_eras, ju_e, prekju_e, vidimo ovde roditeqe koji na ramenima nose jednogodi{wu, trogodi{wu decu. Beograd je oslobo|en straha! Prestonica je pala! Beli grad je slobodan. Beograd vi{e nije wihov, a u svakom na{em podvigu ubudu}e mo$emo da ra_unamo na Beograd. To je _iwenica koja se ne da osporiti. Priznawe, ogromno, i naklon moj, i naklon svih sabornika, najzaslu$nijima za slobodu Beograda ` saborcima iz {atora! To su mu_enici, a qudi neverovatne snage, koji su devet dana, neprestano, i pre sunca i posle sunca, odr$avali vatru Sabora, da bi oslobodili Beograd, kad nisu ve} uspeli da sa onima koji su za psihijatrijske klinike a ne za sabore ra{_iste ono {to se moralo ra{_istiti. Idu dani kada }e Beograd dobiti novu ulicu ` novih ali pravih oslobodilaca, novih junaka ` i ona }e biti u spomen na{em Saboru i pre svega qudima iz {atora. Ti junaci su iz svih krajeva Srbije i oni }e $i{ku ogwi{ta na{eg, Vidovdanskog, beogradskog, {irom Srbije razneti. Svuda }e se novi Vidovdan zapaliti.
– 125 –

Bez obzira kada se Sabor zavr{i i kako se zavr{i, upozoravam teroristi_ke slu$be re$ima da u_esnike Sabora, a naro_ito qude iz {atora, kada se vrate u bedu, jer su iz bede i protiv bede ovamo i do{li, ostave na miru. Ruke na wih neka ne di$u, otkaze neka im ne daju. Desi li se tako ne{to ikome ` episkop nas je blagoslovio i od Boga je prosto ` silom }emo uzvratiti na silu. Mi jesmo Hristos, ali je i Hristos umeo da plane gnevom. I on je znao da potegne ma_ u hramu Jerusalima. Dugo se pred sviwe biseri ne mogu bacati! Ne}emo ni mi dugo na kolenima, sve{teni_ki. Sa_ekajmo, ipak. Neka im je ovo posledwe upozorewe, apel wihovoj savesti, potowim trunkama savesti. Ho}emo li to {to kanimo, ako i daqe gluvo}om budu odgovarali, uraditi ve_eras ili uskoro, mewa samo jedna stvar: uskoro }e svuda, i bez na{eg prisustva, biti izve{ani beli barjaci, barjaci wihove predaje. Kad su na kolenima najuspravniji, veliki trenutak dolazi. Crne barjake po Srbiji isticati ne smemo. Mi smo im za ovih dana Vidovdana, najdu$eg srpskog Vidovdana, pru$ili veliku priliku, dr$ali im neprestano _asove demokratije, u nadi da }e ne{to shvatiti. Mnogima se, verujem, i me|u wima razum bistri. Oni kojima je razum jo{ u sili i inatu veoma }e brzo zavr{iti na psihijatrijskim klinikama, gde im je i mesto. Doterani su do duvara. Oni vladaju ilegalno, oni vladaju kriminalno. Pripremajmo se i na to da na wihovu gluvo}u, ako potraje, odgovorimo onako kako se gluvima ot_epquju u{i. Najve}a pobeda Vidovdana je {to su Evropa i svet videli ko je ko u Srbiji, ko se oslawa na „kala{wikove”, a ko je u pu{ke stavio karanfile. O dva sveta je re_, o dve Srbije, o dva izbora. Mi _inimo sve da Srbija karanfila bude toliko velika da onoj zloj, i ve} mo$emo da ka$emo ludoj Srbiji, oru$je ispadne iz ruke.
– 126 –

Imamo li snage, imamo li voqe, imamo li strpqewa, imamo li mudrosti, da jo{ malo _ekamo? Ruke }e im utrnuti same, oru$je }e im ispasti iz ruku, a mi ne}emo ponoviti greh i zlo_in, da brat krene na brata. Kompjuteri nam trebaju, a ne pu{ke. Srpski predsednik je i ovih dana manifestovao sna$no svoju sklonost ka terorizmu i sili. To je manifestovao pred celom zemaqskom kuglom. I to prema kome? Prema sopstvenom narodu. U nas su i ovog _asa upereni snajperi. Kako onda da mu poveruju Evropa i svet da je nesklon oru$ju i terorizmu kada su u pitawu drugi? Te{ko Srbiji dok je taj _ovek na wenom _elu. Mu_no je i nama, {to smo u velikoj dilemi da zbog jednog _oveka, vrhovnog krivca, dolazimo u isku{ewe da krenemo i na mnoge koji su uz wega {to iz neznawa, {to iz straha da }e ostati gladni, {to uceweni, i da se tako tu_emo sa sobom. Podi$em, ve_eras, na ovom Saboru, optu$nicu protiv tog _oveka, zbog zlo_ina uni{tewa Srbije i poni$ewa srpskog naroda. On stvara veliku usta{ku dr$avu sve do Drine svojom politikom. Pre nekoliko dana u novinama je osvanula karikatura na kojoj su Tu|man i Paraga sa transparentom na kome pi{e: „Milo{evi}u, ostani”, i ta satira je najistinitiji politi_ki komentar. Oni zaista $ele da on ostane i _ine sve da ostane. Za{to? O genocidu nad srpskim narodom u biv{oj Nezavisnoj Dr$avi Hrvatskoj pisao sam u nekoliko romana. I u „No$u”, i u „Molitvi”, jedno od centralnih mesta posve}eno je pokoqu, iskopu sela Prebilovci, u Hercegovini. Od dve hiqade srpskih du{a, koliko ih je bilo 1941. u Prebilovcima, samo ih je trista pre$ivelo rat. Prvi regrut iz Prebilovaca oti{ao je u vojsku dve decenije kasnije. Pi{u}i „No$” i „Molitvu”, pisao sam kako su hrvatske usta{e ubijale $ive Srbe, a sad, kada sve ovo pro|e, kako da pi{em i kako da opi{em, da su 1992. ponovo do{li da ubijaju $ive, ali ne
– 127 –

samo $ive, ve} da jo{ jednom ubiju i one {to su ih pre pola veka ubili? Kosturnica u Prebilovcima, u koju su kosti skupqene tek lane, ovih dana je minirana, a kosti su spaqene. Nema vi{e ni traga od mo{tiju mu_enika, ali ni od Prebilovaca, sravwenih sa zemqom. I to je krivica srpskog predsednika i wegove politike. Apelujem na Srbe iz Herceg-Bosne i iz srpskih krajina da shvate {ta _inimo, da zagrme i oni na sav glas, da nam se pridru$e u zahtevu da ode wihov najve}i neprijateq i mu_iteq. Na kraju, optu$ujem predsednika Srbije i za zlo_in brisawa genocida po_iwenog nad srpskim narodom. U svetskim _itankama istorije vi{e se ne pomiwe Jasenovac. Svet je zaboravio na najve}i udes jednog naroda u ovom veku. Jasenovac se pripisuje nama! A kako nam je pripisan? Tako {to je pamet i strategija srpskog predsednika pred televizijskim kamerama celog sveta bombardovala Sarajevo, Mostar, Dubrovnik... tako {to je pred kamerama celog sveta u srpskoj Narodnoj skup{tini govoreno da }e se napalm-bombama ru{iti Zagreb, napasti atomske hidrocentrale, {to su pomiwani krematorijumi za Hrvate kojih nikada bilo nije! Kako su od $rtava napravqeni zlo_inci? Tako {to se tom politikom srpski narod sramotio, predstavqao kao zlo_ina_ki i i divqi, a u no}i, u pozadini, gde nema stranih novinara, gde nema javnosti, tekao je genocid nad nama, kuqale su izbegli_ke kolone, nestajala su sela. Strategija srpskog predsednika ubila nam je Jasenovac i oskrnavila mrtve. Taj _ovek je najve}a sankcija protiv srpskog naroda! On se ne mo$e oboriti spoqwim sankcijama, on se mora oboriti unutra{wim sankcijama. Op{ta pobuna je po_ela na ovom Saboru i ona }e Milo{evi}a odneti.

– 128 –

DEMOKRATSKI POKRET SRBIJE – DEPOS
(Skup{tina DEPOS-a, 10. oktobra 1992.)

@u}a na{, kako su ga zvali seqaci u wegovom Struganiku, a vojvoda @ivojin Mi{i} za sve nas ostale, odlu_io je, nekako ba{ u ove dane one godine, da Kolubara bude posledwa linija odbrane Srbije. Vi, koji ste u ovoj dvorani i stotine hiqada onih _iju demokratsku voqu i strategiju zastupate, nova ste Kolubara nove Srbije. DEPOS! DEPOS! DEPOS! To je danas Prva srpska armija. Pred wom su, me|utim, mnogo ve}a pregnu}a nego pred Prvom armijom kojom je Mi{i} komandovao. Da bi Beograd i Srbija povratili slobodu i suverenost, Mi{i} je morao da raskr_i od Kolubare do Drine. DEPOS mora da razmi_e obru_e i oko Kolubare, i oko Ni{a, oko Morave, Prizrena, Cetiwa, Knina, Nevesiwa, Une, Sarajeva, Kupe, Save, Rume, Kumanova... oko svakog na{eg sela, grada, reke, kawona, planine, i da razmi_e te obru_e prema istoku i prema zapadu i prema severu i prema jugu, na sve _etiri strane sveta i do na kraj sveta! Dr$ava na{a i ceo narod na{ stegnuti su planetarnim gvo$|ima izolacije i prezira. U kavezu smo, kao zveri, i u zatvoru, kao ubice i divqaci. Na stubu smo srama, od Tokija do Anda i od Sidneja do Aqaske. Obaveza DEPOS-a je da izbavi Srbiju i Srbe iz ove tamnice i da ukloni pet posledwih krastavih godina sa svih vekova na{e istorije, vere, kulture i tradicije. Mi{i}u je bilo lak{e nego nama. Onda se Srbija branila samo od onih koji su je spoqa ru{ili. Danas je
– 129 –

moramo spasavati od onih koji su je iznutra okupirali, slomili, iznurili, obespametili, obrukali. DEPOS! To je nova Srbija. Demokratska Srbija koja }e po_ivati na bogatom i slobodnom gra|aninu, na kultu mira a ne rata, $ivota a ne smrti, pomirewa a ne istrebqewa. Samo takva Srbija }e mo}i da iza|e iz tamnice, da povrati stare i stekne nove saveznike i prijateqe. Samo takva Srbija mo$e ubrzo postati sto$er, pijemont novog ekonomskog, kulturnog i dr$avnog sabira svih danas razdrobqenih i od matice udaqenih na{ih krajina, a i motor neke budu}e, evropejske reintegracije _itavog prostora doskora{we Jugoslavije. Da bi srpstvo bilo jako i za{ti}eno, mora postojati jaka Srbija. Opet ponavqam: Ne brani se Beograd u Kninu, nego Knin u Beogradu. DEPOS je jedina snaga kadra da sku}i rasku}ene, zaposli nezaposlene, za{titi neza{ti}ene, urazumi nerazumne. Da izbeglim od rata vrati otete zavi_aje, vojni_kim magacinima uniforme, devojkama momke i majkama sinove. Da zakon vlasti zameni vla{}u zakona. Da dostojnom brigom dr$ave olak{a bol porodica poginulih i rane rawenih. Da bezna|e preobrne u nadu, ru{ewe u gradwu, rati{ta u radili{ta, kala{wikove u kompjutere, ina}ewa u dogovore. DEPOS! To su evropske zarade i penzije, evropske {kole, univerziteti, bolnice, obdani{ta. To je i profesionalna vojska na{a, opremqena, obu_ena i pla}ena kao i vojska u SAD, Francuskoj, Nema_koj ili Izraelu. DEPOS je $ivot, a od $ivota nemamo pre_eg ni nacionalnog ni dr$avnog interesa. Samo je Srbija kolevki i svadbi ` Velika Srbija. Ona je na zemqi, a ne na nebu. Bore}i se za slobodne i demokratske izbore, mi se borimo za tu novu Srbiju spasa, $ivota i preporoda.

– 130 –

NE>E SE ON <ETATI PO MOJOJ SRBIJI
(„Srpska re_”, 14. decembar 1992.)

Pet dana pre izbora, posle toliko pre|enih kilometara, posle toliko odr$anih govora i posle svih nesuglasica u DEPOS-u, {ta o_ekujete od predstoje}ih izbora? Mihizu sam kazao da }u u petak, 18. decembra, kovertirati svoju prognozu koliko }e ko da dobije na ovim izborima. Mislim da }e DEPOS i na saveznom i na republi_kom nivou da dobije oko 30% glasova. Pretpostavqam da }emo na lokalnim izborima da pro|emo ne{to slabije. Razloga je mnogo. Prvo, na lokalnim izborima mi nemamo po svim selima i zaseocima tako jaku kontrolu i mnogi seqaci bi}e u situaciji da glasaju javno. Na wih se ve} vr{e svakojaki pritisci, a mogu da mislim {ta }e tek da bude na sam dan izbora. Osim toga, veliki deo naroda je podmi}en, qudi non-stop nale}u na istu prevaru: ovih dana delili su penzije, opra{tali telefonske ra_une, poreze, ne znam {ta jo{ sve ne. Pribegavaju i zastra{ivawu: mobili{u sa bira_kih spiskova... Da i ne govorimo o fatalnom u_inku televizije! Ako ve} ankete govore da ste najomrznutiji _ovek u Srbiji, trebalo bi onda da na mitinzima, na kojim Vi govorite ` nema nikog. Ili da, recimo, do|u oni koji Vas mrze i ga|aju Vas jajima i paradajzom. Zato i mislim da je najve}i deo tih anketa unapred projektovan, smi{qeno, da je to bio deo strategije za javnost, koja bi mene unapred, u izvesnom smislu, kompromitovala i uklonila sa politi_ke scene. Me|utim, ja nisam reagovao i, kao {to ste imali priliku da vi– 131 –

dite, nisam se zbog wih sakrio. Da se za predsednika Srbije nije kandidovao Milan Pani}, ja bih se kandidovao. Kada se pojavio kandidat sa, po mojoj proceni, ne{to vi{e {ansi, oberu_ke sam mu dao podr{ku, povukao svoju kandidaturu i ` $elim mu sve najboqe. Ne _ini li Vam se, me|utim, da gospodin Pani}, mawe prema DEPOS-u, a vi{e prema Vama, ne pokazuje znakove neke naro_ite simpatije ili zahvalnost za tu podr{ku, koja mu je vi{e nego dobro do{la tokom wegove predizborne kampawe? Na konferenciji za {tampu rekao sam da bi Pani} podr$ao DEPOS, ali da od nekoga ne sme ` doku_ite sami! To nam morate Vi re}i! Ko je taj zbog koga gospodin Pani} ne sme da ka$e ono {to misli? On je _ovek demokrata, odrastao u demokratskoj zemqi. Ne razumemo... Vidite, on je na _istini, bez neke jake podr{ke... On visi o koncu, koji je u rukama gospodina Dobrice >osi}a. Dobrica >osi} bi rado da se ukloni Milo{evi}, ali da opstanu SPS i leva opcija. Uklawawem Milo{evi}a, sam >osi} bi mogao da postane predsednik Socijalisti_ke partije Srbije. To je ista krvna grupa, isti rezus faktor i trebalo bi utvrditi vanbra_no o_instvo. S druge strane, >osi}u je mnogo vi{e stalo da se sa politi_ke scene nekako ukloni DEPOS, kao evropejska, antikomunisti_ka, desna varijanta. Zato nije _udo {to je >osi}, ba{ danas, nekoliko dana pre izbora, javno podr$ao tu svoju qubav i izjasnio se protiv DEPOS-a. Od toga }e vi{e {tete imati >osi} nego DEPOS. Bilo mi ga je $ao, jer videlo se koliko je on ube|en da je wegovo mi{qewe odlu_uju}e i wegova podr{ka najzna_ajnija. Pri_ao je o nekom svom programu koga nema, agitovao za stranke kojih nema. @alio se {to ga ne podr$avaju SPS i Slobodan Milo{evi}, vaqda zbog toga {to je pro{le godine on nazvao Milo{evi}a najve}im Srbinom dvadesetog veka. Ja mislim da se Srbija ni umiriti ni uspraviti ne}e dok ih sve zajedno ne skinemo sa politi_ke scene.
– 132 –

Kako to da mislite da nema program? Pa sam je rekao „moj program je u mojim kwigama”, a kad otvorite kwigu tamo pi{e: Da se ponovo rodim i imam 20 godina, ponovo bih oti{ao u partizane i tukao _etnike. Mi u DEPOS-u ne mo$emo podr$ati takav program. Mi smo za nacionalno pomirewe i za prestanak podela. Daqe pi{e u wegovim kwigama: Socijalisti_ka partija Srbije je partija koja Srbiju vodi u Evropu, u demokratiju, mir i preporod! U istoj kwizi pi{e: Rat, mr$wu i retrogradni, primitivni nacionalizam 19. veka nosi Srpski pokret obnove. Rekao je, zatim, da je on do{ao na _elo Jugoslavije „da spre_i divqu gradwu u Srbiji”, odnosno da spre_i povratak Kara|or|evi}a u Srbiju. „Ne}e se on {etati po mojoj Srbiji”, ka$e Dobrica Aleksandru II Kara|or|evi}u, sinu posledweg srpskog kraqa, unuku Aleksandra I Kara|or|evi}a i potomku oca Srbije Kara|or|a. Eto, ta ideolo{ka mr$wa je toliko prokqu_ala da je Srbiju proglasio svojom, a potomka Kara|or|evog za tu|inca u Srbiji. Ovakav program ne mo$e i ne sme podr$ati DEPOS, a mislim da to ne mo$e ni jedan Srbin. Ovakav levi boq{evi_ki ekstremizam ne usu|uje se da podr$i _ak ni SPS. Za{to bi to gospodin >osi} $eleo? DEPOS je negacija wegove mladosti i celog wegovog $ivota, i to u psiholo{kom smislu mogu da razumem, ali razumski ne odobravam. Do sada se niste sreli ni sa gospodinom >osi}em ni sa Slobodanom Milo{evi}em. Za{to Vas, kao lidera najja_e opozicione stranke u Srbiji, predsednik SRJ Dobrica >osi} jo{ uvek nije primio? On radi isto {to i Milo{evi}! Mislim da nisam ni{ta izgubio time {to me gospodin >osi} nije primio. Ponavqawem Milo{evi}eve gre{ke i pokazivawem istih antipatija samo on gubi, ja ne. Mislite da ste za ove dve godine u_inili vi{e kao politi_ar nego {to biste u_inili kao pisac? Sumwam da sam za ove dve godine bio spreman da napi{em i{ta. Nisam _ovek koji bi, u situaciji ovoli– 133 –

kih smrti i nesre}a oko mene, mogao da se izolujem pod neko stakleno zvono i pi{em roman. Ne verujem da bih to mogao. Da li mislite da biste nekim romanom mo$da uradili vi{e nego {to ste postigli politi_kim radom? Ne, nipo{to. Rizikova}u da budem preterano neskroman, ali mislim da sam na obarawu komunizma u_inio vi{e nego iko u Srbiji. I na osloba|awu Srbije... Seme koje sada ni_e, svu ovu pobunu protiv jednog poretka stvari, dobrim delom sam i posejao. Moje, ba{ da ka$em ` propovedi, ustalasale su zna_ajan deo mlade Srbije. Nastupao sam kao politi_ar, koji je istovremeno i propovednik. To je _iwenica i to je odgovornost. Da li se ose}ate pomalo odgovornim za sve ovo {to se doga|a u Bosni, zbog nacionalizma koji je, povampiren, napravio rat, izbeglice, smrt? U Bosni, a naro_ito u Hercegovini, Vas optu$uju da su kwige koje ste napisali probudile taj nacionalizam i doprinele svemu ovome! Moje kwige bile su osude zlo_ina i pisane sa ciqem da se zlo_in vi{e nikada ne ponovi. Te kwige su antiratne, mirotvora_ke, kwige pomirewa, qubavi... Glavni junak u sagi o genocidu, u sva _etiri romana, biv{i je hoxa Halil Barbari}, Sikter Efendija. On, dakle, nosi ono pomiriteqsko, on je taj koji na jednoj nozi nosi cipelu Safeta Barbari}a, a na drugoj nosi cipelu \ura Barbari}a, svog pravoslavnog pretka. Mo$da su te kwige napisane prekasno. Da je istina kazana 45. godine, mi bismo tada do$iveli pro_i{}ewe i katarzu. Da se nije istina sabijala pod zemqu, sve bi bilo druk_ije. Mo$da sam se kasno rodio. Ali, i da sam se ranije rodio, vremena su bila takva da te kwige ne bi mogle da ugledaju svetlost dana. U svakom slu_aju, optu$ivati mene da sam svojim kwigama podstakao ovo {to se desilo u Bosni isto je {to i optu$ivati, recimo, pisce, filmske umetnike, slikare, koji su govorili o genocidu nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, koji su progovorili o fa{isti_kim konc-logorima, da su, zapravo, time investirali u neki budu}i pogrom Jevreja, u neke budu}e konc-logore. Ne, ne. Ovde je pro– 134 –

blem u tome {to je na vlast u Srbiji do{la, odnosno na vlasti se zadr$ala, jedna staqinisti_ka garnitura, koja je svoje jednoumqe, svoj antinacionalizam i internacionalizam preko no}i promenila u NACIONALIZAM. I, sa istom glupo{}u, sa istim $arom sa kojim su zabrawivali moje kwige, bacili su se na reklamirawe takozvanog srpskog nacionalnog interesa. Kad se u wihovim rukama na{ao srpski dr$avni barjak, srpski verski barjak i demokratski barjak, morali smo zavr{iti ovako kako smo zavr{ili.

– 135 –

1993.
y y

y

Drugi sabor SPO Junske demonstracije i zatvorska tortura Ponovo izbori, cepawe DEPOS-a

NA<I DANI TEKU UNAZAD
(Drugi sabor SPO, 6. mart 1993.)

Re_i, koje slede, neka budu primqene, pre svega, kao ispovest. Ali ne ispovest moja, pred vama, nego svedo_ewe o nama i na{em vremenu. Svedo_im o jednom i, otkad kao narod postojimo, jedinom antivremenu. Na{i dani teku unazad, a svaki je du$i od godine. Pre 28 meseci, bili smo u ovoj istoj dvorani. Krov na dr$avnoj ku}i nam je proki{wavao, a ispod krova su popu{tali nose}i stubovi i odjekivala galama na kavgu spremnih uku}ana. Prvi svetski sabor SPO odr$ali smo na promaji, a Drugi i vanredni odr$avamo u ru{evini. Dan po okon_awu rada Prvog sabora, odneli smo na{e molitve, na{e cve}e i na{e suze u Jasenovac. Danas je Jasenovac svuda i svima. Jame negda{we survavaju u sebe jame sada{we. Ne stigosmo da popi{emo i qudski sahranimo ni sve svoje, pre pola veka pomorene, dedove i o_eve, a crna $etva do|e po unuke i sinove. Prvi sabor na{ disao je verom da }e Otaxbina otvoriti vrata svima onima koje je petokraka rasterala i rasejala {irom sveta. Mnogi delegati Sabora su tada, prvi put od izgnanstva, ugledali nebo pod kojim su ro|eni. Nade u povratak danas nema. Odlaze i be$e, u svim pravcima, najdu$e i najnesre}nije kolone ^arnojevi}a u na{oj istoriji. Be$e pogorelci i besku}nici iz Herceg-Bosne, iz Srpske Krajine, iz Hrvatske... Neki u daleki i tu|i svet, a neki u Crnu Goru i Srbiju. A be$e, masovno, i o_ajnici iz Srbije. Be$e od bezna|a,
– 137 –

od propasti, od terora petokrake, koja se presvukla u ru$u, a ima bodqe na povr{ini i kukasti krst u sredi{tu. U izbegli{tu su nam i nacionalni trezori. Na Kipru je kasa, a kqu_ar wen u Beogradu. I ta kasa je punija {to je Srbija siroma{nija i praznija. Toliko gospodar Srbije voli Srbiju, da je tro{i kao dedovinu. U izbegli{tvu su nam, _ak, i aerodromi. Na{i Sur_ini su u Pe{ti, Sofiji i Temi{varu. Bli$ih nemamo. Na Sur_in, koji je kraj Beograda, sle}u i sa wega pole}u samo _avke, bilo da je re_ o kolovo|ama na{e nesre}e ili ba{ o pticama. Jedino su oni i ptice izuzeti od zabrane letewa. Na Prvom Saboru na{em bili smo zagledani u budu}nost. Danas je najpre_i zadatak da zaustavimo Zlo koje nam uni{tava i pro{lost. Ratovali smo i postradavali otkad trajemo. Sve na{e $rtve imale su neki smisao i bile su sabirne. Polagane su u stvarawe dr$ave, u wenu odbranu, wen vaskrs i {irewe. Iz ideje sabira, a ne rastura, izrastala su krila Crnogorcima, pa su, na tim krilima, nadletali i Pe} i De_ane i Beograd i Novi Sad i Dalmatinsko Kosovo i goru Romaniju, onda kad se pod srpskim barjakom dr$ala samo Katunska nahija. Nije, kao {to neki govore, iz ni_ega stvorena Kara|or|eva Srbija, jer se iz ni_ega ni{ta ne stvara. Ona je ro|ena iz ideje o vaskrsu srpske dr$ave. Sve {to je govorilo na{im jezikom bilo je okupirano, ali nije bio skr{en i okupiran narodni duh sabirne obnove. Taj duh, ta ideja su grunuli u Topoli. <ta drugo, nego ta ista svest i sila, odr$ava u $ivotu na{e kosture na Krfu, Vidu i u gudurama Albanije? Kad se osloba|a svoje, kad se dr$ava obnavqa i pro{iruje, kad $rtva nije skupqa od ciqa $rtvovawa, onda se i de{avaju _uda, koja nisu _uda, da je francuska kowica sporija od srpske pe{adije.
– 138 –

1.

Svaki rat je, naravno, stra{na nepogoda, i onima koje rastavi od $ivota mo$da je i neva$no da li je taj rat bio pravedan ili nepravedan, _astan ili ne_astan. Potomstvu i ostatku $ivota to nije svejedno. I Zlo i Dobro $ive ve_no i ne odlaze u grob sa onima koji su ih zastupali. Vera, kultura i _ast nacije nejasni su pojmovi samo pigmejima koji uobraze da od wih po_iwe vreme i da posle wih nema nikoga i ni_ega. Na{a dr$ava se, uvek, stvarala, obnavqala i {irila i na svesti na{ih neprijateqa da su nam ciqevi pravdeni i da su iza srpskog ma_a stajale jevan|eoske vrline i ratnika i naroda. Bili smo i broj_ano i nov_ano i oru$jem slabiji od svih neprijateqa, ali smo za Pravo i _ove_nost bili od wih ja_i. Time je Srbija pridobijala i saveznike i prijateqe. Iz ovakvih ideala, $rtvovawa, pregnu}a i tradicije srpske, nikla je 1918. godine i na{a najve}a dr$ava, kojoj smo, ne{to kasnije, dali ime ` Jugoslavija. Stvorili smo je po meri se}awa na zajedni_ki koren davno preseqen na Balkan iz predela oko Dwepra, Dwestra i Volge, a i po meri istovetnosti i sli_nosti jezika. Na{li smo se u dr$avi du$oj od srpskog pokriva_a i mo$da je porubqivawe onog {to nije na{e bilo neizbe$no. U ovom vremenu dr$avnih brakova na evropskom Zapadu i dr$avnih razvoda na Istoku, postavqene su me|e izme|u ^eha i Slovaka, Rusa i Ukrajinaca, Rusa i Estonaca, Rusa i Belorusa... Samo se deoba Jugoslavije izmetnula u polom svega i rat do istrebqewa. Vojske, kojih na po_etku rata nije bilo, porazile su vojsku koje vi{e nema. Pali su dr$avotvorni napori svih srpskih vekova, da ne bi pala jedna svuda u Evropi, sem u Srbiji, mrtva ideologija. Ovo je optu$nica protiv prvih, a verujem i posledwih, srpskih stratega narodnog i dr$avnog rastura. Izgubili su dva veka, za mawe od dve godine. Pod wima smo pora$eni i na Mi{aru, i na Ivankovcu, i
– 139 –

na Kumanovu, i na Bregalnici, i na Kolubari, i na Ceru, i na Mojkovcu, i na Solunskom frontu. Ni{ta nisu sabrali, nego oduzeli. Ni{ta sastavili, nego rastavili. Ni{ta sku}ili, nego rasku}ili. Nikog pridobili, no svakog od nas odbili. Sad je cela jedna Srbija izvan granica Srbije, i te granice }e, ostanu li oni tamo gde su, brzo i uspe{no biti dovedene u pitawe. Brane}i petokraku, kad je niko nije branio, napustili su sve {to niko ne bi napustio. Duhovno nedorasli da grade budu}nost, krenuli su natra{ke kroz vreme, da ru{e pro{lost. Kada bi se, _udom nekim, na Oplencu, iznad Topole, uspravili Kara|or|e i Aleksandar, ne sumwajmo u to {ta bi komandovali. 2.

Pogre{ismo, Va{e Kraqevsko Viso_anstvo, {to ne ome|ismo, najpre, dokle je srpsko, pa tek onda ne napravismo ovo preduze}e sa Hrvatima i Slovencima ` govorio je Baja Pa{i}, u decembru 1918, Prestolonasledniku i Vrhovnom komandantu Aleksandru. To preduze}e ` rekao je tada Pa{i} ` po_iva na dva nose}a stuba: jedan je u Beogradu, a drugi je u Qubqani. Sa Slovencima nemamo ni teritorijalnih, ni istorijskih za|evica i sporova. Slovenija nije zapadna kapija Jugoslavije, nego zapadna brana, eventualnoj, hrvatskoj secesiji. Dok god bude ukle{ten izme|u Srba i Slovenaca, hrvatski avanturizam }e biti nemo}an. ^ovek koga je, pre pet godina, zapalo da tvori srpsku sudbinu, prezirao je i Aleksandra i Pa{i}a. Oni su za wega bili „klasni neprijateqi”. O dr$avotvornom i politi_kom iskustvu Srba, a pre svega Srbijanaca, znao je onoliko i onako koliko su ga i kako o tome obave{tavali uxbenici i te_ajevi komunisti_ke partije. Na {tetu dr$avnom razlogu a zbog li_ne ideolo{ke odmazde, jer su slovena_ki komunisti prvi okrenuli le|a boq{evi_kom antijevan|equ, a slovena_ki omladinci prvi odbili da tr_e za kultnom {tafetom,
– 140 –

taj _ovek je podmetnuo dinamit pod onaj nose}i stub u Qubqani, mo$da i ne shavataju}i {ta }e sve, i kojom $estinom i brzinom, iza toga da eksplodira. Uveo je i ekonomske sankcije protiv Slovenije, ne naslutiv{i da se to ne_asno u$e ja_ih, jednoga dana, mo$e zategnuti i oko grla Srbije. Verovao je da sve sme i mo$e, pa je, u zanosu i pijanstvu od neograni_ene a nekontrolisane mo}i, nepogre{ivo povla_io pogre{ne poteze, bez strategijskog ili takti_kog dara da vidi makar dva dana unapred. <ahovski re_eno, igrao je tako lo{e, da se svaki wegov protivnik mogao razmetati kao da je velemajstor. Na nesre}u Srbije i Srba, umno$avao je protivnike, a gubio sve partije. Zaigrao je, na kraju, protiv celog sveta, inaxijski ne priznaju}i neznawe i poraz, oslawaju}i se na la$ne pozicije, koje Srbima prikazuje wegova televizija, i jo{ la$nije komentare wegovih sekundanata. SPO je znao, i javno obznawivao, {ta se moralo _initi. Prvi smo bili za to da Srbija prihvati ponudu o asimetri_noj federaciji. Za{to nam nije odgovaralo da Srbija, Crna Gora, BiH i Vardarska Makedonija tvore federaciju, koja bi bila u jednom labavijem savezu sa Hrvatskom i Slovenijom? Hrvatski secesionizam i rastu}a histerija usta{tva mogli su se smiriti mudro i tiho, pa{i}evski. Trebalo je obnoviti i u_vrstiti odnose sa Slovencima, {to je bilo u obostranom interesu. U Zagrebu bi, istoga trena, razumeli da od NDH nema ni{ta. Onih koju stotinu usta{a, koji su divqali tih meseci, Vojska bi razoru$ala i smirila samo u jednoj akciji. Ako bi odjeknuo koji zvi$duk iz sveta, brzo bi bio zaboravqen. Odbiv{i projekat asimetri_ne federacije, stratezi na{eg dr$avnog i nacionalnog rastura odbaci}e, kasnije, i ponudu konfederacije, a jo{ kasnije, kad su odjeknuli i prvi pucwi me|unacionalnog sukoba, i plan o savezu suverenih dr$ava Jugoslavije.
– 141 –

Nisam od onih koji smatraju da je odluka o povla_ewu Armije iz Slovenije bila katastrofalna. Pora$avaju}a je bila politi_ka nepamet koja je dovela do rata pod Triglavom. Ali, kad je on ve} po_eo, razum je nalagao da se, i po cenu gubitka dr$avne teritorije, prekine besmisleno ubijawe. Oni koji su povukli ovaj potez, morali su, me|utim, znati da je, toga _asa, za Srbe Prvi svetski rat postao polovi_no izgubqen i preduzeti jedino {to se moglo preduzeti, kako ne bismo, sasvim, izgubili Prvi svetski, a mo$da i oba balkanska rata. SPO je predlagao da Vojska, bez oklevawa, napusti sve garnizone na nesumwivo hrvatskoj teritoriji, pa da se zaustavi i utvrdi na zapadnim granicama srpskog naroda. Tra$ili smo da ta skra}ena Jugoslavija, odmah, prizna suverenost Slovenije i Hrvatske bez srpskih krajina. Zahtevali smo, tako|e, da se Vojska depolitizuje i da, uglavnom, bude profesionalna. Zatra$ili smo i da se, u ostatku Jugoslavije, hitno odr$e vanredni parlamentarni izbori. Verujem, sna$no, da bi, usli{ewem ovih predloga SPO, ratna tragedija bila izbegnuta, a spre_ilo bi se i budu}e rastakawe srpskog istorijskog i narodnog prostora. Na politi_koj pozornici Srbije ko_operili su se, me|utim, primitivci i neznalice, brbqaju}i o fantomskim granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica i rasipaju}i u$as pokoqa bez ciqa. Ciq je, zapravo, postojao i on je, zaista, i ostvaren. Nacionalni buka_i i {teto_ine su, poput hijena, jurnuli prema mirisu smrti, osetiv{i trenutak za ratnu pqa_ku i krvavu slavu! Oktobar je bio, a godina 1915. Zbog toga {to je od vilica zaklanih Srba pravio korice za vojni_ke no$eve, srpski major je pucao u zarobqenog bugarskog majora.
– 142 –

3.

Srpski major osu|en je na smrt, jer se neoprostivo ogre{io o nalog na{e narodne tradicije da zarobqeni neprijateq nije neprijateq i da se oru$je ne pote$e na onog ko je bez oru$ja. Zbog milosr|a, kojim je obasut pav{i u srpsko zarobqeni{tvo, Esad pa{a je, na samrti, zatra$io da ga sahrane me|u Srbima. U ovom ratu nam je izga$ena i tradicija, kultura, vera. Ideologija koja nije srpska, gurnula je i nacionalnu sudbinu i _ast i zastave u posed obezbo$enog i zakorovqenog suterena. Narod, koji je ve} pola veka odvojen od svojih korena, sramotom su opijali, i jo{ ga opijaju, svakojaki duhovni odrodi. U ime nacije Rastka Nemawi}a, danas istupaju propovednici u$asa da progonimo ili ubijamo i decu ro|enu u me{ovitim brakovima. Patrijarha srpskog, zbog toga {to podu_ava da tu|e bezumqe ne sme pora|ati na{e bezumqe, i najve}eg $ivog pesnika srpskog, zbog toga {to kazuje da se jamina jama ne mo$e ujamiti, taj muq i vere i pameti progla{ava za nacionalne izdajnike. Jasenovac je, sve do ovog rata, u ve_nim kwigama vo|en na stranici srpskog nevinog postradawa, a na koricama hrvatske neprolazne sramote. Jasenovac je, i daqe, na istoj naslovnici zlo_ina, jo{ i ponovqenog, ali se na koricama Zla, prvi put otkad ima Srba, utiskuje i na{e ime. Samo dva puta, za minulih 11 vekova, 1941. i 1991. godine, Hrvati su se na{li u {ansi da stvore sebi dr$avu. I oba puta su, zbog nemawa dr$avotvorne svesti i odgovornosti, posegnuli za etni_kim _i{}ewem Srba, za logorima, maqem i no$em. Srbe u Herceg-Bosni i Srpskoj Krajini poveli su, na $alost, u ovom ratu, i neki qudi koji su se poneli ne za srbijanskim, na{im i svetosavskim, nego za hrvatskim primerom. Odnaro|ena pamet ru{iteqa Sarajeva, kao varvare je predstavila svetu upravo narod najve}ih gra|evinara i zadu$binara.
– 143 –

Nikola Tesla se, negde odmah iza Prvog svetskog rata, na neobi_an na_in upisao u kwigu gostiju jednog hotela u Parizu. Nije dozvolio da mu, ispod imena, stoji ni da je gospodin, ni lord, ni viso_anstvo, ni veli_anstvo. Ja sam Srbin! ` rekao je Tesla i prisutni su se pred tom re_ju, odnosno pred wenim tada{wim zna_ewem u Francuskoj, iskreno poklonili. Na spomen da smo Srbi, danas svuda, u$asnuto, okre}u glavu. Ideoligija mr$we i rastura razorila je i svetsku predstavu o Srbima kao hristolikom, ali i ahilejskom, narodu. Na{a istina razume se kao neistina, na{e pravo kao nepravo. Da li Srbe satanizuje antisrpska planeta ili nas, mo$da, monstrumima predstavqaju doma}i idioti koji se, pred kamerama i mikrofonima sveta, hvali{u time da gazduju privatnim kre_anama za spaqivawe qudi? Nema, naravno, i nije bilo tih kre_ana, ali je u wima, nepostoje}im, spaqivan obraz Srbije. Kada {ef dr$ave izjavi da wegov narod ne ume da radi, ali ume da se tu_e, onda on daje direktnu preporuku civilizovanom i stvarala_kom svetu da srpski narod bude odba_en i potu_en. O_ekivati da }e u Moskvi, Va{ingtonu ili Parizu aplaudirati Srbiji petokrake poduprte kukastim krstom gotovo je isto kao i kada bi sviwa uobrazila da mo$e, ispod slavoluka, u}i u Meku. Na Prvom na{em saboru usvojili smo i proglasili Deklaraciju o nacionalnom pomirewu. Da nikad vi{e ` kazali smo ` srpska levica ne odseca srpsku desnicu i da nam, nikad vi{e, jedno oko ne ni{ani u drugo. Leva ruka, na $alost, nije zaboravila kako je odsecala desnu i kojim je udarcem smaknula krunu iznad Beograda.
– 144 –

4.

Kad su, u jesen 1944, proleterske brigade pre{le sa leve na desnu obalu Drine, u grobove bez grobnog belega, i bez prava da Srbija lelekne za wima, oborene su nam kolone najboqih. Kolone koje, na sramotu na{u, jo{ nismo ni otkopali ni hri{}anski upokojili. Kao „petokolona{i” i „sluge me|unarodne reakcije”, streqani su seqaci ispod wihove {ajka_e, |aci u {umadijskim opancima, studenti, profesori univerziteta, pisci, advokati, sudije, glumci, novinari... Ideolo{ka sabqa podruma poskidala je, tada, glave Lov}enima. Ista sabqa je, ponovo, u istoj ruci. Ista je optu$nica, ista meta, iste namere. Nema danas u Srbiji gotovo nikoga od pameti, znawa, ugleda i _asti, a da nije $igosan kao „petokolona{” i „sluga me|unarodne reakcije”. Na stub „nacionalne izdaje” prikivaju se Topola i Takovo, dakle oni u kojima su i dr$avni, i crkveni, i doma}inski, i vojni_ki damari nacije. Sa berijevsko-gebelsovskog ekrana, iz bra_nih posteqa komunista koji odri_u da su ono {to jesu i fa{ista koji bi da su ono {to nisu, iz svih tvr|ava vladaju}e propasti, baca se anatema na <umadince, Moravce, Sremce, Bana}ane... Da bi zavarali tragove svog zlo_ina, na{em unesre}enom narodu s onu stranu Drine bacaju pra{inu u o_i. Podsti_u mr$wu prema <umadiji, a znaju, samo {to kriju da to ne znaju, da postradawa s onu stranu Drine ne bi moglo biti, kad bi s ovu stranu Drine o dr$avi i naciji odlu_ivala <umadija. Pomr_ina guta one Srbe po Hercegovini, Bosni, Slavoniji i Barawi koji znaju ko i zbog _ega trguje wihovom nesre}om i koji jedini spas tra$e i vide u smeni antidemokratskog i antinacionalnog re$ima u Beogradu. Stra{na ideja o novom proleterskom udaru na Srbiju promovisana je martovskih dana 1991. kada je zapre}eno da }e „milion Srba iz BiH prite}i u pomo} predsedniku Srbije” i, kako je tako|e re_eno, „rasterati bandu”.
– 145 –

Ta „banda” je bila srpska omladina, koja je, na Trgu slobode i na Terazijama, tra$ila pravo na $ivot i na budu}nost. Na tu „bandu” su, 9. marta, izveli ne samo tenkove, nego i dresirane pse. Ne samo policija, nego su i lideri politi_kih stranaka, uz to i narodni poslanici, dobili ovla{}ewe da pote$u i oru$je i toqage i pesnice na beogradske studente, profesore, |ake, taksiste, glumce, pisce, novinare, u_iteqe... Gradovima Srbije, javno, i sve masovnije, patroliraju razne beretke i razne uniforme koje nisu iz Srbije. Tiho i u o_ajawu, bez jauka, prazne se Beograd, <umadija, Veqkova Krajina, Pomoravqe... Vi{e od 300.000 du{a rasejano je po svetu za posledwe dve godine. Be$e mladi, obrazovani, najlep{i, najboqi... A u parlamentu Srbije odjekuje osvetni_ki i antisrbijanski aplauz predlogu da se, svima koji su pobegli i koji }e da pobegnu, zauvek zabrani povratak. Kuda krenuti i na {ta se osloniti? Mudrac je davno rekao: „Dajte mi ta_ku oslonca i ja }u polugom pomeriti Zemqu”. Potra$imo, dragi prijateqi, na ovom Saboru, tu arhimedovsku ta_ku oslonca na{eg naroda. Ako je nacija jedan mnogoqudni _ove_iji organizam, a smatram da to ona jeste, onda moramo znati da bol ma kojeg dela uzrokuje da _itavo telo pati, ali kad nastrada srce ceo organizam, u gr_u, umire. Ono {to je srce u telu _oveka, to je matica u telu nacije. Matica Srpska je u Srbiji, i to se znalo i po{tovalo sve do 1945. godine. Arhimedovska ta_ka narodnog oslonca u „Na_ertaniju” Ilije Gara{anina je sabijena u dve re_i: demokratska Srbija.
– 146 –

5.

Mora matica biti demokratska, jer iz demokratije izvire snaga, a iz snage matice izvire jedina sigurna za{tita svake na{e pokrajine. Oslawam se, pre svega, na tu srbijansku dr$avotvornu i politi_ku misao, uveren da slaba Srbija, prezrena i odba_ena od svih, Srbija od koje be$i i Srbija, ne mo$e za{tititi nikoga. Oslawam se na srbijansko dr$avotvorstvo, jer drugoga i nemamo. Na{a dr$avna ideja za_eta je u Ra{koj i odatle preneta u Zetu. Svi nam $upani, knezovi, despoti, kwazi, kraqevi, carevi, patrijarsi, svetiteqi, vojskovo|e, diplomate i ujediniteqi napajani su na tom izvoru. Ko je god pio vodu sa tog studenca, nije oduzimao nego sabirao, nije ru{io nego gradio, nije razbra}ivao nego bratimio. Na tom vrelu se napaja Srpski pokret obnove. Samo na tom temequ je mogu}e dizati palu pro{lost i stizati odbeglu budu}nost. Zato je potrebno da sebi samima postavimo pitawe: {ta bi, danas, u ovom bezna|u i svetskoj samo}i, bio dr$avni i nacionalni ciq Kara|or|evi}a, Obrenovi}a, Gara{anina, Dositeja, Milovana Milovanovi}a, Stojana Novakovi}a, Pa{i}a, Jovana Risti}a, Skerli}a, Slobodana Jovanovi}a... Sabor ovih qudi bi, uveren sam, kao neodlo$ne, proglasio slede}e poslove: 1. Ukloniti dahije iz Beograda i vaspostaviti demokratiju i snagu u srcu nacije; 2. Pru$iti ruku mira svima i preduzeti svekoliku aktivnost za bezuslovni prestanak rata i ubijawa; 3. Prekinuti odmah sramotnu i pogubnu politiku neprijateqstva sa _itavim svetom i krenuti u bitku obnavqawa starih i sticawa novih prijateqa i saveznika; 4. Ni pred na{im narodom ni pred narodima sveta ne amnestirati nijedan zlo_in nanet srpskom rukom i srpskim oru$jem, kako bi dobili u moralnosti i snazi na{i zahtevi za ka$wavawem zlo_ina po_iwenih
– 147 –

nad Srbima i kako bismo, jednakim odnosom prema zlu i svome i tu|emu, pokrenuli proces sveop{teg iscelewa od mr$we i ratnog bezumqa. Beda miliona qudi, gangstersko boga}ewe mawine, teror la$i dr$avne televizije, progon zakonitosti i morala, nasiqe i u parlamentu i na ulici, nesno{qiv rast cena roba i usluga, a stalni pad ceni _ove_ije patwe i $ivota ` to je li_na karta dana{we Srbije koja ispu{ta du{u. Gladni u_iteqi u_e gladne |ake, gladni lekari le_e gladne bolesnike, gladni voza_i voze gladne putnike. Stotine hiqada radnika, koji su na prinudnom odmoru, svedok su istine da je Srbija na prisilnom umoru. Za osredwu mese_nu platu i penziju jedva da se mo$e kupiti i po kilogram hleba dnevno. Redovi za sahrane, redovi za benzin, redovi za milostiwu pred {alterima banaka _iji su vlasnici nepoznati, redovi za hleb, redovi za iseqeni_ke vize... Da oni gazduju vazduhom, morali bismo i za dnevne porcije kiseonika stati u redove. Oni ka$u da me|unarodna satanizacija Srba doprinosi na{em ugledu i da ekonomska i svekolika izolacija Srbije koristi wenom razvoju. Da bi, po wima, neko tr_ao br$e, ili skakao du$e, dragoceno je da, prethodno, izgubi noge. Na{i vlastodr{ci su se obradovali sankcijama. Tu surovu kaznu, _iji je ciq da podstakne otpor naroda protiv re$ima koji nas vodi u sunovrat, oni koriste kao opravdawe za sve {to propada, ali i kao priliku da, u sprezi sa kriminalcima, zavedu zakon bezakowa i opqa_kaju sve {to se opqa_kati mo$e. U bolnicama nema lekova, ali bombi ima _ak i u obdani{tima. Naoru$ane dru$ine uvode hara_e i poreze, ubijaju, otimaju, ru{e qudima ku}e i radwe, objavquju spi– 148 –

6.

skove za likvidaciju, hvataju taoce po stanovima i vozovima... <ef dr$ave izjavquje qubav {efovima tih hordi, a generali stoje mirno pred wima. Toj antipameti i antivremenu puna su usta, ali samo usta, srpstva i Srbije. Oni su Srbi po zanimawu. Li_ni interes proglasili su za nacionalni. „Patriotske snage”, kako sami sebi laskaju, ne}e da Srbiji bude ime Srbija, ne}e srpsku himnu, be$e od srpske crkve. Iz svojih ideolo{kih i antinacionalnih bunkera vade filmove o Srpskoj vojsci, _ije su prikazivawe zabrawivali decenijama. Namamquju narod na pomisao da su wihovi dana{wi generali isto {to i oni na{i |enerali i vojvode sa Solunskog fronta. Misle da je dovoqno da pokriju glavu kapom kakvu je imao Vojvoda Stepa, pa da budu kao Vojvoda Stepa. Umi{qaju da je isto kad vrhovni komandant, regent Aleksandar, rat provodi na frontu, sa vojnicima, i kad wihov dana{wi vrhovni komandant rat potpiruje iz skloni{ta u prestonici, tvrde}i pri tome da rata i nema. Knin se ` ka$u oni ` wihovom zaslugom na{ao u Srbiji. Istovremeno, zidaju grani_ne karaule na Drini. Dr$ava i pixama za wih su sli_ni pojmovi, jer su i dr$ava i pixama u li_nom wihovom posedu. Nikog ne pitaju}i, ni narod ni parlament, udaju i preudaju Srbiju. U Atini tajno, pa kad nesu|eni „mlado$ewa” odbije „nevestu”, onda na @abqaku javno, uz odre|enu primenu sile. U tom braku je ve} nesno{qivo. Crna Gora im zamewuje Sloveniju. Kad ve} nema Triglava, Lov}en postaje de$urni krivac i de$urni neprijateq. O_ekujmo, uskoro, anticrnogorske mitinge i ekonomske sankcije protiv Cetiwa. Te „patriotske” snage }e, zatreba li, poslati i privatne svoje horde da oru$jem urazume potomke Wego{eve i pokradu varo{ u kojoj se Nemawa rodio. Oni vreme ne ra_unaju od Hrista, ve} od Osme sednice wihove kompartije. Ho}e da „pismima _italaca”, koja sami pi{u, TV-emisijama, koje sami ure|uju, i „telegramima podr{ke”, koje sebi {aqu, na kolena ba– 149 –

ce Moskvu, i London, i Pariz, i Va{ington... „U to ime”, gotovo sve dr$ave i narode sveta proglasili su za „istorijske neprijateqe” Srbije. Svi mi skupa, taoci smo partijske strasti jedinih evropskih fanatika re{enih da obnove petokraku na moskovskom Kremqu. Kad spomiwu Svetog Savu, misle na Staqina, a na sibirske gulage misle kad spomiwu pravnu dr$avu. Postradali smo zbog toga {to ih jo{ mnogi u na{em narodu nisu prepoznali. Propadamo i zbog greha {to dopu{tamo, {to trpimo, da nam Kraq nije doma}in ku}e, nego je izbeglica i besku}nik, a rasipnik vodi wegovo imawe. Pitawe vi{e ne sme da glasi: ho}emo li ih skinuti sa na{eg do blata savijenog ponosa i vrata, jer to moramo. Jedino pitawe je: kako }emo? Na to pitawe oni, a ne mi, daju odgovor. Silom su, ka$u, do{li na vlast i samo silom mogu biti skloweni! Boqe i hiqade mrtvih nego jedna ostavka! Tako govore, i „u to ime” ne nameravaju da se mewaju. Mi se 9. marta, a taj dan smo proglasili za Dan Srpskog pokreta obnove, nismo bili pobunili. Nismo se pobunili ni na Vidovdanskom saboru. Oba puta smo ` opomiwali. Vlast koja je mafija i mafija koja je vlast, vi{e nema pravo na narodno trpqewe i narodnu opomenu. I da zavr{im. Neka se snaga Srpskog pokreta obnove, DEPOS-a, svih demokratskih stranaka, studentskih, seqa_kih, radni_kih, nau_nih, crkvenih, vojni_kih, |a_kih, izbegli_kih, kwi$evnih i svekolikih stale$a i rukavaca na{eg naroda slije u jednu maticu, u jedan tok i huk koji }e bezna|e preokrenuti u nadu, odlaske u povratke, rat u mir, smrt u $ivot, besmisao u smisao, besciqnost u ciq i lutawe u put.

– 150 –

PISMO IZ ZATVORA
(1. jul 1993)

Dragi prijateqi, Dugujem vam neizmernu zahvalnost za brigu koju ispoqavate za zdravqe moje supruge Danice i mene, kao i sve va{e napore i molbe da budemo pu{teni iz zatvora. Sa ovom zahvalno{}u ja sam, dragi prijateqi, namerno _ekao dok se ne okon_a istraga. Sada je to zavr{eno. Pravno, nijedan dokaz nije prona|en ni protiv Danice, ni protiv mene. To su priznali i sudije i tu$ioci, pa sam bio _vrsto ube|en da }emo danas, 1. jula, i Dana i ja biti na slobodi. Verovao sam, bez sumwe, da }e jedna cela porodica, okrivqena bez krivice, danas iza}i iz zatvora. Vapili smo, i jedno i drugo, za odmorom od nepravde, torture i neopisivih muka kojima smo bili izlo$eni, namerni da preko svoje patwe i svega pre|emo }utke, s opro{tajem, da bi se sti{ale opasne strasti i mr$we i podela u Srbiji. Usledio je, me|utim, u posledwem trenutku politi_ki ultimatum sudijama i tu$iocima, upu}en sa najvi{eg dr$avnog mesta u Srbiji, i ti pravnici su, u strahu od odmazde, danas presudili da ` ostanemo u zatvoru. Pre{li su preko svih pravnih _iwenica. Neka na{ istra$ni dosije proslede na ocenu pravnicima Gr_ke, Francuske, SAD, Velike Britanije... ako se usu|uju. Pre{li su i preko nalaza medicinskih eksperata da su nam u policiji nanete u$asne povrede i da smo _udom ostali u $ivotu. Pre{li su i preko _iwenice da mi predstoji jedna te$a hirur{ka intervencija, koju sam do danas tajio.
– 151 –

Jednostavno, povinovali su se ultimatumu sa najvi{eg dr$avnog mesta u Srbiji da Dana i ja moramo ostati u zatvoru. Namera je o_igledna, i zna se _ija je to namera, da nas dvoje dugo, dugo podnosimo patwu i bol i da nekome, tako, priu{timo li_no u$ivawe u li_noj osveti. To ne}u da dozvolim. Zbog toga sam odlu_io da, od danas, 1. jula, stupim u {trajk gla|u, odlu_an da umrem i da mojim mu_iteqima ne dozvolim dugo u$ivawe. Znam, oni }e nas, mo$da ve} danas, isterati sa Neurohirur{ke klinike i protesti lekara ne}e ih spre_iti u tome. Vrati}e me me|u pacove, u samicu koja nalikuje grobu, i tu me, nasilno, odr$avati u $ivotu pomo}u sondi i infuzija. To }e, svakako, produ$iti moje muke, ali nema sile koja }e me spre_iti da odustanem od odluke da umrem i u_inim ih odgovornim za moju smrt pred Srbijom i celim svetom. Svak je ro|en za po jednom mreti, _ast i bruka $ive dovijeka. Od vas, dragi prijateqi, tra$im dve stvari. Prvo, izborite se da mi Danu makar oslobode. I drugo, ne izlazite na ulice, ne dajte ni_im povoda da moja nesre}a uzrokuje najve}u nesre}u ` da strasti mr$we i sukoba zapale na{u Srbiju. Prekliwem vas, dr$ite se ovog mog amaneta. Vas, koji niste u SPO-u, ovo molim, a _lanovima i pristalicama SPO-a ovo nije samo molba nego i moja ` naredba. Od danas, dakle, odbijam hranu, lekove, sve. Molim se Hristu da se moja $eqa za smr}u ispuni {to pre. A {to se ti_e onih koji su u policiji onako krvni_ki propu{tali kroz palice, kundake, _izme i pesnice moju Danu i mene ` sve im je opro{teno. @ao mi je {to ne}u do_ekati dan da nekim od wih poklonim moje kwige, ove koje su iza{le u junu i koje nisam ni video. Opra{tam, najiskrenije, kao Hristos na Golgoti, i onima koji su naredili sudijama da, bez krivice, ostanem u zatvoru i kojima odgovaram samo ovako: wihovu
– 152 –

$equ da me nema ispuni}u i ispuwavam, od danas, dobrovoqno. Na|ite se, dragi prijateqi, mojoj Dani, ako je spasite, na pomo}i. Prenesite joj moj zavet da se okani politi_kog rada i neka se brine, iskqu_ivo, o izdawu mojih kwiga, ovde i u inostranstvu. Ohrabrite moje stare roditeqe, bra}u i sestre, sve moje prijateqe. Uverite ih da drugog izbora za mene nije bilo i da se, u srcu wihovom, zbog moje sudbine, ne za_ne ni senka mr$we ili osvetoqubivosti prema bilo kom. I na kraju: molim demokratsku opoziciju Srbije da se ` ujedini. Molim i poziciju i opoziciju da posvetosave, da oqude, da posrbe sve wihove budu}e polemike u parlamentima, u {tampi, na televiziji. Novi predsednik SPO da bude izabran na Saboru. Odmah posle moje smrti. Dotle, SPO da vodi Slobodan Rakiti}. Hvala lekarima, zatvorskim stra$arima i svima koji su se brinuli o mojoj Dani i meni.

– 153 –

SNAGA JEDINSTVA
(„Borba” i „Srpska re_”, 13. jul 1993.)

Nakon tolikih apela i protesta na{e demokratske javnosti i gotovo celog sveta, ukqu_iv{i tu i molbe i zahteve mnogih dr$ava, Danici i meni je vra}ena nasilni_ki i bez ijednog pravnog razloga oteta sloboda. Da li su doga|aji od 1. juna, ispred Saveznog parlamenta, time „abolirani”, zaboravqeni, i da li demokratska Srbija i weni prijateqi u svetu kojih, pokazalo se, ima mnogo, imaju razloga da slave pobedu? ^iju pobedu i nad kime? I koji su rezultati te pobede, ako pobede ima? U potragu za ovim, i jo{ nekim, odgovorima upu{tam se u bolni_koj posteqi, iscrpqen jo{ i fizi_ki i umno, neizle_en od te{ke amnezije i, priznajem, protivno savetu lekara, koji od mene zahtevaju odmor, opu{tawe i neku vrstu autosugestivnog zaborava na ve_e 1. juna. Naravno da }u se povinovati naredbi medicine, ali naredba savesti da se neke stvari ne smeju pre}utati mora biti pre_a. Istraga je zavr{ena a optu$nica bila podignuta, a da policija i pravosu|e nisu ni poku{ali da odgovore na ono najva$nije i najbolnije pitawe: ko je, 1. juna uve_e, pred Saveznim parlamentom ubio mladog milicionera Milorada Nikoli}a?! Za ubicu je progla{en SPO, stranka od nekoliko stotina hiqada _lanova i pristalica! Takav kolektivni pucaw, po presudi politi_ke anateme, nije zabele$en u celokupnoj istoriji prava, barem od Justinijana i Ulpianusa pa na ovamo. Kao „kolektivnom ubici” SPO-u je zapre}eno zabranom rada, a „presudu” treba da donesu sudije, ne krivi– 154 –

_ari, ne stru_waci, nego sudije ` Ustavnog suda! To je vi{e nego za onu Riplijevu rubriku ` Verovali ili ne! Sad se tek pribli$avam onom {to je centar ove pravne lakrdije i na{e nacionalne sramote. Pred zgradom Saveznog parlamenta poku{ana je 1. juna ove godine repriza Hitlerove paqevine Rajhstaga. Hitlerovci su podmetnuli po$ar, a na klupu za optu$ene posadili Dimitrova i ostale, _ije su glave hteli da poskidaju. U spontano okupqene gra|ane, koji su pred zgradu Savezne skup{tine 1. juna uve_e do{li da izraze wihovo ogor_ewe zbog fa{isti_kog nokauta poslanika SPO Mihaila Markovi}a, upali su, u pozne ve_erwe sate, dobro od nekog instruirani na{i fa{isti i zapo_eli ` „paqevinu” na{eg „Rajhstaga”. Za razliku od Hitlerovih piromana, ovi „na{i” dobili su nalog da ne zapale Saveznu skup{tinu nego ` da ubijaju narod pred Skup{tinom. Ciqevi su bili slede}i: ubiti predsednika SPO, uzgred i nekog policajca, polomiti koji prozor na zgradi parlamenta i otvoriti put hitlerovskoj podvali da ubice budu sudije, a $rtve ubice! Sre}om, jedan od najmqenih ubica gubi na mestu zlo_ina i li_nu kartu i _lansku kartu na{ih fa{ista, a svedoci te dokumente, uz pismene izjave i pred TV kamerom, predaju pravnicima Srpskog pokreta obnove a oni ` dr$avnoj policiji i pravosu|u. Policija nema kud. Hapsi tog svog o_igledno nespretnog saradnika, vr{i tobo$wu proveru i ` na sve stavqa ta_ku debelog }utawa. Momak je priznao da je pucao, da je pucala jo{ ove}a dru$ina wegovih partijskih drugova, ali je pravosu|e, po ne_ijoj naredbi, diglo ruke od istrage! Kad ve} ne}e dr$ava, onda Srpski pokret obnove ho}e i mora, uz pomo} dokaza kojima raspola$e i koji su ve} predo_eni i naj_uvenijim pravnicima Evrope, prisiliti „ina_e slobodno pravosu|e Srbije” da saop{ti istinu i objavi ko je, i po _ijem nalogu, 1. juna 1993, u prestonom gradu Srbije, ubio Milorada Nikoli}a i na jo{ monstruozniji na_in poku{ao Hitlerovu reprizu Rajhstaga!
– 155 –

Sa svim ovim _iwenicama i sa jo{ niz detaqa iz zatvorske }elije pismeno sam obavestio istra$nog sudiju, okru$nog javnog tu$ioca Beograda, Republi_kog tu$ioca, predsednika okru$nog suda Beograda i predsednika Vrhovnog suda Srbije. U_inili su to i advokati SPO-a, ali je „nezavisno pravosu|e Srbije” za$murilo na svako oko, stavilo povez preko usta i, „ubedqivo”, da ubedqivije biti ne mo$e, posvedo_ilo da je „pravosu|e” i da je „nezavisno” i da ne prima nikakve diktate od „Carstva mi”. Pobedu }emo, dakle, mo}i da obznanimo tek onda kada „nezavisno pravosu|e Srbije” prinudimo da podigne optu$nicu protiv ubice Milorada Nikoli}a, protiv SS grupe upu}ene da prospe krv pred Saveznom skup{tinom i, naravno, protiv organizatora ovog zlo_ina. Pobedu }emo imati pravo da slavimo i tek onda kada se na optu$eni_koj klupi pojave oni koji su, nakon re$irawa „srpskog Rajhstaga”, premla}ivali sasvim nevine gra|ane i kada se izborimo za Srbiju u kojoj se tako ne{to nikome ne mo$e vi{e nikada dogoditi. Ina_e, {to se mene ti_e, ispod _asti mi je da govorim o mukama kojima sam bio izlo$en. Bez trunke ironije, mogu samo da zamolim te qude koji su mi to u_inili da mi oproste. Za muke i rane nanete ostalim wihovim $rtvama ` pravo na opro{taj ne postoji. Ispada, eto, da nikakve pobede nema. Ima, ali ne zbog toga {to smo Danica i ja na slobodi. Pobeda je u velikom i divnom _udu, zaista _udu, da se, polako, dan za danom, uprkos torturi i najavama da }e Srbija imati bar onoliko dr$avnih batina{a koliko ima i stanovnika, i uprkos razjediwenoj i me|usobno zava|enoj demokratskoj opoziciji, ova zemqa osloba|a straha, da bi ga se gotovo sasvim i oslobodila, i da se opozicija, isprva smeteno, ali sve odlu_nije i pribranije, zbijala u jedinstveni front otpora, odnosno samoodbrane. Kad su se svi „pruti}i”, i „mali” i „veliki”, sabili u _vrsto povezan snop, re$iseri „srpskog Rajhsta– 156 –

ga” su ustuknuli i, o_igledno, zastrepeli od rizika da taj snop prelome. Hteli su da kr{e gran_icu po gran_icu, stranku po stranku, ali _im su gran_ice i grane sa_inile stablo stratezi op{teg poloma opozicije posumwali su u snagu svojih oru$ja i oru|a. Zastrepeli su od izvesnosti da Srbije, one prave, ima ba{ kad su bili uvereni da je nema i da je pokopana. Naklapawa o malim i velikim strankama razbila su se o zid istine o velikim srcima i velikim pregnu}ima. Nikada demokratska opozicija Srbije nije bila razjediwenija, samim tim ni slabija, nego 1. juna uve_e, a nikad slo$nija, samim tim ni sna$nija, nego 40 dana kasnije. Istoga trena, re$im je uzmakao i ako opozicija to nije razumela, a _vrsto verujem da jeste, ova velika pobeda bi}e upropa{}ena, a s wom fatalno odlo$ene nade u svitawe nove zore nad Srbijom i spasewe celog naroda. Prekinimo, zbog toga, sa svim na{im pro{lim za|evicama i ta{tinama. Prekinimo i sa ra_unicama ko je i koliko doprineo pobedi, ko je i kad krenuo, ko je skupqao ovakve a ko onakve poene. Taj put, takav na_in razmi{qawa, odve{}e nas, sve skupa, bestraga. Pravo na me|usobne _arke nemamo sve dok se o na{ snop, o na{e stablo ne polome rogovi totalitarizma i dok Srbiji ne podarimo boqu sudbinu. Pa, i ako se budemo sporili oko ne_ega, a toga neizbe$no ho}e i mora biti, onda to _inimo kao demokrate, kao qudi koji su_eqavawem raznih argumenata tra$e najboqe re{ewe za sve nas i Srbiju, a ne kao nam}ori koji svakog ko druk_ije misli progla{avaju za svog protivnika, da ne ka$em ba{ i du{manina. Du$ni smo, osim toga, da poku{avamo, uporno i strpqivo, da kulturi dijaloga, polemike i duhovnog i _iweni_nog „ma_evawa” u_imo i na{e politi_ke suparnike iz vladaju}e stranke. Na psovku ne smemo uzvra}ati psovkom, na glupost glupo{}u, na mr$wu mr$wom.
– 157 –

Slede}a, ni{ta mawe zna_ajna pobeda na{a, jeste u _iwenici da je demokratska opozicija Srbije, za proteklih _etrdeset dana, u parampar_ad razbila konstrukciju re$ima o „antisrpskoj svetskoj zaveri”. ^im je taj „antisrpski” svet shvatio da postoji druk_ija, demokratska Srbija i da se ona sjediwuje, on je toj i takvoj Srbiji pru$io ne jednu, nego obe ruke. Dobio sam i dobijam hiqade pisama i telegrama od Srba raseqenih po Evropi, Americi, Africi i Australiji da se sa wih skida anatema i da ih tamo{wi svet po_iwe prihvatati sasvim druk_ije. Ne smemo prokockati taj veliki preokret, za koji smo se izborili samo za 40 dana. Zajedno, zajedno i samo zajedno, za novu Srbiju, za demokratsku Srbiju, i mi }emo spasiti Srbiju. Sami }e se skloniti oni koji su je unesre}ili i pred svetom osramotili. Ta nova Srbija, koju mo$e stvoriti samo wena sjediwena demokratska opozicija, obustavi}e ovaj stra{ni i besmisleni rat, pru$i}e ruku pomirewa svima i postati sto$er, pijemont, ekonomskih, kulturnih i politi_kih sjediwavawa na prostorima kojima danas besne smrt, mr$wa i ludilo. Ta nova, na{a, Srbija ubrzo }e se uzdi}i iz bede, iz sramote da nema ni hleba, da kolone ^arnojevi}a be$e iz we i da nam Albanija postaje san o sre}i. Ta nova, na{a, Srbija raskinu}e lance svetske blokade preko no}i, dobi}e i prijateqe i kredite i pomo}. Ona }e se uspraviti i u wu }e se vratiti svi koje je od rodne grude oteralo bezna|e. Na{a Srbija, _iju zoru jasno nazirem, mora biti, i bi}e, uzor Balkanu i Evropi u po{tovawu i qudskih i nacionalnih i verskih prava svih gra|ana. Svima }e ona biti majka, nikom zla ma}eha. Bi}e Otaxbina koja }e jednako {tititi svakog pod wenim krovom, bez obzira kako se krsti, koji mu je jezik materwi i koja su mu politi_ka ube|ewa. Eto, to su pobede. To su sigurno pobede i samo mi, na{om nemudro{}u i malim i velikim ta{tinama, na koje nemamo pravo, mo$emo da ih upropastimo.
– 158 –

Na tako ne{to mi prava nemamo. Pred nama je obaveza, jedna i ogromna: da snagom na{eg jedinstva i demokratskog delawa prisilimo dana{wi re$im da ` odstupi. Samo to. I eto spasewa Srbiji i celom na{em narodu.

– 159 –

IZDR@A>U
(Odgovor vladiki Atanasiju Jefti}u, NIN, 23. jul 1993.)

Va{e Preosve{tenstvo, Tek {to se vratih iz Pariza, gde sam se le_io od dr$avnih uboja i posledica jedne skora{we montirane optu$nice, sa_eka me u NIN-u, sli_na optu$nica, potpisana Va{om rukom. Tu optu$nicu prenele su, u celini, gotovo sve novine, radio i TV stanice u Srbiji, a unapred znam da tako ne}e postupiti sa ovim mojim odgovorom. Va{a optu$nica je, dodu{e, kratka. U woj nema _iwenica, ve} samo lakonskih osuda, i veoma je zgodna za umno$avawe. Doveli ste me pred tu$ni izbor: ili da }utim ({to bi mi bilo najlak{e, a i najdra$e) ili da Vam otpi{em i popunim praznine u Va{oj optu$nici ` presudi. Izabrah ovo drugo. Zbog Vas, a ne zbog mene. Ka$ete, ve} u prvoj re_enici, da bih ja hteo da strpam „Srbe u BiH pod zatvorski protektorat Zapada”! Gorko mi, tako|e, prebacujete zbog mog zalagawa za Vens-Ovenov plan i podse}ate me na „rane bratskog nam Kipra, gde gospoda iz @eneve i Wujorka samo sankcioni{u tursku okupaciju evo ve} dve decenije...” Mislim, najpre, da je BiH danas najve}i zatvor, najve}i mogu}i logor smrti i patwe qudske, i za pravoslavne, i za muslimane, i za rimokatolike, za svakoga, osim za osiqene grupice pohlepnih za vla{}u i sla{}u koje na nesre}i miliona sti_u krvavu slavu i }ar za sebe. U intervjuima „Mondu” i „Figarou”, predlo$io sam najpre_i put za prestanak rata i, samim tim, za izlazak iz bosansko-hercegova_kog karakazana i zatvora. Ponovio sam ono {to govorim ve} ima godinu da– 160 –

na, a {to je, ba{ sada i tek sada, uzela na ni{an dr$avna ma{ina u Srbiji. Sumwam da ste pro_itali „Mond” ili „Figaro”. Presudili ste mi na osnovu samo jednog, ogoqenog, izvoda koji je gledali{tu servirala dr$avna televizija. Ona ista televizija za koju ste Vi „nacionalni izdajnik” i „sluga Vatikana”. Ja u takve, wihove, presude Vama nikada nisam verovao, a kamoli da sam $urio da se hajci pridru$im. No, da se vratim „zatvorskom protektoratu Zapada” nad Herceg-Bosnom. Rat koji tamo traje najmawe je rat vojnika sa vojnicima i vojski sa vojskama. To je, pre svega, ubijawe i progowewe civila, ru{ewe i paqewe _itavih naseqa, bogomoqa, grobaqa... To je pakao ne_ove{tva, moralnog posrnu}a, pqa_ke i bestijalnosti, koji }e osramotiti i one koji jo{ nisu ro|eni. Tome zlu stati na put, za mene je vrhunski i nacionalni i qudski interes. Ali, kako? Tako {to }e vojska Ujediwenih nacija da oduzme oru$je od svih, istovremeno i bezuslovno. Tu silu bi trebalo da sa_iwavaju vojnici iz Rusije, Francuske, SAD i Velike Britanije. Za{to? Zbog toga {to su ove _etiri dr$ave, kao saveznice i pobednice u dva svetska rata, odlu_uju}e uticale na stvarawe Jugoslavije 1918. i wenu obnovu 1945. godine. Verujem da bi vi{e od 95 odsto napa}enog stanovni{tva u BiH, a i vojnika, priredili dobrodo{licu toj vojsci mira i spasa. Na ovaj na_in bi, nadam se, oru$je u celoj BiH za}utalo najdu$e za dva meseca po dolasku mirovnih snaga, a u toku slede}ih nekoliko meseci bila bi uspostavqena privremena uprava, privremeno starateqstvo UN. To, prakti_no, zna_i da bi svi gra|ani bili oslobo|eni straha od smrti i progona, da bi svako onaj koji to $eli mogao bezbedno da se vrati svojoj ku}i ili na svoje zgari{te i da bi ratni zlo_inci na svim stranama iza{li pred lice pravde. Time bi se otvorila vrata pomirewa me|u ro|acima i susedima, a i vrata obnove svega {to je poru{eno, spaqeno. Svet bi, u tom slu_aju, pritekao u pomo}. Tek tada bi mogli po_eti pravi razgovori i dogovori o ure|ewu BiH i wenoj
– 161 –

dr$avnoj budu}nosti. Gra|ani bi bili ti koji }e da presude: federacija, konfederacija, od koliko dr$ava, ili ` deoba izme|u Srbije i Hrvatske. Sve opcije bile bi otvorene. Na osnovu _ega je konfederalna BiH u srpskom nacionalnom interesu? Konfederalna BiH danas, ali je to, ve} sutra, i konfederalna Srbija. Po istim ar{inu i po istom pravu. O tragediji deoba na etni_ki _iste dr$ave ne $elim ni da govorim. Ne mogu se grobqa predaka, ni qudske uspomene i pam}ewe poneti u bilo kakvom prtqa$niku ili zave$qaju. Suluda pamet koja je iz Trebiwa proterala Muslimane a iz Mostara Srbe, sutra }e iz tog istog „srpskog Trebiwa” progoniti one Srbe koji ne aplaudiraju ovome ili onome _oveku, a prekosutra sve koji ne budu imali plave o_i ili budu imali plave o_i ` zavisno od toga koja }e boja biti progla{ena za „nacionalni interes”. Eto zbog _ega sam podr$ao Vens-Ovenov plan, bez obzira na sve wegove mane. Taj plan je, koliko-toliko, spre_avao legalizaciju etni_kog _i{}ewa i bio solidna osnova za nove, qudske, prilaze i mostove. U svakom slu_aju, Vens-Ovenov projekat je polazio od ` prestanka rata i polagawa oru$ja. Sve ostalo sme{teno je bilo u pozadini i za kasnije. Da je taj plan prihva}en, danas bi u BiH }utalo oru$je i smrt ne bi bila pre_a od $ivota. A {to se „rana bratskog nam Kipra” ti_e, ne{to ne _ujem da, otuda, od wih koji su unesre}eni i raweni prisustvom mirovnih snaga UN, sti$u naro_iti protesti i vapaji. Kipar je danas Singapur Evrope. Tamo, pod „okupaciju”, iz na{e slobodne i ponosite i nepokorene Srbije, pobeglo nas je, za posledwih dve godine, nekoliko desetina hiqada. Za koji mesec, na Kipru }e biti vi{e Srba nego Grka ` Kiprana. O takvom „zapadnom zatvoru” milioni ovde rado sawaju. Na javi je, me|utim, pakao i ja ne}u da verujem da je pakao ni „patriotski” ni „hri{}anski _ove_an”, niti da se u smrti i mr$wi, u izolaciji od _itavog sveta, u bedi na{eg naroda, u bekstvu najmla|ih i naj– 162 –

skupqih glava iz Srbije, u izbegli_kim patwama, u sveop{tem bezna|u i propadawu mo$e tra$iti i pronalaziti „slobodarski i pravdoqubivi duh Hristovog Pravoslavqa”. Time ja ne tvrdim da su Zapad i dana{wa Evropa bez grehova i mana, ali sam daleko i od pomisli da, iz epicentra Zla i totalitarizma, $igo{em „totalitarni mentalitet” Evrope i Zapada. Kad je vladika Nikolaj Leli}ki tamnovao u logoru Dahau i grmeo protiv svetskog totalitarizma, nad celim na{im kontinentom {irio se onaj ru$ni {korpion od kukastog krsta i de{avale su se svuda zla koja se, danas, u celoj Evropi de{avaju samo kod nas. Uzgred, neke stranice koje je vladika Nikolaj ispisao u logoru Dahau primao sam i primam sa rezervom. To su oni delovi gde on, pozivaju}i se na proroka Jeremiju, kazuje o gresima Jevreja. Niko, zaista, nije tako $estoko, kao prorok Jeremija, na videlo izneo tolike mane i prokletstva Davidovog plemena. Ali, prorok Jeremija je, tako|e, bio Jevrejin. Vladika Nikolaj Leli}ki je najve}i i najmudriji onda kada je „srpski Jeremija”, kada {iba poroke, zablude i gluposti u srpskom narodu. Jednom od na{ih najve}ih i najopasnijih gluposti smatram dana{wu histeri_nu i plitkoumnu dreku o antisrpskoj zaveri sveta. Svi su, osim nas, u grehu do gu{e i svi }e, osim nas, u pakao. Mrze nas, jer nam zavide. Mrze nas, jer smo boqi, pametniji, hrabriji, lep{i od svih. Sa wima, zlim i obe{_ove_enim, mi, koji smo dobri i _ove_ni, ne treba ni da se vi|amo, ni da doru_kujemo, ni da razgovaramo, ni da izdajemo zajedni_ka saop{tewa. Ako to _inimo, onda smo, po Vama, wihovi „lakeji”. Naj$alosnije u celoj pri_i je {to se, u ime svetosavqa i Svetog Save, na{i susedi i vasceli svet progla{avaju za kugu od koje moramo da se klonimo. Koliko znam, mi od Rastka Nemawi}a, od Svetog Save, nismo imali ve}eg ni upornijeg putnika. Kud sve on nije i{ao i stizao, pregovarao, sklapao sporazume, mirio Srbiju sa susedima i zakrvqenu bra}u u samoj Srbiji.
– 163 –

Bio je zadu$binar i rimokatoli_kih crkava i nosio qubav me|u sve qude, sve narode i vere sa kojima se taj na{ najve}i diplomata i mironosac sretao. U taj veliki svet presa|ivao je na{e, a otuda nam donosio prednosti drugih. Istovremeno, le_io nas je od na{ih slepila, na{ih poroka i uobraziqa. Na saborima srpskim, govorio je o Srbima onako kako je o Jevrejima govorio Jeremija. I mnogo je mr$we zbog toga, od nas koji smo mu bili nedorasli, za $ivota navukao. ^emer na{ ga je oterao od nas i mislim da je, oja|en i namerno, sa_ekao smrt u tu|oj zemqi, u Trnovu. Nikad on nije bio daqe od nas, odnosno mi od wega, kao ovih dana i godina. Mi, dana{wi, najnedostojniji smo Rastka Nemawi}a, bez obzira {to se _e{}e i $e{}e nego iko pre nas na wega pozivamo. Ako je Sveti Sava bio „lakej” inostranstva, onda sam to i ja. Optu$bu Va{u da sam „_itao lekcije” Patrijarhu srpskom nisam razumeo. Kad? Koje „lekcije”? Ako se ponekad i u pone_em nisam slo$io i sa Patrijarhom, to neslagawe, boqe re}i sumwu, nisam skrivao. Upravo pravoslavqe garantuje pravo na sumwu, jer je to za misle}eg i slobodnog _oveka pravo na qubav. Pi{ete mi, daqe, da nisam poslu{ao „savete prijateqa poput najboqih nadstrana_kih qudi u DEPOS-u”. Koji su to, voleo bih da znam, saveti koje sam odbio i koji su to „najboqi qudi” koji su me uludo savetovali? Spadam u qude koji druk_ije mi{qewe i savete prijateqa nikada ne primaju kao kaznu, nego ba{ kao nagradu. Tako sam razumeo i prihvatio i ovo Va{e pismo. Negde pri kraju pisma, zamerate mi zbog toga {to ne navratim u Hercegovinu. Malo }u du$e da se zadr$im na razlozima tog dobrovoqnog izgnanstva iz zavi_aja. Pohodio sam ja Hercegovinu, samotan i u nedoba, onda kada se nije smelo ni pamtiti i prvi, pre ikoga, pre i Crkve, zavirio u wene najdubqe jame i rane. Jo{ su, u tim bezdankama, i moje misli i ose}awa i prikaze i strahovi iz onih dana kada sam „skupqao” bol i jauk za „No$” i dve „Molitve”. A kada, opet u nedoba, napisah i objavih tu sagu o mr$wi i ludilu, preda mnom je zatvorila vrata Her– 164 –

cegovina. Proglasili su me „ludakom”, „_ovjekom no$a”, i „razbija_em bratstva i jedinstva”, qudi _ije sam mrtve prvi izvadio iz jama, iz zaborava. Kri{om sam, no}u, dolazio u zavi_aj, da obi|em roditeqe. Jedini kom{ija koji se, tih dana, usudio da ustane u odbranu mog romana bio je Zaim >imi}, a jedini koji se rukovao i poqubio, javno, sa mnom zvao se Azim Ka$ini}. Gutao sam muku i strahom pravdao Hercegovce. Strahom sam ih pravdao i u leto 1990. godine kada su odbili, da kao predsednik SPO, govorim u Bile}i i Trebiwu i kad su mi poru_ili: „Ne dolazi, ne zava|aj nas sa bra}om Muslimanima!” Ti „umereni” i „razumni” osnovali su SDS. Onda su, jedne ve_eri, ti isti, „razumni” i „umereni” Srbi, odlu_ili da zavire u jame, zakora_e u crkve i crkvi{ta. Tada sam se upla{io. Ne zbog toga {to na svetkovine kraj jama (oni su to pretvorili u svetkovine, u va{are) nisu pozivali mene i {to su poru_ivali i tada da nipo{to ne do|em, ve} zbog toga {to sam znao ko su i kud }e ih, tako naglo posrbqewe i tako naglo osokoqewe, wihova pamet da odvede. Nije u tom „preobra$aju” bilo ni_eg spontanog i sazrelog. Jednostavno, stizale su, ozgo, i komande o nacionalnom interesu i sva propratna uputstva i oru$je. O Svetom Savi su, najgrlatije, zagangali oni koji o wemu ni{ta nisu znali i u odbranu ugro$enog pravoslavqa digli se duhovno nepripremqeni qudi koji nisu umeli _estito ni da se prekrste i od kojih ve}ina nikada nije dotakla Jevan|eqe. Tako se, jedino tako, i moglo desiti sve ono {to se desilo i sve ovo {to se jo{ de{ava. <ampawac se, _ujem, to_io i pevalo se i kolalo do zore, kad su muslimani proterani iz Trebiwa i kad su lagumirane tamo{we xamije. Ne verujem da to odobravate i da tu na{u bruku iko sme zaklawati ni borbom za dr$avu ni osvetom za 1941. ni odbranom pravoslavqa. Mi to, nikada, od kad postojimo, nismo _inili. Kako da navratim u Gacko, kad ne znam gde su mi kom{ije. Ne prihvatam da su raseqeni i da to tako treba. Sa wima je raseqeno i moje detiwstvo, moji {kolski
– 165 –

dani, moja prva kafenisawa kod Naze, toliki dragi doga|aji i uspomene. Razumem bol koji je \uru, mog Ga_anina, naterao da, pro{log leta, digne ruku na sebe. Wemu su na Bo$i}, ujutru 1942. u selu Pridvorici, a Jugovi}i u mom romanu „No$”, muslimanske usta{e poklale celu familiju. On, me|utim, nije mogao da prihvati pro{logodi{wu odmazdu nad nevinim, i nije, kao hri{}anin, odobrio da _inimo zlo koje su wemu, koje su nama drugi _inili. Obesio se. Na bezverni _in odlu_io se u ime obraza svoje ku}e i vere. Je li on gre{nik ili pravednik? Ili je to oboje. Stari hoxa Fazlagi}, a Sikter Efendija u romanu „No$”, pqunuo je 1941. gata_ke usta{e i dreknuo: „Sikter, fukaro, samo preko mene mo$ete na moje kom{ije i bra}u Srbe!” Sli_no se, pola veka kasnije, poneo i Miodrag Kova_evi}, odbiv{i da osveti dedu tako {to }e da ubije ubicinog unuka. Ima jo{ dosta ovakvih primera, naro_ito u Bile}i i Trebiwu. ^ast Hercegovine spa{avali su ti odva$ni qudi koji su se suprostavili pameti _opora i koji su branili drugoga od sebe. Kod onih drugih ne $elim da idem. To su oni isti koji su me progawali zbog „No$a”. Onda sam bio „velikosrbin”, sada sam „izdajnik”, a oni su stalno „patriote”. Gospodine Jefti}u, Voleo bih, zbog Vas, da onakvo Va{e pismo nije upu}eno meni. Trebalo je da ga napi{ete poodavno i po{aqete na neke druge adrese: Karaxi}u, Mladi}u, <e{equ, Vu_urevi}u... Wih Vi podu_ite politici koja }e biti „istinski patriotska i hri{}anski _ove_na”. Wima, a ne meni, dr$ite lekcije o „lakejskom a tobo$ dostojanstvenom stavu”. Wima bi trebalo da pi{ete {ta je „istinska humanost, slobodarski i pravoqubivi duh Hristovog Pravoslavqa”. Oni su, a ne ja, tvorci i glavari zemqe „lipsandrije”. Ho}u da verujem da se sa wima ne sla$ete u svemu, iako to niste javno pokazali. U Va{em pismu govorite o la$noj dilemi Srba: Milo{evi} ili Dra{kovi}. Zna_i li to da je, po Vama, prava dilema: Karaxi} ili <e{eq? Koga Vi uop{te podr$avate? Ti qudi su, a ne ja, vodili i vode politi– 166 –

ku koja }e Srbiju svesti na granice beogradskog pa{aluka. Ka$ete da nisam izvukao „nikakvu pouku iz fijaska sa Milo{evi}evim Pani}em”. Opet Vas ne razumem. Najlak{e bi bilo meni i ostalima iz opozicije da se povu_emo, ali ko je onda dobitnik? Va{e pismo je koncentrat svih dosada{wih optu$bi i smicalica protiv mene od strane re$imske propagande. Jedino Vam je promaklo da ka$ete da sam agent CIA i da imam vilu na $enevskom jezeru. Tu_e me dr$ava, televizija, policija... Mo$ete i Vi. Navikao sam. Izdr$a}u.

– 167 –

DEPOS ` DRUGI PUT
(Glavni odbor SPO, 30. oktobar 1993.)

Danas treba da odlu_imo samo o jednome: izbori DA ili NE. Dozvolite mi nekoliko uvodnih napomena. Na Svetog Nikolu ove godine, Srbija }e, za posledwe tri godine i raznim povodima, glasati deveti put. <to na referendumima, {to na svakojakim cirkusima narodnog raspolo$ewa, i to samo zbog toga {to jo{ nikad nismo imali jedne i jedine demokratske i po{tene izbore. Jo{ }e gra|ani Srbije biti terorisani raznim vanrednim izborima, sve dotle dok se ne dese ti jedni i jedini, demokratski i po{teni izbori. Glasawe zakazano za 19. decembar ove godine, deveta je po redu prevara, kako izgleda po sada{wim izbornim uslovima. Zbog toga bi jedinstven nastup demokratske opozicije sigurno urodio plodom i, ma koliko izgledalo apsurdno, u rukama demokratske opozicije je ovog puta i poga_a i no$. Mi mo$emo da diktiramo izborne uslove, pod uslovom da budemo jedinstveni. Te{ko da ste to mogli primetiti u dana{woj {tampi i, sa izuzetkom „Studija B”, ni _uti na televiziji: ju_e smo predsednik Nove demokratije, Liberalne stranke, Gra|anskog saveza i ja uputili pismo predsednicima Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke, Srpske seqa_ke stranke i Demokratske reformske stranke Vojvodine, mole}i ih da se na|emo 3. novembra u Skup{tini op{tine Stari grad i potpi{emo na{e zajedni_ke uslove bez kojih ne}emo na izbore i da, nakon {to nam vlasti iza|u u susret, jer }e morati, formiramo jedinstvenu izbornu listu celokupne opozicije! U tom slu_aju, po– 168 –

beda bi bila sigurno na{a i ostvarili bismo je prili_no lako. To smo ju_e predlo$ili. Jedinstvenu izbornu listu cele demokratske opozicije. Spremni smo, _ak, i na to da svi, privremeno, dok ne pobedimo Socijalisti_ku partiju Srbije, na odre|eni na_in umrtvimo aktivnost na{ih stranaka ili da strana_ku posebnost stavimo u drugi plan, i da svi postanemo jedna stranka, jedan blok, jedan jedinstveni pokret demokratske Srbije. Ja to, kao {to znate, nudim ve} dve godine, ali svi ti predlozi od nekih stranka bivaju do_ekivani na no$ i sa u$asavawem. Pla{e se neki jedinstva i be$e od wega. Nije nimalo slu_ajno da televizija i radio, kao i gotovo svi mediji, naro_ito favorizuju i hvale upravo te stranke koje ne}e jedinstvo i koje kleve}u Srpski pokret obnove i DEPOS, koji ho}e jedinstvo. Mogao bih da ka$em, svaka _ast Socijalisti_koj partiji Srbije, ima svuda gde treba svoje qude i oni obavqaju sjajno svoj posao. Otkud taj u$asan strah od jedinstva u redovima srpske demokratske opozicije? Odgovor je, _ini mi se, i jasan a i bolan: na politi_koj pozornici Srbije imamo danas, prakti_no, onoliko stranaka koliko i lidera koji ne}e kompromis, koji ho}e samo sebe i koji osnivaju novu stranku _im do|e do sukoba u mi{qewu. Kako }e ti qudi sutra, ako do|u na vlast, garantovati Srbiji sporazumevawa, parlamentarnu harmoniju raznih stranaka u vi{estrana_kom parlamentu i efiksanu vi{estrana_ku vladu, kad ne mogu da o_uvaju jedinstvo ni u svojim strankama i kada, _im se spore_kaju oko ne_ega, osnuju nove stranke, a sa svojim doju_era{wim partijskim kolegama prestanu i da govore?! No, mi to jedinstvo opozicije i daqe $elimo i nudimo. Mi $elimo da spasemo Srbiju, da na{u i dr$avnu i nacionalnu dana{wu sudbinu preokrenemo naboqe. Ako se ujedinimo, sumwe nikakve nema, pobedi}emo!
– 169 –

POBEDA, UPRKOS KRA\I I NEJEDINSTVU
(Javna _estitka bira_ima, 21. decembra 1993.)

^estitam vam, u ime demokratske opozicije DEPOS, izbornu pobedu nad Socijalisti_kom partijom Srbije. U sedam izbornih jedinica, u kojima je glasalo 88 odsto od ukupnog broja gra|ana Srbije iza{lih na izbore od 19. decembra, opozicija je osvojila 120 poslani_kih mesta a Socijalisti_ka partija Srbije samo 81 poslani_ko mesto. Opozicija je u beogradskoj izbornoj jedinici osvojila 30, a SPS 16 mandata. U novosadskoj izbornoj jedinici, opozicija je osvojila 17, a SPS 11 poslani_kih mesta. U zrewaninskoj izbornoj jedinici rezultat je 18:10 za opoziciju, u kragujeva_koj 17:12, u smederevskoj je rezultat nere{en 11:11, u ni{koj izbornoj jedinici opozicija je osvojila 14 a SPS 10 mesta u parlamentu, dok je u izbornoj jedinici U$ice opozicija osvojila 13 a SPS 11 poslani_kih mandata. Prema kopijama zapisnika sa svih bira_kih mesta u ovih sedam izbornih jedinica, raspored osvojenih poslani_kih mandata po strankama je slede}i: SPS ` 81, DEPOS ` 43, SRS- 34, DS ` 28, DSS ` 8, Zajednica vojvo|anskih Ma|ara ` 5 i koalicija za Vojvodinu ` 2. U preostale dve izborne jedinice, kosovskoj i leskova_koj, nisu odr$ani nikakvi vi{estrana_ki izbori ve} jednostrana_ki kriminal za koji }e morati i krivi_no da se odgovara. Ilegalni bira_ki spiskovi uve}ani su za oko 150 hiqada gra|ana, dok su iz bira_kih spiskova izbrisane _itave generacije omladine, jer su SPS stratezi izborne kra|e zakqu_ili da su omladina i budu}nost protiv wih. U Prizrenu je, tako, zabraweno glasawe i
– 170 –

vladiki ra{ko-prizrenskom i sve{tenstvu Srpske pravoslavne crkve. Na izbornim mestima je odlegala i pucwava, a bilo je i te{ko rawenih. Va{e kao suza _iste glasove date za promenu, za novu demokratsku i sna$nu Srbiju, ne mo$e i ne sme poni{titi kra|a u dve izborne jedinice, pri{tinskoj i leskova_koj. U te dve izborne jedinice bilo je samo 12 odsto glasa_a, i tih 12 odsto glasa_a, od kojih su mnogi i nepostoje}i, ne mogu obezvrediti glasove 88 odsto bira_kog tela Srbije. DEPOS ne priznaje izborni rezultat u pri{tinskoj i leskova_koj izbornoj jedinici i zatra$io je ` poni{tavawe glasawa u tim izbornim jedinicama. Ne mogu izborni falsifikatori iz Pri{tine i Leskovca nametati voqu celoj Srbiji i zavoditi prinudnu upravu nad wom. Pobeda opozicije ubedqiva je i neoboriva. Proslavimo je u na{im srcima i ne dozvolimo nesre}i i pro{losti, kojima je ime SPS, da poni{te narodnu voqu i oduzmu nam pravo na sre}u i budu}nost. Pora$eni su. Pobedili smo. Pobeda bi bila potpuna, jer ne bi bilo rasipawa glasova, da su DS i DSS prihvatile jedinstvenu listu DEPOS-a.

– 171 –

1994.
Koaliciona vlada SPS-ND-DS y Obra}awe „Kongresu srpskih intelektualaca” y Sankcije Vlade Srbije protiv Republike Srbije
y

JEFTINA PRODAJA
(Govor u Skup{tini Srbije, 19. mart 1994.)

Zbog gra|ana Srbije, koji nas slu{aju i gledaju, $elim da ponovim da dve tre}ine bira_a na pro{lodecembarskim izborima nisu glasali za SPS. Po|emo li, me|utim, od uverqive pretpostavke da za SPS ne bi glasali i svi oni koje je politi_ka policija izbacila iz bira_kih spiskova, svi oni koji su bojkotovali glasawe, kao ni svi oni koji su od ove vlasti pobegli u inostranstvo, mi }emo se suo_iti sa _iwenicom da samo 20 odsto, samo jedna petina gra|ana Srbije, podr$ava Socijalisti_ku partiju Srbije. Da se bar malo po{tovala ova ra_unica, da se bar malo vere poklonilo ovim _iwenicama i da je predsednik Republike zaista $eleo Vladu narodnog jedinstva, danas bismo ovde _uli da najmawe 16 ili 17, od 30 ministara i ministarskih resora u Vladi, nisu iz Socijalisti_ke partije, a mandatar bi, u najmawu ruku, morao biti jedna nestrana_ka, stru_na, ugledna, tolerantna li_nost, prihvatqiva za sve. A {ta se nama ovde danas predla$e pod firmom Vlade narodnog jedinstva? Predla$e se jedna monolitna Vlada Socijalisti_ke partije, Demokratske stranke i Nove demokratije, koji su tu da odglume narodno jedinstvo i prevare doma}u i me|unarodnu javnost da je napokon, eto, do{lo do demokratske deobe vlasti u Srbiji izme|u Socijalisti_ke partije i opozicije. Gospodo iz Nove demokratije i Demokratske stranke, mnogo ste se jeftino prodali. Gospodin mandatar Marjanovi} ka$e da je ovo Vlada kontinuiteta i, pri tome, naro_ito nagla{ava da je
– 173 –

ona Vlada kontinuiteta zbog toga {to je zadr$ao u woj dosada{weg ministra policije. Time je mandatar rekao da igra otvorenim kartama i da samo slepci sutra mogu da optu$e _oveka da vara. U policijskim dr$avama, kao {to znate, ministar policije je gotovo cela vlada. Simpati_an je profesor Avramovi}, sa_inio je i dosta interesantan ekonomsko-monetarni program, ali kontinuitet i sto$er u zemqi Srbiji je ministar policije. To nam je rekao gospodin mandatar. I on nam je time kazao da samo gluvi ne razumeju da }e taj ministar policije i daqe da hapsi, ubija i premla}uje srpsku opoziciju, ve$e i tu_e $ene, da }e wegova policija upadati no}u u prostorije demokratskih stranaka i lisi_iti wihove prvake, da }e {aketati i pendre_iti gladne u redovima za hleb, da cini_no ne}e i daqe ni{ta preduzimati da se otkriju oni koji kidnapuju srpske gra|ane na ulici, po autobusima i vozovima, i da se otkriju otmi_ari i toliki razbojnici i ubice, koji vr{qaju ovom dr$avom. Stari ministar policije je kontinuitet u jo{ jednom smislu. To je garancija i priznawe i obe}awe da }e, i daqe, biti unajmqivani policajci ` batina{i iz Knina i Bosne, da zavode red i mir po sve pustijim i sve gladnijim gradovima ove na{e Srbije. Mandatar nam je, zapravo, rekao: Ja jesam, mi jesmo za Vladu narodnoga jedinstva, ali }emo, Boga mi, hapsiti i tu}i onaj deo naroda, a to je ve}i deo naroda, koji nije za takvu vladu i za takvo narodno jedinstvo. Kako su mogli, pitam prvake Nove demokratije i Demokratske stranke, da u|u u Vladu u kojoj batinu dr$i isti _ovek koji je premla}ivao wihove koalicione partnere, kolege iz opozicije i wihove _lanove i pristalice? Kako li }e, pitam, i ba{ $elim da vidim, i zato }u insistirati da glasawe bude javno, poslanici tih stranaka danas di}i ruku za tog i takvog minstra policije? Ima li, pitam, neke moralne granice ispod koje se ne mo$e i ne sme i}i ni po koju cenu? To gospoda iz Nove
– 174 –

demokratije i Demokratske stranke duguju da ka$u svojim bira_ima. Ne vidim ovde {efa Demokratske stranke, ali mislim da je wegova obaveza da odgovori na ova pitawa, umesto {to poku{ava da protura ne{to {to blage veze sa istinom nema ` kako je DEPOS u{ao u koaliciju sa SPS, misle}i pri tom da nanese i udari neku moralnu {amar_inu Srpskom pokretu obnove, a dobro zna da je DEPOS samo ime zajedni_koj izbornoj listi, i da su stranke u DEPOS-u potpuno suverene. Upravo ovde, u ovoj Skup{tini, glasovima Demokratske stranke, na predlog socijalista, izglasano je da se Nova demokratija odvoji od DEPOS-a i formira svoj nezavisni poslani_ki klub. Gospodin \in|i} je, upravo ju_e, rekao: „Gospodin Radulovi} je simbol Demokratske stranke”. Ta_no. Demokratska stranka je svog simbola dala u socijalisti_ku vladu, a Nova demokratija, gospodo, nikada nije bila simbol Srpskog pokreta obnove, niti je iko iz Nove demokratije jednog minuta bio u _lanstvu Srpskog pokreta obnove. Veoma mi je drago {to mi dobacujete i {to pa$qivo slu{ate. Ne zaboravite da nas pa$qivo gledaju i slu{aju i gra|ani. I sigurno su i razo_arani i {okirani ovim {to se doga|a, da se pobeda opozicije, zbog profiterstva „demokrata” i „novodemokrata”, preobr}e u pobedu SPS i sramotnu vladu koja sebe zove Vladom narodnog jedinstva.

– 175 –

NA IZVOR, PO VODU
(Govor na Drugom kongresu srpskih intelektualaca, „Sava centar”, 22. april 1994.)

Kada ne bih znao da neki od vas, koji sebe nazivaju srpskim intelektualcima, ho}e da i daqe u krvavu stvarnost preta_u svoje bolesne re_i i snove, ne bih danas ni bio ovde. Do{ao sam da ka$em: takvi moraju biti zaustavqeni! Ovaj skup organizovali su i prozvali Drugim kongresom srpskih intelektualaca isti qudi koji, dve godine unazad, u Sarajevu odr$a{e Prvi kongres srpskih intelektualaca. Ne be{e to, me|utim, nikakav kongres, nikakav skup pred ovim vremenom i pred srpskom istorijom, kulturom i verom odgovornih i mudrih qudi, nego va{ari{te najneodgovornijih re_i i najni$ih strasti. Be{e to, zapravo, prqavi duhovni podrum inteligencije kao temeq za prqavi rat koji je ubrzo po_eo. Te sarajevske „kongresmene” rata, ne}u podse}ati na wihove onda{we „besede”, ali ho}u podsetiti na rezultate takvog „srpstva” i „srbovawa”. Znam ja da wih ne zanima op{ta apokalipsa svih u BiH. Oni vode „brigu” samo o na{oj, o „srpskoj stvari”. <to bi wih bolela du{a i savest za nesrpskim $rtvama, izbeglicama, ru{evinama? U redu, gospodo. Neka vam bude. U_inak va{eg rata i va{e „odbrane srpskog nacionalnog interesa” upravo je najfatalniji po Srbe, i levo i desno od Drine, i {irom sveta. Pre va{eg sarajevskog „kongresa”, Sarajevo je bilo drugi po veli_ini srpski grad u svetu, odmah iza Beograda. U Herceg-Bosni $ivelo je vi{e od 1,5 milion pravoslavnih Srba, a SDS i SPO, na osnovu izbornih
– 176 –

rezultata iz novembra 1990, imali lokalnu vlast na blizu 65 odsto teritorije te tada jo{ jugoslovenske republike, _ija etni_ka mapa podse}a na ko$u leoparda. Onda nastupiste vi, kao „spasioci”. Ali ne}u da vam laskam i da podi$em cenu va{em samoqubqu. Vi niste odlu_ivali o bilo _emu, niti odlu_ujete danas. Vas je maskirani srbo-boq{evizam upregnuo u wegov plug, podmitio vas i raspametio, dao vam zna_aj koji nemate, naduvao va{e ta{tine i raspalio mesijanske strasti u va{oj uobra$enosti. Pohlepni za li_nim ordewem „nacionalnih starateqa”, ceo narod srpski prihvatili ste kao stado kojemu ho}ete da budete „duhovni predvodnici”, a zapravo ste, i onda i danas, samo bili u najmu jedne, u svakom pogledu, antisrpske ideje i strategije. No, da se vratim u_inku rata u BiH, koji je vo|en zna se odakle i _iji ste vi, sarajevski „kongresmeni”, bili samo dobo{ari. Srba je danas na prostorima Herceg-Bosne mawe za 40 odsto nego pre rata. Neki izbegli u Srbiju i Crnu Goru, neki u beli svet, ali ve}ina se odselila na put bez povratka. A mrtvih koliko je? Podaci su „ratna tajna”. Kako „tajna” izgleda, nave{}u na primeru Nevesiwa. U toj maloj op{tini poginulo je vi{e od 400 Srba, a svaki _etvrti bio je jedinac. Kad pogine vojnik, na ku}u se isti_e crni barjak. Kad pogine jedinac, u Hercegovini se dovla_i trn na ku}ni prag. Kao znak da je ta ku}a, za sva vremena, rasku}ena. Koliko je Nevesiwa, Bratunaca, Vukovskih, Qubiwa...? I za{to, zbog _ega? Zar zbog toga da bi Srbi imali vlast na oko 51 odsto razru{ene BiH (a taj procenat je prihva}en u @enevi), da bi obale svih va$nijih reka, osim Drine, morali da napuste, da izgube sve ve}e gradove, osim Bawaluke, da ostanu bez najva$nijih puteva, fabrika i rudnika?! Da izgube sve najboqe {to su imali pre rata i da kamewarima i planinama Republike Srpske jedno selo bude prestonica! Da li su bosansko-hercegova_ki Srbi izginuli i za ideal da se wihove mati_ne dr$ave, Srbija i Crna Go– 177 –

ra, na|u u svetskom zatvoru i bedi, bez ijednog saveznika na celoj planeti? I ko }e i od _ega da $ivi u Republici Srpskoj? Samo za o_uvawe wenih, nekoliko hiqada kilometara duga_kih, granica potrebno }e biti pola miliona vojnika. A Srba u celoj toj dr$avi jedva da ima ne{to vi{e. Znam, _ujem ve}: Republika Srpska ujedini}e se sa Srbijom. Mo$da, ali ne sa Srbijom nego sa onim {to bude ostalo od Srbije i u Srbiji. Zbog rata i sankcija, zbog bezna|a i nepristajawa na bedu i smrt kao wihov „nacionalni interes”, ve} je oko 400.000 qudi, uglavnom mla|ih i obrazovanih, pobeglo iz „nacionalne tvr|ave” va{eg vrhovnog komandanta. Potraju li sankcije i ovaj poredak, oti}i }e iz Srbije svako ko bude mogao. Kad se to desi, vi{e to ne}e biti Srbija, nego od we razvalina, i primamqiv plen i poligon za rat i komadawe. Da li ste, gospodo, na onom „ kongresu”, u Sarajevu, znali {ta orete i koliko }e da nas ko{ta i dokle da dovede to va{e „patrioqubqe”? Ako niste znali, onda ne nazivajte sebe srpskim intelektualcima. Ako jeste znali, onda ste _udovi{ta koja su, za bednu platu i krvavu li_nu slavu, narod na{ gurnuli u najve}u nesre}u u wegovoj istoriji. Ako, pak, tek sada saznajete, iza|ite iz te brazde i pomozite... Najvi{e biste pomogli da za}utite. Da se kroz va{e pameti i usta ne cede ni Jasenovac, ni Sveti Sava, ni Jadovno, ni Nemawi}i, ni Wego{, ni Obili}. Znaju Srbi, i bez vas, {ta su i ko su bili Srbi pre vas. I gde su klani i ko ih je klao. U celoj Herceg-Bosni i Hrvatskoj, pre ovoga rata, gotovo da ne be{e srpske ku}e iz koje neko nije zverski okon_ao u Jasenovcu, Jadovnom, u jamama, kre_anama, rekama, crkvama.... Vi{e od milion nevino, zbog zlo_ina ro|ewa, pobijenih. Svaka porodica i svako prezime na{e nosili su Golgotu u sebi. Surova i nequdska naredba komunista da Srbi moraju da zaborave nije mogla biti izvr{ena, jer se ono {to je i u snu zadavalo bol nikako nije dalo ukloniti iz pam}ewa.
– 178 –

Ne be{e zaborava velikog zlo_ina po_iwenog nad Srbima, ali ne be{e, ni trunke, kolektivne pomame i $eqe za osvetom. Svaki seqak na Kozari znao je da je on pobednik, kao i Onaj nevino razapeti na brdu iznad Jerusalima. Svaki |ak u Hercegovini znao je da se usta{ki zlo_in i zlo_inci, da se svi sli_ni zlo_ini i zlo_inci, upisuju u Kwigu srama i poraza, koja je ve_na, neprolazna. U toj Kwizi, sve do ovog prokletog rata, ne be{e srpskog imena. Na{e narodno ime upisivano je u jednu drugu Kwigu, onu koju vodi Jagwe, i koja ima sedam Bo$ijih pe_ata, po Otkrovewu Jovanovom. Sada je, na $alost, i srpsko ime upisano u Kwigu srama. Duhovno odro|eni i odnaro|eni korov na{ obreo se na _elu kolone. Isti oni koji su zabrawivali pam}ewe Kori}ke jame i jasenova_kog no$a, koji do tada ne u|o{e u crkvu i koji zapaweno govarahu da oni nisu Srbi nego komunisti, povedo{e Srbe u borbu za „srpske nacionalne interese”. Osveta im postade bojni pokli_, a o_uvawe vlasti ili sticawe weno ili pqa_ka ili krvava li_na slava i promocija, jedini interes. Uz pomo} televizije, pre svega televizije, krenu{e u ofanzivu da, pod barjacima wihovog „srpstva”, u Srbima satru istorijsko, kulturno i versko se}awe. U ime nacije, potekla je bujica re_i koje srpska nacija nikad nije izgovarala i koje nikad nisu bile wene. I, naravno, za nesrpskim pokli_ima usledila su i nesrpska dela. Sve recite, ali jedno ne recite, molim vas. Kako su morali i Srbi da uzvrate na isti na_in, jer su usta{ke ruke, ponovo, posegle za usta{kim no$em i maqem. Za usta{kom jamom, logorom, masakrom neja_i i zarobqenih. Ta_no je da su usta{e 1991. krenule wihovom stazom iz 1941. godine. Ali ta_no je i da su 1991. u Hrvatskoj, i 1992. u Herceg-Bosni, i srpske ruke zgrabile ista oru$ja, ne retko i pre usta{a, da su i Srbi krenuli u etni_ka _i{}ewa, da su i srpskim rukama dizane u
– 179 –

vazduh xamije i crkve, ispaqivane stotine hiqada granata na gradove. Dobili smo, i mi, na{e Artukovi}e i na{e Budake. Do besvesti se ponavqa opravdawe: oni su krivi za rat, ubili nam svata na Ba{_ar{iji! Da li je to razlog ili bedni izgovor? Ako je ovo prvo, onda prihvatamo i usta{ku la$ da smo mi skrivili Jasenovac i Jadovno, jer smo im ubili Radi}a u Skup{tini! Tako je u ovom nesre}nom ratu koji jo{ traje i te{ko mu se kraj nazire, svuda i u sva_emu pre|ena i zatrpana ona velika, ona divna i spasonosna me|a izme|u na{ih xelata i nas, izme|u Kwige Srama i Kwige Jagweta. To je najve}i srpski poraz i jedini na{ narodni pad otkad postojimo. Samo prividno i samo u glavama obesrbqenih Srba, vodili smo rat protiv srpskih neprijateqa. Vodili smo, me|utim, $alosni rat protiv sebe, protiv sr$i na{eg vekovnog postojawa. To nekima od vas jo{ nije jasno, gospodo. Pa se ovih dana, posle svega, {epurite po studijima proklete TV-Bastiqe i tra$ite rat protiv celog sveta. Sva planeta je od Zla i zavidi vama, mrzi vas i va{e pesmice koje deklamujete u „slobodnom srpskom Trebiwu”. A od koga ste to oslobodili Trebiwe? Od Trebiwaca. Kao i Sarajevo od Sarajlija i Zvornik od Zvorni_ana. A {to, sokolovi srpski, ne skoknete i na neko pesni_ko i na guslarsko ve_e do Mostara na{eg, da obi|ete Aleksu i Svetozara? Do Tuzle, da popijete barem kafu u ku}i Me{inoj, ne smem se usuditi da ka$em ` ku}i Mehmedovoj? Za{to ne svratite i u Sarajevo? Zbog _ega sarajevske Srbe, kojih jo{ kraj Miqacke ima vi{e nego {to ima Srba u celoj Isto_noj Hercegovini i na _ije ste glave nahu{kavali granate sa okolnih brda, nazivate „Alijinim Srbima”? ^iji ste vi Srbi? Srpski Srbi niste sigurno, jer se pre vas takvi nisu ra|ali u na{em narodu. Kad smo se na Kumanovu razdu$ili sa Turcima za Kosovo, a na Jedrenu za Smederevo, nismo hteli da se razdu$imo i za >ele-kulu.
– 180 –

Posle svih muka i Golgote, pro|e Srpska vojska od Soluna pa do Alpa. Na tom putu, kr{e}i dve carevine, ne ubi nijednog zarobqenika, ne sru{i nikome bogomoqu, ne ispali granatu na civilno nasiqe, ne otera nikog iz ku}e, ne pogazi nikome ni veru ni _ast. To su Srbi, gospodo! Pa ni u Drugom ratu, kad Sava nosa{e na{e poklane, niko u Srbiji celoj ne nasrnu na suseda Hrvata, a general Mihailovi} pokrenu i list za muslimane u slobodnim srpskim planinama. Na razboji{tu samom, u dr$avi usta{koj, ne uzvratismo na usta{ki na_in. To su Srbi, gospodo! Zbog takvih Srba, Hrvat i katolik Viktor Novak posta}e Srbin i primiti pravoslavqe. Zbog takvih Srba, na{e narodno ime i kulturu prigrli}e i {jor Ivo, onaj nobelovac, i Me{a, i Skender... Jedino za primitivca istorija po_iwe sa wim i od wega. Razuman i odgovoran _ovek zna ko je, _iji je i {ta, zbog toga, uvek mora da po{tuje. On sebe do$ivqava kao prolaznost, a jezik kojim govori kao neprolaznost naroda kome pripada i obavezu da tradiciju i _ast svog roda, svoje narodne ku}e, nikad i ni_im ne oskrnavi. Dok smo bili to {to smo, nikad nismo bili ovo {to nismo i danas gde smo. Vazda su Srbi imali saveznike i vazda onu boqu i napredniju stranu u svim balkanskim, evropskim i svetskim olujama. Sad smo sami, da samqi biti ne mo$emo, kao da smo gubavi. Sad smo ono {to nismo i mnogo }e trebati i muke i mudrosti i vremena da opet budemo ono {to jesmo. Sa nekima od vas danas ovde prisutnih, ne}emo to uspeti nikada. Bez vas, ne brzo i ne lako, ali svanulo bi sigurno. Na{a budu}nost je u srpskoj pro{losti. Tamo su i nauci i putokazi. Pro|imo <umadijom i svaki seqak }e znati {ta moramo. On ima iskustvo, on pamti kako se i stvarala i obnavqala i {irila srpska dr$ava. On je tu dr$avu i stvarao i obnavqao i {irio. Srbo-komunisti i wihovi duhovni ro|aci, kojih ima dosta i u ovoj sali,
– 181 –

sru{ili su tom opanku i {ajka_i dr$avu, _ast, ugled, saveznike, sve. Kakav Memorandum broj dva Akademije i kakav Drugi kongres intelektualaca?! U <umadiju, u Pomoravqe, gospodo. Po savet. Na izvor, po vodu.

– 182 –

BOLEST ZVANA ` LE<INARSTVO
(„Borba”, 1. juni 1994.)

O _emu razmi{qam, se}aju}i se 1. juna pro{le godine? Pitam se: {ta bi se desilo da se 1. juni nije dogodio 1993, nego da se dogodi 1994? Sve bi bilo kao {to je bilo. Opet bih se, iz zatvora, borio ne samo protiv Milo{evi}a nego i profiterstva jednog dela opozicije koji bi, u postradawu Srpskog pkreta obnove i mene, tra$io neku kosku i }ar za sebe. Ve} 3. juna pro{le godine, Miteran i Micotakis zahtevaju da Danica i ja budemo pu{teni na slobodu. Istovremeno, od _elnika demokratske opozicije u Srbiji nazvan sam „ludakom” koji je „naneo neprocewivu {tetu demokratskoj opoziciji”. Ne}u da spomiwem imena, jer je zapisano {ta je ko rekao i kako se dr$ao. Re}i }u samo to da su lani _ast Srbije koja ne pristaje na pendrek, kundak i _izmu branili qudi velikog srca iz takozvanih malih stranaka i novinari NTV „Studio B”, „Borbe”, Radija „B-92”, „Vremena”, „Srpske re_i”, povremeno NIN-a, i jo{ nekih glasila. Treba podsetiti i na glasove odva$nih, kao {to su Mi}a Popovi}, Mihiz, i takvi, kojih nema mnogo, na $alost. Sve bi se, i danas, ponovilo. Svak bi odigrao svoju ulogu u drami od pro{le godine. Mo$da bi se, sticajem okolnosti, jedino <e{eq sada postavio druk_ije. Bolest zvana le{inarstvo sahranila je sve na{e velike pobune, od 9. marta 1991. do 1. juna 1993. godine. Milo{evi} je nekoliko puta saterivan uza zid i svaki put ruku spasa pru$ao mu je neko iz opozicije. Zapravo, isti qudi iz opozicije. Oni su u pogromu re$ima nad Srpskim pokretom obnove, koji je organizo– 183 –

vao i nosio sve protestne mitinge, demonstracije i sabore, uvek pronalazili {ansu da se dodvore i re$imu i bira_ima. Distancirawem i od SPO i hitrim osudama na{eg „nasilni_kog” i „nedemokratskog” pona{awa, ti opozicioni prvaci su dobijali „kredit” od Milo{evi}a i na TV ` Bastiqi reklamirani kao „razumni i odgovorni”. Ta priznawa su im slu$ila kao odsko_na daska za umiqavawe bira_ima. Zaboravqali su, me|utim, da Milo{evi} laska i mazi niz dlaku samo dok si mu potreban, a _im mine opasnost on po ruci koja mu je pomagala udara {ibom. „Mi nismo za metode juri{a, mi smo za demokratski dijalog!” Marta 91. u zatvoru sam doznao za tu krilaticu kolega iz opozicije. Nisu mogli da izdr$e ni tri dana. „Mi nismo za uli_nu demokratiju, nego za demokratiju kroz institucije vlasti!” Be{e to {amar Vidovdanskom saboru. „Mi nismo za vra}awe u pro{lost, mi smo za budu}nost!” Opet kamen na Srpski pokret obnove, zbog dolaska prestolonaslednika u Srbiju. „Mi ne gledamo prema Ravnoj Gori, ve} prema Evropi!” Opoziciona rekontra podizawu spomenika generalu Mihailovi}u. „Mi smo patriote i na mitinzima Vesne Pe{i} i Dragana Veselinova nemamo {ta da tra$imo!” Profiterski pokli_ tih istih, ovog puta sa ciqem da u{i}are ne{to na „nepatriotizmu” onih koji su sazivali protesne skupove za Danin i moj izlazak iz zatvora. Nema politi_ke stranke u Srbiji koja je, kao Srpski pokret obnove, imala toliko razloga da se, ovih dana, pridru$i SPS hajci na SRS i Vojislava <e{eqa. Do{ao je, _etiri godine _ekani, dan „osvete”. Trebalo je samo da le{inarski zagrmimo i svi ekrani TV-Bastiqe bili bi nam na usluzi. Do$iveli bismo da, napokon, i Srpski pokret obnove bude predstavqen kao stranka „razumnih i odgovornih”, kao pokret „patriotskih opredeqewa” i kao „konstruktivna opozicija”. I „ulovili” bismo, verovatno, uz pomo} SPS i wegove „Bastiqe”, ne{to i glasa_a.
– 184 –

Mi smo, me|utim, tu {ansu odbili. Postavili smo slu_aj na ravan principa. Jedna demorkatska stranka, kakva je Srpski pokret obnove, ne sme biti vo|ena motivima osvete i mora stati u za{titu ugro$enih prava i Vojislava <e{eqa. Na isti na_in, mi bismo sutra branili i ugro$ena prava i SPS i Slobodana Milo{evi}a. Kad bi, nekim slu_ajem, Milo{evi} i wegova supruga bili ulisi_eni, a potom onako $ivotiwski pretu_eni, kao Danica i ja, wima bi Srpski pokret obnove, bez premi{qawa, pritekao u pomo}. Naprosto, ili brani{ prava svih ili nisi ` demokrata. A ni ceo _ovek. Osveta je _emerno pi}e koje $rtvu pretvara u xelata, a xelatu pribavqa oreol $rtve. Postupak Srpskog pokreta obnove iznenadio je mnoge i pokazao, dakle, da mnogi ne znaju {ta je SPO. Ali, nije poenta, ipak, u tome. Hajkom re$ima na <e{eqa, opoziciji se namestila prilika da formuli{e nekoliko zahteva, da slo$no zalegne iza tih zahteva i po{aqe ih SPS-u sa napomenom: Dogovorimo se ili sedite sami u Skup{tini! Koji su to zahtevi? Novi Zakon o televiziji i Zakon o informisawu, pre svega. Ono {to poku{avamo _etiri godine, sad smo mogli posti}i ` potezom olovke. Samo da pripretimo blokadom rada Skup{tine Srbije i da se, ispod zahteva, potpi{emo \in|i}, Ko{tunica, <e{eq i ja. Bez na{ih poslanika nema parlamenta. Sve demokratski, parlamentarno i sa osmehom. Tako bi bilo, da nije one stare boqke opozicije. Lideri DS i DSS odbili su sastanak, a i potpise ispod spomenutog zahteva. Wihovi „ovla{}eni predstavnici” prihvatili su te zahteve, ali oni nisu „za metode ucene”. Oni su demokrate, pa ne}e da blokiraju rad parlamenta. Stara muzika, novi tekst. Jesmo za deblokadu TV-Bastiqe, ali nismo za priterivawe SPS uza zid. Predlo$imo zakon o televiziji, pa neka poslanici glasaju. Na primedbu da je to zaludan posao, jer }emo biti nadglasani, sledi odgovor: {ta se tu mo$e, va$no je po– 185 –

ku{ati i va$no je da opozicija ostavi na tv-gledaoce skup{tinskih prenosa „vizuelni utisak”. Pa vaqda je od „vizuelnog utiska” va$nije da uspemo, da prisilimo SPS na politi_ki dogovor. U_inak, u_inak, a ne utisak. Ne gluma, jer parlament nije pozori{na akademija. Ne{to drugo je po sredi. Kolege su predvidele da }e, zbog odbrane ugro$enih prava SRS, re$im krenuti u novu ofanzivu na Srpski pokret obnove, tako {to }e montirati da je re_ o „koaliciji kumova”, o „savezu ekstremnih snaga” i sli_no. E, to vaqa iskoristiti i ne{to u{i}ariti. Treba pomo}i SPS-u u toj ofanzivi i eto prostora i {anse za DS i DSS. Zbog toga, i samo zbog toga, lideri ove dve stranke odlu_no izjavquju da se varaju svi oni koji se nadaju akcionom ili ma kakvom drugom objediwavaju opozicije. Dok ne sahranimo tu $alosnu logiku, SPS mo$e da ucewuje i radi {ta mu je voqa. Ve} na nagove{taj na{eg zajedni_kog delovawa, SPS je po$urio da $rtvuje Bo$ovi}a i spremio se za dodatne ustupke. Posle \in|i}evog i Ko{tuni_inog nastupa, vlasti je laknulo i odmah su zategnuli. Slobodan Milo{evi} ne popu{ta nikada, osim kad mora. On se pona{a kao opruga. Sabija se onoliko koliko je sna$an protivnik ili suparnik. To neki iz na{e opozicije ne}e da shvate. Wima, naprosto, nije ni ciq sabijawe opruge nego sabijawe onih u opoziciji koji najsna$nije pritiskaju Milo{evi}a. Uprimo zajedno i, sumwe nema, politi_ki dogovor bi}e postignut. On }e prihvatiti sve {to mora da prihvati. Ako ne mora ni{ta, ako opozicija nije u stawu da skupno stane iza ma _ega, Milo{evi} ne}e ni{ta ni dati. I za{to bi? Snaga SPS je u neslozi, u sitnoj {i}arxijskoj ra_unici opozicionih stranka. I drskost i bezakowe vlasti temeqe se na tome. Milo{evi} je, od marta 1991, vrebao priliku da udari na Srpski pokret obnove i mene. Juna pro{le godine, procenio je da je pravi trenutak i reagovao je kao
– 186 –

kobra. Znao je da }e tu wegovu akciju, otvoreno ili pre}utno, podr$ati glavne snage opozicije. Nije znao da }e pritisak sveta biti tako $estok i da }e se za jednog satanizovanog politi_kog lidera i wegovu suprugu zauzeti Jeqcin, Miteran, Klinton, Micotakis, Mejxer, Oven... I nije znao da }u mu ja, odlukom da {trajkujem gla|u do smrti, ponuditi glavu. Dodu{e, ni ja nisam znao da on takvu $rtvu ne}e smeti da prihvati. Zajedno, zajedno. Neki iz opozicije to jo{ nisu prihvatili. Nadam se da ho}e i da }e ovaj tekst razumeti kao jo{ jedan poziv da se dogovorimo oko nekih stvari koje su nam od zajedni_kog interesa i da se za taj interes zajedno borimo. Druk_ije ne mo$emo. Probajmo barem.

– 187 –

POLITIKA NIJE KURVAWE
(Skup{tina Srbije, 20. juli 1994.)
Lako je onim politi_kim liderima koji govore da je politika jedno kurvawe, da u politici ne va$e principi i da oni kojima je do morala treba da idu ` u crkvu. Mi iz Srpskog pokreta obnove ne mislimo tako i zato nam nikada nije bilo lako. Mi dr$imo do principa i do morala. Mi iz Srpskog pokreta obnove ni{ta drugo ni nemamo. Kako re_e onaj Gospodar Crnogorski: „Sve {to imamo mo$emo pokriti dlanom”. Mislio je na obraz, na po{tewe. Na tom terenu stoje}i i principe brane}i, mi osu|ujemo i ni_im ne opravdavamo policijsko terorisawe poslanika u ovoj Skup{tini. Ono {to se u petak u ovoj sali dogodilo, nije bilo nikakvo „naru{avawe ku}nog reda”, kako izjavi{e oni koji misle da baviti se politikom zna_i i}i u javnu ku}u. A {ta se dogodilo? Skup{tina je pretvorena u policijsku stanicu, a poslanici u krpe za policijske patike i cokule. U ovu salu u{li su policajci, _ak i bez oznaka da su policajci, sa oru$jem. Nisu pucali u poslanike, ali je to bio pucaw u parlament i nije iskqu_eno da }e sutra pucati i u poslanike. Ko im je zapovedio da to u_ine? To moramo da znamo i taj mora da odgovara. Policija i oru$je vi{e nikada ne smeju da pro|u daqe od portirnice ove zgrade. Poslanik je neprikosnoveno slobodan da govori sve {to misli, _ak i ako to govorewe predstavqa krivi_no delo. Postoji zakonski postupak da i poslanik bude
– 188 –

izveden pred sud i da bude li{en slobode. Ni{ta nije dozvoqeno, niti sme biti dozvoqeno, izvan tog zakonskog reda. Taj red, u petak, nije po{tovan, nego je najgrubqe poga$en. Mi iz Srpskog pokreta obnove smatramo da ministar unutra{wih dela, kao nominalni {ef policije, treba da podnese ostavku. Mi wegovu ostavku tra$imo odavno. Zbog policijskog terora nad hiqadama gra|ana Srbije, zbog rana glumice Nade$de Bulatovi}, zbog rafala ispaqenih u Belog, zbog ubistva milicionera Milorada Nikoli}a, pro{log juna pred Saveznom skup{tinom, zbog Du{ana Bu{i}a iz Lazarevca, kome su ovog juna policajci izbili oko, zbog premla}ivawa starca od preko 90 leta u selu Dren blizu Beograda, zbog kra|e TV-opreme „Studija B”, zbog terora nad seqacima Pe{tarske visoravni, zbog pqa_ke gra|ana, zbog kriminala o kojemu je ovih dana progovorio inspektor Mladenovi}. Zbog pretvarawa Srbije u policijski logor. Kada nema brane ni ustave, voda samu sebe ne ustavqa. Zbog toga {to Parlament nije na vreme ustavio tu vodu, ona je pro{log petka poplavila Parlament. Ostavka {efa policije zna_ila bi, makar, opredeqewe ovog visokog i poni$enog doma da nije za policijsko bezakowe. Ugro$eni su osnovni principi vladavine prava i mi moramo braniti te principe, a ne ni_ije ni strana_ke, ni pojedina_ne inate i sujete. ^etvorogodi{wa borba Srpskog pokreta obnove za te principe, za moralnost u politici, za slobodnu televiziju, za demokratsku Srbiju, overena je pendrecima, kundacima, zatvorima, a i smrtovnicama. Overena je ta borba Srpskog pokreta obnove i najte$im klevetama i uvredama kojima smo bili, i jo{ smo, izlo$eni u ovoj Skup{tini. Upravo odavde, iza ove govornice, i upravo od lidera SRS, Srpski pokret obnove nazivan je Srpskim pokretom obmane, uz veseqe i aplauz socijalista.
– 189 –

Odavde su i radikalski i socijalisti_ki poslanici govorili da sam ja ameri_ki agent, Gen{erov _ovek, poturica, da se drogiram, _ak i to da se {etam Knez Mihailovom na_i_kan ma_kama, ba{ pravim ma_kama, i da se smejem kao lud na bra{no. Postavqeno je i poslani_ko pitawe: u kojoj se ludnici le_im. Daje li to, me|utim, pravo SPO-u ili meni da sawamo Srbiju osvete? Kad bi nam i pripalo takvo pravo, mi bismo ga sa prezrewem odbili. Na{ san, na{ ciq je druga_ija Srbija. Ni u prilici da se revan{iramo, da se svetimo, nikada la$ ne}emo napla}ivati la$ima ni batine batinama. Ne}emo, jer _emu $rtve, _emu borba i wen moralni smisao, ako bi jednu Srbiju la$i i terora smenila druga Srbija la$i i terora. U ime tih na_ela, mi bismo danas jednako branili i socijalisti_ke poslanike od politi_kog nasiqa. Ili poslanike Demokratske stranke. Nikada ne bih tra$io ni nalazio opravdawe za policiju, ako bi ona sutra ili preksutra ono u_inila gospodinu \in|i}u {to je meni u_inila pro{log juna. Niti sam ikad protestovao zbog toga {to je gospodin \in|i}, lani, podr$ao policiju u wenom „bliskom kontaktu” sa Srpskim pokretom obnove. Svaki _ovek, uvek, ma {ta govorio i ma o kome, slika sebe samoga. I da zavr{im. Ima crne simbolike u _iwenici da je, sutradan po upadu policije u ovu Skup{tinu, u Centru „Sava” osnovan crveni JUL, kao da je Srbija Glupi Avgust.

– 190 –

HU<KAWE NA MIR
(„Srpska re_”, 15. avgust 1994.)

Na isti na_in na koji su, godinama, i sve do ju_e, hu{kali za rat, isti qudi sada hu{kaju za mir. Predsednik, wegova televizija, wegova SPS, wegovi predsednici op{tina, direktori, akademici, glumci, diplomate, oficiri ponavqaju horski: mir je najve}i nacionalni interes i, ne ukinu li se me|unarodne sankcije, Srbija i Crna Gora }e uskoro biti na kolenima. Do pre nekoliko dana, ti isti su govorili da su mirotvorci nacionalni izdajnici i strani pla}enici, da je rat jedini jezik dostojan Nebeske Srbije, da nam zavidi ceo svet i da pod sankcijama mo$emo $iveti hiqadu godina. Ratni pokli_, da se Srbija brani u Kninu i na Palama, preobra}en je u stav da se Knin i Pale brane u Srbiji i da niko izvan mati_ne dr$ave Srba ne mo$e maticu uzimati za svog taoca. Na Radovana Karaxi}a baca se anatema zbog sramnih etni_kih _i{}ewa i razarawa Sarajeva, a predsednik Crne Gore {iri svoje „mirotvora_ke” ruke pred poslanicima i pita da li ima ikoga ko se ne stidi Vukovara! Gospodo, poka$ite bar malo mere, pokajawa i stida. Ne tra$im nadoknadu {to kradete moje re_enice od pre _etiri, tri ili dve godine i {to veoma precizno ponavqate _itave stranice iz Programa Srpskog pokreta obnove. Ka$em samo da ne mo$ete pobe}i od sebe i ako se _e{qate tu|im _e{qem ispred tu|eg ogledala. ^iji su tenkovi i avioni ru{ili Vukovar? ^ijim topovima je granatirano Sarajevo? Ko je vr{io smotru vojske kad je kretala na Dubrovnik? Ko je
– 191 –

lansirao lozinku da su Srbi narod koji ne ume da radi, ali ume da se tu_e? Ko je na stub srama prikivao Srpski pokret obnove, kad smo pozivali omladinu Srbije i Crne Gore da ne ide u va{ besmisleni, pijani i antisrpski rat? Da li vi, zaista, mislite da su qudi idioti koji danas zaborave sve {to je bilo ju_e? Va{ mir je silexijski i neura_unqiv, ba{ kao {to je takav i va{ izgubqeni rat, koji biste, na galamu i preko no}i, da proglasite za pobedu. Sad, kad su Srbi levo od Drine izginuli, raseqeni i obrukani, vi zatvarate granicu i uvodite protiv wih sankcije. Pri tom ste ne samo bahati, nego i licemerni. Tvrdite da }ete toj izigranoj sirotiwi i muci na{oj ubudu}e slati samo hranu, ode}u i lekove. Pa, {ta ste im ranije jo{ slali, jer se, ve} dve godine, kunete pred svetom da u bosanskom ratu ne u_estvujete i da ga ni_im ne poma$ete? Ka$ite: kako su to me|unarodne sankcije protiv Srbije duboko nepravedne, dok su sankcije Srbije protiv bosanskih Srba i te kako pravedne? Podnesite ra_un. Morate. Neka ka$e Karaxi} po _ijem je nalogu, marta 1991. godine, pretio da }e sa milion qutih Srba pre}i Drinu i obra_unati se sa pobuwenom omladinom Srbije. Neka Milan Babi} javno ponovi da je, tako re}i svakodnevno, prisiqavan iz Beograda, sa najvi{eg mesta, da napada Srpski pokret obnove. Za{to }uti Goran Haxi}? Pa i on je neku svoju vojsku nudio Milo{evi}u i pretio smr}u svima u Srbiji koji nisu bili za rat. Vratimo u$e na po_etak i vide}emo da ni{ta nije zamr{eno. Jasno se zna ko je bio talac i kome. Ko je bio topuz, a ko ruka koja je wime upravqala. Gospodo, u tu|oj ste ku}i. Tamo gde pi{e MIR, vi ne stanujete. Va{ je rat i va{ je poraz. U}utite. Nastavite li da hu{kate za mir, Srbija }e da zavoli rat. Drina je va{a granica, a ne na{a.
– 192 –

1995.
y

y y

Zlo_in u Srebrenici i NATO bombe na Republiku Srpsku Pad Knina i Srpske Krajine Dejtonski sporazum

MONBLAN EVROPSKE SLOBODE
(Ravna Gora, proslava pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom, 13. maj 1995.)

Dobro do{li na ovu najviso_iju evropsku planinu. Dobro do{li pred skromni spomenik skromnom i velikom _oveku, |eneralu Dragoqubu-Dra$i Mihailovi}u, koji je prvi, u tada porobqenoj Evropi, poveo gerilski rat protiv nacisti_ke i fa{isti_ke imperije. Dobro do{li u tada{wu zgradu |eneral-{taba i Vrhovne komande, sazdanu od Boga i srpskog seqaka. Bog je postavio krov i temeqe, ovo ravnogorsko nebo i ravnogorsku zemqu, a seqak srpski podigao male pastirske kolibe. U tim kolibama behu i |eneral Dra$a, i komandanti brigada, i korpusa, i radio stanice, i bolnice, i {tamparije, i sudnice, i prihvatili{te za gladne, i ogwi{ta narodne nade i vere. Dobro do{li na Monblan evropske slobode. Prvi ubijeni Nemci u okupiranoj Evropi ubijeni su od vojske stvorene ba{ ovde gde danas stojimo i prvi zarobqenici pod kukastim krstom sprovedeni su na ovu planinu. Tada, u leto 1941, protiv Hitlera su se tukli samo Rusija, Britanija i Dra$a Mihailovi}. Pozdravqam pre$ivele vojnike i oficire |enerala Mihailovi}a. Klawam se wihovoj borbi, patwi i $rtvi. Imam posebnu _ast da pozdravim ratne saborce |enerala Mihailovi}a, oficire savezni_ke armije SAD i velike prijateqe srpskog naroda, majora Ri_arda Felmana i pukovnike ^arlsa Dejvisa i Nika Lali}a. Ovi divni qudi, sa jo{ nekoliko stotina wihovih ratnih drugova, ameri_kih avijati_ara, oboreni su bili od Nemaca na nebu Srbije i spa{eni od vojnika |enerala Mihailovi}a. Oni su svedoci istorije. Oni zna– 194 –

ju kako je bilo i, upravo zbog toga, decenijama ve} bore se za to da wihova otaxbina podigne spomenik |eneralu Mihailovi}u, ispred Bele ku}e u Va{ingtonu, odmah pored spomenika Abrahamu Linkolnu. Hvala im, u ime Istine. Hvala im, u ime Srbije. Pozdravimo ih iz dubine na{ih srca i poka$imo da ih Srbija voli onoliko koliko i oni vole Istinu i Srbiju. Molim sve prisutne da minutom }utawa odamo po{tu |eneralu Mihailovi}u i svim vojnicima i oficirima palim pod wegovom zastavom. Odajmo, istovremeno, i po{tu svima koji poginu{e od okupatorske i nacisti_ke ruke, bez obzira na wihova ideolo{ka uverewa i vojni_ku pripadnost. Ot}utimo minut, i pred Bogom i pred qudima, za jasenova_ke i sve druge $rtve hrvatskog nacizma i fa{izma u Drugom svetskom ratu i za $rtve istog nacizma i fa{izma u Jasenovcu i Zapadnoj Slavoniji, koje padaju ovih dana. Da im je sada{we saznawe i da se mogu vratiti u 1941. godinu, ogromna ve}ina srpskih partizana ne bi krenula za Titom. Wih je, onda, pod tu zastavu odvukao kult crvene Rusije, san o socijalnoj pravdi i naivna vera da se ubistvom bra}e sti$e do raja na zemqi. Sigurno je i da bi |eneral Mihailovi}, da ustane iz tajnovitog groba i da se ponovi _etrdeset i prva, u dosta _emu postupao druk_ije. Bio bi, pre svega, mawe hri{}anin a vi{e komandant, naro_ito u odnosu prema naplavinama Ravnogorskog pokreta, koje su sramotile i wega i Ravnu Goru. Bio bi, verovatno, i znatno takti_niji i mudriji u opho|ewu sa Londonom i Moskvom. Izbegavao bi osvetu silnih. Vi{e bi se prema ^er_ilu i Staqinu odnosio kao Milo{, a mawe kao Kara|or|e. Partizanima bi, me|utim, pra{tao vi{e nego {to im je pra{tao i podneo bi svaku $rtvu da rat sa wima izbegne. Porodicu i naciju ne mo$e zadesiti ve}e zlo od obra_una izme|u brata i brata, oca i sina, suseda i suseda. U tom paklu nema pobednika. Ima samo pora$enih. Da. Ovako bi bilo, kad bi ponovo bilo.
– 195 –

IMA IZLAZA, PAMETI NEMA
(NIN, 14. jul 1995.)

Vreme vrtoglavo izmi_e i sve nas vu_e ka ponoru. Predsednik Srbije, naprosto, mora da spasavawu dr$ave i nacije bar sada podredi i sebe i skojevsku i komunisti_ku nostalgiju i planove da se na bedi i propasti naroda ponovo zida jednopartijska }ele-kula. Potrebno je, odmah, bez oklevawa, u_initi bar slede}e: 1. Priznati BiH, kao uniju Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije; 2. Obustaviti mobilizaciju u Srbiji i prese}i svaku vrstu ratne pomo}i Karaxi}u i Mladi}u; 3. Iz zatvora osloboditi generala Trifunovi}a i ostale oficire osu|ene u tom sramotnom procesu, a sa svih funkcija u Armiji, policiji, dr$avnoj televiziji i propagandi ukloniti zagovornike besmislenog i ne_asnog rata, kakav Srbi u svojoj istoriji nisu vodili; 4. Smesta prekinuti sa kampawom obnove komunizma u Srbiji i televiziju i {tampu u_initi jednako otvorenom za sve parlamentarne stranke, srazmerno broju poslanika koje imaju. Ovi potezi bi, sigurno, doneli na{oj zemqi potpunu suspenziju sankcija, ako ne i wihovo kona_no ukidawe, a ne bi ` uveren sam ` trebalo dugo _ekati ni na prihvatawe Mirovnog plana Kontakt-grupe od strane Pala ni na prihvatawe plana „Z-4” od strane Knina. Time bi vrata trajnom miru, ma koliko wegovo uspostavqawe bilo i sporo i bolno, bila {irom otvorena. Dosta vi{e blebetawa o tome da su Srbija i Crna Gora, od po_etka rata, svim sredstvima pomagale bra– 196 –

}u i da bi, bez milostiwe koju i danas dobijaju, bra}a levo od Drine skapala od gladi. Ta hvalisawa ne mogu prikriti velike grehe „dobro_initeqa”. Ona samo vre|aju i hrane ponos na{eg unesre}enog naroda u celoj Bosni, Hercegovini, Krajini, Hrvatskoj. Tamo, do izbijawa rata, gladnih Srba nije bilo. Niko nije $iveo od humanitarne pomo}i. Pre rata, odavde nisu Drinu prelazili konvoji ni bra{na, ni lekova, ni ode}e, nego su bra}i isporu_ivani oru$je i ratni dobo{ari. Sad, kad su to oru$je i dobo{ari proizveli pusto{, grobove i _emer, ne sme se od talaca, od $rtava takve politike tra$iti jo{ i blagodarnost. Mo$da je i mogu}e da Al Kapone postane Mahatma Gandi, ali nije mogu}e pore}i sve {to je bilo pre tog preobra$aja. A upravo to poku{avaju _elnici SPS-a, a naro_ito JUL-a, perfidno ra_unaju}i na medijski monopol i kratko pam}ewe naroda. Na isti na_in na koji se od Srba s onu stranu Drine tra$i zahvalnost zbog bra{na i krompira, od Srba s ovu stranu Drine zahteva se da, za sva vremena, prezru kapitalizam i primitivni nacionalizam, jer je ovaj rat uverqivo pokazao dokle su nas ti „primitivci i ludaci” doveli. Apsolutno se sla$em sa time da je re_ i o primitivcima i o ludacima. Ali wih, kao {to to JUL ho}e, ne treba tra$iti ni u Srpskom pokretu obnove, ni u Gra|anskom savezu, nego me|u onima koji su bili na vlasti i komandovali i dr$avom, i Armijom, i Kninom, i Palama, i televizijom, i {tampom, i diplomatijom, i novcem, i mafijom, i svojim satelitima iz wima duhovno srodne opozicije. Ti isti i sada dr$e vlast. Kapitalizam je nevin, jer ovde kapitalizma nema ve} du$e od pola veka. Ima kapitalista i mnoge je proizveo i ovaj rat, ali su to, opet, drugovi-kapitalisti, crveni usre}iteqi sebe samih, po u$asnu cenu sloma dr$ave i naroda. Nema ni zrna pameti u neumornom alakawu da je sve {to je qudsko, pametno i _asno u jugoslovenskoj levici, kao ni u kontrahisteriji da su svi crveni lopovi i zlo_inci.
– 197 –

Nama su potrebni demokratska Srbija i demokratska desnica i levica u woj. Pobedom boq{evi_ke revolucije pre pola veka, Srbiji su, {to _esto govorim, odse_ene obe wene ruke, i desna i leva. Desni rukav sada, polako, dobija svoju ruku, koja izrasta iz o$iqaka. Leva proteza, ona uvozna, jo{ ne otpada. <ta vi{e, pokazuje ambicije da, uz malo kineske i korejske dorade, dobije na snazi i opet udari sabqom po gra|anskoj ruci Srbije. Ima izlaza. Pameti nema.

– 198 –

KARAXI> ANTE PORTAS
(„Na{a Borba”, 22. jul 1995.)
Tragedija koncentracionih logora, Srebrenice i @epe, tih takozvanih za{ti}enih zona UN, kao da surovo opomiwe da na{a civilizacija u naredni vek ulazi na nogama moralnog bogaqa. Kada je cela planeta, sa krikom nemo}nog o_ajnika, posmatrala oficire i vojnike UN privezane, kao kerove, za bandere i bukve po Jahorini, jedan psihijatar je, zaista, nokautirao _itav svet. U pore|ewu sa wim, i Amerika i Rusija i Britanija i Francuska ispali su obi_ni patuqci, nespremni da u odbranu moralnih, pravnih i op{tequdskih temeqa _ove_anstva preduzmu i{ta osim pukog blebetawa. Tako razmi{qa i tako se pona{a Karaxi}. Ne znam kakav je on bio psihijatar pre ovog rata, ali nije bez osnove wegovo uverewe da je briqantno, boqe nego {to bi to uspeli i Frojd i Jung zajedno, prou_io sve svoje ratne pacijente, od Klintona i Jeqcina pa do Mejxora i Kola, od Galija i Ovena do Aka{ija i Bilta. Zato im se tako nadmo}no i ruga. On je danas ube|en da je, na doma}em terenu, majstorski nadigrao i svog u_iteqa Slobodana Milo{evi}a, koji nije dorastao da mu vi{e bude ni asistent. Milo{evi} je, naime, u jednom trenutku, poverovao da se Ujediwene nacije ne mogu beskona_no ismejavati i poni$avati, pa je prihvatio Vens-Ovenov plan, potom mirovni plan Kontakt-grupe, i po_eo da se poziva na principe me|unarodnog prava, odgovornosti i savesti. Karaxi} sa ponosom isti_e da je bio i hrabriji i dalekovidiji od Milo{evi}a, svakodnevno i dokazu– 199 –

ju}i da je u ovom obogaqenom svetu sve dopu{teno. Nije iskqu_eno da mu Milo{evi} zavidi i da se pokajao. Za{to bi, ina_e, jahorinskom psihijatru ponovo slao i vojnike i xebanu? Mo$da je, ipak, kasno za kajawe. Radovan gazi i pr$i sve ispred sebe, ne haju}i za cenu ni u krvi ni u sramoti. Jo{ malo i on }e zavr{iti poslove u Bosni, i onda }e, nezadr$ivo, na belom kowu pobednika nad _itavim svetom, pregaziti Drinu i umar{irati u Beograd. Wegove su ambicije da u prestoni grad svih Srba uja{e kao ujediniteq, ali i kao osvetnik. Kao ujediniteq, da oslobodi, ujedini i usre}i Srbiju, na isti na_in kao i Hreceg-Bosnu. Kao osvetnik, da poskida i mnoge srpske glave, a me|u prvima Slobodana Milo{evi}a. Sada{we wegove izjave da je, zbog sre}e ujediwewa, spreman da se odrekne prestola i krunu ponudi ba{ Milo{evi}u, predstavqaju Judin poqubac i propagandni manevar. Tron se tako velikodu{no ne poklawa nikome, a pogotovu ne _oveku koji je Ujediniteqa i Pobednika, makar i za kratko, izdao i napustio, naivno poverovav{i da u ovom svetu, ipak, ima nekih na_ela koja se ne smeju gaziti i nekih me|a koje se ne smeju pre}i. Karaxi} ANTE PORTAS. Karaxi} ne sumwa da je, ve}, pred Beogradom. Bude li tako, ni ja ne sumwam da }e pred velikog maga Zla, klawaju}i mu se do crne zemqe i qube}i mu skute i rukave, u Srbiji iza}i svi oni koji, otvoreno ili potuqeno, odavno likuju zbog „osvetni_kog i nepobedivog” na{eg ma_a u Bosni, kao i svi oni koje nikada nisu zabolele ne samo muslimanske nego ni tolike srpske rane, suze i besmislene pogibije. Koliko je takvih? Mnogo. Koliko je onih drugih? Malo. Bar javno se ne pokazuju. Usamqeni su i retki Zole i Volteri. Aleksu <anti}a bi, danas, najurili iz Udru$ewa srpskih pisaca. Sa strepwom i sramom, usu|ujem se re}i da Srbija, ovakva kakva je danas, obesrbqena ili onesve{}ena od dreke onih koji je rasrbquju, i zaslu$uje Karaxi}a. Kao kaznu.
– 200 –

Istrebqewe svih nesrba i svih nepravoslavnih u Srbiji, upravo je program one verske _istote i nacionalnog arijevstva koji je veliki deo Srbije podr$avao u Bosni, i jo{ ga podr$ava, pa se nemojmo ni _uditi ni jaukati ako nam, uskoro, sopstveno _edo, sopstveno _udovi{te bane u ku}u. Za dr{ku metle tog sutra{weg i velikog etni_kog i verskog _i{}ewa po Srbiji, a uzgred i silne pqa_ke i krvave slave, ve} se _vrsto dr$e mnogi, od Kalaji}a i \in|i}a pa do glavara socijalista i JUL-a, nesre}nih {to su, nepa$wom, u naletu malodu{nosti, tu dr{ku bili ispustili i dozvolili jahorinskom psihijatru da postane prvi, najhrabriji, najdosledniji. Mo$e li nam se, zbiqa, Bosna dogoditi? Srqa li Srbija u susret svojim Sarajevima, Prebilovcima, Mostarima, Srebrenicama? I ho}e li nam Ujediniteq prirediti na Terazijama veliko „loptawe”? Sa Pala je, prisetimo se, javno poru_eno da }e se „pravi Srbi”, kad oslobode Beograd i Srbiju od nesrba, na Terazijama loptati i glavama Srba koji, po wihovom sudu, budu progla{eni za ` lo{e Srbe! Nedavno sam, u smederevskom kraju, razgovarao sa jednim mla|im sve{tenikom, koji nije krio da je, naprosto, o_aran Karaxi}em. Rekao mi je: „Zar nije boqe da imamo {est miliona pravih Srba nego dvanaest miliona svakakvih i nikakvih Srba!” Srbija, _ini mi se, jo{ nije ni svesna kakvu je monstruoznu nacionalnu ideju odwihala i {ta sve ona, zapravo, zna_i i donosi. Mir nema alternativu, uporno ponavqaju Savet bezbednosti, Kontakt-grupa, predsednik Srbije. Svi. Gospodo, to je magla, isprazno naklapawe. Mora se i re}i i pokazati da Zlo ima alternativu! Frawo Tu|man nije psihijatar, ali jeste toliko promu}uran da shvati kako i on mo$e da istresa ga}e nad _itavim svetom. Zgazio je Zapadnu Slavoniju, specijalno za{ti}enu oblast UN, masakrirao hiqade srpskih civila i ` nikom ni{ta. Samo su silni mal_ice galamili i brbqali.
– 201 –

Karaxi} je bio u prilici da zaustavi i kazni Tu|mana, ali se wegovi pukovi i tenkovi nisu ni pomerili. Zlo se solidarisalo sa Zlom, u ime principa da principa nema. Lagodno seire}i kako Tu|man doru_kuje Srbe po Zapadnoj Slavoniji i ruga se Ujediwenim nacijama, Karaxi} se spremao da u_ini isto sa Srebenicom, @epom, Gora$dem. Mogu}e da Bil Klinton i ne sluti da su, u Slavoniji i Bosni, i jo{ na mnogim mestima raskomadane Jugoslavije, podmetnute mine i pod wegovu dr$avu. Ludilo nacizma {iri se br$e od kuge. Budu li ovde legalizovana, etni_ka _i{}ewa }e jednoga dana zakucati i na vrata Amerike. Kome }e, onda, predsednik SAD slati poruke „duboke zabrinutosti” i kome }e, tada, Senat ukinuti embargo na oru$je? A Rusija? Wu je ve} na_ela ovda{wa kuga. Xohar Dudajev je posinak Tu|mana, Izetbegovi}a i Karaxi}a, samo {to nema dovoqno snage da se doka$e. Zato, _ekamo @irinovskog. „Na{eg pravoslavnog Volo|u”, kako su mu, u Beogradu i Podgorici, tepali na{i nacisti. Sigurno je da su svega ovoga svesni i u Va{ingtonu i u Moskvi i u Parizu i u Londonu i u Wujorku, te nije iskqu_en poku{aj UN da silom zaustave nacisti_ke kabadahije u Bosni i Hrvatskoj i nametnu po{tovawe bar onih osnovnih principa na{e civilizacije. Toj „balkanskoj oluji” ne smemo ni da se radujemo ni da je prizivamo, jer bi, sigurno, odnela desetine i desetine hiqada novih $rtava, uglavnom nevinih. Na{e tumore moraju se}i na{e makaze. Neka se, dok jo{ ima vremena, Beograd i Srbija izliju na trgove i ulice i ka$u ono {to smo, i kao qudi i kao narod, bili du$ni odavno da ka$emo: ne ratu, ne etni_kim _i{}ewima, ru{ewima gradova i sela, minirawu xamija i crkava, ne osveti, ne nijednoj sramoti i zlo_inu. To uradimo i zavrnimo sve slavine smrti i ludila, kojima odavde hranimo svoje „apostole” jada, pa }e im, ubrzo, usahnuti ruke. Biti za bla-bla mir, a kqukati Karaxi}a i vojnicima i tovarima smrti, ne zna_i ni{ta drugo do, kur– 202 –

vinski i podmuklo, biti i sau_esnik i glavno upori{te Zla. Posle ovakvog stava Srbije, rat u Bosni bi se ubrzo ugasio, jer bi tada UN, bez ve}ih rizika da izazovu op{ti polom na Balkanu, privele i miru i zakonu poklonike nacizma na muslimanskoj i hrvatskoj strani. Prestao bi i Tu|man da se ko_operi ispod devet medaqa dobijenih u jednom danu. Odlu_no i gromovito NE Srbije ovom sramnom pokoqu me|u susedima i ro|acima na{a je obaveza prvoga reda, ukoliko $elimo prekid smrti, ukoliko ne $elimo Karaxi}ev poredak pod Avalom i ako $elimo da skinemo sa sebe kolektivnu krivicu za zlo_ine jedne mawine, bez obzira da li su ti zlo_ini odgovor na sada{we i pro{le zlo_ine muslimanske ili hrvatske strane. Moramo braniti i svoju pro{lost i sada{wost i budu}nost, jer su opasno ugro$ene i osramo}ene. Na projektima Ante Paveli}a i Adolfa Hitlera ne sme se zidati srpska dr$avna ku}a i narodna sre}a. Ako u nekom vremenu zataje zemaqska savest i zakoni, a to je ba{ ovo vreme, ne}e i ne mogu zatajiti oni neprolazni zakoni _ove_nosti, koje iskreno veruju}i qudi smatraju Bo$ijim i kona_nim sudom. Ma koliko sutra bila velika, Srbija sazdana na zlo_inu i grehu bi}e mala i prokleta.

– 203 –

BOL, RANA I POSLEDWA OPOMENA
(Saop{tewe za javnost, 5. avgust 1995.)

Pala je Kninska Krajina i Knin, ali nisu, na na{u nesre}u, jo{ pali ni nerazumna politika ni weni barjaktari koji su skrivili ovu nesre}u i nacionalnu sramotu. Kninsku Krajinu nisu porazile hrvatske trupe, ve} beskrajna glupost i silexijstvo onih koji vode srpski narod i wegove dr$ave i vojske stvorene posle sloma Jugoslavije. Za pad Knina krivi su oni koji, od usvajawa Vensovog plana, dakle za posledwih tri i po godine, nisu utvr|ivali ni granice, ni vojsku, niti su brinuli o narodu. Umesto toga, lideri su smewivali jedni druge, narod i vojska potonuli su u bedu, a {a_ica obesnih patriota po zanimawu plivala u profiterstvu i galami da je Krajina nesavladiva i da oni nikakve mirovne ponude ne}e ni da _itaju. Svi razumni, realni qudi bili su najurivani i progla{avani za kukavice i izdajnike. Te{ka presuda Krajini, kao za{ti}enoj oblasti UN, potpisana je i pred Ujediwenim nacijama onog trenutka kada je Karaxi} zgazio Srebrenicu i @epu, tako|e za{ti}ene oblasti UN, i uputio se na Biha}, tre}u za{ti}enu zonu Ujediwenih nacija, a tamo mu pritekao i Marti} u pomo}. Knin gospodin Marti} nije branio ni dva dana, ali je tu|i Biha} opsedao veoma dugo i sa Karaxi}em _inio sve da ujedini ceo svet protiv bosanskih i kraji{kih Srba. Krajina je i $rtva onog skora{weg vezivawa vojnika i oficira UN za bandere. Krajina je $rtva _itavog
– 204 –

hora ratnih profitera i ratnih hu{ka_a iz Srbije, koji su tom jadnom narodu na{em prodavali gole la$i, i{li tamo da bu_u, pqa_kaju i da se provode, a ju_e i danas nijednog od wih nije bilo na rati{tu. Krajina je $rtva politike koja je Srbiju i Crnu Goru, mati_ne zemqe i srca cele nacije na{e, strpala u svetski ekonomski, kulturni, diplomatski zatvor i u_inila ih apsolutno nemo}nim da priteknu Kninu i Krajini u pomo}. Krajina je na{ bol, na{a rana, ali i opomena da srpski narod svuda ukloni i u}utka one koji su ga dovde doveli, kako ga u jo{ ve}u nesre}u, izgibenije, poraz i sramotu ne bi uglibili. Srpska Krajina nama nala$e da sudimo svima koji su je lagali, pqa_kali, wome trgovali i na kraju je predali i prodali.

– 205 –

RE>I NARODU ISTINU
(Saop{tewe za javnost, 6. avgust 1995.)

<ta nam se desilo i {ta nam je _initi? Tragedija desetina hiqada qudi, koji su preko no}i ostali bez svojih ku}a i zavi_aja, zahteva da se tom nesre}nom svetu i celoj naciji ka$e istina i pozovu na odgovornost svi koji su ovu veliku narodnu patwu i sramotu skrivili. Vensov plan je bio prekinuo rat i {irom otvorio vrata za politi_ki dogovor. Me|unarodna zajednica je, posle toga, sastavila i projekat o statusu Krajine, poznat pod imenom plan „Z-4”. Po tom projektu, Krajini su vode}e sile sveta garantovale slede}e: wenu suverenu vladu, parlament, predsednika Krajine, srpsku zastavu, himnu i grb, punu lokalnu i sudsku vlast, posebnu kraji{ku monetu i automatsko sticawe dr$avqanstva SRJ. Krajini je ponu|en status dr$ave u dr$avi i ona je, samo formalno, ostajala u granicama Hrvatske, uz jedinu obavezu da otvori sve puteve, pruge, naftovod i dalekovode. Lideri Krajine izjavqivali su uporno, sve do dana hrvatske agresije, da taj plan ne $ele ni da pro_itaju i razjurili su sve tamo{we razlo$ne politi_are koji su pravovremeno bili za usvajawe plana „Z-4”. Takvo wihovo nerealno i nerazumno pona{awe gromoglasno su podr$avali ne samo pojedinci sa Pala, nego cela kolona takozvanih nacional-patriota iz Srbije. Od vode}ih parlamentarnih stranaka u Srbiji, samo je Srpski pokret obnove, mesecima, molio i prekliwao da Knin prihvati plan „Z-4”. Ovi mu_enici, ovi ^arnojevi}i srpski, koji preko Bosne idu prema Srbiji, $rtve su te politike i tih bezdu{nih rodoqubaca.
– 206 –

Vreme od usvajawa Vensovog plana Hrvati su iskoristili za stvarawe moderne i profesionalne armije. U Krajini su se lideri bavili {vercom i pu_evima, {epure}i se izjavama da su „kninxe”, „tigrovi” i „orlovi” ja_i od ikoga na svetu. La$u}i narod i prodaju}i mu maglu, politi_ari iz Beograda izjavqivali su kako Kraji{nici obaraju cele eskadrile NATO-a, ali Amerika krije poraz i sramotu. Zapravo, mi smo, i ovde i u Kninu i na Palama, povode}i se za takvim srpstvom i Srbima, negovali svoj poraz i svoju sramotu. Bez oklevawa, re}i narodu punu istinu o politici, politi_arima, profiterima i prevarantima koji su skrivili rane na{e Krajine, dr$avni je i nacionalni zadatak prvoga reda. Istovremeno, sve {to ima Srbija mora pru$iti stradalom narodu Krajine ` qubav, hranu, ode}u, lekove i krov nad glavom. To Srbija i Crna Gora moraju da obezbede. Svi hoteli, moteli, odmarali{ta moraju se ustupiti izbeglicama. Wihovo zbriwavawe je pre_e od turizma i od svega. Sva qubav i dobrota siroma{ne Srbije ne mogu, me|utim, Kraji{nicima zameniti wihove zavi_aje, ku}e, imawa i pradedovska grobqa. Zbog toga na{a dr$ava mora hitno zatra$iti da Savet bezbednosti UN svima wima garantuje bezbedan povratak u Krajinu i svekoliku sigurnost $ivota na svojoj zemqi.

– 207 –

ODMAH DIJALOG SA RUGOVOM
(Radio „Slobodna Evropa”, 10. novembar 1995.)

Omer Karabeg: Gospodine Dra{kovi}u, u kom pravcu }e se, po Vama, tra$iti re{ewe problema Kosova? Postoji nekoliko opcija: jedna je autonomija sa pravima kakva su Kosovu priznata Ustavom iz 1974, druga je republika, tre}a Kosovo kao nezavisna dr$ava, a _etvrta pripajawe Kosova Albaniji. Koja je od ovih opcija po Vama najrealnija? Vuk Dra{kovi}: Najprihvatqivija je i mislim jedino razumna opcija Srpskog pokreta obnove. Ja to _esto govorim, pa }u i da ponovim. Potrebno je demokratski i qudski ven_ati dve va$ne _iwenice: _iwenicu da je Kosovo prestono mesto srpske dr$ave, vere, kulture i nacionalnoga mita i _iwenicu da je takvo Kosovo danas prete$no naseqeno Albancima. To zna_i da Kosovo mora da ostane u Srbiji, a istovremeno da se kosovskim Albancima zagarantuje, i da to tako u $ivotu i bude, maksimum svih qudskih, gra|anskih, nacionalnih, religijskih i kulturnih prava. Mislim da se problem Kosova nikako ne mo$e na dobro ni Srba ni Albanaca re{iti zahtevima za otcepqewem na jednoj strani, ili pak dr$awem Kosova pod represijom, pod policijskom silom. Te{ko onome ko misli da jednog _oveka, a kamoli stotine hiqada qudi, mo$e pendrekom, nasiqem uveriti i ubediti da prihvati Srbiju i wenu vlast kao svoju zemqu i kao svoju vlast. Jedini na_in je da se Srbija iznutra demokratski transformi{e, reformi{e, tako da postane uzorna demokratska dr$ava, dr$ava koju }e svi weni gra|ani, bez obzira na materwi jezik, bez obzira na poreklo, zbog sigurnosti
– 208 –

$ivota u woj, zbog lepote $ivota u woj, u svom srcu prihvatiti kao svoju otaxbinu. Omer Karabeg: Gospodine Vlasi, kakvo je Va{e mi{qewe? Azem Vlasi: Ipak, neke stvari treba posmatrati u svetlu nove, radikalno nove situacije koja je nastala raspadom biv{e Jugoslavije. Jugoslavija, u kojoj smo mi Albanci $iveli zajedno s drugim narodima, imali neka prava, imali autonomiju Kosova, raspala se i to ne na{om krivicom. Za ovu sada{wu i ovakvu Jugoslaviju, nismo imali nikakve mogu}nosti da se izjasnimo. Ustav je napisan na @abqaku i ona je skrojena po meri srpskog i crnogorskog naroda. Ovo je, u stvari, pro{irena Srbija sa Crnom Gorom. Vizije o kojima govori gospodin Dra{kovi}, o demokratskoj Srbiji su, razume se, pozitivne, pre svega, za interes srpskog naroda, ali posle raspada biv{e Jugoslavije, u kojoj je Kosovo bilo konstitutivan element federacije i imalo odre|ene ustavne veze sa Srbijom, sada o tome treba raspravqati nanovo i svakom narodu, svakom nacionalnom kolektivu, zna_i i Albancima ` koji su bili politi_ki subjekti u toj Jugoslaviji koja se raspala ` dati pravo da se izjasne o tome pod kojim uslovima, na koji na_in, $eli da uti_e na svoju sudbinu i svoju budu}nost. Gospodin Dra{kovi} ka$e da u demokratskoj Srbiji treba ostvariti ta prava. Ja nisam veliki pristalica da se uvek pozivamo na istorijske _iwenice, ali sada je stawe takvo. Posle svega {to se desilo, naro_ito nakon 1989. godine, posle tolike koli_ine represije koja je sprovedena nad Albancima, te{ko je ikoga od Albanaca ubediti da }e se Srbija jednostavno demokratizovati i da }e Albanci u woj imati svetlu budu}nost. Omar Karabeg: Gospodine Dra{kovi}u? Vuk Dra{kovi}: Mislim da je potrebno jasno i glasno kazati da ovaj krvavi rat, koji je izbio u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a koji jo{ nije uga{en, mora i Srbima i Albancima da bude veliki nauk i, ako im ne bude veliki nauk, te{ko i jednima i drugima. Nipo{to se ne sme insistirati na bilo _emu {to sigurno
– 209 –

vodi u zlo, bez obzira _ime }e se obrazlo$iti ti zahtevi. Svaki zahtev da se Kosovo otcepi od Srbije vodi u nesre}u, svaki zahtev da se albanska prava u Srbiji ignori{u, minorizuju, da se policijskom represijom ti qudi dr$e u Srbiji, odnosno da se dr$e lojalnim, tako|e vodi u nesre}u. Ra{_istiti to na po_etku, zna_i izbe}i put propasti, put provalije, izbe}i sunovrat. Azem Vlasi: Ne mo$e se jednostavno negirati, izbrisati politi_ki identitet i subjektivitet koji je Kosovo imalo, pa je to silom poga$eno, i re}i: „To je Srbija, a u Srbiji su Albanci nacionalna mawina”. Re_ je o Kosovu kao politi_kom subjektu, a na Kosovu mi nismo nacionalna mawina. Me|utim, treba imati u vidu jo{ ne{to. Ako su ovaj rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini poveli Srbi, jer nisu pristali da se te dve republike konstitui{u kao samostalne i da Srbi tamo budu u nekakvom polo$aju nacionalne mawine, jer se tvrdilo da je to, Bo$e me sa_uvaj, grozan polo$aj, onda treba imati u vidu da se tako ne{to ne svi|a ni nama. Vuk Dra{kovi}: @eleo bih da malo prokomentari{em ovo {to je gospodin Vlasi rekao. Ta_no je da Albanci na Kosovu i Metohiji nisu mawina, nego ve}ina, ali je ta_na i _iwenica da su Srbi u Srpskoj Krajini bili ve}ina, a ne mawina. Meni je $ao {to su gospodin Rugova i neki drugi politi_ki _elnici kosovskih Albanaca, kao i pojedini vode}i intelektualci kosovskih Albanaca, propustili veliku, qudsku priliku da, i u Srbiji i {irom sveta, dignu glas protesta protiv etni_kog _i{}ewa Hrvatske od Srba. Predele oko Knina i Krke Srbi su naselili pre nego {to su postali ve}inski narod u samom Beogradu. Zlo_in progonstva Srba sa wihove zemqe ravan je pretpostavqenom, ka$em pretpostavqenom, da ne budem naopako shva}en, zlo_inu sutra{weg progona Albanaca sa Kosova. Prema tome, gospodin Rugova je bio du$an da, ja tako mislim, ne protestuje, nego da krikne tako sna$no da ga ceo svet _uje. Time bi najubedqivije branio jedan _ove_anski princip, a podigao bi i nerazru{i– 210 –

vi most poverewa izme|u Srba i Albanaca. Umesto toga, od pojedinih _elnika kosovskih Albanaca _ule su se izjave likovawa zbog zlo_ina nad Srbima, _ak i pretwe da nije daleko dan kada }e Srbi na Kosovu i Metohiji do$iveti sudbinu kraji{kih Srba. Tako se ne mo$e, tako se ne sme, to vodi u provaliju. Taj ekstremizam daje krila srpskom ekstremizmu i ludilu, koji se ve} i ogla{ava zahtevima, opasnim i sramotnim zahtevima, da Srbi u_ine kosovskim Albancima isto ono {to su Hrvati u_inili kraji{kim Srbima. Ludilo brzo uspostavqa nekakve svoje tunele i spojene sudove saradwe. Azem Vlasi: Ube|en sam da ja i gospodin Dra{kovi} isto mislimo o pitawu etni_kog _i{}ewa kao jednom groznom, primitivnom, najstra{nijem anticivilizacijskom _inu. Vuk Dra{kovi}: Ta_no. Azem Vlasi: Istina je da svako normalan treba da digne glas protiv toga. Ne bih hteo sada da merimo na kantar, me|utim, sa Kosova je u ovom periodu od 1989. godine oti{lo pod raznim merama pritisaka 400.000 Albanaca. I to je jedan vid etni_kog _i{}ewa i niko se u Srbiji nije proslavio, pa ni demokratske snage, po tome da je digao glas protiv toga. Niko od Albanaca nije rekao da }e ista sudbina zadesiti Srbe na Kosovu kao one u Krajini, i da }e u tom smislu Albanci ustati da najure Srbe. Me|utim, moram na ne{to podsetiti. Ako je u Srbiji vo|ena propaganda ` ja ne ka$em da je tu propagandu vodio Srpski pokret obnove ` da Srbi ne mogu $iveti zajedno sa Muslimanima u Bosni, sa Hrvatima u Hrvatskoj, nije _udno {to je narod poverovao da je tako, pa je krenuo da proteruje svoje kom{ije. Po{to su qudi ube|ivani da ne mogu $iveti zajedno, da ne mogu gledati kom{ije pored sebe, onda je prevladala logika da treba ili spre_iti te kom{ije da se tu vrate ili se treba povu}i odatle. Ja sam se uvek bojao da na Kosovu ne stvorimo taj ose}aj da Srbi i Albanci ne mogu $iveti zajedno. Uostalom, ja sam i nastradao u politici zala$u}i se za to da se mi na Kosovu moramo naviknuti da zajedno $ivimo, da $ivimo u toleranci– 211 –

ji, i da ni sre}a Albanaca ne mo$e biti u obespravqenosti Srba, niti sre}a Srba u obespravqenosti Albanaca. Vuk Dra{kovi}: Smatra{ li, Azeme, da bi ikakav posrednik iz Amerike, ili bilo otkuda iz inostranstva, bio potreban da ti i ja pregovaramo i razgovaramo o ovim stvarima? Azem Vlasi: Vidi, Vu_e, {to se ti_e mene i tebe, mi mo$emo da razgovaramo, ali ja i ti nemamo realnu mo} da neke probleme re{avamo. A, drugo, stvari su ipak dovedene do te ta_ke ` to se nekad doga|a u $ivotu me|u qudima, pa i me|u narodima i me|u dr$avama ` da je ipak po$eqno neko posredovawe. Vuk Dra{kovi}: Dijalog je neophodan, apsolutno je neophodan, i treba ga po_eti odmah, sa Rugovom. Rugova je sada ta li_nost iza koje stoji najve}i broj Albanaca na Kosovu i Metohiji i celoj Srbiji. Prema tome, nije posao Beograda da bira sagovornika me|u Albancima. Albanci ga biraju. Azem Vlasi: Tako je. Vuk Dra{kovi}: Ja bih $eleo da ka$em i ovo. Veoma je potrebno i po$eqno da se albanska strana jasno opredeli protiv _ega je od ovo dvoje. Jedna je pozicija ako se ka$e: „Nismo za Srbiju, ne priznajemo Srbiju kao dr$avu uop{te, i zato bojkotujemo i izbore i sve ostalo”. Druga je pozicija ako se ka$e: „Nismo za ovakav poredak vlasti u Srbiji, ni u demokratskom, ni u svojinskom, ni u ekonomskom, ni u kulturnom pogledu.” Ono prvo: „Nismo za Srbiju, bez obzira kakva je to Srbija”, bojim se, unapred, zatvara vrata svakom dijalogu, jer je te{ko u Srbiji na}i sagovornika na tezi da se odbija suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom. Azem Vlasi: Ne mogu se potpuno sa tim slo$iti, a evo iz kojih razloga. Ispada da sada pitawe i sudbina po_etka i ishoda dijaloga zavisi od nas Albanaca, zna_i od strane koja je silom ba_ena na kolena, a ne od strane koja dr$i konce i vlast u svojim rukama. ^ak i kada bismo mi Albanci rekli: „Nemamo ni{ta protiv Srbije, u principu nemamo ni{ta protiv toga da bude– 212 –

mo tu gde jesmo, ali ne}emo ovakvu Srbiju”, bojim se da }e nas posle toga _ekati pitawe: „E, pa ne}ete, vaqda, vi Albanci, odrediti i diktirati kakva }e to Srbija biti iznutra”. Vuk Dra{kovi}: Azeme, mo$da me nisi najboqe razumeo. Ne tra$im ja da se od Albanaca tra$i da naprave korak. Naprotiv, obaveza je Beograda da taj prvi veliki iskorak i znak dobre voqe poka$e, i verujem da to tako mora biti, ali samo napomiwem da parole i proklamacije: „Ne priznajemo Srbiju”, sputavaju i sam Beograd da napravi taj _in dobre voqe. Da sam, kojim slu_ajem, ja na mestu predsednika Srbije, mene ni{ta ne bi spre_ilo da odmah ujutro putujem u Pri{tinu i ka$em: „Bra}o, gospodo, prijateqi, kom{ije Albanci, do|ite da pri_amo, hajdemo da stavimo pri_u na sto, da pijemo kafu, da pu{imo kao qudi, i da vidimo koji je to |avo koji nas truje mr$wom, koji je do svega ovoga doveo, hajde da po_nemo travku po travku toga zla, toga korova, da trebimo i plevimo i na Kosovu i u Srbiji i iz nas samih”. Omer Karabeg: Gospodine Vlasi, da li se sla$ete sa ovim? Azem Vlasi: Bilo bi kudikamo boqe da je Dra{kovi}, sa ovakvim pogledima predsednik Srbije, ali ipak mislim, bez obzira na sve, da je vlast u Srbiji na potezu, ona je ta koja treba da u_ini prve korake dobre voqe ka jednom svojevrsnom detantu u tim nesretnim, zategnutim albansko-srpskim odnosima.

– 213 –

RAT I MIR
(„Srpska re_”, 18. decembar 1995.)

Predsednik Srbije doneo je iz Dejtona sporazum o miru i suspenziji sankcija protiv na{e dr$ave. To je dobro, bez obzira na _iwenicu da on, u toj ameri_koj vojnoj bazi, nije gasio tu|i rat i vadio na{ narod iz svetskog zatvora u koji ga je strpao neko drugi. Ne}u da se pridru$im optu$bama da je Milo{evi} u Dejtonu izdao i prodao Srbe s onu stranu Drine i osramotio Srbe s ovu stranu Drine. On je, naprosto, prihvatio ono {to se moralo. Izme|u voqe celog sveta i rata sa celim svetom, izabrao je ovo prvo, ali sa zaka{wewem od nekoliko godina. Neoprostivo dugo i tragi_no po sada{wi i jo{ mnoge budu}e nara{taje, udvarao se na{oj nacionalnoj histeriji, antipameti i korovu, udvarao se na{em fa{izmu i nacizmu, plitkoumcima i buka_ima, apostolima mr$we i ludila, odnosno ba{ ovoj istoj falangi koja ga sada progla{ava najve}im izdajnikom nacije. Na pijanom kowu tih i takvih „rodoqubaca”, Milo{evi} je krenuo u besmisleni rat protiv svih u Jugoslaviji, a potom i protiv Evrope i _itavog sveta. Na tom kowu na{e nesre}e, uveo nas je u svetski zatvor i prezir. Svaki otpor sunovratu i sramoti, svaki glas razuma i vapaj hrabrih ka$wavani su surovo i s pomamom _opora. Od maja 1993. godine, kad je prihvatio Vens-Ovenov plan za BiH, Predsednik je, vi{e ili mawe iskreno i odlu_no, poku{avao da ispliva iz rata, iz sankcija i op{teg sunovrata nacije i dr$ave. Mora se re}i da su mu, posle svega, zvezde bile naklowene. Svet je ponudio Srbima u BiH prili_no do– 214 –

bar plan Kontakt-grupe, a Srbima u Srpskoj Krajini, _ak, vi{e nego sjajan ugovor „Z-4”. Da, ali onaj pijani kow je produ$io sa galopom. Uzjahali su ga oni koji su ga dr$ali za rep, dok je Milo{evi} jahao. Sa te rage kura$ili su Pale i Knin da produ$e ka ponoru i gurnuli ih u ponor. Sada ja{u Beogradom i sirotiwskom Srbijom prepunom izbeglica, ali i daqe pijani, onesve{}eni i obespame}eni. Umesto da za}ute i stave kqu_ u brave svojih stranaka i raznih udru$ewa i saveza, oni tra$e jo{ rata, jo{ grobova, jo{ besku}nika, jo{ poraza i sramote. Vi{e je nego nequdska horska derwava vladaju}e partije, televizije i ostale propagande u slavu „pravednog mira” dogovorenog u Dejtonu. Nad grobom se pla_e ili, barem, }uti. Stotine hiqada mrtvih i obogaqenih, milioni rasku}enih. Toliki poru{eni gradovi i sela, razoreni $ivoti, poni{teni vekovi. ^ujemo li grobove? Za{to? Za{to? Za{to? To pitaju. A $ivi? Sawaju svoje pokojnike, svoje ru{evine, izgubqene zavi_aje. @ive pro{lost koje vi{e nema, decu i roditeqe kojih vi{e nema, se}awa kojih nema. @ivi su, a mrtvi su. To je taj „pravedni mir”. A Srbija gde je? U ritama, u xombama, u izbegli_kim zave$qajima, u redovima za iselewe, u strahovima od pendreka i mafije. To je taj „pravedni mir”. Ovo je trenutak kada se svi krivci moraju zagledati u kilometre sve$ih krsta_a, u prazne rukave i nogavice mladi}a, u crne barjake i marame, u ^arnojevi}e bez nade, u op{tu bedu i jade, pa pognuti glavu pred najve}im polomom na{eg naroda i ne be$ati ni od qudskog ni od Bo$ijeg suda. Istoga dana kad je krenuo u Dejton na polagawe zakletve miru, Predsednik je u Beogradu potpisao zakon po kome su desetine hiqada mladi}a iz Srbije, koji nisu hteli da budu „dobrovoqci” u ratu, pa su pobegli iz zemqe, li{eni i prava da naslede imovinu svojih roditeqa! Kod ku}e su, dakle, proglasili pravno mrt– 215 –

vim decu Srbije zbog zlo_ina odbijawa rata, a u Dejtonu se zakliwali da je Srbija, od po_etka, bila za mir i da u ratu nije ni u_estvovala. U tom istom Dejtonu, Milo{evi} je, me|utim, saznao da su i neki visoki oficiri vojske Jugoslavije optu$eni za ratne zlo_ine. Kako to, kad ova dr$ava nije ratovala ni minuta? Predsednik sam sebe dovodi u zamke iz kojih nema izlaza. Takvim postupcima naterao je svet da bude oprezan, veoma oprezan, jer sumwa i u potpis i u re_i. Samo zbog toga, sankcije su u Dejtonu suspendovane, a ne ukinute. Na{a dr$ava je, naime, pu{tena iz me|unarodnog zatvora na uslovnu slobodu. Svet ho}e da proveri nije li, ponovo, u pitawu blef. Bude li prevare, Srbija }e biti vra}ena u zatvor.

– 216 –

1996.
Osnivawe Koalicije „Zajedno” y Pismo predsedniku tribunala u Hagu y Pobeda „Zajedno” na lokalnim izborima i 88 dana odbrane pobede
y

<ANTI> I EMINA
(Javni apel Srbima u Republici Srpskoj i BiH, 27. januar 1996.)

Vazda sam vam kazivao Istinu, ma koliko ona bila gorka i _emerna. Mnogi ste me, zbog toga, omrznuli i prokliwali. Radije ste slu{ali {arene la$e svakojakih nacionalnih uspaqenika, prevaranata i trgovaca va{om nesre}om. La$ je prijatnija uvu i srcu, jer se pode{ava onome {to qudi $ele, makar to bilo i naopako i nedosti$no. Kazivati Istinu je, me|utim, kao i bos hodati po u$arenom ugqenu. I sada, kada se gasi ovaj stra{ni rat, govori}u Istinu, iako strepim da je, opet, mnogi ne}e htjeti ni _uti, ni razumjeti, ni prihvatiti kao jedini melem na otvorene rane. Naprotiv, do$ivje}e je kao so na ranu. Vi, bra}o i sestre, danas nemate ve}eg du{manina od gluposti i krvavog {verca va{im neopisivim postradawem. Nacionalna glupost je ona jadna i uspaqena pamet koja je podstrekavala krvavo kolo, koja vas je gurnula u rat bez smisla i ciqa, i koja vas je uvjeravala da }ete pobijediti _itav svijet. To ludilo vas je upreglo u ratni jaram da osloba|ate Sarajevo od Sarajlija, Mostar od Mostaraca, Trebiwe od Trebiwaca, Gacko od Ga_ana, i to tako da se _ini ono {to srpska ruka nikad nije _inila. Pod parolama osvete za usta{ke zlo_ine iz onog rata, Srbi su podstrekivani da ratuju na usta{ki, a ne na srpski na_in. Tako smo osramo}eni pred precima i potomcima, pred svijetom i pred sobom. Pri tome, postradali smo i pora$eni te$e i gr|e nego ikad otkad postojimo.
– 218 –

Me|u barjaktarima nacionalne gluposti bilo je dosta onih koji nijesu znali u {ta vode srpski narod, jer im kratka pamet nije dopu{tala da vide daqe od nosa. Ti, ni sada, ne shvataju razmjere u$asa i nesre}e. Bilo je, me|utim, od samog po_etka, i onih koji su znali da narod vode u katastrofu, ali su im o_uvawe vlasti, sticawe vlasti i pqa_ka bili jedini i vrhunski interes. Ti {verceri va{om krvqu najglasnije i najbu_nije su vas lagali, i jo{ vas la$u. Jo{ dok su trajali pregovori u Dejtonu, oni su naredili selidbu svih fabrika i preduze}a iz dijelova Sarajeva pod srpskom kontrolom. Prvo su, zna_i, natjerali Srbe da sele, jer ne mogu $ivjeti tamo gdje nema posla i zarade, a onda su po_eli da se busaju {akama u prsi i galame da ne daju srpsko Sarajevo. Da li doku_ujete {ta oni $ele? Ciq im je da doka$u kako se u Sarajevu ne mo$e, ponovo, $ivjeti zajedno, a kad ne mo$e u Sarajevu, gdje su garancije svijeta najvi{e, onda Srbi i Muslimani ne mogu $ivjeti zajedno bilo gdje u BiH i Republici Srpskoj. Dokazuju}i nemogu}nost pomirewa i zajedni_kog $ivota, oni dokazuju da ovaj rat nije bio nepotreban i besmislen. Wima je jasno da }ete ih pitati zbog _ega ste ginuli i postradali, ako se, poslije svega, mora i mo$e $ivjeti zajedno. Znam da mnogi od vas vjeruju da tog zajedni_kog $ivota ne mo$e i ne smije biti vi{e ikada. Gotovo da nema srpske ku}e bez crnog barjaka. Poko{eni su toliki momci, toliki jedinci, djevojke, djeca, starci. Metak, no$ i maq nijesu birali. Ali, ni{ta mawi polom nije se sru{io ni na Muslimane. Svako razuman mora imati razumijevawe za va{e bolove i osje}awa, ali niko ko vam $eli dobro danas i dobro jo{ nero|enoj va{oj djeci ne smije podsticati i u_vr{}ivati uvjerewe da pomirewa i zajedni_kog $ivota biti ne mo$e. Upravo je obrnuto. Ili }e, opet, biti zajedni_kog $ivota ili $ivota za Srbe u Republici Srpskoj, kao ni u onom drugom dijelu BiH, ne}e biti.
– 219 –

Kada bih $elio da vam se dopadnem, onda vam sve ovo ne bih ni govorio. Najlak{e bi bilo da zalele_em nad va{im qutim ranama, nad izgubqenim o_evima i sinovima, nad zgari{tima, nad ku}ama iz kojih ste prognani i koje sawate. Pa da vas, potom, pozovem na izdr$qivost, na osvetu i nove pogibije, da vas zakliwem Lazarom i Obili}em, da vas pojim vinom devet mrtvih Jugovi}a i pri_am bajke o nebeskoj ili Velikoj Srbiji. Svi oni koji vam danas to govore, kao i oni koji vam nude crvene partije i crvene boje iz Srbije, nijesu ni{ta drugo nego budale ili huqe. A, naj_e{}e, i jedno su i drugo. To su {verceri i bezdu{nici. To su najve}e nacionalne {teto_ine. Kako da vas usre}uju oni isti koji su vas ovako stra{no unesre}ili? Kako da obnavqaju Republiku Srpsku oni isti koji su je poru{ili i koji su u ru{evinu pretvorili i Srbiju? Kako da vas vole oni isti koji bi najradije da vas i nema? U wihovoj Srbiji, danas je i stoka vi{e po{tovana od srpske sirotiwe izbjegle iz BiH i Hrvatske. Gove_e i kquse moraju imati sto_ni paso{ na pijaci, a ti Srbi nemaju ni toliko. Bezo_no vas la$u, obe}avaju}i da }e vas oni ujediniti sa Srbijom. Od tog ujediwewa, za sada, nema ni{ta. Ne dozvoqavaju ga velike sile, a wihova voqa je ovjerena i u Parizu i u Dejtonu. To, naravno, ne zna_i da ujediwewa ne}e biti nikada. Ho}e. Ali tek onda kad budu ukloweni sa vlasti oni koji su nas razjedinili i koji su poveli ovaj surovi i nepotreban rat. Oni su, zapravo, najve}a i mo$da i jedina prava brana ujediwewu. Glasaju}i za wih, vi }ete glasati i protiv ujediwewa. Upamtite, upamtite ovo, molim vas. Briga wih za sudbinu Republike Srpske i va{e muke. Vi wima nijeste potrebni. Wima su potrebni samo va{i glasovi. Ho}e da vas opet zavedu i prevare, kako bi stekli kredit da, i daqe, dave i uni{tavaju i vas i Srbiju.
– 220 –

Ne slijedite ih, molim vas. To je put bez povratka. Slijedite potrebu i obavezu da ostanete tu gdje Srbi $ive vijekovima. Ne iseqavajte se ni vi ni grobovi. Tamo gdje nema ni $ivih ni mrtvih Srba, ne}e nikada biti ni povratka. A mi se vratiti moramo i u Mostar, i u Sarajevo, i u Drvar, i u Zenicu, i u Knin. Ako $elimo da Mostar ponovo bude srpski grad i da <anti} ne bude tamo bez ikoga svoga, onda Mostar mora ponovo biti i muslimanski. <anti} i Emina moraju zajedno.

– 221 –

ON JE UJEDINIO CEO SVET
(Miting Koalicije „Zajedno” na Trgu Slobode, 9. mart 1996.)

Mi ni ovog devetog marta nemamo pozornicu. Govorimo odavde odakle smo govorili i onda. Jutros je Slobodan Milo{evi} na savete nekih razumnih qudi iz vrha wegove partije da se dozvoli pozornica, da se dozvoli struja, bahato odgovorio: „Nema struje, ti }e mi se mangupi danas pentrati po banderama i spomeniku, pa neka odozgo govore”. Mi smo ovde danas da pokrenemo masu op{tenarodnog, mirnog ali silovitog otpora, kako bismo naterali Slobodana Milo{evi}a da se on pentra na bandere. Nikada tom _oveku, zbog _iwenice da sam respektovao zvawe i ime Srbije pored wegovog zvawa, nisam rekao ` Sadame. Danas mu ka$em: Sadame, crwi si od svakog Sadama. Dragi prijateqi, savesti i nado Srbije! Orlovoga veka kada bih $iveo, tu sliku nikada ne bih zaboravio. Stajao sam onoga 9. marta ba{ ovde gde sada stojim, pogled mi se sudario sa morem, grozdovima najlep{ih glava koje je Srbija tada imala. Ej, divne i drage delije sa Trga slobode, gde ste sada? Iako su izginuli $drali, iako su raseqeni $drali, odrasli su pti}i $dralovi}i. Nisi, Slobodane Milo{evi}u, satro seme bune one Srbije, koja }e da grune, da bismo ostvarili ciqeve na{eg 9. marta 1991. godine. Slobodane Milo{evi}u, predsedni_e Srbije! Srbija je bila velika, sve dok ti nisi re{io da je u_ini{ velikom. Ti si, za posledwih pet godina, nakon {to si se onako „juna_ki” sa nama obra_unao 9. marta na ovom Trgu
– 222 –

slobode, uspeo ipak u jednome, u ne_emu u _emu, moram priznati, od postanka sveta niko nije uspeo. Ni Hristos, ni Buda, ni Muhamed, ni Marks nisu uspeli da ujedine sve narode, sve jezike, sve vere ove na{e planete. Ti si jedini uspeo da to sve sjedini{ protivu sebe, a stra{nu cenu je platio, pla}a i jo{ }e decenijama i generacijama pla}ati srpski narod. Ja ti danas, Slobodane Milo{evi}u, na ovom Trgu slobode ne ispostavqam nikakav svoj li_ni ra_un za sve {to si poru{io. Ovaj ra_un ti ispostavqa srpska pro{lost, srpska sada{wost i srpska budu}nost. Na tom crnom, stra{nom i sramnom ra_unu nema sabirawa, ima samo oduzimawa. Nema $ivota, ima samo smrti. Nema gra|ewa, ima samo ru{ewa. Strah se uselio u qude, a ovaj re$im se hrani strahom. Mnogi qudi razmi{qaju ovako: nema nade, gotovo je, ne mogu ni{ta sad da promenim. Pa niko ne poziva pojedinca da sam mewa, da sam iza|e na trg. Kad se sami i nemo}ni qudi udru$e, oni nisu vi{e ni usamqeni ni nemo}ni. Ovde je danas mnogo qudi iz unutra{wosti, ali je ovde danas trebalo da bude vi{e Beogra|ana. Neka niko ne misli da }e mu slobodu ili ono {to on $eli doneti neko drugi, niti Srpski pokret obnove, ni Demokratska stranka, Vuk, Zoran ili Vesna. Ne mo$emo bez naroda. Narode, oslobodi se straha, jer se sada u Srbiji bira izme|u straha i $ivota. Vaqda je $ivot pre_i. Onog trenutka kada na ovom Trgu slobode, na ulicama Beograda bude 300.000 qudi, znajte da smo pobedili. Na 300 hiqada qudi ne kre}e vojska, ne kre}e policija, nego se tada i vojska i policija pridru$uju svome narodu.

– 223 –

JEDNOKREVETNI RE@IM
(Ministrima inostranih poslova SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nema_ke i Italije, 14. mart 1996.)

Predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, naro_ito posle Dejtona i Pariza, sprovodi teror nad demokratskom opozicijom, ukida i posledwe elektronske medije, spre_ava privatizaciju u privredi, postoje}u privatnu svojinu nasilni_ki pretvara u dr$avnu, pove}ava policijski aparat represije, mobili{e na vojne ve$be _lanove demokratske opozicije, nasilno u svoju stranku u_lawuje hiqade qudi... Ukinuo je i televizijske prenose iz parlamenta i zabranio dr$avnoj televiziji i {tampi da izve{tavaju o aktivnostima demokratske opozicije. Naredio je i Vrhovnom sudu da ukine i jedinu nezavisnu televizijsku stanicu („Studio B”), koja se mogla videti samo u Beogradu i okolini, a ovaj vandalski _in izveden je tako {to je privatna svojina deoni_ara „Studija B” progla{ena za dr$avnu. U zemqi vlada potpuni informativni mrak. Gra|anima se serviraju samo stavovi Milo{evi}eve prokomunisti_ke partije i otvoreno komunisti_ke partije wegove supruge. Posle Dejtona i Pariza, u Srbiji je zaveden ne jednopartijski nego jednokrevetni sistem vlasti. Vojska, policija, svi mediji, banke, preduze}a, mafija... Sve je u rukama Milo{evi}a i wegove supruge. Gra|anima se sugeri{e da je Slobodan Milo{evi} u Dejtonu i Parizu dobio podr{ku SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nema_ke, Evropske unije i NATO da u Srbiji _ini {to mu je voqa. Isterana iz parlamenta i li{ena svih medija, demokratska opozicija po_ela je da organizuje masovne
– 224 –

proteste po Srbiji, zahtevaju}i Milo{evi}ev odlazak i hitne i korenite evropske reforme u Srbiji. Takav protestni miting organizovali smo 9. marta u Beogradu. Milo{evi} je izdao naredbu policiji da miting zabrani, a kada je obave{ten o desetinama hiqada pristalica demokratske opozicije zabranio je podizawe bine za govornike i ozvu_ewe! Eto, i time se bavi jedan {ef dr$ave. Po Milo{evi}evom nare|ewu, dr$avna televizija snimila je poluprazan gradski trg tri _asa pre po_etka skupa i uve_e taj snimak prikazala gledaocima, potpuno pre}utav{i da su desetine hiqada gra|ana tra$ile Milo{evi}evu ostavku, pomirewe i saradwu izme|u republika biv{e Jugoslavije, slobodne medije, privatizaciju, saradwu sa Evropskom unijom i ukqu_ewe Srbije u porodicu evropskih i svetskih demokratija. Ovako organizovana dr$avna vlast ne postoji danas nigde u Evropi. Milo{evi}ev re$im je jedini re$im u Evropi koji vlada pomo}u la$i i gole sile. Ali, taj re$im se i povla_i pred silom kad se suo_i sa wom. Primera radi, Milo{evi} je, nedavno, zabranio rad „Soros fondacije”, ali je odmah uzmakao i najavio dozvolu rada, _im je dobio pismo od gospodina Kristofera. Drago mi je {to je gospodin Kristofer poslao pismo, ali mi nije drago {to vlade velikih demokratskih dr$ava ne poka$u istu odlu_nost i kad je re_ o odbrani nezavisnih medija ili o po{tovawu osnovnih qudskih prava gra|ana Srbije i politi_kih prava opozicije, koja su sva ugro$ena jednopartijskom represijom i diktaturom. Naravno, borbu za demokratiju u Srbiji ne mogu voditi strane vlade. Demokratske snage u Srbiji imaju vi{e pristalica nego {to ih imaju Milo{evi} i wegova supruga, ali ta mawina vlada iskqu_ivo zahvaquju}i _iwenici {to su mediji, policija i sav novac u wihovim rukama. Deblokirani mediji i po{teni iz– 225 –

bori pod me|unarodnom kontrolom garantovali bi vi{e nego dvotre}insku pobedu proevropskih demokratskih snaga u Srbiji. Govore}i 9. marta, govorio sam da demokratske snage u Srbiji moraju svakodnevno pritiskati Milo{evi}a iznutra a demokratski svet spoqa. Gra|ani su to burno pozdravili. Smatram da me|unarodna zajednica gubi dragoceno vreme, ako o_ekuje da }e trajni mir obezbediti oni koji su po_eli i vodili rat i da se diktatori mogu preobraziti u demokrate. Al Kaponei Balkana ne mogu nikad postati Mahatme Gandiji.

– 226 –

O STRAHU I LA@I
(Miting „Zajedno”, Ni{, 26. mart 1996.)

Razmislimo dobro, Slobodan Milo{evi} ve} osam godina Srbiji ne govori ni{ta drugo osim slede}eg: „Srbi, vi ste glupi i vi ste prepotopske kukavice. Zato {to ste glupi mogu beskrajno da vas la$em, a po{to ste prepotopske kukavice mogu beskrajno da vas pla{im!” La$ i strah jesu potka Milo{evi}eve Srbije i wegove vlasti! Vladali su po principu: danas ti prodam la$, a sutra tu la$ zatrpam novom la$i. Mo$e li se vi{e tako? Da li je Srbija zemqa koja se mo$e beskrajno lagati? Da li je Srbija zemqa koja se mo$e beskrajno poni$avati i uni$avati? Sva wihova propaganda usmerena je na to da zaboravite, da nema osam godina zla, osam godina najve}eg potopa srpskog naroda. Ni{ta nije bilo! Zaboravite, okrenite se u 21. vek! Ne mo$e! Bolest se ne mo$e le_iti dok se ne ubije virus koji izaziva bolest. Taj virus, to zlo mora biti ubijeno i mi smo ovde da to u_inimo. Ne}e mo}i bez suda Srba i Srbije! Protiv Slobodana Milo{evi}a ovaj narod zbog svoje _asti mora podi}i optu$nicu za nacionalnu izdaju, za nacionalnu katastrofu, za razbijawe dr$ave i za najve}e zlo_ine nad srpskim narodom koje je ikad iko po_inio. Ako se ne boji Bo$ijeg suda, mora se suo_iti sa sudom Srbije. Cela Srbija ve} danima trese se od wihove histerije i vike na moje pismo. Napisao Vuk pismo, pozvao strane trupe... svako ve_e drugi sadr$aj pisma, drugi komentar, ali jedno se jo{ te kukavice i la$ovi nisu usudili ` da pro_itaju {ta pi{e u tom pismu. Lako je napadati ne{to a sakriti {ta se napada! To je isto kao
– 227 –

i iza}i na boks me_ sa nekim kome su zavezane ruke, zavezane noge i zavezane o_i! Te kukavice samo tako umeju da se tuku. Milo{evi} i wegov re$im pokrenuli su ovu kampawu samo sa jednim jedinim ciqem: da vide da li se u Srbiji jo{ uvek mo$e beskrajno prodavati la$. Da im nije do la$i, kazali bi i pro_itali da sam ja u pismu ministrima inostranih poslova onih zemaqa sa kojima se Milo{evi} potpisuje i dopisuje, samo postavio pitawe: Je li ta_no, gospodo, da ste ovom _oveku dali odre{ene ruke i da li je ta_no da vi sara|ujete sa wim u poslovima ga{ewa demokratije i qudskih prava i pqa_ke Srbije?

– 228 –

GAZITE WEGOVE FOTOGRAFIJE
(Miting „Zajedno”, Novi Sad, 24. april 1996.)

Ju_e je Slobodan Milo{evi} hitno pozvao kod sebe na sastanak svoje vojvo|anske glavare i naredio im ovako: „Ho}u sutra, ako ikako mo$ete, da isprovocirate velike nerede i sukobe u Novom Sadu”. Naredio je da mu se ve_eras, na televiziji wihovoj, u wegovoj tamnici, poka$u wegovi transparenti sa wegovim fotografijama, sa potpisima i natpisima wemu u slavu, i slavu tobo$we partije _iji je predsednik. Slobodane Milo{evi}u, ja sam ti na Vidovdanskom saboru 1992. boqe od ijednog psihijatra izrekao dijagnozu: ti si sun|er koji se hrani{ nesre}om i krvqu! Ali nema vi{e u sun|eru koji se zove Srbija, u sun|eru koji se zove srpski narod, nijedne pore koju nisi napunio krvqu, mr$wom, postradawem! Ti vi{e nema{ _ime da se hrani{, ti mora{ da ode{. A ovi nesre}ni qudi koji su danas nosili tvoje transparente, zapravo su nosili parole na kojima je pisalo: „smrt Srbiji”, „smrt na{oj deci”. Ko god danas nosi transparent sa likom Slobodana Milo{evi}a on nosi poruku „smrt Srbiji”, i to qudi moraju da znaju. Znam, do{li su iz Titovog Vrbasa, poslali su po wih jutros autobuse. Devedeset odsto wih su hercegova_ka, li_ka i korduna{ka sirotiwa, ovde kolonizirana 1945. Pitajte ih, neka ka$u, kolike su im penzije, pitajte ih kako $ive. Ka$ite, nesre}ni qudi, kako ste $iveli pre sedam godina? Jesu li vam pune ku}e izbeglih Srba? Ko ih je naterao u izbegli{tvo, ko im je zaturio zavi_aje i vekove? Jesu li vam unuci izginuli? Za {ta? Ko je to uradio? Slobodan Milo{evi}! I poslao vas je danas ovde da budete bra– 229 –

vi, da budete ovce naklane, koje kli_u svom kurjaku. Onome koji vam je sve to priredio. Dole sa tim parolama, izgazite to i postanite qudi! Onog trenutka kada stanete cipelama na fotografiju Slobodana Milo{evi}a, posta}ete qudi!

– 230 –

QUDI, RAZMI<QAJTE!
(Miting „Zajedno”, Kragujevac, 2. maj 1996.)

Evo muke, evo besa, evo bune u oku <umadije, eto nade, eto zore Srbiji. Da je ovaj Kragujevac druk_iji, da u Kragujevcu $ive kao {to $ive u Parizu, da je ovaj grad, grad sre}nih, bogatih, slobodnih qudi, da je ova <umadija ono {to po snazi, po bogatstvu od Boga dobijenom, po mudrosti i radinosti svojih qudi mo$e i zaslu$uje, ne bi bilo 800.000 izbeglica u Srbiji, jer ni jedna srpska krajina ni zemqa ne bi pala. Pale su zato {to je Srbija pala, a Srbija je pala zato {to je jedan poredak antipameti, jedan antinacionalni poredak, zajahao i ja{e posledwih nekoliko godina. Kada dignemo tri prsta, mi ka$emo i mislimo: mudrost, poverewe, obnova. Kada bi oni koji danas slave u Sava centru, a nisu kao mi sa svojim narodom na ulici, na trgu, digli tri prsta (sre}om, oni ih ne di$u) ona bi morala da simbolizuju wihovo satansko jevan|eqe, a to zna_i: la$, glupost i strah. <ta su dali Srbiji osim la$i, osim gluposti, osim straha? Setimo se obe}awa: dajte zajam za preporod Srbije. Srbija je dala zajam, {ta je preporo|eno? Preporo|en je Kipar i nekoliko stotina vladaju}ih porodica. Setite se obe}awa od 10.000 dolara po glavi stanovnika i {vedskom standardu. <ta je bilo sa obe}awem? Qudi, razmi{qajte, i one koji ne razmi{qaju terajte da razmi{qaju, da se sete. Jesu li rekli: glasajte za nas, da se ne bi raspala dr$ava, da ne bi bilo rata, da bismo u{li u Evropu. Da li se raspala dr$ava, da li je bilo rata, da li su ga izazvali oni? Da li su dr$avu razbili oni?
– 231 –

Kada je besmisleni, pijani, wihov rat izbio, onda su lansirali parolu: „Svi Srbi u jednoj dr$avi”. Svi Srbi $iveli su u jednoj dr$avi, dok najve}i srpski idioti koji su ikada vodili Srbe nisu lansirali tu parolu.

– 232 –

PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG TRIBUNALA ZA RATNE ZLO^INE, GOSPODINU ANTONIJU KASEZEU ` HAG
(29. avgust 1996.)

Pravnik sam po obrazovawu, kwi$evnik po zanimawu, a od 1990. vodim Srpski Pokret Obnove, najve}u demokratsku i antiratnu stranku u Srbiji. Jo{ pre nekoliko meseci, moja stranka je saveznom parlamentu u Beogradu dostavila nacrt zakona o „punoj i bezuslovnoj saradwi SR Jugoslavije sa me|unarodnim Ha{kim tribunalom”. Svaki zlo_in, pa i ratni, _ine pojedinci, te i odgovornost za zlo_in mora biti pojedina_na, a ne kolektivna. Niko se, be$e}i od optu$be za svoj zlo_in, ne mo$e i ne sme zaklawati iza nacije kojoj pripada. Zala$u}i se za apsolutnu saradwu sa Ha{kim tribunalom, moja stranka brani srpski narod od kolektivne krivice za mnoge stra{ne zlo_ine koje su, tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, po_inili ili nare|ivali pojedini Srbi. Ka$wavawem i hrvatskih i muslimanskih ratnih zlo_inaca za mnoga i stra{na zverstva po_iwena nad Srbima, tako|e se skida kolektivna odgovornost sa tih naroda. Ciq sudske sankcije, pa i me|unarodne, me|utim, nije gola odmazda nad krivcem, nego i budu}a prevencija zlo_ina. ^ak i kada biste uspeli da privedete u Hag sve one koji su ve} optu$eni, kao i one koji }e tek biti optu– 233 –

Po{tovani gospodine Kaseze!

$eni, ne}e biti otklowena niti zna_ajno smawena mogu}nost recidiva novih ratnih strahota i etni_kih _i{}ewa, ukoliko Ha{ki tribunal, istovremeno, ne optu$i i ne osudi samu zlo_ina_ku ideju genocida na ovim balkanskim prostorima. Malarija se ne pobe|uje pojedina_nim uklawawem komaraca, mada je i wihovo zapra{ivawe va$no, nego isu{ivawem mo_vare, kao legla zaraze. Ja Vam, po{tovani sudijo Kaseze, upravo zbog toga i pi{em. O_ekujem da }ete Vi i Ha{ki tribunal, po savesti i pravdi, ozna_iti tu ovda{wu mo_varu zlo_ina_ke genocidne ideje i tu ideju, kao $ari{te tumora, jasno ista}i na me|unarodni stub srama. Svi istori_ari sveta mogu posvedo_iti u Hagu da, sve do 1941. godine, na prostorima biv{e Jugoslavije nikada nije bilo niti genocida niti organizovanih etni_kih _i{}ewa. Bilo je lokalnih i nacionalnih i verskih sukoba, kao i evropskih i svetskih ratova, bilo je i ratnih zlo_ina, ali genocida nije bilo. Ovde su vladali Turci, Austrijanci, Mle_ani, Francuzi, Srbi, Nemci, _ak nekad davno i Huni. Ni_ija vojska i dr$ava nije sprovodila genocid nad bilo kime. Zbog toga je i etni_ka mapa li_ila na ko$u leoparda. Srbi, Hrvati, Jevreji, pravoslavni, muslimani i katolici $iveli su vekovima izme{ani. <ta se to, dakle, desilo 1941. godine? Nije ovo izlet u daleku pro{lost, jer je to bilo tako re}i ju_e. Tada nema jugoslovenske komunisti_ke armije, jer nema ni Jugoslavije. Ona je u aprilu 1941. slomqena, raskomadana i okupirana. Tada nema ni komunizma ni Slobodana Milo{evi}a u Srbiji. Nema ni Srbije. I ona je raskomadana i okupirana. Tada nema ni Karaxi}a ni Mladi}a u Bosni. Nema ni Bosne, kao dr$ave. Tada, jedino, ima jedne nacisti_ke hrvatske dr$ave, kojoj Adolf Hitler poklawa celu Bosnu i Hercegovinu, kao i delove Srbije. Posle jedanaest vekova, Hrvati su, tek tada, pod okriqem kukastog krsta, dobili svoju suverenu dr$avu. Ante Paveli}, firer te nacisti_ke tvorevine, proklamuje istrebqewe Srba kao
– 234 –

vrhunski i nacionalni i dr$avni interes. Genocidni projekat etni_kog _i{}ewa odnosi za _etiri naredne godine vi{e od milion Srba! Prvi put u istoriji, na Balkanu se ubija kolektivno, zbog zlo_ina ro|ewa! Ceo svet danas zna za Mauthauzen. Sticajem okolnosti, svet nije saznao niti ni danas zna za koncentracioni logor Jasenovac, najve}u masovnu grobnicu Srba, koja je 38 puta ve}a od Mauthauzena. Komunisti su, naime, 1945. godine do{li na vlast i obnovili Jugoslaviju. Na magi_ni na_in, Hrvati su predstavqeni svetu kao antinacisti i kao ratni pobednici. Tobo$e zbog budu}nosti i zajedni_kog $ivota Srba i Hrvata, komunisti_ka vlast nije sprovela denacifikaciju Hrvatske i sakrila je od Evrope i sveta istinu o genocidu nad Srbima. Zatrpana je i istina da je hrvatska nacisti_ka dr$ava zvani_no bila u ratu i sa Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama i sa Velikom Britanijom, i da su wene trupe juri{ale na Moskvu i Staqingrad. Tako se desilo da u Nirnbergu na optu$eni_koj klupi nema nijednog zlo_inca iz Hrvatske. Tako se desilo i da gotovo svi hrvatski ratni zlo_inci i nacisti_ki lideri dobiju uto_i{te u zemqama zapadne demokratije. Sam „balkanski Hitler”, vo|a hrvatskih nacista-usta{a Ante Paveli}, neprogowen i neka$wen umire prirodnom smr}u u <paniji. U Ha{koj sudnici se mora pojaviti pravni Dostojevski. Onaj koji }e, ma koliko to bilo naporno, komplikovano i odve} bolno, u}i u sve lavirinte ovda{weg zla i prona}i koren, izvor velike nesre}e. Onaj koji }e, u ime zemaqske i Bo$ije pravde, u ime svih mrtvih i $ivih, biti nemilosrdan prema svakom zlo_inu i zlo_incu, ali koji }e i jasno razdvojiti posledicu od uzroka. Sa u$asavawem, koje je razumqivo i opravdano, ceo svet danas prati otkopavawe masovnih grobnica oko Srebrenice. Te slike pakla i qudskog bezumqa televizija unosi u ku}e {irom na{e planete. <okirani gle– 235 –

Po{tovani gospodine Kaseze!

daoci, milijarde wih, u svojoj svesti i du{i ozna_avaju Srbe kao divqake i ubice, kao neki genocidni i razbojni_ki narod, koji je izvor i krivac balkanske Hiro{ime. Televizijske kamere, me|utim, ne mogu da prika$u dana{wem svetu stotine i hiqade Srebrenica od pre pola veka, koncentracione logore smrti ili xinovske pe}i u kojima su masakrirani i spaqivani Srbi. Daleko od toga da prihvatam princip taliona (oko za oko, zub za zub) ili da tra$im ma kakav alibi ili popust za zlo_in po_iwen iz osvete i odmazde za prethodni zlo_in. @elim samo da sudije u Ha{koj sudnici tumor genocida i etni_kih _i{}ewa u Hrvatskoj i Bosni seciraju do sr$i, tako da se jasno ka$e gde je $ari{te a gde su metastaze. Iz krvi nevinih $rtava pre pola veka, potekla je danas krv nevinih $rtava. Zlo se hrani zlom, a mr$wa ni_e iz mr$we. To su spojeni sudovi na{e i srpske i hrvatske i muslimanske nesre}e. Ovde }e budu}nost biti budu}nost grobova i ve_ne odmazde, ukoliko ne pobede na_ela pomirewa i pokajawa. Ta ulaznica u qudsku budu}nost sada je, po{tovani gospodine Kaseze, u rukama Ha{kog tibunala. Nikada, do ovog sramnog rata u Hrvatskoj i Bosni, Srbi nisu sprovodili etni_ka _i{}ewa, nego su bili $rtva tih _i{}ewa. Nikada nisu sejali masovne grobnice, nego su bacani u masovne grobnice. Nikada nisu ru{ili xamije i crkve, nego su spaqivani u svojim crkvama. Nikada nisu ru{ili gradove, nego su stradali pod ru{evinama svojih gradova. Ovaj istorijski paso{ srpskog naroda mora se pokazati u Ha{koj sudnici.

– 236 –

NADMA<ILI STE ENVER HOXU
(Otvoreno pismo Slobodanu Milo{evi}u,
26. septembar 1996.)

Gospodine Predsedni_e, Takozvana vi{estrana_ka izborna kampawa u Srbiji, koja je u toku, uverqivo slika Va{u vlast, odnosno vlast Va{e Familije, kao posledwu i jedinu staqinisti_ku vlast u Evropi. Dr$avna televizija i ostali dr$avni mediji zatvoreni su za stranke opozicije, a pre svega za veliku demokratsku koaliciju „Zajedno”, kao snagu i nadu da se Srbija oslobodi ideolo{kog jednoumqa, kriminala, bede, la$i, poraza, sramote, me|unarodne izolacije i prezira. Televiziju, radio i {tampu, koji $ive od poreza gra|ana kao i od kriminalnog pqa_kawa naroda preko ra_una za struju, pretvorili ste u razglasne stanice i oglasna odeqewa Socijalisti_ke partije, _iji ste predsednik, i neparlamentarne stranke JUL, _iji je direktor Va{a supruga. U obmanama naroda nadma{ili ste i najve}e prevarante iz vremena Staqina, ^au{eskua i Envera Hoxe. <minkawem i monta$ama, Va{a propagandna imperija bedu i nesre}u miliona gra|ana predstavqa kao sre}u, ru{evine kao gra|evine, mrtva_nice kao obdani{ta, a nacionalni i dr$avni poraz kao pobedu. Od bira_a se skrivaju ne samo izborni programi i promotivni skupovi demokratske opozicije, nego i socijalni bunt, radni_ki {trajkovi koji potresaju zemqu, {trajkovi gla|u i samoubistva o_ajnika {irom Srbije, masovna iseqewa mladih qudi u inostranstvo, sramni polo$aj stotina hiqada izbeglica, vi{e od milion penzionera i oko dva miliona nezaposlenih.
– 237 –

Kako biste prevarili Evropu i svet, podastirete la$ne svedoke da Vi i Va{a Familija po{tujete prava opozicije. Naime, na televiziju i radio pripu{tate stranke koje ne postoje i za koje nikad nije glasao niko. Tako od izborne kampawe pravite jo{ i va{ari{te. Medijski blokirana i satanizovana, od Va{e policije i pravosu|a progawana, a uz to li{ena i novca i tehni_kih sredstava, parlamentarna opozicija u Srbiji onemogu}ena je da vodi izbornu kampawu. Ovih dana, Va{i lokalni redarstvenici ukidaju telefone op{tinskim i gradskim odborima koalicije „Zajedno”, a izborne {tabove Koalicije izbacuju iz wihovih bednih prostorija na ulicu. Ubedqivi poraz Va{e stranke u Republici Srpskoj sada pravdate blokadom tamo{wih medija i upu}ujete $albe na sve uticajne svetske adrese. Opet varate. Va{a partija u Republici Srpskoj imala je apsolutnu podr{ku svih Va{ih mo}nih medija, a weni programi i kandidati predstavqani su i u medijima Republike Srpske. Ono {to Vam, kao opoziciji, nije bilo uskra}eno u Republici Srpskoj, Vi apsolutno silexijski odbijate opoziciji u Srbiji. Tipi_no za Vas. Dopu{teno je samo ono {to je u Va{em interesu. Va{u slobodu i sre}u uvek gradite na neslobodi i nesre}i drugih. Gospodine Predsedni_e, Zahtevam da, odmah, skinete Va{u vlasni_ku i ure|iva_ku palicu sa svih dr$avnih medija u Srbiji. Zahtevam da dr$avni mediji na jednaki na_in, objektivno i ravnomerno, prate izbornu kampawu svih parlamentarnih stranaka i koalicija. U protivnom, Srpski pokret obnove }e, kao _lan velike demokratske koalicije „Zajedno”, u dogovoru sa ostalim parlamentarnim strankama opozicije, biti prisiqen na sve oblike otpora. Vama }e pripasti iskqu_iva odgovornost za posledice na{ih, iznu|enih, akcija. Sa ovim pismom i jo{ brdom propratnih dokaza uz wega, upozna}u i odgovaraju}e me|unarodne ustanove i
– 238 –

vlade dr$ava koje Vam diktiraju doma}e zadatke, a Vi to na{im gra|anima predstavqate kao podr{ku Va{oj „mirotvornoj politici i kooperativnosti”, odnosno kao podr{ku Va{oj tiraniji i teroru nad demokratskim snagama u Srbiji.

– 239 –

<ETA>EMO TRI MESECA
(„Srpska re_”, 25. novembar 1996.)

Gospodine Dra{kovi}u, protesti se nastavqaju... Ju_e je bilo mnogo qudi, procene Si-En-Ena su da je bilo okupqeno oko 200 hiqada gra|ana; policija je navela sli_ne podatke, dok na{a {tampa, pa _ak i ona nezavisna, uporno smawuje taj broj. Bilo kako bilo, demonstranata je bilo mnogo. Beograd je, ipak, po_eo da se budi i da izlazi na ulice da odbrani svoju izbornu pobedu. <ta }e se daqe de{avati? Kako predvi|ate daqi tok doga|aja? U Beogradu je ju_e na ulicama bilo vi{e od 200 hiqada qudi, ali u Beogradu je ju_e bilo i danas }e biti puno vi{e onih koji nisu ili ne}e biti na ulicama, ali jesu i bi}e sa nama. <ta daqe? Ni{ta, nego nastaviti sa protestima, sa op{tom opstrukcijom, sa op{tom gra|anskom neposlu{no{}u. Nastaviti upravo u onom pravcu koji je ju_e u „Na{oj borbi” sugerisao sudija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Vu_eti}. On je rekao da gra|ani _ija je izborna voqa poni{tena, pokradena, imaju pravo da svim sredstvima gra|anske neposlu{nosti, blokirawa rada dr$avnih institucija, osvajawa uz pomo} naroda svojih institucija, u kojima treba da se preuzme vlast, a to su op{tinske i gradske skup{tine, povrate svoju opqa_kanu izbornu voqu. Ono {to se u Srbiji desilo posle drugog izbornog kruga najpreciznije, najkra}e je okarakterisao predstavnik ameri_kog Stejt Departmenta. Rekao je da su to majmunska posla. Zaista i jesu majmunska posla. Slobodan Milo{evi} se do kraja razgolitio. Da li Vi smatrate da }ete demonstracijama i svime {to se doga|a odbraniti izbornu pobedu ili }e ona biti oduzeta, kao {to je Milo{evi} planirao?
– 240 –

Pobeda ne mo$e biti oduzeta. Pobeda je ostvarena i narod se ose}a pobedni_ki. Za ovih nekoliko dana, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Smederevskoj Palanci, Kraqevu, Pirotu, ^a_ku i ostalim gradovima Srbije, na ulicama je demonstriralo vi{e od pola miliona qudi. Ja verujem da }e se narednih dana vi{e od milion qudi izliti na trgove i ulice na{ih gradova. Izdr$a}emo du$e nego {to su, svojevremeno, izdr$ali ^esi. Demonstrira}emo svakodnevno i {irom Srbije, bude li trebalo, i tri meseca. Sve u svemu, Vi se nadate da }e opozicija ovoga puta mirnim protestima pobediti, odnosno ostvariti ono {to $eli? Milo{evi} ne preza od bilo _ega. Taj _ovek je skratio dr$avu od So_e pa do <ida, da bi sa_uvao svoju vlast. On je verovatno u svom ludilu i nerazumqu spreman i na veliki zlo_in nad gra|anima Srbije da bi sa_uvao svoju vlast, ali ja verujem da on ne}e za nekoliko dana imati sa kim da izvr{i taj svoj planirani zlo_in, osim da mobili{e svoju suprugu, svoju decu i decu nekoliko desetina svojih slugu i mafija{a, koji se, iz straha od narodnoga gneva i odgovornosti za sve {to su nam _inili posledwih nekoliko godina, gr_evito dr$e uz Milo{evi}a. Da li je taj strah opravdan? ^iji strah? Pa strah tih mafija{a i velikog dela vlasti... Naravno, jer nikome ni{ta ne}e biti opro{teno, {to ne zna_i da }e bilo ko biti nezakonito hap{en ili premla}ivan, {ikaniran, ali bi svako bio izveden pred sud da odgovara za sva zla, za sve pqa_ke, za sve smrti koje su nanete na{em narodu. Na kraju, da Vas pitamo kako komentari{ete reakciju me|unarodne zajednice. Na po_etku ste tra$ili wihovu reakciju, me|unarodne kontrolore, tra$ili ste da do|u eksperti kako bi im bili prezentirani dokazi o kra|i. Me|utim, to se nije dogodilo. U po_etku je reakcija bila mlaka, mada se sada stvari polako mewaju. <ta mislite o tome, posebno nakon posledweg saop{tewa Stejt Departmenta?
– 241 –

Stejt Department nije isto {to i Evropska Unija. Mi smo ogor_eni {to Evropska Unija nije poslala pravne eksperte i posmatra_e koje smo tra$ili, a Stejt Department je dobio od nas originalne zapisnike sa bira_kih mesta, proverili su i utvrdili da su to originalni zapisnici, i otuda je Stejt Department izdao saop{tewe da raspola$u nesumwivim dokazima da je majmunskom kra|om Milo{evi} izvr{io pravno nasiqe i teror nad izbornom voqom gra|ana. Me|utim, va$no je jo{ ne{to. Amerikanci su, kao vode}a sila, koja je zaslu$na za Dejtonski mir, shvatili da Slobodan Milo{evi}, u sprovo|ewu Dejtonskoga mirovnoga sporazuma, ne mo$e biti faktor mira i stabilnosti. Onaj koji je faktor nemira i nestabilnosti u sopstvenoj zemqi i koji provocira sada gra|anski rat u sopstvenoj zemqi, mora biti uklowen da ne bi do{lo do novog po$ara, ne samo u Srbiji, ve} i na celom Balkanskom poluostrvu. Stejt Department je jasno rekao da mira i stabilnosti nema bez uspostave demokratskih sistema u biv{oj Jugoslaviji. Slobodan Milo{evi} je pokazao da ne}e demokratski sistem i norme demokratskog vladawa u Srbiji, pa prema tome Slobodan Milo{evi} je sam sebi odsekao granu na koju se malo bio popeo u o_ima zapadnoga sveta. Od ovog broja „Srpske re_i”, pa do slede}eg broja, bi}e velikih i zna_ajnih doga|awa i bi}e to ne{to pozitivno, ne{to {to dugo _ekamo. Da li i Vi tako mislite? Ako bi samo nekoliko dana po pola miliona qudi u Beogradu izlazilo na ulice, Slobodan Milo{evi} bi kapitulirao, priznao svoj terorizam i izborne rezultate od 17. novembra. Zbog toga ja opet pozivam gra|ane i svaki dan ih pozivam: {etajte, {etajte i ni{ta vi{e! Pevajmo, ga|ajmo ih jajima, paradajzom, i on }e kapitulirati. Zna_i, jajima da oborimo Milo{evi}a? Za jajare ` jaja. <ta je drugo za wih nego jaja? Zasut je narodnom mr$wom, zasut je prezirom sveta, zasut je jajima, zasut je najgorim $eqama. On da zna {ta sve narod u crkvama govori i moli se Bogu da mu se desi, on bi odmah oti{ao.
– 242 –

POBUNA PROTIV SVIH KRA\A
(Sa tromese_nih protesta „Zajedno”, Trg Slobode 17. decembar 1996.)

Gra|ani, boqe re}i, porodico gra|ana, jer smo svi postali jedna velika porodica prijateqa i gra|ana! Ne treba dr$ati govore, najlep{e govore dr$ite vi. Najve}a snaga ste vi. Va{i transparenti ve} su programi nove Srbije. Otkuda ovo? Ovo nije pobuna Srbije samo protiv jedne kra|e, ovo je pobuna protiv svih kra|a, otkako je On do{ao tamo gde jeste. Pokraden je Zajam za tobo$wi privredni preporod Srbije. Pokradena je gra|anima i dinarska i devizna u{te|evina. Pokradeno dva veka istorije. Stotinama hiqada qudi, pokradeni zavi_aji. Desetinama hiqada majki, pokradeni sinovi. Pokraden i nacionalni qudski i gra|anski ponos svakog u Srbiji. Sve je pokradeno, sve ba_eno u blato, a posle svega, 17. novembra, pokrao nam je i glasove. Srbija je ustala protivu svih wegovih kra|a, a ne samo protiv kra|e od 17. novembra. A zastave... Samo na ovim skupovima mogu}e je bilo da, zahvaquju}i svetskim televizijama koje su ovde, na{a srpska zastava bude me|u zastavama vode}ih demokratskih zemaqa sveta. Gde je zastava Srbije i Crne Gore? Uzgred, izme|u zastava Srbije i Crne Gore nema nikakve razlike, to je jedna zastava. Gde je ta na{a zastava pred Evropskim parlamentom, gde je ta na{a zastava na Ist Riveru u Wujorku, gde je u svetu? Nema je nigde! Srpsku zastavu je On sa svih jarbola sveta oborio, a mi smo je ovde digli i svet je ponovo video na{u srpsku zastavu, zajedno sa zastavama drugih zemaqa. On kad ode, na{a zastava ide gore, pred Evropski parlament, pred Ujediwene nacije.
– 243 –

Nasilno dovo|ewe qudi na mitinge i davawe podr{ke Milo{evi}u ne mo$e zaustaviti ovo osloba|awe Srbije. Vi ste videli kuda smo danas pro{li (uzgred, {etwe }e biti malo kra}e). Mi smo prolazili pored zatvora! Gde to ima da policija stoji na vratima {kola, da policija stoji na vratima fabrika?! On koji je ro|en u blizini Zabele, _ini mi se ima ambiciju da celu Srbiju pretvori u Zabelu. E, ne mo$e! Danas, kako _ujem, obe}ava studentima ` garantuje da }e sve {to je bilo pokradeno biti poni{teno! Naravno, prsi se pred svetom da je povukao demokratski potez, patriotski, da brani suverenitet zemqe, tako {to je prihvatio posredovawe Gonzalesa i stvari u zemqi dotle doveo, da o pqa_ki glasova mora da odlu_uje svet. Ako on ostane tamo gde je, uskoro }e se i o nekakvim razgovorima u mesnoj zajednici morati odlu_ivati u nekom Dejtonu i uz strano posredovawe. Ovo je pobuna protivu ovog sistema i Wega, kao _elovo|e. Sistem se mora mewati, on mora da ide.

– 244 –

SRPSKE VOJVODE I ON
(Miting „Zajedno”, Trg Slobode, 18. decembar 1996.)

Kr{im obe}awe koje sam sino} sebi dao. Mislio sam da se samo pojavim ve_eras i ka$em: hvala, vidimo se sutra, i da to bude sve. Ali, izazvali su me. Moram da pred vama, u ime svih nas, govorim o wihovoj zaveri koju poku{avaju da sprovedu, da sistemati_no okre}u neobave{teni narod, duboko u unutra{wosti Srbije, protiv nas. Li_no on je pozvao urednike dr$avne televizije i rekao im slede}e: „Poku{ajmo da stvar prebacimo na drugu pri_u, na drugi kolosek, da se zaboravi na{a kra|a. Ajde, navalite da pri_ate o stranim zastavama, posebno iskoristite priliku da je vi|ena jednoga dana me|u {eta_ima-demonstrantima jedna nema_ka zastava. Sve ih prika$ite tamo kao <vabe, kao izdajnike.” Videli ste kako je to sino} uradila TV-Bastiqa. Oti{li su u be{_a{}u toliko daleko da su slavne na{e vojvode, Stepu, Mi{i}a, Putnika i Bojovi}a, sino} proglasili za saradnike onoga tamo. Ja im, u ime ove Srbije, ka$em: kad bi se _udom nekim te vojvode sada pojavile u ovom gradu, ovde me|u nama, ne bi ih smeo sa_ekati On, jer bi mu bilo postavqeno osnovno pitawe. „Gde je dr$ava koju smo mi stvorili?!”. Wemu i wegovim, bilo bi postavqeno pitawe, {ta se to desilo sa nacionalnim ponosom, _a{}u, vojni_kom i svekolikom, na{eg naroda, koju su ti veliki Srbi ostavili u amanet, u nasle|e potomstvu? Ko je to poru{io, ko je to osramotio? On i wegovi ideolo{ki roditeqi, ve} 1944. godine, kad su u{li u ovaj grad, prvo su gra|ansku klasu po– 245 –

robili, svim vojvodama oduzeta su imawa, ku}e, dr$ava sru{ena, himna zabrawena, zastava dr$avna ba_ena u blato. Kara|or|evi}i jo{ $ive kao izbeglice sa tu|im paso{em. Milunka Savi} je skon_ala kao _ista_ica komunisti_kog javnog klozeta. I sad oni Stepu, Putnika, Mi{i}a i Bojovi}a svojataju. Kad Slobodan Milo{evi}, i ovi wegovi, pomenu Putnika i Mi{i}a, to je isto kao da sviwe u|u u crkvu. Posle Kolubarske bitke, 1914. godine, na{i seqaci su oti{li na razboji{te i sa jednakom tugom u powave seqa_ke umotali i mrtve Srbe, i mrtve Nemce, i Austrijance, i Ma|are. Svi su bili ne_ija deca. I sa jednakom tugom, i po istom obredu, sahranili ih u istu grobnicu, u kripti Crkve u Lazarevcu. To su Srbi! A On i Wegovi o tome nikada nisu imali pojma. Ta zastava nema_ka, koja se ovde pojavila, jeste zastava demokratske, nove Nema_ke, Nema_ke Vilija Branta! Nije to zastava Adolfa Hitlera sa kukastim krstom! To je zastava onoga Vilija Branta koji nikad nije bio viso_iji nego onda kad je kleknuo na kolena u Var{avi i zamolio za opro{taj za sva zla koja su Hitler i nacisti doneli svetu i Nemcima samima. To je zastava Nema_ke koja je danas vode}a i demokratska i ekonomska sila u svetu. To je zastava one Nema_ke koja je pre 30 godina pola miliona qudi, radnika bez posla i hleba, iz komunisti_ke Srbije primila. To je ta Nema_ka. Neka On pita srpske izbeglice iz ovoga rata, iz Bosne i Hrvatske, kako ih je do_ekala, ugostila, smestila, nahranila, ta Nema_ka. A neka pita te iste izbeglice koje su sada u Srbiji, kako ih je On do_ekao i kako danas $ive! Sekira se, ka$e, sino}, zabrinuo se kad je _uo da su studenti iz Ni{a krenuli pe{ice, a nije se zabrinuo ni oglasio kad je jedan ceo narod pe{ice napustio svoju zemqu! Sin jednog wegovog doglavnika nedavno je javno slavio milijarditi dolar koji je zaradio na {vercu ru– 246 –

de iz Majdanpeka i Bora, na muci gladnih radnika u tim rudnicima. Sino} na televiziji prikazuje u Majdanpeku ne qude, nego robove, robove kojima je nare|eno da iza|u sa transparentima i podr$avaju ` pqa_ku! Radujem se kontramitinzima! I ^au{esku je, pre svog kraja, po_eo sa kontramitinzima.

– 247 –

1997.
Tre}i sabor SPO y Raspad Koalicije „Zajedno” y Parlamentarni i predsedni_ki izbori
y

O NEVERNIM SAVEZNICIMA
(Ravna Gora, 11. maj 1997.)

^estitam vam nam snazi, postojanosti i _vrstini va{e vere. Vas je 1990. godine po ovoj Gori progonila policija. Kordoni su bili na Ravnoj Gori, a helikopteri i oklopne armijske jedinice pokrenuti iz Mionice. Vi ste junaci 9. marta 1991. godine. Vi ste tada bili $rtve bojnih otrova, transportera, kur{uma, dresiranih pasa, kowice. Vi ste 1991. godine, sna$nije od ikoga u Srbiji, digli glas protiv re$iranog i besmislenog rata. Vi ste 91. godine, od aerodroma do Terazija, svojim telima obrazovali lanac qubavi kroz koji je pro{ao prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}. Vi ste junaci Vidovdanskog sabora. Vi ste u junu 93. ponovo bili na meti, na udaru. Vi ste se tada hrabro isprsili ispred na{eg komunisti_kog nacizma i fa{izma. Vi ste mi nare|ivali da stvaram DEPOS i da Srpski pokret obnove $rtvujem interesu koalicije. Vi ste me te{ili o_ajnog, nakon {to su svi odreda, udru$uju}i se sa Srpskim pokretom obnove i dobijaju}i poslanike i funkcionere na snazi Srpskog pokreta obnove, na wegovim glasovima, izdavali Srpski pokret obnove i kretali u Kalabi}a kampawu protiv Srpskog pokreta obnove. Vi ste me te{ili i govorili: nastavi, moramo se udru$ivati da smaknemo ovu antiistorijsku vlast i zlo! Vi ste tvorci Koalicije „Zajedno”, vi ste wena motorna snaga, vi ste podneli najve}i teret odbrane izbornih rezultata koalicije „Zajedno” za vreme tromese_nih demonstracija.
– 249 –

Na{ protivnik zna gde je snaga, na{ protivnik zato udara na snagu. A na{i prijateqi, na{i saveznici? Evo, danas ih ovde nema, iako sam ih zvao da do|u na ovu juna_ku Goru. Nema ih danas ovde, jer su zauzeti, kao {to _ujete i kao {to vidite, tra$ewem nekih novih saveznika, jer nisu, ka$u, zadovoqni strankom koja im miri{e na Ravnu Goru i na kraqa. Oni ne}e Ravnu Goru, oni ne}e monarhiju, zato tra$e neke druge saveznike. Nema nijednoga dana, a da i kuso i repato, i ala i vrana, i pozicija i opozicija, svi odreda, ne napadaju na vas, na nas, na Srpski pokret obnove, na kraqa, na Ravnu Goru. Sve su cevi uperene na nas, ali niko toliko ne napada Srpski pokret obnove kao {to to _ine saveznici na{i sada{wi u koaliciji „Zajedno”. Mislim da im to ne slu$i na _ast. Mi jesmo za saveznike, ali saveznici moraju znati i jednom moraju nau_iti da, dok su saveznici, moraju biti saveznici! Ne}emo „saveznike”, poput onih iz 1941. godine. Do|e Tito kod Dra$e na Ravnu Goru jednom, dvaput, triput, potpi{e pred Dra$om sve, a _im ode, udari sle|a i naredi: „Ne va$i potpis.” \eneral Mihailovi} je uvek govorio: „Svaki potpis sa partizanima za mene je Sveto pismo, jer ja sam _ovek od _asti”. I ja ka$em: za Srpski pokret obnove, sve {to smo potpisali, svaku re_ koju sam ikome dao, _ak i bez potpisa, za mene je Sveto pismo! Ali oni koji ne dr$e do re_i, do sporazuma, idejni su sinovi onih koji su 41. uradili ono {to su uradili.

– 250 –

VODIO BIH SRBE U WIHOV ZAVI^AJ
(Konferencija za {tampu, 29. maj 1997.)

Odmah po odluci Glavnog odbora SPO, da budem kandidat za predsednika Srbije, predstavnici izbeglica iz Srpske Krajine postavili su mi pitawe: Kakav }e biti, u slu_aju moje pobede, odnos Srbije prema Hrvatskoj i prema srpskim izbeglicama iz Hrvatske koje su sada u Srbiji ili razvejani {irom sveta. Odgovorio sam da bih se, kao {ef dr$ave, zalagao za puno po{tovawe i ispuwewe svih odredbi Dejtonskog sporazuma. U skladu sa tim sporazumom, bio bih za punu normalizaciju odnosa izme|u Srbije i Hravtske i za trajno pomirewe izme|u Srba i Hrvata. Me|utim, rekao sam, ni te normalizacije, ni tog trajnog pomirewa ne mo$e biti sve dok se izgnani srpski narod ne vrati u svoj zavi_aj, na svoja imawa. A Dejtonski sporazum, svim izbeglicama, i srpskim i hrvatskim i muslimanskim, garantuje pravo povratka, a vlast u tim dr$avama ima obavezu uva$avawa svih qudskih, gra|anskih, nacionalnih, kulturnih, verskih i politi_kih prava tih qudi. Ba{ u skladu sa Dejtonskim sporazumom, stavio bih se, li_no, kao {ef dr$ave, na _elo na{eg izbeglog naroda i vodio ga ne samo do Knina, ne samo do Obrovca, ne samo do Vojni}a, Jasenovca, Topuskog... nego bih srpske izbeglice vodio i do Drvara, Grahova, Glamo_a, Mostara, Sarajeva i Zenice, odnosno svuda tamo gde su Srbi $iveli vekovima i odakle ih je ovaj besmisleni i pijani rat uklonio. Odredbe me|unarodnog Plana „Z-4” nikada nisu ukinute, pa sam siguran da bi, povratkom srpskog na– 251 –

roda u Srpsku Krajinu, na{ narod u$ivao sva prava predvi|ena tim planom. Po tom planu, da podsetim, RSK je imala status federalne jedinice u Hrvatskoj, imala bi svoju vladu, svoj parlament, slala bi svoje predstavnike u hrvatski Sabor, bila bi zagarantovana sva nacionalna, verska, kulturna i politi_ka prava Srba, Krajina bi _ak imala pravo i na svoju kraji{ku monetu, koja bi se zvala onako kako Srbi $ele i koja bi imala istu vrednost kao i hrvatska moneta. Stanovnici Krajine bi imali pravo i na duplo dr$avqanstvo: hrvatsko, i dr$avqanstvo Srbije i Crne Gore. Ovaj re$im koji je po_inio najve}i zlo_in nad srpskim narodom u Hrvatskoj sada poku{ava da lansira pri_u kako Vuk Dra{kovi} $eli da protera izbeglice iz Srbije. Ja bih vodio one Srbe koji $ele da se vrate, a svi, odnosno ogromna ve}ina, bi se vratili, ako bi se qudima objasnilo da }e imati ova prava o kojima sada govorim. A sigurno bi ih imali. Plan „Z-4” va$i, ali nema naroda na koga treba da se primeni. Kada srpski narod ponovo bude tamo, va$i}e ponovo plan „Z-4”. Zlo_in je ne primewivati Dejtonski sporazum i ne boriti se za povratak tog na{eg naroda tamo. Imovina Srba u Srpskoj Krajini procewuje se na vi{e od 25 milijardi maraka. Tu ne ra_unam imovinu u ostalim delovima Hrvatske, niti ra_unam vrednost onih srpskih ku}a i vikendica du$ jadranske obale. Milo{evi} veruje da }e od hrvatske dr$ave, ili iz nekih me|unarodnih fondova, te milijarde maraka dobiti wegov re$im, pa da jo{ i zaradi na nesre}i srpskoga naroda. Zbog toga Milo{evi} i wegov re$im prstom ne}e da mrdnu protiv onoga {to priprema Tu|man, protiv osnivawa hrvatskih dr$avnih agencija za rasprodaju srpske imovine. Samo SPO upozorava svetske kancelarije i velike sile, potpisnice Dejtonskog sporazuma, da Tu|man time kr{i Dejtonski sporazum, da mi to ne priznajemo, da }e se na{ narod tamo vratiti i da imovina Srba nije pusta imovina, jer su vlasnici $ivi, i jer }e vlasnici do}i na svoja imawa.
– 252 –

MI SMO STALNO NA METI
(Tre}i sabor SPO, Vidovdan 1997.)

Prvi Sabor Srpskog pokreta obnove odr$ali smo uo_i rata, Drugi usred rata, a tre}i Sabor dr$imo, evo, posle rata. Patriotski odgovorno, na Prvom saboru smo upozorili da nam crveno zlo {ije crno odelo. Na Drugom Saboru, polagali smo i polo$ili svoj najte$i ispit pred savremenicima nepomu}enog razuma, ali i pred istorijom svog naroda koja prema nerazumnima nikada nije imala milosti. Bili smo za mir u zaglu{uju}oj ratnoj pomami. Gubili smo, zbog toga, i _lanove i pristalice i poslani_ka mesta, ali smo _uvali i sa_uvali svoj obraz i _ast naroda kome pripadamo i kome slu$imo. Takvim doslednim i hrabrim dr$awem, obezbedili smo sebi politi_ko, moralno i, preko svega, qudsko pravo da danas svakome pogledamo u o_i, ali i da prozovemo svakoga ko je plivao niz tu krvavu Maricu na{eg najve}eg i najte$eg istorijskog i dr$avnog sloma. Izdr$ali smo mnogo, time smo i dobili mnogo, i zato i jesmo trn u oku mnogima. Svima vama, dragi saborci, i celom Srpskom pokretu obnove, odajem priznawe na patriotskoj, hri{}anskoj i juna_koj odbrani temeqnih vrednosti i vrlina na{eg naroda, na tome {to ste, svih ovih godina Zla, bili videlo u mraku, putovo|a u bespu}u i nada u bezna|u. Na{ Tre}i sabor odr$avamo u miru, ali miru nad kojim moramo strepeti. Gospodari rata su i daqe tamo gde su bili kad su rat poveli. Tamo su i wihovi saveznici u pojedinim
– 253 –

strankama opozicije. Tamo su i wihovi glasnogovornici na dr$avnoj televiziji i u jo{ mnogim medijima. Lovokradice su jo{ u lovi{tima, a piromani pored benzina. Na $alost, qudska sklonost ka zaboravu i sposobnost glumaca da sa lako}om mewaju maske i perike, daju nequdski pe_at ovom posleratnom vremenu u kom se krivci za rat i nesre}u miliona qudi kite perjem mirotvoraca i narodnih usre}iteqa. Sa wima }emo u Evropu kao i taqigama na Mesec. Po{to su opqa_kali dr$avne banke i u{te|evinu gra|ana, pokrali penzionere, seqake, izbeglice, bolesnike, de_ije dodatke, sada rasprodaju nepokretna dobra i prirodna bogatstva Srbije. Svaki glas dat JUL-u i SPS-u bi}e dat za diktaturu, mafiju, bedu i glad, za nova masovna iseqewa iz ove zemqe, za nezaposlenost, za nove pqa_ke, ali i za neizbe$nu i surovu pobunu o_ajnog naroda, koja }e morati da usledi i koja se ne}e zavr{iti na pi{taqkama. Glasati za wih, to zna_i i glasati za opasne sukobe sa Crnom Gorom, kao i za krvoproli}e na Kosovu i Metohiji, jer }e Slobodan Milo{evi}, taj po na{u naciju kobni _ovek, kad se zavaqa narodna buna Srbijom, zamahnuti nacionalnim barjakom na Kosovu i, posle prosute krvi i poloma, ovu zemqu }e kona_no pretvoriti u razvalinu, a Kosovo }e za{tititi isto onako kao {to je za{titio i Srpsku Krajinu. U Srpskom pokretu obnove su duh i pregnu}e onih koji su, na Vidu, ostrvu smrti, tako silno verovali u pobedu Srbije i $ivota, onih koji su na Krfu, daleko od Otaxbine, pevali o povratku svojim krsnim slavama kraj Morave, onih pe{aka slavne Srpske vojske koji su, posle proboja Solunskog fronta, bili br$i od savezni_ke francuske kowice. Vostani, Serbie! ` govorio je Dositej u nacionlnoj pomra_ini pre dva veka. Ave, Serbia! ` klicao je Du_i} za vreme albanske Golgote. I vaskrsnuli smo.
– 254 –

Na izvor, Srbijo! ` govori danas Srpski Pokret Obnove, uveren da je to jedini put oporavka i na{e nove nacionalne snage i slave. Na{ oslonac i na{i putokazi za nacionalni i dr$avni preporod jesu u onom vremenu kad smo bili demokratska i doma}inski ure|ena i vo|ena dr$ava, kad je srpski dinar imao zlatnu podlogu, kad nam se dr$avna ku}a nije smawivala nego {irila, kad je sudija slobodno presu|ivao protiv Kraqa a u korist seqaka, kad ni Turci ni Nemci ni Austrijanci u tri velika i neizbe$na rata ne uspe{e da zarobe nijednu na{u zastavu, kad su Amerika, Francuska, Rusija i Britanija bile na{e saveznice i prijateqi, kad su nas po{tovali i neprijateqi, i kad je srpsko ime bilo ceweno {irom sveta. Tu slavu smo gradili uz narodni molitveni pokli_: Sa verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu! U celoj svojoj istoriji, bez Krune smo bili samo pod Turcima i posledwih pola veka pod komunistima. Kraqevina je ukinuta silom, a ne narodnom voqom. Da je na{a republika demokratska dr$ava s _asnim a ne krvavim po_etkom i s _asnim a ne mra_nim trajawem, monarhizam bi, mo$da, bio i hir nostalgi_ara. Kako je, me|utim, na{a republika deponija najgorih ideolo{kih i dr$avnih modela, odba_enih {irom Evrope i naprednog sveta, kraqevina je ovde, izme|u ostalog, i najkra}i i najsigurniji put do demokratije. U dana{woj Evropi ima republika koje su demokratske, ali i onih koje su diktatorske. U dana{woj Evropi nema nijedne kraqevine koja nije demokratska. Velika Britanija, <vedska, <panija, Norve{ka, Danska, Holandija i Belgija su, istovremeno, zemqe sa najvi{im stepenom socijalne pravde. Politi_ka, ideolo{ka i civilizacijska {irina tih monarhija, u kojima mogu mirno i uspe{no da vladaju i stranke levice kad bira_i tako odlu_e, kao {to je dvanaest godina bio slu_aj u <paniji i kao {to je to slu_aj danas u Britaniji, najboqi su odgovor politi_koj netoleranciji, ideolo{koj iskqu_ivosti i slepilu na{ih antimonarhista.
– 255 –

U modernim monarhijama, kraqu pripada _ast, a parlamentu i vladi vlast. Samovoqa i li_na diktatura su nemogu}i. U savremenim kraqevinama vi{e ne postoje ni dvorske lude, pa oni najbu_niji protivnici obnove monarhije u Srbiji zaista nemaju razloga da strepe. U novembru pro{le godine, u okviru Koalicije „Zajedno”, osvojili smo lokalnu vlast u tridesetak najve}ih gradova i op{tina u Srbiji, u kojima, ne ra_unaju}i Kosovo i Metohiju, $ivi dve tre}ine gra|ana na{e dr$ave. Sto$er i udarna snaga te velike pobede, kao i tromese_nih demonstracija na kojima smo branili i odbranili pobedu, bio je Srpski pokret obnove. Vrhovna komanda izborne kra|e i policijsko-mafija{kog terora, sa sedi{tem u JUL-u, ve} na po_etku demonstracija izdala je javnu naredbu o udaru na Srpski pokret obnove, kao srce i ki_mu demokratske narodne pobune. Zbog toga su gotovo svi uhap{eni, premla}eni i te{ko povre|eni bili _lanovi Srpskog pokreta obnove. Me|u mnogima, spomenu}u Ivicu Lazovi}a, Dejana Bulatovi}a, Petra Markovi}a, Milomira >iri}a, Nenada Vuji}a, Vojkana Lazi}a, kao i na{e poslanike Zorana Simonovi}a, Bojanu Risti}, Marka Petrovi}a, Nikolu Kolxi}a, Du{ana Nari}a, Ko_u \or|evi}a, Bobana Atanackovi}a... Mnoge nisam u mogu}nosti da spomenem, ali niko od wih nekoliko hiqada nije zaboravqen. Hvala im svima, hvala celom Srpskom pokretu obnove, u ime nove Srbije za koju se borimo i za koju stradamo. Posebna hvala i slava Pe|i Star_evi}u, koga su nam ubili 24. decembra pro{le godine, kada su bili namerili da izazovu gra|anski rat u Beogradu. Pozivam vas, dragi saborci, da minutom }utawa odamo po{tu na{em Pe|i i svim ostalim _lanovima SPO, ubijenim od ovog re$ima za posledwih sedam godina. Nismo zaboravili Slobodana Ivanovi}a iz Vrawa, Dra– 256 –

goslava Eraka iz Grgurevaca, nismo zaboravili Belog, nismo zaboravili Gi{ku. Nikog od wih, spomenutih i nespomenutih, ne}emo zaboraviti. Svima im hvala i slava! Nisam _uo da je jo{ igde neki _lan ili pristalica Srpskog pokreta obnove makar i pro{aputao da tra$i posebno priznawe zbog tromese_nih {etwi i duvawa u pi{taqke. Ve} sedam dugih godina, SPO demonstrira i strada, sa odlu_nim i _asnim uverewem da ciqevi za koje se zala$emo tra$e i $rtve i tamnice i policijske odmazde i gubitak posla i ogromnu li_nu istrajnost i hrabrost. Mi smo od onih koji su prepe{a_ili Albaniju, od onih koji su, posle svih patwi i $rtava, ne skidaju}i {ajka_u-petrovku sa glave, nastavili da oru i seju, da izvla_e iz zemqe za sebe i za dr$avu, i sve to tiho i normalno, bez pokazivawa ratnih rana, smrtovnica i medaqa. Zato {to smo od takvih i takvi, izdr$a}emo sve i sti}i tamo kuda smo krenuli. Poneki ne mogu da izdr$e taj put po trwu, pa napu{taju kolonu. Neki to _ine u ti{ini i _asno, a neki uz javnu buku i psovke. Ovim posledwim, sigurno, nikada nije ni sledovala _ast da budu u Srpskom pokretu obnove. Tokom tromese_nih demonstracija, ceo svet je nau_io srpsku re_ ` ZAJEDNO. Od 1992. godine, Srpski pokret obnove je na sve izbore izlazio ` ZAJEDNO. Najiskrenije i najodlu_nije, interes na{e Stranke podre|ivali smo sabornosti i udru$ivawu razdrobqene opozicije. I koji je u_inak? Sebe smo slabili, a male stranke proizvodili u parlamentarne. ^im bi se, na{im glasovima i na{om snagom, domogli poslani_kih mandata, svi su nam okretali le|a i napu{tali koaliciju. Pro{logodi{wa izborna kra|a i tromese_na buna probudili su bili nadu da je pet godina dugo zalagawe
– 257 –

SPO za udru$ivawe opozicije, ipak, dalo zdrave, trajne i pobedni_ke plodove. Na $alost, jo{ za trajawa demonstracija, crv podvala i tajnih zavera protiv SPO uvukao se u jabuku „Zajedno”. Potpisani su svi zajedni_ki programski dokumenti, sporazumi o zajedni_kom nastupu na ovogodi{wim parlamentarnim i predsedni_kim izborima, kao i sporazum o zajedni_kim kandidatima za najvi{e dr$avne funkcije u Srbiji. Na{i koalicioni partneri, me|utim, nisu po{tovali dogovoreno i potpisano. Ni Sporazum o za{titi svih sporazuma nije po{tovan pola dana. Mi smo sve dogovore i sporazume po{tovali. Mi smo najvi{e ulo$ili u „Zajedno” i najvi{e stradali zbog „Zajedno”, pa nismo ni ru{ili „Zajedno”. Objavili su da je kraj Koaliciji „Zajedno” i da oni formiraju novu koaliciju, u kojoj }e biti zastupqene i reformsko-demokratske snage socijalisti_kih partija Srbije i Crne Gore, kao da takve snage tamo postoje. @eleli smo da to spre_imo, ali nismo uspeli. Moramo, zato, uspeti da ostvarimo izvorni program Koalicije „Zajedno”, koji je oblikovan tokom tromese_nih demonstracija, jer je to i program Srpskog Pokreta Obnove i cele demokratske Srbije. Mi smo opozicija komunizmu, a ne opozicija u komunizmu. Mi nismo za korak po korak. Mi smo za odlu_uju}i i veliki iskorak. Mi nismo za Srbiju protiv wih, ve} za Srbiju bez wih. Mi ne}emo promene kroz sistem i kroz institucije. Mi ho}emo promene sistema i promene institucija. Mi smo stalno na meti, jer imamo pravi ciq.

– 258 –

NE GOSPODAR, NEGO SLUGA
(Kragujevac, 30. avgust 1997.)

Zbog _ega sam svoju predsedni_ki kampawu po_eo ba{ ovde? Zbog toga {to je u novijoj srpskoj istoriji sve veliko pokretano iz Kragujevca i iz <umadije. Vekove ropstva pod Turcima presekao je Kara|or|ev ma_. U Kara|or|evoj ku}i zasnovana je nova Srbija. Narednih stotinu _etrdeset godina, <umadija nam je davala i ra|ala na{e knezove, kraqeve, dinastije, pro{iriteqe dr$ave, vojvode, zakonodavce, prosvetiteqe... U ovome gradu, koji je Milo{ bio odabrao i za prestonicu, osnovana je i prva gimnazija u Srbiji, prvo pozori{te u Srbiji, prvi licej, odnosno Univerzitet, prva vojna Akademija, prva fabrika oru$ja, pa najposle i prvi fudbalski klub. Radnici Kragujevca su prvi na Balkanu, jo{ krajem pro{log veka, istakli barjak samouprave. Dok je Srba i dok je Srbije, <umarice }e svedo_iti o streqawu hiqada Kragujev_ana 1941. godine, o |acima koji su odvedeni na gubili{te i o wihovom profesoru Miloju Pavlovi}u. Odavde nam je dolazila snaga i slava nacije. Danas, kad nam je ponestalo i snage i slave, do{ao sam u Kragujevac, u srce <umadije, da se okrepim. Spisak velikih obaveza je duga_ak. A na{e vreme i va{e strpqewe jeste ograni_eno. Mogu, gledaju}i vas u lice, da vam ka$em da, kao predsednik republike, ne}u podnositi izve{taje danas {ta }emo uraditi sutra, nego }u podnositi izve{taje danas i javqati narodu {ta smo uradili ju_e! U_inci vlasti, nove vlade, parlameta, bi}e vidqivi u va{im nov_anicima, u va{im ku}ama, na va{im wivama, u va{im gara$ama... A ne samo na dr$avnoj televiziji!
– 259 –

Kao predsednik Srbije, ne}u biti wen gospodar nego wen prvi sluga. Prema gra|anima }u se odnositi onako kao {to se doma}in ku}e odnosi prema _lanovima svoje porodice i bi}u spreman, u svakom trenutku, i na li_nu $rtvu za svoj narod i za svoju otaxbinu. Jedan mora da se $rtvuje za sve a ne svi za jednoga! U_ini}u sve da pred vama, ako budem izabran za predsednika Srbije, u svakom minutu, ruke mi budu _iste i obraz da mi bude _ist. Da svakog dana mogu do}i pred narod i pogledati ga u o_i. Srbija vi{e nema vremena da _eka. U sre}nim zemqama i u sre}nim narodima, mewa se i dobra vlast, da bi se do{lo do boqe. U ovoj zemqi, mora se promeniti naopaka vlast, jer Srbija vi{e ne sme da tone i da propada!

– 260 –

VOJVODINA U SRBIJI
(Novi Sad, 6. septembar 1997.)

<irom Srbije odumiru sela. Qudi ka$u: ne vredi sejati, ne ostane ni za opanke. Nije, dakle, ta_no da Srbija pqa_ka Vojvodinu. Ta_no je ne{to drugo: da je u ovoj zemqi sve naglava_ke postavqeno i naopako. Ta_no je to da se i ekonomska i politi_ka mo} nalaze u jednoj ili dve kancelarije. I da se, na isti na_in, krwe i ekonomska i politi_ka mo} gra|ana op{tina, gradova i okruga u celoj Srbiji, a ne samo u Vojvodini. To je istina i moramo biti toliko odgovorni i mudri da nam ne smeta drvo da vidimo {umu. Srbija je cela opqa_kana. Srbiji je celoj du{a u nosu. Pri_e, da se to mo$e re{iti tako {to }e pojedini delovi Srbije da se odvajaju od Srbije, vode u slepu ulicu i opasne su pri_e! Ako $elite, gra|ani, da promenimo organizaciju vlasti i da ekonomsku i politi_ku mo} spustimo do vas, do op{tine, do grada, onda evo mene i evo Srpskog pokreta obnove! Ako $elite, gra|ani, da bogatstvima Vojvodine gazduju Vojvo|ani ` evo Srpskog pokreta obnove i evo mene! Ako $elite da va{i nov_anici budu zaista autonomni i puni, da se dr$avi pla}a samo porez, i to onoliko poreza koliko pripada doma}inskoj, a ne rasipni_koj dr$avi, onda ` evo mene, evo Srpskog pokreta obnove! Lokalna samouprava ` da! Svakom wegovo blago, wegov rad, wegovo bogatstvo. Rasturawe Srbije ` ne, ne i ne! ^emu pri_e da je ovoj ravnici, na{em Sremu, ovoj Ba_koj i Banatu, u kome sam ro|en, potrebna posebna dr$avna zastava?
– 261 –

^emu pri_e da i Sanxak, odnosno Ra{ka oblast, trebaju da budu neka posebna autonomija? I <umadija, _ak?! I beogradski okrug, _ak?! Navedite mi jedan primer jedne politi_ke partije u Francuskoj danas koja za svoj program ima rasturawe Francuske. Evropa se ujediwava. Jedna moneta, jedan parlament. Na razvalinama doju_era{we dr$ave nemamo pravo da ru{imo ovo jedino {to nam je preostalo. A tome, {to je preostalo i {to se ne mo$e rasturati, ime je Srbija! Vojvodina mora da bude regija, ali regija koja }e, samostalno, sklapati poslove sa turisti_kim regijama Gr_ke, Italije, <panije. I sve {to ubere da ostane ovde. Ali, kakve to poslove regija Vojvodina mo$e da sklapa sa regijom Sanxak? <ta da razmewuju? Muku i bedu?! Taj koncept ne mo$e da pro|e! Kud je ju_e odlazilo blago Vojvodine? @ito, meso, sa sve brkovima paora _upanim posle rata. Odlazilo je u „bratsku” Albaniju. A posle nekoliko decenija, kud je i{lo blago „visokoautonomne” Vojvodine? I{lo je u izgradwu Hrvatske. Vojvodina radila, Hrvatska turisti_ka obala se gradila. Naravno, mo$e neko da ka$e: divne su bile zemqoradni_ke zadruge, kolhozi, sovhozi. Hajde da to vratimo. Nema vra}awa. U pro{lost, unazad, se ne mo$e! I Vojvodina i cela Srbija moraju u budu}nost. U budu}nost zasnovanu na tradicionalnim i _vrstim prekomunisti_kim temeqima ove zemqe i ovoga naroda. <ta ho}e Srpski pokret obnove? Mi ne}emo da komadamo Srbiju, ali, bogami, ne}emo ni da podupiremo ni da {minkamo ni da kre_imo propalu gra|evinu socijalizma i komunizma, nego ho}emo promene iz korena i u korenu.
– 262 –

Kada su se, nedavno, ovom ravnicom bili uzneli, mawina je to bila dodu{e, oni koji su arlaukali o Vojvodini iz koje moraju biti „o_i{}eni” svi koji nisu Srbi, pa su bogami pra{tale i bombe, pa je bilo etni_kih _i{}ewa, pa su i u Skup{tini Srbije odjekivali sramni aplauzi kada su psovani i vre|ani poslanici ma|arske nacionalnosti, samo jedna stranka imala je i politi_ke i nacionalne i qudske _asti i hrabrosti da se ispre_i pred ludilom. Ta stranka bio je Srpski pokret obnove! Svi mi, koji ovde ve_eras na ovom Mileti}evom trgu jesmo, i svi oni koji ve_eras ovde nisu, danas jesmo a sutra nismo. Voqom Boga, svi smo osu|eni da budemo sutra{wi prah i dim. Mi smo prolazni. Neka ne bude nikog me|u nama, nek ne bude nijedne politi_ke stranke, ijednog politi_kog lidera, koji umisli i uobrazi da je on neprolazan, a da je Srbija prolazna. Svi moramo da shvatimo da iznad svih nas, iznad kraqa, iznad patrijarha, iznad svih postoji jedna partija, postoji jedna zastava i jedna svetiwa koja mora biti neprolazna, ve_na i sve sigurnija i ja_a. Toj stranci, toj zastavi iznad svih zastava, stranaka i nas, ime je ` Srbija! Za evropsku Srbiju u evropskoj Vojvodini i za evropsku Vojvodinu u evropskoj Srbiji!

– 263 –

NEVEROVATNO I SRAMNO
(Glavni odbor SPO, 28. septembar 1997.)

Srpski pokret obnove je na ove izbore iza{ao sam, posle sedam godina, pod svojim kr{tenim imenom ` Srpski pokret obnove. Iza{li smo na izbore u najdramati_nijim i najte$im okolnostima po nas. Srbijom se {irio ru$ni zadah koji su proizveli oni koji su razbili koaliciju „Zajedno” na republi_kom nivou i pogazili sve sporazume. Na izbore smo iza{li progoweni u izbornoj kampawi od svih. Ostvarili smo izborni rezultat koji mo$da nije u skladu sa na{im $eqama, ali je izborni rezultat sa kojim mo$emo da se ponosimo. Kao stranka, Srpski pokret obnove je na ovim izborima, uprkos svim ovim okolnostima, dobio vi{e glasova nego ikada od 90. godine. Kao predsedni_ki kandidat SPO, dobio sam oko 50 hiqada glasova vi{e nego 1990. i oko 60 hiqada glasova vi{e nego {to je dobila stranka, {to mi nije milo. Moja velika gre{ka, kao {efa stranke, jeste {to sam bio predsednik humanitarne organizacije, a ne politi_ke partije. Onog trenutka, kad je gospodin \in|i} pogazio sporazum o koaliciji „Zajedno”, koji je javno objavqen i potpisan, o zajedni_kom nastupu na izborima i zajedni_kim kandidatima za najvi{e dr$avne funkcije, odborni_ka grupa SPO je morala zatra$iti wegovu ostavku. Mi smo oklevali, mi smo se nadali do posledweg dana da }e Demokratska stranka ipak iza}i na izbore i da }emo i}i „Zajedno”. Da smo i{li „Zajedno”, da nije bilo antiizborne kampawe, mi bismo na ovim izborima pobedili.
– 264 –

Mi smo qudi _iste du{e, svi smo emotivni i, po_ev{i od mene, _esto planemo. Ali nikad, na Glavnom odboru, ni na jednom op{tinskom odboru, nikad i nigde niko u Srpskom pokretu obnove nije vaspitavao qude da podvaquju, da mrze, da jedno govore, drugo potpisuju, a tre}e rade. Upali smo u jedan osiwak pokvarenih, nemoralnih qudi, koji su protiv nas izmi{qali {ta im je voqa i koji su na antiizbornu kampawu potro{ili deset puta vi{e para nego {to smo potro{ili mi na izbornu kampawu. La$i i podvale protiv SPO i mene, posebno su neumorno {irene preko lokalnih televizija u op{tinama i gradovima u kojima smo zajedno na vlasti sa DS i GSS. Jedva mi je dozvoqeno da, u toku kampawe, gostujem na „Studiju B”, a kad sam tamo do{ao do_ekan sam plakatima sa magare}im u{ima i parolama zalepqenim i po novinarskim sobama i po hodnicima, koje su pozivale na bojkot izbora. Kad je objavqeno da se nisam probio u drugi krug, na{i koalicioni partneri organizovali su slavqe. Neverovatno i sramno za wih.

– 265 –

DVA PUTA U EVROPU
(„Srpska re_”, 30. oktobar 1997.)

Predsedni_ki izbori su raspisani po drugi put. Poznati su kandidati radikala i koalicije levih snaga. Da li Srpski pokret obnove ima svog kandidata? Smatram da SPO i na ovim ponovqenim predsedni_kim izborima mora da u_estvuje. Za{to? Sada je jasnije nego u septembarskoj izbornoj kampawi kuda ide Srbija. Ide natra{ke i vra}a se u ono doba od pre {est godina, koje je prethodilo razbijawu biv{e Jugoslavije. Isti saveznici, iste nacionalne {teto_ine, ista retorika ponovo su na sceni. Ugro$eni smo mogu}no{}u gra|anskog rata u Crnoj Gori, razbijawem dr$avne zajednice Srbije i Crne Gore, pobunom Albanaca na Kosovu. Otvoreno nam se poru_uje da od skidawa spoqnog zida sankcija nema ni{ta, razgovori sa svetskim monetarnim institucijama i bankama propadaju, a preti nam se i mogu}no{}u zavo|ewa novih ekonomskih sankcija. Eto, to su razlozi zbog kojih moramo da idemo na ove izbore. Da li to zna_i da Srpski pokret obnove izlazi na predsedni_ke izbore da bi spre_io eventualnu pobedu <e{eqa ili koalicije levih snaga? Bez na{eg u_e{}a na tim izborima oni bi bili odlu_eni ve} u prvom krugu. Pobedio bi ili kandidat levice ili kandidat radikala, a po{to su oni ve} u programskom i mentalnom antidr$avnom zagrqaju, sasvim je svejedno da li bi Srbiju zadesilo streqawe ili ve{awe.
– 266 –

Poznato je da, nepogre{ivo, sagledavate budu}e doga|aje, zbog _ega neki govore da ste kao prorok. Recite nam: kuda ide Srbija? Pred ovom zemqom i narodom su dva puta i oba vode u Evropu. Prvi put je put demokratske Srbije, koju predstavqam ja. To je program koji garantuje brze mere na ubla$avawu siroma{tva u zemqi, koji garantuje socijalnu solidarnost i odlu_nu borbu protiv razbojni{tva i kriminala. Ovaj program bi garantovao da bi zemqa, za naredne tri do _etiri godine, postala punopravni _lan Evropske unije, da bi Srbija postala jedno veliko gradili{te, da bi za tri godine plate i penzije bile do tri puta ve}e nego danas, da bi problem nezaposlenosti bio prakti_no re{en. Ovaj program zna_i i to da bi dr$avna zajednica izme|u Srbije i Crne Gore bila ne samo o_uvana nego i u_vr{}ena, da bi po{tovawem Dejtonskog sporazuma $ivnuo na{ narod u republici Srpskoj, da bi se veliki broj Srba vratio u biv{u Srpsku Krajinu i da bi se oko ovakve Srbije, za neko dogledno vreme, u obliku carinske ili neke sli_ne unije, okupile jo{ i Makedonija i Republika Srpska, i mo$da i muslimanski deo sada{we muslimansko-hrvatske federacije, koja bi pukla. Ovo je moj program za ulazak u Evropu. Ima i drugi put koji vodi u Evropu i, na odre|eni na_in, on je mnogo br$i i pre_i. Me|unarodna izolacija, nove sankcije, albanska pobuna na Kosovu, strana intervencija i vojni_ki slom Srbije, gubitak Kosova. Na kraju bi se ova zemqa na{la pod odre|enom vrstom vojni_koga i politi_koga protektorata Evrope. Zna_i, nas i JUL i SPS i SRS vode u Evropu, ali evo po koju cenu. Kako tuma_ite pisawe novina koje su pretpla}ene za senzacije u Srbiji? Naime, „Los An|eles tajms” je prvo bio pretpla}en da saop{ti srpskoj javnosti \in|i}evo priznawe da je razbio koaliciju „Zajedno”, a evo ju_e nam saop{tavaju da Milo{evi} $eli da se otarasi Kraji{nika, {to nigde u na{oj {tampi nije saop{teno?
– 267 –

Ova prva vest nije bila senzacija, nego je istina. <to se drugog dela ti_e, ne znam da li je to iskrena odluka Milo{evi}a, mada bih voleo da jeste. Gospo|a Vesna Pe{i}, u ime demokratske opozicije Srbije traga za novim predsedni_kim kandidatom. Ako se zna da je Vuk Dra{kovi} osvojio 900 hiqada glasova, {ta zna_i taj kandidat koga izmisli Vesna Pe{i}? Ni{ta drugo nego da prona|u _oveka koga }e $rtvovati, moralno ubiti, a zadatak }e mu biti jedino da onemogu}i moj plasman u drugi krug i na ovim obnovqenim predsedni_kim izborima. To je nastavak septembarske kampawe protiv SPO i mene.

– 268 –

1998.
y y y

Nova vlada Srbije: SPS-SRS-JUL Albanska pobuna na Kosovu Rakete NATO usmerene na Srbiju

PREGOVORI OKO ULASKA U VLADU SRBIJE
(„Studio B”, 10. februar 1998.)

Mnogi mediji tvrde da je ovo Va{a televizija. Ja moram da primetim na samom po_etku da se Vi retko pojavqujete na „svojoj” televiziji. Bilo bi dobro da je moja, ali nije. Te pri_e poti_u od onih koji su ovaj Studio B, zaista simbol nezavisnoga novinarstva, za nekoliko meseci bili pretvorili u informativni bilten wihove stranke. I po{to to vi{e tako nije, niti mo$e da bude, onda se izmi{qaju neke stvari, ali mi iz SPO-a, i ja li_no, na to gledamo sa podsmehom i drago nam je {to je Studio B sve boqi. Tema broj jedan, tema koja je najavqena na{im gledaocima ve_eras kao dominantna u ovoj emisiji, svakako je konstituisawe nove republi_ke vlade. Mnogo se pri_a o nekakvim tajnim pregovorima izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti_ke partije Srbije. Da odmah razjasnimo ` da li je bilo ikakavih tajnih sastanaka i pregovora sa socijalistima? U Srbiji se mnogo ceni tajanstvenost. Ovde je nije bilo. Od razgovora, od konsultacija sa predsednikom Srbije, gospodinom Milutinovi}em, nije bilo nikakvih tajnih, posrednih, javnih i neposrednih kontakata izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti_ke partije Srbije. A sve to {to se po novinama pojavquje, u slu$bi je proizvo|ewa senzacija kako bi se pove}ao tira$. Da li }e do}i do, kako se pri_a, istorijskog sporazuma izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti_ke partije Srbije ` to interesuje, zaista, sve gra|ane u na{oj zemqi. Ta _iwenica se koristi da se pove}a tira$ objavqivawem izmi{qotina, {to je mo$– 270 –

da i normalno, ali ja sam ovde da ka$em kako stvari zaista stoje. Da se vratimo na to kako je zaista bilo i da poku{amo da razjasnimo neke nedoumice koje, o_igledno, mnogi qudi u Srbiji imaju. Kako su izgledale konsultacije kod Milana Milutinovi}a? <ta ste konkretno predlo$ili i kako je on reagovao? Uop{te, kakva je bila atmosfera na tom susretu? Atmosfera je bila opu{tena, razgovarali smo otvoreno. Ja sam na konsultacije oti{ao sa gospodinom Milanom Mikovi}em, {efom na{eg poslani_kog kluba u Republi_koj skup{tini. Predsednika Republike upoznali smo sa zahtevima Srpskog pokreta obnove. Naime, jasno smo mu stavili na znawe da mi nemamo ni{ta protiv sporazuma i zaista mislim da bi to bio istorijski sporazum, ali mislimo da do wega ne mo$e da do|e, a da se prethodno ne sa_ini programski sporazum. Ja sam ponudio teze za jedan takav program koji bi, garantovano i veoma brzo, u najkra}em roku, pokrenuo Srbiju iz ovog $ivog blata i zahvaquju}i kome bi po_eo proces op{teg oporavka i preporoda. Zato sam i predlo$io da se taj program, ako se usaglasimo oko wega, zove program dr$avnog i narodnog preporoda. Zna_i ` ne}e biti vlade nacionalnog jedinstva koju levica _esto pomiwe? Kakvo jedinstvo? Jedinstvo oko nejedinstva ne mo$e da postoji. Ako socijalisti biju u klin a mi u plo_u ` ne mo$e tu biti nikakvog jedinstva. Ako sutra formiramo vladu koja bi proizvodila uredbe i dekrete, antitr$i{ne i antidemokratske, kao {to je ova nedavna uredba o zavo|ewu takozvane finansijske discipline, onda ` |avo odneo takvu vladu i takvo jedinstvo. Najpre, korenita promena i politi_kog i ekonomskog sistema u zemqi. Potom, puna borba, i to brza i odlu_na, protiv kriminala, protiv pqa_ke, saradwa sa me|unarodnom zajednicom, ukqu_ivawe na{e zemqe u sve me|unarodne organizacije, institucije, jedna hrabra, odlu_na i mudra diplomatska ofanziva na{e dr$ave, kako bi se ponudio dijalog Albancima na Kosovu i Me– 271 –

tohiji, pa ako ga odbiju, onda sva odgovornost i pred Srbijom i pred svetom pada na wih i, naravno, puno i bezuslovno po{tovawe Dejtonskog sporazuma, primena Dejtonskog sporazuma, ukqu_uju}i tu i prihvatawe saradwe sa Ha{kim tribunalom. Prihvatawe jednog ovakvog programa garantovano otvara sva vrata na{oj zemqi u sve me|unarodne organizacije. Dolazi, u najkra}em roku, odgovorno tvrdim, do opro{taja ili odlagawa najve}eg dela na{eg inostranog duga, dobijamo zna_ajna finansijska sredstva u vidu povoqnih kredita, u toku ove godine postajemo _lanovi Saveta Evrope, pada spoqni zid sankcija. Vi ste predlo$ili nekakvu vrstu deklaracije o nacionalnom pomirewu. <ta ona podrazumeva s obzirom na to da je Srbija ve} pedeset godina podeqena na „levu” i „desnu”? Mo$da je to eksplicitno jasno svima, ali definitivno postoje problemi _ak i oko imenovawa ulica, oko dr$avnih praznika. Nisu samo u pitawu ulice, nisu samo u pitawu praznici. To je, prosto, jedan odraz onoga {to se doga|a u na{im du{ama, u na{oj svesti. Srbija je jo{, bez potrebe, podeqena nekakvim sukobima koji pripadaju davnoj pro{losti, podeqena ishodom gra|anskog rata u Srbiji. Mi insistiramo da Skup{tina Srbije, ukoliko se sve ovo prihvati, proglasi sve_ano, recimo uo_i izbora i progla{ewa nove vlade, deklaraciju o nacionalnom pomirewu. Da tu, naprosto, jasno i glasno ka$emo da zatrpavamo sve rovove i mr$we iz pro{losti. Neka oni pripadnu istoriji, a da se Srbija okrene budu}nosti, demokratiji i nacionalnom jedinstvu. Sada imamo izuzetno te{ku situaciju. Apatija i bezna|e vladaju Srbijom. Naciji je potrebna injekcija, energija, jedan podstrek da se iz ovoga trgnemo. Situacija je dramati_na, opasna. Evo, recimo, jedan primer: svake godine prira{taj stanovnika u Srbiji daju iskqu_ivo Albanci, Romi i Muslimani. <to se nas Srba ti_e, mi u svojoj ro|enoj zemqi Srbiji mnogo _e{}e umiremo nego {to se ra|amo. Ovaj rat je dodatno naneo zna_ajne mentalne i du{evne rane svakome od nas. Pode– 272 –

qeni smo partijski: odnosi me|u strankama su kao odnosi me|u du{manima. Tu su jo{ partizansko-_etni_ki sukobi. Naprosto, nemamo vi{e prava da jedni u drugima gledamo neprijateqe. Svi su se drugi u ovoj Evropi izmirili. Moramo da se izmirimo i mi. I mi na tome insistiramo. Predlo$io sam predsedniku Milutinovi}u i progla{ewe ustavnog zakona o dr$avnim praznicima. Dakle, neka stranke slave ideolo{ke praznike, ali nacionalni i dr$avni praznici da budu praznici koji na isti na_in izazivaju entuzijazam, odu{evqewe, ponos i kod Srba koji su socijalisti i JUL-ovci i kod Srba koji su SPO-ovci, koji su radikali, koji su demokrate... Dakle, da nam praznik bude ne{to {to nam je svima na isti na_in svetiwa. I oko _ega ne bi bilo mogu}nosti da ikada bude sukoba u budu}nosti... Naravno. Recimo, sada je dan dr$avnosti 28. mart. Mi ne mislimo da je to sre}an dan. Srbija nije tikva bez korena. Nismo mi Hrvatska, ni Slovenija, pa da smo dr$avnost stekli raspadom Jugoslavije. Na{a istorija meri se vekovima i, u tom pogledu, mi smo predlo$ili da se slave Bo$i}, Uskrs, Nova godina, 1. maj, i da Republika Srbija, kao dan svoje dr$avnosti, slavi datum koji }e biti izabran izme|u ova dva ` 16. april ili 2. februar. <esnaestog aprila 1346. godine u Skopqu je krunisan Car Du{an. To je bio najve}i uzlet na{e dr$ave, na{e slave. U svima nama $ivi mit te Srbije koja je tada bila perjanica vizantijske snage, kulture i na{e nacionalne mo}i. Drugi februar je datum kada je u Ora{cu odr$ana Kara|or|eva skup{tina i kada je doneta odluka da se dignemo na ustanak protiv Turaka. Sve u novijoj istoriji {to se desilo sa nama proisteklo je, izniklo je, iz tog 2. februara. Ja ne verujem da ima Srbina, bio komunista, ne bio komunista, kome na isti na_in nije drag Car Du{an i Kara|or|e. Kako reagujete na onaj plakat kojim je oblepqen Beograd, na kojem se pozivate Vi i <e{eq na jedinstvo i ru{ewe postoje}eg re$ima u Srbiji? Ne}u da govorim ko ga je pisao, iako to znam. U svakom slu_aju, ime onoga koji napi{e plakat a ne potpi– 273 –

{e ga jeste ` kukavica. Prema tome, {ta neke kukavice anonimno pi{u apsolutno me ne zanima, ne}u to ni da pro_itam. Bulumenta koja je razvalila jednu pobedni_ku varijantu, koaliciju „Zajedno”, sada cini_no predla$e nove saveze, bez wih a za wih. Ne}u to da komentari{em.

– 274 –

CRKVA ZADU<NICA
(Ravna Gora, 9. maj 1998.)

Osve{tasmo, evo, crkvu velikomu_enika Georgija, na planini srpskih novomu_enika. Ovo je crkva zadu{nica za |enerala Dra$u i wegovu Vojsku. Od trenutaka |eneralovog ubistva, ona se zidala sama i ona mora da podigne i okrepi sve nas. Danas, 9. maja 1998. godine, sve_anim paradama ili akademijama ili topovskim salvama, u Moskvi, Va{ingtonu, Londonu i Parizu bi}e obele$eno gordo se}awe Velikih Saveznika na 9. maj 1945. godine, kada je feldmar{al Kajtel potpisao kapitulaciju Nema_ke. Ne verujem da }e ni u Moskvi, ni u Va{ingtonu, ni u Londonu, ni u Parizu biti odata zahvalnost srpskom |eneralu Mihailovi}u za nemerqivi doprinos savezni_koj pobedi. Da nepravda bude jo{ ve}a, niko se danas ne}e pokloniti prvom gerilcu Evrope ni na zvani_nim dr$avnim skupovima u wegovoj Otaxbini. Kao da $ivimo u svetu i vremenu u kome nepo{tewe ubija qudsko pam}ewe. Ubija, ali niko ne mo$e ubiti ono {to je zapamtila Srbija i {to je zapamtio Bog. Po Hristovom zakonu, nevina $rtva je najve}i i kona_ni pobednik. Ovom Crkvom i ovim istinoqubivim narodom na ovoj Gori, |eneral Mihailovi} je zbog svog nevinog raspe}a, danas nadvisio slavu i svojih velikih ratnih saboraca @ukova, Rokosovskog, Ajzenhauera, De Gola, Montgomerija... Da su $ivi, oni bi danas bili ovde, da odaju najvi{e po_asti |eneralu mu_eniku.
– 275 –

Ali Ajzenhauer, @ukov, De Gol, Montgomeri i Mihailovi} su u grobu, a nacizam se podigao iz groba. Ve} je zavladao Hrvatskom, a sa istim apetitima iz 1941. nadire i preko Prokletija da potopi i na{e Kosovo. U ime Evrope i SAD, ru{e se temeqi Poveqe Ujediwenih nacija i promovi{e hitlerovski princip nekakve krvne monolitnosti. ^emu, onda, dana{we proslave u Moskvi, Va{ingtonu, Parizu i Londonu? Da li Kajtelov potpis kapitulacije nacizma uop{te va$i? Za nas, sledbenike |enerala i ove planine, me|e Srbije su nepromenqive, a Srbija je otaxbina qudskih a ne plemenskih i krvnih na_ela i zakona. Sva_ije i gra|ansko i kulturno i versko pravo mora biti na isti na_in po{tovano. Od svojih predaka nasledili smo zavet: „Brat je mio koje vere bio”. Na ovu srpsku narodnu poslovicu podse}am namerno danas, kad se {irom na{eg kontineta proslavqa i Dan Evrope.

– 276 –

SRBIJA JURI KA PROVALIJI
(Glavni odbor SPO, 23. maj 1998.)

Glavni odbor Srpskog pokreta obnove dao je bio saglasnost za na{ ulazak u Vladu Republike Srbije, pod uslovom da to bude vlada odlu_nih, hrabrih, korenitih reformi i politi_kog i ekonomskog sistema, Vlada brzog ukqu_ewa u me|unarodnu zajednicu, Vlada pomirewa sa Evropskom unijom i me|unarodnom zajednicom, ali i Vlada nacionalnog pomirewa i jedinstva u srpskom narodu. Kao {to vidite, Srpski pokret obnove u toj vladi nije. To zna_i da je odbijeno sve ono skup{tinsko na _emu smo insistirali, a u Vladu, tek radi puste vlasti, nismo hteli i ne}emo nikada, jer na{ Program i nova Srbija, za koju se borimo, nisu na prodaju. Na Kosovu i Metohiji gine se svakodnevno. Velikoalbanski nacizam i terorizam smatraju da je ovo wihova posledwa {ansa da krenu u komadawe Srbije i da nam otmu Kosovo. Umesto o_ekivanog ukidawa spoqnog zida sankcija, zavedene su nam dodatne sankcije. Nema nikakvih stranih investicija, koncesija, kredita, privreda je tako re}i stala, ekonomija je na izdisaju, oko 80 odsto zaposlenih u Srbiji bukvalno je na ivici gladi. Polo$aj penzionera svakim danom sve je gori i gori, desila se i ona devalvacija, dinar je izgubio 50 odsto od svoje vrednosti. Uz sve ove muke, opasno su zategnute politi_ke strasti unutar Crne Gore i kre}u se rubom _ak i mogu}eg bratoubila_kog obra_una.
– 277 –

Istovremeno, zategnute su politi_ke tenzije izme|u zvani_nog Beograda i zvani_nog Cetiwa, do te mere da prete i jedinstvu savezne dr$ave. Oni koji su u{li u vladu hvali{u se da su, kao stranke, na ogromnom dobitku. Oni koji su bojkotovali izbore u Srbiji, tako|e, larmaju da su na ogromnom dobitku. Od strana_kih uskih interesa i ta{tina, ne vidi se Srbija i ne vide se wene muke. Upravo u ovim danima najve}ega propadawa zemqe, onog dana tako re}i, kada je petnaestogodi{wi Dalibor Lazarevi}, u selu Veliko Kru{evo, u Dreni_kom kraju, izre{etan od strane albanskih terorista i nacista, JUL je na svojim proslavama prebrojavao koliko imaju novih _lanova i bavio se visokim raspravama o tome da li je srce i daqe na levoj strani ili se negde pomerilo. Upravo u ovim danima sprovodi se nasilno koncept pretvarawa Beogradskog Univerziteta i svih univerziteta u Srbiji u javna preduze}a, ili, kako to re_e gospodin Vojislav <e{eq, u zemqoradni_ke zadruge. Po tom nakaradnom projektu, Vlada preuzima pravo vlasnika, kao da ministri iz svog xepa izdr$avaju Univerzitet, kao da su ga nasledili od o_eva i dedova, pa po tom svojinskom pravu Vlada imenuje rektora, Vlada imenuje dekane, a te{ko dekanu koji ne bude imenovao profesore koji se budu svideli odre|enoj politi_koj partiji. To je kraj autonomije Univerziteta, to je kraj slobode nastave, nau_nog rada i mi{qewa. Po projektu ovog zakona, ve}u autonomiju ima Gradska _isto}a. Vlada Gradskoj _isto}i imenuje Upravni odbor, a Upravni odbor bira direktora. Kada je re_ o Beogradskom Univerzitetu, Vlada imenuje i upravne odbore, i dekane, i rektore, imenuje i razre{ava sve. Srbija, vrtoglavo, juri ka provaliji. Usu|ujem se predvideti da }e, za narednih nekoliko meseci, albanski separatisti na Kosovu i Metohiji raspolagati svojom vojskom, dobro naoru$anom i potpomognutom od mnogih iz sveta. Sada{wa crveno-crna koalicija u Srbiji vu}i }e poteze koji }e nas dovesti pred ultima– 278 –

tume mo}nih i pod wihove bombe, ako ne bude pameti u Beogradu. <to je najtragi_nije, i kad sve to bude vidqivo kao na dlanu, crveni i crni, kao i mnogi iz opozicije, pri_a}e o svojim strana_kim dobicima. A mi? Mi moramo i daqe _initi sve da spre_imo slom. Samo zbog Srbije, samo zbog Kosova, pregovarali smo i o na{em ulasku u Vladu Srbije. Program, koji smo ponudili, bio je Program odbrane od gubitka Kosova i jo{ mnogih nesre}a koje slede. Vreme }e pokazati koliko smo bili u pravu.

– 279 –

KOSOVO I MI
(„Srpska re_”, 27. decembar 1998.)

U godini koja dolazi i koja ozna_ava pretposledwu godinu dvadesetog veka, pred na{om nacijom i dr$avom nisu $eqe nego obaveze, podre|ene jednom jedinom ciqu da odbranimo Kosovo. Da odbranimo temeq narodne i dr$avne ku}e, izvor i simbol svega {to nas _ini Srbima i hri{}anima. Prva obaveza je ta da shvatimo da je za srpski narod ovo odsudna bitka i da smo u opasnoj vremenskoj oskudici. Zastavica na na{em _asovniku samo {to nije pala, a neprijateq ima vremena za bacawe. To zna_i da ono {to moramo raditi moramo uraditi odmah. Svako odlagawe i nojevsko zavla_ewe glave u pesak bi}e pogubno, i to nepopravqivo pogubno. Brzi potezi moraju biti uskla|eni sa stvarno{}u, a ne sa snovima ili verovawem u nagle svetske oluje i _uda. Sti{ajmo ose}awa. Bitku za Kosovo ne mo$emo dobiti besom i srcem, nego sadejstvom odlu_nosti i razuma. Raspadom Sovjetskog Saveza, a samim tim i Var{avskog pakta, u svetu je dramati_no poreme}ena ravnote$a sile i straha. Sjediwene Ameri_ke Dr$ave su danas jedina super sila na planeti. Taj kolos komanduje NATO paktom, odlu_uju}e uti_e na kretawa u Evropi, kao i na pona{awe Ujediwenih nacija. Rusija je u nevoqama ve}im od na{ih. Iznad Moskve se klati opasnost od pobune desetina miliona qudi pred _ijim se o_ima raspala jedna ogromna imperija i koji, za uzvrat, ne $ive ni{ta boqe, nego i gore. Primer ^e_enije ho}e da slede jo{ neki, pa Rusiji samoj preti tragedija mogu}eg raspada. Ta velika zemqa sve– 280 –

sna je svojih muka i ne re{ava ih hladnim ratom sa Amerikom i NATO paktom, nego nastoji da, uz podr{ku Amerike i Evrope, stane na noge, ma koliko nov_ana i ekonomska pomo} Zapada _esto biva i gorka. U sukobe sa Amerikom i NATO paktom ne ide ni Kina. Strpqivo i uporno, Kinezi zidaju svoj san da, jednoga dana, postanu svetska velesila. Ambicije super sile sve otvorenije iskazuje i ujediwena Nema_ka. Wen ciq je da ostvari ekonomsku i tehnolo{ku premo} u Evropi i da se, pre Amerike, sna$no ve$e za strate{ka bogatstva i tr$i{te Rusije. Preme{tawem prestonice u Berlin, u srce Pruske, odakle su uvek kretale velikogermanske $eqe, za sada odmerena politika i strategija Nemaca dobi}e na ubrzawu i nestrpqivosti. Svi|alo se to nama ili ne, ovo je stvarnost sveta u kome danas $ivimo. Bar tri dr$ave i Evropska unija, kao savez dr$ava, nastoje da ospore svetsku dominaciju Amerike i da joj postanu ravnopravni partner u svim svetskim poslovima. Niko od wih, me|utim, ne kvari odnose sa Va{ingtonom, jer procewuju da bi {teta bila ve}a od koristi. A mi? Ve} deceniju celu, nate$emo konop sa SAD, NATO paktom i Evropskom unijom. Ho}emo da im doka$emo da gre{e i da ih prisilimo da promene odnos prema Srbima i srpskom dr$avnom i nacionalnom pitawu. Od tog natezawa konopca, malaksale nam ruke, popucali dlanovi, pukla nam i raspala se ona velika dr$ava, posejani toliki grobovi, obesku}eni toliki qudi, izgubqeni mnogi krajevi u kojima su Srbi $iveli vekovima, proizvedena mora nesre}e i patwe... A na drugoj strani? Oni natezawe konopca sa nama nisu ni osetili. Prekinimo, smesta, to pogubno jakawe sa ja_ima od nas. Ne zavaravajmo se. U na{em svetu, na kraju dvadesetog veka, sve je mawe sile prava i pravde, a sve vi{e prava i pravde sile. Kopqa se slamaju na malima koji ne}e da prihvate ovakav poredak i koji ho}e da prkose.
– 281 –

Nismo mi ti koji smo obavezni da ispravqamo svetske krivine i uspostavqamo me|unarodni poredak prema pravdi i na{im $eqama. Na{a je obaveza da, u postoje}im okolnostima, radimo ono {to je najboqe za na{ narod i dr$avu. Potrebna nam je odlu_nost da mewamo ono {to mo$emo promeniti, hrabrost da podnosimo ono {to ne mo$emo promeniti i mudrost da razlikujemo to dvoje. Sporazumom Milo{evi}-Holbruk, u re{avawe kosovske drame ukqu_eni su SAD, NATO pakt i Evropska unija. To su snage koje vedre i obla_e u ovom svetu i vremenu. U sukobu sa tim silama ne mo$emo odbraniti Kosovo. U saradwi sa wima, sigurno }emo ga odbraniti i u_vrstiti u osna$enoj Srbiji. Da bi dobio male ustupke i koristi za Srbiju i svoj narod, kwaz Milo{ je qubio i skute i rukave i papu_e pa{ama i sultanima. Onaj ko vodi dr$avu i naciju mora da se pona{a kao velemajstor za {ahovskom tablom. Svi potezi i sve figure slu$e samo jednome: da se dobije partija. U odbrani Kosova, svi potezi, svi strana_ki programi, sve ideolo{ke strasti i sve li_ne sujete i surevwivosti na{ih glavara moraju biti podre|eni pobedi u bici za Kosovo. A da li se tako pona{amo? Ne, na $alost. Mnogi povla_e poteze _iji je ciq da se bitka ne dobije. Mnogima vrhunske vrednosti nisu ni Kosovo ni Srbija, nego su im vrhunske vrednosti wihove ideologije, liderske uobra$enosti, li_ne pohlepe za vla{}u i bahatost na {tetu nacije. Dok nam albanski teroristi ubijaju decu i narod na Kosovu, ceo mo}ni Zapad upire prstom na nas, zbog represivnih i {teto_inskih zakona o univerzitetu i informisawu. Doma}i nerazumnici pucaju od naprezawa da doka$u kako su to dobri zakoni. Do wihovih ostra{}enih mozgova ne sti$e misao da po Srbiju nije dobro ni{ta {to nanosi {tetu Srbiji, i ovde i u svetu. Jo{ se nije ni osu{ilo mastilo sa sporazuma Milo{evi}-Holbruk, a zvani_na dr$avna delegacija zapu– 282 –

tila se u Moskvu, da propoveda obnovu Sovjetskog Saveza i prisajediwewe na{e zemqe toj imperiji. Za po_etak, ponu|en je dr$avni savez sa Rusijom i Belorusijom. Zagovaraju}i nemogu}e i nude}i nemogu}e, ti neodgovorni qudi dodatno su zaboli trn u oko silama od _ijih odluka umnogome zavisi ishod na{e bitke za Kosovo. I koji je rezultat? Dok bahati i nezreli na{i politi_ari prodaju narodu maglu, guslaju}i o stvarawu pravoslavnog carstva, u Va{ingtonu prepravqaju Hilov dokument o Kosovu na na{u {tetu, a u Strazburu Ibrahimu Rugovi uru_uju visoku nagradu borca za qudska prava i demokratiju, nagradu koja, da ironija bude potpuna, nosi ime Rusa Andreja Saharova, _iji su koreni, po maj_inoj liniji, srpski i sa Kosova. Iskora_imo prema Evropi, bez parni_ewa i uslova. Promenimo se mi, da bi se promenili oni. Ako ne}e breg Muhamedu, onda mora Muhamed bregu. Evropske reforme u dr$avi osna$i}e dr$avu i postati na{ glavni saveznik u bici za Kosovo. Albanski separatisti i teroristi izgubi}e oslonac za svoje tvrdwe kako su prisiqeni da se bore za nezavisnost, jer Kosovo u Srbiji i Jugoslaviji nikada ne}e postati deo demokratske i bogate Evrope. ^im se mi zaputimo ka Evropi i Americi, na{i neprijateqi }e poskidati maske sa svojih lica i priznati da wima nije do demokratskih prava nego do ogoqenih nacisti_kih na_ela. Tog trenutka, okrenu}e i Evropu i Ameriku protivu sebe. Nau_imo ne{to od onog {to se zbiva u Makedoniji. Tamo Albanci _ine tre}inu stanovni{tva, ali ni Evropa ni Amerika ne razmi{qaju o formirawu albanske republike, _ak ni autonomije. Za{to? Zbog toga {to Skopqe nije u sukobu, nego u saradwi, sa Zapadom. Zbog toga {to Makedonci razumeju stvarnost i {to im krivo drve}e ne smeta da pogledom obuhvate _itavu {umu i prona|u u toj {umi svoj dr$avni i nacionalni interes. Sve dok mi ne budemo radili ono {to nam je korisno, ne o_ekujmo da }e to _initi drugi umesto nas.
– 283 –

1999.
Ulazak SPO u Saveznu vladu i brzi progon iz Vlade y Agresija NATO na Srbiju i Crnu Goru y Zlo_in na Ibarskoj magistrali
y

SPO ULAZI U SAVEZNU VLADU
(Konferencija za novinare, 19. januar 1999.)

Srpski pokret obnove prihvatio je poziv da u|e u Saveznu vladu. U te{kom vremenu najte$ih neda}a po na{ narod i dr$avu prihvatili smo se velike obaveze da pomognemo u re{avawu tih velikih problema, a obaveza iznad svih obaveza jeste o_uvawe na{e dr$ave, o_uvawe na{eg Kosova i Metohije. Da bismo uspeli u svemu ovome, u _emu nastojimo svom snagom Srpskog pokreta obnove, i bore}i se u postoje}im okolnostima kakve jesu, smatramo da je potrebno, u najkra}em, u_initi slede}e i mi }emo se za to zalagati: Najpre, hrabro i odlu_no krenuti u korenite demokratske promene politi_kog i ekonomskog sistema u zemqi. Otklawati sve {to nas udaqava od Evrope, {to nas udaqava od demokratskog sveta, otklawati sve {to pravi nepotrebne nesporazume i sukobe izme|u na{e dr$ave i me|unarodne zajednice. @ivimo u vremenu kada su na{i odnosi sa me|unarodnom zajednicom, a pre svega sa mo}nim zemqama ovoga sveta, na najni$em stepenu. Zbog toga drugom velikom obavezom smatramo na{e opredeqewe i nastojawe da postanemo most za pretvarawe svih sada{wih nesporazuma na{e dr$ave sa SAD i EU u sporazume i da budemo istovremeno most za pretvarawe na{ih unutra{wih deoba i nesporazuma u sporazume i u pomirewa. <irom }emo biti otvoreni za uklawawe svih trenutnih nesuglasica izme|u Beograda i Cetiwa, za procese pomirewa i op{teg usagla{avawa zajedni_kih stavova oko zajedni_kog $ivota i zajedni_ke sudbine
– 285 –

Srbije i Crne Gore. Puna ravnopravnost Srbije i Crne Gore jesu jedna_ina istovetnih vrednosti i veli_ina, jedna_ina koja se ne mo$e podeliti, _ak i kada bismo $eleli da je podelimo. Zalaga}emo se svom snagom da postignemo sporazum oko Kosova i Metohije i sa onim Albancima koji do sada uporno odbijaju sporazum. Moramo dati svaku {ansu miru, razumu, qudskom dogovoru, i smatramo da je on mogu}. U tom pogledu, potrebna nam je velika podr{ka me|unarodne zajednice. Sporazum, demokratski i qudski, o Kosovu i Metohiji, mogu} je brzo na slede}im principima: Prvo, nema nezavisnog Kosova, nema velike Albanije. Drugo, nema Kosova kao tre}e republike. Tre}e, ima svega i mora biti svega {to se zove maksimum i qudskih i kulturnih i verskih i gra|anskih i politi_kih i autonomnih i specifi_nih i najspecifi_nijih prava svake nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, ne samo prema normama Poveqe UN nego prema vrhunskim demokratskim standardima i praksi ameri_ke demokratije ili bilo koje velike demokratije u svetu. U ime ovih hitnih i velikih obaveza, prihvatio sam i funkciju potpredsednika Savezne vlade, za me|unarodne odnose i spoqne poslove. U ime ovih istih te{kih obaveza, slu$be svom narodu i svojoj dr$avi prihvatili su se i moji najbli$i saradnici, _lanovi Predsedni{tva SPO, gospodin Milan Komneni}, gospodin Milan Bo$i} i gospodin Slobodan Nenadovi}. Molim vas, ne sudite po funkcijama, molim vas ne sudite ni po ovim mojim re_ima, molim vas sudite po onome {to }emo _initi, {to }emo poku{ati da u_inimo, za dobro na{ih gra|ana, za boqi $ivot, za preporod otaxbine. Ne mo$e se prevaliti deset hiqada koraka, ka$e jedna kineska poslovica, ako se ne u_ini makar prvi korak. Ponavqam, SPO nije u{ao u Saveznu vladu da bi branio i konzervirao postoje}e, nego da bi mewao postoje}e, da bi pomogao i pospe{io promene na boqe, da bismo izbegli agresiju i odbranili Kosovo.
– 286 –

MORAMO U RAMBUJE
(Konferencija za {tampu, 2. februar 1999.)

Prekosutra na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije poslanici SPO glasa}e za to da na{a dr$avna delegacija ide u Pariz na konferenciju. Za isti stav zalaga}e se i na{i _lanovi u Vladi Savezne Republike Jugoslavije. Ceo svet tra$i da idemo na konferenciju u Rambuje. Odbiti, zna_ilo bi opet navu}i ceo svet protiv nas, a, s druge strane, zna_ilo bi i odbiti i}i u Pariz da se brani dr$ava, da se brani Kosovo i Metohija. Mislim da na to nemamo pravo. Mislim da nije dovoqno samo re}i: „Moramo braniti Kosovo”. To nije sporno, ali mi moramo jasno i glasno kazati da smo du$ni da odbranimo Kosovo. Ne mo$emo odbraniti zemqu, ne mo$emo odbraniti Kosovo u nesporazumu i u sukobu sa celim svetom. To je van svake sumwe, pa ako je van svake sumwe, onda se ne igra partija koja se unapred gubi. Nije, me|utim, dovoqno samo oti}i u Pariz. Albanci su ve} najavili delegaciju u kojoj su wihovi najpoznatiji qudi. Oni {aqu najja_u ekipu. Sticajem okolnosti, svi ti qudi koji }e predstavqati Albance poznati su u svetu. Mislim da mi u Pariz moramo da po{aqemo delegaciju sastavqenu od veoma odgovornih, mudrih qudi, koje svet poznaje. Tolerantnih qudi koji }e braniti i zastupati _iwenice o Kosovu i Metohiji, o na{oj dr$avi, jezikom i stilom koje svet prihvata i razume, qudi koji ne}e do$iveti nijednog trenutka Parisku konferenciju kao {ansu za nekakvo provocirawe sukoba sa Evropom i Amerikom, niti }e tamo i}i kao kavgaxije i megdanxije.
– 287 –

PRIHVATIMO TRUPE UJEDIWENIH NACIJA
(Iz intervjua datog TV „Palma plus” u Jagodini, 19. februar 1999.)

Na{ osnovni zadatak je dobar politi_ki sporazum u Rambujeu. Moramo, me|utim, razmi{qati ko }e sprovoditi taj sporazum. Ko }e razoru$ati albanske teroristi_ke formacije, ko }e im skinuti uniforme i ambleme, ko }e ih raspustiti. Ako na{a policija krene sama, ne}e li teroristi to iskoristiti za nova krvoproli}a, sukobe i ubistva na{e dece na Kosmetu, da bi minirali politi_ki sporazum. Ako neko drugi to ho}e da obavi i nudi se da umesto nas razoru$a teroriste, onda razmislimo o tome. Mi nismo _lanica NATO pakta, ali na{ ciq mora da bude da u|emo u Evropsku uniju i NATO pakt. Me|utim, mi jesmo kao dr$ava _lanica Ujediwenih nacija i OEBS-a. Dogovorimo se sa me|unarodnom zajednicom o hitnom, najboqem re{ewu za primenu tog sporazuma. Ja rizikujem da me neke la$ne patriote optu$e za defetizam zato {to iz Jagodine ne pozivam Srbiju, zemqu jedinaca, zemqu iznurenu sankcijama, da u|e u vojni sukob sa _itavim svetom. Ali najlak{e je danas dati $ivot za Srbiju i Kosmet. Srbiji je danas potrebna hrabrost, a woj je ime mudrost. Bolno je, posle svega, sesti za isti pregovara_ki sto sa onima koji su nam napravili Kle_ku, sa onima koji su nam poubijali decu u Pe}i, sa onima koji nas rasku}i{e na Kosmetu, ali ustupci te vrste u ime budu}nosti ovog naroda jesu hrabrost i juna{tvo. Na $alost, neki bi u Srbiji hteli da nam Kosovo bude usre}eno kao {to su usre}ili Srpsku Krajinu. Setite se buke tih la$nih patriota
– 288 –

oko plana „Z-4”, a danas Srbi u Hrvatskoj sawaju taj plan i nekada }e se na srpskim univerzitetima izu_avati jedno zlo vreme u kome su budale nagovorile jedan narod na samoubistvo i nesre}u i odgovorile ga od sjajnog dokumenta, u ime la$nog patriotizma od koga ova zemqa ve} desetak godina zadobija samo rane, samo poraze i nesre}e. Evropa je jedinstvena u oceni da, nakon sporazuma u Rambujeu, moraju biti ukinute sankcije Jugoslaviji i stvoreni uslovi za ukqu_ewe na{e zemqe u evropske i me|unarodne organizacije i forume. Naravno, nu$an je jedan uslov, koji zavisi od nas, a on glasi da se unutra{wa politika na{e zemqe promeni, jer na{e gre{ke Srbiju slabe i iznutra. Velikoalbanska ideja i velikoalbanski terorizam dobili su krila u me|unarodnoj propagandi posle dono{ewa {tetnih i nepotrebnih zakona u Republici Srbiji koji su vezani za informisawe i Univerzitet. Najavquje se, tako|e, partijski zakon o sudstvu. Umesto da svoje zakone harmonizujemo sa zakonima Evrope, meni se _ini da po ne_ijoj kratkoj pameti i ideolo{kim inatima neki namerno $ele da uni{tavaju Srbiju i vezuju joj ruke pred svetom. Ako i sudstvo bude ba_eno pod noge, kao {to je to ura|eno sa informisawem i Univerzitetom, nemojmo govoriti da je Amerika kriva {to protestuje protiv toga.

– 289 –

PISMO SLOBODANU MILO<EVI>U
(5. mart 1999.)

Po{tovani Gospodine Predsedni_e, U danima konsultacija oko mogu}eg ulaska SPO u Saveznu vladu, javno sam izneo na{ program odbrane Kosova i Metohije i uru_io sam Vam taj dokument, kome niste ni{ta prigovorili. U ovim dramati_nim okolnostima, kad se rat nadvija iznad Srbije, $elim da ponovo istaknem da mi Kosovo i Metohiju, u sukobu sa NATO paktom i celim svetom, ne mo$emo odbraniti. Ponavqam, istovremeno, ono {to sam Vam nekoliko puta i usmeno rekao: suverenitet i teritorijalna celovitost Srbije i SR Jugoslavije, svestrana za{tita srpskog naroda i srpske crkve na Kosmetu, kao i puna za{tita svih ostalih nacionalnih zajednica i gra|ana Kosova koji prihvataju Srbiju za svoju dr$avu, brane se, pre svega, dobrim politi_kim sporazumom. Ako je sporazum povoqan po nas, ne mo$e ga pokvariti primena sporazuma. Ako je nepovoqan po nas, ne mo$e ga bilo koja primena u_initi povoqnim. Mudrost i odgovornost pred sudbinom Kosova i Otaxbine zahtevaju i bolne ustupke i $rtve, kako bi se dobila partija, kako bi se odbranilo Kosovo. Toj odbrani du$ni smo da podredimo strana_ke i li_ne interese, rizike i strahove. Ne mo$e ni jedna stranka biti pobednik nad izgubqenim Kosovom, niti i jedan pojedinac mo$e biti gord posle gubitka Kosova. Jedan partijski firer, koji ovih dana tuma_i zvani_ne stavove, javno je obelodanio strategiju po kojoj
– 290 –

mi moramo pasti pod bombe NATO pakta i u}i u rat sa NATO paktom, kako bismo, posle toga, Kosovo prepustili okupatorima, zakliwu}i jo{ nero|ene Srbe da, jednog dana, u dalekoj budu}nosti, oslobode Kosovo. On re_e da bismo, na taj na_in, ponovili $rtvu Lazarevu i $rtvu kosovskih vitezova od pre {est vekova. Zaboravio je, me|utim, neke „sitnice”. Lazar nije i{ao na Kosovo sa ciqem da bitku izgubi, nego da je dobije, i mo$da ta bitka, zaista, u vojni_kom smislu, nije za nas ni bila izgubqena. Najva$nije je, me|utim, to da se ni Lazar, ni Bogdan, ni Bogdanovi sinovi, ni Milo{, ni Milan, ni Ivan, niti i jedan od velmo$a i vitezova nisu $ivi vratili sa Kosova. U odbranu Svete zemqe uzidali su svoje glave. Osim toga, sastavni deo Lazareve kosovske $rtve je i ono {to se de{avalo posle velike pogibije na{ih vitezova. Radi odbrane naroda u vazalnoj dr$avi, Lazareva udovica ide u monahiwe, svoju k}erku {aqe Bajazitu u harem, Marko Kraqevi} postaje turski pla}enik. A, sada, ono najstra{nije. Nikako ne verujem da ste i Vi, Gospodine Predsedni_e, spremni na plan o istrebqewu Albanaca. Srpski narod bi, tim zlo_inom, navukao na sebe genocidnu ko{uqu za sve vekove unapred. Vi, sigurno, znate {ta bi se desilo u slu_aju da pristanete na ludilo. Cela planeta digla bi se protiv nas i, veoma brzo, svet bi regrutovao stotine hiqada vojnika i stra{nu tehniku za invaziju i okupaciju Srbije. Napali bi nas sa svih strana, istovremeno. Iz Albanije, Makedonije, Bosne, Hrvatske, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, sa nebesa. Ne smem ni da zami{qam koliko bi Srba izginulo. Znam samo da bismo bili okupirani i raskomadani, da bi stranci po Srbiji lovili ratne zlo_ince, i da niko u svetu celom za nama ne bi pustio ni suzu. Sve sam zalo$io za odbranu Kosova. I SPO, i sebe, i pravo na gordost. I rekao sam, Vama i svima, javno: neka izgube i SPO i Vuk, samo da odbranimo Kosovo, i od– 291 –

bijam svaku vlast, i strana_ku i li_nu, po cenu gubitka Kosova. Molim Vas, u ime Srbije, u ime Kosova, u ime dana{wih Srba i u ime jo{ nero|ene srpske dece, da Vas ne omame, ne opjane i na nacionalno samoubistvo ne navedu ovi freneti_ni aplauzi i klicawe Vama, na skupovima gde se Srbija poziva u rat sa svetom. Nije ta_no da bi snage UN bile okupatorske i da ne bismo mogli da ih vi{e nikada uklonimo sa na{eg Kosova. Posle tri godine, posle razoru$avawa U^K, neka bratska Rusija u Savetu bezbednosti UN stavi veto na produ$etak mandata tih snaga i one }e morati da odu. One }e, u svakom slu_aju, oti}i, _im bude izvesno da Kosovo iz Srbije ne mo$e oti}i. Ba{ uz pomo} „okupatorskih” stranih trupa, Tu|man je utvrdio suverenost Hrvatske. U _emu je onda spor? Na{e zakletve da }emo mi razoru$ati U^K i uspe{no primeniti politi_ki sporazum nisu ubedqive. Ova dr$ava nije uspela da razoru$a pitomce Velike Albanije za sve vreme od 1945. godine. Mo$da smo imali {ansu da to u_inimo u julu pro{le godine, kada je SPO predlo$io progla{ewe ratnog stawa, op{tu mobilizaciju i muwevitu akciju, pretragu terena, od ku}e do ku}e. To nije prihva}eno. Posle toga, u okolnostima nepovoqnim po nas, Vi ste u oktobru postigli sporazum sa Holbrukom, koji je ukqu_io i zna_ajno smawewe na{ih snaga dr$avne odbrane. SPO je taj sporazum podr$ao, kao nu$no zlo u okolnostima kad su nam bombe NATO pakta visile nad glavom, ali mi sada U^K ne mo$emo da razoru$amo. ^ak, i ako mo$emo, ne mo$emo. Za{to? Zato {to }e, po komandi, _itava albanska naseqa krenuti u planine, {to }e svet biti suo_en sa potresnim scenama izre$irane „humanitarne katastrofe” i {to }e nam biti prire|ene mnoge zamke zlo_ina nad civilima, kao u Ra_ku. Mo$ete Vi, Gospodine Predsedni_e, da sasvim izolujete moj glas, mo$ete da me bojkotujete, mo$e i to da dr$avna televizija Srbije ignori{e ono {to radim, ne dajem ni prebijene pare za sve to. Nisam prihvatio
– 292 –

ovu funkciju ni zbog kabineta, ni zbog televizije, niti zbog plate, koja mi ne treba i koju ne}u da primam. Sve ovo, pa i poni$ewa koja trpim i zbog kojih se nikome ne jadam, prihvatio sam zbog odbrane Kosova i Srbije. Zbog odbrane, a ne zbog gubitka, poraza i sramote.

– 293 –

DAN UO^I AGRESIJE
(Konferencija za {tampu, 23. mart 1999.)

Od toga {ta }e danas da odlu_i i zakqu_i Skup{tina Srbije, zavisi umnogome, {ta }e se narednih dana doga|ati i kakva }e biti sudbina mira, rata i svega ostalog. Zavr{ni tekst politi_kog sporazuma iz Rambujea nije dobar. U tom tekstu, na nivou principa sve je u redu. Na nivou osnovnih napomena i uvodnih na_ela ` sve je, tako|e, u redu. Ima, me|utim, nekih odredbi kojima se pod noge bacaju principi Kontakt-grupe i kojima se Kosovu i Metohiji daju ovla{}ewa koja pripadaju tre}oj republici, a na nekim mestima daju se i ovla{}ewa koja pripadaju nezavisnoj dr$avi. Mora se hrabro i odlu_no iskora_iti ka kompromisu. Smatram, i to je stav SPO, da danas Skup{tina Srbije mora da usvoji zakqu_ke koji bi bili kratki, jasni, i koji bi pre svega bili nameweni ne doma}oj javnosti, jer doma}a javnost ne ugro$ava Kosovo i Metohiju, nego velikom i mo}nom svetu koji se sprema na zlo_in i agresiju na na{u zemqu. U _emu bi se sastojao taj na{ hrabri iskorak ka kompromisu? Da izrazimo odlu_nost i spremnost da odmah potpi{emo zavr{ni dokument iz Rambujea, pod uslovom da se iz wega izbace odredbe koje Kosovu daju status tre}e republike ili nezavisne dr$ave. Trebalo bi da i to danas ka$emo: na{a dr$ava bi}e spremna za sporazum o primeni politi_kog sporazuma, ukqu_uju}i i strano u_e{}e u wegovoj primeni, s tim da mandat tim snagama i celom tekstu tog sporazuma o primeni bude dat od strane Saveta bezbednosti UN,
– 294 –

vlade na{eg sveta, kakav je da je. A ne od strane ni jedne vojne, regionalne organizacije, pa ni NATO pakta. Ukoliko bi u ovom smislu danas istupila Skup{tina Srbije, hrabro i odlu_no, sa odre|enim zakqu_cima, verujem da bi se upalila svetla u tunelu i da bi na iskorak dobre voqe sa na{e strane bilo odgovoreno i dobrom voqom sa strane Kontakt-grupe i SAD. SPO, me|utim, nema parlamentarnu ve}inu. Zakqu_ci }e biti onakvi kako budu hteli koalicioni partneri koji imaju ve}inu. Ako zakqu_ci Skup{tine Srbije danas budu takvi da posle wih budu zatvorena vrata za ove kompromise na kojima insistiramo, ukoliko zemqa bude napadnuta, ceo SPO }e zemqu braniti. Ginu}emo, odbijaju}i agresora, bore}i se protiv wega i brane}i Kosovo. Ali, kad sve pro|e, bi}e ispostavqen ra_un onima koji izme|u dva puta budu odlu_ili da se izabere gori. Ne}e niko imati pravo da ka$e da je to bio ponosniji put. Nad izgubqenim Kosovom niko ne}e imati pravo da pomene re_ ni gordost ni ponos.

– 295 –

PROTIV SMRTNE KAZNE I PREKIH SUDOVA
(Konferencija za {tampu, 30. mart 1999.)

Na{ narod i na{a vojska juna_ki odolevaju agresiji NATO pakta. Milioni qudi u SR Jugoslaviji suo_eni su sa u$asnim posledicama uzastopnog, tako re}i svakominutnog bombardovawa od strane najja_e vojne armade na svetu. Najve}a nesre}a, me|utim, doga|a se na Kosovu. Kosovo i ono {to se danas doga|a na Kosovu, jeste najve}a optu$nica protiv stratega ove agresije. @elim da podsetim da je NATO krenuo u agresiju na na{u zemqu sa obrazlo$ewem da spre_i mogu}u humanitarnu katastrofu na Kosovu. U agresiju su krenuli u trenutku kada na Kosovu i Metohiji uop{te nije bilo izbeglica, ni albanskih ni srpskih. Takvo obja{wewe poslu$ilo je direktno kao poziv Albancima da kreiraju humanitarnu katastrofu, da formiraju izbegli_ke kolone, da idu u zbegove, da se upu}uju prema Albaniji, prema Makedoniji, prema Crnoj Gori, gde su ih _ekale kamere svetskih medija i gde su uplakanim glasom saop{tavali svetu da je humanitarna katastrofa tu i da je opravdano bombardovawe na{e zemqe. Takav razvoj doga|aja uspalio je strasti na terenu. Nije trebalo niko da obja{wava, jer je to Srbima odmah bilo vidqivo, da se NATO pakt pojavquje u ulozi vojnog servisa albanskih terorista. ^im su pale prve bombe na Kosovu, vo|a albanskih terorista i {ef wihovog takozvanog pregovara_kog tima u Rambujeu i Parizu, Ha{im Ta_i, javno je pozvao sve Albance na oru$je i na etni_ko _i{}ewe Srba, obe}avaju}i da }e uskoro do}i i kopnene trupe NATO pakta i da }e Kosovo postati nezavisno. U tome su ga direktno podr$ali strate– 296 –

zi NATO pakta, tvrde}i da }e wihova vojna armada do temeqa da razru{i vojnu snagu Jugoslavije i da }e posle toga pristupiti direktnom trenirawu, naoru$avawu albanskih terorista, kako bi od wih formirali jednu respektabilnu armiju. Samo bombardovawe izazvalo je stvarnu katastrofu. Od bombi i u$asa, u toj pomr_ini, po_eli su da be$e svi. I Srbi i Albanci. Svet, me|utim, pri_a samo o albanskim izbeglicama, o wihovim strahovima i wihovim $rtvama. Nema nikoga od novinara da sa_eka srpske o_ajnike, srpske besku}nike, koji tako|e u ovim danima masovno be$e sa Kosova. Nema nikoga da poka$e tela ubijenih Srba. ^itave familije su masakrirane u trenucima kada smo se na{li na udaru: sa nebesa NATO pakt, a na kopnu wihova peta kolona, wihove sada{we kopnene jedinice, teroristi_ke grupe takozvane OVK. Di$em, u ime Srpskog pokreta obnove, ali i u ime nekih generalnih principa, glas protesta protiv politike duplih standarda i protiv ove nevi|ene katastrofe koja se nanosi svima nama u ovoj zemqi i celom narodu na Kosovu i Metohiji. Za svakog izbeglicu, albanskog i srpskog, za svaku poru{enu ku}u, za svaku $rtvu koja je pala od momenta kada je po_ela agresija NATO pakta na na{u zemqu, direktno je odgovoran NATO pakt. Uvek, po pravu, posledice svake agresije snosi agresor. Di$em glas protesta protiv licemerja, hipokrizije i nemorala na svetskoj politi_koj sceni, protiv obja{wewa da sve ovo _ine da bi za{titili neke qude od patwe, da bi spre_ili humanitarnu katastrofu, a upravo su je izazvali. Istovremeno, podse}am ih da nisu prstom mrdnuli, ni suzu nisu pustili kada se pre _etiri godine, na ovim istim prostorima, odigravala najve}a mogu}a humanitarna katastrofa. Svet je bio suo_en sa u$asom, sa kolonom duga_kom preko 400 kilometara srpskih besku}nika, izbeglica, koji su pod udarima hrvatske vojske napu{tali svoje vekovne zavi_aje. Tada, za samo dva dana, o_i{}eno je nekoliko stotina hiqada Srba iz Hrvatske, a u toku rata celih 800.000
– 297 –

Srba. Nije NATO pakt tada pomislio da baci ni jednu bombu na Hrvatsku, niti je pretio Hrvatskoj bilo kakvim sankcijama. U ovom trenutku, dok bombe padaju na ovaj narod i na ovu zemqu, pod izgovorom da nas ka$wavaju sada zbog stvarne humanitarne katastrofe Albanaca, kriju od svoga javnog mwewa _iwenicu da bombarduju zemqu u kojoj se sad nalazi blizu milion srpskih izbeglica iz Bosne i Hrvatske. Zemqu koja je upravo $rtva jedne velike humanitarne katastrofe. @elim da napomenem jo{ ne{to. SPO se odlu_no suprotstavqa nekim idejama koje se ovih dana pojavquju u {tampi o formirawu nekakvih prekih sudova, uvo|ewu nekakvih smrtnih kazni. Odlu_no smo protiv toga. Mislim da svako u ovoj zemqi, svaki politi_ar, mora da se pokloni i da skine kapu pred ovim divnim narodom, pred na{im divnim vojnicima, koji uprkos svemu, uprkos siroma{tvu, nezaposlenosti i svemu ostalom {to nas godinama pritiska, iz sebe izvla_e maksimum onoga {to je qudsko, daju $ivote, sve, za odbranu otaxbine, i ne}e niko, niti sme iko iz nekih kabineta da preti nekakvim prekim sudovima. U ovim trenucima dramati_nim po na{u zemqu pokazalo se ne{to {to smo $eleli odavno da saznamo ` nema pete kolone u Srbiji! Mi Srbi svi smo u ovom trenutku kao jedan, svi smo jedna partija, svi smo jedna zastava i toj partiji i toj zastavi ime je Srbija i SR Jugoslavija. Sa svoje strane ja se poklawam ovom divnom narodu, vojsci, oficirima, svim braniocima otaxbine.

– 298 –

KRENIMO KA KOMPROMISU
(Konferencija za {tampu, 13. april 1999.)

Ulazimo, evo, u _etvrtu sedmicu od po_etka agresije NATO pakta na na{u zemqu. Smatram da odmah i hrabro treba krenuti ka kompromisu. Na{ ciq mora da bude da odbranimo Kosovo, da Kosovo bude u okviru Srbije, u okviru Jugoslavije, da ima veoma visoki stepen lokalne samouprave, autonomije, specifi_ne samouprave, specifi_ne autonomije, najvi{a demokratska prava za sve, na bazi pune ravnopravnosti svih gra|ana i nacionalnih zajednica. To nije sporno. Nije sporno ni to da mi $elimo da se izbeglice vrate. Nije sporno, u ovom trenutku, ni sa stanovi{ta agresora ni sa stanovi{ta velikih sila koje ne u_estvuju u agresiji, da je Kosovo u Srbiji i da u Srbiji nema mesta za veliku Albaniju. Svuda tamo gde na{i stavovi i stavovi tog velikog i mo}nog sveta nisu do kraja podudarni, mimo ovih ta_aka, smatram da treba apsolutno iskora_iti ka kompromisu, jer je u interesu ove zemqe da agresija bude {to pre prekinuta. Mislim da niko u ovoj zemqi nema pravo da nojevski zabija glavu u pesak. I mislim da moramo da iskora_imo sa odva$nim politi_kim mirovnim inicijativama. Bojim se da su neki qudi u ovoj zemqi zaboravili koji su to bili ciqevi Srbije u ratu koji nam je nametnut. Neko sada zamewuje teze, formuli{e nove na{e ciqeve ` da moramo da trpimo bombe, da moramo da budemo $rtva jedne neprimerene agresije i zlo_ina sve dok ne oslobodimo Evropu, dok ne sru{imo NATO pakt, dok ne stvorimo nove Ujediwene nacije i dok ne
– 299 –

sru{imo novi svetski poredak. Oprostite, to ne smeju biti ratni ciqevi srpskog naroda. Mo$da sve to treba u_initi, ne bih imao ni{ta protiv da sve to padne, da bude preformulisano, na novi na_in organizovano, ali neka to rade Rusi, Kinezi, Indusi, neka rade drugi, ve}i i sna$niji od nas. Ratni ciq Srbije je da odbranimo ono {to je na{e, da odbranimo na{u dr$avu i da se u skladu s tim pona{amo. Pri_e da moramo da budemo bombardovani dok ne pobedimo besmislene su. Koga da pobedimo? Jesmo li mi ja_a strana? Nismo. Mi smo strana nevina, mi smo strana pravedna, i ve} nam se i priznaje mnogo od te na{e $rtve podnete u ime nevinosti i u ime pravednosti. Ja, u ovim uslovima kada je zemqa napadnuta, te{ko izgovaram _ak ime svoje stranke, ali se ponekad i ime stranke mora izgovoriti. Mislim da treba sada upozoriti da postoje politi_ke snage u ovoj zemqi koje ra_unaju da u 21. vek treba da u|emo na razvalinama potpuno uni{tene Otaxbine, pa da onda kolicima, a{ovima, lopatama, kao 1945. godine, pod petokrakama, uz iste pesme, uz istu ikonografiju, krenemo sa radnim akcijama da iznova gradimo komunizam. U 21. vek Srbija sa tim projektima ne sme u}i. Ima nekih kojima se mnogo $urilo da iskoriste ratno stawe da bi _inili neke stvari koje u normalnim okolnostima nisu smeli da _ine. @alosno je da se danas {irom Srbije ` dok ovaj na{ juna_ki, mu_eni_ki i divni narod, a mnogi nisu dostojni da se pozivaju na wega, na wegovu muku, na wegovu $rtvu i wegovu dobrotu ` udara na obi_nog, malog _oveka koji je stub Srbije. Pod firmom borbe protiv profiterstva, konfiskuju imovinu i osu|uju qude na vi{emese_ne kazne zatvora. U ime _ega to _ine? Tome se mora re}i NE! Mi po trgovima Srbije juna_ki pevamo protiv spoqne agresije, ali protiv unutra{we agresije ne verujem da }e neko mo}i odr$avati koncerte. Ne verujem da iko ima pravo da pognute glave gleda kako su po_ela ubistva i novinara. Ja se nadam da }e pokojni Slavko >uruvija biti prva i posledwa $rtva onih koji misle da ne mo$e da pro|e ni ovaj rat a da se ne isprovocira
– 300 –

srpsko-srpsko ubijawe. Mislim da se svemu ovome mora odlu_no stati na put. Nije ta_no da su uslovi ratnog stawa uslovi koji treba gra|ansku hrabrost i savest u Srbiji da stave pod bilo _ije noge. U ime Otaxbine, a gra|ani Srbije su wen oslonac, oni trpe bombe, oni su $rtve, ti gra|ani imaju pravo i na hrabrost i na predloge i na inicijative da se odbrani zemqa, da se odbrani ovo zbog _ega smo napadnuti, ali da preko te crte niko ne sme imati daqwe ambicije, koje su, _ini mi se, prili_no, prili_no opasne.

– 301 –

BUDIMO I JUNACI I QUDI
(Konferencija za {tampu, 20. april 1999.)

Upravo je zavr{ena velika slu$ba u Hramu Svetog Save u Beogradu, molitva za mir koju su slu$ili ruski i srpski patrijarh. Sasvim je sigurno da, {to se Boga ti_e, on je za mir, ali on o_ekuje i da mu se pomogne ovde na zemqi, da za mir budu i silni ovoga sveta i da u susret miru iskora_imo i mi koji smo $rtva wihove divqe sile. U tom smislu, zaista pola$emo nadu u predstoje}u misiju Viktora ^ernomirdina, specijalnog izaslanika ruskoga predsednika Borisa Jeqcina. Nadam se da nismo daleko od dana kada }e jedan vrhovni, jedini postoje}i sudija ovoga sveta doneti pravi_nu presudu i okon_ati ovaj rat i ovu nesre}u. Wegovo ime je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, koji je do sada zaobila$en i verovatno da nije zaobila$en Savet bezbednosti UN ove agresije na na{u zemqu ne bi ni bilo. Ne postoje nikakvi razlozi da se agresija na Srbiju i SR Jugoslaviju produ$ava sada sa nekim naivnim i nerazumnim obja{wewem, da se mora znati ko je pobednik i da bombardovawe i ubijawe Srbije mora da traje dok se ne proglasi pobednik. Ja mogu sada da proglasim pobednika. Na terenu sile prava pobeda je na{a. Na terenu prava sile pobeda je wihova i bila je wihova uvek. Mislim da je vreme, kona_no, da Rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom }e, nadamo se, biti uspostavqen trajan mir, mora da otkloni i porazi uzrok ovog rata i ove velike nesre}e. Mora Rezolucija Saveta bezbednosti UN, ako se ra_una na stabilan mir, na pomirewe izme|u Srba i Albanaca, na zajedni_ki $ivot, da po– 302 –

lo$i u grob projekte nezavisnog Kosova i velike Albanije na Balkanu i da osudi albanski terorizam kao izvr{ioca ovih opasnih projekata... Vidite, kada ovaj rat pro|e, a ja se nadam da }e brzo pro}i, mi }emo se morati pomiriti sa agresorima. Mirili smo se sa agresorima toliko puta u na{oj istoriji. Mi }emo morati da i u saradwi, ekonomskoj i ostaloj, sa dr$avama _ije su vlade donele odluku o agresiji na na{u zemqu, posle rata da obnavqamo Srbiju i Crnu Goru. Jedna stvar postoji koju }emo veoma te{ko obnoviti, a moramo je obnoviti, i to je mo$da najte$a posledica agresije NATO pakta. Bombe i rakete NATO pakta po Srbima i po Srbiji proizvele su u$asan stepen mr$we Srba protiv Albanaca i Albanaca protiv Srba. Mi smo Srbi. Mi u ovom ratu branimo svoju zemqu, branimo svoj narod. Ali, mi u ovom ratu na isti na_in moramo da branimo i svoj nacionalni obraz. Nije dovoqno da budemo samo junaci. Moramo biti i qudi. Ukoliko postoji i jedan jedini zlo_in koji se u ime srpskog naroda _ini na Kosovu i Metohiji protiv albanske sirotiwe, bez obzira koliko je ona zavedena i $rtva albanskoga terorizma i bombi NATO pakta, onda moram da ka$em da je to zlo_in ne protiv albanskog naroda nego pre svega zlo_in protiv srpske nacionalne _asti, protiv na{e vere, na{e kulture. Mi maticu svoje nacionalne _asti ni pod kojim okolnostima ne smemo izdati. Ponosan sam {to pripadam velikom narodu u moralnom i hri{}anskom pogledu, velikom narodu koji je _etiri godine za vreme Drugog svetskog rata, primera radi, svakoga jutra posmatrao Savu krvavu od srpske krvi prosute u Hrvatskoj kako te_e pored ovoga prestonog srpskog grada, ali nijedan od nekoliko desetina hiqada Hrvata koji su bili u Srbiji nije postao $rtva odmazde. To mo$e samo jedan veliki narod. Srbi su bili takvi ju_e, Srbi moraju biti takvi i danas. Ja, zaista, u ime Srpskog pokreta obnove, zahtevam da i na{i armijski i ostali dr$avni organi uvedu maksimalni red u uspaqene strasti koje jesu razumqive
– 303 –

i da u ovim najte$im vremenima, iako smo $rtve i albanskoga terorizma i bombi NATO pakta, poka$emo najvi{i stepen za{tite i brige o albanskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji, sada, i da budemo otvoreni za velike projekte pomirewa sutra, kad nastupi mir i kad se mnoge albanske i srpske izbeglice budu vra}ale na na{u zajedni_ku zemqu, na Kosovo i Metohiju. To je na{a obaveza i kad pro|e ovaj rat mora}emo inicirati odgovornu, po{tenu istragu oko svega {to je bilo u ovom vremenu zla, velike nesre}e i muke koja pritiska celu naciju, koja posebno pritiska srpski narod na Kosovu i Metohiji. Nijedan, eventualni, zlo_in koji bude po_iwen, ne sme biti opro{ten, upravo zbog nacionalne _asti, zbog obraza i one moralne hri{}anske vertikale srpskog naroda. Ovo nije vreme da se iz grobova vade petokrake, nego da se nacija okupqa oko simbola i vrednosti koje su tradicionalne, utemeqene i zajedni_ke svima. Oprostite, ne mo$e sino} da se iskopava odnekud ideolo{ka uniforma i peva na Brankovom mostu sa nizom petokraka. Jedna po sred _ela, dve na rukavima, tre}a na srcu, _etvrta na zastavi lepr{a. Ko se to izaziva? Oborite petokrake, da bi se digla Srbija i moral srpskog naroda. Nemojte da to radite. To je pro{lost. U svojim stanovima da. Razapnite petokraku, Mao Ce Tunga, Lewina, Staqina, pri_ajte s wima, qubite ih, ali ne iznosite to na ulice, na mitinge, gde dolazimo svi.

– 304 –

NAROD JE @RTVA A NE ONI KOJI GA VODE
(Razgovor sa Draganom Kojadinovi}em, direktorom i glavnim i odgovornim urednikom RTV „Studio B”, 25. april 1999.)

KOJADINOVI>: Mnogo je pitawa na koja treba danas odgovoriti i veliko je interesovawe svih na{ih gledalaca i slu{alaca za ovaj razgovor. Gospodine Dra{kovi}u, da krenemo redom: koje su najte$e posledice po na{ narod i na{u dr$avu ove, ve} je trideset tre}i dan, $estoke agresije na na{u zemqu? DRA<KOVI}: Da krenemo od onoga {to je najskupqe, a to su qudski $ivoti. Vi{e od pet stotina civila je do sada poginulo, me|u wima mnogo je dece, a vi{e od _etiri hiqade civila u Srbiji je raweno. O vojnim gubicima iz razumqivih razloga ne $elim da govorim. Materijalna {teta naneta bombardovawem od strane NATO pakta je ve}a od 40 milijardi dolara. Ako bi agresija stala ovoga trenutka, za obnovu poru{enog, pod uslovom da imamo gotove pare, trebalo bi nam vi{e od pet godina. Jedna od najte$ih posledica agresije NATO pakta jeste nepojmqivi stepen mr$we izme|u Srba i Albanaca, koji je direktna posledica NATO bombi. Srbi su razumeli da nas NATO bombarduje, ubija i uni{tava na{u zemqu, zbog toga {to je direktno prisko_io u pomo} zahtevima Albanaca za stvarawe islamske, etni_ki _iste dr$ave Kosovo na teritoriji Srbije i za stvarawe Velike Albanije na Balkanu. Neke posledice agresije ne mogu se ni iskazati. Milioni qudi ve} du$e od mesec dana su po podrumima, u skloni{tima. Koje su to posledice po zdravqe, naro_ito zdravqe dece, kako }e se to odraziti sutra na wih kad sve ovo pre– 305 –

stane, o tome su sigurno pozvaniji da govore stru_waci iz oblasti medicine, pa i iz oblasti psihopatologije. KOJADINOVI>: Da, to su {tete i gubici. Da vidimo, s druge strane, ima li nekih rezultata, ima li ne_ega {to je pozitivno? DRA<KOVI>: Na moralnom planu, u svakom slu_aju, zadivili smo ceo svet nacionalnim jedinstvom i dr$awem naroda i vojske. Sva predvi|awa su i{la ka tome da }e, nakon dan-dva-tri bombardovawa, u Beogradu biti istaknuta bela zastava. Pokazala se, zapravo, opravdanom i postojanom ona vertikala na{e nacionalne tradicije, istorije, da Srbi mogu da podnesu mnogo {ta, sve, kada je u pitawu odbrana Srbije, kad je u pitawu odbrana wihove zemqe, i u tom pogledu, van svake sumwe, bez obzira na sva ova razarawa, moralna pobeda pripala je nama. KOJADINOVI>: Da li Ujediwene nacije sada ulaze u igru kao neka vrsta rezervnog igra_a ili bi mo$da mogle da u|u u igru tako {to bi sada osudile ovu agresiju upravo zbog nepo{tovawa osnovnih principa svetske organizacije. DRA<KOVI>: Te{ko je govoriti o tome da }e Savet bezbednosti Ujediwenih nacija osuditi agresiju. Prosto zbog toga {to je dovoqno da jedna od velikih sila, u_esnica agresije, stavi veto pa od takve rezolucije ne}e biti ni{ta. Me|utim, _iwenica je da Ujediwene nacije postaju ono {to su bile. NATO je do sada igrao ulogu sudije. Me|utim, ve} je sada izvesno da uloga sudije u svetskim sporovima prelazi na Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, na jedinu legitimnu vladu ovoga na{eg sveta. To zna_i da niko ne sme da zaobilazi tu vladu, odnosno Savet bezbednosti, i da ne mo$e da kr{i Ustav sveta, a to je Poveqa Ujediwenih nacija. KOJADINOVI>: NATO je bio i sudija i egzekutor istovremeno. Na ovo {to je gospodin <irak izjavio naslawa se izjava koja sti$e iz Bona. Generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan izjavio je da }e za bilo kakvo me|unarodno prisustvo na Ko– 306 –

sovu biti potreban mandat svetske organizacije. Anan je pozvao svetske sile da intenziviraju mirovne napore u vezi sa Kosovom, ali je dodao da predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} treba da prihvati uslove NATO-a, pre nego {to bi bili prekinuti vazdu{ni udari alijanse. Generalni sekretar UN dodao je, tako|e, da }e tokom boravka u Moskvi poku{ati da prevazi|e, kako je nazna_eno, jaz koji je nastao u Savetu bezbednosti izme|u zemaqa NATO-a i Rusije. DRA<KOVI>: Mislim da se ova nesre}a, ova agresija, mo$e zaustaviti jedino tako {to }e Savet bezbednosti Ujediwenih nacija kazati svoju re_, doneti rezoluciju, obavezuju}u za obe strane. No, kako do}i do rezolucije? Do rezolucije mo$e da se do|e samo tako {to }e se na}i re{ewe izme|u Rusije, koja na odre|eni na_in u ovom na{em diplomatskom, a i ratnom sporu sa NATO paktom, zastupa na{e dr$avne i nacionalne interese, i na drugoj strani NATO-a. NATO i Rusija }e, verujem, posti}i jedno zajedni_ko re{ewe, dogovor koji }e biti utemeqen na Poveqi Ujediwenih nacija, {to nas zapravo jedino i interesuje. A to zna_i da }e se garantovati teritorijalna celovitost Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i suverenitet na{e dr$ave, i {to }e se jasno kazati da je Kosovo i Metohija u Srbiji i nigde drugde nego u Srbiji. O stepenima autonomije, vidovima autonomije Kosova i Metohije raspravqa}emo i spremni smo na najve}e mogu}e svetske standarde. U tome je, zapravo, uloga Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, jer neko mora da presudi u ovome sporu, u sporu izme|u male, ponosne, nevine Srbije koja je napadnuta, na jednoj strani, i najmo}nije vojne organizacije na{ega sveta, na drugoj strani. KOJADINOVI>: Pomno smo pratili sve ono {to se doga|alo na proslavi 50 godi{wice NATO-a u Va{ingtonu, a u toku pro{le no}i stiglo je i zvani_no saop{tewe samita NATO-a povodom proslave te organizacije. Saop{tewe sadr$i nekoliko kqu_nih ta_aka i bilo bi dobro da prokomentari{emo strate{ki koncept i pro{irewe NATO-a. Strate{ki koncept, kako je to ovde koncipirano, ka$e: aktue– 307 –

lizovani koncept NATO-a, spremnog da _uva bezbednost i stabilnost evroatlanskog regiona i potvrda odlu_nosti da se u okviru NATO-a izgradi evropski identitet bezbednosti i odbrane. NATO je sebi odredio dva nova zadatka: re{avawe kriza i partnerstvo. DRA<KOVI>: Naj_e{}e va$i: u _ijim rukama je sila, u wegovim rukama je i pravo. Me|utim, _iwenica je da i ta vest pokazuje koliko je zapravo zavaravan i obmawivan na{ narod od po_etka agresije ovda{wim tvrdwama da je pitawe trenutka kada }e da se raspadne NATO pakt, da su me|u zapadnim saveznicima neke velike pukotine, da je sukob izme|u Evrope i Amerike tako $estok da od NATO saveza ne}e ostati ni{ta, da }e maltene i Rusija da u|e gotovo izvesno u vojni obra_un sa NATO paktom. Naravno, od toga nema ni{ta. Upravo agresija na Srbiju poslu$ila je Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama i kao prilika da disciplinuje Evropu i da se zapravo homogenizuje NATO pakt. I ne samo da nema nikakvoga raspada, nego dolazi i do plime {irewa NATO pakta. Ve} sada, za mesec-dva, u „Partnerstvo za mir” u}i }e i Rumuni, i Bugari, Ma|ari su ve} u{li u NATO pakt, u „Partnerstvu za mir” je i sama Rusija. Prema tome, NATO pakt polako se {iri i verovatno se to na kraju mo$e zavr{iti i time da }e ta vojna organizacija postati neka vrsta i vojne svetske organizacije, odnosno Ujediwenih nacija. KOJADINOVI>: Postavqa se pitawe, sada, u ovom trenutku, kada se me|unarodna zajednica na neki na_in prestrojila, kada imamo 33 dana $estoku pretwu i bombardovawe, koji je na{ glavni nacionalni zadatak? DRA<KOVI>: Mnogi govore: nacionalno jedinstvo, sloga, istrajnost, nepopustqivost... Ja mislim da danas nema pre_eg nacionalnog zadatka od shvatawa realnosti i od uva$avawa realnosti sveta u kojemu $ivimo. Qudi koji vode ovu dr$avu moraju da ka$u na{em narodu jasno gde smo, s kim smo, moraju da ka$u {ta }e biti sa Srbijom za 20 dana, {ta }e ostati od Srbije za 20 dana, ako se nastavi ovo u$asno bombardova– 308 –

we, razarawe i ubijawe i na{e dr$ave i naroda. Moraju narodu da pogledaju u o_i i ka$u gde je Rusija, do koje granice }e da ide Rusija, kakvo je stawe na Zapadu, postoje li pukotine, ho}e li se raspasti NATO pakt, ho}emo li, kao {to neki takozvani patrioti la$u ovaj narod, za koji dan slaviti dan pobede nad NATO paktom, moraju da ka$u gde je svetsko javno mwewe, pre svega javno mwewe Zapada, koje jedino mo$e da ru{i zapadne vlade. Kad se ka$e narodu istina, onda na osnovu te istine, na osnovu te realnosti, mora da se kreira dr$avna i nacionalna politika i da se vuku pravi potezi. KOJADINOVI>: Narod postavqa pitawe: koliko je uop{te na{a sudbina sada u na{im rukama i koliko mi mo$emo da uti_emo na sve {to nam se de{ava? DRA<KOVI>: Na{a je sudbina u na{im rukama onoliko koliko ima pameti u glavama onih koji vode zemqu. Ja ne verujem da ima mnogo pameti u glavama onih koji po mostovima prizivaju tre}i svetski rat i la$u ovaj narod da }e Rusija, samo {to nije, u}i u tre}i svetski rat. Pre svega, ako Rusija u|e u tre}i svetski rat, kao {to ^ernomirdin ka$e, to bi bio i posledwi svetski rat. Zna_i, stradali bismo svi, nestalo bi ovog sveta. Narodu moramo jasno da ka$emo: Rusija, zvani_na Rusija, ima dva puta, dve mogu}nosti. Prva je da postavi odlu_an, iskren ultimatum NATO-u i da ka$e: sutra u 12 _asova, ne bude li obustavqena agresija, po_iwe tre}i svetski rat. Mo$emo da pretpostavimo, sa velikim stepenom verovatno}e, da bi bogati, silni Zapad kojemu je do $ivota, do lepote $ivota, rekao da tre}i svetski rat ne}e po_eti i agresija bi bila obustavqena, ali bi istovremeno svi kanali finansijske podr{ke Rusiji bili zavrnuti. Za dva meseca, u Rusiji, u kojoj ve} danas imamo 50 miliona gladnih, dolazi do prevrata i komunisti dolaze na vlast. Zbog toga je ruskim komunistima, upravo onima koji ovde dolaze i pevaju na Trgu Slobode „Na{a bratska Srbija”, na odre|eni na_in u interesu da se rane i patwe Srbije i srpskog naroda produ$e, jer se time produ$ava wihova izborna kampawa i mogu}nost da na rana– 309 –

ma Srbije zara|uju glasove i da se pribli$avaju tronu u Kremqu, obnovi boq{evizma u Moskvi. Zna_i, zvani_na Rusija nema drugoga puta nego da, s vremena na vreme, o{trim upozorewem upu}enom Zapadu udovoqi doma}oj javnosti, i odmah posle toga, u telefonskim kontaktima saop{tava tom istom Zapadu: „Ne, ne, ne}emo da kvarimo odnose, ne pada nam na pamet da mi ulazimo u tre}i svetski rat zbog Srbije!”. Zna_i, to je pozicija Rusije i jednom se okanimo lagawa ovog naroda. Ne}e nam od Rusije sti}i ni „suhoj”, ni „S-300”, ni „S-400”, ni vojna pomo}. Na drugoj strani, na Zapadu te_e, kao {to vidimo, proces homogenizacije. NATO u Va{ingtonu ne samo da nije pukao, nego se jo{ vi{e u_vrstio. <to se ti_e svetskog javnog mwewa, ono je u ogromnom procentu okrenuto protiv nas. Ono je, prvih sedam-osam dana, bilo na ivici eksplozije, naro_ito u Francuskoj, u Americi i u Britaniji, zbog istorijskog se}awa na Prvi i Drugi svetski rat i savezni{tvo sa Srbima u tim ratovima. Me|utim, potresne scene albanskih izbeglica u Albaniji, Makedoniji i u Crnoj Gori, jedna u$asna qudska patwa i _emer, naprosto su zatrpale i uzbudile emocije zapadnoga sveta i javno mwewe se gotovo listom okrenulo protiv nas. To se ovde od nas krije, i na{em narodu, kao svetsko javno mwewe, predstavqaju se demonstracije Srba u dijaspori, sa ne{to malo tamo{wih intelektualaca, qudi od savesti, qudi koji ne podle$u tako lako politi_koj propagandi, pa ni onim izbegli_kim kolonama i kampovima u Albaniji, jer se se}aju kako je ju_e bilo sa Krajinom, sa Srbima, sa na{im mukama, znaju qudi da imamo milion srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne. Koje je to jo{ svetsko javno mwewe? To nisu komunisti. Zapadni komunisti su mawe vi{e umereni, razumni. To su neki maoisti, biv{i pripadnici Crvenih brigada, ekstremisti, anarhisti, minorne usamqene grupe koje su iskoristile ovu priliku, pa tamo di$u zastave sa srpom i _eki}em. Na na{oj dr$avnoj televiziji mo$ete da se krstite: otkud tolike petokrake u Va{ingtonu, otkud tolike petokrake u Berlinu, u Parizu, u Londo– 310 –

nu. To nije javno mwewe, to je bacawe pra{ine u o_i na{em narodu, da se svet uzbudio i podigao. Nije se uzbudio, nije se podigao! Svetsko javno mwewe je, na $alost, protiv nas! A _ak i da je svetsko javno mwewe za nas, ne bi bilo mnogo vajde, verujte mi. Svetsko javno mwewe u Americi je 15 godina urlalo protiv ameri_ke politike u Vijetnamu, desetine hiqada Amerikanaca su dezertirale, nisu htele da idu u vojsku, pa i sam predsednik Klinton tada nije hteo, i to mu slu$i na _ast, da ide u vijetnamski rat. Ameri_ki zatvori su bili puni dezertera, Amerika se ugibala svaki dan pod demonstracijama protiv toga rata, ali tako je to trajalo 15 godina. Petnaest godina uprkos svemu tome oni su razarali i ru{ili Vijetnam. Prema tome, nemojmo da la$emo svoj narod, jer narod je $rtva. Narod je $rtva, a ne oni koji ga vode. Ka$imo svom narodu istinu: od svetskog javnog mwewa nema ni{ta, od sloma NATO pakta nema ni{ta, od Rusije i od ulaska u neki tre}i svetski rat nema ni{ta! Sami smo! Da vidimo, kada smo sami, {ta tra$i svet od nas, na {ta nas nagovara Rusija, na _emu insistira Rusija i da vidimo koje je jezgro na{eg dr$avnog i nacionalnog interesa koje moramo da odbranimo i da li nam je to ugro$eno. Ja odgovaram ne! Evo sad, posle 33 dana agresije, niko, ni Rusija, ni Ujediwene nacije, ni Amerika, ne tra$e da promenimo granice. Garantuju se jugoslovenske granice, garantuje se jugoslovenski suverenitet, nema nezavisnog Kosova, nema Kosova kao tre}e republike i jo{ uvek je na snazi re{ewe: Kosovo kao autonomija, visoka, specifi_na, u okviru Srbije. KOJADINOVI>: Ako do|u me|unarodne snage pod za{titom Ujediwenih nacija, kako ih do$ivqavati? Da li su one okupatorske? DRA<KOVI>: Ukoliko su na{i srpski i jugoslovenski vojnici toliko puta u pro{losti, po odluci Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, kao okupatori i{li da gase mnoga svetska ratna $ari{ta, da uspostavqaju i utvr|uju mir, onda su snage Ujediwenih nacija okupatorske. Me|utim, to naprosto nije ta_no. Naprosto nije ta_no da danas u svetu postoji ijedna dr$a– 311 –

va koja $ivi po pravilima i principima suvereniteta 19. veka. Sve zemqe, po_ev{i od Amerike, kao najmo}nije, prihvataju ograni_ewe dr$avnog suvereniteta. Pogledajmo Nema_ku, ona se odri_e svoje marke, simbola svoje nacionalne mo}i, u korist evra. Marka umire. Prema tome, Ujediwene nacije nisu okupatorska organizacija ni za jednu zemqu sveta. Na{a zemqa je osniva_ Ujediwenih nacija, mi smo kqu_nu ulogu igrali i u usvajawu Poveqe Ujediwenih nacija. Pro_itajte pa$qivo Povequ Ujediwenih nacija, pa }ete onda videti da su u woj sadr$ani takore}i svi temeqni principi na{eg Ustava i na{ega prava. Zastava Ujediwenih nacija za nas nije okupatorska. KOJADINOVI>: Mo$ete li malo da prokomentari{ete re_nik i stil na{e dr$avne propagande u ovom ratu, i medijskom i ovom stvarnom, $estokom? DRA<KOVI>: Koliko god sam odu{evqen dr$awem na{ih oficira i na{e vojske, toliko sam razo_aran i ogor_en nezamislivim padom dr$avne propagande, a naro_ito u dr$avnim medijima. To nije srpska tradicija. Nave{}u samo nekoliko primera. Postalo je obavezuju}e da se ka$e „zlikova_ka agresija NATO pakta”, pa i Va{a televizija to radi stalno. Sada, kao _ovek srpskog jezika, pitam vas: da li postoji prijateqska agresija, da li agresija mo$e biti plemenita? Agresija zna_i zlo_in. Dovoqno je re}i agresija i ve} je kvalifikacija zlo_ina obuhva}ena terminom agresija. Pri tome se prave neverovatne gluposti: _ak se ka$e „zlo_ina_ki avioni”. Pa ne mo$e avion da bude zlo_ina_ki. Zlo_ina_ka mo$e da bude organizacija, naredbodavac koji je uputio avione da baca bombe. Jedna lokalna televizijska stanica u Vaqevu po_iwe svoj dnevnik ovako: „drogirane $ivotiwe”. Upotrebqavaju se na na{im dr$avnim, lokalnim i privatnim medijima izrazi: „kurvar, krava, |ubrad, kurvetina, peder, manijak, gre{ka prirode, zlo_inac, drogirana razularena banda...”. Prosto je to neverovatno. Neko ve_e, jedan se lepo obrati Srbiji, gleda u lice Srbiji, i ka$e da bi trebalo onu trojicu zarobqenih ameri_kih vojnika dovesti na Brankov most, nalo$iti vatru, na– 312 –

mestiti ra$aw i okretati ih na ra$wu. Ja sam reagovao na Saveznoj vladi, ja koji sam zaista spreman da maksimalno branim slobodu medija, slobodu mi{qewa i qudskog izra$avawa, tra$io sam u ime _asti ovoga naroda da se takvima uskrati sloboda da govore, jer brukaju Srbiju, brukaju na{u tradiciju. Nikada Srbi nikoga u istoriji nisu natakli na ra$aw. Ja sam i danas na sednici Savezne vlade ponovio ne{to {to sam tra$io sutradan po agresiji NATO pakta, da ta gospoda, koja su zaboravila da je postojala Srbija i pre komunista i pre komunisti_kog re_nika i komunisti_ke propagande, moraju znati da je Srbija bivala u nekim slavnim i velikim ratovima kao {to su balkanski ili Prvi svetski rat. Tra$io sam da odmah na|u biltene srpske vrhovne komande, da vide kojim re_nikom i stilom smo tada komunicirali sa neprijateqem. Da pro_itaju kako je „Politika” pisala 1912, 1914, kako smo sa neprijateqem komunicirali _ak i 1916. i 1917, kad nam je neprijateq okupirao otaxbinu, a na{a vojska, vrhovna komanda i kraq bili _ak i prognani iz otaxbine, da vide taj vite{ki stil obra}awa. Neka se nau_e da je Esad Pa{a, kada su na{i u balkanskom ratu osvojili Skadar, da je sa sve po_astima i po_asnim plotunima ispra}en od srpske vojske, da su na{i _ak odbili i da prime razoru$awe koje je Esad Pa{a ponudio. I mnogo drugih primera. Ja sam podse}ao, govorio: qudi, budimo privr$eni svojoj tradiciji, nemojmo da sramotimo svog vojnika ni svoju istoriju. Pogledajte {ta se desilo kada je Napoleon u{ao u Moskvu, do koje je pobio na desetine hiqada Rusa. Kutuzov u Podmoskovqu, u {umi, dr$i sednicu General{taba, razmatraju kako da isteraju Napoleona iz Moskve. Jedan od generala je opsovao prosta_ki Napoleona i Kutuzov je rekao: „Gospodine generale, napoqe! Ne dozvoqavam da u mom prisustvu tako govorite o mom ratnom neprijatequ”. Rat je privremeno stawe i u ratu moraju da vladaju neki odnosi _asti, vite{tva. To na{a vojska po{tuje i svaka im _ast. Kad pogledate na{e generale, pukovnike, kod wih ovoga nema. Nego, ko to radi?! Rade ovi
– 313 –

koji nisu na frontu, koji nas na odre|eni na_in samo sramote i takvim izra$avawem prizivaju neke nove dodatne bombe i na na{ moral i na na{u zemqu, bez ikakve potrebe. Prema tome, taj jezik, taj stil propagande, mora se uquditi. Jedna od ta_aka razgovora i sporazuma izme|u predsednika Milo{evi}a i ^ernomirdina je i obnova poru{ene zemqe, neka vrsta Mar{alovog plana. Ali kako i uz _iju pomo} }emo obnavqati zemqu? Ho}e li nam Belorusija davati kredite, ili Severna Koreja? Ne}e! Kada prestane rat, ho}emo li i daqe govoriti za sve na Zapadu da su drogirane $ivotiwe? Ovo su opasne stvari. Srbija se brani i pona{awem, i lepotom, i na frontu, i jezikom, tako su radili na{i preci, slavni, mudri, i onda je i Srbija bila slavna i velika. Nema niko pravo na ovaj stil i ovaj stil mora biti prekinut. Za ime boga, ju_e Socijalisti_ka partija daje saop{tewe u kojemu ka$e: danas u Evropi nema demokratskije, slobodnije dr$ave ni dr$ave u kojoj se sigurnije $ivi nego {to je Jugoslavija! Pa, jesu li pri svesti, {ta to pri_aju? Zemqa pod bombama 33 dana, pa da je imala najdemokratskije institucije, nije slobodna, jer ne mogu qudi slobodno da spavaju, moraju u podrume. Je li to sloboda?! Nemojmo da se sramotimo i nemojmo da izgovaramo re_i u koje ni sami ne verujemo i u koje nam niko ne}e poverovati. Ne brani se takvim parolama Srbija. KOJADINOVI>: Kako biste, sa druge strane, ocenili terminologiju NATO-a i stranih medija. I oni govore, recimo, o „pravednom ratu” i pomiwu mnoge druge termine koji nisu na mestu? DRA<KOVI>: Na_in izve{tavawa i terminologiju na{ih ratnih neprijateqa razgoli}ujem gotovo svakog dana u medijima upravo NATO dr$ava. Po nekakvoj na{oj srpskoj tradiciji, uglavnom sam poznavao ratnu etiku ili neetiku na{ih istorijskih neprijateqa, dok sam negda{we saveznike nekako bio zanemario. Oni su moje najve}e, u moralnom, vojni_kom i u vite{kom pogledu, razo_arawe. Progla{avati za legitimne mete mostove, televizijske studije, fabrike, decu, izbegli_ke konvoje, to je ne{to _ega }e se sigurno
– 314 –

uskoro odricati, i to naveliko, i krupno, i glasno, upravo parlamenti i vlade, pa i vojne akademije tih zemaqa. Ja sam nedavno u nekim intervjuima ameri_kim medijima istakao da je nema_ki general Makenzen 1915. godine, kada je u{ao u Beograd, a u Beograd je u{ao preko mrtvih srpskih branilaca, uradio dve stvari: izdao je naredbu da se po_asnim plotunom oda po{ta velikom srpskom neprijatequ, a onda je u Ko{utwaku podigao spomenik na kojem i danas pi{e: „Velikom srpskom neprijatequ, Makenzen”. I da bi mnogi generali NATO pakta trebalo da obore glavu od sramote, kao vojnici, pred moralom jednog velikog nema_kog generala koji je bio na{ veliki neprijateq. Dostojan neprijateq, to je ve} pola prijateqa. Ali kako da govorimo o dostojnosti neprijateqa koji ka$e da treba sru{iti i most, da treba bombardovati fabriku i sirotiwu ostaviti bez hleba, jer je i most, i fabrika, i televizija u funkciji vojske, vojska se time slu$i. To je u$as. Samo je pola koraka jo{ do obja{wewa da treba trovati vodu u Srbiji jer, zamislite, i srpski vojnici piju vodu, da treba ubijati ove divne devojke po Srbiji, jer jednoga dana mogu postati majke srpskih vojnika. Da treba mo$da ubijati ovu mu{ku decu u Srbiji danas, kako ne bi odrasli jednoga dana za srpske vojnike. Terminologija „legitimni ciq” i razni drugi izrazi koje koriste jeste jedna nedostojna terminologija i ja im zbog te terminologije na wihovim televizijama i u o_ima wihovog javnog mwewa nimalo ne ostajem du$an. KOJADINOVI>: Me|u prvima ste, ili ba{ prvi, u svetskim medijima osudili ovu tragediju na dr$avnoj televiziji, {to je mo$da za neke na Zapadu bilo iznena|ewe, budu}i da ste Vi od 90. godine bili glavni protivnik ure|iva_ke politike dr$avne televizije? DRA<KOVI>: Niko nije bio tolika $rtva jednog nakaradnog ideolo{kog koncepta dr$avne televizije kao {to smo bili Srpski pokret obnove i ja. Trenutak je takav da ja sada ne}u da podse}am na sve to, samo ho}u da ka$em da nikada u projektu Srpskog pokreta ob– 315 –

nove nije postojala nikakva ni primisao da dr$avnu televiziju osloba|amo bombama i ubijawem bilo novinara, bilo tehni_ara, bilo koga. Mislim da se dugo, dugo, savest zapadne demokratije ne}e oprati od ovog zlo_ina koji je po_iwen. Zapadna demokratija po_iva na principu da se mora uva$avati i po{tovati sva_ije mi{qewe, bez obzira kakvo je ono. Prema tome, na jedno suprotno mi{qewe oni nisu odgovarali kontraargumentima, nego su za argumente potegli bombe. Znate, kada je iranski imam Homeini pre nekoliko godina odapeo strelu na Ru$dija, on je zapravo proglasio Ru$dija za ratni ciq, zato {to mu se nisu dopali Ru$dijevi stihovi, na isti na_in na koji }e, na$alost, generali NATO-a nekoliko godina kasnije, generali _elnih zemaqa svetske demokratije, da za ratni ciq proglase beogradsku televiziju, zato {to im se nije svi|ala misao, stih, re_enica te televizije. Pri tome, dodatnu te$inu i u$as tome po_iwenom zlo_inu daje _iwenica da nije bombardovana misao, nego su ubijeni potpuno nedu$ni qudi. Kada bi bilo nekakve Bo$ije pravde, svake ve_eri bi dnevnici i SiEnEna, Skajwuza i BiBiSija trebalo da po_iwu onom u$asnom slikom ispred Abardareve ulice, kada iz ru{evina naglava_ke okrenuti vise mladi momci, tehni_ari, kamermani, snimateqi, koji nikome na ovome belom svetu ni{ta nisu lo{e u_inili. Zbog _ega su ubijeni, za{to, ko ih je, u ime kog ciqa, moralnog, zakonskog principa, mogao da proglasi za ratnu metu? Ko je, jednog dana }e se pitati zapadni svet i ve} po_iwe da se pita, ceo narod srpski, nevini, proglasio za ratnu metu i krenuo u kolektivnu odmazdu nad wim? Svaki zlo_in je individualni, pa i krivica i odgovornost moraju da budu individualni, pojedina_ni. Nema kolektivnog ka$wavawa. U to smo se bili zakleli i 1945, kada smo osnivali Ujediwene nacije i usvajali Povequ Ujediwenih nacija. KOJADINOVI>: Sve vreme apelujete da, pre svega, moramo da budemo jedinstveni. DRA<KOVI>: Naravno, ali da budemo jedinstveni oko projekata odgovornih, dr$avotvornih, mudrih,
– 316 –

da budemo jedinstveni oko pomo}i, u podr{ci na{oj juna_koj, siroma{noj vojsci, na{em siroma{nom i divnom narodu, da budemo jedinstveni oko projekata koji uva$avaju realnost i u skladu sa svetskom realno{}u da se kreiraju potezi za dobro Srbije danas i za weno dobro sutra, kada prestane rat i kad nastupe dani obnove i dani preporoda. Na $alost, moram da ka$em da mnogi ovo ratno stawe koriste za politi_ko profiterstvo, ali verujem da to narod vidi i da to narod $igo{e. Moram i to da ka$em, da je Savezna vlada na po_etku agresije bila izlo$ena pritiscima od strane Vlade Srbije da uvedemo smrtnu kaznu, jer je po saveznom zakonu nema. Protiv koga smrtnu kaznu?! Nekima je _ak ratno stawe po_elo da miri{e na idealnu priliku da se po_nu skidati i glave. Neki su, bez ikakve potrebe, doneli i uredbe da se mo$e suditi po kratkom postupku, kako bi se, tobo$e, spre_io {verc i crna berza. Krupne ribe niko ne dira, a _itajte „Politiku”, svaki dan, primer za primerom, kako se brani dr$ava. Od koga, od jadne sirotiwe. Na|u seqaku, negde u nekom prtqa$niku, u torbi, dva-tri praseta, oduzmu, primera radi, uz obrazlo$ewe: „O_igledno je imao nameru da se bavi {vercom i da preprodaje prasad”. Prasad mu se oduzimaju, a on mu_enik, koji je mo$da sina jedinca poslao na Kosovo, osu|uje na osam, devet, dvanaest, pa i vi{e meseci zatvora. Po$urili su, nikog ne pitaju}i, da donesu uredbu po kojoj, recimo, pola buxeta lokalnih samouprava, od Beograda pa nadaqe, uzima neka produ$ena, nevidqiva ruka Republike, u neki rezervni fond. Je li to onaj fond koji je slu$io za obnovu vaqevskog kraja? Raspisasmo neki zajam, neki fond se osnova. <ta je tamo obnovqeno?! Ne, to ne}e i ne mo$e pro}i, ratno stawe je stawe u kojemu svaki _ovek mora da pru$i na svom radnom mestu, gde je da je, maksimalni doprinos odbrani zemqe. A ne da raznorazni partijski, politi_ki i drugi profiteri koriste priliku i po kratkom postupku qude zatvaraju i stvari preokre}u u svoju partijsku korist, gu{e _ak i slobodu qudskog mi{qewa, kritike, prigovora. Kad je zemqi najte$e, onda nam je najpotrebnije {to
– 317 –

vi{e mudrih qudi i mi{qewa javno saop{tenih, da se posavetujemo {ta da radimo. KOJADINOVI>:Da li o_ekujete kopnenu invaziju NATO-a? DRA<KOVI>: Ne, apsolutno ne. NATO u svojim planovima ne pomiwe kopnenu invaziju sve do trenutka dok jednom u$asnom kampawom bombardovawa Srbije ne uni{ti zapravo celu Srbiju. Najve}a je nesre}a {to na{a dr$avna televizija krije od naroda ono {to na{ neprijateq svako ve_e javno govori, a i vi to krijete, ne znam zbog _ega. Imamo posla sa neprijateqem koji je, prvo, nevidqiv, ne mo$ete da mu vidite lice pa da se ubijete. Bije iz nebesa, a ne vidi{ ga. Imamo posla i sa neprijateqem koji vam na nekoj daqini, u nekim televizijskim studijima unapred nepogre{ivo ka$e {ta planira. I to se od na{eg naroda krije. Planiraju, ka$u, da }e uni{titi bukvalno svu infrastrukturu, i ekonomsku, i vojni_ku, da }e u posledwoj fazi i}i i na ru{ewe vodovoda i na ru{ewe elektri_nih centrala, da zavlada potpuni medijski i svaki drugi mrak, a ve} sada sprovode u plan akciju tzv. vatrenog prstena oko Kosova, gde granatiraju sve mostove i puteve oko Kosova, kako bi u datom trenutku krenuli, kad im do|u ovi prokleti „apa_i” i ostalo, na na{u vojsku na Kosovu, ali u situaciji kad, zbog poru{enih komunikacija i stalnih udara iz vazduha, ne}emo mo}i da priteknemo onoj na{oj deci i narodu dole u pomo}, i kad oni ne}e mo}i da se izvuku. Prema tome, ova opcija je toliko stra{na, pogubna, da ne}u da mislim o woj. Nemamo pravo da mislimo na to i imamo jedinu obavezu da idemo u susret miru na ovim tragovima sporazuma izme|u Rusije i Zapada i rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, {to }e biti ta_ka na rat.

– 318 –

DAN UO^I SMENE
(Konferencija za novinare, 27. april 1999.)

Veoma sam iznena|en _iwenicom da je, kako strano tako i doma}e javno mwewe, bilo iznena|eno onim {to sam pre dve ve_eri rekao u svom intervjuu Nezavisnoj televiziji Studio B. Ju_e su cenzori upali u Studio B. <ta }e cenzori u Studiju B? <ta }e cenzori u na{im redakcijama? Cenzori, napoqe iz redakcija! Nezadovoqan sam radom na{ih medija. O dr$avnim medijima ne}u da govorim ni re_i. Oni su potpuno ideolo{ki. Imaju oni pravo da bojkotuju ono {to ka$em kao potpredsednik Savezne vlade i predsednik Srpskog pokreta obnove, ako bi to bila wihova sloboda. Ali to nije wihova $eqa, ni sloboda, to je wihova partijska zapovest. Ideolo{ka zapovest. Srbija nije partijska, na{a vojska nije partijska svojina. Ovo nije rat za odbranu SPS-a i JUL-a. Ovo je rat za odbranu otaxbine. Neka oni svoje partijske rogove uvuku. Ovo se tolerisati ne}e. Ovo tolerisati ne smemo. Novinari, kao biv{i va{ kolega, upu}ujem vam zamerku {to niste dovoqno hrabri. Pi{ite, kritikujte, imate pravo na to. Imamo pravo svi da na sav glas ka$emo {ta ne vaqa, a za posledicu imamo svakodnevno ubijawe ovog jadnog naroda i ove divne dr$ave, koja }e uskoro, ako budemo dr$ali pognute glave, li_iti na ru{evinu, jer oni i ru{evine progla{avaju za odbranu. Wih nije mnogo ni briga za ru{evine. <to vi{e ru{evina, to vi{e uredbi o ratnom stawu. <to vi{e uredbi o ratnom stawu, to mawe slobode za nas, a vi{e prostora za wihovo bezakowe. Srbija od nas tra$i da je branimo, kako od spoqnog agresora, tako i od svakog onog ko joj iznutra nanosi nepravdu i rane.
– 319 –

SMENA
(Konferencija za novinare, 28. april 1999.)

Kao {to znate, premijer vlade Savezne Republike Jugoslavije me je razre{io du$nosti i ja vi{e nisam potpredsednik Savezne vlade za odnose sa inostranstvom. Posle ove informacije, svi ministri iz Srpskog pokreta obnove u Saveznoj vladi podneli su ostavke. Nemojte dovoditi dana{wu odluku u vezu sa mogu}im rascepom narodnog jedinstva u Srbiji. Me|u nama postoje razlike, ali {to se ti_e jednog ciqa, Kosova u Srbiji, razlika nema. Tako|e verujem da se pribli$avamo danu kada }e se zaustaviti agresija protiv na{e zemqe i kada }e do}i mir koji se zasniva na Poveqi UN.

– 320 –

ZA MIR I POMIREWE
(Pismo Xesiju Xeksonu, lideru mirovnog pokreta u SAD, 10. maj 1999.)

Hvala Vam na iskrenim i sna$nim naporima da agresija NATO pakta na SR Jugoslaviju bude odmah obustavqena. Bore}i se za mir, Vi se borite i za brzo pomirewe izme|u ameri_kog i srpskog naroda, za {ta se, ovih dana, javno zauzeo i predsednik SAD. Do mira i pomirewa se, me|utim, ne sti$e nastavkom ubijawa srpskog naroda i pretvarawem SR Jugoslavije u Hiro{imu. Do mira i pomirewa sti$e se iskrenim opredeqewem za mir i pomirewe. Sa takvim ose}awem Vi ste, nedavno, do{li u Beograd i na dobro je odmah uzvra}eno dobrim. Vojnici koje ste iz srpskog ratnog zarobqeni{tva odveli wihovim porodicama razumeli su da srpski narod ne ume da mrzi i da ume da opra{ta. Kao sve{tenik i kao _ovek velikog duha, Vi ste to osetili ve} posle nekoliko sati provedenih sa Srbima. Razgovaraju}i sa Vama u Beogradu, bio sam fasciniran saznawem da ste brzo i lako otkrili da je projekat Velike Albanije glavni izvor nesre}e na Kosovu. Na $alost, neki u dr$avnom vrhu SAD jo{ to ne uvi|aju ili ne $ele da vide. Mir mora vratiti ku}ama sve izbeglice. Politi_ki dogovor mora po_ivati na temeqima visoke i veoma specifi_ne autonomije Kosova, ali i na obavezi Albanaca da, u$ivaju}i maksimalna autonomna prava, pri– 321 –

Po{tovani i dragi gospodine Xekson,

znaju i po{tuju dr$avu Srbiju na isti na_in na koji sve etni_ke i rasne grupe u SAD po{tuju Va{u dr$avu. Hvala Vam, jo{ jednom, na svemu {to _inite da smrt pogne glavu pred $ivotom, a mr$wa pred qubavqu.

– 322 –

UO^I MIRA
(U Skup{tini Srbije, 3. jun 1999.)

Gospodine predsedni_e, dame i gospodo narodni poslanici, Mi iz Srpskog pokreta obnove nesre}ni smo zbog izgubqenih $ivota, zbog rawenih, obogaqenih, unesre}enih gra|ana na{e zemqe, zbog onoga {to je u na{oj zemqi poru{eno a stvarano decenijama. Mnogo toga je poru{eno {to je stvarano jo{ od pro{log veka. Mi iz Srpskog pokreta obnove nismo nesre}ni zbog toga {to treba smesta prekinuti ovo {to se bez ikakvog razloga naziva ratom. Ovo od po_etka nije bio rat. Rat podrazumeva u_e{}e najmawe dve strane u obra_unu. Od po_etka, postojala je jedna nekontrolisana, superiorna vojna organizacija i ma{inerija, najmo}nija na svetu, koja je ubijala i ru{ila, i postojali smo mi koji smo bili $rtve tog ubijawa i tog ru{ewa. Naravno, postoje i drugi razlozi koji nama iz Srpskog pokreta obnove daju argumente da podr$imo dokument ^ernomirdin-Ahtisari. Za situaciju u kojoj smo se na{li, sigurno nije odgovornost na onima koji su od po_etka upozoravali da se ne sme zatezati konop sa svetom. Na{ narod je hrabar i ponosan, ali u ovome svetu ima mnogo nepravde, u ovome svetu dana{wem vladaju veoma _esto principi sile a ne sila principa. Me|utim, na{ narod je, uz ogromne $rtve i razarawa, mnogo toga pomerio. Dolaze mirovne snage UN, uz wih dolaze i snage Rusije, do}i }e qudi iz Ukrajine, Finske, Gr_ke, Portugala, do}i }e oni _ije prisustvo sigurno $elimo i koji }e biti dodatni motiv sigurnosti na{eg naroda na Kosovu i Metohiji. To je mnogo va$nije od _iwenice da }e do}i i oni koje neki ne $ele.
– 323 –

Zbog ovih _iwenica treba da ovaj dokument prihvatimo. Ako bismo kazali da u wemu ima dosta toga {to boli ` kazali bismo istinu. Zaista, ima dosta toga {to boli. Ali, recimo da ovo danas odbijemo, {ta sledi, {ta }e od zemqe Srbije i srpskog naroda ostati, {ta }e se sve desiti? U pravu postoji institucija krajwe nu$de. Uvek se mora $rtvovati poneko dobro mawe vrednosti, da bi se za{titilo dobro ve}e vrednosti. Od svoga naroda, od svoje dr$ave, mi nemamo ve}e vrednosti. Oni koji misle da je nacionalni interes u uni{tewu dr$ave Srbije i gurawu Srbije u daqi sukob sa NATO paktom do na{eg kona_nog istrebqewa, jesu zapravo ve}a opasnost po srpski narod i po budu}nost ovog naroda od samih raketa i bombi NATO pakta. Gospodo, ovaj dokument ima i svoju drugu svrhu, ukoliko ne bude protuma_en kao dokument _iji je jedini ciq da se obustavi bombardovawe. Ova zemqa, radi svoje budu}nosti, radi svoga oporavka, radi $ivota, mora da okrene novi list. Novi kurs, nova politika. Ovde se govori o „Mar{alovom planu”. Ne}emo mi do}i do sredstava, na $alost, iz toga takozvanog „Mar{alovog plana”, ukoliko ne budemo ispunili uslove za dodelu te pomo}i, za obnovu i rekonstrukciju onoga {to je poru{eno. Da li je neki od tih uslova protivan na{im nacionalnim i dr$avnim interesima? Demokratizacija zemqe, brza i hrabra promena ekonomsko-politi_kog sistema. Jednom za svagda staviti ta_ku na politiku mr$we, na principe da je u mr$wi, da je u primitivizmu, da je u la$ima, da je u stalnom nadvla_ewu konopa sa svetom ` srpski patriotizam. Oni koji su to zagovarali, doveli su Srbiju dovde. Demokratizacija zemqe, potpuna, brza, odlu_na.

– 324 –

MIR I PRELAZNE VLADE
(Konferencija za novinare, 10. jun 1999.)

U ime Srpskog pokreta obnove pozdravqam dolazak mira, ali Srbija, sa toliko ru{evina i rana na sebi, Srbija sa toliko hiqada mrtvih i rawenih, ne daje pravo nikome da se, _ak ni u ovom trenutku, ose}a sre}nim. Odajem, u ime Srpskog pokreta obnove, izuzetno priznawe i izuzetnu zahvalnost na{oj juna_koj vojsci i na{em juna_kom narodu, koji su podneli nemerqive $rtve za odbranu otaxbine, u jednom ratu kakav mi, otkada postojimo, jo{ nikada nismo do$iveli. Ratu u kome je neprijateq bio i nedoku_iv i nevidqiv, a pri tome veoma, veoma nemilosrdan. Porodicama svih poginulih, u ime Srpskog pokreta obnove, upu}ujem sau_e{}e, ali to nije dovoqno. Ova zemqa nikada ne sme da zaboravi te qude i mora na maksimalan na_in da se stara o porodicama palih u ovome ratu koji je, evo, upravo pro{ao. Verujem da dolaze novi dani, da dolazi jedna nova Srbija koja }e postati bogata, sna$na, demokratska. Srbija koja }e ` govorim ovo posebno na{im vojnicima i oficirima ` vratiti dostojanstvo i gospodstvo srpskom oficiru i vojniku. Ja sam zadivqen dr$awem na{e armije. U jednoj neravnopravnoj bici za odbranu Srbije bili su mete, i pri tome mete za bednu ili gotovo nikakvu platu. Pokazali su da je qubav prema zemqi, zapravo, iznad svega. Ali i qubav zemqe prema wima treba da do|e do izra$aja i verujem da dolazi ta nova Srbija. Da bi do{la ta nova Srbija, potrebno je ovoga trenutka krenuti u odlu_ne demokratske reforme politi_kog i ekonomskog sistema u zemqi, sa ciqem da se
– 325 –

ova zemqa, bez oklevawa i bez gubqewa minuta vremena, iznutra transformi{e u demokratsku zemqu, koja }e, {to je mogu}e pre, postati _lan porodice evropskih naroda. To prakti_no zna_i da je neophodno formirati prelazne vlade, demokratske vlade, Republike Srbije i SR Jugoslavije, koje bi hrabro i odlu_no krenule u promene, prihvatile osnovne uslove iz takozvanog „Mar{alovog plana”, da bi ova zemqa i ovaj narod dobili neophodnu i finansijsku i humanitarnu i svaku drugu pomo} za oporavak razru{ene zemqe i da bi, u {to je mogu}e kra}em roku, bili pripremqeni demokratski izbori na svim nivoima. Ovo, tako|e, zna_i da je neophodno uspostaviti odnose u Srbiji koji nijednog trenutka nikome ne}e dozvoliti da se nastavi starim putem. Stari put, koji je stalno Srbiju iznutra vodio u unutra{we konflikte i u sukobe sa svetom, mora biti prekinut. To zna_i punu saradwu sa nadle$nim organima u Crnoj Gori. To zna_i puno u_e{}e zvani_ne Crne Gore u Saveznoj vladi i u Ve}u republika Savezne skup{tine. Ovo zna_i, tako|e, i to da odmah danas mora biti suspendovano ratno stawe i ne sme nijednog minuta biti zloupotrebqavano. Ako nema agresije, ako nema rata ` _emu ratno stawe? Protiv koga? Ovo, tako|e, zna_i obavezu da moramo obnoviti i ekonomske i kulturne i privredne i diplomatske veze sa zemqama sa kojima su te veze prekinute ` sa SAD, sa Francuskom, sa Velikom Britanijom, sa Nema_kom. Nedopustivo je, zbog nacionalnih interesa, imati na delu teritorije Srbije mirovne snage iz ovih zemaqa, a sa tim zemqama nemati diplomatske odnose ili sa tim zemqama nastavqati politiku mr$we, sukoba i odbijawa svake saradwe. Ovo, tako|e, zna_i i obavezu da se smesta ukinu antidemokratski sramni zakoni o Univerzitetu i republi_ki Zakon o informisawu. @elim da istaknem jo{ i to da Srpski pokret obnove tra$i od mirovnih snaga UN, a posebno od vojnika koji dolaze iz SAD, Velike Britanije, Francuske i
– 326 –

Nema_ke, da na Kosovu maksimalno za{tite sva prava i sigurnost srpskog naroda. Ovo je prilika da doka$u da li su podr$avali i da li podr$avaju albanski separatizam i terorizam, ili podr$avaju demokratska i jednaka prava svih qudi na Kosovu. Moram da ka$em i to da je demokratija, a na Kosovo dolaze mirovne snage iz vode}ih demokratskih zemaqa Zapada, pre svega obaveza da se {tite prava mawine.

– 327 –

SAD BI SAWA BILA @IVA
(Zavr{na re_ na sednici Glavnog odbora SPO, 15. jun 1999.)

Dragi prijateqi, Ova Stranka, kao jedna velika porodica, ne}e zaboraviti nijednog poginulog, nijednog rawenog u danima agresije na na{u zemqu. Wihove porodice, dok postoji Srpski pokret obnove, moraju znati da }e u Srpskom pokretu obnove imati i bratski i qudski i svaki drugi oslonac. Naravno, do ovoga rata nije moralo da do|e i da je bilo po na{em do wega ne bi ni do{lo. A kada je ve} do{lo, da je bilo odgovornosti, da je bilo mudrosti i da je bilo spremnosti da se uva$i surova realnost sveta u kome $ivimo i odnosa u tom svetu, agresija bi trajala mnogo kra}e i danas bi, izme|u ostalih, taj veliki junak, Ratko Bulatovi}, imao obe noge, danas bi nam Sawa Milenkovi} bila $iva. Ovde je wen otac Zoran. To dete od 16 godina bi verovatno pobedilo na svetskoj olimpijadi iz matematike. Da vi{e nikada ne bismo do{li u poziciju, u priliku da se Srbija gura ovakvim stranputicama i da svoje najskupqe glave podme}e nepotrebno pod sekiru, pod giqotinu, bilo _iju, shvatite da smo mi ta vode}a snaga i nada. Raspolo$ewe na ovom Glavnom odboru je sjajno. Raspolo$ewe {irom Srbije je sjajno i koliko god mi je drago {to je takvo raspolo$ewe, istovremeno me hvata strah od takvog raspolo$ewa, od nas samih, poznaju}i nacionalni mentalitet i spremnost da se brzo opustimo. Ja vas molim i to od vas tra$im, da se pona{ate kao da nema ove plime za Srpski pokret obnove. Umislite, ubedite sebe da je nema, kako biste sebe ohrabrili i naoru$ali snagom da ovo raspolo$ewe na– 328 –

roda sa_uvate i pro{irite. U protivnom, pribavqeno raspolo$ewe }e biti izgubqeno. @elim da izrazim punu zahvalnost, li_ni ponos anga$ovawem _lanova i _elnih qudi iz Srpskog pokreta obnove na svim nivoima strana_ke organizacije za ovih nekoliko sedmica agresije. @elim naro_ito da istaknem da smo polo$ili na najboqi mogu}i na_in ispit pred na{im gra|anima svuda tamo gde je Srpski pokret obnove vr{io lokalnu vlast i to uprkos ne samo bombama NATO pakta nego i uprkos stalnim podmetawima, preprekama, ucenama od strane vladaju}eg re$ima koji je, i u uslovima ru{ewa Srbije i ubijawa Srba, imao vremena i na_ina da vodi podzemni rat protiv Srpskog pokreta obnove, vode}e demokratske snage u Srbiji. Taj podzemni rat se i posle rata nastavqa i to je ne{to {to mo$emo nazvati unutra{wom agresijom na budu}nost ove zemqe. Nikada nije bilo _asnije od 1990. godine, a ni te$e, biti _lan Srpskog pokreta obnove.

– 329 –

<TA MORAMO
(Miting u Kragujevcu, 17. jul 1999.)

Barjaktari Srpski pokret obnove, dignite zastave, ovaj re$im mora dole, a ne na{e zastave. Posle svih nesre}a koje su zadesile na{u naciju za posledwih deset godina, a naro_ito posle ovog kosovskog poloma, sramote i bola, svi qudski, moralni i razlozi dr$avne odgovornosti nala$u prvom _oveku ove zemqe, predsedniku SRJ, da odstupi sa svoje funkcije. Bez ikakvih parada, {arada, usvajawa deklaracija po op{tinskim skup{tinama i svih drugih takvih manifestacija, ja vam ka$em da ceo Srpski pokret obnove ho}e, $eli i tra$i tu ostavku. Bo$e dragi, {to nisam u poziciji da velike sile ovoga sveta, da Rusija, da ceo svet od mene tra$i da podnesem ostavku da bi moja nacija, da bi moja dr$ava mogli da budu spaseni i da budu skinuti sa wihovog ni{ana. Naravno, ni jednoga minuta se ne bih premi{qao i naravno da bih za Srbiju, za svoju naciju i svoju dr$avu, dao i ostavku i mnogo toga i skupqeg od ostavke. Ali, nisu svi qudi isti, neko ima taj ose}aj odgovornosti a nekome je ose}aj odgovornosti i ose}aj vlasti jedan isti ose}aj. Ovde sam danas da ka$em {ta moramo i da to {to moramo bude u saglasju sa onim {to mo$emo. Srbiji je danas potreban program svenarodnog, svedr$avnog spasa i opstanka. Evo tog programa i on ne zavisi od li_nog _ina bilo koga, ne zavisi od toga ho}e li se neko smilovati ili ne}e da podnese ostavku i pogne glavu pred narodom i da mu se izvini. On zavisi od na{e voqe, na{e odlu_nosti, na{e odgovornosti i spremnosti da svi zalegnemo iza ovog programa.
– 330 –

Potrebno je, dakle, odmah, bez _ekawa, formirati prelazne vlade, prelazne reformsko-demokratske vlade SRJ i RS. Zadatak ovih prelaznih vlada bio bi da u najhitnijem roku, izvr{e slede}e: Prvo, da ukinu sankcije ovoj zemqi i obezbede me|unarodnu, finansijsku, diplomatsku, humanitarnu i svaku drugu podr{ku na{em narodu; Drugo, da u saradwi sa velikim svetom, isprave sramne stvari koje se sada doga|aju na Kosovu, da na{ narod na Kosovu i Metohiji bude za{ti}en, siguran, bezbedan na svojoj vekovnoj zemqi i u svojoj dr$avi i da se otvore vrata masovnom povratku Srba koji su izgnani sa Kosova, koji su pobegli sa Kosova; I tre}e, da u najkra}em roku pripreme uslove za demokratske izbore na svim nivoima u Srbiji i SRJ. Izbore, koji }e biti odr$ani po demokratskim pravilima savremene Evrope. Ne}emo do}i do promena dok najmawe 70 odsto gra|ana ove zemqe ne stane iza ovoga programa, dok ne po_ne pritisak i unutar SPS-a i qudi koji su glasali za SPS: ho}emo ovaj program, ho}emo da $ivimo kao qudi. Dok ne bude u Kragujevcu re_eno ` prihvatamo ovo, ho}emo odmah pare da nam proradi fabrika, da nam deca ne budu gladna, da se ne stidimo pred decom {to ne mo$emo da im donesemo ni platu ni zaradu. Ho}emo to. Kad to bude reklo 70 odsto gra|ana Srbije, onda znajte da se promena desila. A vremena nemamo. Treba tresti, tresti, tresti, ali mudro i odgovorno, da ne odbijemo nikog. Ja vam ve_eras ne izla$em program Srpskog pokreta obnove, izla$em vam narodni i dr$avni program, program spasa ovog naroda i ove dr$ave.

– 331 –

ODAVDE SE ZAKOTRQALO
(Miting u Ni{u, 24. jul 1999.)
^ak i voda ima neki prirodni ose}aj odgovornosti. Posle poplava, kad po_ini {tetu, voda se povla_i. ^elni qudi koji danas odlu_uju o sudbini na{e dr$ave, koji odlu_uju o na{im $ivotima, o $ivotima na{eg potomstva, ve} deset godina ne proizvode ni{ta drugo nego poraze i {tetu, a ne}e da se povuku. U ime Srpskog pokreta obnove, u ime svih vas koji ste ve_eras ovde, u ime stotina hiqada, rekao bih i miliona gra|ana ove zemqe, tra$im da ti qudi odu u politi_ku pro{lost, da bi ova zemqa i ovaj narod mogli u budu}nost. Ako za trenutak zanemarimo sve poraze, sve {tete za posledwih deset godina, ako za trenutak zanemarimo i fatalni, stra{ni u_inak jedne nemudre inaxijske politike, koja je rezultirala time da nam je danas Kosovo sastavni deo Velike Albanije, ako sve to za trenutak ostavimo po strani i zagledamo se ba{ u ovaj momenat, u ovaj minut, {ta }emo da vidimo? Vide}emo ovu istinu, ove _iwenice: ni savezni ni republi_ki premijer, nijedan _lan ni savezne ni republi_ke vlade, ne mogu nikud da kro_e iz ove zemqe. Niko ne}e da ih primi u belom svetu, niko wima ne}e da do|e. Sazna}emo i ovo, a to se krije od na{eg naroda, da preko tri stotine _elnika ovoga re$ima, iz privrede, iz kulture, iz svih oblasti $ivota, ne mogu da kro_e nikud iz Srbije, niti iko sa wima ho}e da razgovara. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije i predsednik Srbije ne mogu da kro_e nigde u beli svet, ali ba{ nigde, niti iko iz Evrope, iz Amerike, iz celoga sveta, sem ponekog bicikliste i putnika namernika iz Indi– 332 –

je, ili ne znam odakle, ne}e da svrati kod wih, da popije kafu, da popri_a. I ne samo to. Ne mogu da kro_e u jednu federalnu _lanicu ove dr$ave, ne mogu da kro_e na Kosovo, gde se na{ narod zubima dr$i za nebo, brane}i tu kolevku, taj izvor, tu svetiwu svih nas. Ovo su _iwenice, ponavqam ` ovo su _iwenice. Da nema ni_eg od pre deset godina, nego da ima samo ove realnosti, ove stvarnosti kakva je danas, od {efa savezne dr$ave do premijera jednog, premijera drugog, _lanova jedne vlade, _lanova druge vlade, svi bi kazali jedno te isto ` ovako ne mo$e, ovako ne mo$e! Na{e foteqe, na{e funkcije, moraju da ustuknu, ova zemqa i ovaj narod ne smeju biti izolovani i moraju da ih povedu qudi sa kojima }e svet da razgovara. Pa ako je ovako, ko je to u zemqi Srbiji, pa pripadao Srpskom pokretu obnove, Savezu za promene, opoziciji, poziciji, SPS-u, ko nema istu odgovornost? Molim vas, istu odgovornost, istu qubav prema ovoj zemqi koja me|u nama ne pravi razlike, koja nas jednako voli i koja i danas, u ru{evinama i jadu i bedi, jednako poku{ava da pod svoja slomqena krila okupi sve nas. Odgovorimo joj na isti na_in, toj na{oj Srbiji polomqenih krila, da je na isti na_in volimo mi svi, i da nema nijedne funkcije, nijednog _oveka koji je skupqi od Srbije, od wene budu}nosti, od vas, od ove devoj_ice ovde, koja stoji, slu{a, strepi ho}e li imati svoju budu}nost, ho}e li mo$da za petnaest godina zaboraviti srpski jezik, jer }e u nekoj Kanadi, u nekoj Australiji, u_iti drugi jezik, ako mi sada, sada, ne preokrenemo. <ta jo{ da ka$em! ^uli ste i, na $alost, _ujete kako neki na{i _elni generali ovih dana prete da }e vojska i policija svom svojom snagom da brani vlast. Gospodo generali, vi morate biti srpski generali, a i po sada{wem Ustavu i po tradiciji ovoga naroda, vojska samo brani zemqu od spoqnog agresora. Nemate vi {ta da se upli}ete u unutra{wu politi_ku utakmicu i nije ovaj narod dao vama generalske _inove da biste se vezali za pojedince i za wihove partijske funkcije. Kako ne vidite gde bi danas ova zemqa bila da 9.
– 333 –

marta 91. niste bili ideolo{ka vojska. Tenkovi koje ste 9. marta 91. izveli na narod, na srpsku omladinu, bili su podr{ka zlu koje se sru_ilo na srpski narod i kojemu jo{ nije kraj. Da je 9. marta okrenulo u narodnom smeru, da to niste spre_ili tenkovima, ne bi se verovatno zemqa ni raspala, ne bismo danas imali strance i okupatore na na{em Kosovu. Eto, dokle dovodi slu$ewe jednoj ideologiji. U ovom gradu, i da time zavr{im, 96. godine po_ela je narodna buna za priznavawe pokradenih lokalnih izbora. Odavde se zakotrqalo! Odavde je krenulo, a sad me pitate {ta to danas treba odavde da krene, odavde da se zakotrqa? Na{a voqa, na{a spremnost, na{ poziv svim qudima u Srbiji, svim politi_kim strankama, da podr$e ovaj program narodnoga spasa! Da sve ruke Srbije, svih stranaka, na{e Crkve, svih odgovornih qudi, poguraju lokomotivu da izvu_emo dr$avni i nacionalni brod iz $ivoga blata, da probijemo zvu_ni zid izolacije, da vidimo budu}nost, da krenemo prema budu}nosti! To se odavde zakotrqalo ve_eras. I da to sve u_inimo mirno, mirno, mirno, da ne kane ni jedna kap, ne krvi nego _ak ni suza, osim suza radosnica.

– 334 –

KO TE JE UBIO, NEKA BUDE PROKLET
(Posmrtni opro{taj od Veselina Bo{kovi}a, ubijenog na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999.)

Bio sam sa tobom, sedeo pored tebe u kolima smrti. Istina se mora re}i, taj ubica koji je sedeo za volanom voze}i kamion, tenk-ubicu, i{ao je da ubije mene, a ubio je tebe, Zvonka, Gagu i Vu_ka. Neko _udo Bo$ije, _ije li je, u_inilo je da evo mene jedinog pre$ivelog da se danas opra{tam od tebe, a da se sutra oprostim od Zvonka, Gage i Vu_ka. Vesko, bio si satkan samo od vrline, samo od dobrote i samo od $rtve za druge. U ovom gradu, u ovoj zemqi Srbiji, nema _oveka koji je toliko dao za uboge, za besku}ne, za izbegle, za gladne, kao {to si to _inio ti. Pri tome,uz sve ostalo {to si radio za posledwe dve-tri godine, jednim neverovatnim zamahom, snagom i uverewem dao si se na obnovu poru{enih crkava, na izgradwu novih gde ih nije bilo i verovao sam, s obzirom sa kakvim uverewem i snagom to radi{, da ti sami Nemawi}i izdaju te naloge. Ko te je ubio, neka bude proklet. Onaj ko misli da je stekao sre}u za sebe odnose}i tebe, odnose}i Zvonka, Vu_ka i Gagu, onaj ko misli da svoju sre}u mo$e da proizvede na va{im nesre}ama, neka je proklet. Mi smo hri{}ani i znamo da }e im biti prokleto i seme i koleno. Neka budu prokleti zli qudi, |avoli koji ve} deset godina svoju sre}u grade samo na nesre}ama drugih qudi. Ubi{e toliki svet, uze{e toliku krv, poru{i{e dr$ave, proizvode samo mr$wu. Dokle, dokle?
– 335 –

Dragi moj Vesko,

Bo$e, Tebe ne{to da pitam: za{to dozvoqava{ najgorim da nam ubijaju najboqe? Ako je to zbog toga da u temeqe jedne nove Srbije treba da budu uzidani najboqi, da bi iz najboqih temeqa nikla najboqa Srbija, onda Ti ka$em, mo$da si visoko pa ne _uje{ i ne vidi{, previ{e si ve} uzidao dobrih. Ne daj vi{e zlim da ubiju ijednoga, dovoqno je dobrih u temeqima za jednu novu Srbiju koju sawamo svi i kojoj je dragoceni pe_at svime {to je u svom $ivotu radio dao Veselin Bo{kovi}. Moj Vesko, da ti ka$em i to na rastanku, mada ti to zna{, siguran sam da ti ovo sve _uje{, jutros je stigao telegram sau_e{}a i od svetskog prvaka u {ahu Anatolija Karpova. Vesko, kada sam se u Lazarevcu opra{tao od tebe rekao sam ` sve partije koje smo igrali ti si dobio. Ako sam slu_ajno neku ja dobio, dobio sam je tvojom dobrotom i verujem da si mi je poklawao. Brate moj, ti ide{ kod Boga. Brate moj, u_ini ne{to i kod wega da stane zlo i da odu zli qudi, proizvo|a_i smrti, iz ove na{e Srbije.

– 336 –

SVE VESELINI
(Posmrtni opro{taj od Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a, Vu_ka Rako_evi}a, ubijenih na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.)

Odlaze}i na nebo, sva trojica ste na zemqi ostavili po jednog brata kojemu je ime Veselin, a na nebo ste oti{li u ve_no dru{tvo sa bratom kome je, tako|e, ime Veselin. Svi ste ubijeni u jednom danu, na istom mestu i od iste zlo_ina_ke ruke. Ceo Srpski pokret obnove, a to je, neka _uju zlo_inci, porodica koja broji vi{e od milion qudi, zgro$en je, kao {to su i milioni drugih u Srbiji, koji su qudi, zgro$eni ovim zlo_inom i ne}e vi{e Srbiju u kojoj je lep{e mrtvima nego $ivima. Rekoh, a i mnogi su pre mene rekli: zlo_in se ne opra{ta! Nema ni tog hri{}anina, ni Crkve, ni Patrijarha, ni Boga, ni politi_ke stranke koja zlo_incima sme uputiti i jednu re_ spremnosti na opro{taj. I ja im ka$em: plati}e svi oni koji su ubili ove qude svojim glavama. I ne}e to biti nikakva osveta, nego _in pravde! Srpski pokret obnove ima milion qudi. Mala Srpska vojska s po_etka ovog veka, samo zato {to je bila no{ena krilima qubavi, vere, nade, pravde i slobode, prihvatqive i qudima i Bogu, sru{ila je nekoliko neprijateqskih imperija. Ne samo Srpskom pokretu obnove, nego ogromnoj ve}ini gra|ana Srbije vi{e je do grla do{lo. I jedna imperija zla, koja nam poru{i sve {to smo zidali od Kara|or|a na ovamo i svaki dan po Srbiji proizvodi smrti i ne da $ivotu da se digne, bi}e sru{ena.
– 337 –

Dragi moj Zvonko, dragi moj Vu_ko, dragi moj Gaga,

Ja se obra}am porodicama na kraju i ka$em i mojoj Gorani i Radi i Vesni i Ratki i majkama ubijenih, i o_evima ubijenih: dok je Srpskog pokreta obnove, u nekom egzistencijalnom smislu, mada je to banalno govoriti iznad grobova ovih junaka i Bo$ijih qudi, ne}ete osetiti probleme. Vesko, crkve koje si zapo_eo, bi}e dovr{ene. Zvonko, {to si zapo_eo, bi}e dovr{eno. Gaga, {to si zapo_eo bi}e dovr{eno. Vu_ko, {to si zapo_eo, bi}e dovr{eno. Svi }e videti koliko bra}e, koliko sestara za koje mo$da vi, junaci i sokolovi moji, sinovi moji, niste ni znali, imate. Ja ne smem daqe da govorim. Ne smem od vas. Uvek ste mi govorili: „^i_a, ako mi pokleknemo ` ti ne sme{!” Zato }u zavr{iti re_ima: stvori}emo mi novu Srbiju, ona je tu. Bi}e ona i divna i bogata i sre}na, ali nikad, nikad ni ona, mada }e vas svim srcem i du{om svojom voleti, ne}e mo}i da vas voli onoliko koliko ste u snu i velikim $rtvama vi voleli i sawali tu Srbiju. Roditeqi, supruge, deco, budite sre}ni, ponosni, zato {to ste ih imali svu _etvoricu, a mi zavetovani da ubicama i ovom prokletom poretku {to pre do|emo glave.

– 338 –

@IVIMO U ZEMQI DR@AVNOG TERORIZMA
(Glavni odbor SPO, 11. decembar 1999.)

^udom nekim, danas stojim pred vama i _udom nekim jedini sam pre$iveo masakr na Ibarskoj magistrali 3. oktobra ove godine, kada su, u planiranom i organizovanom poku{aju mog ubistva, ubili nam Veska, Zvonka, Gagu i Vu_ka. Meni je Vesko bio kao brat, a Zvonko, Vu_ko i Gaga kao sinovi. Voleo bih da su danas oni ovde, sa vama, a da ja nisam. Kamion-ubica, kamion-tenk naglo, namerno, skrenuo je na levu stranu kolovoza i po_inio masakr u kojemu, eto, ja jedini ostadoh $iv i ja jedini mogu da pri_am i svedo_im kako je bilo. Odmah po po_iwenom zlo_inu, bilo mi je jasno da je u pitawu organizovani zlo_in i namera ubistva. Verovao sam toga dana, 3. oktobra, da }e voza_ kamiona-ubice biti prona|en do ve_eri, a da }e u najkra}em roku, za nekoliko dana, biti prona|eni i naru_ioci i organizatori zlo_ina i uhap{eni. Vi, dragi prijateqi, me|utim, znate da je pro{lo du$e od dva meseca od zlo_ina, sigurno najve}eg politi_kog organizovanog zlo_ina od posleratnih godina, kada su likvidirani Ravnogorci i |eneral Dra$a, a da silni policijski aparat ove dr$ave, do dana dana{weg, nije ustanovio, odnosno jeste ali krije od javnosti, dve krupne _iwenice: ime voza_a koji je vozio kamion i ko je vlasnik tog kamiona? Onoga momenta kada smo uvideli da dr$ava ne}e, odnosno weni nadle$ni organi, da vr{e istragu, mi smo formirali svoj paralelni pravno-ekspertski tim i u potragu za naru_iocima i organizatorima zlo_ina kre– 339 –

nuli tako {to smo se uputili u tragawe za vlasnikom kamiona-ubice. Ubrzo smo ustanovili da je taj kamion marke „mercedes”, tipa 35-35, proizveden u Nema_koj i da ga je 1996. godine u na{u zemqu uvezao jedan Srbin, gastarbajter Dragan Gaji}, ali da mu je oduzet, zaplewen na granici od strane Savezne uprave carina, u postupku koji je vodio {ef jednog odeqewa, specijanog odeqewa, Petar Raji}. Ustanovili smo da je taj postupak okon_an u septembru pro{le godine i kamion je dodeqen, kome? Pogledajte ovaj dokument koji smo dobili iz Nema_ke, tamo gde je kamion napravqen. Ovde su broj motora, broj {asije i tip kamiona 35-35. Pogledajte ovaj drugi dokument. Ra_un broj 140 od 2. oktobra 1999. godine. Na ovome ra_unu su identi_ni podaci kamiona-ubice, koji ima iste ove brojeve motora, brojeve {asije, isti tip kamiona 35-35. Eno ga sada na ekspertizi, onako izgoreo. Isti taj kamion 2. oktobra biva opravqan, servisiran, na Ibarskoj magistrali, u jednoj vulkanizersko-limarskoj radwi kod motela „<ari}”. Ra_un pla}a vlasnik kamiona, a vlasnik kamiona je MUP Srbije, {to }e re}i Slu$ba dr$avne bezbednosti Srbije. Tako smo do{li do podatka da je kamion 1998. godine dodeqen Slu$bi dr$avne bezbednosti Srbije i da je ona bila u posedu kamiona-ubice koji je izvr{io masakr. Taj kamion nema svog registarskog broja. Odnosno ima, imao ga je, ali tog registarskog broja nema u zvani_noj kompjuterskoj dr$avnoj evidenciji vozila. Za{to? Zato {to je taj broj trebovan od Slu$be javne bezbednosti za specijalnu tajnu evidenciju vozila, u koju je Slu$ba dr$avne bezbednosti upala odmah sutradan po masakru na Ibarskoj magistrali i zaplenila svu arhivu. Do ovih i mnogih drugih podataka i dokumenata mi smo do{li na razne na_ine. Ne{to smo dobili po strani, izvan ove zemqe, ne{to je uspela da otkrije i zvani_na dr$avna istraga, iako se i to krije od na{e javnosti, ali najvi{e podataka dobili smo od _asnih qu– 340 –

di iz na{ih dr$avnih slu$bi, ukqu_uju}i i Slu$bu dr$avne bezbednosti. Svi svedoci, o_evici zlo_ina, izjavili su pred istra$nim organima da je, odmah po obavqenom zlo_inu, voza_ kamiona-ubice iza{ao iz kamiona, da se tu na{ao jedan crveni „golf” bez tablica, uzeo ga i odvezao prema Beogradu. Saznav{i sve ovo i mnogo toga jo{, kao odgovorna Stranka, mi smo poku{ali da damo {ansu pravosu|u, da damo {ansu Parlamentu, pre svega. Dva puta tra$ili smo sednicu Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine Srbije, sa namerom da na toj sednici, u prisustvu ministra unu{tra{wih poslova Srbije, {efa Dr$avne bezbednosti Srbije, ministra pravde i _lanova Odbora stavimo na sto dokumente i obavimo u Parlamentu tu kontrolu rada Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije i posle toga u_inimo ono {to bi bilo neminovno, a to je da nadle$ni pravosudni organi privedu pravdi organizatore zlo_ina. Kao {to znate, oba na{a nastojawa da do|e do sednice Odbora za odbranu i bezbednost odbijena su od strane vladaju}e koalicije, a nikada se, nijedan ministar, ni drugi ministar, ni tre}i ministar, ni {ef Slu$be dr$avne bezbednosti nisu udostojili _ak ni da predsednika Odbora obaveste da ne}e do}i. Mi smo, posle toga, zatra$ili formirawe skup{tinskog Anketnog odbora. I to je odbijeno. Mi smo obavestili najvi{e dr$avne instance u ovoj zemqi da zvani_nim istra$nim organima, do dana dana{weg, nije dozvoqeno da do|u u posed onog carinskog predmeta od 1996. odnosno 1998. godine. Savezna uprava carina ne da tu$iocu, ne da istra$nom sudiji da u|e u Saveznu upravu carina da izvr{i uvid u taj predmet koji je vodio Petar Raji}, a danas _itate u „Politici” da treba Srpski pokret obnove krivi_no da odgovara, odnosno neki wegovi _lanovi, zbog toga {to smo izrazili sumwu u okolnosti pod kojima je 21. novembra ove godine Petar Raji} izgubio $ivot u, kako pi{e „Politika”, „_istoj saobra}ajnoj i nesumwivoj saobra}ajnoj nesre}i”. Bila je to nesre}a za koju nismo znali dva dana ni
– 341 –

u novinama, a istra$ni sudija se javnim saop{tewem oglasio tek deset dana po pogibiji pokojnog Raji}a i tek nakon {to je Srpski pokret obnove izrazio sumwu u okolnosti pod kojima je on poginuo. Ono {to je istra$ni sudija u Lazarevcu saop{tio javnosti nije ta_no. Taj isti istra$ni sudija je ne{to drugo zapisao u sopstvenom zapisniku po uvi|aju koji mi imamo. U tom zapisniku pi{e da je Petar Raji} vozio xip „micubi{i”, da je sa sporednog puta iza{ao _ovek, penzioner od 60 godina, koji je vozio u tim kolima svoju snahu i dva maloletna unuka. Vozio je „jugo”, podleteo pod „micubi{i”. „Micubi{i” se prevrnuo, sve vam citiram {ta pi{e u zapisniku istra$nog sudije u Lazarevcu, Raji} poginuo, o ovaj iz „juga” samo se vratio „jugom” kilometar i po, oti{ao do centra sela Dudovice, tu svoj „jugo”, prakti_no neo{te}en, parkirao i onda se pe{ke vratio na Ibarsku magistralu da se prijavi, kao onaj koji je izazvao saobra}ajni udes. Pri tome je ustanovqeno, po nalazu istra$nog sudije koji se krije od javnosti, da je taj penzioner bio u ne{to pripitom stawu. Pri tome se u nalazu istra$nog sudije ka$e da saputnici, koji su bili u „jugu”, nisu mogli da budu prona|eni, po{to voza_ nije imao pojma gde su mu maloletni unuci i gde mu je ro|ena snaha. Jedan _ovek poginuo, a drugi koji je kriv za smrt, koji je do{ao sa sporednog puta i koji je bio u alkoholisanom stawu i koji je pobegao sa mesta nesre}e, nije _ak ni priveden. Po dana{woj „Politici”, to je _ista kao suza ` saobra}ajna nesre}a. Posle svega ovoga, u ime Srpskog pokreta obnove, pre nekoliko dana podneo sam krivi_nu prijavu i zahtev za pokretawe istrage protivu {efa Dr$avne bezbednosti Srbije Radomira Markovi}a i {efa Dr$avne bezbednosti Beograda Milana Radowi}a, sa osnovanom sumwom da su krivi, da su organizovali zlo_in _etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali. Slu$ba dr$avne bezbednosti ni u jednoj dr$avi sveta, pa ni u Srbiji, nije samoupravna interesna zajednica pa da u woj radi svako {ta mu padne na pamet. To je slu$ba u kojoj va$e zakoni stroge subordinacije. I kada se pla– 342 –

niraju izuzetne akcije, kao {to je akcija ubistva {efa vode}e opozicione stranke u Srbiji, onda sasvim sigurno bez znawa {efa Slu$be dr$avne bezbednosti to nije moglo biti ura|eno i, tako|e, bez wegove saradwe sa {efom Slu$be dr$avne bezbednosti na podru_ju na kome je zlo_in planiran i na kome je zlo_in izvr{en. Mi _ekamo da postupe po toj krivi_noj prijavi. Mi dajemo {ansu zakonima i pravdi, a za organizatorima ovog velikog zlo_ina raspisali smo, kako je u na{em strana_kom saop{tewu re_eno, poterinicu do pravde. <ta to zna_i? To zna_i da ne}emo ni zaboraviti, ni oprostiti, ni u}utati sve dotle dok izvr{ioci, naru_ioci i organizatori ovog zlo_ina i svi oni koji su u zlo_in bili ume{ani, ne budu izvedeni na sud, pred lice pravde, u ime i zemaqske i Bo$ije pravde. Ni{ta vi{e od ovoga, ni{ta mawe od ovoga. Zlo_in na Ibarskoj magistrali, kao {to vidite, predstavqa akt ogoqenog dr$avnog terorizma, ali ne jedini. @rtva dr$avnog terorizma u Srbiji je i pokojni Slavko >uruvija, koji je 11. aprila ove godine izre{etan na pragu svog stana, u prisustvu svoje supruge, a do dana dana{weg se ne zna ko je to u_inio. @rtva dr$avnog terorizma je i novinar @eqko Kopawa kome je bomba, podmetnuta pod wegov automobil, odnela noge. @rtva dr$avnog terorizma je i gospodin Bo$idar Spasi}, biv{i funkcioner Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije, koji je uhap{en zbog toga {to je na „Studiju B” progovorio krajwe profesionalno i stru_no, i javno rekao da organizatore zlo_ina na Ibarskoj magistrali, „da organizatore”, citiram ono {to je on rekao, „ubistva Radovana Stoj_i}a-Baxe, organizatore raznih drugih zlo_ina, treba potra$iti u Slu$bi dr$avne bezbednosti Srbije, odnosno u jednom wenom delu”, koji Spasi} na televiziji naziva, „eskadronom smrti, koji se pona{a kao teroristi_ka organizacija”. To je taj deo Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije koji se odmetnuo od Parlamenta, od zakona, i koji se nalazi, kako pi{e u na{em strana_kom saop{tewu, pod direktnim nadzorom i kontrolom, pre svega, vrhova JUL-a.
– 343 –

Nad Spasi}em nije sproveden regularni istra$ni postupak, a treba, evo za koji dan, da ga izvedu da mu sude. Pa to, od Golog Otoka do danas nije _iweno! To se danas nigde ne _ini u svetu sem u ovoj zemqi, koja postaje prokleta avlija. @rtva terora je i Vladimir Nikoli}, koga je Slu$ba dr$avne bezbednosti Srbije, a ko bi drugi, kidnapovala krajem septembra ove godine, pa se nekoliko dana nije znalo gde je i odjednom se saznalo da je „tamo gde treba”, u pritvoru, i kome, tako|e, treba da se sudi, a da javnosti niko nije objasnio u ime koga zakona, po kom to _lanu, policija sme da kidnapuje qude i da jo{ niko nije objasnio koji je zlo_in ovog _oveka. @rtva dr$avnog terorizma su i na{i narodni poslanici Aleksandar ^otri} i Ivan Kova_evi}, kao i moj savetnik za ekonomska pitawa Miladin Kova_evi}. Policija je, pre neki dan, u{la u prostorije Srpskog pokreta obnove donose}i pozive, naloge da se ovi qudi privedu po naredbi Prvog op{tinskog javnog tu$ila{tva u Beogradu, jer Prvo op{tinsko javno tu$ila{tvo u Beogradu interesuje da od ovih qudi sazna otkud to Srpski pokret obnove zna ovo {to objavqujemo u vezi sa zlo_inom na Ibarskoj magistrali. Evo, sednica Glavnog odbora Stranke je otvorena za javnost, mogli su da do|u da _uju otkud znamo. Neka postupe po krivi_noj prijavi koju sam, u ime Srpskog pokreta obnove, podneo protiv _elnika Slu$be dr$avne bezbednosti, pa }e u istra$nom postupku doznati sve i dobiti svu potrebnu dokumentaciju. Umesto toga, umesto da hvataju zlo_ince i javnosti jasno ka$u ko je po_inio zlo_in, ko je vozio kamion, ko je vlasnik kamiona, oni privode narodne poslanike, iako na to po zakonu nemaju pravo. Ali oni vi{e do zakona, do pravde, do Parlamenta, ne dr$e ni najmawe. @rtva dr$avnog terorizma je i NTV „Studio B” ve} _etiri meseca. Drsko, otvoreno, sa policijskih zgrada u Srbiji, sa zgrade u kojoj je i centrala Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije, pomo}u veoma skupe opreme, ometa se ili potpuno onemogu}ava emitovawe programa „Studija B”. @rtve dr$avnog terora su nezavisni mediji „Blic”, „Danas”, „Glas javnosti” i mnogi
– 344 –

drugi, gotovo svi nezavisni mediji {irom Srbije. Do{li smo dotle da novine i drugi mediji ne smeju da objave ni{ta u Srbiji {to nije po voqi vladaju}oj koaliciji, ne smeju, _ak, da objave ni zvani_no saop{tewe politi_ke, legalne i parlamentarne stranke, kao {to je Srpski pokret obnove, i mogu da budu ka$weni ukoliko sutra izveste sa sednice ovoga Glavnog odbora. To je kraj parlamentarizma u Srbiji. Politi_kim strankama se onemogu}ava da upoznaju bira_e, gra|ane, simpatizere, sa svojim stavovima, jer mediji koji bi to u_inili, naprosto, bivaju drakonski ka$weni, a novinarima se upu}uju ne samo pretwe, nego, videli smo, ostaju i bez nogu i bez glava! Ju_e je ministar unutra{wih poslova Srbije, pred strojem mladih policajaca, opoziciju nazvao izdajni_kom, antisrpskom, a opozicione lidere narkomanima i raznim drugim imenima. To je bilo hu{kawe tih na{ih mladih policajaca, direktno hu{kawe na lidere opozicije. Pa, {ta je to ako nije akt ogoqenog dr$avnog terorizma? Gde to jo{ u Evropi danas tako govori ministar policije? Danas, na celoj strani „Politike”, imamo tekst u kome se ka$e da je ju_e bilo nekakvo savetovawe na kome su bili predsednik Vrhovnog suda, predsednik Ustavnog suda, ministar pravde i jo{ neki drugi ministri, koji su na tom savetovawu zakqu_ili da se ovo vi{e ne mo$e podneti. Ubistva ` to je po wima u redu, zlo_ini ` to je po wima u redu, ali paralelne istrage koje vode neke stranke ne mogu da dopuste! @ivimo u zemqi u kojoj na sva zvona objavquju kako je jedan londonski list, _ak ne nikakav pravni tim neke politi_ke partije, nego list „Obzerver”, izvr{io svoju paralelnu istragu i do{ao do zakqu_ka i dokaza da je kineska ambasada u Beogradu, za vreme agresije NATO, bombardovana ne gre{kom, nego namerno. Da imaju Milo{evi}ev Zakon o informisawu, da imaju na{eg ministra policije, da imaju sada{wu vlast u Srbiji, videli biste {ta bi ostalo od „Obzervera” i od toga {to su istra$ivali, {to su prona{li i {to su objavili. Ali, tako je to danas svuda {irom Evro– 345 –

pe, od Rusije do Atlantika. Jedino u zemqi Srbiji ne mo$e {to svuda, _ak i u Albaniji danas, mo$e i mora. Znaju li qudi, koji ovo sve _ine, za{to to _ine? Mislim da znaju i mislim da je strategija dr$avnog terorizma wihova zvani_na i jedina strategija. Li_no }u, ako se vi sa tim sla$ete, uskoro pozvati lidere svih odgovornih i uticajnih opozicionih partija Srbije, da se zajedno dogovorimo o daqoj strategiji. Srpski pokret obnove je za to da gra|ani iza|u na ulice i da tra$e svoje pravo da na vanrednim izborima izaberu svoju vlast.

– 346 –

2000.
Koalicija DOS, mitinzi, eskalacija dr$avnog terora y Atentat u Budvi, svi protiv SPO y Poraz i odlazak Slobodana yMilo{evi}a
y

DANAS JE OSNOVAN ` DOS
(Konferencija za {tampu, 10. januar 2000. godine)

Vi ste _ekali, a mi smo u Predsedni{tvu Srpskog pokreta obnove radili jedan veoma odgovoran posao i mogu da vas obavestim da smo ga zavr{ili uspe{no. Bio je to sastanak na kome je u prvom planu bila zajedni_ka strategija i taktika borbe da spasemo na{u dr$avu i gra|ane od daqe propasti i daqe nesre}e. Bio je to sastanak na kome je vo|ena borba argumentima, da bi se do{lo do najboqeg re{ewa. Imam _ast da vam saop{tim da smo se sporazumeli oko oba dokumenta. I oko dokumenta o zajedni_koj strategiji borbe za demokratske izborne uslove i vanredne izbore u Srbiji i oko spoqnopoliti_kog dokumenta, na{eg zajedni_kog pisma ministrima Evropske unije, Sjediwenih Ameri_kih Dr$ava, Rusije i Kine. Oba dokumenta potpisali smo svi. Oba dokumenta su nesporna za sve. Jedino je general Peri{i} izneo odre|ene rezerve i nije potpisao ove dokumente. Gospodin Ko{tunica je potpisao oba dokumenta, uz ogradu da _eka naknadnu saglasnost organa svoje stranke. @elim da izrazim zahvalnost svim u_esnicima dana{weg razgovora i dogovora u Srpskom pokretu obnove na konstruktivnom dr$awu, da bi se do{lo do zajedni_ke platforme borbe protiv re$ima koji predstavqa smrtnu presudu za Srbiju i wene gra|ane danas, za Srbiju i wene gra|ane sutra. Danas je osnovan DOS, Demokratska opozicija Srbije, kao na{ odgovor tome re$imu. A sada }e vam se obratiti lideri ostalih stranaka.
– 348 –

KAMION SU VOZILI MILO<EVI> I WEGOVA SUPRUGA
(NTV „Studio B”, 8. april 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, nije Vas bilo na „Studiju B” vi{e od sedam meseci. Ma koliko to bilo bolno, na po_etku ovog razgovora moramo se osvrnuti na ono {to se desilo tre}eg oktobra pro{le godine na Ibarskoj magistrali. Nije me bilo zbog tragedije koja me je zadesila. Jedva sam nalazio snage i da $ivim. Ko to ne razume, neka ne razume. Posle deset godina rada, posle deset godina govorewa, patwi koje sam pre$iveo na _elu Srpskog pokreta obnove, zajedno sa Srpskim pokretom obnove, ne znam ni {ta vi{e pri_ati. Pri_e su u Srbiji potro{ene. Sve je poznato. Vratimo se onome {to se pre {est meseci, 3. oktobra pro{le godine, dogodilo na Ibarskoj magistrali. U tom zlo_inu, ubijena su _etvorica _elnika Srpskog pokreta obnove. Za ovih proteklih pola godine o toku istrage, o prikupqenim dokazima, i svemu ostalom, javnost je detaqno obave{tavana od strane ekspertskog tima SPO i od strane advokata porodica ubijenih. Nesumwivo je utvr|eno da je re_ o politi_kom atentatu na Vas. Dakle, Vi ste bili meta atentata i sada ste jedini pre$iveli i glavni i jedini svedok. Da li ste imali ikakvih indicija, saznawa, upozorewa, da se tako ne{to mo$e desiti? Da. Krajem aprila pro{le godine, usred NATO agresije, posle intervjua koji sam dao upravo „Studiju B” i nakon {to sam najuren iz Savezne vlade, u Srpski pokret obnove do{li su i imali susret sa _elnim qudima SPO qudi iz Slu$be dr$avne bezbednosti koji
– 349 –

su upozorili da se priprema ne{to protiv mene {to mo$e da predstavqa i fizi_ku likvidaciju. Kazali su da sam stavqen pod posebne mere, tako mi je preneto, i to su bile prve najave toga zlo_ina i ne_ije odluke da se zlo_in po_ini. Jeste li, shodno tome, preduzeli neke mere obezbe|ewa? Ne neke naro_ite. Sam sam sebi rekao ` ako $eli Slobodan Milo{evi} sa svojom Mirom da uzme moju glavu, neka je uzme i mislim da sam, _ak, napadnije nego ikada ranije, sam izlazio i u no}ne {etwe po Ko{utwaku ra_unaju}i ` ako im je toliko stalo do glave Vuka Dra{kovi}a, neka je uzmu u Ko{utwaku, kao {to su nekada neki drugi zlo_inci uzeli glavu Knezu Mihailu. Gde ste Vi krenuli te nedeqe tog tre}eg oktobra? Na Ravnu Goru, da bismo videli dokle su do{li radovi na izgradwi Spomen doma Ravnogorskog pokreta. Kako je do{lo do tragedije? Na 45 minuta do sat vremena vo$we od Beograda, preko puta sela Petka, a dan je bio kao od Boga dat, sun_an, put suv, iz _istog mira, iznenada, namerno, jedna grdosija od kamiona, kamion-tenk, naprosto je skrenuo sa svoje trake pravo na automobil u kojemu sam bio ja, a vozio je Vesko, Danin brat. Zahvaquju}i samo wegovoj izuzetnoj prisebnosti, i muwevitom trzaju volana udesno, izbegnut je direktan sudar, direktno podletawe pod to_kove toga kamiona koji je bio natovaren peskom i koji je bio, po obrascu _e_enskih terorista, jo{ napuwen i eksplozivom. Auto je zaka_en, sleteo sa puta, veoma je bolno svega toga se prise}ati, a prise}am se svakoga minuta i svakoga sekunda, i sa tim u$asnim scenama $ivim. U jednom momentu, nikoga na putu nije bilo. Video sam Veska kako pored mene umire. Nekako sam iza{ao iz automobila, po_eo da pozivam u pomo}. U me|uvremenu, po_eo je i narod da se skupqa, da se zaustavqaju vozila. Kamion je produ$io napred i bukvalno smrskao automobil u kojemu su bili Zvonko, Vu_ko i Gaga, i onda je do{lo do aktivirawa eksploziva. Odjekivala je eksplozija za eksplozijom.
– 350 –

Posle koliko vremena se pojavila policija na mestu zlo_ina? Neuobi_ajeno brzo. Tako re}i odmah. ^ak me|u prvim automobilima koji su se tu na{li, spazio sam automobil policije. Kada sam zapomagao za pomo}, za hitnu pomo}, video sam, i to nikada ne}u zaboraviti, dvojicu qudi, jedan je bio u trenerci, jedan pored wega stajao je u ko$noj jakni. Taj u trenerci, motorolom ili mobilnim, nekome je javqao: „\ubre je $ivo.” Verovao sam da se to odnosi na voza_a kamiona i da se prosto nekome javqa informacija da je taj zlo_inac koji je to po_inio $iv i da je uhva}en i verovao sam da je uhva}en s obzirom na veliko prisustvo policije, a policija je do{la tako re}i odmah, mnogo pre hitne pomo}i. Tek kasnije, razume}u da su se re_i „\ubre je $ivo” odnosile na mene. Nisam znao ko je taj _ovek koji je to rekao. Nisam znao u tom trenutku da je na mesto nesre}e tako brzo iza{ao policijski general Branko \uri}. Niti sam znao ni ko je taj general, ni kako izgleda. Kasnije sam ga, na nekom televizijskom snimku, nekoliko meseci posle zlo_ina, video i bilo mi je jasno da je to taj _ovek koji je nekome javio da je „|ubre $ivo”. Sada se pitam otkud on tako brzo na mestu zlo_ina, za{to u trenerci, je li tamo bio slu$beno, zbog _ega je tamo bio? Da uhvati ubicu ili, pak, da obezbedi ubici da se izvu_e? Sami ka$ete da je policija vrlo brzo stigla, a ubica netragom nestao. Mo$da bi bilo dobro da malo sumiramo {ta je do sada utvrdila istraga, a {ta pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove? Mnoge stvari koje je utvrdila istraga poklapaju se sa onim {to je utvrdio pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove. Dakle, ono {to je nesumwivo utvr|eno jeste to, i to su ve{taci pokazali, da je do zlo_ina do{lo ba{ onako kako sam upravo opisao. Voza_ je namerno, svesno, sa umi{qajem da ubije, skrenuo na automobil u kojemu sam sedeo ja. Ve{taci su utvrdili da su se vozila SPO kretala u granicama propisanim, ne{to oko 85 kilometara na sat, a ne 150 kilometara na sat,
– 351 –

kao {to je jedan policijski general bez ikakvih posledica izjavio na konferenciji za {tampu nekoliko dana posle zlo_ina. Mi smo podneli krivi_nu tu$bu protivu wega, ali je ta krivi_na tu$ba odba_ena. Dan ina_e lep, uslovi za vo$wu... Da, da, da. Ve{taci su utvrdili da je kamion bio marke „mercedes” 35-35, proizveden u Nema_koj, da je bio napuwen peskom, i, gle _uda, napuwen peskom u Beogradu, kod Maki{a, pa je onda sa tim tovarom smrti krenuo prema ^a_ku Ibarskom magistralom. Tamo negde kod skretnice za Lajkovac i prema Ravnoj Gori, okrenuo se ka Beogradu i _ekao poziv. Za wim je sve vreme i{ao crveni „golf”, i kad je i{ao iz Beograda i kad je krenuo da izvr{i zlo_in. Kamion je krenuo iz centra Dr$avne bezbednosti u Lipovi_koj {umi 3. oktobra ujutro, za wim je krenuo crveni „golf”. Saobra}ajna patrola, zbog sumwivih tablica, zaustavqa kamion. Me|utim, iz crvenog „golfa” izlaze qudi, pokazuju legitimacije Slu$be dr$avne bezbednosti, i ka$u patroli: „Pusti ga, mi smo iz SDB, imamo va$an posao.” Taj va$an posao je bio da se ode do te skretnice, da se okrenu i _ekaju ne_iji poziv, da krenu da izvr{e zlo_in. Svi o_evici, svi saslu{ani svedoci pred op{tinskim sudom u Lazarevcu apsolutno su potvrdili da, neposredno nakon zlo_ina, crveni „golf” prilazi kamionu ubici, preuzima voza_a kamiona i pored te, toliko silno prisutne policije, bezbedno ga odvozi prema Beogradu. Ovo su _iwenice koje je nesumwivo utvrdila i istraga i pravno-ekspertski tim Srpskog Pokreta Obnove. <ta je jo{ utvr|eno? Nesumwivo je utvr|eno da je kamion ubica oduzet od jednog na{eg gastarbajtera, radnika u Nema_koj, Dragana Gaji}a, iz jednoga sela kod >uprije. Oduzet je od strane Savezne uprave carina, 16. oktobra 1996. godine. Istoga dana ista Savezna uprava carina oduzela je jo{ jedan kamion „mercedes” istoga tipa 35-35, od brata Dragana Gaji}a, Zorana Gaji}a. Mi smo po broju motora i {asije kamiona ubice odmah ustanovili da je zlo_in po_iwen kamionom koji je oduzet od Dragana Ga– 352 –

ji}a i koji je, u zavr{enom pravosna$nom carinskom postupku, dodeqen Slu$bi dr$avne bezbednosti. U svakom slu_aju, odmah na po_etku bilo je jasno da je zlo_in po_iwen dr$avnim kamionom, dakle da je re_ o odgovornosti dr$ave za taj zlo_in. Po{to imamo dobra obave{tewa iz same Slu$be dr$avne bezbednosti, jer ne zaboravimo da u Slu$bi dr$avne bezbednosti radi mnogo odgovornih i savesnih qudi, mi smo saznali da je kamion Dragana Gaji}a, kojim je po_iweno ubistvo, dodeqen policiji od strane na_elnika uprave carina Petra Raji}a. Ja sam to na svom prvom i jedinom saslu{awu u Lazarevcu pred op{tinskim sudom i saop{tio. Rekao sam: „Pitajte Petra Raji}a kome je dodelio kamion.” Na $alost, petnaestak-dvadesetak dana kasnije, pod misterioznim okolnostima, na toj istoj Ibarskoj magistrali gine Petar Raji}, tako {to iz bo_ne ulice, zamislite, na wegov „micubi{i” nale}e neki mali „jugo”, i „micubi{i” je uni{ten, „jugo” neo{te}en, a Petar Raji} je poginuo! Po{to Petra Raji}a nema da ka$e kome je dodeqen kamion, onda gospodin Mihaq Kertes mora da ka$e kome je dodelio kamion kojim je po_iwen zlo_in na Ibarskoj magistrali. U protivnom, on je odgovoran za taj zlo_in, jer je Savezna uprava carina oduzela kamion od Dragana Gaji}a. Ako ga je dodelio Slu$bi dr$avne bezbednosti, onda je odgovoran {ef Dr$avne bezbednosti Radomir Markovi}. Svako odgovara za svoju svojinu. <ta smo daqe ustanovili? Ustanovili smo, nepobitno, da je dan uo_i zlo_ina, 2. oktobra, taj kamion, koji je oduzet od Dragana Gaji}a, servisiran na Ibarskoj magistrali, u vulkanizersko-limarskoj radionici kod motela „<ari}”. Ra_un za servisirawe je platio MUP Srbije. Ra_un ima svoj pe_at i mi smo sudu predali i taj ra_un sa pe_atom. <ta smo daqe ustanovili? Ustanovili smo da su oni, videv{i da su uhva}eni, da ne mogu nikako da se otarase svojine nad ovim kamionom, re{ili da naprave jednu podvalu. S obzirom da su oduzeli, rekoh na po_etku, jo{ jedan kamion „mercedes” tipa 35-35, oni su negde u decembru, o _emu smo mi na vreme iz Slu$be dr– 353 –

$avne bezbednosti bili obave{teni, krenuli da prave kamion-dvojnik, dvojnik onoga kamiona-ubice. U jednoj farbari u Beogradu, prefarbali su onaj drugi kamion, oduzet od brata Dragana Gaji}a, u zeleno, napravili ga da apsolutno li_i na kamion ubicu, i potom 20. decembra objavili i priznali da Slu$ba dr$avne bezbednosti Srbije jeste vlasnik kamiona „mercedes” 35-35, ali jednog drugog a ne onoga kojim je zlo_in izvr{en. Pri tome su, na odre|eni na_in, uleteli u na{u stupicu. Mi iz Srpskog Pokreta Obnove od po_etka znamo za ovaj drugi kamion, mi smo uspeli da iz <vajcarske dovedemo obojicu bra}e Gaji} i da uzmemo od wih izjave _ak i pred kamerama, {to je prikazivano na va{oj televiziji. Da sve bude _udnije, Zoran Gaji}, vlasnik ovoga drugog kamiona, i danas je vlasnik kamiona, jer u carinskom postupku kamion je privremeno oduzet od wega, ali vlasni{tvo je ostalo wegovo. Slu$ba dr$avne bezbednosti nije znala da mi to znamo, pa je priznaju}i vlasni{tvo nad privatnim kamionom prakti_no priznala vlasni{tvo nad onim jednim jedinim, pravim kamionom-ubicom kojim je po_iwen zlo_in. Ovo su _iwenice koje su nesumwivo utvr|ene. Da se u nekoj zemqi Evrope, po_ev{i od Rusije, Britanije, Francuske, Nema_ke, Italije, sve ovo desi i da sve ovo bude otkriveno i da bude otkriveno kao zlo_in po_iwen u poku{aju ubistva lidera vode}e opozicione partije, tamo bi se do te mere uzbudila i uskome{ala javnost, parlament, vlade bi pale. To bi bila centralna tema javnosti, medija, parlamenata. A Srpski Pokret Obnove je, krajwe legalisti_ki nastupaju}i, prikupqaju}i dokaze i predaju}i te dokaze sudu, istovremeno tra$io da se o svemu raspravqa u parlamentu, da se formira Anketni odbor, da o svemu raspravqa Odbor za bezbednost Skup{tine Srbije, koji je po Ustavu nadle$an da vr{i kontrolu rada nad Slu$bom dr$avne bezbednosti. Dva puta smo zakazivali sednicu Odbora za bezbednost, s obzirom da je predsednik tog odbora iz Srpskog Pokreta Obnove. Nikada na sednicu nisu do{li ni Vlajko Stojiqkovi}, ni Radomir Markovi}, ni Mi– 354 –

lan Radowi}, niti su poslanici vladaju}e koalicije JUL, SRS i SPS dozvolili bilo kakvu raspravu o odgovornosti, _ime je dodatno potvr|eno da je u pitawu dr$avni zlo_in, zlo_in izvr{en od strane policije, a kada se teroristi_ki zlo_in po_ini od strane dr$ave i wene organizovane formacije, onda je to po na{em pravu, po me|unarodnom pravu, po Poveqi UN ` dr$avni terorizam, a dr$avni terorizam se, po me|unarodnom pravu, rangira gotovo kao zlo_in genocida. Srpski pokret obnove je, shodno tome, podneo krivi_nu prijavu protiv {efa Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije Radomira Markovi}a i {efa Slu$be dr$avne bezbednosti Beograda Milana Radowi}a. Za{to ba{ protiv wih? A protiv koga drugog, kada je ve} dokazano da je kamion pripadao policiji, kada je dokazano da je kamion imao i tajne tablice kojih nema u javnoj kompjuterskoj evidenciji vozila, nego je taj broj vo|en u specijalnoj evidenciji vozila pri Slu$bi dr$avne bezbednosti. Dan posle zlo_ina, agenti SDB upali su u tu specijalnu evidenciju vozila i zaplenili kompletnu arhivu. Ni u jednoj dr$avi, pa _ak ni u Srbiji, Slu$ba dr$avne bezbednosti nije jedna raspu{tena dru$ina, u kojoj svako radi {ta mu padne na pamet. Sasvim je sigurno da ovaj zlo_in o kojemu govorimo, ovaj u$asni zlo_in koji se desio, nije mogao biti niti planiran, niti izveden bez znawa Slu$be dr$avne bezbednosti Srbije i bez pune saglasnosti sa {efom beogradske Slu$be bezbednosti, regiona na kojemu je zlo_in organizovan. Dakle, ovo ka$e logika, a gospoda, ako nije ta_no, neka ka$u ko je to, wihovim kamionom i bez wihovog znawa, organizovao zlo_in. Sada dolazimo do jednog vrlo zanimqivog pitawa. Nekada{wi visoki funkcioner SDB Bo$idar Spasi} izjavio je da u SDB Srbije postoje takozvani „eskadroni smrti” i da postoji mogu}nost da za sve wihove akcije ne daje saglasnost {ef dr$ave. Koliko je verovatno da se bez znawa gazde, glavnog {efa, organizuje atentat na lidera najve}e opozicione partije u Srbiji?
– 355 –

Slu{ao sam taj intervju, tu Spasi}evu izjavu, i ona mi deluje neubedqivo i smatram da je to nemogu}e. Apsolutno nemogu}e. Znate, u svim latino-ameri_kim diktaturama, a Srbija sada sve vi{e li_i na nekada{wi ^ile i Argentinu, doga|ale su se ovakve stvari, zlo_ini, kidnapovawa qudi, novinara i tako daqe, qudi su netragom nestajali, likvidirani, a vladaju}e porodice su se, za sve to vreme, pravile neve{te. Na odre|eni na_in, }utawem ili na drugi na_in, prale su ruke, izra$avale _u|ewe. Ovde nema _ak ni izra$avawa _u|ewa ni $aqewa. Kada je tamo do{ao onaj dan koji mora i ovde do}i, istraga je ubrzo ustanovila da ni jedan jedini zlo_in nije izvr{en od strane tamo{wih eskadrona smrti, a da nije direktno nare|en od strane vladaju}ih familija. Prema tome, za{to bi druga_ije bilo i ovde. Za mene i Srpski pokret obnove voza_i kamiona-ubice bili su Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi}, a voza_ crvenoga „golfa”, koji je preuzeo voza_e kamiona-ubice, bio je Vojislav <e{eq. Ovako se mora razmi{qati, jer to su qudi koji vode vladaju}e partije. Ako nije ovako, neka deblokiraju istragu i neka se uhapse voza_ kamiona i organizatori ovoga zlo_ina. Istraga je, sti_e se utisak, trajno blokirana, _iwenice postoje, dokazi postoje, ekspertski tim Srpskog pokreta obnove radi, ali se ni{ta ne de{ava. Sada se, po{to je sve dokazano, blokira istraga. Predmet je ba_en ne znam ni ja gde, po predmetu pada pra{ina. Na osnovu svega {to je prikupqeno, mo$e se odmah izdati nekoliko naloga za hap{ewe. Ko je blokirao istragu? Pa onaj ko u ovoj zemqi ima mogu}nosti da blokira istragu i da nare|uje sudu {ta da radi i {ta da ne radi! Zamislite da je 3. oktobra na Ibarskoj magistrali taj kamion pregazio automobil u kojemu je sedeo sin Slobodana Milo{evi}a. Mislite li da ubica ne bi bio otkriven, da organizatori i nalogodavci zlo_ina ve} odavno ne bi bili u zatvoru? Naravno da bi bili i, naravno, da bi trebalo da budu otkriveni, ali u ovom slu_aju se to ne doga|a, u ovom slu_aju jasno se zna ko mo$e da naredi sudu da bloki– 356 –

ra istragu. Mira Markovi}, ja mislim, u posledwih deset godina nikada nije javno nastupila, a da nije istakla i na poseban na_in naglasila svoju qubav prema svojoj deci. To je potpuno normalno. Materinska qubav prema deci je normalna i ja protiv te qubavi nemam ni{ta. Ali ja wu pitam: misli li ona da samo ona voli svoju decu? Zna li ona kako su volele svoje sinove Veskova majka, Gagina majka, Zvonkova majka, Vu_kova majka, mnoge druge majke koje su ostale bez dece, bez jedinaca, zahvaquju}i wenoj naopakoj politici i politici wenoga mu$a? Bol svake majke je jednaki bol. Ovako ispada da, ukoliko ubijete decu nekih, koji su vam politi_ki protivnici, koji vam ne aplaudiraju ` onda te majke nemaju pravo ni na bol, onda porodice nemaju pravo ni na pravi_no su|ewe. Naprotiv, doga|a se novi zlo_in. Hajde da vidimo, posle zlo_ina na Ibarskoj magistrali, ko je sve ka$wen. Prvo je ka$wen Bo$a Spasi}, zato {to se prvi usudio da javno progovori o eskadronima smrti i {to je prvi, sa velikim iskustvom po{tenoga _oveka koji je bio visoki funkcioner SDB, progovorio da je Srpski pokret obnove apsolutno sve dokazao i da je zakucao na prava i jedina vrata, a to su vrata Slu$be dr$avne bezbednosti. Spasi} je odmah uhap{en. Nije li „Studio B” ka$wavan nov_ano, po Zakonu o informisawu? Zbog toga {to je ovde, u jednoj televizijskoj emisiji, advokat Ivana Primovi} postavila logi_no pitawe: a {ta je to radio general \uri} tako brzo, tako neposredno posle zlo_ina, na mestu zlo_ina, kad ne uhvati ni voza_a kamiona ni voza_a „golfa”? Napla}ena je krvarina za ubijene, pa je posle toga podneta i krivi_na optu$nica protiv Ivane Primovi}. Tako|e, stigao je optu$ni predlog protiv poslanika Srpskog pokreta obnove, _lanova pravno-ekspertskog tima SPO koji istra$uju ovaj zlo_in na Ibarskoj magistrali. Privo|eni su poslanici Srpskog pokreta obnove na takozvane informativne razgovore ` a i to se zove hap{ewe. U zatvoru se dr$i Vladimir Nikoli}, samo zbog toga {to mo$da zna na koji na_in i kojim kanalima se svi ovi zlo_ini, ukqu_uju}i i zlo_in na
– 357 –

Ibarskoj magistrali, de{avaju u Slu$bi dr$avne bezbednosti. Ka$wavaju se naknadno $rtve, a {tite se na sve mogu}e na_ine i zlo_inci i organizatori. To mo$e da se de{ava u Evropi samo u ovoj zemqi, to je nekada moglo samo u latinsko-ameri_kim diktaturama, to mo$e samo kod Sadama Huseina danas, najomiqenije li_nosti na{eg vladaju}eg re$ima. Ovo je kraj prava, ovo je kraj zakona, ovo je najogoqeniji dr$avni teror i time sam rekao sve. Vi ste bili meta, atentat nije uspeo. Da li ste... \avola nije uspeo! ^etvorica onako divnih qudi, nevinih, nevinih, znate {ta zna_i prosuti krv nevinih? Do devetog kolena, po Bibliji, zlo_ince _eka kazna! Meni je jasno, to je tragi_an datum, _etvorica qudi su ubijena, ali posao tada, nekim _udom, nije zavr{en jer ste Vi pre$iveli. Da li se sada ose}ate bezbedno, da li ste jo{ uvek mo$da na meti? Svaki dan telefoniraju, pi{u pisma, _ak se i ne kriju, pi{u pisma u ime SDB, u kojima poru_uju da }e oni svoj posao da zavr{e. Ne, ja nisam bogaq kao oni, ja nisam kao bogaq privezan za svoj $ivot. Ovaj re$im je za posledwih deset godina toliko najboqih ubio, ili svojom politikom ili direktno. Uprkos tome, danas su mnogi mrtvi u Srbiji vi{e $ivi od ovih koji misle da su $ivi i da vladaju Srbijom. NATO agresija je zavr{ena, ali u Srbiji se nastavilo ubijawe posle agresije, gotovo svakodnevno se sa tim suo_avamo. Da li je to vid unutra{we agresije? Da, to je unutra{wa agresija. Dobro se se}am, predsednik Milo{evi} je posle okon_awa NATO agresije istupio na televiziji i objavio da je ukupno 487 na{ih vojnika i policajaca poginulo za vreme tog velikoga zlo_ina protiv na{e dr$ave i naroda. Kasnije }e se ispostaviti da to nije ta_an broj, da ih je poginulo mnogo vi{e. Ali, za posledwih nekoliko godina, to su zvani_ni policijski podaci, opet umaweni, u ovoj zemqi Srbiji ubijeno je nekoliko stotina qudi, pod ovim ili onim okolnostima, ali zvani_no nerasvetqenim, kao kad je re_ o masakru na Ibarskoj magistrali.
– 358 –

Svakoga dana, tako re}i, u Srbiji biva neko ubijen. Sa stanovi{ta $rtve, svejedno je da li ga poga|a NATO projektil, da li je taj zlo_inac NATO, ili ga poga|a projektil ovda{wih eskadrona smrti, kamioni napuweni peskom i dinamitom, po _e_enskom obrascu. Prema tome, mi smo izlo$eni unutra{woj agresiji i svakodnevnom ubijawu od strane odmetnutih, odnaro|enih centara mo}i, a po nalozima onih koji jedini te naloge mogu da izdaju. Upravo ste se vratili iz vi{ednevne posete Rusiji. Kako ocewujete rezultate te posete? Ja sam se iz Rusije vratio, rekao bih, sa velikom nadom, ako uop{te jo{ nije kasno za bilo kakvu nadu za ovaj narod i za ovu zemqu. <ta ste kazali ministru spoqnih poslova Rusije, gospodinu Ivanovu? Izlo$io sam mu {ta se zbiva ovde, {ta se doga|a u Crnoj Gori. Veoma detaqno, kao predstavniku zemqe koje je zaista i ju_e, i uvek u istoriji, bila prijateq na{ega naroda, kazao sam mu istinu o svemu. Rekao sam mu sve {to govorim i ovde javno, ukqu_uju}i i zlo_in na Ibarskoj magistrali i sve {to sam vama ovde ve_eras rekao o tome masakru. I da im ni{ta nisam rekao, znaju sve. Kakav je odgovor bio? Gospodin Ivanov je istakao strate{ke ciqeve Rusije i oni su se apsolutno poklopili sa onim {to sam ja molio da Rusija u_ini za nas. Rusija je danas jedna demokratska zemqa, ona se _vrsto zaputila ka demokratskim reformama. Izme|u Moskve i Pariza nema razlike. Ose}ate ogromne promene i samo budalama jo{ se mo$e vrzmati po glavi ideja da mo$e staqinizam da se obnovi u toj velikoj zemqi. Prema tome, ta Rusija tra$i da se obustavi teror u Srbiji, ta Rusija tra$i da se ova zemqa demokratizuje. Ju_e je jedan od _elnika JUL, Ivan Markovi}, rekao da ste Vi sinonim za izdaju, a u tom smislu je i pitawe jednog na{eg gledaoca: kako komentari{ete izjavu Gorana Mati}a da je Slobodan Milo{evi} car Lazar, a oni Jugovi}i?
– 359 –

Slobodan Milo{evi} je car Lazar taman koliko je i Xorx Va{ington. Lazar je oti{ao na Kosovo, na _elu vojske, da brani Kosovo i u toj bici na Kosovu i za Kosovo i svoju glavu izgubio. Koliko ja znam, Slobodan Milo{evi} nije bio na Kosovu za vreme NATO agresije, nije bio na Kosovu ni pre NATO agresije. ^lan Predsedni{tva SPO Ran|el Nojki}, koga tako|e optu$uju za izdaju, zajedno sa mnom je kroz krvavu Drenicu prolazio do Devi_a, i{li smo opet na drugu stranu do Velike Ho_e, do Zo_i{ta, do Orahovca, ne znam kuda sve po Kosovu nisam i{ao. Nigde nisam video ni Slobodana Milo{evi}a, ni Miru Markovi}, ni wihovog sina, niti sam video toga Ivana Markovi}a, ni Gorana Mati}a. Ni tada, ni za vreme agresije, nigde ih tamo nije bilo. Od ovih koji vode ovu zemqu posledwih deset godina nikad otkad postoji srpska nacija ve}ih izdajnika i nacionalnih {teto_ina nije bilo. Zamislite, proizvesti nekoliko miliona izbeglica, nekoliko stotina hiqada mrtvih i obogaqenih, svesti onu veliku zemqu na ovaj ostatak od dr$ave i, posle svega, voditi takvu politiku da do|emo u sukob sa najja_om vojnom ma{inerijom koju je ikada svet poznavao. Odbiju sve mogu}e kompromise, mirovne sporazume, podmetnu dr$avu i narod pod bombe, i sve to posmatraju iz blindiranih podruma, atomskih skloni{ta, pri _emu ne fali dlaka s glave ni wima, ni wihovoj deci. Nekoliko hiqada qudi nam bude ubijeno, zemqa pretvorena u ru{evinu, desetine milijardi dolara {tete i, pri svemu tome, izgubimo Kosovo i do$ivimo da danas bande iz Albanije, wihova policija, wihova vojska, {etkaju do Zve_ana i ^e_ana, na severu kidnapuju Srbe, pqa_kaju Srbe, pale nam crkve, a oni sebe nazivaju patriotama. I jo{ ube|uju narod da su veliki patrioti, junaci, spasioci. Da je Slobodan Milo{evi} patriota, posle svega ovoga {to se izdoga|alo ovome narodu, podneo bi, u najmawu ruku, ostavku. A on, ne samo da ne}e da podnese ostavku, nego ne da ni izbore! Ubijaju, da ne bi bilo izbora! Strah seju Srbijom, da ne bi dozvolili narodu da bude izbora. Pretvorili
– 360 –

su dr$avnu televiziju i medije u najve}u fabriku najsramnijih la$i u istoriji evropske civilizacije. Mislim da bi se izumiteq televizije stideo {to je izumio televiziju, kada bi mogao da pogleda na koji na_in se taj veliki tehni_ki izum mo$e zloupotrebiti. Mislim da bi trebalo da ih bude sramota {to su $ivi, a kamoli da jo{ ne{to govore posle svega {to su uradili ovome nesre}nom narodu i jo{ nastavqaju da rade. Gospodine Dra{kovi}u, srpska opozicija se, na Va{u inicijativu, ujedinila 10. januara. To je probudilo nadu, ali se kod mnogih name}e pitawe ho}e li to trajati? Ujedinili smo se oko ciqeva, da u_inimo sve da se izborimo za demokratske izbore u Srbiji na svim nivoima. Da se odupremo dr$avnom terorizmu u svim oblastima, da se borimo protiv sramnog Zakona o informisawu, da se borimo za budu}nost ove nesre}ne na{e dece, koja studiraju na okupiranim univerzitetima. Nema danas zemqe na svetu sa ovakvim ideolo{kim Univerzitetom. Ne bi me iznenadilo da se uskoro na beogradskom Univerzitetu, po nalogu JUL-a, po_ne predavati da se zemqa ne vrti oko Sunca, nego oko JUL-a, jer je on na levoj strani ili ne{to sli_no takvoj gluposti. To smo potpisali, to su nam zajedni_ki ciqevi. Potpisali smo da pre|emo preko svih me|usobnih razmirica u pro{losti, da jedni druge ne napadamo i da sve svoje snage usmerimo ka ostvarewu ovih ciqeva. I, zaista, mislim da nema nijednog razloga da ovo bude poru{eno. Pitawe gledaoca: Kako treba iza}i na izbore? U jednoj ili vi{e kolona? Treba se prvo izboriti za izbore i to ne za bilo koje izbore. Pravo da vam ka$em, _udim se otkuda uop{te smelost bilo kome da sada govori o nekim lokalnim izborima. Koje lokalne izbore? Kakva je to lokalna samouprava u Srbiji? Evo Srpski pokret obnove, sticajem okolnosti, ima vlast u Beogradu. Srpski pokret obnove, zajedno sa Demokratskom strankom, Demokratskom
– 361 –

strankom Srbije i Gra|anskim savezom, dr$i lokalnu vlast u najve}im gradovima Srbije. Ne mo$emo da sprovedemo svoj program, jer ne da Republika. Sva vlast je u Republici. Meni u Moskvi nisu verovali, tra$ili su nekoliko puta da ponovim, da li je ta_no da od poreza koji se sad ubira u Beogradu samo dva odsto pripada Beogradu i Beogra|anima, a da 98 odsto sredstava uzima Republika i da se, pri tome, ne zna kuda ona idu. Gledalac pita: Da li mislite da je narod u apatiji i strahu i da je to razlog {to se ne kre}e u masovnije proteste protiv re$ima? Ne znam da li je to posledica straha. Deset godina se demonstrira, deset godina su ovi qudi izlazili na proteste, tri meseca smo uzastopce ovde {etali, demonstrirali {irom Srbije, ali brane}i izbornu pobedu. Narod je osiroma{io, narod je u velikoj nevoqi. ^etiri miliona qudi u Srbiji su na ivici gladi, milion je besku}nika, izbeglica, 50 odsto stanovni{tva Srbije je nezaposleno, a prose_na plata onih tobo$e zaposlenih je ve} sada oko 70 maraka. Kolone onih koji odlaze iz Srbije, zajedno sa onima koji umiru, _etiri puta su brojnije od novoro|enih. Na{a nacija se nikada nije na{la u ovako u$asnoj situaciji. Bukvalno odumiremo, nestajemo. A na dr$avnoj televiziji se pri_a o uspesima, o obnovi, o pobedi, o patriotskim snagama... Sram ih bilo! Ovo se mora prekinuti, ovo se mora na svaki na_in zaustavqati, ako ve} nije kasno za opstanak srpskoga naroda i srpske dr$ave. Pitawe gledaoca: Da li }e ikada do}i dan kada }e se Srbija probuditi i kada }e nestati eskadroni smrti? Do}i }e i do}i }e brzo. @elim da do toga do|e mirno, glasa_kim listi}ima, a ne pu{kama. Zakazali ste miting za 14. april. <ta o_ekujete od tog skupa? Ono {to je i zapisano u dokumentu od 10. januara ` da gra|ani iza|u i podr$e zahtev Demokratske opozicije Srbije za vanredne demokratske izbore u Srbiji na svim nivoima.
– 362 –

Koliko }e taj miting uspeti ne zavisi od toga ko }e biti na bini, ko }e {ta re}i od lidera, nego od toga koliko }e gra|ana, a pre svega Beogra|ana, da do|e na taj skup. Snaga }e biti u broju. Ako }u ja, posle tragedije na Ibarskoj magistrali, imati snage da se popnem na tu binu i do|em na taj miting, onda o_ekujem od ovoga grada, o_ekujem od _lanova SPO, od pristalica Srpskog pokreta obnove, pre svega, da svi do|u.

– 363 –

DAHIJE MORAJU DA ODU
(Miting DOS-a, Beograd, Trg slobode, 14. april 2000.)

Od kako je ovoga Trga, nikada se na wemu, i prilazima, i ulicama, i trgovima u blizini wega, nije okupilo ovoliko qudi. Pitam vas: znamo li, i recite mi, za{to smo danas u ovako ogromnom broju ovde? Znamo. Naravno da znamo. Ovde smo zbog toga {to $ivot koji $ivimo nije vi{e $ivot ` jer nas ubijaju, jer nas prebijaju, jer nas hapse, jer nas optu$uju, jer nas iz ove zemqe svaki dan proteruju, jer $ivimo u bedi, u poni$ewu, u jadu. Zemqa nam je u rukama bande, ubica svojih gra|ana, naroda i dr$ave. <ef na{e dr$ave jedini je {ef dr$ave na svetu koji je javno vi{e od polovine gra|ana dr$ave _iji je predsednik nazvao neprijateqima i ozna_io za metu. Gde si sada, Slobodane Milo{evi}u? Iz nekog bunkera posmatra{ ovo more glava Srbije koje tra$i slobodu za Srbiju, ali ti ka$em ` jo{ stotinu puta ovoliko gra|ana Srbije odavno sawa jedan te isti san: da tebe i tvoje Mire ne bude na _elu ove dr$ave! Jesu li oni teroristi? Jesu! Jesu li ubice? Jesu, naravno! Ubili su Slavka >uruviju. Ubili su Veska, ubili su Zvonka, Vu_ka, Gagu, Branka Vasiqevi}a, Pavla Bulatovi}a i jo{ stotine onih _ije ubice jo{ nisu otkrivene. Oni su ih ubili! Slobodane, Mirjana, Vojislave, ovo je Srbija i ja vam prenosim re_i onoga na{eg Boga sa na{eg Lov}ena: „Krv je qudska rana naopaka!” Krematorijum na $elezni_kom mostu u Surdulici po_inili su zlo_inci NATO pakta. Krematorijum na Ibarskoj magistrali po_inili su zlo_inci Sloboda– 364 –

na Milo{evi}a. Ne mo$e, ne damo, ne}emo da nas vi{e ubija iko. Ni NATO, ni Slobodan Milo{evi}, niti bilo ko. Ne damo! Ne mo$e! Teror je svuda. Ho}emo li da mumlamo po wihovom zakonu o mumlawu koji nazivaju Zakonom o informisawu? Ho}emo li da mumlamo? Ne}emo. Ho}emo da budemo qudi, ho}emo slobodu $ivota, slobodu {tampe, slobodu govora, slobodu univerziteta. Ho}ete li da $ivimo u logoru? Ne}emo! I ne samo da su ubice, nego su najve}i pqa_ka{i i najve}i nacionalni izdajnici u istoriji ovog naroda. Mo$e li vi{e ovako? Ne mo$e. Ne damo im vi{e da ubijaju, da izdaju,da kradu. Ne damo im vi{e da skra}uju srpsku dr$avu. Sada bi da otka_e i Crnu Goru, a vladiku Artemija, na{e sve{tenike i mu_enike koji su ostali na Kosovu, optu$uju za izdaju zbog toga {to su ostali tamo, zbog toga {to nisu pobegli kao oni, zbog toga {to albanskim teroristima ne prepu{taju Gra_anicu, Qevi{ku, Devi_, Patrijar{iju. Nema, dakle, sa wima budu}nosti za ovaj narod. Sa wima nema budu}nosti ni za wihovu decu. Pa {ta da radimo? Moraju da idu. Kako? Izborima. Ali ne bilo kojim izborima, nego demokratskim izborima na svim nivoima. To zna_i ne samo lokalnim, koji su mawe va$ni, nego vanrednim republi_kim i izborima za predsednika Srbije, koji su jedino va$ni izbori. Oni ka$u: nema krize u Vladi, nema krize u Parlamentu. Pa, znamo mi to. Ne tra$imo mi izbore zbog krize u trojnom paktu. Tamo nema krize. Svi su se oni zbrinuli. Postoji kriza dr$ave, naroda, nacije, budu}nosti, zajedni_kog opstanka Srbije i Crne Gore, o_uvawa Kosova... Svi izvori i koreni nesre}a nalaze se, ne u lokalnoj vlasti, ve} u republi_koj vlasti, u republi_koj vladi, i zato tra$imo demokratske izbore na republi_kom nivou i zato se poni$avamo po belom svetu tra$e}i da, momentom raspisivawa tih izbora, padnu sve sankcije na{oj zemqi, neke smo ve} ukinuli, da se zemqa vrati u OEBS, u me|unarodne organizacije i da se na{a vojska i policija vrate na Kosovo, da na Pa{triku, <ari, Koritniku ponovo budu na{a zasta– 365 –

va i na{i vojnici. Ovo mi ho}emo. Ovo je jedini spas za Srbiju i ja poru_ujem tim izvr{iocima dr$avnog terorizma, naloga dr$avnog terora i antinacionalne politike, da razmisle, da se urazume zbog svoje dece, da ih se deca ne stide, da ih se ne odri_u. Zbog toga {to moraju znati da }emo sve ubice uhvatiti, otkriti, privesti licu pravde. Moraju znati da Mirjana Markovi} pri_a la$i, sawaju}i da }e se staqinizam i logori ponovo pojaviti, ponovo o$iveti u Rusiji. Ne}e, ne}e ` to moraju da znaju. Tamo je ruski narod za predsednika izabrao Vladimira Putina, a ne Vladimira @irinovskog. Moj ideal i ideal ovih qudi ovde jeste da demokratska Srbija, u saradwi sa Rusijom, Evropom, Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama, Kinom, u saradwi sa susedima, postane zemqa u kojoj }e se ubrzo politi_ki $iveti beskrajno dosadno, ali u kojoj }e svima nama biti beskrajno lepo, sve boqe i boqe, u kojoj }emo $iveti slobodno. Mi ho}emo da do toga do|e demokratskim izborima. Dahije su tu, mi smo tu. Dahije moraju da odu.

– 366 –

NA TEROR – OTPOR
(Ravna Gora, 13. maj 2000.)

Pro{le godine nismo bili ovde, zbog agresije NATO pakta. Ove godine smo ovde, ali tu$ni. Ubili su nam Veska, onog koji je najzaslu$niji i najvi{e od svih nas u_inio da se sagradi ova crkva, izgradi asfaltni put i podigne ovaj Spomen dom. Ubili su nam Zvonka, Gagu i Vu_ka, na{e junake iz svih bitaka koje smo vodili ovih deset godina za slobodu, demokratiju i ideale Ravne Gore. Nisu poginuli od NATO bombi, nego od doma}ih bandita, i to na putu za Ravnu goru. Wihove ubice znamo. To su Slobodan Milo{evi} i Mirjana Markovi}. Kamion-ubica bio je vlasni{tvo dr$ave kojom oni vladaju, a voza_i i organizatori wihovi slu$benici. Ho}emo li im oprostiti? Ne}emo nikada. Ho}emo li im zaboraviti? Ne}emo nikada. Ja se ovde zavetujem, na ovoj svetoj planini, da ni meni ni svima vama nema drugog ciqa osim borbe i pobede nad ovim zlom i privo|ewa pravdi Veskovih, Zvonkovih, Gaginih i Vu_kovih ubica. Sa kim se mi borimo? Ko nas ubija, hapsi, premla}uje, kleve}e i progawa ve} deset godina? To su potomci onih koji su i 1941. godine stranu agresiju i okupaciju zemqe iskoristili za svoje prqave ciqeve, da pokrenu gra|anski rat me|u nama, da do|u na vlast i zatim po_ine najve}i zlo_in nad Srbima. Tokom rata i posle Hitlerovog sloma, pobili su
– 367 –

vi{e Srba u Srbiji nego svi okupatori za _etiri godine. Sada je isto. Agresiju NATO iskoristili su da u_vrste vlast i da posle agresije pobiju, premlate i pohapse vi{e Srba nego agresor, sa namerom da to produ$e kao dr$avnu politiku. Ho}emo li im to dozvoliti? Ne}emo! Od danas, ne}emo se braniti samo mitinzima, govorima i saop{tewima, nego i na sve mogu}e na_ine. Na teror ` otpor. Kakav otpor? Onakav i onoliki koji je potreban da bi se spre_io teror. Tako mora biti, ina_e }e se ponoviti sudbina |enerala Dra$e, Ravnogoraca i ubistva Srbije. Prete nam eskadronima smrti, tajnom policijom, vojskom. ^iji su sinovi u vojsci i policiji? Milo{evi}evi, <e{eqevi, Pavkovi}evi, Bulatovi}evi? Ne! Tamo su va{i sinovi, a ovi koji vama prete va{im sinovima komunisti_ke su kukavice. Oni svoje sinove skrivaju u mi{je rupe, napuwene opqa_kanim narodnim novcem, pa tako samo u Srbiji imamo sinove milijardere od dvadeset godina, koji nikada nisu ni{ta radili. Po srpskoj tradiciji, u svim ratovima i nevoqama, oni koji vode dr$avu idu prvi sa svojim sinovima, pred svojom vojskom i narodom. Tako su radili Nemawi}i, Kara|or|evi}i, Obrenovi}i, Petrovi}i, svi. A ovi danas ve} deset godina iz beogradskih bunkera teraju va{e sinove u smrt, _uvaju}i i kriju}i svoje. Ko je ginuo u svim ovim ratovima? Ko je ginuo nedavno na Kosovu i {irom Srbije? Nije poginuo nijedan wihov sin. Ginula su va{a deca, va{i sinovi. Oni su okupatori Srbije koji su na prevaru, zlo_inima i silom zauzeli vlast pre 55 godina i tako isto na prevaru, silom i zlo_inima opstaju na vlasti do danas. Na{a je sveta patriotska du$nost da oteramo okupatora i oslobodimo Srbiju.
– 368 –

U_inimo to onako kako su radili na{i preci, ali ne ponovimo gre{ku iz 1945. godine, da iza|emo ponovo na izbore sa „}oravom kutijom”. Otera}emo ih izborima, samo ako izbori budu demokratski, ako prestane teror nad narodom, nad medijima, nad pravosu|em, nad studentima. Ako ne bude tako, bi}e kako biti mora. Ne}u vam vi{e govoriti, jer svi znate sve kao i ja, i boqe od mene. Tra$im samo da ostanete _vrsti na idejama Ravne Gore, slobode i demokratije i da vas ni za trenutak ne pokoleba prqava komunisti_ka propaganda, koja je sada ista kao i u doba progawawa |enerala Dra$e i wegovih boraca. Oni su la$, mi smo istina. Oni su zlo_in, mi smo pravda i zato }emo pobediti. @ivela Srbija! Ravna gora pobediti mora!

– 369 –

VUK DRA<KOVI>
(Miting DOS-a, Beograd, 15. maj 2000. godine)

Prekju_e sam bio na Ravnoj Gori. Tamo su bili i mnogi od vas, a oni koji nisu bili _uli su poruku naroda Ravne Gore da se svi moramo pobuniti protiv ubica, terorista i dahija koji danas vladaju Srbijom. Pre mesec dana, ovde smo dr$ali veliki narodni sabor i zatra$ili od wih: Stop teroru, za demokratske izbore. I {ta smo dobili? Dobili smo jo{ vi{e ubistava, jo{ vi{e zlo_ina, jo{ vi{e hap{ewa, jo{ vi{e premla}ivawa, jo{ vi{e terora. To zna_i da je Ravna Gora, koja tra$i ustanak, u pravu i da svi moramo da se pobunimo, da ustanemo protiv wih. Rekoh: protiv wih. A ko su oni? To su paraziti svih agresora i svih okupatora Srbije. Oni su 1941. godine agresiju na na{u Otaxbinu, okupaciju na{e Otaxbine iskoristili kao krvavu priliku po sebe da zapo_nu gra|anski rat me|u nama i da pod Hitlerovim okriqem uz taj gra|anski rat pobede, do_epaju se vlasti. Posle osvajawa vlasti, samo za nekoliko meseci, od 1944. godine, kad su u{li u ovaj grad, u Srbiji su ubili vi{e od dvesta hiqada qudi. Pri tome, ubijali su i svoje najro|enije. Ubijali su o_eve, majke, bra}u, sinove i zato dobijali medaqe, odlikovawa. Pod terorom, pod zlo_inima _ije su $rtve bili i wihovi najmiliji, odr$ali su 1945. godine tobo$we izbore i okupirali Srbiju. Oni su od 1945. godine okupatori Srbije i srpskog naroda. Od tada zadr$avali su se na vlasti kra|om izbora, a kada su uvideli da ni kra|a izbora nije dovoqna da ostanu na vlasti, da ostanu okupatori Srbije, onda su krenuli u avanturu izazivawa agresije NATO protiv na{e zemqe i iza– 370 –

zvali su tu agresiju koja se mogla izbe}i. Mi smo _inili sve da se to izbegne. Mi tu agresiju nikada agresorima ne}emo zaboraviti i oprostiti, ali ovi na{i doma}i agresori su posle toga i posle izgubqenog Kosova u_vrstili svoju vlast, tako {to su krenuli, kao pre pedeset i pet godina, u zlo_ine nad svojim narodom, pripisuju}i $rtvama NATO agresije i wihovim $rtvama zlo_ine koje oni _ine nad nama, nad na{im narodom, nad na{om Otaxbinom. Ka$u: te zlo_ine _inimo mi nad sobom. La$u! La$u! Od ubistva Slavka >uruvije i zlo_ina na Ibarskoj magistrali, pa do dana{weg dana, nema nijednog zlo_ina, nijednog ubistva, nijednog hap{ewa, nijednog premla}ivawa koje nisu organizovali oni, bez obzira da li je re_ o qudima iz opozicije ili na{oj neposlu{noj omladini ili je re_ o qudima iz vladaju}ih partija koji se iz bilo kog razloga ne dopadnu vladaju}oj familiji, a po principu Staqinovih _istki i gulaga koje u Srbiju vra}a partija Mirjane Markovi}. Ova ubistva, sve je to ponavqawe 1944. i 1945. godine. Ubistvo, ubistvo, zlo_in, zlo_in, teror, teror, strah, strah, a onda }orava kutija i izbori uz wihovu kontrolu i uz prisustvo vlasti. To oni ho}e da ponove. A kako to izgleda? Sada }u da vam poka$em na li_nom primeru. Ja, predsednik Srpskog Pokreta Obnove, pre mesec dana brisan sam iz bira_kog spiska na op{tini Rakovica. U ovom dokumentu, koji sam vam sada pokazao pred kamerama, pi{e: Vuk Dra{kovi} odseqen u nepoznatom pravcu. Bra_no stawe: prazna rubrika. Zanimawe, pi{e doslovce: bez zanimawa. Da li je ovaj akt bezakowa i nasiqa u_inio NATO? Ne ` kamere su videle. Ko je ovo uradio? Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije, po nalogu doma}ih agresora, po nalogu na{ih doma}ih ubica. Pa, qudi, kada su ovo uradili meni, {ta }e tek uraditi vama. Optu$uju na{u omladinu da je fa{isti_ka, nacisti_ka, da opona{a „crvene brigade”, zato {to je znak pokreta „Otpor” stisnuta pesnica. To im je jedini argument. Je li tako? Da vidimo. Molim kamere da se pribli$e i da snime ovo. Mo$da slika sa ove razdaqine
– 371 –

nije ba{ najjasnija, ali, vala, ova pesnica ne mo$e biti jasnija. Ovo je fotografija sa Desetog kongresa Saveza komunista Srbije koji je odr$an krajem maja 1986. godine i pod ovom stisnutom pesnicom, koja je gotovo identi_na pesnici studentskog pokreta „Otpor”, Slobodan Milo{evi} je izabran za predsednika Saveza komunista Srbije. <ta da _inimo? U Po$arevcu, gde je mrak najgu{}i, a teror naj$e{}i, dvojica sudija i jedan tu$ilac otkazali su poslu{nost teroru, nasiqu i zlo_inu nad Srbijom. I svaka im _ast. Hrabro, javno svima drugima su poru_ili {ta mora da se _ini. Prema tome, sve druge sudije {irom Srbije, tu$ioci {irom Srbije, otka$ite poslu{nost bezakowu, teroru i zlo_inima nad svojom Otaxbinom, nad svojom decom i svojim narodom. To isto moraju da u_ine i oficiri na{e vojske, oni koji vode policiju. Ne mislim na onaj odnaro|eni vrh. Policijo, vojnici, novinari dr$avnih medija, spasavajte obraz, _ast, pred narodom, pred Srbijom. To moraju da urade i profesori univerziteta. Stanite na stranu naroda protiv terora. Akademici, {ta _ekate? ^iji ste vi akademici? Terorizma ili naroda, pravde i istine. Seqaci, radnici, svi, svi, svi otka$ite poslu{nost teroru. Osudimo ubice, ostavimo ih izolovane i vide}emo koliko ih je malo. Koliko ih je u$asno malo u ovom moru nas koji smo ogromna ve}ina, a sada smo wihove $rtve, taoci. Ne dajte da vas savlada strah. Nema nijedne politi_ke partije, nema nijednog politi_kog lidera koji mo$e bez vas, bez ovog op{teg otpora i neposlu{nosti da u_ini bilo {ta. Ovako su u_inili u svim isto_nim zemqama Evrope. Pa nismo mi gori od wih. U_inimo to i mi. Pobunimo se svi, svi na ovaj na_in, da ne bi bilo ono {to govorite: ustanak, ustanak. Na ovaj na_in ne}e biti ni potreban ustanak. Na ovaj na_in, pobedi}emo kao ^esi. Pobedi}emo svojom snagom, masovno{}u. Dakle, op{ta neposlu{nost teroru i ubicama. Op{ta pobuna protiv terorista. To moramo da radimo: svi, svi, svi.
– 372 –

<TA JE OVO, SAWAM LI
(Konferencija za {tampu, Budva, 18. jun, 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, ko su atentatori koji su 15. juna uve_e osam puta pucali na Vas, u ovom Va{em stanu u Budvi, pri _emu su vam dva kur{uma okrznula glavu? Ne znam ko su atentatori. Wihovo otkrivawe je u nadle$nosti crnogorskih policijskih i pravosudnih organa. Siguran sam, me|utim, da su i ovaj zlo_in organizovali i nalo$ili vladaju}i teroristi u Srbiji, oni isti koji su nalo$ili i zlo_in na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra pro{le godine. Ko bi jo{, osim Milo{evi}a, mogao da ima politi_ki profit na Va{em ubistvu? Da profitira iz zlo_ina ne mo$e niko, jer kad-tad za zlo_in svako plati. U Bibliji pi{e da kazna sti$e do devetoga kolena. To je od Boga i to je sigurno tako. Me|utim, ima onih koji veruju da se i na zlo_inu mo$e profitirati. Naravno da sam ja, od 1990. godine, zajedno sa celim Srpskim pokretom obnove, glavna meta re$ima, kao najja_a opoziciona stranka koja je oduvek $elela da promeni sistem, ali na izborima i mirnim putem. Uprkos svoj svojoj snazi i _iwenici da su toliki _lanovi Srpskog pokreta obnove, za ovih deset godina ubijeni i zatvoreni, nikada nismo digli oru$je niti smo na wihovu ludu i divqu silu odgovorili kontra silom. Mo$da se i nekim jadnicima, koji nisu na vlasti, _ini da bi mogli profitirati iz sloma Srpskog pokreta obnove i moga uklawawa. A koji su to? Oni koji neskriveno izra$avaju neku vrstu $alosti zbog toga {to zlo_in ovde u Budvi nije uspeo. Ho}ete li da ka$ete na koga se to, konkretno, odnosi?
– 373 –

Sino} sam, sa iste ove foteqe, gledao izjavu Vesne Pe{i} na crnogorskoj televiziji, koja ka$e da srpska opozicija ne mo$e ni{ta da uradi zato {to Srpski pokret obnove razbija opoziciju i sara|uje sa re$imom. Pa to je dno be{_a{}a. Kada govorim o Slobodanu Milo{evi}u, govorim o svom politi_kom protivniku broj jedan, koji je krenuo da mi uzme i glavu. Ali, kada govorim o qudima koje je SPO na svojim le|ima, pa i svojim $rtvama i mukama, uvla_io u Skup{tinu Srbije, _inio ih parlamentarnim strankama, _inio ih u_esnicima vlasti na lokalnom nivou, a oni ovakve gadosti pri_aju o meni, onda mi nedostaju re_i, prosto sam {okiran, ne mogu da shvatim. Dok sam sahrawivao Veska, Zvonka, Vu_ka i Gagu, ta gospo|a je i{la na nekakvo qubavno putovawe po Kolumbiji. Zaqubila se. Bilo vreme za qubav. A onda je, povrativ{i se u Srbiju usred dr$avnog terorizma i svakodnevnih zlo_ina nad opozicijom, a pre svega nad Srpskim pokretom obnove, usred policijske okupacije „Studija B”, po takozvanim nezavisnim medijima po_ela da pi{e feqton „Svi moji mu{karci”. U tom feqtonu, u svakoj drugoj re_enici, pomiwe mene i napada me, iako nikad u $ivotu nisam bio wen mu{karac. I sada, dok na glavi nosim tragove kur{uma Milo{evi}evih ubica, usu|uje se da to govori. Ne mogu da shvatim da ima ijedan medij od _asti koji mo$e to da prenese. Da li Vas je posetio neko od lidera DOS-a? Niko. Samo se @arko Kora} javio telefonom. Kako to obja{wavate? Za_u|en sam, ne mogu da verujem. ^itam u novinama izjavu gospodina Ko{tunice da se meni ovde desila „privatna nesre}a”, kao da sam pao sa merdevina, i da nemam pravo da iz te „privatne nesre}e” izvla_im politi_ku korist za sebe i svoju stranku. Stra{no. <ta je ovo, sawam li? Od _ega su sastavqeni ti qudi? Gospodin \in|i} je izjavio da Vam se nije javio zbog toga {to ve} dva meseca bezuspe{no poku{ava da stupi u kontakt sa Vama?
– 374 –

Neverovatno i bedno. Pa, zar cela Srbija ne zna da smo, pre petnaestak dana, on, Ko{tunica i ja bili zajedno u Moskvi. Za{to to novinari ne}e da primete? U redu je, neka prenesu wegovu izjavu, ali neka odmah ka$u da to nije ta_no. Nemam re_i da opi{em tu zlobu. Kada je re_ o Milo{evi}evom re$imu, sve je jasno. Mi smo jedni naspram drugih, oni sa kamionima punim peska, sa revolverima i batinama, a mi sa svojim srcem i qubavqu prema Srbiji, pri _emu nikad od oru$ja nismo poneli ni{ta te$e ni druga_ije od krsta. Verujem da }e ova na{a vojska Milo{evi}evu razbojni_ku vojsku da pobedi. Ali, kada je re_ o ovima {to se svrstavaju _esto iza nas, onda stepen mr$we zavisi od toga koliko ste dobrim nekog od wih zadu$ili, a SPO je u opoziciji svakog zadu$io dobrim, a nikoga zlim. Hajde, neka se javi neka stranka u opoziciji, neka navede jedan primer zla koji joj je u_inio SPO. Uvek smo _inili samo dobro. I {to smo vi{e dobra prema nekome _inili to nam se sada vra}a sa vi{e zla. ^ini mi se da je Srbija moralno iznutra propala, te{ko obolela i da nimalo slu_ajno SPO ne insistira na moralnoj obnovi, na hri{}anskoj obnovi, kao na nekakvom uslovu onih drugih obnova, ekonomskih i ostalih, koje treba da uslede. Kakav je va{ stav o izborima, o kojima se sve vi{e govori, i kako vidite budu}e odnose me|u srpskim opozicionarima? Po meni, najtragi_nija odluka koja je doneta jeste ona od 2. juna ove godine, da se mora i}i na bilo koje izbore i pod bilo kojim uslovima, uprkos dogovoru da ne mo$e biti izbora pod terorom, bezakowem i represijom. Takva odluka je, zapravo, poruka re$imu da poja_a teror, jer {ta god naopako i zlo radio to ne}e pokolebati opoziciju da iza|e na izbore. Hajde, kako ja mogu sutra u Srbiji da vodim izbornu kampawu? Da idem po trgovima, da govorim, bez obezbe|ewa koje je u zatvoru? A kome je oduzeto obezbe|ewe? Samo meni. U koga se puca? Samo u mene! Ko sve ima obezbe|ewe u Srbiji? Pa, Marko Milo{evi}, Marija Milo{evi}, da ne govorim o Slobodanu i o Mirjani, ima Dragan Tomi}, Mi– 375 –

haq Kertes, Goran Mati}, Ivan Markovi}, najni$i funkcioneri re$ima imaju ogromno naoru$ano obezbe|ewe, _ak i sa dugim cevima. \in|i} i gotovo svi drugi lideri opozicionih stranaka imaju obezbe|ewe iako nisu na meti kao ja. Vojislav <e{eq nam je upao nasred sednice Gradske skup{tine sa „kala{wikovima”, sa „{korpionima” koje nimalo nisu krili. Kona_no, izbori nisu jo{ raspisani. Budalasto je, i pre nego {to se zna da }e izbora biti i pre nego {to ih re$im raspi{e i _ujemo uslove, donositi odluku o izlasku. Mi }emo videti, ali u ovom trenutku uslova za bilo kakve izbore nema. Ako se u momentu raspisivawa izbora ne{to promeni, ako izborni uslovi budu takvi da je mogu}e iza}i na wih, onda }emo re}i da izlazimo na izbore.

– 376 –

PROMENA USTAVA ` PRAVNO NASIQE
(„Srpska re_”, 9. jul 2000.)

Va{a stranka oglasila se saop{tewima povodom promena saveznog Ustava. Sada je prilika da od Vas direktno _ujemo komentar. Da li smatrate da je ispo{tovana procedura u promeni najvi{eg pravnog akta SRJ? Nije ispo{tovana ni procedura ni su{tina. Sve je ba_eno pod noge. Ovako ne{to ne postoji u istoriji parlamentarizma. Ustav je najvi{i pravno ` politi_ki akt svake dr$ave. I najmawa izmena u Ustavu zahteva veoma temeqnu debatu, javnu raspravu, kako me|u gra|anima tako me|u pravnim stru_wacima. Ovde je sve ura|eno mu_ki, iznenada, iz zasede ` telegramski su obave{tavani poslanici popodne da do|u sutra ujutru u Saveznu skup{tinu i da mewaju Ustav. Sa druge strane, u izmenama Ustava u_estvovali su u Ve}u republika Savezne skup{tine qudi, grupa gra|ana iz Crne Gore, koji uop{te nisu poslanici, {to predstavqa te{ko krivi_no delo i {to, zapravo, svemu {to se dogodilo daje kriminogeni pe_at. Kakve, po Vama, politi_ke implikacije mo$e imati, pre svega na odnose Srbije i Crne Gore, promena saveznog Ustava? Ako je neko spreman da na ovakav na_in udari na najvi{i pravni akt dr$ave, onda se od toga istoga re$ima i wegovih kolovo|a mo$emo nadati samo jo{ ve}oj nesre}i i bezumqu. Gospodine Dra{kovi}u, Skup{tina Crne Gore usvojila je Rezoluciju o za{titi prava i interesa Republike i gra|ana, kojom se ne prihvata nijedna od– 377 –

luka saveznih organa, bilo sudskih, bilo izvr{nih ili zakonodavnih, u _ijem dono{ewu nisu u_estvovali legitimni predstavnici Crne Gore. Kako Vi tuma_ite takvu odluku i da li je ispravno reagovala Crna Gora? ^ini mi se da je crnogorski parlament reagovao iznu|eno i da je u situaciji iznu|enosti reagovao i veoma trezveno. Situacija je bila jako dramati_na. Kada su nekad Crnogorci kretali u ratove, gospodar wihov, kraq Nikola, umeo je da ka$e: „Sve {to branimo mo$emo da pokrijemo sa dva prsta”, misle}i na obraz. Crnogorci su qudi koji su izuzetno ponosni na svoju tradiciju i dr$avnost. Sve je to, pre tri no}i, zga$eno. Dakle, taj moratorijum je odbrana od pravnog nasiqa i terora, od ukidawa Crne Gore kao ravnopravne _lanice federacije. Da se vratimo na vreme koje je pred nama. Imamo zvani_nu najavu saveznih organa da }e savezni izbori biti odr$ani u regularnom zakonskom roku. Zvani_ni odgovor Podgorice jo{ nemamo. Da li smatrate da Crna Gora treba da u_estvuje na tim izborima i kako uop{te projektujete politi_ke doga|aje u neposrednoj budu}nosti? Ne mogu da izri_em ocene da li Crna Gora treba da u_estvuje na tim izborima. ^ini mi se da, iz onoga {to je ju_e usvojeno u Skup{tini Crne Gore, sledi odluka da na takvim izborima, po ovom Ustavu koji je donet bez Crne Gore, oni ne}e u_estvovati. Neka o tome odlu_i Skup{tina Crne Gore, vlada Crne Gore, a ja tvrdim da u Srbiji danas ne postoje nikakvi uslovi za bilo kakve fer izbore. I to je sada jedan novi problem. Ima nekada situacija kada bi _ovek mogao da ka$e ` pa dobro, u_inio si ne{to na kriminalan na_in, to je sramno, ali }e{ sam upasti u jamu koju si kopao drugom. Kada bi u Srbiji, sada, postojalo makar pedeset odsto onoga _ega ima u Crnoj Gori, od slobode medija do slobode $ivota, sasvim je izvesno da bi demokratske snage u Srbiji do nogu potukle vladaju}i re$im i na lokalnom nivou i na saveznom nivou i da bismo do nogu potukli wihovog kandidata za predsednika Jugoslavije.
– 378 –

Me|utim, u Srbiji danas ne postoji ni sloboda $ivota. Nema medija. Nema {tampe. U Srbiji je danas stawe kao u Iraku. Qudi odlaze u zatvor, qudi gube glave ako ka$u da nismo odbranili Kosovo, ako ka$u da je u zemqi diktatura, beda, da posledwih deset godina predstavqa najstra{nijih deset godina u istoriji srpskog naroda. I za kraj razgovora, gospodine Dra{kovi}u, $elim da Vas pitam koliko ste zadovoqni dosada{wim rezultatima istrage povodom nedavnog poku{aja atentata na Vas? Mislim da crnogorska policija i crnogorsko pravosu|e daju sve od sebe, iako su izlo$eni pritiscima sa svih strana. Napravi}u jednu malu paralelu. Tre}eg oktobra pro{le godine, na Ibarskoj magistrali, na _e_enski na_in, kamionom punim eksploziva i peska poku{ali su da me ubiju i da insceniraju da je to bila saobra}ajna nesre}a. Tom prilikom su ubijena _etvorica _elnika moje stranke. Pro{lo je devet meseci od toga zlo_ina, a vlast u Srbiji sa ogromnim Milo{evi}evim policijsko-pravosudnim aparatom, koji je prema broju stanovnika najve}i u Evropi a mo$da i u svetu, tobo$e nije uspela jo{ da otkrije dve kqu_ne _iwenice: ko je vlasnik kamiona ` ubice i ko je vlasnik registarskih tablica toga kamiona. Kamion ima broj motora, broj {asije, ali tobo$e ne znaju ko je vlasnik. Znaju. Ja sam siguran da je ovaj zlo_in ovde u Budvi nastavak zlo_ina sa Ibarske magistrale. Nadam se da }e to crnogorska istraga pokazati. Terorizma ima svuda, od Amerike do Japana. Ali, retke su dr$ave u svetu koje same organizuju teroristi_ke grupe za ubijawe i likvidacije svojih gra|ana. Dr$ave koje to _ine smatraju se teroristi_kim, a dr$avni terorizam je po me|unarodnom pravu, po poveqi Ujediwenih nacija, ravan zlo_inu genocida.

– 379 –

MRZE GA, JER ON NE MRZI
(„Info-Ni{”, 12. avgust 2000.)

Za{to re$im u Srbiji odbija da isporu_i crnogorskom pravosu|u atentatore na Vas? Verovatno zbog toga {to ih dodatno obu_ava ` nisu zavr{ili posao. Za{to opozicione stranke u Srbiji ne tra$e izru_ewe terorista crnogorskoj policiji i ne podse}aju na _etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i na dva poku{aja Va{eg ubistva? Ne znam. Trebalo bi da pitate wih. Zlo_in na Ibarskoj magistrali, takore}i, nisu ni osudili. Moje kolege iz opozicije nastojale su da preska_u tu temu, taj u$asni zlo_in. Kad je re_ o poku{aju atentata u Budvi, samo je jedan od lidera opozicije, i to mesec i po dana po atentatu, do{ao ovde u Budvu, da me poseti. Drugi su davali izjave koje najvi{e govore o wima. Da se, ne daj Bo$e, i{ta sli_no desilo nekome u opoziciji, reagovao bih sasvim druk_ije. SPO bi reagovao onako kako nala$u principi solidarnosti i kako nala$u principi morala. Kada je, svojevremeno, Ko{tunica formirao stranku, re$im u Srbiji mu je pravio tehni_ke probleme oko registracije. SPO je odmah obavestio javnost da }e svi na{i poslanici napustiti i Republi_ku i Saveznu skup{tinu, ukoliko se nastavi sa pravqewem problema oko registrovawa Demokratske stranke Srbije. Ve} sutradan stranka je bila registrovana. Kako ocewujete odluku udru$ene opozicije da na lokalnom nivou ne ide u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove? Iza te odluke stoji ultimativna voqa dvojice {efova te grupe politi_kih stranaka da treba odbiti za– 380 –

jedni_ke liste sa Srpskim pokretom obnove, a onda, uz veliku medijsku kampawu, za sve to optu$iti Srpski pokret obnove i razbiti Srpski pokret obnove. Ipak, verujem da jo{ ima nade za razum, da }e makar _lanstvo tih stranaka izvr{iti pritisak na svoje partijske centrale i lidere. SPO je uvek bio i jeste i bi}e za jedinstveni nastup opozicije na lokalnom nivou, zbog surovog jednokru$nog nokaut sistema, jer meta SPO nikada nije bio niko u opoziciji, ve} iskqu_ivo vladaju}i re$im i Slobodan Milo{evi}. Te liste bi bilo mogu}e bukvalno sastaviti za jedno pre podne. Srpski pokret obnove je podnosio u$asne $rtve u borbi za Srbiju koja je na{ programski ciq i zbog koje postojimo. Nekoliko desetina na{ih _lanova je ubijeno, dva puta poku{avaju da fizi_ki uklone i mene, nekoliko stotina _lanova Srpskog pokreta obnove pro{lo je kroz zatvore i surovo je u wima pretu_eno, a najboqe znamo moja supruga i ja kako je u Milo{evi}evim zatvorima. Nekoliko hiqada _lanova SPO, za ovih deset godina, izgubilo je posao. Ne razumemo ultimatume, jer ih nikada nismo postavqali bilo kome. Ima li, ipak, ikakve {anse da se formiraju jedinstvene izborne liste opozicije na lokalnom nivou? To vi{e ne zavisi od Srpskog pokreta obnove. Kada bi zavisilo od nas, one bi sutra bile napravqene i objavqene. Opozicija nije uspela da istakne jedinstvenog kandidata za predsednika Jugoslavije. Ostale stranke zbog toga optu$uju SPO, sa razlogom ili bez? Glavni odbor Srpskog pokreta obnove izabrao je Vojislava Mihailovi}a za predsedni_kog kandidata SPO, uz predlog ostalim strankama opozicije da on bude zajedni_ki predsedni_ki kandidat, i to u trenutku kada ostale stranke opozicije nisu bile izabrale svog predsedni_kog kandidata. Naknadna pojava predsedni_kog kandidata drugog dela opozicije bila je isticawe protivkandidature predsedni_kom kandidatu koga je, sa veoma ubedqivom argumentacijom, predlo$io SPO. Koje su prednosti na strani Vojislava Mihailovi}a?
– 381 –

Prvo, predlo$ila ga je najve}a i najdoslednija antire$imska stranka u opoziciji. Predlo$ila ga je stranka koja jedina u svom programu ima jasnu odrednicu da se na{a srpska ku}a mo$e zidati samo ako se bude postavila na na{e istorijske, demokratske, doma}inske, dr$avotvorne, hri{}anske i moralne vrednosti pre komunizma. Osim toga, mi smo za predsedni_kog kandidata istakli novog _oveka sa svim kvalitetima koje poseduje, a taj novi _ovek bi trebalo da simbolizuje po_etak jedne nove Srbije, jedne nove budu}nosti. Za posledwih desetak godina vi{estrana_kog sistema u Srbiji, bilo je svega i sva_ega. Veliki je broj na{ih gra|ana sa razlogom umoran od liderstva i lidera. Sada su qudi $eqni jednog novog lica, novog _oveka, a da bude sposoban i da bude dobar _ovek od koga se niko ne}e upla{iti da }e zavesti diktaturu ili da }e pogaziti i{ta od onoga za {ta se zala$e, {to }e u izbornoj kampawi zastupati. Takav _ovek, po svom sastavu i po svom poreklu iz jedne slavne srpske porodice, jeste upravo Vojislav Mihailovi}. ^ime onda obja{wavate neskrivenu mr$wu prema Vojislavu Mihailovi}u? ^ini mi se da su koreni te mr$we upravo u _iwenici da je Mihailovi} iz na{e stranke, u _iwenici da su mnogi graknuli, gotovo nagonski, protiv onoga ko su mu bili preci i {ta su mu bili preci, a naro_ito u _iwenici da Vojislav Mihailovi} jeste sigurna garancija velikoga preokreta koji }e se desiti u Srbiji mirno, ali brzo i odlu_no. Re$im je u wemu prepoznao _oveka koji }e u_initi kraj poluvekovnoj vladavini komunizma. A skoro svi ostali u opoziciji, na ovaj ili onaj na_in ofarbani, ja_e ili ble|e, crvenom bojom, zapravo su deca komunizma. Oni nisu za temeqite promene sistema. Oni se, na odre|eni na_in, stide Srbije pre komunizma. Odri_u se te Srbije i wenih vrlina na svakom koraku. Stide se na{eg opanka, na{e {ajka_e, seqaka, crkve, narodnih pesama i to i ne skrivaju. Zato su se upla{ili od Vojislava Mihailovi}a.
– 382 –

Vojislavu Mihailovi}u prebacuju da je bleda i nepoznata li_nost, da se nigde nije dokazao kao _ovek koji bi mogao da vodi dr$avu. Znaju da ni{ta od toga nije istina. Ako je istorija nekome u posledwih pedeset godina u Srbiji pru$ila priliku da se doka$e, onda je tu priliku upravo pru$ila Vojislavu Mihailovi}u, koji se na _elu Beograda na{ao za vreme NATO bombardovawa. Na_in na koji je Vojislav Mihailovi} vodio Beograd je takav da je on pobrao op{te simpatije svih Beogra|ana, bez obzira kojim strankama pripadaju. Gradske slu$be su funkcionisale besprekorno. Nikad prestonica nije bila tako jedinstvena u prkosu i u odlu_nosti da se, koliko smo mogli u onim okolnostima, odupremo agresoru. Voja Mihailovi} je podsetio Beogra|ane na vrednosti one Srbije wihovih predaka, koji se u velikim i dramati_nim trenucima nisu krili po podrumima, nego su bili na _elu svoje vojske i sa svojim narodom. Voja Mihailovi} je upravo to _inio. Nije bilo dana, nije bilo no}i da nije, pri naj$e{}em naletu NATO avijacije, bio sa gra|anima. Prvi je tr_ao tamo gde padaju bombe, a nekoliko puta se zatekao, kao kada je re_ o bombardovawu General{taba, na ru{evinama u trenutku kada su NATO avioni po drugi put bombardovali. Tada je nedaleko od wega gradski sekretar Ratko Bulatovi} izgubio obe noge. Imali smo nekoliko te{ko rawenih qudi i iz uprave grada. Voja Mihailovi} je _ovek blage naravi, smiren, koji ne ume da galami i koji nikoga ne mrzi. Kad biste ga nagovarali, ne biste u tome uspeli. Svojom pojavom i ogromnom energijom koju je tada ispoqavao _uvao je grad od panike. Voja Mihailovi} je, za vreme NATO agresije, uspevao da u Beograd dovede mnoge qude iz zemaqa _iji su avioni sipali bombe po Beogradu i po Srbiji, da osude zlo_in i podr$e Srbiju. Gradona_elnik Lisabona je do{ao u Beograd, najugledniji francuski intelektualci degolisti_ke orijentacije su izuzetno cenili Mihailovi}a, se}aju}i se wegovog dede, |enerala Dra$e, koji je bio u najboqem prijateqstvu sa generalom De Golom. Bili su svojevremeno na vojnoj akademiji Sen Sir u
– 383 –

Parizu. Vojislav Mihailovi} je, vode}i Beograd, bio jedini dr$avnik u celoj Jugoslaviji koji je, pri me|unarodnoj izolaciji na{e zemqe, posetio sve velike prestonice, od Pekinga do Va{ingtona, od Moskve do Atine, od Jerusalima do Lisabona. Optu$uju ga i zbog predaka, jer je unuk generala Dra$e Mihailovi}a, pa bi on vratio Srbiju u pro{lost i gra|anski rat? Ta mr$wa je, zaista, neshvatqiva. Se}am se kada je Gra|anski savez Srbije, recimo, na izborima za Skup{tinu Srbije 1993. godine, bio u koaliciji sa SPO, to je bila koalicija DEPOS, osvojio dva poslani_ka mandata i postao parlamentarna stranka. Kada je formiran na{ poslani_ki klub i GSS je bio u okviru toga kluba. Ulazimo u na{e prostorije na petom spratu Skup{tine Srbije, Vesna Pe{i} ide pored mene. U jednom trenutku, ona zastade, tresnu {tiklom i vrisnu: „Sklawajte mi onoga sa o_iju!” Nisam odmah shvatio {ta se doga|a, a ona je pokazala prstom na fotografiju |enerala Dra$e Mihailovi}a, koja je od 1990. godine istaknuta u poslani_kom klubu SPO u Skup{tini Srbije. Fotografiju nismo sklonili, ja sam uspeo da je donekle smirim, ali da je od te mr$we iscelim apsolutno nisam uspeo. Kako se mo$e u falsifikatima i}i toliko bezo_no i ovakvog Vojislava Mihailovi}a optu$ivati za to da bi nas vratio u rovove gra|anskog rata. Voja Mihailovi} jeste unuk |enerala Mihailovi}a. On treba da bude ponosan {to je wegov unuk, ali ono vreme podela koje su zahvatile skoro svaku srpsku porodicu zahvatilo je i porodicu samog |enerala Mihailovi}a. Jedan sin je oti{ao sa wim na Ravnu Goru, a drugi sin je oti{ao u partizane. Voja Mihailovi} je sin toga drugog sina |enerala Dra$e. Dakle, on je sin partizana, a unuk komandanta Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini. On u svojoj porodici nosi i nesre}u deoba i lepotu pomirewa. On je _ovek koji o tome stalno govori. On je _ovek koji, u ime tog pomirewa, }uti o ne_emu {to neki verovatno, da su na wegovom mestu, ne bi pre}ut– 384 –

kivali. Ne zna gde mu je dedin grob, ne zna ni gde mu je stri_ev grob. Za{to ga onda negira i mrzi udru$ena opozicija? Ne mogu da dam racionalno obja{wewe mr$we, jer mr$wa kao kategorija ne mo$e imati qudsko obja{wewe. Mo$e li se pobediti Milo{evi} i kako? Naravno da mo$e, kada bi izbori bili po{teni. Kada bi bili barem onakvi kakvi su bili 1997. godine u Srbiji, kada su ih ovi lideri i ove stranke bojkotovali, Milo{evi} bi izgubio i bez neke na{e naro_ite kampawe. Milo{evi}a pogre{no optu$uju {to nije dobijao ratove, nego je sve ratove koje je zapo_eo izgubio. Mi ga optu$ujemo zbog toga {to je zapo_iwao te ratove i {to je, u ratovima koje je zapo_eo da bi odbranio komunisti_ki sistem koji je propao svuda u Evropi, _ak i u Moskvi, uni{tio naciju, dva veka istorije, izolovao nas i doveo u poziciju da je ceo svet protiv nas. Tu optu$bu, uz dodatak da je zemqu pretvorio u privatni posed svoje porodice i u zemqu dr$avnog terorizma, treba da isti_emo protiv wega. Za{to i ostala opozicija to ne govori? Bojim se da postoje razlozi zbog kojih ovako ne idu na Milo{evi}a. Ne _ine to zato {to su u wegovoj politici u_estvovali, zato {to su wegovu ratnu politiku podr$avali. Opozicija, mnogi doma}i nezavisni mediji, mnogi strani mediji bacaju drvqe i kamewe na Vas i Srpski pokret obnove zbog toga {to ste pro{le godine bili u saveznoj vladi? Da, svako ve_e slu{am i „Slobodnu Evropu” i „Doj_e vele”, pratim zapadne medije i doma}e, _ekaju}i da SPO i mene optu$i i Xejmi <ej, da se i on pridru$i ovim napadima, {to da ne. U ponovqenim okolnostima, ponovo bih u{ao u Vladu, sa svom odgovorno{}u i uvereno{}u da _inim ono {to moram i {to je u interesu naroda i moje dr$ave. Dok sam bio u Saveznoj vladi, dok me nisu najurili, dva meseca sam bio prakti_no jedini ispred cele Sr– 385 –

bije, koji je vodio bitku sa medijima svih agresorskih televizija. Mislim da sam sve te duele i bitke koje sam vodio u ime moje zemqe dobio. SPO je u Saveznoj vladi sna$no ustao ne samo protiv spoqne agresije nego i protiv planirane unutra{we agresije. Ve} drugi dan po padawu bombi, bilo je predloga i zahteva o formirawu prekih sudova, uvo|ewu smrtne kazne, o rekviziciji, otimawu od gra|ana i seqaka svega, tobo$e za vojsku. Bilo je poku{aja da se smesta pristupi hap{ewu opozicionih lidera. Svi su se, {to od bombi, {to od unutra{we diktature u zemqi, koja je pokazivala zube, uvukli sedam spratova pod zemqu, a jedino je SPO digao glas protiv i odlu_uju}e spre_io to {to je bilo planirano. Zato sam ponosan na svoju ulogu u ono doba. Va{a poruka _lanovima i pristalicama Srpskog pokreta obnove? Da odlu_no, svom snagom, sa najve}im mogu}im uverewem propagiraju odborni_ke liste SPO na lokalnom nivou ili zajedni_ke ukoliko do wih do|e, ali ne verujem da }e do}i, jer ovi drugi to ne}e. Da glasaju za Vojislava Mihailovi}a, da ubede {to ovi drugi to ne $ele. Da ne obra}aju pa$wu na galamu i mr$wu. Da se dr$e istine, uverewa i na{ega programa.

– 386 –

NA METI SVIH
(„TV Trstenik”, 27. avgust 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, zamoli}emo Vas da za gledaoce Televizije Kragujevac, a to je bezmalo pola miliona gra|ana, protuma_ite poruku, koju je Demokratska stranka uputila Srpskom pokretu obnove i u kojoj se, izme|u ostalog, apeluje da se stranka na _ijem ste _elu pridru$i, kako se ka$e, desetogodi{woj i te{koj opozicionoj borbi Demokratske stranke protiv Slobodana Milo{evi}a. Molim sve _lanove i pristalice Srpskog pokreta obnove, Stranke koja se posledwih deset godina juna_ki, svuda i svakom prilikom, borila protivu re$ima Slobodana Milo{evi}a, da ne podlegnu manipulacijama, la$ima, podmetawima i da se samo sete, ni{ta drugo nego da se sete, gde je ko bio i {ta je ko radio za posledwih deset godina. Setimo se ko nas je izdao 9. marta 91. godine. Izdala nas je Demokratska stranka. Setimo se 92. godine i Vidovdanskog sabora. Ko nas je izdao? Izdala nas je Demokratska stranka. Setite se onih demonstracija 93. godine. I tada su nas izdali. Na tim demonstracijama nije ih bilo, a kada smo moja supruga, ja, pokojni Zvonko, pokojni Vu_ko, pokojni Gaga i jo{ desetine i desetine _lanova Srpskog pokreta obnove $ivotiwski premla}ivani po Milo{evi}evim policijskim stanicama i po zatvorima, gospodin \in|i} je, doslovce, izjavio na dr$avnoj televiziji: „Vuk, Danica i ostali iz Srpskog pokreta obnove, dobili su ono {to su i zaslu$ili”. Setimo se rata u Bosni. Setimo se ko je tada spa{avao decu Srbije da ne idu u razbijawe zemqe koju su
– 387 –

nam stvarali o_evi i pradedovi. Setimo se ko je pozivao na mir, a setimo se onih televizijskih snimaka na dr$avnoj televiziji, kako lideri demokratske opozicije sa Pala opaquju prema Sarajevu. Pozivaju se u pismu i na 96, na koaliciju „Zajedno”. Naravno, ja sam ponosan na te velike dane i na tu veliku koaliciju. Stvorena je zahvaquju}i, pre svega, Srpskom pokretu obnove, na{oj hri{}anskoj i srpskoj spremnosti da zaboravimo, da oprostimo, da budemo zajedno, da bismo sru{ili Milo{evi}a. \in|i} je bio svuda sa nama u koaliciji, Ko{tunica negde bio, negde nije bio. Setimo se tromese_nih demonstracija. Gospodin Ko{tunica nije $eleo da u_estvuje u tim demonstracijama nijednog minuta, a gospodin \in|i} je preko dana demonstrirao, a uve_e i{ao na tajne sastanke kod Milo{evi}a i dogovarao strategiju ru{ewa koalicije „Zajedno” i strategiju kako }e bojkotovati one izbore iz 97, za Skup{tinu Srbije i za predsednika Srbije. Setimo se radnika „Crvene zastave”, koji su svojim telima, danima i no}ima, bili u „Zastavi”, branili „Zastavu” od NATO agresora i bombi. Setimo se Srbije za vreme NATO agresije, onih ru{evina, mrtvih. Na{a zemqa je napadnuta kriminalno, bez odluke Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Gospodin \in|i} je tada pobegao iz Srbije, a danas optu$uje Srpski pokret obnove zbog slu$ewa Milo{evi}u za vreme NATO agresije. Nismo mi slu$ili Milo{evi}u, nego smo slu$ili Srbiji i branili Srbiju. Prebacuju Voji Mihailovi}u da je i on bio izdajnik i saradnik re$ima jer je za vreme NATO agresije branio re$im Slobodana Milo{evi}a. Voja je branio Beograd. On je, u tim danima, pred Srbijom i pred Bogom, polo$io ispit i dokazao da je dostojni potomak velikog |enerala Mihailovi}a, koji nije priznao kapitulaciju 41. i koji je rekao: „Ne priznajem kapitulaciju, ta re_ ne postoji u srpskom jeziku”. Prema tome, ako pozivaju Srpski pokret obnove na borbu protivu Milo{evi}a, moraju da shvate da se jedino mi borimo protivu Milo{evi}a i da Milo{e– 388 –

vi}, evo sada, pred ove septembarske izbore, jedino napada Srpski pokret obnove. Ako su \in|i} i Ko{tunica protiv Milo{evi}a, neka dozvole da se na lokalnom nivou formiraju one pobedni_ke izborne liste koalicije „Zajedno” iz 96. godine. To neka u_ine. Na saveznim izborima proporcionalni je sistem, koliko ko uzme glasova dobi}e mandata. Na predsedni_kim izborima ko bude prvi, ako nateramo Milo{evi}a u drugi izborni krug, bi}e podr$an u drugom izbornom krugu. Voleo bih da taj koji }e u}i u drugi izborni krug bude Voja Mihailovi}, jer je Bog sami pru$io priliku Srbiji da se, posle 55 godina ropstva, oslobodi komunisti_kog zla i da sa sebe spere greh, ogromni greh pred Bogom. Da _ujemo Va{ sud i o ne_emu vrlo aktuelnom {to je poprili_no uznemirilo Srbiju. Naime, biv{i predsednik Predsedni{tva Srbije, Ivan Stamboli}, nestao je bez traga. S obzirom da na dr$avnim glasilima o tome nema ni slova, mi u lokalnim stanicama nastojimo da _ujemo stavove iz vrha srpske politike. O _emu se, zapravo, radi i da li su to novi momenti koji }e upla{iti gra|ane uo_i izbora 24. septembra? Sasvim je sigurno da je re_ o aktu dr$avnoga terorizma. Boga molim da ne ubiju Ivana, {to je sada najva$nije, i da Ivan ostane $iv. Siguran sam da su se za otmicu odlu_ili nakon {to je Milo{evi}ev izborni {tab, pre nekoliko dana, pro_itao u listu „Danas” jedan izuzetno analiti_ki tekst, u kojemu se ka$e da je veoma dobro {to Demokratska opozicija Srbije ima dva predsedni_ka kandidata, Mihailovi}a i Ko{tunicu, ali da bi Milo{evi} sigurno bio pora$en kada bi se istakao i jo{ jedan kandidat, Ivan Stamboli}. U tom tekstu je re_eno da Stamboli} ima ogromni ugled me|u _lanovima Socijalisti_ke partije Srbije i da bi on, kao tre}i predsedni_ki kandidat, naneo najve}u {tetu Milo{evi}u, jer bi najvi{e Milo{evi}evih bira_a odvojio od Milo{evi}a. Mislim da su, posle toga, odmah re{ili da na|u na_in da Ivana uklone. Milo{evi}, _ija je foteqa u pi– 389 –

tawu, savr{eno najboqe zna koja je taktika opozicije najopasnija po wega. A to je: dva, tri jaka kandidata opozicije, koji bi ga sigurno oterali u drugi izborni krug, a drugi izborni krug bi onda, zaista, bio i mobilizacija i referendum i Milo{evi}ev poraz. Mi smo 92. godine imali jedinstvenog kandidata protivu Milo{evi}a. Tada sam povukao svoju kandidaturu u korist Milana Pani}a, jer mi se bilo u_inilo da }e jedinstveni kandidat, uz to jo{ i savezni premijer, a Srbi dodatno vole da glasaju i za vlast, pogotovu kada je malo opoziciona, sigurno pobediti Milo{evi}a. I {ta se desilo? Milan Pani} je osvojio samo 1,500.000 glasova i bio potu_en u prvom izbornom krugu. Zato mi se _ini da je sada boqe da u prvom krugu imamo vi{e kandidata protiv Milo{evi}a i da ga porazimo u drugom krugu. Pogledajte legitimaciju Srpskog pokreta obnove, Program. Jasno je za{to re$im napada samo SPO i ho}e da ubije samo lidera SPO. Pogledajte li_ne karte i programe na ovoj drugoj strani. <est stranaka i lidera nastalo razbijawem Demokratske stranke i {est lidera otpadnika od Socijalisti_ke partije Srbije. <ta to oni sada rade? Napadaju Srpski pokret obnove. Zna_i, sleva, zdesna, odozgo, odozdo, s neba, sa zemqe, na ovim izborima mi smo meta. Ovo su izbori protiv Srpskog pokreta obnove. Ovo je poku{aj re$ima i ostalih da zatru Srpski pokret obnove, ali ne}e mo}i. Ne}e mo}i. Ideja SPO je ideja budu}e Srbije koja mora da vaskrsne.

– 390 –

UMESTO POGOVORA

Na izborima 24. septembra 2000, huk narodnog ogor_ewa oduvao je sa vlasti Slobodana Milo{evi}a. Deset duga_kih i surovih godina, Srpski Pokret Obnove borio se za taj dan. Deset godina, Srpski Pokret Obnove je bio stalna mora Diktatora, wegov najopasniji protivnik, najve}a $rtva i meta. Pri proboju fronta, u samoj zavr{nici bitke, tri _etvrtine tradicionalnih glasa_a SPO stalo je pod zastavu koalicije DOS, jer je silovita propaganda bila proizvela uverewe da su izbori, iskqu_ivo, referendum PROTIV Milo{evi}a. Srpski Pokret Obnove nije uspeo da ubedi ogromnu ve}inu svojih pristalica da ne glasaju samo PROTIV, nego da glasaju i ` ZA. PROTIV Milo{evi}a, ali i ZA demontirawe wegovog sistema, istovremeno. PROTIV Milo{evi}a, a ZA koreniti i brzi raskid sa poretkom zla. Opredequju}i se samo protiv jednog _oveka, narod Srbije izvojevao je invalidnu pobedu i, u mnogo _emu, prevaru sebe samoga. <ta se promenilo? Pre pobede „demokratije”, SPS je delio saveznu vlast sa crnogorskim nacional-boq{evicima, koji su ubedqiva mawina u toj republici i ostra{}eni sledbenici Slobodana Milo{evi}a. Posle trijumfa „demokratske revolucije”, DOS je, u tom braku, zamenio SPS. Pre Milo{evi}evog pada, Crna Gora je zahtevala demokratsku federaciju. <ta se to desilo, pa sada tra$i svoju suverenost? Vra}aju li se Srbi na Kosovo i Metohiju? Ne vra}aju se. Be$e i ginu, svakodnevno.
– 391 –

Albanski teroristi okupirali tri op{tine izvan Kosmeta, ubijaju nam vojnike i policajce, stigli pred Vrawe i Toplicu. Odbrane nema. Zahteva o dodatnom komadawu Srbije ima. Planova i prakti_nih delawa da se Nemci vrate u Vojvodinu, tako|e, ima. Brane tome, opet, nema. Kao {to nema ni otpora neshvatqivim i sramotnim pozivima da se Srbija, odnosno ostatak od Srbije, _isti od Crnogoraca. Barjaktari „demokratske vlasti” govore, _ak i to, da su Srbima bli$i Bugari nego Crnogorci. Srbija, srpski nacionalni interes i ponos brane se, izgleda, jedino nepristajawem na ono {to tra$i Tribunal u Hagu. Nova vlast jeste za su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, ali ne zbog ratnih i drugih zlo_ina, nego zbog toga {to je utajivao porez i zidao ku}u bez gra|evinske dozvole! Armiju vode isti qudi, policijski eskadroni smrti i mafija netaknuti. Urednici i novinari koji su raspirivali histeriju ratnog ludila i mr$we, koji su hu{kali protiv Evrope i Amerike, koji su sa ogromnim entuzijazmom klevetali Srpski Pokret Obnove zbog „izdajni_kog” dr$awa za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, sada su perjanice „demokratskih” promena. Rastu cene, raste nezaposlenost, raste beda, raste bezna|e. U stvarnom $ivotu. Na televiziji i u novinama, _emera i jada nema. Kao i za vreme Milo{evi}a. Pod Milo{evi}em, postojali su, me|utim, i mediji koji su javqali i pisali o propadawu Srbije. Posle „demokratske revolucije”, toga vi{e nema. Ponegde, poneka obazriva zamerka, i to je sve. A Srpski Pokret Obnove? Ni{ta se, tako|e, nije promenilo. I daqe smo $igosani i progoweni. Takore}i, jedino mi. Otkazi. Pretwe. Medijske la$i. Mr$wa bez granica. Kao i za vreme Milo{evi}a. Vlast u Beogradu pruzeli su 6. oktobra. Ve} narednog dana, iz zgrade Starog dvora isterali su u_esnike me|unarodnog memorijalnog turnira „Veselin Bo{kovi}”. Bio je to turnir 14. kategorije, organizovan kao {ahovski pomen Vesku, koji je bio i majstor FIDE.
– 392 –

Ni{tavilo je pokazalo svoje lice. Ono dose$e dotle da se SPO i ja izbacujemo i iz tobo$e dokumentarnih TV priloga koji „svedo_e” o borbi srpske opozicije protiv Milo{evi}a, za minulih deset godina. Poku{avaju ono {to ne mo$e ni Bog. Da ne bude onoga {to je bilo. To je klini_ki „sindrom oceubistva”, ka$u psihopatolozi. Naravno, ali porivi i motivi su raznovrsniji i dubqi. I pre septembarskih izbora, SPO je za novu decu komunizma bio glavni protivnik. Zbog zalagawa za monarhiju, zbog Ravne Gore, zbog opredeqewa da Srbiju gradimo na wenim prekomunisti_kim temeqima, zbog na{e vere u Boga i tradicionalne vrline i vrednosti srpske nacije. ^ast izuzecima, ali novi vlastodr{ci su vukovi stare komunisti_ke vere, sa novim _equstima i zubima. Neki od wih odmetnuli su se od Milo{evi}a zbog toga {to je on vi{e verovao starom nego mladom Marksu. Neki su se odmetnuli od Milo{evi}a zbog toga {to je poru{io samo Vukovar i Sarajevo, a nije i Zadar, Qubqanu, Zagreb, Split i Pri{tinu. Znao sam to sve i 10. januara, kada je, u prostorijama SPO i uz posebni moj li_ni napor, formiran DOS. Ali, Milo{evi} je bio taj na koga je juri{ao SPO, pa je, bez obzira na sva _emerna iskustva i saznawa, savez sa svakim protiv diktatora i serijskog ubice bio dobrodo{ao. Na {ta su sve spremni pojedini „saveznici” spoznao sam, me|utim, tek posle atentata u Budvi. Zasut sam uvredama i $aqewem {to sam ostao $iv. A onda su usledile ucene i ultimatumi. Kwiga cela mala je da ih opi{em, jer su pretili i ucewivali zajedno: i vrhovna komanda DOS i vrhovna komanda nad DOS-om. Nalagano mi je, _ak, i da ` napustim dr$avu! Franko ` jedno ostrvo! Stratezi zavere i{li su na to da SPO bude izvan DOS-a, ali da glasa za DOS. Od Beograda, pa do Berlina i Va{ingtona, bilo je previ{e onih koji su zazira– 393 –

li od uloge SPO u postmilo{evi}evskoj Srbiji. Onih, koji su bili protiv istinski nove i evropejske Srbije, otvorene za saradwu i prijateqstva, ali zatvorene za tutorstva i vazalstva. Le_e}i se, u Budvi, od kur{uma Milo{evi}evih terorista, nisam mogao da sve to saop{tim gra|anima Srbije. A nisam ni hteo, sve i da sam mogao, jer bi i{lo u prilog Milo{evi}u! Odbiv{i naredbe da napustim zemqu, _inio sam sve da Srpski pokret obnove ostane u DOS-u, da jedinstveno nastupimo na lokalnim izborima, i da sa dve liste, obe protiv Milo{evi}a i wegovog re$ima, napadnemo na predsedni_kim i saveznim parlamentarnim izborima. Sledi, verovatno, pitawe: za{to SPO, uprkos svemu, nije povukao svog predsedni_kog kandidata i za{to DOS-u, na saveznim izborima, nije ustupio svoje glasove, kako je i tra$eno? Zbog toga {to je to tra$eno i zbog toga {to sam ve} rekao za{to je i kako tra$eno. Najiskrenije, verovao sam da samo dva Vojislava, Mihailovi} i Ko{tunica, sigurno teraju Milo{evi}a u drugi izborni krug, a to zna_i i u poraz. Prizna}u i jo{ ne{to. Lomio sam se, uprkos ovom uverewu, da ispunim ultimatume i, tako, zbacim svu krivicu sa sebe, a SPO, u slu_aju pobede, u_inim va$nom snagom pobede. Samo va$nom, i ni{ta vi{e. @rtva dame, ali mata nema. To je poraz, gubitak partije. To je namerni poraz, a ne previd u kombinaciji. Zamislimo, sad, da je tako i bilo. <ta bi SPO radio, kao mawina i u saveznoj i u republi_koj vladi? Kada bi podr$avao politiku ve}ine, pogazio bi sva svoja uverewa, $rtve i veru. Kada bi bio protiv, na{ao bi se na meti, kao krivac za razbijawe „demokratske pobede”. ^ini mi se da smo izabrali _astan put. Pru$ili smo priliku gra|anima Srbije da budu i protiv Slobodana Milo{evi}a i da budu za Srbiju koju sawaju du$e od pedeset godina.
– 394 –

Bira_i, a pre svih bira_i SPO, hteli su druk_ije. Zanela ih i ponela jednosmerna poplava ` samo protiv Milo{evi}a. Niko u Srbiji, za posledwih jedanaest godina, o _emu svedo_i i ova kwiga podse}awa, nije radio u prilog ovakvom razmi{qawu i opredeqewu, kao {to sam to radio ja. Slobodanu Milo{evi}u bio sam jedini protivnik. Slobodan Milo{evi} bio mi je jedini protivnik. Nijanse, koje zna_e su{tinu, o budu}nosti kad je re_, ni mnogi najverniji glasa_i SPO nisu razumeli. Ne zameram im. Ve} razumeju i razume}e svi. Pa, {ta da radimo? Da nastavimo borbu za Srbiju bez starog i novog komunizma. Za Srbiju koja mora da pobedi, ako ho}e da opstane. Nova deca komunizma rade za tu Srbiju. Wihova slizavawa sa vremenom pro{lim, wihova hajka na SPO, na vreme budu}e, $alac je sna$nog otpora. Krenuo je SPO na Milo{evi}a, kad to niko drugi u Srbiji nije ni smeo ni hteo. Kazali smo, pre deset godina, da iza qubavi u pijanstvu, obavezno, ostaje pusto{. Iza sada{we qubavi, tako|e u pijanstvu, osta}e samo pusto{. @ao mi je {to je produ$ena agonija Srbije. Matici otpora onome {to je bilo za vreme Milo{evi}a i onome {to se protivi stvarnosti posle Milo{evi}a, a to je SPO, mogu da uputim samo ovu poruku: svaki gubitak je dobitak, ako nisu sru{ena uverewa. Ta uverewa, sigurno, nisu sru{ena, jer bi, da su, bila sru{ena i Srbija. U Beogradu, 5. februara, 2001. godine.

– 395 –

SADR@AJ
Predgovor 5 11 35 38 40 43 48 53 60 62 64 66 68 74 79 86 89 92 94 99

1989. Leopardova ko$a

1990. Tri stalna predsednika Srpskog pokreta obnove Kamenovawe na Kosovu poqu <ta }e biti ako ne izgubite izbore No} iz „Gorskog vijenca” Uo_i prvih vi{estrana_kih izbora 1991. <ta ho}e generali 9. mart 1991. Osvajawe slobode Kako je nastao pokli_: SVI, SVI, SVI Se}awe na 27. mart 1941. Prvi {tab SPO Zaslu$ili smo tutorstvo Evrope Po$areva_ki _amac Moramo se osloboditi greha Danak u krvi Ha{ki dokument Poskidati kape i }utati Srbiju i Crnu Goru oni }e proglasiti za Jugoslviju 1992. Prozra_ne granice Hrabrosti je ime neposlu{nost Raport o slomu Srbija nije wegova k}erka Kompjuteri a ne pu{ke Demokratski pokret Srbije ` DEPOS Ne}e se on {etati po mojoj Srbiji
– 396 –

105 112 114 116 123 129 131

1993. Na{i dani teku unazad Pismo iz zatvora Snaga jedinstva Izdr$a}u DEPOS ` drugi put Pobeda, uprkos kra|i i nejedinstvu 1994. Jeftina prodaja Na izvor, po vodu Bolest zvana ` le{inarstvo Politika nije kurvawe Hu{kawe na mir

137 151 154 160 168 170 173 176 183 188 191 194 196 199 204 206 208 214 218 222 224 227 229 231

1995. Monblan evropske slobode Ima izlaza, pameti nema Karaxi} ANTE PORTAS Bol, rana i posledwa opomena Re}i narodu istinu Odmah dijalog sa Rugovom Rat i mir

1996. <anti} i Emina On je ujedinio ceo svet Jednokrevetni re$im O strahu i la$i Gazite wegove fotografije Qudi, razmi{qajte! Predsedniku me|unarodnog krivi_nog tribunala za ratne zlo_ine, gospodinu Anotoniju Kasezeu ` Hag Nadma{ili ste Enver Hoxu <eta}emo tri meseca Pobuna protiv svih kra|a Srpske vojvode i on 1997. O nevernim saveznicima Vodio bih Srbe u wihov zavi_aj Mi smo stalno na meti Ne gospodar, nego sluga Vojvodina u Srbiji

233 237 240 243 245 249 251 253 259 261

– 397 –

1998. Pregovori oko ulaska u vladu Srbije Crkva zadu{nica Srbija juri ka provaliji Kosovo i mi

Neverovatno i sramno Dva puta u Evropu

264 266 270 275 277 280 285 287 288 290 294 296 299 302 305 319 320 321 323 325 328 330 332 335 337 339 348 349 364 367 370 373 377 380 387 391

1999. SPO ulazi u Saveznu vladu Moramo u Rambuje Prihvatimo trupe Ujediwenih nacija Pismo Slobodanu Milo{evi}u Dan uo_i agresije Protiv smrtne kazne i prekih sudova Krenimo ka kompromisu Budimo i junaci i qudi Narod je $rtva a ne oni koji ga vode Dan uo_i smene Smena Za mir i pomirewe Uo_i mira Mir i prelazne vlade Sad bi Sawa bila $iva <ta moramo Odavde se zakotrqalo Ko te je ubio neka bude proklet Sve Veselini @ivimo u zemqi dr$avnog terorizma

2000. Danas je osnovan ` DOS Kamion su vozili Milo{evi} i wegova supruga Dahije moraju da odu Na teror ` otpor Vuk Dra{kovi} <ta je ovo, sawam li Promena ustava ` pravno nasiqe Mrze ga, jer on ne mrzi Na meti svih Umesto pogovora

– 398 –

Vuk Dra{kovi} PODSE>AWA
Izdava_ „Srpska re_” Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1 Direktor Danica Dra{kovi} Urednik Qiqana <op

Tehni_ka priprema Velimir Brankovi} Tira$ 10.000 primeraka

Recenzent Milenko Vu_eti}

<tampa <tapmarija „Grafika”, <abac Beograd, 2001

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
323 (497.1) ”1989/2000” DRA<KOVI>, Vuk Podse}awa / Vuk Dra{kovi}. ` Beograd : Srpska re_, 2001 (<abac : Grafika). ` 424 str ; 21 cm. ` (Biblioteka Srpske re_i) Tira$ 10.000. ISBN 86`491`0045`7

329 (497.11) ”1989/2000”

V . (049.2) a) Dra{kovi}, Vuk (1946) b) Srpski pokret obnove c) Jugoslavija ` Politi_ke prilike 1989`2000 ID=89798156

9292:32 Dra{kovi}